ROGALj, zajednička kuća seoskih manifestacija u Vojvodini

Prva manifestacija ROGALj održana i novim organizatorima seoskih vojvođanje 2009. godine na Novosadskom skih manifestacija. Po njenim rečima, cilj sajmu. Sledeće tri godine mesto ROGLjA je bio i jeste jačanje sela, kroz susreta najboljih manifestacija Vojvodine sagledavanje što boljeg načina organizobio je novosadski SPENS, a onda su se vanja velikih i malih događaja, od zamisli manifestacije nizale jedna za drugom, i do realizacije, radi ostvarivanja benefita za dostigle broj od oko 1.000 godišnje, a da selo tokom cele godine. nisu imali svoju završnicu. Iz potrebe da se zaokruži godišnji ciklus svih vojvođanskih svetkovina, i bogatiji iskustvom, znanjem, uz inovativne i konstruktivne elemente koji idu u korak sa vremenom, gospodin Dragan Vukotić prihvatio se uloge obnovitelja i organizatora ROGLjA, koji zahvaljujući njemu i Agenciji BIN Marketing, 04. oktobra 2020. je doživela peto izdanje, uz učešće 30 predstavnika turističkih, gastronomskih i etno manifestacija iz cele Vojvodine.

U okviru festivala dodeljene su priznanja najuspešnijima u tri kategorije. Zlatnu plaketu - seoski Ovogodišnji laureati ROGLJA neimar, dodeljena je Miomiru Filipoviću Fići, novinaru, publicisti, hroničaru sela. Zlatna plaketa za promociju gastronomije Srema dodeljena je manifestaciji „Gastro Srem“ za uspešan spoj starog i novog, a Zlatna plaketa za uspešnu organizaciju pripala je „Beloblatskoj kobasicijadi“, koja je 2020. proporcionalno bila najposećenija.

U okviru festivala održan je panel na temu: „Snaga sela danas i značaj seoskih manifestacija“ u kojem su učestvovali novinari Branislav Gulan i Miomir Filipo- Učesnici panela o aktuelnom trenutku sela vić, te organizator Dragan Vukotić. U ulozi moderatora našao se Nikola Božo- Dragan Vukotić, sa 20 godina iskustva vić, takođe dugogodišnji novinar. Panelisti u organizaciji manifestacija, predložio su izneli svoje viđenje koliko manifestaci- je zaštitu seoskih manifestacija, jer ljudi je doprinose afirmaciji života u selu i kako sa sela su ti koji čuvaju sela i tradiciju, a učesnici ROGLjA 2020 vide sadašnjost i posredno i celo društvo. Podstrek da ova budućnost sela sa aspekta ekonomskog, manifestacija dobije svoj nastavak dosocijalnog i kulturnog napretka. bio je zahvaljujući inicijativi onih koji su

Uvodna reč pripala je Jeleni Krstić, ROGALj upamtili u njegovom izvornom članu organizacionog tima prethodnog obliku, kao mestu okupljanja tradicionali obnovljenog ROGLjA, koja je istakla nih seoskih domaćinstava, festival na kozadovoljstvo što se posle sedam godina jem jednom godišnje mogu da se sretnu, desio ROGALJ, kao i saradnja sa starim jedni drugima požale, ali i pohvale. Mestu

da se oni najbolji nagrade, a oni drugi podstaknu da rade na unapređenju svojih ideja. I sve to da se poveže sa velikim gradskim centrom, kakav je Novi Sad, gde je ROGALj rođen i u koji će biti vraćen već sledeće godine. - Ovogodišnji peti ROGALj nije bio zamišljen da se održi na kultnom čenejskom Salašu 137, mada je ambijent, i ono što se može ovde doživeti idealno za ovakvu priliku, sa limitiranim brojem izlagača i posetilaca. Za sledeći je rezervisan prostor Novosadskog sajma gde se susreću ljudi iz sveta kulture, politike, privrede..., i daje mogućnost da se predstavimo u mnogo boljem svetlu. Želja je da se okupljamo i razmenimo direktne kontakte, i međusobne i sa publikom, da vidimo šta i kako jedni drugima da pomognemo i sve naše manifestacije učinimo posećenijim, bogatijim, šarolikijim. Za početak je dovoljno da dođemo jedni kod drugih. Moje iskustvo govori da svaka manifestacija koja traje duže od 10 godina ne treba organizatora, već se po inerciji dešava i sama.

Najteži su počeci i problemi koji se dešavaju iz neznanja i neiskustva - rekao je gospodin Vukotić, koji nije želeo da govori o problemima na dan kada je ROGALj ponovo rođen. Rezimirajući trenutno stanje u kojem se selo u Srbiji nalazi, gospodin Gulan je izneo predlog za njegov spas, između ostalog i putem manifestacija, vraćanja obrazovanih mladih ljudi, devojaka i obezbeđivanju infrastrukture. Gospodin Filipović se založio da se termin manifestacija zameni svetkovinom, što je naišlo na opšte odobravanje. Umesto zaključka gospodin Božović je poručio da bi voleo da se ne setimo sela samo u vreme korone, lokalnih svetkovina, već da na selu provedemo odmor, i da o selu razmišljamo kao o pristojnom mestu za život. Da bi se to postiglo potrebno je stvoriti uslove približne onima u gradu, i kada je u pitanju kultura, sport, obrazovanje, pre svega svakodnevne potrebe.

Pevanje iz vika: Boljeg leka od pesme nema

„Pevanje iz vika predstavlja jedan od najrazvijenijih i sa stanovišta pevača najzahtevnijih oblika tradicionalnog pevanja“ - rekao je u Uvodu Metodskog praktikuma „Pevanje iz vika“ (Nova Varoš 2020), prof. dr Dimitrije Golemović, uz dr Sanju Radinović autor ove knjige. Odgovorajući na pitanje zašto neko želi da ga nauči, kaže: „Zato što je moćno, neobično, zato što vraća korenima, vremenu kada je na livadama Zlatara i Zlatibora paslo stotitne ovaca, kada se prevaljivalo po deset i više kilometara da bi se stiglo na sedeljku, jer tamo se peva i igra; vremenu kada se išlo na vašare i prvi put hvatalo u kolo, a neretko sretale prve ljubavi.“ - Dr Dimitrije Golemović i sam solista, kompozitor koji je 90% stvaralačkog opusa posvetio vokalnim kompozicijama, smatrajući ljudski glas najlepšim instrumentom, sedam godina se intenzivno bavi promo-

- Osnovni zadatak je osnaživanje položaja seoskih žena i stvaranja ambijenta za lakši život, da ne požele da odu u grad i da poprave svoj materijalni položaj; da zadržimo i njihovu decu, da gledaju kako im unučad rastu. To je garancija da će na selu ostati, a selo opstati. Pokušavamo da sačuvamo sve ono što je nekada krasilo selo i što je imalo dušu. Udruženje broji oko 70 članova iz 11 sela pribojske opštine. Od 2012. udruženje je sprovelo 12 projekata: podeljeno je 19 plasetnika, kosačica, opreme za preradu voća i povrća; sprovedena je obuka seoskih žena za rad na računaru, danas svaka članica ima svoj mail, a sastanci se održavaju online preko Zoom platforme. U toku je projekat elektronske prodaje proizvoda - objašnjava naša sago-

cijom ove arhaične vokalne forme Zapadne Srbije, koja se izvodi u dvoje bez prekida emisija zvukova, najčešće u desetercu i u dva stiha - rekla je Selena Rakočević iz FA „Vila“ SKUD „Železničar“, domaćina dvodnevnog programa „Pevanje iz vika kao nematerijalno kulturno nasleđe Srbije“, vrste srpskog tradicionalnog pevanja, koje je 2012. godine upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. U prostorijama FA „Vila“ i u KC Novog Sada, održane su radionice kojima je prisustvovalo 40 polaznika, a završno veče posvećeno je predstavljanju „Praktikuma“ i dogovoru oko narednih koraka zaštite ovog narodnog blaga.

Nosioci MasterClass bila je Malina Stanojević iz Priboja, predsednica UŽ „Sačuvajmo selo“ u kojoj je jedna od tri sekcije - negovanje kulturne baštine.

Pevanje iz vika: Boljeg leka od pesme nema

vornica, projektant elektroinstalacija u penziji. Slavenko Karadžić iz Pribojske Banje, preduzetnik, član sekcije za pevanje iz vika u udruženju „Sačuvajmo selo“. - Ovaj način pevanja je zastupljen u našim krajevima i od malih nogu sam bio okružen ljudima koji su to znali i negovali. Kada sam video da će ovaj način pevanja da se zaboravi počeo sam da svoje znanje prenosim na mlađe - rekao je gospodin Karadžić, zadovoljan interesovanjem mladih za radionice.

Miloljub Šaković (66) iz Kokinog Broda je radni vek proveo kao komandir obezbeđenja u jednoj firmi. Harmonikaš, frulaš, okarinaš, gajdaš. - Iz vika pevam od svoje četvrte godine. Moj talenat otkrio je moj otac jednom kada smo bili u ribolovu i od tada nisam prekidao. Sa svojim partnerom Radovanom Jankovićem pevam sedam godina, jer je važno da se parovi poznaju i nadam se da ćemo se još dugo družiti - istakao je gospodin Šaković.

Radovan Janković rođen u selu Jablanica, opština Čajetina, 45 godina živi u Novoj Varoši, kaže: - Moj zlatiborski kraj je izvor ove pesme tzv. zlatiborske kajde. Računam da ću još dugo moći pevati, jer iz vika to može samo zdrav čovek, doduše ne u ovolikoj snazi. Mora da imaš grlo, kondinciju, a potrebna je i vežba. Pevam od svoje 15-te. Prekidao sam i posle je glas škripao, a onda sam ga dugo štelovao.

Jovana Lazić, student novinarstva i Vanja Vujičić, student veterinarske medicine, obe članice „Vile“, obdarene prekrasnim glasovima, bile su učesnice seminara Pevanja iz vika, u Novoj Varoši, 2018. Prvi je bio organizovan godinu dana ranije za muzičke stručnjake, a 2019., zbog nedostatka sredstava nije održan. Jovana Lazić kaže da je to za nju bilo potpuno novo iskustvo, oduševljenje tim načinom pevanja jer do tada ništa slično nije iskusila. - To nam je omogućio naš maestro, Milorad Lonić, koji nas je poslao na seminar i dao nam priliku da sarađujemo sa ljudima koji to od malena rade.

Vanja Vujičić pozdravlja ovakav vid edukacije, koji je pokazao da je početna faza učenja pevanja iz vika laka, ali da je nadograđivanje dugotrajan proces, koji podrazumeva godine vežbanja.

Milorad Lonić, koreograf i umetnički direktor FA„Vila“, organizatora ovog susreta, podržanog od Grada Novog Sada i resornog ministarstva, objasnio je da se ovaj biser narodnog stvaralaštva uklapa u program Novog Sada - Evrop-

ske prestonice kulture i ulogu kulturno-umetničkih društava da prikažu najvrednije iz srpske tradicije, kao što je znanje i veština pevanja iz vika. Program je završen u Velikoj Remeti, a sledeća radionica pevanja iz vika zakazana za Beograd. Gospodin Lonić je podsetio na reči rumunskog etnomuzikologa da je „ovo pevanje kada je svet stvaran“, a da je naša dužnost da ga, zajedno sa selom, sačuvamo.

Godišnja skupština Mikološko gljivarskog saveza Srbije

ih je ukupno 82. Na manifestaciji „Dani vrganja“ na Kopaoniku, Jelena Milošević (GD „Lisičarka“ Sremska Mitrovica) i Bojan Zupan (Eko „Ibar“ Kraljevo i GD „Kopaonik“ Raška) poneli su zvanje determinator, pa Savez trenutno ima 9 članova sa ovim sertifikatom. Bitan segment rada Skupštine posvećen je nabavci potrebne literature, dostupnosti postojeće i njenom korišćenju. Planovi za dalji rad Saveza odnose se na novonastale uslove i ograničenja vezana za održavanje manifestacija do kraja godine. Maja Vasić (GD „Novi Sad“) je pohvalila model rada GD „Kopaonik“ koji je uspeo da okupi članove i sprovede aktivnosti u svojoj sredini. Povodom Sa skupštine MGSS u hotelu Grand na Kopaoniku toga Zoran Jelenković (GD „Kopaonik“) je podsetio da je osim „Dana vrganja“ društvo iz Raške bilo domaćin gljivara i

Takmičenjem u kuvanju jela od glji- Brojne aktivnosti MGSS na „Danima borovnica“, krajem jula, kada va na Vatrištu završeni su „Dani je na Kopaoniku boravilo 10.000 gostiju. vrganja“, manifestacija koja jeda- Tokom prethodne godine Savez je Oba puta broj učesnika je bio ograničen, naest godina, prvog vikenda septembra, učestvovao na preko 12 republičkih, op- a manifestacija je protekla bez pratećeg Kopaonik pretvara u kraljevstvo gljiva. štinskih, međunarodnih projekata i onih kulturno-umetničkog programa, kako se Sadržaji poput odlazaka na teren uz prat- finansiranih od strane NVO. Trenutno deca, redovni učesnici, ne bi izlagala rinju iskusnih vodiča i branje gljiva, njihova Savez okuplja 16 GD. Iz Saveza su istu- ziku. Dr Miroslav Marković (Institut za determinacija, postavljanje izložbe, struč- pili GD „Požarevac“ i Asocijacija gljivara nizijsko šumarstvo i životnu sredinu) je nih predavanja, do etno pijace sa proizvo- Beograd. U međuvremenu nije bio prije- održao predavanje „Šumska dendrologidima iz potkopaoničkog kraja, sve to čini ma novih GD, ali je u najavi pristupanje ja“, takođe na otvorenom. sastavni deo i lepotu ovih susreta. Ovo je i tri nova. Važno priznamesto najsigurnije konzumacije gljiva jer nje za rad Saveza bio se o tome brinu najveći stručnjaci u Srbi- je izbor za učešće na ji, članovi Mikološko-gljivarskog saveza izradi Monografije Tare, Srbije. „Dani gljiva“ su značajnu ulogu povodom 40 godina od imali u obogaćivanju menija tamošnjih proglašenja za nacionalrestorana i hotela jelima sa/od gljiva, ali i ni park (1981), u delu na produženje turističke ponude najvećeg koji se odnosi na gljive, zimskog planinskog centra u Srbiji. u saradnji sa Zavodom

Po okončanju manifestacije, od svog za zaštitu prirode. Sa osnivanja 2015. godine, MGSS održava ovom institucijom, kao Godišnju skupštinu, uz prisustvo pred- i sa Institutom za nizijstavnika gljivarskih društava, članica sko šumarstvo i životMGSS, članova Naučne, Izborne, Verifi- nu sredinu, potpisan je kacione i dr. komisija Saveza. Ove godine, Sporazum o saradnji Potvrđeno zadovoljstvo članova radom Savezanakon izbora Verifikacione i Izborne ko- za monitorig gljiva PP misije, predsednik Saveza, Zoran Jelenko- „Golija“. Tokom minule godine obnov- Preporuke za rad u vanrednim vić, član GD „Kopaonik“ Raška, podneo ljeni su Sporazumi o saradnji sa Prirodno- okolnostima je izveštaj o radu u toku prethodne godine. matematičkih fakultetom Beograd, Novi Tom prilikom je rečeno da su uprkos ogra- Sad, Niš i Kragujevac. Sledi potpisivanje Zaključak je da je važno da se i u vanredničenjima izazvanim pandemijom, neke istog sa Šumarskim fakultetima. nim okolnostima nastavi kontinuitet i tešmanifestacije predviđene planom održane, Savez je bogatiji za pet članova koji ko stečena pozicija gljvarskih društava u a neke odložene. su položili test za zvanje gljivar, i sada svojim sredinama ne izgubi. Preporučeno

Godišnja skupština Mikološko gljivarskog saveza Srbije

je da se GD fokusiraju na terenski rad i pripremu izložbi gljiva, a da se lokalnim turističkim organizacijama prepusti organizacija turističkog dela. Preporuka je povezivanje i što tešnja saradnja GD sa lokalnom samoupravom i turističkim organizacijama. Sunčica Jović (GD „Rujnica“) predložila je potpisivanje Sporazuma o saradnji GD sa TO i stavljanje gljivarskih manifestacija u kalendar stalnih manifestacija lokalnih TO.

U okviru finansijskog izveštaja iznet je predlog za nabavku elektronske karte Kopaonika, Divčibara, Vlasine... Preko 200.000 dinara prikupljeno od članarina u skorije vreme biće raspoređeno za nabavku literature i onoga što će biti na korist svima.

Peta tačka Dnevnog reda odnosila se na izbor počasnog člana. Ove godine jednoglasno je usvojen predlog da 4. počasni član MGSS bude Radenko Cvetić, direktor TO „Raška“ zbog svog nemerljivog doprinosa i podrške radu Saveza.

Zoran Jelenković na čelu saveza i naredne 4 godine

Na Skupštini je izabrano novo rukovodstvo. Predsednik Zoran Jelenković će i naredne četiri godine predsedavati MGSS, a u tome će mu pomagati dosadanji potpredsednik Marko Blagojević (UGLjP „Vilino kolo“ Petrovac na Mlavi) i novi član predsedništva Sunčica Jović (GD „Rujnica“ Vlasotince). Za sekretara Saveza ponovo je izabrana Jelena Milošević (GD „Lisičarka“ Sremska Mitrovica). Tom prilikom predsednik je istakao da je osnovni zadatak MGSS da u naredne godinu-dve pripremi kandidate koji će sa novim kvalitetom i energijom voditi društvo i doneti mu napredak.

Novi član Naučne komisije postala je dr Eleonora Bošković (Departman za biologiju i ekologiju, PMF Univerzitet Novi Sad).

Dosadašnjem predsedniku Nadzornog odbora, Stevanu Balubanu (GD „Novi Sad“) produžen je mandat. U sastavu Odbora naćiće se i Danijela Sokolović (UGLjP „Vilino kolo“) i Mirjana Igrutinović (GD „Kneginja“ Niš).

Zajednički snimak za uspomenu na Dane vrganja 2020

Tradicionalno kuvanje jela od gljiva na Vatrištu

Planom rada za narednu 2021. godinu predviđena je uobičajena aktivnost na edukaciji građanstva, posebno školske dece uz preporuku da se ona snime na USB i na taj način, a u dogovoru sa nastavnicima, prezentuje deci, kako bi se izbegao direktan kontakt. Predviđeno je organizovanje svih dosadašnjih izložbi gljiva, podrška formiranju novih društava, rad na novim projektima, sklapanje Sporazuma o saradnji, nastavak međunarodne saradnje MGSS i edukacije kandidata za zvanje gljivar/determinator i njihovo promovisanje.

Na kraju je prof. dr Maja Karaman (Departman za biologiju i ekologiju, PMF Univerzitet Novi Sad) iznela predlog da se za sertifikaciju naučnih radova, determinacije i dr. ubuduće više koriste laboratorije fakulteta u Novom Sadu i Nizijskog šumarstva, umesto stranih laboratorija, i time podigne na viši nivo naučni aspekt rada MGSS.

Razglednica iz Aranđelovca

Bukulja (696m) se nadvija nad grad i njegov je znak raspoznavanja. Sa nje se pruža neverovatan pogled na Aranđelovac i okolinu, pa ne čudi što sa tom slikom počinju i završavaju promotivni spotovi TO Srbije.

Ovaj grad pod Bukuljom, je 1859. dobio ime, osam godina ranije u njemu je otvoreno kupatilo „Talpara“. Parno kupatilo otvoreno je 1865. kada knez Mihailo Obrenović počinje sa gradnjom velelepne letnje rezidencije, u stilu srpskog romantizma, „Starog zdanja“. Pravi procvat banja je doživela 1935. pronalaskom izvora termomineralne vode koji je uslovio izgradnju modernog banjskog kupatila, otvorenog bazena sa mineralnom vodom i hotela „Šumadija“, kao i rekaptažu izvora „Đulara“ i „Talpara“. Zahvaljujući simpozijumu skulptura „Beli Venčac“ (1966) oplemenjena je celina zaštićenog područja „Parka Bukovičke Banje“, ali i sam grad, njihovim postavljanjem ispred svih gradskih institucija. Zahvaljujući Smotri umetnosti „Mermer i zvuci“ (1968) u ovaj grad svake godine publika ima priliku da se upozna sa najvrednijim muzičkim, dramskim, baletskim, književnim, likovnim i filmskim ostvarenjima obogaćujući gradsku, ali i srpsku kulturnu scenu.

U Aranđelovcu je 1953. godine otkrivena pećina Risovača, prva sa dokazom života pećinskog čoveka i dužini obitavanja ljudi na ovom prostoru. Tome treba dodati najnovije arheološko nalazište Dvorine, u mestu Banja, iz sredine XIV veka, u podnožju ranije otkrivene rimske nekropole na Venčacu i nekadašnjeg rimskog utvrđenja.

Turisti ne bi trebalo da propuste posetu Narodnom muzeju sa stalnom postavkom iz prošlosti grada od kamenog doba do XX veka, te izložbe u ove godine obnovljenom holu bioskopske Dvorane „Park“, pretvorenog u modernu gradsku galeriju.

Jedinstvena raskoš arhitekture stotinak vila i objekata interesantnih fasada koje se jedna po jedna obnavljaju, još jedna su od atrakcija grada.

Svoj razvoj Aranđelovac duguje SBR „Bukovička banja“, mestu na kojem se najsavremenije terapijske metode koriste u lečenju oboljenja gastrointestinalnog i hepatobilijarnog sistema, bolesti respiratornog, te povrede i oboljenja lokomotornog sistema.

Prvi hotel „Izvor“ otvoren 1978., a ovaj današnji, jedan je u lancu „A hotela“ sa pet zvezdica, renoviran je 2011. po najvišim standardima.

Razglednica iz Aranđelovca

Aranđelovac je i grad ljubavi. U njemu su svoja srca spojili vojvoda Živojin Mišić i Lujza, plešući na najpoznatijim balovima priređivanim u Kneževoj dvorani u „Starom zadanju“. Krijući se, oduška za svoju ljubav nalazi su, kao i brojni drugi lokalni parovi pre i posle njih, na tajnim sastancima u Šarenoj kapiji, na glavnom ulazu u park, danas Kapiji ljubavi. Aranđelovčani veruju da svako onaj ko sa voljenom osobom poželi da ostane večno, treba samo da prođe kroz ovu kapiju, i želja će mu biti uslišena.

Ovaj kraj poznat je po dobrim domaćinima i ukusnoj i izdašnoj gastronomskoj ponudi. Osim sjajnih specijaliteta, Aranđelovac je poznat po izvrsnim vinima, domaćim rakijama i sve više bezalkoholnim pićima na bazi jabuke i cvekle gajenim u ovom kraju.

Resorno Ministarstvo je donelo rešenje i 2019. potvrdilo ispunjenje uslova Aranđelovca za dobijanje II kategorije turističkog mesta. Za ulazak u društvo najboljih, Aranđelovcu je nedostajala potrebna infrastruktura, pre svega smeštajni kapaciteti. U međuvremenu, razvoj privatnog sektora i sve veći broj Arađelovčana spremnih da višak stambenog prostora opredele za izdavanje, donekle je nadomestio ovaj problem. Tek po obnavljanju „Starog zdanja“ koje se očekuje u naredne 2-3 godine, hotela „Šumadija“ i „Lovačkog doma“ na vrhu Bukulje, čije rekonstrukcija je u završnoj fazi, ovaj problem će za neko vreme biti rešen.

Turistička organizacija opštine Aranđelovac aktivno radi i na postavljanju turističke signalizacije. Otvaranjem još dva Info centra, pored postojećeg u centru grada, u parku i na Bukulji, pored osmatračnice, te postavljanje interaktivnog panela u centru grada, sve turističke tačke će biti dostupne turistima na različitim lokacijama, a turistička ponuda reprezentovana na najbolji način.

U tom smislu pozdravljena je odluka lokalne samouprave, koja je u Strategiji grada turizam svrstala među tri glavna razvojna pravca, i dati priliku da se u narednih pet godina probije među vodeće srpske banje. Tim pre što Aranđelovac nije samo banjsko mesto, već mesto velikih istorijskih događaja koje su pisali predstavnici dinastija Karađorđević i Obrenović, impozantnog broja znamenitosti i sadržaja iz turističke ponude na pet do petnaest minuta laganog hoda. U okolini grada, u Orašcu je počeo Prvi srpski ustanak. Desetak kilometara od grada je Garaško jezero okruženo netaknutom prirodom.