Kontinuitet i umereni razvoj je put kojim poljoprivreda treba da ide

Darko Gavrilović, diplomirani inženjer poljoprivrede, smer agroekonomija, sa svojih 38 godina, na čelu je Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin“. Mlad, pun energije i novih ideja, svojim stavovima i mudrim odlukama, tokom dve i po godine, i treće proizvodne godine na mestu direktora, zavredio je autoritet zadrugara i kooperanata, što je uticalo da sve više poljoprivrednika u udruživanju vidi interes. Tako je za kratko vreme kooperacija podignuta za 30-40%, poboljšana komunikacija, a informisanost je maksimalna.

Po završetku fakulteta, Darko Gavrilović je radio u trgovačkoj firmi koja se bavila prometom žitarica, sticao iskustvo, znanje, kao preduslov ličnog i profesionalnog razvoja. - Sve mora da ima određen kontinitet i umereni razvoj. Samo takav način sticanja zrelosti je uslov za dobar rad i napredovanje. Značajno je što sam adekvatne struke i što sam od starta u ovoj branši, jer smo prolazili kroz razne faze razvoja poljoprivrede, turbolentne periode i stagnacije razvoja, tako da sam „na terenu“ stekao dosta iskustva trudeći se da ispratim svaki aspekt poslovanja na domaćem i međunarodnom tržištu, da sam u toku i da se, shodno uslovima, prilagođavam uslovima u realnom vremenu - objašnjava dikrektor, dodajući da mu „godine“ nisu smetale da zadobije poverenje zadrugara. Smatra da su to godine kada se trudom, praksom, može pružiti najviše za razvoj firme, gde do izražaja dolaze poznanstva sa fakulteta, radnog mesta, daju pozitivne efekte i dovode do rezultata.

ZZ „Zrenjanin“ posluje bezmalo 50 godina, s tim što je menjala svoje organizacione oblike u skladu sa državnim uređenjima. Pod nazivom ZZ „Zrenjanin“ posluje od 21. februara 1990-te. Trenutno ima 56 zadrugara i 50-tak kooperanata, oko stotinak poi kolske vage. Ukupna vrednost investicije je 35 miliona dinara, a ostatak sredstava, za građevinski objekat i pristupne saobraćajnice, zadruga će sama investirati, što iz sopstvenih sredstava, što kroz investicione kredite. Do jula sledeće godine i žetve pšenice, skladište bi trebalo da bude osposobljeno, a oprema implementirana. Sigurnost skladištene robe, blizina poljoprivrednog zemljišta zadrugara, prioritet članova zadruge i kooperanata prilikom predaje, samostalnost nastupa, plasmana robe i izvoza, koja će dovesti do smanjenja ukupnih troškova i otvoriti mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda ZZ od lagerovanja drugih proizvođača, ključni su benefiti u realizaciji ove investicije. - Sledeća faza u razvoju zadruge išla bi u pravcu strateške promene i radu na diverzifikaciji biljnih kultura, jer je zbog suša izostao značajan deo prihoda. Imamo DTD kanale, ali svega 2-5% obradivih površina se navodnjava. Navodnjavanje je skupa investicija, zahteva i drugačiji tretman i zaštitu, drugačiju strukturu proizvodnje. Država bi trebala da obezbedi osnovnu infrastrukturu, i dovede sistem do nekih stanica, a poljoprivrednici bi sigurno uložili da dovedu do sopstvenih parcela, gde bi postojao interes. Ne možemo očekivati da u svakom trenutku, i svakom segmentu rada budemo najbolji, jer ne zavisi sve od nas. Poljoprivreda je takva da smo pod otvorenim nebom i činjenica je da u disperziji delatnosti treba tražiti isplativost i bolje rezultate. Naš zadatak, dugoročno je, da postavimo ratarstvo, podignemo skladišne kapacitete, a nakon toga možemo planirati možda povrtarstvo, gde bi se intenzivije radilo i omogućio brži obrt. Zahvalio bih se ZSV i Ministarstvu za brigu o selu na šansi i podršci koju smo dobili, i trudićemo se da je maksimalno iskoristimo - rekao je Darko Gavrilović.

Darko Gavrilović

ljoprivrednih proizvođača sa teritorije opštine Zrenjanin. Zadruga obrađuje 1.300 do 1.500 hektara zemlje. U fokusu su ratarski proizvodi karakteristični za ovo područje: pšenica, kukuruz i suncokret. - Kompletno poslovanje bazira se na kooperaciji sa poljoprivrednicima, što znači da zadruga obezbeđuje kompletan repromaterijal i usluge. Ko je u boljoj situaciji izmiruje svoje obaveze plaćanjem. Velika većina je onih koji teže zaduživanju kroz repromaterijal, da li zbog finansijskih teškoća ili odluke da sredstva ulažu u mehanizaciju i zemlju, a onda se razdužuju merkantilnim proizvodima - objašnjava direktor.

Po njegovim rečima, prva stavka programa budućeg razvoja odnosi se na izgradnju prijemnog mesta, odnosno podnog skladišta, jer je do sada ZZ funkcionisala na tuđim prijemnim mestima, što je ograničavalo i perspektivu same zadruge. Na konkursu Ministarstva za brigu o selu ZZ je dobila 13 miliona dinara za nabavku mehanizacije i opreme, u ovom slučaju telehendera