Više od ljubavi: Šta srećni

VIŠE OD LJUBAVI

Da li je u pitanju samo ljubav ili je u igri i poštovanje? S vremena na vreme parovi bi trebalo da postave sebi pitanje kao što je ovo. U našoj novoj seriji „Više od ljubavi – šta srećni parovi rade drugačije“, savetnik za odnose Nataša Koler (Natascha Koller) objašnjava šta je potrebno za skladno partnerstvo. U prvom delu govorimo o poštovanju, kao i zašto je ono toliko važno.

Intervju: Antonia Wemer

„Bez poštovanja nema prave ljubavi“, napisao je nemački filozof Imanuel Kant u 18. veku. Nažalost, uzajamno uvažavanje u vezama ni do danas nije nešto što se podrazumeva. Svi ljudi treba da se ponašaju jedni prema drugima s poštovanjem – i da počnu od svog partnera.

Da bi uzajamno poštovanje funkcionisalo, preduslov je da prvo cenimo sebe. Nataša Koler već više od deset godina na svojoj praktičnoj radionici u Salcburgu savetuje parove i preporučuje osobama koje često nailaze na partnere koji im ne ukazuju poštovanje da prvo porade na samopoštovanju. Ona nam takođe otkriva zašto je komunikacija od suštinske važnosti za odnos ispunjen poštovanjem.

Stalno govorimo da je međusobno poštovanje osnovni preduslov za srećnu vezu. Šta to tačno znači? Način na koji se dve osobe u vezi odnose jedna prema drugoj određuje da li će imati ispunjen odnos. Oboje bi trebalo da znaju koje vrste ponašanja grade poverenje, šta jača njihovu ljubav i šta stvara uzajamno uvažavanje i poštovanje u njihovoj vezi. Američki psiholog i porodični terapeut Virdžinija Satir (Virginia Satir) rekla je: „Verujem da je najveći poklon koji mogu da dobijem od nekoga to da me vidi, čuje, razume i dodirne. Kada se to dogodi, nastaje kontakt.“ Suština je da stvarno slušamo jedni druge i da pružamo odgovore. Na taj način se ispunjava osnovna potreba koju svaki čovek ima. Iskazuje se poštovanje i uvažavanje, a sagovornik oseća da ga shvatamo ozbiljno.

Da li postoje ljudi kojima to teško ide? Da, postoje. Jedan od razloga može da bude to što osoba nije bila dovoljno primećena u detinjstvu i zbog toga nije bila dovoljno cenjena. Takvo ponašanje obično nije zlonamerno, već je rezultat sopstvene istorije učenja. Međutim, ponekad se prenosi s generacije na generaciju. Takva osoba je često gladna priznanja. Istovremeno reguliše sopstveno samopoštovanje tako što obezvređuje sebe ili druge, odnosno tako što nije u stanju da pokaže uvažavanje. To ne mora da ostane isto celog života, svako može da promeni ponašanje u bilo kom trenutku.

Kako uspeti u tome? Tako što ćemo na konstruktivan način promeniti percepciju sebe i drugih. Kada smo pozitivni i iskazujemo poštovanje, to će se dobro odraziti na naše partnerstvo. Poštovanje je takoreći ključ sreće, kako sopstvene, tako i one zajedničke, u odnosu. Čak i partneri koji jedno drugom ukazuju poštovanje ponekad dosegnu svoje granice. Kada je u pitanju vaspitanje dece, čini se da je tu posebno teško uvažiti mišljenje druge strane.

Ovde je potrebno puno transparentnosti. Ko je za šta odgovoran? Koje vrednosti želimo da prenesemo svojoj deci? Koja pravila su nam važna? Podjednako je važno da poštujemo sistem vrednosti druge osobe jer se on svakako oslikava i na vaspitanje dece. Ukoliko to ne učinimo, može doći do mnogo konflikata povodom ovog pitanja, što opet neizbežno ostavlja trag na odnosu.

O NATAŠI KOLER

Nataša Koler vodi „praktičnu radionicu“ za savetovanje parova, psihološko savetovanje i medijaciju u Salcburgu. Ona je savetnik za odnose, savetnik komunikacije, geštalt i plesni pedagog.

Kako ovakvi konflikti mogu da se reše? Na početku svakog odnosa uvek postoji par sa svojom ljubavlju, roditeljstvo dolazi kasnije. Njega možemo zajednički dobro da savladamo tako što ćemo u idealnom slučaju ostaviti dovoljno vremena za nas kao par. Partneri obavezno treba da se potrude da razgovaraju o različitim pristupima i mišljenjima – naravno, nikada pred decom. Kada se roditelji slože, treba zajednički da prenesu deci važna pravila i vrednosti. Tako će deca znati da su roditelji uvek na istoj strani, pokazaće im jasnoću i pružiti sigurnost. Odrasli će ojačati svoju povezanost i kao roditelji i kao ljubavni par.

Još jedan tipičan primer: Jedan partner se s ljubavlju brine o domaćinstvu i razočaran je što nije dovoljno cenjen za svoje zalaganje, dok drugome nije mnogo stalo da stan bude perfektno sređen. Da li moramo da iskažemo poštovanje partneru zbog nečega što smatramo suvišnim? Uvek treba da pokažemo partneru dovoljno uvažavanja, čak i ako nam njegovi ciljevi i dostignuća nisu toliko važni. Par bi uvek trebalo da provodi dovoljno vremena zajedno, inače će izostati međusobno razumevanje za potrebe i ponašanje partnera. Ponekad je važno da svoje potrebe u zdravoj meri potisnemo i pronađemo fer ravnotežu između sopstvenih i partnerovih želja i zahteva. U ovom slučaju, između obaveza i zadovoljstva, odnosno uživanja. To nije naročito popularno, ali ako se vrtimo samo oko sopstvene ličnosti i sopstvene sreće, tu ne postoji partnerstvo.

Uglavnom na početku veze postoji najviše poštovanja. Kako ga sačuvati? Na početku čarolija zaljubljenosti obuzima par, što je dobro jer zajednička iskustva iz faze zaljubljenosti mogu kasnije da pomognu da se mnoge stvari zajedno prebrode. Međutim, ova faza ne traje večno. U nauci se govori o najviše tri godine. Ali to je prilično retko. Nakon ove faze svako skida svoje ružičaste naočare. Tada par treba da nađe ravnotežu između individualnih i zajedničkih potreba. Podsvesno oba partnera prave neku vrstu bilansa davanja i primanja u vezi – bez obzira na to da li se radi o nežnosti, seksu, predusretljivosti, finansijama. Ako oba partnera imaju osećaj da postoji ujednačenost, partnerstvo može da doživi mnogo srećnih godina.

Na neverstvo se često gleda kao na znak nepoštovanja. Da li je moguće prevariti partnera i poštovati ga uprkos svemu? Kada je osoba prevarena, posle prvobitnog šoka oseća se uvređeno, očajno, nepoverljivo, odbijeno, bespomoćno, besno i uplašeno. Svaki par se ovde različito suočava sa svojim iskustvima. Nekima pođe za rukom da ponovo pronađu zajednički put i da ponovo dožive ljubav. Drugi se razilaze jer su toliko duboko povređeni da oproštaj nije moguć. Iz svog iskustva u praksi mogu da potvrdim da je suočavanje s prevarom uvek veoma bolno, ali da ipak postoji mnogo uvažavanja prema prevarenom partneru. Zvuči paradoksalno, ali zaista jeste tako.

Kako u tom slučaju ponovo pronaći zajednički put? Posle prevare je veoma važno da par vrlo otvoreno razgovara o svemu – uprkos tome što je veoma bolno. Potrebno je napraviti neku vrstu bilansa. Šta je dobro u partnerstvu? Šta se izgubilo s vremenom? Kako to možemo da povratimo, odnosno da dobijemo još nešto novo? Koje potrebe ima svako od nas?

NOVO

Kada par to svesno prihvati i prođe kroz ovaj proces, veoma često vidim koliko se partneri međusobno cene i vole. Važno je, naravno, i da partner koji je počinio prevaru pokaže istinsko pokajanje. Samo na taj način može da se desi oproštaj koji je preduslov za pomirenje i ponovno uspostavljanje narušenog poverenja.

Da li možemo da iskažemo previše poštovanja prema nekome? U principu, rekla bih – ne. Ako dođe do situacije da osoba, na primer, umanjuje svoju vrednost ili uzdiže drugu osobu, to nema veze sa zdravim poštovanjem. Uvek treba imati na umu da je najbolji oblik partnerstva onaj u kojem su partneri ravnopravni.

Čini se da neke osobe magično privlače partnere koji ih ne poštuju. Kako trajno prekinuti ovaj obrazac? Ovo je veoma povezano sa samopoštovanjem. Ukoliko konstantno upoznajemo partnere s kojima imamo ista iskustva, profesionalna podrška može da pruži pomoć u radu na samopoštovanju i prepoznavanju šta je dobro za nas, a šta ne. Na taj način takođe učimo kako da steknemo pozitivna iskustva izvan partnerstva i u partnerstvu – i takođe na šta treba da obratimo pažnju kako bismo ostvarili ispunjeno partnerstvo. Volim da ovo uporedim s ulogom kapetana. Kapetan mora da poznaje svoj brod. Potrebno mu je dobro poznavanje mora, rute i cilja da bi uspešno savladao avanturu. More je uvek nepredvidivo, ali mornar nikada ne poželi da radi bilo šta drugo. Slično je i sa partnerstvima. I ona su nepredvidiva, ponekad jedan veliki talas može da nam izmakne tlo pod nogama. Ipak, svaka veza je nešto posebno i nikada ne bi mogla da se ostvari bez druge strane. Kao što to Martin Buber lepo opisuje: „Čovek kroz Ti postaje Ja“. U ispunjenom partnerstvu možemo da postanemo ono što jesmo jer nam je potrebno ovo ogledalo da bismo se zaista videli u njemu. •

MEGA VOLUMEN, BEZ OTEŽAVANJA.

VOLUMEN KOJI POMERA GRANICE.

JER TI TO ZASLUŽUJEŠ.

KREMASTA FORMULA POGODNA I ZA OSETJIVE OČI