Udruženi Bački jagodari utiru put do vrhunskog kvaliteta i svetskog tržišta
S
Vlado Šomoši
ve prisutnije voće širom naše zemlje je jagoda. Pripada ranim vrstama, koje svojim izgledom, mirisom, ukusom, lekovitim svojstvima poznatim još u Antici, cenjena je i kod sladokusaca i kod nutricionista. Ovome nisu odoleli ni Bačani, koji su se prihvativši se izazova vrlo brzo postavili standard uzgoja na tržištu traženog proizvoda. Uzgoj jagoda koji nije bio primaran za Vojvodinu, zahvaljujući, pre svega jagodarima iz Bača, postao je brend, dokazavši da se u na ovom području uspešno može gajiti ova voćna vrsta, a ne samo u centralnim krajevima zemlje i Pocerini, odakle dolaze najveće količine. Vlado Šomoši, predsednik Voćarske zadruge „Bačka jagode“ iz Bača potvrđuje uspešnost jagodara, pre svega okupljenih oko zadruge, osnovane 2014. godine iz razloga što su tada zasadi pod jagodama počeli da se šire u Baču i okolini. - Svima zajednički problem je bio prodaja jagode. Bač i njegova okolina nisu tradicionalno voćarski kraj, pa nije bilo otkupljivača, hladnjača i dr. Nedostatak organizovanog otkupa u prvi plan je stavio pijačne trgovce koji su davali niske cene. Ideja ovdašnjih proizvođača je bila da se organizujemo u Zadrugu, u okviru koje su te prve godine, iznajmili hladnjaču. Posle toga je sve krenulo svojim tokom - objašnjava gospodin Šomoši.
54
Voćarska zadruga „Bačka jagoda“ danas okuplja 20 članova i oko 40 stalnih kooperanata, iz Bača i susednih mesta: Bačke Palanke, Obrovca, Tovariševa, Stapara, Sonte, koji redovno posluju sa zadrugom, sa ciljem zajedničkog nastupa na tržištu prilikom nabavke repromaterijala i plasmana robe. Za ovih više od šest godina, zadrugari nisu učestvovali na konkursima, tražili subvencije i sl., i sve što su do sada uradili, uradili su sami. Naredni korak biće u pravcu izgradnje sopstvene hladnjače, jer su još uvek u zakupu. Pre izvesnog vremena kupljen je plac za tu namenu. Ova investicija omogućiće da proizvođač dobije višu cenu za svoju jagodu i da se proširi asortiman drugih vrsta voća. Po nekim podacima (nisu zvanični) jagoda se u opštini Bač gaji na 60 do 80 hektara. U prosečnom rodu po hektaru je to 20 - 40 tona. Zato što najbolje
uspevaju na našem području, kao i u ostalim krajevima Srbije, dominantne su italijanske sorte Clery (vrlo rana sorta od početka maja) i Joly (srednje rana sorta od sredine maja). Jagoda se ovde gaji uglavnom na otvorenom. Bilo bi produktivnije da se gaji u plastenicima, i samim tim obezbedio raniji izlazak na tržište sa svežim voćem, čime bi se ostvarila viša cena, samim tim i profit. Međutim, plastenička proizvodnja je zahtevnija i traži više posla i investicija, pa su se jagodari odlučili za sadnju na otvorenom, na uzdignutim gredicama, sa malč folijom, i sistem za navodnjavanja „kap po kap“. - Mi uglavnom u visokom procentu (99%) gajimo konzumnu jagodu, namenjenu prodaji u svežem stanju. Uglavnom se sve svodi na izvoz na tržište Ruske Federacije, a ove godine je dobar deo otišao u Nemačku i Austriju, nešto završi na lokalnom tržištu. Sve ono što ne zadovoljava visoke kriterijume izvoza završi u preradi lokalnih firmi koje se bave preradom. Zato za sada ne razmišljamo o u tom pravcu - kaže gospodin Šomoši, dodajući da se svake godine broj onih koji se opredeljuju za ovu proizvodnju povećava, i smatra da je Zadruga najzaslužnija za širenje jagodarstva na ovom području. Razloga za to ima dosta, a osnovni su što se sve uloženo isplati za manje od godinu dana, sa male površine može da se ostvari pristojna zarada, što u ratarstvu nije slučaj. Jagoda je i prvo voće u godini i prve pare u godini za poljoprivrednike, što opravdava sve veći broj ljudi opredeljenih za uzgoj jagode. Jagodari Bača su razumeli da samo udruženi mogu odgovoriti zahtevima tržišta i ispuniti standarde u njihovoj proizvodnji i plasmanu.
