LEPOTA ISTORIJA
AJLAJNER, KREJON & MASKARA Pojam lepote stalno se menjao kroz istoriju. Međutim, oči su oduvek igrale značajnu ulogu. Nije ni čudo što se već hiljadama godina uokviruju i naglašavaju. Tekst: Alexandra Degn Kada se govori o navikama u šminkanju, Austrijanci imaju jasan prioritet: šminkanje očiju. Prema anketi kompanije Kosmetik Transparent, dve trećine žena kaže da se ne bi odrekle maskare ni po koju cenu, dok trećina smatra da je krejon neophodan. To nas ne čudi jer se smatra da su oči ogledalo duše. Duge, guste trepavice izgledaju mladalački i životno. Ali to nisu jedini razlozi zbog kojih se oči šminkaju već hiljadama godina.
32
Lepota kroz vekove Šminkanje očiju nekada i sada
Sve u crno. Nalazi iz kamenog doba sugerišu da su se pre 50.000 godina neandertalci šminkali. Prvi nedvosmisleni zapisi potiču iz drevnog Egipta. Pored toga, prilikom iskopavanja različitih egipatskih grobnica, u svima su pronađene kutijice sa kohlom (krejon), zbog čega nam je poznato da su kozmetiku koristili muškarci koliko i žene, kako bogati, tako i siromašni. U početku je područje između unutrašnje obrve i vrha nosa bilo bojeno smaragdnozelenim senkama i kajalom, dok su kasnije u upotrebu ušle jake crne linije preko kapaka do slepoočnica. Egipćani se nisu bavili samo estetikom, već i ritualima i terapeutskim efektima. Zeleni malahit u prahu bio je povezan s Hator, boginjom lepote i ljubavi. Crne oči osenčene kohlom donosile su zaštitu Horusa (Horusovo oko), boga svetlosti, kao i boga Ra, boga Sunca (oko boga Ra). Efekat zaštite nije bio samo magijski, već se može i hemijski objasniti: kao bakarno jedinjenje, malahit je imao antiseptički efekat, a kohl je sadržao olovne soli koje su u malim količinama stimulisale imuni sistem i štitile oko od infekcija i sunčeve svetlosti, ali ukoliko bi se olovo koristilo duže vreme, moglo je da dovede do trovanja.
