UŽ Majka Angelina
posvećeno aktivnostima i humanim delima
S
pecifičan status žene u manjim mestima u Srbiji sve više pobuđuje pažnju i zavist. Pre svega žena iz urbanih sredina, sklonih da vide samo onu praktičnu, funkcionalnu stranu vezanu za vreme provedeno sa porodicom, decom, bez svakodnevne žurbe i napetosti, čineći život prihvatljivijim i privlačnijim. Pri tom, zanemarujući infrastrukturne
našu zajednicu. Vez, heklanje, izrada narodnih nošnji, pravljenje tradicionalnih kolača, bile su aktivnosti sa kojima smo počele, da bi ih proširile, i u dogovoru sa učiteljicama IV razreda, u okviru predmeta: Narodna radinost - očuvanje tradicije, prenele na školsku decu, pri čemu su, na naše iznenađenje dečaci pokazali više umešnosti i interesovanja od devojčica.
Nataša Spasić (levo) i Vesna Radanov prepreke, nedostatak kulturnih događaja, smanjenu mogućnost zapošljavanja, a pre svega količinu svakodnevnih poslova, oko okućnica, bašti, neretko i njiva, domaćih životinja i sl., standardnih obaveza svake žene na selu. Da ta zavist ipak ima opravdanja, potvrđuje dvadesetak aktivistkinja, članica udruženja nazvanog po ženi, majci, zaštitnici - Majki Angelini, iz Kupinova - UŽ „Majka Angelina“ osnovale su snajke Kupinova - kaže Nataša Spasić, rođena Beograđanka, jedna od osnivača ovog udruženja, i nastavlja: - Pre sedam godina smo odlučile da udružimo svoje znanje i sposobnosti, i kroz druženje učinimo neke pozitivne pomake, koji su se ubrzo reflektovali i na ličnom planu i na
Sve to sprovodimo u našim prostorijama, koje smo dobile na korišćenje od JP „Vojvodinašume“. Životna priča Nataše Spasić slična je pričama drugih članica, pridošlih sa raznih strana, ni jedna rodom iz Kupinova. Živela je i radila u Beogradu kao kuvar, poslastičar i prehrambeni tehničar, da bi jednom zgodom došla u Kupinovo, u posetu kod majke. Na relacija selo - ona, nije došlo do ljubavi na prvi pogled. Ravno i pusto je nije posebno „dirnulo“, ali je pristala da se umije i napije vode sa geotermalnog izvora „Živa voda“ u centru mesta, kako bi potvrdila staru legendu, da ko to učini zauvek ostaje u Kupinovu. I delovalo je. Danas je udata, majka troje zlatne dečice. Naučila je da ceni mir, tišinu, stil života
ovdašnjih stanovnika, a šetnje šumom, do Save, Obedske bare, kompenzuju odlazak u bioskop i pozorište, kojih u Kupinovu nema. U prestonicu ponekad ode, ali se ne zadržava. UŽ „Majka Angelina“ u svojim redovima okuplja i muškarce, prijatelje spremne da pomognu oko prevoza, nošenja materijala na razne manifestacije u zemlji, i inostranstvu: Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, gde god se ovo udruženje predstavlja. Svaka od njih ima svoju specijalnost. Nošnje, po meri i želji, najviše za potrebe KUD-a, izrađuje Vesna Radanov, predsednica udruženja, druga veze kuvarice, treća štrika čarape, šije i svaki izrađen komad potvrđuje umetničku vrednost domaće radinosti. Gospođa Spasić, shodno svojoj profesiji, „glavna“ je za kolače i kuvanje. Koliko je u tome umešna govori 200 pehara i zlatnih medalja, od kojih ne može da izdvoji najdražu, ali zna da je prvo zlato iz godine kada su osnovane, na drugom izlaganju i prvom takmičenju na kojem su učestvovale. Bilo je to u Somboru, za uskršnju pogaču. Svoj rad udruženje bazira i na humanitarnom radu. - Nadam se da ćemo u skorije vreme opet posetiti Kosovo; rado provodimo vreme sa pitomcima iz Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju crtajući, igrajući se sa njima, a ne zaboravljamo ni decu iz Dečjeg sela „Dr Milorad Pavlović“ u Sremskoj Kamenici - kaže gospođa Spasić. U svemu tome posebno im je dragocena podrška Opštine Pećinci i Turističke organizacije opštine Pećinci. Izdvajaju prezent koje su pripremile povodom posete Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine, poklonovši im tom prilikom vežen peškir sa slikom Kralja Petra. Sadržinu njihovih poklon-korpi, kojima se dočekuju uvaženi gosti ove opštine, čine kolači, ručni radovi i suveniri, reprezentujući tako i njihov rad i bogatstvo narodne tradicije tog kraja. Za predstojeće leto, planovi udruženja vezani su uglavnom za učešća na gastro-manifestacijama, na odbrani osvojenih i pokušaju osvajanja novih priznanja. Najveća želja im je da svoje tradicionalne radove i kuvarska umeća podele sa dijasporom, sa onima koji su „naše gore list“, ali sticajem raznih okolnosti, život zasnovali na nekom drugom mestu.
65
