Rad se uvek isplati
Prof. dr Ilija Ćosić
I
zbor dr Ilije Ćosića za profesora emeritusa 2016. godine omogućio je ovom vrsnom stručnjaku nastavak profesionalne karijere, kako u nastavnom tako i naučnom radu na Fakultetu tehničkih nauka (FTN), Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment Univerziteta u Novom Sadu. FTN je za vreme njegovog mandata na mestu dekana (1998-2012), postao „najsloženiji i najproduktivniji visokoobrazovni sistem u Srbiji“, povećani su njegovi prostorni kapaciteti nadogradnjom i završetkom prve faze Naučno-tehnološkog parka. Da se radi o vanserijskoj ličnosti potvrđuje i njegova životna deviza - „Rad se uvek isplati“, koju je primenjivao kako u prefesionalnom, tako i privatnom životu. Dao je značajan doprinos razvoju Rivice, sremskom mestu u kojem je rođen, i jedan je iz grupe Rivičana koji su pre 20 godina uspostavili koncept manifestacije „Dani vina“, koja je doprinela modernizaciji i prosperitetu ovog sela. - To je bio jedan ozbiljan projekat koji smo počeli pre 20 godina, što je u životu jednog čoveka period od kada stekne znanje i počne da sakuplja iskustva. Kada smo počinjali postavili smo dva cilja. Prvi, da promovišemo naše, rivičko vino; da pro-
movišemo vinograde i podstičemo meštane da ih sade; da odmerimo kvalitet našeg vina i kako mi to radimo u odnosu na druge. Nismo želeli samo da se predstavimo, nego i drugima pokažemo šta mi to radimo. Na prve „Dane“ doveli smo u Rivicu vrsne članove žirija, na čijem čelu je bio prof. dr Vladimir Kovač, profesor na Tehnološkom institutu i član Međunarodne organizacije za proučavanje polifenolnih jedinjenja sa sedištem u Narbonu (Francuska). I niko tada, na tim prvim danima vina nije osvojio prvo mesto. Rivičani su bili u čudu i nisu mogli u to da poveruju, ali im je ukazano da kvalitet vina osim od kvaliteta grožđa, zavisi od kvaliteta podruma u kojem se vino skladišti. Posle toga su počela čišćenja podruma i mislim da smo puno toga naučili, da smo podigli kvalitet vina, podigli nove zasade, i taj prvi cilj u velikoj meri ostvarili, svesni da taj pravac razvoja nema kraja i da moramo stalno ići napred - rekao je dr Ćosić. Objašnjavajući drugi cilj postavljen te davne 2002. godine - brendiranje Rivice, nastao je iz želje da Rivica postane mesto, ideal koji bi trebala da slede ostala vojvođanska sela i etalon njihovog razvoja. - Kažu kada nešto hoćeš da ostvariš onda moraš zdravo jako da želiš i upravo toliko sam želeo da promenimo lice Rivice da mi se to na kraju ostvarilo. Da bi to postigli, morali smo da znamo šta hoćemo, da imamo projekte i da ih plasiramo pred ljudima i institucijama koje mogu da nam pomognu. A gde bi to bilo bolje nego na „Danima vina“. Na manifestaciji smo okupljali sve one stručnjake, ekonomiste, finasijere, koji su mogli na bilo koji način da nam pomognu u realizaciji naših projekata. Naravno, nama niko ne bi pomogao da mi sami nismo uložili sopstvena sredstva. Imali smo ogromnu pomoć Opštine Irig, posebno Pokrajinske vlada. Putem projekata u Rivicu smo uneli preko 100 miliona dinara čime je: 2004. obnovljena crkva Svetog Georgija, u izdvojenim odeljenjima OŠ „Dositej Obradović“, vrtiću i MZ uvedeno grejanje, 2012. izgrađen Dom kulture i igralište, uvedena ulična rasveta, vodovod, gasovod, prokopani kanali za odvodnjavanje, podignuta nova kapela na groblju, postavljeni optički kablovi, čime je realizovano ukupno 12 projekata - podsetio je dr Ćosić, dodavši da se radi
Đorđe Ćosić na realizaciji 13-tog projekta - saniranje vlage koja preti crkvi iz 1734., jednoj od nastarijih u Sremu. Gospodin Đorđe Ćosić, Rivičanin i rođeni brat dr Ilije Ćosića, takođe iz grupe „krivaca“ za „Dane vina“ objašnjava: - Kada smo hteli da organizujemo te dane, bilo je moderno da se po Vojvodini organizuju razne - jade: Kačarevo je imalo Slaninijadu, Turija - Kobasicijadu, Eredevik - Kulenijadu... Smislili smo da napravimo nešto što niko u okolini nema - vinijadu. I to nam je uspelo. I još reč-dve o selu: Rivica ima oko 700 stanovnika, ali i tradiciju školstva, još iz vremena Habzburške monarhije, pa ne čudi što je iz ovog mesta ponikao veliki broj obrazovanih ljudi, doktora nauka, inženjera; Rivica je nekada bila veliki proizvođač bostana i 1995. godine imala „Dane bostana“, ali kako se klima promenila, bostana je bivalo sve manje a manifestacija svedena u lokalne okvire; tu je, do pre tri decenije, mlela žito najstarija vodenica u Vojvodini iz 1763. godine. Ipak, „Dani vina“ su ovo selo učinili poznatim i interesantnim za širu publiku, omogućili da svoje proizvode iz ovog poljoprivrednog kraja vredni i složni Rivičani plasiraju i pokažu šta još sve znaju i umeju.
47
