38 minute read
Turistička organizacija Zlatibor
from Topsrbija br35
by M.D.
Zlatibor Tvoj pravi izbor
Advertisement
Jedinstveno neponovljiva idila Divčibara
Privilegija je živeti u istorijskom gradu Valjevu, smeštenom u kotlini okruženoj planinama: Povlen, Maljen, Jablanik, Medvednik, Magleš i rekama Obnica i Jablanica, od kojih nastaje Kolubara. Reka Gradac je najčistija reka Srbije dugačka 28km - na mestu uvoda u priču o gradu Valjevu tvrdi Ana Marković, direktor Turističke organizacije Valjevo i nastavlja:
Grad srpskih velikana
- Valjevo je grad u kojem se stvarala istorija. Grad srpskih knezova Alekse Nenadovića i Ilije Birčanina, prote Mateje Nenadovića, generala Živojina Mišića, koji je zbog uspešnog vođenja operacije na Kolubari, unapređen u čin vojvode, Desanke Maksimović, velike srpske pesnikinje, pisca Milovana Glišića, slikara: Ljube Popovića, koji je rođen u Tuzli i insistirao da je Valjevac, Nadežde Petrović, rođene u Čačku, preminule u Valjevu, aprila 1915. u Prvoj rezervnoj bolnici, Kasarni 17. puka Drinske divizije na Jadru, i mnogi drugi. Mesto odakle počinje i u kojem se završava obilazak grada - Tešnjar, stari deo, iz vremena Turaka, stešnjen između Kolubare i okolnih brda, dao je sebi ime. Za samo sat i po hoda turista može da obiđe usko jezgro grada: Narodni muzej, Muselimov konak-najstariju zgradu u Valjevu, Modernu galeriju, Trg Desanke Maksimović, Trg Živojina Mišića, hram Vaskrsenja Gospodnjeg, ušće reke Gradac u reku Kolubaru.
Divčibare sijaju punim sjajem
Na tridesetak minuta (38km) od grada nalazi se turističko-planinsko mesto Divčibare koje se nalazi na planini Maljen. Mada ga grad Valjevo deli sa opštinama Mionica, Kosjerić i Požega, Valjevci su najviše učinili na polju turizma, a u susret „zimskim čarolijama“ Divčibare imaju što šta da ponude. Dve ski staze: plava staza „Centar“ dužine 650 m sa ski liftom kapaciteta 700 skijaša na sat i crvena „Crni vrh“ dužine 850m, sa sistemom za veštačko osnežavanje i dvosedežnicom kapaciteta 1.200 skijaša na sat, ski lift za decu kod hotela Heba. Na samoj stazi može se iznajmiti ski oprema i uz profesionalne instruktore napraviti prvi ski koraci. Uviđajući značaj razvoja različitih turističkih sadržaja interesantne zimske i letnje destinacije, paralelno sa ski stazama počeli su radovi na izgrađenji dve, žute i plave downhill staze-biciklističkog parka, obe dužine tri kilometra, sa rokom završetka do proleća 2023., čija je vrednost oko 14,5 miliona dinara, od čega, Ministarstvo turizma i omladine finansira 11 miliona, dok je ostatak sredstava u iznosu od 3500.000,dinara obezbedio Grad Valjevo. Osim navedenih „adrenalinskih“, biciklističke staze na visoravni planine Maljen postoje obeležene biciklističke staze: Divčibare - Mali Maljen - Tometino polje - Divčibare dužine 32 km (magenta staza); Divčibare - Kaona - Podbukovi - Divčibare 33,3km (plava); Divčibare - Rožana - Kaona -Divčibare 31.5km (zelena staza) pravi su izazov kako za rekreativce tako i ljubitelje planinskog biciklizma. - U narednom periodu završava se projekat kanalizacione mreže, neophodan da bi Divčibare zasijale punim sjajem. U kampanji smo izrade ovog kapitalnog projekta i očekujemo pomoć Republike Srbije u njegovoj realizaciji. Radovi na izgdji trafo stanice se privode kraju, što će omogućiti bolje snabdvanje stujom. Izgrađeni su novi parkinzi kod staze Crni vrh i u toku je relizacija drugog parkinga u centru Divčibara. Minule godine rekontruisana je etno pijaca, gde smo omogućili poljoprivrednim domaćinstvima da svoje proizvode plasiraju na adekvatnom mestu, na tezgama zatvorenog tipa, koje imaju svu neophodnu infrastrukturu, u samom turističkom centru Divčibara. U okviru pijace TO Valjevo dobila je još jedan Info centar, gde svoju turističku delatnost možemo da sprovodimo na transparentan način: posetioci nas lako nalaze, angažuju turističke vodiče, a na sajtu imamo ponude izleta, dnevnih i višednevnih, na više stranih jezika. Zagovornik sam storytelling koncepta koji animira turiste, povećavajući vrednost destinacije stimulisanjem aktivnosti vezane za priču o turističkoj atrakciji - objasnila je gospođa Marković.
Ana Marković
Uživanje u prirodi
Pored trasiranih i markiranih, uglavnom srednje teških, tridesetominutnih pešačkih staza, u pravcima divčibarskih vrhova: Ljuti krš, Golubac, Paljba, Crni vrh, Velika pleća, Kraljev sto, Pitomine, Stražara, vredan pomena je projekat evropskog pešačkog puta E7 -„Staze Srbije“ koji prolazi kroz valjevske planine dug
Jedinstveno neponovljiva idila Divčibara
od 250 kilometara. Projektom je obuhvaćena 21. staza na području planina Povlen, Maljen, Jablanik i klisure reke Gradac. Vrednost projekta je 28.000 evra, u kojem Planinarski savez Srbije učestvuje sa 20 %, a UN sa 80% sredstava.
Veliki broj smeštajnih kapaciteta na Divčibarama, koji nude brojne sadržaje u smislu bazena, wellnessa, objekata i prostorija vezanih za skijaše, što u hotelima, što privatnim kućama. U hotelima „Maljen“, „Divčibare“, Royal Mountain, Crni vrh, hotelu i konačištu „Pepa“, konačištima: Heba, Divčibarski zamak, Bob Potošević, Vila Plamenac brojnim vilama, apartmanima i vikend kućama, prema statističkom izveštaju do oktobra ove godine realizovano je 104.000 noćenja, a najveći talas se očekuje tokom decembra. - Pozitivnoj dinamici dolazaka turista doprinele su brojne manifestacije, a MMF/Mountain Music Fest isprati i do 5.000 posetilaca. Tokom maja, TO Valjevo četvrtu godinu za redom realizuje projekat „Doživi Divčibare” posvećenu najmlađima, sa ciljem da upoznavajući okruženje u kojem se nalaze, preko sportskih takmičenja i radionica, nauče da se ponašaju u prirodi i čuvaju je - kaže naša sagovornica, dodajući da planina Maljen obiluje izvorima i tekućim vodama, kao i bogatim biljnim i životinjskim svetom, da Valjevo ima dva gljivarska društva i manifestaciju „Dani gljiva i lekovitog bilja“ prvog vikenda oktobra.
Na Divčibarama, kao i selima kolubarskog okruga, razvijen je seoski turizam, koji nudi potpuno drugačije gledanje na narodno stvaralaštvo, tradiciju i običaje. Sela uređena u etno stilu, osim uživanja u pravim domaćim specijalitetima, gostima daju priliku da uživaju u šetnjama u prirodi, jahanju, ribolovu, jednostavnom i čistom prirodom ispunjenom, dokoličenju.
Bojan Pavlović
Kragujevac ni izbliza nije iscrpio svoje turističke potencijale, dok neki realizovani doživljavaju svojevrsan preporod. Usvajanjem strateškog dokumenta - Plana razvoja grada 2021-2031., od strane Skupštine grada, u Kragujevcu su stvoreni uslovi za njegov razvoj i razvoj cele opštine.
Ambiciozni planovi razvoja
Planom predviđenih činilaca, u kategoriji direktinih turističkih proizvoda, obuhvaćena je i polako se privodi nameni, parkovska površina oko jezera Bubanj, na površini od 12,81 ha, koja podrazumeva revitalizaciju parka, ekološko-biološku sanaciju jezera, uređenje pešačke i trim staze oko jezera sa pratećim mobilijarom, te sportsko-rekreativnih sadržaja na površini od 1,12 ha, poput multifukcionalnog sportskog terena, terena za male sportove uz sportsku halu „Jezero“.
U toku je i obnova Stare tržnice na Miloševom vencu, po projektu arhitekte Georgija Pavloviča Kovaljevskog iz Jelisavetgrada, iz 1929. godine, jedne od prvih te namene u Evropi; u toku je rekonstukcija jednog od centralnih gradskih trgova, Trga Radomira Putnika, te fasada s kraja XIX i početka XX veka, kako bi se sačuvala patina prostora u kojem je započela obnova Srbije.
Rekonstruisan će biti, i za posetioce pristupačan, istorijsko-kulturni dvorski kompleks iz XIX veka, izgrađen sa obe strane reke Lepenice, kojeg čine Milošev, Šareni, Mihailov i Amidžin konak, sa jedne, i Stara crkva i Skupština sa druge strane reke Lepenice, u blizini samog centra grada.
Bogato industrijsko nasleđe Kragujevca biser Evrope
Bojan Pavlović, direktor Gradske turističke organizacije Kragujevca, u fokus obnove grada stavio je činjenicu da je Kragujevac kolevka srpske i jugoslovenske industrije, a da je industrijski turizam iza kojeg stoji prebogato industrijsko nasleđe, biser ovog dela Evrope.
Kragujevac ima tradiciju industrijskog grada. Poseban značaj imao je Vojno-tehnički zavod, tada Topolivnica izgrađena 1851-53., gde su izliveni prvi topovi u Srbiji, u okviru koje je prvi upravnik, Francuz Šarl Lubri, 1854. otvorio Prvu zanatlijsku školu. Grad postaje i značajan centar nauke. U pogonu tadašnje Čaurnice 1884. je zasijala prva električna sijalica u Srbiji, proradila prva električna mašina. Fabrički proizvodi našli su se na velikim sajmovima diljem Evrope i postali konkurentni na svetskom tržištu. Tokom Prvog svetskog rata Vojno-tehnički zavod pretrpeo je velika oštećenja, obnovljen od 1962. godine radio je pod imenom „Zavod Crvena Zastava“. - GTO nema dovoljno snage, a ni kapaciteta da iznese transformaciju industrijskog nasleđa u turistički proizvod. Iza toga mora stati grad i država, kako bi se razrešili pravno-imovinski odnosi, te podigao potpuno novi „grad“ sa celokupnom kulturnom ponudom, restoranima, kreativnim industrijama, različitim sadržajima koji će moći da privuku posetioce. Nečim unikatnim, svojstvenim Kragu-
jevcu. Uvereni smo da će to jednog dana zaživeti i da ćemo moći da dovedemo turiste i kažemo da je ovde tačka početka industrije ove zemlje. Neosporno je i da to zahteva ogromna ulaganja - objašnjava gospodin Pavlović.
Današnji prostor „industrijskog grada“ obuhvata veliki broj objekata: upravne zgrade, čaurnicu, radionice, škole, stare ambulante, proizvodne hale, magacine, Veliki dimnjak..., od kojih je jedan deo promenio nekadašnju namenu. U okviru ove celine nalazi se muzej „Stara livnica“, prvi muzej oružarstva u Srbiji, čija stalna postavka prati istoriju kragujevačke vojne fabrike od njenog osnivanja, sa oko 5.800 predmeta.
Vidljivija šumadijska sela
Akcenat delovanja GTO je usmerena i na okolinu, jer Kragujevac, kao city break destinacija, privlači turiste raznim manifestacijama, dešavanjima, povoljnim poslovnim ambijentom, dok je turistička ponuda sela sasvim drugačija. - Trenutno Kragujevac ima veliki ciklus investicija, pa samim tim, veći priliv poslovnih ljudi koji borave u gradu. Svima njima treba ponuditi sadržaje. Sve naše ustanove kulture se trude, kao i grad, na čelu sa GTO, da unapređuju kvalitet turističke ponude ali nikako ne treba da zaboravimo selo, i naša je obaveza da goste iz svih delova sveta pozovemo u valovitu Šumadiju zbog njenih prirodnih lepota, živopisnih sela u kojima je još uvek sve prirodno i u skladu sa njom. Učestalošću dolazaka turista raste i turistička ponuda ruralnih krajeva. Podatak da su ¾ turističkih seoskih domaćinstava koncentrisani u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, dovoljno govori o bogatstvu ponude i našem minulom radu. U tom smislu dosta radimo na promociji vinskih puteva i našeg unikatnog proizvoda - Šumadijskih rakijskih tura. U Kragujevcu je prvog vikenda aprila Salon vina, jedna je od najrespektabilnijih vinskih manifestacija u zemlji, koja je ove godine okupila preko 100 izlagača i sve se veći broj vinarija otvara na ovom području. Destilerije su takođe „uhvatile“ ritam. RPK Kragujevac je saopštila da je u protekloj 2021., preko milion evra jakih alkoholnih pića izveženo, uglavnom iz srca Šumadije. Proizvođači rakije su jako važni privrednici jer predstavljaju našu tradiciju, naš rakijski raj.
Udruženje „Šumadijska rakija“ je prva asocijacija koja je dobila oznaku geografskog porekla za šumadijsku šljivovicu i to vodi ka brendiranju šumadijske šljivovice i celog našeg kraja. Organizuju se polako i kraft pivari, još jedan bitan segment turističke ponude koji pomaže da prikažemo potpuniju ponudu, gde god predstavljali grad Kragujevac - objasnio je direktor.
Najbolje rakije iz Srbije na jednom mestu
Treći Šumadijski festival rakije i četvrto šumadijsko ocenjivanje kvaliteta voćnih rakija u Exclusive event centru u Kragujevcu održani su u subotu, 26. novembra. Festival je okupio četrdesetak najpoznatijih i najboljih destilerija sa teritorije cele Srbije: predstavnike domaćina Asocijacije Šumadijska rakija, rakije iz zapadne Srbije, Župe aleksandrovačke, destilerije iz Vojvodine, istočne Srbije. Međunarodni karakter Festivala opravdala je Vinarija „Tikveš“, koja je predstavila svoje rakije od grožđa. Proizvođači hrane, kao i proizvođači prateće opreme i proizvoda za destilerije takođe su bili prisutni.
Organizatori Šumadijskog festivala rakije bili su Gradska turistička organizacija Kragujevac i Asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija”.
Srpska rakija deo tradicije, časti i ugleda Rakijska ruža - Goran Mijailović, Bojan Pavlović i Nikola Dašić
Otkako je osnovano, sredinom 2017., Udruženje „Šumadijska rakija” uradilo je mnogo na promociji rakije od šljive i podizanju rakijske kulture u Srbiji. S tim u vezi, Goran Mijailović, organizator Festivala, vlasnik destilerije „Zavet“ i član Upravog odbora Saveza proizvođača rakije, podsetio je na narodne običaje vezane za šljivu i šljivovicu: da je rakija u Srbiji deo porodične tradicije, časti i ugleda, na emotivan odnos domaćina prema njoj. U Srbiji vlada verovanje da je najbolje mesto za podizanje temelja nove kuće ono gde šljiva najbolje rađa. I da će biti srećna za svoje žitelje. Kada bi se ispekla prva rakija domaćin bi oblačio opeglanu košulju, svoje najbolje pantalone i šajkaču. Knjaz Miloš je za svoje vladavine doneo Uredbu po kojoj se seljaci ne smeju zadužiti tako što će u zalog davati kazan za rakiju. Kazan se smatrao osnovom svakog domaćinstva bez kojeg nema života. - Šumadija ima veliki potencijal u proizvodnji voća i voćnih rakija. U cilju očuvanja tradicije, afirmacije nacionalnog brenda 2017. godine okupilo se osam destilerje iz Šumadije i osnovalo Asocijaciju „Šumadijska rakija“, sa tri glavna cilja: unapređenje proizvodnje voća i standardizacije kvaliteta, zaštitu geografske oznake i promociju šumadijskih destilerija i njihovih rakija. Da bi našim članovim pomogli oko standardizacije kvaliteta, 2018. smo, sa timom vrhunskih stručnjaka, organizovali prvo ocenjivanje kvaliteta rakije. Posebni smo po tome što se uzorci za ocenjivanje uzimaju iz maloprodaje i tako dajemo podršku i našim potrošačima, kada je u pitanju kvalitet. Da bi zaštitili regionalni brend uradili smo elaborat za zaštitu geografskog porekla i 2019. dobili rešenje o priznavanju geografske oznake - Šumadijska šljivovica. U cilju promocije našeg brenda, rakijske kulture i boljeg pozicioniranja destilerije, promocije, distribucije i prodaje, nastao je „Šumadijski festival rakije“, koji se osim šumadijskih destilerija predstavljaju proizvođači iz cele Srbije - rekao je gospodin Mijailović, i uputio zahvalnost Gradu Kragujevcu za pomoć u održavanju i sprovođenju svih aktivnosti Asocijacije, Centru za strna žita i razvoj sela za logističku pomoć u ocenjivanju rakija i radu Asocijacije, Regionalnoj agenciji za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja na pomoći od osnivanja do danas, Regionalnoj privrednoj komori Kragujevac i Privrednoj komori Srbije na promociji svih aktivnosti, te GTO Kragujevcu, suorganizatoru festivala i velikom promoteru šumadijskih rakija i šumadijskih destilerija.
Veliki broj zadovoljnih posetilaca na festivalu Hvala kazanu
Bojan Pavlović, direktor GTO Kragujevca, jednog od najvećeg promotera šumadijskih rakijskih tura u fokus svog obraćanja, stavio je kazan za pečenje rakije: - Kazan je deo naše tradicije, mesto našeg okupljanja, sastajanja, deo detinjstva, mesto gde smo stvarali lepe uspomene. Kazan za pečenje rakije je u Zavodu za intelektualnu svojinu (tada Uprava za zaštitu industrijske svojine), osnovanog 1920., zaveden naredne godine pod rednim brojem 1 kao „Uređaj kazana za pečenje rakije“, pronalazača Milana T. Jovanovića iz Novog Sada. Danas je dan našeg nacionalnog brenda. Danas prikazujemo koliko znanja, tradicije i ljubavi staju u ovu čašicu
Najbolje rakije iz Srbije na jednom mestu
Na mladima tradicija ostaje
i zato za nju, njenu lepotu i raskoš, za vas, ljubitelje rakije - Živeli!.
Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca, otvarajući Festival izjavio je rakija specijalno piće koje nas je kroz vekove čuvalo i okupljalo, vezivala porodice, prijatelje i komšije, činila nas onim što jesmo. - Rakija je naš koren. Svaki narod mora da ima svoj koren, da ga ne bi vetrovi rasejali, i moram da se zahvalim Asocijaciji „Šumadijska rakija“, RPK Kragujevac, svim onim ljudima u Krugajevcu koji su dali sve od sebe da šumadijska rakija bude prva rakija sa geografskim poreklom. Veliko zadovoljstvo mi je što smo se okupili ovde i što ima 30% više izlagača nego prošle godine. Poželeo bih da se iz godinu u godinu taj broj povećava i da ovaj brend podignemo na visok nivo i da se tako predstavimo svetu, da vide kakav proizvod imamo i kakvi smo mi domaćini - poručio je gospodin Dašić, izražavajući zadovoljstvo i zbog velikog broja posetilaca koji su sa velikom pažnjom išli od štanda do štanda, i na taj način potvrdili da je zatišje vezano za ovo piće, prošlost.
Šljivovicu, „kraljicu srpskih rakija“, vodeći stručnjak u kategoriji jakih alkoholnih pića u Srbiji, prof. dr Ninoslav Nikićević, svrstao u tri najsavršenija pića u svetu (pored viskija i francuskog konjaka). Njegovo mišljenje potvrđeno je i na XVII Sednici Međuvladinog odbora za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa održanoj od 28. novembra do 03. decembra 2022. godine u Rabatu (Maroko), kada je rakija šljivovica upisana na UNESCO Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije uz obrazloženje „da priprema ove rakije uključuje porodice i zajednice, da se u svečanim prilikama i tokom porodičnih slavlja sa šljivovicom nazdravlja sa željama za zdravlje i blagostanje, da je važan deo tradicionalne medicine“,. To će svakako doprineti njenoj vidljovsti na nacionalnoj i međunarodnoj promociji „živog nasleđa“ Srbije. Srpska šljivovica je na Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO-a iz Srbije upisana kao peta, nakon porodične slave (2014), kola (2017), pevanja uz gusle (2018) i zlakuskog lončarstva (2020).
Šumadijska čajanka
Drugog dana Međunarodnog sajma turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, na platou ispred sajamske hale, svake godine se organizuje tradicionalna „Šumadijska čajanka“, sa gradonačelnikom u ulozi domaćina. Ove godine u okviru XIII sajamske manifestacije, u takmičenju je učestvovala 31 ekipa iz kragujevačkih sela i na plastičan način radoznalima pokazali ne samo kako se ona priprema, uvek od blage ali kvalitetne rakije od ranke šumadinke, već i kao deo običaja i svakodnevnice Šumadinaca kojima „greje i leči dušu“.
Kuvana rakija greje i krepi dušu
- Tokom istorije umeli smo da se stidimo izvesnih kulturnih obrazaca naše prošlosti, ali i shvatili da je to pogrešan put. Danas znamo da treba da da ih baštinimo, čak i one koje zvuče malo šaljivo, kao ova naša „čajanka“, jer oslikava srpski narod. Mi smo se uz šljivu rađali, lečili, proslavljali i tugovali, umirali, mnogo toga radili, a nekada samo krepili - rekao je Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca, pozdravljajući ideju seljaka iz Šumadije da ustanove ovako druženje i doprinesu da se ovaj lep običaj kuvanja „šumadijske rakije“ otme zaboravu.
Po njegovim rečima, zemlja se naizgled menjala, običaji i navike nestajali i nastajali, a seoska domaćinstva uspela da odole promenama: - Upravo su domaćini u seoskim domaćinstvima oni koji drže tradiciju, to su oni koji će nas malo i naučiti kako šta treba. S druge strane, ne zaboravimo da imamo profesionalne destilerije koje razvijaju rakijsku priču na svetski način, u skladu sa važećim standardima. Ali, paralelno sa tim, svaki narod na svetu ima svoje proslave, svoje manifestacije, tradicionalne vrednosti do kojih jako drži i čuva za buduća pokolenja.
Obilazak Kraljeva, treba započeti iz njegovog centra, možda i najlepšeg u Srbiji, Trga srpskih ratnika i monumentalnog Spomenika srpskom vojniku, popularno nazvanog „Milutin“, tački u kojoj se u sva četiri pravca ulice seku pod pravim uglom. Sve blizu i lako dostupno, Gospodar Vasin konak, Adžića kuća, Narodni muzej, Kraljevačko pozorište, nešto dalje Spomen-park „Kraljevački oktobar“, neće oduzeti ni mnogo vremena, ni napora, Zatim, gradskim kejom uz reku Ibar, treba potražiti osveženje na nekom od splavova, uz pogled na reku i planine koje okružuju grad, osetiti duh minulih vremena duboko ukorenjenih u svakom kutku grada.
Ana Mirosavljević
Procvat Kraljeva
Po savetu Ane Mirosavljević, direktora Turističke organizacije opštine Kraljevo, zatim treba krenuti u avanturu kroz vreme: - Kraljevo ima sve osim mora. Poslednjih nekoliko godina grad je doživeo procvat infrastrukture i privrede, a prerspektiva turizma prepoznata kao ogromni potencijal. Grad Karanovac, koje kralj Milan Obrenović 1882. preimenuje u Kraljevo, bogate je tradicije i kulture, gde su Nemanjići stvarali srednjovekovnu srpsku državu. U jednom danu možete posetiti Dolinu kraljeva sa dva najznačajnija srpska manastira - Sedmovratom Žičom, u kojoj je krunisan srpski kralj Stefan Prvovenčani, koji je sa bratom, Svetim Savom, postavio temelje duhovne i svetovne vlasti Srbije, manastir koji je 1979. proglašen spomenikom kulture od izuzetnog značaja pod zaštitom države; „Majku svih crkava“ - Studenicu, na reci Studenici, zadužbinu Stefana Nemanje, proglašenu spomenikom od kulturne i izuzetne važnosti 1979. i zaštićenu od strane Republike Srbije, pod zaštitom UNESCO-a od 1986; nešto manje poznata ali nikako manje značajna je Gornja Savina isposnica gde je napisao „Studenički tipik“, i Donja Savina isposnica ili „Kuća tišine“ sa česmom Svetog Save i uvek hladnom planinskom vodom.
Smešteno na tri velike reke: Ibar, Moravu i Ribnicu i dosta pritoka, okružen planinama Goč i Stolovi, Kraljevo je poznato po prelepoj prirodi. Goč je jedna od najšumovitijih planina u ovom delu Balkana, podjednako lepa i u vreme letnjih vrućina i zimskih praznika. Zbog pitomina i čistog vazduha zovu je „Dečjom planinom“, idealnom za rekreativnu nastavu, školske ekskurzije, šetnje, sankanje i prve spustove. - Kraljevo je opština sa najviše seoskih domaćinstava u Srbiju, a među njima je Lopatnica, skriveni biser seoskog turizma u dolini istoimene reke - najčistije u Srbiji. Iz godine u godinu je sve veće interesovanje za ovo selo i zahvaljujući vaučerima Ministarstva turizma i Gradu Kraljevu koje izdvaja značajna sredstva za razvoj seoskog turizma. Izdvojila bih i Rudno, vazdušnu banju na obroncima Golije, na magistralnom putu Kraljevo - Raška, sa velikim brojem ljubaznih i gostoljubivih seoskih domaćina - rekla je gospođa Mirosavljević.
Jedan od najjačih magneta za privlačenje gostiju je manifestacija sportsko-rekreativnog, ekološkog, turističkog i kulturno-zabavnog karaktera „Veseli spust“, od srednjovekovne tvrđave Maglič do grada, jedina tog tipa sa eko vozilima umesto motornih čamaca. U skladu s tim, Kraljevčani organizuju i takmičenje u izboru ručno pravljenih plovila, a maštovitost konstruktora dodatno izaziva pozornost turista. Ove godine manifestaciju, u trajanju od sedam dana, posetilo je oko 100.000 posetilaca, na koncertima, reci i pored nje.
Viteške borbe, takmičenja u gađanju kopljem, sekirom, noževima i lukom i strelom, sokolarstvo, srednjovekovna muzika i igre za posetioce, srednjovekovni muzej na otvorenom i dr. aktivnosti ili „srednji vek na jedan dan“, u okviru Maglič fest-a, ustanovljenog pre pet godina radi promocije same tvrđave, iz objektivnih razloga privremeno su premeštene u ništa manje atraktivan prostor manastira Studenice, a viteštvo i kodeks ponašanja
Manastir Žiča
ovu manifestaciju čine porodičnom i bezbednom.
Tvrđava Maglič najlepši je i najočuveniji srednjovekovni grad
Tvrđava Maglič, na kojoj Zavod za zaštitu spomenika sprovodi rekonstrukciju, najlepši je i najočuveniji srednjovekovni grad, fantastičnog pogleda na Ibarsku dolinu. Uz pomoć Ministarstva turizma, osposobljena je i svima dostupna kamena staza koja vodi do tvrđave. Radi se na tome da izgradnjom panoramskog lifta bude pristupačna i starijim osobama i osobama sa invaliditetom.
Maglič je opčinio mnoge, pa i Miloša Sretenovića, arheologa iz Kraljeva koji je obišao svet i skrasio se na imanju podno grada, gde je podigao samoodrživ kamp u potpunosti usklađen sa prirodom, koji posećuju volonteri iz celog sveta.
Ne tako davno stožer razvoja ovog kraja, Mataruška i Bogutovačka banja, između ostalog prva leči sterilitet, druga tzv. „antistres banja“ za bolesti nervnog sistema, modernizovane i u novom ruhu, ponovo izlaze na banjsko tržište. Početkom naredne godine hotel „Mineral“ u Bogutovačkoj banji će početi sa radom, dok je planirani početak rada Mataruške banje u punom kapacitetu za dve-tri godine. - Banjski turizam je veoma značajan za grad Kraljevo. Dok su bile aktivne, uticale su na broj noćenja u velikom procentu. Od kada su 2014. zvanično prestale sa radom, broj noćenja je počeo da opada. Godine 2016. trend je zaustavljen, a 2019., zabeležen je rekordan broj noćenja u gradu. Vredno hvale je da smo ove godine, za prvih devet meseci, premašili taj rekord i očekujemo povećanje broja turista, ne samo
Tvrđava Maglič
Selo Rudno
ove, već i narednih godina - objasnila je Ana Mirosavljević, dodavši postojeće kapacitete za razvoj sportskog turizma, koje će uz banjsku, planinsku manifestacionu, kulturnu, versku, ruralnu i dr. turističku ponudu, Kraljevo postaviti na mesto jedne od destinacija koja se ne može zaobići. Sve to potkrepljeno je izgradnjom auto-puta „Miloš Veliki“, te budućeg Moravskog koridora, kojim se Kraljevo znatno „približava“ Beogradu, Novom Sadu i dr. gradovima, a aerodrom „Morava“, otvoren u junu 2019., povezao sa regionom i svetom.
Vasilije Baldić
Ugradu, u kojem se konj poštuje, izaziva divljenje, za čiju ljubav se daje i poslednji dinar, održava se tradicionalna sportsko-turistička manifestestacija „Ljubičevske konjičke igre“. Pod motom „Ne vadi me bez povoda - ne vraćaj me bez časti“, prvog vikenda u septembru 2023., Požarevljani će biti domaćini jubilarnih 60-tih igara, koje su u minulom periodu održavane i bez publike, ali nikada prekidane.
Istorijski značaj Ergele „Ljubičevo“ je takođe veliki. Osnovao ju je 1853. na poljoprivrednom dobru „Morava“ knjaz Miloš, a njegov naslednik, knez Mihailo Obrenović, iz velike ljubavi prema majci, preimenovao u „Ljubičevo“. Postoje izvori da je u vreme Rimskog carstva, u Viniminacijumu, na 15 km od Ljubičeva, praznik „Konjički oktobar“ obeležavan trkom konja; da su se prema turskim defterima iz 1467., u ataru Ljubičeva gajili konji na ergelski način za potrebe carske vojske; da je na filmskoj traci zabeleženo, da je Petar I Karađorđević na krunisanju (1904) jahao belog pastuva iz Ljubičeva. Početkom XX veka, ergela je izrasla u instituciju evropskog ranga sa oko 500 grla.
Prve LJKI održane su 1964. godine, a u istom duhu opstaju do danas, animirajući ceo grad i „uvlačeći“ ga u svečarsku atmosferu veličanstvenom konjičkom paradom na ulicima grada. Pored galopskih, kasačkih trka i preskakanja prepona, najveći razlog dolaska na Igre je jedinstveni Ljubičevski višeboj, nadmetanje u gađanju topuzom, strelom i kopljem, kurirskom jahanju i seči sabljom, za koje se i konji i jahači ozbiljno pripremaju tokom cele godine. - „Ljubičevo“ je najstarija srpska državna ergela i na našu sreću, očuvana je do danas, uprkos periodu tranzicije i kolapsa starog sistema, kada ostaje bez najkvalitetnijih grla engleske punokrvne rase. Zahvaljujući pre svega gradu Požarevcu i formiranju JP „Ljubičevo“, koje gazduje ergelom, i direktorom dr vet. Mirkom Stojanovićem, te resornim ministarstvima, na izgradnji infrastrukture na samoj ergeli, poslednjih desetak godina, vidljiv je njen oporavak. U revitalizaciju kompleksa, koji obuhvata oko 320 hektara zemljišta, padoke, štale, uložilo se dosta. Uređena je trofejna sala, napravljen mini zoo vrt, uglavnom domaćih životinja, avantura park i trim staza, otvoren manjež za treniranje konja u zimskim uslovima, proširena suvenirnica sa kafićem, za uživanje u prijatnom ambijentu - rekao je Vasilije Baldić, direktor Turističke orgaizacije grada Požarevca.
Po njegovim rečima, za rešenjem samoodrživosti kompleksa se intenzivno traga, a ideje idu u pravcu osnivanja regionalnog konjičkog centra, prvog te vrste na ovom terenu, koji bi se bavio istraživanjima na polju genetike, sportskim povredama životinja, obuci džokeja i sl. Za sve ove ideje postoji opravdanost što se tiče uslova, stručnog kadra i njihovog znanja. Ergela ima i dosta konja na pansionu, čak i vlasnika iz drugih država, pa bi i mogućnost razvijanja takve vrste usluga došlo u obzir.
Ergela trenutno poseduje 30-tak konja punokrvne engleske rase, uglavnom priplodnih kobila, nekoliko pastuva i ždrebadi. Proces dolaska do vrhunskih grla, koja će harati hipodromina Srbije i Evrope, traje 20-tak godina. „Ljubičevo“ je to nekada imalo a grla: Kastor, Ramoz, Farkat, Hajdžan, Vićenco, i najpoznatiji Ljubičevac, koji je 1974. osvojio tripl krunu, u čemu ga, narednih 20 godina niko nije prestigao, proslavilo je ovu ergelu.
Ergela „Ljubičevo“ je danas svojevrsna turistička atrakcija grada, oaza mira i tišine. - Za ergelu vezujemo „Ljubičevske konjičke igre“. Plan je da 60-te LJKI program isprepletan običajima i tradicijom, galopskim i kasačkim trkama, nadmetanjem u preskakanju prepona, daljinskim jahanjem, višebojem, u kojem učestvuju okretni jahači na odabranim konjima kroz pet disciplina pokazuju svoje viteštvo, izložbom grla, obogatimo angažovanjem voltižera, mađarskih čikoša, kaskadera, da ugostimo konje iz čuvene ergele „Lipice“ u Slovenije, radi demonstracije dresurnog jahanja. Praksu oživljavanja likova poznatih Požarevljana: Milovana Živanovića, Pavla Savića, dr Mihailo Andrejević „Andrejka“, Milene Pavlović Barili, knjaza Miloša i kneginje Ljubice i dr., će se nastaviti. Svakako bi ovaj događaj trebao da bude nešto posebno i predstavi sublimaciju prethodnih deset godina - konstatovao je gospodin Baldić.
Od 2016. „Ljubičevske konjičke igre“ održavaju se pod pokroviteljstvom predsednika države, kako jednom autentičnom i jedinstvenom događaju, koji osim viteških veština favorizuje vitešku čast i kodeks ponašanja, i priliči. Braničevski okrug je poznat po uzgoju konja, ne samo u njegovom centru, Požarevcu, već i selima Kasidol, koje je iznedrilo najveći broj ljubičevskih pobednika, i zato nazvano i „selo vitezova“. U ovom selu se svake godine na Todorovu subotu, održava prva u godini konjička trka na ovom području. Selo Bubušinac puno je ljubitelja konja kojima su lipicaneri „ukrali srce“, a tako je i u selima naslonjenim na ovu opštinu: Selevcu (opština Smederevska Palanka), postoji Sportsko udruženje selevačkih kasača, Carevcu (opština Veliko Gradište), poznatom po povrću i lipicanerima i dr. Teško je objasniti značaj LJKI za Požarevac, još teže vezu između konja i tamošnjih stanovnika. Sa tom ljubavlju se rađaju, žive, odlaze, objašnjavajući to svojom suštinom.
Šabac - varoš prvina i grad budućnosti
Šapčani se verovatno nikada neće složiti kome je pri poseti njihovom gradu izvađena čivija na točku fijakera, ali je najviše onih koji „žrtvom“ smatraju kralja Milana Obrenovića.
Osim šaljive, Šapčane krase i osobine ozbiljnih domaćina koji rado prihvataju napredne ideje, a Turistička organizacija grada Šapca došla je na ideju da pričajući priče o razvoju grada na interesantan način istakne njegovu bogatu istoriju.
Šabačke novotarije
Nagli razvoj Šapca vezuje se za 1816., i dolazak Jevrema Obrenovića, pismenog, naprednog „jervropejca“, najmlađeg brata knjaza Miloša, za obor-kneza Šabačke nahije, u kojem je proveo 15 godina. Intenzivan razvoj tokom XIX veka, postavlja ga na mesto „prve varoši Srbije“, kada i počinju da se nižu „šabačke prvine“, novotarije prvi put viđene u Srbiji poput: prvog fijakera, prvog metalnog kreveta, jedne od prvih bolnica i apoteka, prvog grada u kojem su se ulice sekle pod pravim uglom, prvog konjičkog kluba i prve konjičke trke održane su u ovom gradu. Dr Draga Ljočić bila je prva žena lekar na Balkanu, dr Kosta Nikolić, prvi dr hemije u Srbiji. Dr Avram Josif Vinaver, otac Stanislava Vinavera doneo je u Šabac i Srbiju prvi rentgen aparat, a u selu Nakućani, nedaleko od Šapca, odigrana je prva pozorišna predstava; šah i bilijar prvi put su se igrali u ovom gradu, u kojem su pendžer hartije na prozorima zamenjene prozorskim staklom; u Konaku gospodar Jevrema pila se prva bela kafa, dok se njegova ćerka Anka, oblačila po „pariskoj“ modi, koja je u Srbiju stizala preko Šapca; za Ankino muzičko obrazovanje kupljen i prvi klavir, a žene su u kafanu prvi put mogle ući u pratnji muškarca. Prvi Park nauke u Srbiji, u XXI veku otvoren je 2013. u šabačkom Centru za stručno usavršavanje, što svedoči o kontinuumu nečega što je započelo dva veka ranije. - Zbog toga što je u jednom trenutku bio varoš sa najviše kafana, prozvali su ga „Mali Pariz“. Naziv „Srpski Verden“ zaslužio je u stradanju u Prvom svetskog ratu, a „Srpska Verona“ zbog zabranjene ljubavi Đule i Pavla opisane u delu „Ašikov grob“ Janka Veselinovića. Šabac je sam po sebi izuzetno osoben, njegova prošlost turbulentna, a priču koju mi pričamo ove godine su „Šabačke prvine“, najčešće pominjane odrednice ovog grada - objašnjava Dušan Simić, direktor Turističke organizacije grada Šapca.
Po njegovim rečima, epizoda sa kraljem, iskorišćena je za ustanovljenje manifestacije 1968. godine, uz nadaleko čuven Šabački vašar, jedne od simbola grada, i jedne od 21 gradske manifestacije iza koje TOG stoji kao organizator ili realizator istih, dodajući da nije lako ponoviti, ali izazov za TOG je da ih na viši nivo podigne, inovira, poboljša, ako treba promeni.
Dušan Simić
Sa prezentacije šabačkih prvina u Kragujevcu
Ja volim Šabac
Veliku pažnju turistički poslenici Šapca pridaju suvenirima i promotivnom materijalu, jer je Info centar prvi utisak o gradu gde turisti dolaze na mesto proverenih informacija o svemu što ih interesuje. Za suvenir, set „Ja volim Šabac“ (šolja, majica, magnet, privezak i pasoš Čivijaške republike), TOG je dobila priznanje najboljeg na Sajmu turizma u Kragujevcu, kao i ove godine u kategoriji „Najoriginalniji suvenir“ na XVIII Međunarodnom festivalu „Kofer slova“ u Kruševcu. - TOG organizuje redovne vodičke ture predvođene licenciranim turističkim vodičem Tamarom Pejić, u okviru kojih turiste vodimo pešačkom zonom kroz bogato arhitektonsko nasleđe Gospodar Jevremove i Karađorđeve ulice, sa zgradama bliznakinjama: Načelstva okruga podrinjskog (1906) i Okružnog suda (1907), arhitekte Milorada Ruvidića, Doma šabačke trgovačke omladine, prve kuće doktora Andre Jovanovića (XIX), kuće sarača i sedlara Stanića (početak XX veka), kuće dr Lazara Petrovića građene između dva rata, zgrade Prve narodne apoteke (1928), apotekara Ilije Rankovića, danas sedištu TOG Šapca. Krsmanovićevu kuću (1891) projektovao je arhitekta Jovan Ilkić i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao
Šabac - varoš prvina i grad budućnosti
spomenik kulture... U Narodnom muzeju nalazi se klavir Anke Obrenović, i od 2015-te pisaća mašina „Biser“, kupljena 1964., Šapčanina Dušana Kovačevića, tvorca neprevaziđenih ostvarenja: „Maratonci trče počasni krug”, „Radovan treći”, „Profesionalac”.
Pravci razvoja
Od 120 kafana u Šabačkoj mali, po kojima je Šabac bio nadaleko čuven, ostala je samo kultna „Kod Lile“. U nekoj od njih stasavala je i Sofka Nikolić, najveća kafanska pevačica Kraljevine Srbije. Plan obnove šabačke „Skadarlije“ je ideja koja traži vreme i...
Započet je i veliki projekat Savske avenije izlaska grada na reku, revitalizacija tvrđave, uređenje pešačkih staza, investicije u okolinu Crkve Svete Trojice Letnjikovac, mestu druženja i proslava rođendana. - Šabac je celina dovoljna sama sebi, ali ga okolina čini jedinstvenim. U jednom pravcu je istorijski Mišar, mesto junačke prošlosti, poprište jedne od najvećih bitaka u Prvom srpskom ustanku, u ime koje je podignut spomenik i muzej koji čuvaju sećanje na tu bitku. Ideja je da poseta đačkih ekskurzija približi tadašnje događaje. Drugi pravac je prema Drini i planini Cer, koju bratski delimo sa gradom Loznica, na kojoj postoje brojni potencijali. Ana Pavlović vredno radi na rehabitlitaciji ukupnih događanja i prirodno zanimljivih tačaka. Zajednički rad na podizanju turističkih, ugostiteljskih i smeštajnih kapaciteta je neminovan korak za kreiranje relevantnog turističkog proizvoda na Ceru. Treći pravac vodi ka selu Lipolist, najmirisnijem u Srbiji, u kojem veliki broj ružara, na ozbiljnim parcelama gaje ruže i izvozi na tržište Holandije i Ruske Federacije. „Ruže Lipolista“, manifestacija stara 28 godina, sa ružarima koji se ovim poslom bave preko pola veka, okuplja sve više turista iz grada i okruženja. Uprkos tome, broj porodica i površina pod ružama se smanjuju. Mlađe generacije nalaze neke druge izvore zarade za život. Nadam se da će festival, koji počinje u gradu podelom 1.000 ruža i programom najmlađih, ulaskom u treću deceniju preći granicu sela i proširiti se na celu Srbiju i re-
Šabačka tvrđava
Projekcija gospodskog Šapca
gion. Lipolist je selo umetnika, muzičara, pre svega mladih osvešćenih ljudi koji traže mesto u svetu po meri slobodnog čoveka - naglasio je Dušan Simić.
Pogled na Knjaževac sa reke i iz vazduha
Podignut na mestu susreta Trgoviškog i Svrljiškog Timoka u Beli Timok, okružen obroncima Stare planine, Tresibabe i Tupižnice, Knjaževac je od vajkada bio mesto udobno za život. Osim Slovena, u Timočku dolinu dolazili su i odlazili Franci, Bugari, Romeji, nazivali raznim imenima, od Timacum Minus-a, Gurgusovca (po golubovima „gurgusanima”), do današnjeg, iz 1859., po knjazu Milošu Obrenoviću. Proizvod turbulentnih istorijskih dešavanja nasleđe vidljivo je u graditeljstvu, običajima, jeziku. Da li zbog voda na kojima je podignut grad, planina i zdravog, svežeg vazduha, raskošne prirode ili nečeg sasvim drugog, Knjaževčani slove za vedre, gostoljubive domaćine i provereno dobre ljude.
Gondole na Svrljiškom Timoku i Babinom zubu
Knjaževac se često pominje uoči zime i predstojeće ski sezone na Staroj planini, značajnom turističkom centru, zaboravljajući posebnost samog grada i njegove ponude.
Trudeći se vekovima da sačuvaju duh srpskog naroda, sebično štiteći tekovine nasleđa (poput jedinstvene zbirke dvopređnih čarapa), u čemu su u najvećem obimu i uspeli, Knjaževčani i dalje tragaju za starim izvorima, okrenuti novim vizijama za buduća vremena. - U našem kraju se zadržala tradicija o kojoj vodimo računa jer znamo da je to ono po čemu se razlikujemo i čini nas jedinstvenim. Prošlost je ta koja nas je odredila i učinila ovakvima kakvi smo - istakla je Jelena Kinđer, direktor Turističke organizacije opštine Knjaževac, i iz bogate ponude turističkih sadržaja grada izdvaja letos porinute dve gondole i pedalinu, koje kao nov turistički proizvod plove Svrljiškim Timokom centrom grada, pružajući novu perspektivu upoznavanja grada na sedam mostova, od koji je najpoznatiji kameni iz 1913-te.
Da bi se omogućilo par kilometara nezaboravnog doživljaja, od Spomen parka, pored Doma kulture, Gradskog parka do Doma učenika i Džervinove kule, Knjaževčani su u prethodnom periodu, podizanjem brane i akumulacijom vode, nedovoljno
Jelena Kinđer
Vinarija Jović čeka vinoljupce
jaku reku učinili mogućom za plovidbu. Tako su vratili vreme sto godina unazad, kada su Knjaževčani provodili idilično vreme na reci, u gondolama identičnim onim u Veneciji. - Dve nove, izgrađene su u majstorskoj radionici u Bačkom Petrovcu, i replika su onih na starim razglednicama - objasnila je Jelena Kinđer, i šaljivo primetila, da ovo nisu prve gondole u ovoj opštini, jer je 2012-te na Staroj planini, u ski centru „Babin zub“, na stazi „Jabučko ravnište“, puštena u promet prva ski gondola u Srbiji.
Pogled na Knjaževac sa reke i iz vazduha
Privode se kraju i radovi na kapitalnom projektu izgradnje wellness i rehabilitacionog centra na lokaciji Banjica, Rgoška banja, u neposrednoj blizini izvora termalne vode (28°C). - Pošto smo proces stavljanja u funkciju potencijala započeli, nadamo se da će se na ovaj projekat nadovezati izgradnja hotela sa 4*, nalik termama, finansiran sredstvima države i opštine, kao i prethodni. Na Banjici je i sada „slobodno“ kupanje na jezeru sa termalnom vodom, omiljenom mestu Knjaževčana, koji ga masovno koriste kako leti tako i zimi.
Knjaževačka vina su posebna. Kažu i zemlja i klima idu mu na ruku. Takođe neodvojivo od istorije i tradicije, i veruje se da „kada sve prođe, ostaće Bog i vino“. Od tri velike vinarije: „Džervin“, „Jović“, „Todorović“, za sada samo Vinarija „Jović“ prima goste. Degustacione sale druge dve vinarije su u završnoj fazi radova. U vinariji „Jović” u Potrkanju može se probati i „Višnjica”, jedinstveno voćno vino od višnje, voća po kojem je Knjaževac i čitavo područje najpoznatije. Puno se ulaže u poljoprivredu i svake godine zahvaljujući subvencijama države, uvećavaju se voćni zasadi, posebno višanja.
Knjaževački specijaliteti
Neki specijaliteti se mogu probati samo u Knjaževcu, kao što prepržolj (pljesakvica od junećeg mesa, dve kriške prepečenog, uljem i alevom paprikom premazanog hleba), belmuž, jagnjetina pod sačem i mnogi drugi, kojima uz vino sa ovog terena, nijedan putnik, turista, nije odoleo.
Među brojnim artefaktima, na potezu sela Ravna, pronađen je kip boga Dionisa, neoboriv dokaz da su i rimski legionari voleli ovdašnja vina. Zbog toga je u selu, pored Arheo-etno parka sa rekonstruisanim prikazom tradicionalnog graditeljstva ovog kraja, podignut i Muzej vina sa vinotekom, ambarom i kazanom za pečenje rakije sa Stare planine, kao i lapidarijumom. Knjaževčani su se bavili vinogradarstvom i pod turskom vlašću. U to vreme naročito cenjeno bilo je „Timočko crno“. Godine 1927. ovde je osnovana Vinogradarskozemljoradnička zadruga, treća u Srbiji u to vreme. Direktni naslednik pomenute zadruge, je Preduzeće „Džervin“, koje je tokom 2013. godine obnovljeno, i danas je respektabilna kompanija od značaja za čitav region.
S obzirom na raznolikost i osobenost nasleđa kraj je riznica kreativnih umetnosti, koje naslonjene na starinu neguju Udruženje za negu tradicije „Izvor“, Etno Centar, a 2021. mladi ljudi inspirisani vrednošću nasleđa, osnivaju Udruženje „Art Address“ usmereno ka kulturnim i modnim sadržajima.
U svakoj turističkoj ponudi, smeštajni kapaciteti mogu da predstavljaju ozbiljan problem. Knjaževac ih za sada ima dovoljno zahvaljujući „buđenju“ seoskih domaćinstava koji perspektivu svog razvoja vide u turizmu. U samom gradu nalaze se Grand hotel „Mali predah“ i hotel „Timok“; na Staroj planini: hotel „Stara planina“ na vrhu planine, Planinarski dom „Midžor“, Vila „Bajka“ na Crnom vrhu, Etno selo Srna & Hotel Aleksej u selu Inovo, - Za prvih šest meseci na području knjaževačke opštine ostvareno je 60.000 noćenja, daleko više od istog perioda prošle godine, dok je 2019. sa 96.000 noćenja, još uvek teško dostižna. Zadovoljni smo što se ovog trenutka oko 60 - 70 domaćin-
Knjaževac lep u svim godišnjim dobima
Udruženje Izvor na jednoj od svojih revija
stava bavi seoskim turizmom, uglavnom u selima podno Stare planine: Crni Vrh, Kalna, Čustica, Zubetinac, Rgošte, Bučje, Jalovik, Vrtovac, Inovo i dr., i sigurni smo da će ih biti sve više - zaključila je Jelena Kinđer.
Za poljoprivrednike i zemljoradničke zadruge 2022. je bila veoma turbulentna. Naime, u poslednje dve godine došlo do značajnog rasta cena većine osnovnih poljoprivrednih proizvoda, što bi bez uključivanja dodatnih činilaca u obzir, moglo da dovede do pogrešnog zaključka - da su poljoprivrednici i zadruge u boljem ekonomskom položaju nego ranije.
Više faktora uticalo na aktuelni ekonomski položaj poljoprivrednika i zadruga
- Naprotiv, i pored rasta cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda, kraj ove godine većina poljoprivrednika i zadruga dočekuje u mnogo težem ekonomskom položaju u odnosu na ranije godine - tvrdi mr Jelena Nestorov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), i dodaje da je više faktora uticalo na aktuelni ekonomski položaj poljoprivrednika i zadruga, a među njima se svakako izdvajaju: ogroman rast troškova proizvodnje koji višestruko prevazilazi rast cena poljoprivrednih proizvoda; posledice zabrane izvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda u prolećnom periodu; nepovoljni vremenski uslovi za proizvodnju - sa akcentom na sušu koja je pogodila veći deo Vojvodine, što je uslovilo smanjene prinose, ili čak i izostanak prinosa u proizvodnji pojedinih poljoprivrednih kultura.
Prateći situaciju i potrebe zadruga i poljoprivrednika, ZSV je više puta apelovao pred nadležnim državnim organima sa zahtevima i predlozima za preduzimanje mera kojima bi se uticalo na očuvanje ekonomske isplativosti proizvodnje i prometa poljoprivrednih proizvoda kod zadruga i poljoprivrednika. - Apelovano je da se ne zabrani izvoz pšenice, brašna, kukuruza i jestivog ulja, u martu - kada su poljoprivrednici i zadruge koji su imali zalihe ovih proizvoda mogli ostvariti najbolju cenu na tržištu za njihove proizvode. Kasnija kretanja na tržištu su samo potvrdila koliko je navedeni zahtev za ukidanje ove mere bio opravdan, kako u smislu nepostojanja ekonomske opravdanosti za uvođenje zabrane izvoza, tako i za gubitak mogućnosti ostvarivanja veće zarade na prodaji pšenice i kukuruza starog roda. Pored poljoprivrednika i zadruga zbog zabrane izvoza i država je izgubila značajne devizne prilive u situaciji u kojoj bi ih ostvarila da je izvoz bio slobodan, pri čemu su se u pojedinim skladištima stare zalihe pšenice nalazile pred sam početak nove žetve...
Na manifestaciji „Žetveni dan - 2022. godine” koji je ove godine ZSV održao u julu u saradnji sa OZZ „Nizine” Plavna i OZZ „Lovrenac” Mladenovo, istaknuto je da su troškovi proizvodnje po jednom hektaru pšenice u ovoj proizvodnoj godini bili čak 163.000 dinara na godišnjem nivou - što je bilo 50% više u odnosu na prethodnu proizvodnu godinu.
Mr Jelena Nestorov
Sa žetvenog dana 2022
- Tada je poručeno nadležnim državnim organima da se ukinu (tada još uvek aktuelne) kvote za izvoz, a da se preko Republičke direkcije za robne rezerve otkupi potrebna količina proizvoda na domaćem tržištu. Naglašeno je i da bi država trebalo da pomogne proizvođačima u pravcu smanjenja troškova proizvodnje, na način da se obavezno regresira dizel gorivo uz skidanje svih nameta za njegovo korišćenje u poljoprivredi, i kroz regresiranje drugih troškova proizvodnje, ali i da se povećaju podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju, čija visina ne samo što je najniža u okruženju, već ne prati ni rast cena ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i inflatorna kretanja.
Suša desetkovala prinose kukuruza i soje
Krajem avgusta, ZSV je apelovao na nadležne državne organe da se proglasi elementarna nepogoda zbog suše koja je pogodila najveći deo područja A.P. Vojvodine, zbog čega je već tada bilo izvesno da će jari usevi pretrpeti velike ili potpune štete u odnosu na očekivane prinose.
Suša u vojvođanskim atarima značajno umanjila prinose
- Zahtevano je da se poljoprivrednici i zemljoradničke zadruge na područjima pogođenim sušom, oslobode svih obaveza na lokalnom, pokrajinskom i republičkom za porez na imovinu, naknade za odvodnjavanje i drugih vodnih i ostalih naknada i doprinosa, sa predlogom za otpis navedenih obaveza; kao i da se ustanovi najmanje jednogodišnji moratorijum na sve obaveze po kreditima kod poslovnih banaka, fondova, lizing kuća i drugih davalaca sredstava. U jesenjem periodu je bilo potpuno izvesno da su štete na pojedinim kulturama, a naročito kukuruzom i sojom, u mnogim područjima bile izuzetno velike, što je dovelo do toga da su mnogi poljoprivrednici dospeli u situaciju da nemaju uslova da se razduže ni za učinjena ulaganja u proizvodnju.
Mr Nestorov kaže da su uprkos složenim uslovima poslovanja u ovoj godini, zadruge svo vreme bile značajna i neophodna podrška svojim zadrugarima i kooperantima, od kojih mnogi u aktuelnim uslovima bez pomoći zadruga ne bi imali mogućnosti za zasnivanje nove proizvodnje.
Kroz pravovremene nabavke, mnoge zadruge su svojim članovima obezbedile mogućnost da u trendu rasta cena inputa za proizvodnju, obezbede jeftinije mineralno đubrivo, kvalitetan i jeftiniji semenski materijal i ostale inpute za proizvodnju, a sa druge strane, i da ostvare najbolje uslove za prodaju njihovih proizvoda u datim tržišnim uslovima.
Zemljoradničke zadruge koje su bolje opremljene različitim kapacitetima, svakako imaju i boje uslove za rad i veću podršku svojim zadrugarima i kooperantima, iako je i za zadruge rizik poslovanja ove godine bio značajno povećan, a posebno imajući u vidu nemogućnost servisiranja obaveza od strane poljoprivrednika koji su ostali bez prinosa. - Ulaganje u zadružne kapacitete pruža bolju perspektivu za razvoj zadruga, zadrugara i kooperanata, te ohrabruje činjenica da i u teškim uslovima koji su obeležili ovu godinu, investicije u zadružne kapacitete nisu stale. Tako je na primer, počeo sa radom novi pogon za preradu mesa u ZZ „Mrkšićevi salaši“ Srpski Itebej, otvorena je nova hladnjača za trešnje u ZZ „Agrodunav“ Karavukovo, počela je sa radom nova linija za pranje i pakovanje šargarepe u ZZ „Agrosoj“ Neuzina, više zadruga je započelo ulaganja u nove skladišne kapacitete i u proširenje ili rekonstrukciju postojećih skladišnih kapaciteta, a mnoge zadruge su se opremile i novom poljoprivrednom mehanizacijom - istakla je mr Jelena Nestorov.
