Mnogi period pre Uskrsa

AJLAJNER, KREJON & MASKARA

Pojam lepote stalno se menjao kroz istoriju. Međutim, oči su oduvek igrale značajnu ulogu. Nije ni čudo što se već hiljadama godina uokviruju i naglašavaju.

Tekst: Alexandra Degn

Kada se govori o navikama u šminkanju, Austrijanci imaju jasan prioritet: šminkanje očiju. Prema anketi kompanije Kosmetik Transparent, dve trećine žena kaže da se ne bi odrekle maskare ni po koju cenu, dok trećina smatra da je krejon neophodan. To nas ne čudi jer se smatra da su oči ogledalo duše. Duge, guste trepavice izgledaju mladalački i životno. Ali to nisu jedini razlozi zbog kojih se oči šminkaju već hiljadama godina. Sve u crno.

Nalazi iz kamenog doba sugerišu da su se pre 50.000 godina neandertalci šminkali. Prvi nedvosmisleni zapisi potiču iz drevnog Egipta. Pored toga, prilikom iskopavanja različitih egipatskih grobnica, u svima su pronađene kutijice sa kohlom (krejon), zbog čega nam je poznato da su kozmetiku koristili muškarci koliko i žene, kako bogati, tako i siromašni. U početku je područje između unutrašnje obrve i vrha nosa bilo bojeno smaragdnozelenim senkama i kajalom, dok su kasnije u upotrebu ušle jake crne linije preko kapaka do slepoočnica.

Egipćani se nisu bavili samo estetikom, već i ritualima i terapeutskim efektima. Zeleni malahit u prahu bio je povezan s Hator, boginjom lepote i ljubavi. Crne oči osenčene kohlom donosile su zaštitu Horusa (Horusovo oko), boga svetlosti, kao i boga Ra, boga Sunca (oko boga Ra). Efekat zaštite nije bio samo magijski, već se može i hemijski objasniti: kao bakarno jedinjenje, malahit je imao antiseptički efekat, a kohl je sadržao olovne soli koje su u malim količinama stimulisale imuni sistem i štitile oko od infekcija i sunčeve svetlosti, ali ukoliko bi se olovo koristilo duže vreme, moglo je da dovede do trovanja.

Lepota kroz vekove

Šminkanje očiju nekada i sada

Prelepe oči svuda na svetu. Počevši od Egipta, šminka za oči osvojila je ceo svet. U Persiji se kohl smatrao izvorom duhovne mudrosti, dok je u Indiji služio kao zaštita od zla još od zlatnog doba. Poput Egipćana, Grci i Rimljani takođe su koristili antimon, galenu, pepeo i čađ kako bi zacrnili oči. Zelena boja dobijana je od malahita, plava od azurita i žuta od šafrana.

Dok je kohl vekovima ostao u upotrebi u regionima Afrike i Azije, šminkanje očiju nestalo je iz Evrope padom Rimskog carstva. U katoličkom srednjem veku smatralo se grehom previše brinuti o izgledu. Tek sredinom 19. veka oči su ponovo počele da se šminkaju, u početku vrlo diskretno. Žene su čađu, ugljem ili crnom zovom bojile obrve i trepavice u tamno pre nego što je francuski parfimer Eugen Rimel (Eugène Rimmel) godine 1869. u Engleskoj razvio prvu maskaru napravljenu od vazelina i ugljene prašine. Nešto kasnije pojavile su se veštačke trepavice i zbog neuspešnih pokušaja da se one zalepe bivale su radikalno ušivane na kapke uz pomoć igle.

Kinematografski momenti. Moćna šminka za oči vratila se na Zapad tek otkrićem Nefertitine biste 1912. godine, a nemi filmovi podstakli su oduševljenje egipatskim stilom. U Evropi je kompanija Eugèna Rimmela postala pionir u kreiranju šminke za oči zahvaljujući njegovim sinovima. Kompanija Max Factor, koja ima poljske korene, uspela je da se nametne u SAD kao dobavljač šminke za potrebe filma, a 1916. godine senku za oči i olovku za obrve prvi put su učinili dostupnim i van Holivuda. Godinu dana kasnije, Maybelline je na tržište izbacio prvu američku maskaru.

Inspirisani ruskim plesačicama, proizvođači kozmetike postepeno su uvodili senke u bojama u svoj asortiman. Mačkaste oči uokvirene crnom bojom ostale su omiljene do 50-ih godina 20. veka. Tek tokom Swinging Sixties izgled ajlajnera postao je eksperimentalniji. Od sedamdesetih godina pa nadalje, dodavane su pastelne boje i, konačno, ceo spektar nijansi. Klasične, tamno naglašene oči uvek su ostale u modi – čak i za muškarce. Zvezde kao što su Mik Džeger, Dejvid Bouvi i Princ koristile su crni ajlajner od 1960. pa nadalje, i time mu obezbedile nadimak „guy liner“. Danas šminka za oči nije popularna samo kod žena, već je obavezna sve više i za mladiće, pogotovo u Japanu i Koreji.

Trijumfalno napredovanje tehnologije. Budući da su izražajne oči i danas suštinska karakteristika lepote, mnoge inovacije imaju za cilj da trepavice učine punijim. Serumi s vitaminima, uljima ili

2700. god. p.n.e

U Egiptu su se muškarci i žene šminkali iz ritualnih i terapijskih razloga.

550. god. p.n.e.

U Persiji se kohl smatrao izvorom duhovne mudrosti.

77. god. n.e.

U Rimu su pune trepavice bile simbol vrline, što je poteklo od tvrdnje Plinija Starijeg da ih prekomerni seks proređuje.

320 god. n.e.

U Indiji kažu da kohl štiti od zla. Njime se i danas oslikavaju bebe.

1869 god.

Šminka za oči vraća se u Evropu kada Eugène Rimmel razvija maskaru od vazelina i ugljene prašine

1912 god.

Otkriće biste Nefertiti i filmska industrija učinile su popularnim šminkanje očiju u egipatskom stilu.

1958 god.

Prva maskara u tubi osvojila je tržište Njujorka. Danas koristimo veoma sličnu ambalažu.

2021 god.

Maskara i krejon ostaju najpopularniji proizvodi za šminkanje. Koristeći maske za lice, uzbudljiva šminka još više dolazi u fokus.

aminokiselinama podstiču rast, prajmer se nanosi na trepavice pre maskare i doprinosi volumenu, a posebna mastila oslobađaju najlonska vlakna da bi zgusnula liniju trepavica (ili obrva).

Alternativa su veštačke trepavice koje se magnetom prilepe za odgovarajući ajlajner, a postoji i nadogradnja trepavica u kojima se sintetičke trepavice pojedinačno lepe za prirodne. Sada je dostupno više opcija da nadomestite gustinu trepavica i postignete dramatičan „look“.

Savremeni proizvodi za šminkanje ostvaruju rezultat ne samo optičkim trikovima, već i visokom izdržljivošću, zdravim sastojcima i negujućim svojstvima. Prirodna kozmetika takođe cveta i kada je reč o šminki za oči, moderni krejoni napravljeni su od biljnih ulja, voska i sigurnih pigmenata kao što je gvožđe-oksid. Čak i intenzivne boje senki za oči i metalik efekti mogu da se postignu uz korišćenje ekoloških sastojaka. Sjajne čestice od biorazgradive celuloze zamenjuju one od plastike i štite životnu sredinu. •

savet Pročitajte još zanimljivih saveta o make up-u na activebeauty.rs

LEPA BEZ OBZIRA NA GODINE

Večna mladost? Nimalo primamljivo za žene sa samopouzdanjem koje ponosno nose svoje godine i najvažnije im je da se osećaju prijatno u svojoj koži. Odgovarajuća nega s prirodnim sastojcima može da pomogne u tome.

Prirodno negovana

Odgovarajuće proizvode iz prirode za svaku starosnu grupu možete da pronađete na: ↘ dm.rs

Tekst: Antonia Wemer

Sa svih strana slušamo priče o različitosti. Ideali lepote jedan za drugim odlaze u penziju, na modnim pistama odavno ne vidimo jedan te isti tip žena, a raznolikost je prioritet i kada je reč o kozmetici. Različite životne dobi podjednako su lepe i posebne kao i jedinstveni tonovi kože, oblici tela i crte lica. Umesto da jure za navodnim idealom večne mladosti, žene danas uživaju u svakom periodu svog života i brinu se o svojoj prirodnoj lepoti ritualima nege koji ne prijaju samo koži, nego okrepljuju i dušu – a osim toga, jačaju zdravlje.