7 minute read
Odmor sa stilom u Hotel Vila Breg
from Topsrbija br26
by M.D.
Odmor sa stilom
H O T E L VILLABREG
Advertisement
Julkica Mitrašinović sa Kapijom uspeha PKV
Uz Vršačku kulu i crkvu Sv. Teodora Vršačkog, hotel „Vila Breg“ je treća građevina koja čuva pogled na grad Vršac. „Vila sa pogledom“ je izgrađena na mestu starog hotela „Breg“, 2005. godine, istovremeno sa Poslovnim i sportskim centrom „Milenium“, za potrebe Evropskog prvenstva u košarci. Krajem 2017. i početkom 2018. hotel je renoviran i time potvrdio opravdanost visokog renomea i kvalitet svojih usluga. - Nazvali smo ga „hotel sa dušom“ jer smo prihvatili personalizovan stav prema gostima, a ljubaznost, uslužnost, predusretljivost osoblja naše su opredeljenje. Hotel je lociran na najlepšem mestu i sa pogledom na ceo grad. Kada je lepo vreme sa terase hotela vidi se Avalski toranj, ali i susedna Rumunija. Osim mesta, goste privlači i dobra banatska gastronomija, i bogatstvo sadržaja u njegovoj neposrednoj okolini, koji hrane i dušu i telo - kaže Julkica Mitrašinović, direktorica hotela, izražavajući zadovoljstvo što je to prepoznala i Privredna komora Vojvodine, dodelivši Vili „Breg“ prestižno priznanje KAPIJA USPEHA.
Kapacitet „Vile Breg“ je 44 soba i 4 apartmana. Raspolaže vrhunskim Wellness&SPA centrom, sa unutrašnjim i spoljašnjim bazenom, đakuzijem, saunom, parnim kupatilom, dečijom igraonicom, relax prostorom i prostorijama za masaže i tretmane. Prošireni su i kapaciteti restorana na 250 mesta, pogodnog za velika druženja i proslave, a za poslovne goste tu je kongresni deo, sa jednom velikom i tri manje savremeno opremljene sale za rad kapaciteta od 30 do 150 mesta, čime su mogućnosti organizovanja poslovnih skupova, seminara, kongresa, teambuilding-a takođe podignuta na viši nivo.
Vršac se nalazi na na raskršću tri centra, Beograda, Novog Sad i Temišvara, iz kojih je i najveći broj turista. Oni prepoznaju prednosti hotela, ali traže uvek nove sadržaje od kojih su najpopularniji putevi vina, obilazak znamenitosti grada, Deliblatske peščare i fenomena Zagajičkih brda, Vršačkog brega pešačkim stazama. Vršac je poznat po terenima za eskremne sportove, paraglajding, penjanju na vršačke stene, kajaku i kanuingu Nerom i Karašem. Manastiri Mesić i Malo Središte daju mogućnost za razvoj verskog turizma, a hotel za svoje goste organizuje i jednodevni izlet u Temišvar. - Mnogo toga je unikatnog vezano za ovaj kraj i turističku ponudu koju pažljivo planiramo zajedno sa Turističkom organizacijom Vršca i gradom - dodaje direktorica, kvalifikujući Vršac kao egzotičnu City break destinaciju. Jer ono što možete u Vršcu ne možete ponoviti ni na jednom drugom mestu u Srbiji, niti regionu. - Ovo je vrlo izazovna godina. Hotel „Vila Breg“ je bio zatvoren dva i po meseca. Bojažljivo smo ga otvorili u junu ne znajući čemu da se nadamo, međutim, uspeli smo da u punom obimu zadržimo broj zaposlenih, zahvaljujući i merama Republike Srbije od tri minimalne zarade koje smo iskorisitili na pravi način. Letnjom sezonom možemo takođe da budemo zadovoljni, iz razloga što su TO Vojvodine i Pokrajinska vlada marketinškom promocijom - Odmor na vojvođanski način, grad Vršac i „Vilu Breg“ targetirala kao jednu od mogućih destinacija koje treba posetiti ovog leta. To je uz interno marketinško angažovanje učinilo da smo tokom jula i avgusta imali dovoljan broj gostiju. Ulaskom u septembar počeo je lagano da se vraća i kongresni turizam i nadamo se da ćemo nadomestiti propušteno iz proleća ove godine. Hotel „Vila Breg“ je jedan od mogućih korisnika bespovratnih subvencija Ministarstva turizma. U zavisnosti od visine sredstava koja će biti dodeljena hotelu, zavisi i plan rada za narednu godinu, u kojem neće biti mesta za kompromise u nivou usluge i svemu onome po čemu smo prepoznatljvi - istakla je gospođa Mitrašinović.
Valja podsetiti da je posle tri godine, u novembru 2019. „Vili Breg“ obnovljena kategorizacija, i tom prilikom rečeno da ispunjava sve uslove za dobijanje pete zvezdice. Iako će biti nastavljen trud ne samo na zadržavanju već i poboljšanju sadašnjeg nova, kao i principa rada, a u želji da svojim gostima boravak učine što ugodnijim, zadržan je status hotela sa četiri zvezdice.
Domaćini pozivaju da pri poseti Vršcu, nikako ne propustite posetu „Vili Breg“ jer kako god to lepo izgledalo na fotografijama, uživo je utisak neuporedivo upečatljiviji.
Vesna Valok
Šušara, selo na obodu SRP „Deliblatska peščara“, sa oko 250 stanovnika, jedno je od retkih u kojima je sačuvan prirodni sklad. Pre skoro deceniju, čist vazduh, i čista bunarska voda sa 200 metara dubine, mir i spokoj zatalasanih peščanih pašnjaka i livada mirisnog, lekovitog bilja, privukao je zaljubljenike u prirodu i svetske putnike, Vesnu Valok i Dragana Janekovića iz Zemuna. Upravo ovde, u Šušari, uspeli su da pomire svoje potrebe i ljubavi, a da to nisu planirali. Bar ne na ovakav način.
Kada su 2011. godine posle višegodišnjeg boravka u Aziji, došli u ovo selo, nisu im promakle uredne okućnice, pokošena trava, bez trunke đubreta na ulicama. - Privukla nas je ravnica, ogromno nebo koje „pritiska“ zemlju. Bio je vedar dan i videli su se Karpati, a opojan miris divljeg duvana, majčine dušice, sugerisao nam da je ovo savršeno mesto za nas. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ovde sve diše, svaka krošnja, svaki žbun. Ovo je jedno od onih malih mesta skrivene lepote, koje čuva svoje tajne i to nas je odlučilo da ovde spustimo sidro - kaže gospođa Valok.
Nakon odluke da prekomponuju svoj životni prostor, od male ruševne kuće na kraju sela, u maniru banatske gazdačke kuće podižu Kaštel „Merijeta“, nazvanog imenom tetke gospođe Valok, osobe vredne pomena u svakom pogledu. U ulozi projektanta, dizajnera našao se gospodin Janeković, po vokaciji pravnik, ekonomista, sinolog, ukratko erudita i esteta, „sa nepogrešivim osećajem za lepo“. Autentičan eksterijer samo je maska za unutrašnjost kuće, u kojoj su nanizani biblioteka, centralni i mali salon, trpezarija sa brojnim antikvitetima donetim iz Burme, Laosa, Kambodže i Kine. - Kuću smo gradili za grdan nameštaj koji smo doneli. Dugo smo živeli na dalekom istoku i zavoleli njihovu kulturu, umetnost, pismo. Želeći da sačuvamo što više uspomena, nismo odoleli da neke komade od skupocene tikovine, duboreza,
rukotvorine, donesemo u Srbiju. Živeći u rezidencijama i ambasadama nismo ni bili svesni koliko smo toga sakupili i tek ovde shvatili da moramo da zidamo kuću za ono što smo već imali.
Otvarajući ovo poglavlje svog života ni slutili nisu da će, bez namere da to rade, početi da se bave ugostiteljstvom, doduše na potpuno atipičan način. Mada, malo šta je vezano za njih očekivano i uobičajeno. Ideja za otvaranjem ka turizmu izazvana
je stalnim posetama prijatelja, poznanika, ljudi koji su čuli za ovo mesto. Kaštel „Marijeta“ je samo ozvaničena i onako veliku frekvenciju ljudi koji su ih posećivali.
Da je Kaštel zidan kao privatan, a ne ugostiteljski objekat, primetno je na svakom koraku. Tu je njihova biblioteka, zbirka rariteta, kolekcija ploča i skupocenih slika..., otvorenih za sve one koje umeju da prepoznaju njihov značaj i vrednost. Tu se priča ne zaustavlja, jer materijalni momenat je pozivnica za razgovre i druženja sa istinom na temu kulutre, umetnosti, religije, duhovnost ili čaroliji zvanoj Deliblatska peščara, jer tamo gde se njihovo imanje, od tri lanca zavr-
šava, nastavlja se zaštićeno područje koje nudi neizmerne mogućnosti za šetnje, razgledanje, fotografisanje, vožnju bicikala, a pre svega uživanje u civilizacijom nedodirnutoj prirodi.
Sve gore rečeno je pokušaj, manje više uspešnan, da se opiše ambijent. Istinska vrednost ovog mesta je u emocijama i energiji koje isprovocira gostoprimstvo, ljubav i dobrota domaćina i njihovih gostiju, koja neretko nadrasta ove okvire. - Kaštel je naš odgovor na život. Ljudi su skloni suvišnom nagomilavanju, a ne razmišljaju da će ih sve što su stekli u životu nadživeti. Život je bio jako dobar prema nama i mi hoćemo da to što imamo podelimo sa drugima. Kaštel sam profiliše svoje goste. Ovde se ljudima sa drugačijom vibracijom uopšte ne sviđa i oni se ne zadržavaju. Energija drugih, njihovo oduševljenje ovim što zateknu, prepoznavanje naše poruke, pune energijom ovu kuća, koja koliko prima toliko i daje. To je jedino što funkcioniše na ovom svetu. Ako imaš podeli, ako možeš daj, i to se vraća na hiljadu načina. Uživamo u tome što drugi uživaju – objašnjava gospođa Valok, filozof po struci, a po ubeđenju filantrop i čovek velikog srca, dodavši: - Veliki smo poklonici života i prirode. Nama je mio svaki leptir, travka, buba. I što smo stariji sve više shvatamo koliko je dobro biti takav.
Sledeći principe prirode ovde se vodi računa o sortiranju đubreta, upotreba plastike se ograničava. Kada je hrana u pitanju, insistira se na domaćem i uvek se nabavlja najbolje, po mogućnosti iz okoline. Plan je da naredne godine, samo za njihove goste izgrade bazen i visoke letnje temperature u peščari učine prijatnijim. Ovo je mesto za zdrave i one koji imaju problema sa disanjem, asmatičare, plućne bolesnike, jer ovo mesto je savršeno za odmor i oporavak. Plan je i da ovo bude svojevrsni centar koji okuplja umetnike, pesnike, slikare, muzičare, posebno one mlade iz neposerdne okoline.
Ovaj novi kvalitet, drugačiji od celokupne turističke ponude, prepoznala je Privredna komora Vojvodine, dodelivši ovom domaćinstvu prestižnu nagradu „Kapija uspeha“ u kategoriji seoskog turizma, za 2019. godinu.