ZZ Zadrugar, Bač: Nije dovoljno imati

Miloš Vuković

Miloš Vuković, pravnik, predsednik UO ZSV, od 2007. godine direktor je ZZ „Zadrugar“ Bač. U zadrugu, osnovanu juna 1990-te. došao je tri godine kasnije i mada sebe nikada nije video u poljoprivredi, upravo je njoj posevetio ceo radni vek. Da li je to zato što je „poljoprivrednik sa pedigreom“, čiji je otac, Đorđe Vuković takođe stajao na čelu zadruge u Plavnoj, ili sticaj okolnosti i teškog nalaženja posla, tek kada je Zadruga zapala u problem, od strane zadrugara imenovan je za direktora. Da je to bila ispravna odluka govori podatak da su dugovi brzo rešeni, a dati rokovi otplate skraćeni za 2/3.

- U vreme kada smo se borili za opstanak, 2008., ušli smo u investiciju i za samo tri meseca na livadi, bez struje, podigli silos. Do tada smo otkup vršili u tuđem dvorištu, u jednoj šupi. Dve godine kasnije preuzeli smo Zadugu iz Bođana, ugovorene površine povećali za 600 ha, preuzeli njihove zaposlene, otplatili sve dugove, dobili još jedan silos. Godine 2014. smo od jedne privatne firme iz Bača kupili njihve silose i sada imamo tri otkupna mesta. Mehanizaciju smo podigli na zavidan nivo i kada se osvrnem oko sebe mogu da budem ponosan na tim ljudi koji je formiran - priča gospodin Vuković.

Kada je došao na mesto direktora u zadruzi niko ni sa kim nije razgovarao. Prvo što je uradio bilo je da stvori dobru ekipu, jer je to po njegovom mišljenju najbitnije u poslu. Stvaranje uzajamnog poverenja, zadobijeno je i redovnim isplatama i nikada ispod cene, svi problemi rešavaju se u njihovom nastanku, bez tenzija. Danas ZZ „Zadrugar“ broji 70 zadrugara i do 350 kooperanata.

Zadruga raspolaže sa 384 ha zemlje u vlasništvu i sa oko 200 ha iz zakupa, što privatnog što državnog, što je mnogo manje od kapaciteta zadruge, koja može da radi do hiljadu i po hektara. Težak dolazak do plodne zemlje je opšti problem, jer je dobijaju ljudi koji imaju para, a ne oni koji su sposobni da je obrađuju.

Ovo je sojarski kraj, i na više od 60% površina se seje soja. Kukuruza ima jako malo, pšenica se seje na slaba zemljišta ili kada se zemlja odmara od soje. Po malo se seja uljana repica. - Poslednjih 15 godina soja je ovde monokultura i to je ono što je problematično. Ne koristi se dovoljno mešavina veštačkog đubriva, što je greška, posebno vidljiva u sušnim godinama poput ove iza nas. To zaključujemo na osnovu parcela na kojima je veštak bacan i onima na kojima nije, razlika je drastična. A sve je to zbog nedovoljne upućenosti. To je problem, posebno državnih zemljišta sa ugovorom na godinu dana, gde niko ne baca đubrivo jer to košta, a deo veštaka ostaje drugome, tako da je ta zemlja ispošćena - objašnjava prvi čovek zadruge.

Zadruga je tri hektara opredelila za eksperimentalni zasad trešanja, sa bunarom i sistemom za navodnjavanje, te zaštitnim mrežama i ogradom. Sledeće godine trebao bi da bude početak roda, posle čega će se videti da li je i kolika isplativost. Najvećim problemom smatra radnu snagu koje nema ili ne dovoljno kvalitetne, pri tom praveći razliku između nezaposlenih i radnika. Jedih ima previše, ovih drugih premalo, jer su bili prinuđeni da se snađu u nekim od evropskih zemlja ili u SAD.

Ono sa čim nema problema su kupci, jer su njihovi proizvodi interesantni i na domaćem i na ino tržištu. Njihova roba se plaća unapred, pre izlaska iz silosa. Znaju se realne cene, znaju se kupci, sa kojima se održava dobra saradnja.

Odlična saradnja ZZ je i sa ZSV, pokrajinskom i republičkom vladom. - Bez pomoći Ministarstva bez portfelja koje vodi Krkobabić i Pokrajinskog sekretarijata ne bi mogli podići voćnjak. Međutim, neznanje i slaba informisanost dovela je do toga da je Srbija zemlja koja je iskoristila najmanje sredstava iz IPARD fondova. Ljudi su u strahu, jer uvek postoji bojazan ako ne dobiju sredstva, a uđu u investiciju, kako će se iz nje iskobeljati. Neka sigurnost, posebno preko garancijskih fondova, morala bi da postoji, da neko stane iza tih ljudi i omogući im da uđu u te programe - rekao je gospodin Vuković.

S tim u vezi, ZZ „Zadrugar“ veliku pažnju polaže na stručnost svojih ljudi. Od 30 zaposlenih 10 su sa završenim fakultetom. Zato se nikada ne meša u njihov posao, jer ga znaju bolje i stručniji su od njega. Njegovo je da oceni šta može, a šta ne, i da zatvori finansijsku konstrukciju. I to se pokazalo dobrim.