Kiwi Made in Temerin

Egzotična biljka čija je postojbina Kina, uveliko se uzgaja na plantaži „Salaš na obali jezera“, u temerinskom ataru. Za sada jedina te vrste u Srbiji, smernica je i izazov sklonima da pokušaju nešto drugo. A da može, može. Potvrdio je to i prošlogodišnji, a i ovogodišnji rod.

Betina Šuranji, ekonomista, stoji iza ovog projekta, iniciranog od njenog oca, Jožefa Žunjija (OZZ „Žunji-Silak“), koji je više od 15 godina učinio prvi pokušaj da „pripitomi“ ovu biljku. Inspirisana tom pričom Betina je pokušala i uspela da očevu želju ostvari. Godine 2014. zasađena je na pola hekktara prva plantaža sa 230 biljaka, na osnovu pozitivnog iskustva odgajivača kivija iz Mađarske. Tri godine kasnije kivi je dao prvi rod, da bi sledeće, jak mraz naneo nepopravljivu štetu. Obnavljanje je trajalo relativno brzo, zahvaljujući zdravom korenu. Da Betina nije to što jeste, i da iza nje ne stoji porodica, pre svih rođeni brat Norbert ii brat od tetke Čaba Silak, ona bi odustala. Ovako, oporavljena biljka dala je nove izdanke i obnovila se. Za to vreme sati i sati internet pretrage unapredili su znanje, jer niti literature, još manje iskustva drugih kod nas nije bilo. - Sve ove godine pokazali smo da je uzgoj kivija u našim uslovima moguć uz određene poteškoće. Kivi zaheva vodopropustljivu zemlju, ručno okopavanje oko biljke, zalivanje, što utiče na veći prinos i primamljiviji ukus ploda. Kada plod dostigne 6,5 - 8% šećera, spreman je za berbu, uglavnom početkom novembra, pre mrazeva. Čuva se u hladnjači, pod odgovarajućim uslovima. Sam angažman oko ove zahtevne biljke je isplativ, jer je izuzetno zdrava i ima veliki pozitivan uticaj na ljudski organizam. Ovo je prva organska plantaža kivija u procesu konverzije u Srbiji, što mu daje dodatnu vrednost - objašnjava Betina Šuranji.

Kivi je dugogošnja biljka pu-

Deo ekipe sa ovogodišnje berbe kivija

zavica i potrebno je da prođe 4 - 5 godina do prvog ozbiljnijeg roda, ali maksimalni prinos daje od osme do desete godine. - Svaka godina je priča za sebe. Ovogodišnji izazov su bile visoke temeprature, bez padavina. Protiv temepratura se nije moglo ništa, odgovor na sušu bilo je zalivanje svakih pet dana i prihrana. Eksperimentišemo i dalje. Ove godine proređivali smo plodove i dobili lep red, nešto manje količine nego prošle godine. Ipak smo zadovoljni jer smo uspeli da ga sačuvamo od prolećnog mraza, za razliku od 40-50 stabala kajsije, kod kojih je bilo cvetova ali ne i roda - kaže Betina.

Danas se kivi gaji na 1.4 ha, a u pripremi su novi zasadi, čiji se rod očekuje sledeće godine, iako još ni „stari“ nisu dovoljno stari da donesu maksimalan rod. Ovu avanturu podržala je i uža i šira familija, koja se svake godine sastaje na berbi ovog „čupavog“ ploda na velikoj fešti, posvećenoj kiviju i porodičnom druženju. Posle berbe nastupa period mirovanja, koji se koristi da se pripreme grane, one koje su rađale da se sklone i ustupe prostor jednogodišnjim izdancima.

Skraćivanje perioda konverzije su naredni koraci Betine Šuranji, i ako on uspe, već ovogodišnji kivi mogao bi da bude plasiran kao organski, što on i jeste, prema analizama izvršenim pre berbe. Ako ne ove, to će se to desiti iduće godine. Sa potvrdom ili bez nje, kivi je spreman za prodaju i dostavljaće se stalnim kupcima. - Bez obzira na poteškoće nećemo odustati od kivija kojem smo našli drugi dom, ali se moramo navići da ćemo se svake godine iznova, i iznova borati sa nekim problemom, na koji nismo računali. Ovo je npr. bila prva godina da se pojavila rutava buba, koju do sada nismo imali. Zaštita od nje je jednostavna, ali uvek se nešto pojavi po prvi put - kaže Betina Šuranji, samostalna, snažna, ali sa podrškom iskusnog poljoprivednika, Jožefa Betina Šuranji Žunjija, koji dodaje da su sve ideje zajedničke, ali bi podržao ćerka i u slučaju da sama odluči nešto, kao npr. u ideji da ukoliko bi kojim slučajem plasman svežeg kivija izostao, išao bi u preradu (džem, sok i sl.). Jer, dogovor kuću gradi, a dogovor je izgradio i ovu plantažu.