2 minute read

Jesen u Vojvodini

Vojvodina kao turistička destinacija je atraktivna u svima godišnjim dobima, pa tako i jesen nudi brojne mogućnosti za odmor - poručuju iz Turi-

stičke organizacije Vojvodine

Advertisement

(https://vojvodina.travel).

Kada je reč o turističkoj ponudi u jesenjim mesecima, naročito je interesantno kulturno nasleđe i vinski turizam. Duhovno blago je neprocenjivo, Vojvodina zapravo predstavlja riznicu kulturnog nasleđa, sa mnogobrojnim manastirima koji se nalaze na njenoj teritoriji. Manastiri kao svedoci istorije pričaju nam priču o minulim vremenima i burnim događajima koji su se odigravali na ovim prostorima. Jesen je takođe idealno godišnje doba da se krene vinskim putevima Vojvodine, kada su berbe grožđa u jeku, a ti slatki plodovi ravnice spremni za pripremu. O ukusima vojvođanskih vina se nadaleko govori, poznata su širom sveta. Vinari sa ovih prostora ljubomorno čuvaju tradiciju njihove pripreme, ali su uvek radi da sa putnicima namernicima podele čašu ovog bogovskog pića i ljubazno vas ugoste.

Ako se uputite u Vojvodinu u ovim jesenjim mesecima jedan od predloga su Fruška gora i Sremski Karlovci. Frušku gora ili kako je još zovu „Srpski srednjovekovni Atos”, ima tu čast da je stecište velikog broja manastira. Manastiri koji se ovde nalaze su sagrađeni u kombinaciji vizantijskog i baroknog stila. Od nekadašnjih 35 manastira, evidentirana tokom XVI i XVII veka, u širem pojasu Fruške gore danas je ostalo još samo 16, (Beočin, Ve-

lika Remeta, Vrdnik-Ravanica, Grgeteg, Divša, Novi Jazak, Krušedol, Kuveždin, Mala Remeta, Novo Hopovo, Bešenovo, Petkovica, Privina Glava, Rakovac, Staro Hopovo i Šišatovac). Fruškogorski manastiri su zbog svoje istorijske, umetničke i ambijentalne vrednosti, nezaobilazni prilikom obilaska Fruške gore. Sremski Karlovci, gradić smešten na obroncima Fruške gore, privlači pažnju kako bogatstvom kulturno - istorijskih spomenika, mnogobrojnim vinarijama tako i prirodima lepotama. Savršen je za obilazak u vidu šetnji, jer su gotovo sve najveće znamenitosti locirane u blizini glavnog gradskog trga i neće ostaviti ravnodušnim kako ljubitelje arhitekture tako i vrsne poznavaoce vina. Neke od glavnih atrakcija su česma „Četiri lava”, Saborna crkva, zgrada Magistrata, Rimokatolička crkva, Patrijaršijski dvor, Kapela mira, Karlovačka gimnazija… Vršac, grad ljubavi, vina i vetra, sledeća je destinacija koja vas neće ostaviti ravnodušnim. Vršac je grad bogate istorije i kulture, sa živopisnim prirodim lepotama, grad u kome se prožimaju tradicija i savremeni tokovi življenja. Sam grad smešten je na ivici Panonske nizije u jugoistočnom Banatu, u podnožju Vršačkih planina i uz granicu sa Rumunijom. Vršac je jedan od najstarijih banatskih gradova, poznat po specifičnoj klimi i čistom vazduhu jer ovde vetrovi duvaju preko 200 dana godišnje i konstantno pročišćavaju gradski vazduh. Kulturno bogatstvo ovog banatskog grada je veliko, jer obiluje mnogobrojnim crkvama, kulturnim institucijama i zdanjima različitih stilova, gde svaki objekat ima svoju specifičnu priču. Neke od najznačajnih znamenitosti Vršca su Vršačka kula-simbol grada, manastir Mesić, katedrala posvećena Sv. Gerhardu, Vladičanski dvor, Stara apoteka, Sterijina kuća, kapela Sv. Krsta, šest muzeja. Kada se govori o Vršcu, ipak najpre se pomisli na vino i vinograde. Ovaj kraj je poznat po dugoj tradiciji uzgoja vinove loze i proizvodnji kvalitetnog vina.

Ako se pak uputite na sever Vojvodine, destinacija koja će ispuniti sva vaša očekivanja je svakako Subotica. Subotica je nastala još u srednjem veku, u dodiru evropskih i balkanskih kultura, pa stoga obiluje bogatom arhitekturom, a poznata je kao evropski grad secesije. Gradska kuća, sinagoga, Rajhlova palata, samo su neke od atrakcija koje možete obići u Subotici. Ljubitelji vina znaju da dolaskom u Suboticu i njenu okolinu sigurno neće biti razočarani jer subotička vina, „vina sa peska”, jesu najpoznatija u regionu zbog svog harmoničnog ukusa, intenzivnog mirisa i mekoće. Desetak preduzetnih vinara nude svoja vina u vinarijama i vinskim podrumima na lokalnom Vinskom putu.

This article is from: