1
Dr Risti}
365 dana uz Vas
Poštovani čitaoci,
Sadržaj
Specijalno izdanje jul 2012.
Lepa žena-zdrava žena Sprečimo rak grlića materice redovnim kontrolama
3
Rak dojke Za pregled nikad nije rano
4-5
Mladeži 6-7 Alergije 8-9 Rak prostate Operacija i / ili terapija
10
Rano otkrivanje malignih bolesti za varenje
11-12
Štitasta žlezda i njen značaj u organizmu
12-13
Bolesti vena Kako sprečiti kako lečiti
14-15
Impressum
• Osnivač: Fond za javno zdravlje „Dr Milutin Ristić“ Narodnih heroja 38, Novi Beograd • Glavni i odgovorni urednik: Dr Slobodanka Ristić • Redakcija: dr Olga Hadžić, Sanja Mrđanov • Saradnici u ovom broju: dr Marica Đuran / dr Jasmina Aleksić / dr Nada Tatić / dr Mimica Jovanović Nenadić / dr Branislav Vukmanović / doc.dr Nenad Ilijevski / dr Veselinka Jovanović / dr Rasko Radović • Dizajn i prelom: AvantGuarde desing • Štampa: Politika A.D. • Kontakt: zcentar@dr-ristic.com / www.dr-ristic.com tel +381 11 2693 287 lok 122 fax +381 11 2693 287 lok 133 • Tiraž: 10.000 primeraka CIP - Каталогизација у публикацији Народна Библиотека Србије, Београд 613/614 DOM zdravlja „Dr Ristić“ : interni časopis / glavni i odgovorni urednik Slobodanka Ristić. 2006, br. 1 Beograd : Dom zdravlja „Dr Ristić“, 2006 (Beograd : Politika). - 30 cm COBISS.SR - ID 223194631 2
Pred vama je specijalno izdanje časopisa Dr Ristić. Želeli smo da za vas napravimo kratak vodič, koji će, na razumljiv i svima dostupan način, ukazati na neke od najčešćih, a nažalost često i najozbiljnijih, poremećaja zdravlja. Nastanak mnogih bolesti možemo sprečiti pravilnom ishranom, kretanjem, prestankom pušenja, prestankom konzumiranja alkohola… i uopšte, zdravim stilovima života. Na pojavu nekih bolesti ne možemo da utičemo, ali, uz malo vremena koje posvetimo kontroli našeg zdravlja, i te bolesti mogu biti prepoznate u najranijoj fazi razvoja, i na taj način uspešno lečene. Znanje je moć, još davno je rekao Frensis Bejkon. Imajte na umu da je u velikoj meri moć očuvanja, ili unapređenja, vašeg zdravlja u vašim rukama. Nadamo se da će vam tekstovi u ovom broju pružiti neka nova znanja, ili vas podsetiti na nešto što ste zaboravili. Prepuštamo se vašoj pažnji. Redakcija
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Dr Marica Đuran, spec. ginekologije i akušerstva
LEPA ŽENA – ZDRAVA ŽENA Sprečimo rak grlića materice redovnim kontrolama Svest o zdravlju, kao najvažnijem na predmetno staklo, bojenje i pouslovu za sreću, obično se javi tek Nikad ne zaboravite! smatranje od strane citologa naziva kada počnu tegobe. Rak grlića mate- • Lepa žena je zdrava žena. se PAPA test. Ime je dato po američrice, često, nema čak ni tu najavu, već • Zdravlje se neguje i čuva. kom ginekologu grčkog porekla dr počinje ili bez tegoba, potpuno bez- • N eka vas prati slogan: Kod ginekologa jednom godišnje, kad hoću, Papanikolau. Osetljivost metode je bolno, ili može biti praćen nejasnim i a ne kad moram! velika, a tačnost je od 79% do 83%. netipičnim simptomima koji su česti i Dakle, PAPA test služi da se utvrdi da kod dugih stanja (pojačan sekret, bol pri odnosu, kontaktna kr- li postoje ćelije koje su različite od normalnih i, ako postoje, varenja). Kada se jave simptomi i znaci bolesti, prognoza je loša. koji je stepen njihove promene. S druge strane, ako se promene uoče na vreme, izlečivost - čak i Kako tačnost PAPA testa nije potpuna, postoji način da se osiveć formiranog karcinoma grlića - je 100%. Nažalost, ako se sa di- gura veća pouzdanost pregleda. To se postiže kolposkopskim jagnozom zakasni, uspešnost terapije pada na svega 30%, a kod pregledom. Sama kolposkopija ima za 10% veću pouzdanost jednog broja obolelih dovodi do smrtnog ishoda. od PAPA testa, ali udružene daju tačnost 98-99%! Šta kaže statistika? Rak grlića materice je, nakon raka dojke, Kolposkopija je posmatranje površine grlića materice pod opnajčešce maligno oboljenje žena. Ovo je podatak koji važi za tičkim uvećanjem od 10 do 20 puta, pomoću aparata koji se ceo svet. U Evropi, po broju novootkrivenih slučajeva, prednja- zove kolposkop. Metoda je bezbolna, kao i PAPA test. či Srbija. Godišnje u Srbiji oboli preko 1400 žena, a umire više Zakljucak je jasan. Kolposkopija i PAPA test su dostupne, bezbolod 500. Dakle, svakog dana četiri žene obole, a umru jedna ili ne, lake i visokoosetljive metode za rano otkrivanje karcinoma dve! Nažalost, u našoj zemlji se kod svega 1/3 obolelih žena rak grlića materice. Ponovimo opet: rak grlića materice je potpuno otkriva u ranoj fazi, dok 2/3 dočekaju završne faze bolesti, kada izlečiv, ako se promene uoče na vreme. Zato preporuka glasi: se malo može pomoći. jednom godišnje, svaka žena treba da poseti svog ginekologa. Već je rečeno da je rak grlića materice potpuno izlečiv ako se Potrebno je podvući da i trudnice treba da budu pregledane, promene uoče na vreme. Iz tog razloga je važno znati: od ove ukoliko je prošlo vise od šest meseci od poslednjeg PAPA testa. bolesti ne bi trebalo da umre nijedna žena! Dakle, poželjno je da usvojite neka znanja o ovoj bolesti, Kako to postići? Preporuka Svetske zdravstvene organizacije kako bi prilagodili svoje ponašanje i preventivno delovapodrazumeva četiri komponente kontrole raka grlića materice: li. Preventivni pregledi, u okviru godišnjeg sistematskog • Primarna prevencija ginekološkog pregleda, su deo zdravstvene kulture. Lekar • Rana detekcija će vas uputiti koje preglede je potrebno da uradite i koja • Dijagnoza i tretman otkrivenih slučajeva ponašanja da usvojite. Ukoliko je potrebno uraditi dodat• Palijativno lečenje slučajeva koji nisu pravovremeno dijagno- ne preglede, ginekolog će vas informisati o tome. stikovani U našoj ustanovi naglasak je stavljen na prevenciju i ranu detekciju, dok se dalja dijagnostika i lečenje sprovodi na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, tj. u bolničkim uslovima i u ginekološkim klinikama. Šta podrazumeva primarna prevencija? Primarna prevencija se, pre svega, odnosi na prevenciju infekcije humanim papiloma virusom (tzv. HPV infekcije) i prevenciju drugih seksualno prenosivih bolesti. HPV infekcija se smatra glavnim faktorom rizika za nastanak raka grlića materice. Sprečavanje HPV infekcije se postiže uključivanjem i dostupnošću vakcine, kao i obaveznim korišćenjem kondoma pri seksualnom odnosu. A šta je to rana detekcija? Rana detekcija, ili rano otkrivanje promena koje su sumnjive na karcinom grlića, vrši se putem skrining pregleda (pregled ili metoda koja se primenjuje kod osoba bez simptoma, u cilju što ranijeg otkrivanja bolesti). Zlatni standard skrininga (tj. najbolji metod za otkrivanje) za karcinom grlića jeste PAPA test. Evo prilike da odgovorimo na pitanje šta je PAPA test i čemu služi: uzimanje brisa ćelija sa površine grlića, kao i iz kanalića grlića materice, i njihovo prenošenje
Dom zdravlja „Dr Ristić“ vam može ponuditi usluge u sledećim oblastima: Prevencija: Preventivni pregledi za rano otkrivanje bolesti Vakcinacija protiv HPV Zdravstvena edukacija: • p ravilna informisanost o karakteru i simptomima bolesti, odnosno čestom odsustvu simptoma • p ravilna informisanost o postupcima za očuvanje reproduktivnog zdravlja
Dijagnostika: PAPA test Kolposkopija Citologija Biopsija
Terapija: Lečenje infekcija Kontinuirano praćenje pacijentkinje po završenom stacionarnom lečenju
Detekcija HPV virusa Mikrobiološka laboratorijska dijagnostika (vaginalni i cervikalni brisevi) Serološka laboratorijska dijagnostika (Herpes virus, HIV) Ginekološki pregled Ginekološki ultrazvuk 3
Dr Risti}
365 dana uz Vas
RAK DOJKE
Dr Jasmina Aleksić spec. interne medicine, subspecijalista onkologije
Rak dojki se leči hirurški, hemioterapijom, zračenjem i hormonalnom terapijom. U lečenju se terapije kombinuju po usvojenim protokolima. S obzirom na napred rečeno, odluku o terapiji u svakom pojedinačnom slučaju donosi, ne pojedinac, već onkološki konzilijum, koji se sastoji od više lekara različitih specijalnosti.
ZA PREGLED NIKAD NIJE RANO
[
Koliko je čest rak dojke? Kako sprečiti rak dojke? Kako se leči rak dojke? Da li je neko u vašoj porodici imao rak dojke? Šta je mamografija i čemu služi?
Rak dojke ima izuzetno veliki značaj zbog sledećih karakteristika: najčešći je maligni tumor kod žena, vodeći je uzrok smrti među malignim tumorima, jedan je od vodećih uzroka preveremene smrti kod žena, incidenca i mortalitet su u neprekidnom porastu i oboljenje se najčešće otkriva u odmaklim fazama. Godišnje, u Srbiji, od raka dojke oboli oko 4000 žena. Godišnje, u Srbiji, od raka dojke umre 1600 žena. Najznačajniji faktori rizika za oboljevanje od raka dojke su ženski pol, godine starosti, genetski faktori, prethodni karcinom dojke i benigne proliferativne bolesti dojke. Genetski faktori odgovorni su za 5-10% slučajeva raka dojki. U slučaju pozitivne porodične anamneze - rak dojke kod bliskog srodnika (mama, baka, sestra, tetka, otac, brat) - rizik će zavisiti od stepena srodstva, tipa maligne bolesti, broja i pola obolelih srodnika, kao i njihove starosti prilikom otkrivanja bolesti. Karakteristike koje nose veći rizik su: veći broj obolelih bliskih srodnika, bolest u mlađem uzrastu, obostrana bolest, rak dojke kod srodnika muškog pola. Ostali faktori rizika su: reproduktivni faktori (rana menarha pre 12. godine života, kasna menopauza - posle 50. godine života, kasni prvi porođaj - posle 30. godine života, nerađanje, nedojenje); izloženost jonizujućem zračenju povećava relativni rizik od nastanka raka dojke, a rizik je veći što je doza veća, a žena mlađa; hormonska terapija; upotreba alkohola; gojaznost. Gojaznost je faktor rizika značajan za žene u menopauzi, zbog veće izloženosti estrogenima, jer se u menopauzi estrogeni stvaraju u masnom tkivu.
NIKAD NE ZABORAVITE!
• Rak dojke je najčešća maligna bolest kod žena. • Svaka žena može da oboli. • Iako rizik značajno raste posle 40. godine života, rak dojke se može javiti i ranije. • Rak dojke se može javiti i kod žena bez i jednog faktora rizika. • Redovni preventivni pregledi ostaju jedini pouzdan i efikasan način očuvanja zdravlja. • Rak dojke jeste 100 puta češći kod žena, ali od raka dojke može da oboli i muškarac. 4
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
ZA PREGLED DOJKI NIKAD NIJE RANO, TREBA PAZITI DA NE BUDE KASNO! Samopregled dojki Samopreglede dojki treba započeti od 20. godine života. Samopregled treba raditi jednom mesečno, i to: • u premenopauzi između 7. i 10. dana ciklusa. • u menopauzi, istog dana u mesecu. Klinički pregled dojki Klinički pregled dojki treba započeti od 20. godine života. Do 40. godine života, klinički pregled treba raditi jedanput u dve godine. Kod žena starijih od 40 godina, klinički pregled se preporučuje svake godine. Nažalost, rizik obolevanja od karcinoma dojki nije moguće potpuno ukloniti, tj. ne postoji primarna prevencija. Zato je neophodna tzv. sekundarna prevencija, koja podrazumeva programe skrininga i rane dijagnostike. Ove metode prevencije omogućavaju otkrivanje bolesti u ranoj fazi, kada je lečenje efikasnije i postoje šanse za izlečenjem. Osnovne dijagnostičke metode za otkrivanje karcinoma dojki su samopregled, klinički pregled, mamografija i ultrazvuk dojki. Za dojke mlađih žena važna dijagnostička metoda je ultrazvučni pregled dojki. Razlog tome je činjenica da većinu zapremine dojki u generetivnom dobu čini žlezdano tkivo, dok u menopauzi žlezdano tkivo biva zamenjeno masnim tkivom. Kod žena starije dobi prednost ima mamografski pregled, koji predstavlja tzv. zlatni standard u ranoj dijagnostici karcinoma dojki. Mamografija je radiološka metoda pregleda dojke koja služi za detekciju različitih promena u dojci, posebno onih koje zbog svoje neznatne veličine nisu dostupne palpatornom pregledu. Navedenim metodama moguće je detektovati promenu, ali se svaka sumnjiva promena mora histološki potvrditi.
SIMPTOMI KOJI UKAZUJU NA RAK DOJKE: • Palpabilan čvor u dojci • Asimterija izgleda i veličine dojke • Crvenilo kože dojke • Uvučenost bradavice • Palpabilana žlezda u pazuhu
Ultrazvučni pregled dojki Ultrazvučni pregled dojki treba započeti od 20. godine života kao dopunu kliničkom pregledu. Mamografija Mamografske preglede treba započeti od 50. godine života, i treba ga raditi jedanput u dve godine. Kod žena koje imaju faktore rizika mamografiju treba započeti od 40. godine, jedanput godišnje, uz redovne kliničke preglede. Kod žena mlađih od 40 godina pristup je individualan, prema preporuci lekara. Dakle, čak iako se ne prepoznate u navedenim tegobama bilo bi poželjno da usvojite neka znanja o ovoj bolesti kako bi prilagodili svoje ponašanje i preventivno delovali. Preventivni pregledi u okviru godišnjeg sistematskog pregleda su takođe deo zdravstvene kulture. Lekar će vas uputiti koje preglede je potrebno da uradite i koja ponašanja da usvojite. Ukoliko je potrebno uraditi i dodatnu dijagnostiku (biopsija, magnetna rezonanca), onkolog će vas informisati o tome.
Dom zdravlja „Dr Ristić“ vam može ponuditi usluge u sledećim oblastima: Prevencija: Preventivni klinički pregledi za rano otkrivanje bolesti
Dijagnostika: Klinički pregled onkologa
Preventivni ultrazvučni pregled
Mamografija
Ultrazvučna dijagnostika
Terapija: Kontinuirano praćenje pacijenta po završenom stacionarnom lečenju
Preventivni mamografski pregled Zdravstvena edukacija: • p ravilna informisanost o karakteru i simptomima bolesti, odnosno čestom odsustvu simptoma • o buka za samopregled dojki Savetovalište za ishranu (lečenje gojaznosti) 5
Dr Risti}
[ MLADEŽI
365 dana uz Vas
Dr Nada Tatić, spec. dermatovenerologije
Da li radite samopreglede mladeža? Da li se sunčate ili koristite solarijum? Da li je neko u vašoj porodici imao tumore kože?
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Danas je preplanula koža prihvaćena kao znak „zdravijeg izgleda“, tamnо prebojenа коža je simbol atraktivnosti i dobrog zdravlja, a upotreba solarijuma znatno je povećana poslednjih decenija. Ne smemo zaboraviti da prekomerno, kratkotrajno ili dugotrajno, izlaganje dejstvu UV radijacije iz veštačkih izvora, (kao što su solarijumi) može dovesti do prevremenog starenja kože, slabljenja ili potpunog blokiranja imunog sistema, oštećenja očiju (uključujući pojavu katarakte i melanoma na oku), kao i karcinoma kože. Tenirana koža ne predstavlja znak dobrog zdravlja, ona zapravo predstavlja kožu oštećenu UV radijacijom. Razlozi za nastajanje karcinoma kože nisu u potpunosti razjašnjeni, ali glavnim uzrokom za porast učestalosti melanoma i nemelanomskih malignih tumora smatra se povećano izlaganje sunčevim zracima (UV radijacija). Drugi poznati faktori rizika za razvoj ovih karcinoma su jonizujuće zračenje, arsenik i hronična imunosupresija. Promena načina života i odnosa prema sunčanju dovela je do povećenog izlaganja UV radijaciji, posebno osoba sa svetlom kožom. Produženo intenzivno sunčanje tokom godišnjih odmora, koje postaje učestalije, upražnjavanje sportova na otvorenom, i izmena stila oblačenja (manje odeće, više obnažene kože), doveli su do toga da sve veća površina kože bude izložena UV zracima. Nemelanomski tumori, u koje ubrajamo bazocelularni i spinocelularni karcinom, predstavljaju najčešće tipove karcnoma kože kod ljudi. Stopa učestalosti ubrzano raste, i 20 puta je veća od učestalosti melanoma, najsmrtonosnijeg malignog tumora kože. Svake godine širom sveta se dijagnostikuje preko 10 miliona bazocelularnih, i skoro 3 miliona novih slučajeva spinocelularnog karcinoma. Na sreću, ovi karcinomi kože su izlečivi kod 99% pacijenata. Od nemelanomskih karcinoma oboljevaju prvenstveno osobe svetle kože, češće oboljevaju muškarci nego žene, i ove promene su najčešće lokalizovane na glavi i vratu. Učestalost javljanja malignog melanoma raste poslednjih 30
godina svuda u svetu. Svake godine od melanoma oboli oko 130 000 ljudi. Melanom se sada ubraja među deset najčešćih malignih tumora u mnogim evropskim zemljama; 50-80% melanoma nastaje na neizmenjenoj koži, a 20-50% malignom alteracijom, tj. promenom postojećih mladeža. Može da se javi u svakom uzrastu, ali samo ekstremno retko u detinjstvu. Najčešće se javlja kod osoba starosti od 40 do 60 godina. U Evropi se češće javlja kod žena nego kod muškaraca, dok je u Australiji i na Novom Zelandu, koji imaju najveću učestalost pojave melanoma u svetu, pojava melanoma češća kod muškaraca. U Srbiji nešto ćešće oboljevaju muškarci nego žene. Melanom može da se pojavi bilo gde na koži, međutim kod žena su najčešće zahvaćeni donji ekstremiteti, dok je kod muškaraca najčešće zahvaćen trup, posebno leđa. U Evropi, žene češće oboljevaju od melanoma, ali muškarci češće umiru od melanoma. Melanom je najagresivniji od svih tumora kože, jer vrlo brzo metastazira i zahvata druge organe. Hirurško uklanjanje melanoma u ranom stadijumu dovodi do izlečenja kod 90-95% pacijenata. Ne treba paničiti, melanom jeste veoma agresivan tumor, ali njegovo rano otkrivanje i pravovremena hirurška intervencija omogućavaju izlečenje i poboljšanje preživljavanja. Prevencija karcinoma kože je od izuzetnog značaja, jer je prognoza bolesti bolja kod rano dijagnostikovanih promena. I zato, uvedimo samopregled kože u našu svakodnevnu rutinu, koja nam ne oduzima mnogo vremena, jer nam je koža dostupna pregledu. Promenimo naš odnos prema sunčanju, primenom preporuka za zaštitu od štetnog dejstva UV radijacije poreklom od sunca, kao i veštačkih izora. Čuvajmo i naše najmlađe, koji nemaju naša saznanja! Uz samopregled savetuju se i redovne godišnje dermoskopske kontrole mladeža od strane dermatovenerologa. Ovakvi pregledi kliničku pouzdanost dijagnostikovanja melanoma “golim okom”, koja iznosi 65%, uvećavaju za dodatnih 5-30%.
KAKO SE IZVODI SAMOPREGLED KOŽE?
SAMOPREGLED MLADEŽA Prva linija odbrane u borbi protiv tumora kože ste upravo vi! Lečenje ovih promena je veoma uspešno, kada se započne na vreme!
Dom zdravlja „Dr Ristić“ vam može ponuditi usluge u sledećim oblastima: Prevencija: Preventivni pregledi za rano otkrivanje tumora kože Edukacija o samopregledu kože Edukacija o zaštiti kože od UV zračenja
6
Dijagnostika: Klinički pregled dermatologa Dermoskopija Histopatologija
Terapija: Kontinuirano praćenje pacijenta sa dijagnostikovanim i lečenim melanomom
Kome je sve potreban samopregled mladeža? • Svima!
Važno! Obratite se za pomoć lekaru, bez ustručavanja, za bilo koju promenu na koži koja vas zabrinjava, deluje neobično ili ne znate o čemu se radi! Vodite se devizom: što ranije to bolje!
Koliko često treba vršiti samopregled? • Samopregled kože treba da se radi toliko često da postane navika, ali ne i preterano često, kako ne bi postao opterećujući. • P eporučuje se samopregled jednom u 3 meseca. Koliko dugo traje samopregled mladeža? • N akon nekoliko samopregleda, kada se stekne rutina, dovoljno je 10 minuta za pregled čitave kože.
Šta tražiti? • Tumori kože mogu biti raznolikog izgleda, pa je izuzetno važno zapaziti rane upozoravajuće znake. Prvo i osnovno je uočiti bilo kakvu promenu, koja ranije nije bila prisutna na koži i/ili na postojećim mladežima, bradavicama i drugim bezopasnim promenama na koži. Zapamtite: ne ignorišite promene iako su, možda, male i bezbolne! Koji su to “znaci opasnosti”, na koje treba obratiti pažnju? • P romena boje • P romena veličine i debljine (uvećenje ili smanjenje) •M enjanje teksture • N epravilne ivice • P romer veći od 6 mm • S vrab, osetljivost ili bol • C rvenilo • P ojava kraste • P ovređivanje
• P ojava rane ili krvarenja, curenje tečnosti/limfe • R ana koja ne zarasta duže od nekoliko dana • P romena koja ima izgled koji je upadljivo drugačiji od svih ostalih • N ovonastala promena koja brzo raste • N estajanje mladeža Koje delove kože gledati? • S ve! • S amopregled započinje od glave da bi se završio na stopalima. • P regledajte lice, uši, nos, usne. Od pomoći vam mogu biti jedno ili dva ogledala. Obratite pažnju na kožu vlasišta, koristite češalj ili fen za pomeranje kose. Zamolite nekog od članova porodice da vam pomogne prilikom obavljanja samopregleda. • P regledajte pazuhe, ruke, laktove, kolena, šake, stopala prste, prostore između prstiju, nokat i ležište nokta. Ne zaboravite sedalnu regiju i genitalije! 7
Dr Risti}
365 dana uz Vas
Dr Mimica Jovanović Nenadić, spec. pulmologije
ALERGIJE
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
se bez traga. Istovremeno se javljaju nove promene, tako da bolest može trajati nekoliko dana, ili se može ponavljati mesecima, kod hroničnih formi. Uzroci običnih urtikarija mogu biti lekovi, kozmetika, razne vrste hrane, aditivi u hrani, gljivice, bakterije, crevni paraziti, neki virusi, ređe prašina, polen, dlake, perje. Urtikarije mogu izazvati i različiti fizički faktori, grebanje po koži i slično. Urtikaria solaris nastaje nakon izlaganja suncu. Jedna vrsta, koja se stručno zove urtikaria e frigore, nastaje po tipu kontaktne urtikarije na hladno. Urtikarija kontakta nastaje posle kontakta sa biljkama, životinjama, hemikalijama. Idiopatska je ona urtikarija kojoj se ne može odrediti uzrok. Najefikasnija terapija bi bila izbegavanje alergena, zbog čega je vrlo važno otkriti uzrok i eliminisati ga. U većini slučajeva terapija je simptomatska. Kada se tačno odredi uzrok nekih urtikarija (polen, prašina, ujed insekta), može se pokušati sa specifičnom hiposenzibilizacijom.
Nutritivne alergije
[
Šta je alergija? Šta je alergen? Šta je to urtikarija? Kako smanjiti kontakt sa polenom u sezoni cvetanja biljaka?
Alergija predstavlja promenjeno, preosetljivo stanje imunog sistema pojedinih osoba na materije iz okruženja, a na koje većina ljudi ne reaguje, jer suštinski ne predstavljaju pretnju. Reč alergija je grčkog porekla i nastala je spajanjem reči alos = promenjen i ergeia = reakcija. Sklonost ka alergiji je nasledna i oko 30 % populacije je sklono ovim poremećajima, a kod oko 20 % se ona i ispolji. Broj obolelih je u stalnom porastu, u svetu i kod nas. Materije koje izazivaju alergije nazivaju se alergenima i podeljeni su u nekoliko velikih grupa, u odnosu na način na koji organizam dolazi u dodir sa njima: • kontaktni alergeni (hemikalije, kozmetika, nakit...) • nutritivni alergeni – hrana (orasi, kikiriki, čokolada, jaja, riba, mleko, konzervansi i aditivi u hrani...) 8
• respiratorni alergeni – iz unutrašnje sredine, kuće, kao što su prašina i grinje, dlaka domaćih životinja, ili iz spoljašnje sredine, kao što su poleni drveća, trava i korova. Kada organizam preosetljive osobe dođe u kontakt sa alergenom, u roku od nekoliko minuta, sati ili dana ispoljiće se simptomi alergije. Ukoliko se simptomi alergije ne leče od samog početka, imaju sklonost da se tokom godina pojačavaju i da se javljaju alergije i na druge, nove alergene. Poznato je da pacijenti alergični na polene, često postanu alergični i na kućnu prašinu, i obrnuto. Na našem području, više od 50% pacijenata je alergično istovremeno na dva i više alergena. Od alergija najčešće obolevaju deca i mladi, ali se mogu pojaviti i u bilo kom periodu života.
Urtikarija
Urtikarija, ili, kako se u narodu naziva, koprivnjača, je takva alergijska kožna reakcija gde promene na koži izgledaju kao posle dodira sa koprivom. Promene su u vidu rasplinutih ograničenih plaža, ili različitih, oblika koji ponekad imaju izgled geografske karte. Boja urtika je obično ružičasta, ali može biti i bela. Ukoliko je eksudacija (izlivanje tečnosti) jače izražena, mogu nastati i vezikule (plikovi ispunjeni tečnošću), i bule (mehuri). Prisutan je svrab. Urtike brzo nastaju, traju kratko, nekoliko minuta ili sati, i gube
Dr Risti} tela na spoljašnje alergene, na koje, inače, većina ljudi uopšte ne reaguje. Reakcija može da zahvati kožu, sluzokožu, sluznicu gornjih ili donjih disajnih puteva, a vremenom može prerasti i u bronhijalnu astmu. Simtomi bolesti mogu biti jači ili slabiji, što zavisi od osetljivosti organizma, ali i klime, podneblja, vlažnosti vazduha, pa čak i aero-zagađenja. Na veću koncentraciju polena utiče i toplo, suvo i vetrovito vreme, a manja je kada je vreme vlažno i hladno. Najmanja je posle kiše, jer tada polen pada na samu površinu zemlje. Treba, međutim, naglasiti da je koncentracija polena najveća na visini od jednog metra, što znači da ga najviše udišu deca. Šta raditi u sezoni polena? Noću valja držati zatvorene prozore, koristiti klima uređaje koji čiste, suše i hlade vazduh, smanjiti jutarnju aktivnost na otvorenom prostoru u periodu od 05-10 časova, držati zatvorene prozore kada se putuje kolima i koristiti unutrašnje kruženje vazduha, ostati u zatvorenom prostoru. Kada je vlažnost vazduha visoka izbegavati mesta sa bujnom vegetacijom, nositi zaštitne naočare, češće kositi travu u vrtu uz korišćenje maske i rukavica da bi se sprečilo cvetanje trava, uklanjati lišće i grančice, dobro provetravati prostorije da bi se sprečilo nakupljanje vlage i razvoj buđi, ne iznositi posteljinu i garderobu u dvorište radi sušenja i provetravanja, jer se polen i buđ mogu nakupljati u njima.
Od nutritivnih alergija pate odrasli (2-3% odraslog stanovništva ima alergiju na neku od ovih namirnica: kikiriki, koštunjavi plodovi, školjke, riba…), ali nažalost, i 6-8% dece mlađe od 3 godine ima neku nutritivnu alergiju. Poslednjih godina beleži se porast nutritivnih alergija za 18%. Ukoliko patite od alergija, obratite se alergologu za poSimptomi nutritivne alergije su šaroliki i zahvataju različite or- moć. Savremeni načini dijagnostike i lečenja vam mogu gane i organske sisteme: olakšati tegobe. Digestivni sistem: otok usana, mehurići po usnoj duplji, svrab u ustima i ždrelu, mučnina, povraćanje, prolivaste stolice, bo- Dom zdravlja „Dr Ristić“ lovi u stomaku, grčevi u stomaku, povećano stvaranje gasova... vam može ponuditi usluge u sledećim oblastima: Respiratorni sistem: kašalj, gušenje, sviranje u grudima, povePrevencija: Dijagnostika: Terapija: ćanje bronhijalne osetljivosti, svrab nosa, curenje iz nosa, kijaEdukacija pacijenata Klinički pregled alergologa Medikamentozna terapija nje, promuklost... o načinima smanjenja Oči: suzenje, svrab, nadražaj sluzokože kapaka. Redovno praćenje kontakta sa okolinskim i Kožni testovi na Koža: atopijski ekcem, dermatitis, svrab, urtikarija i angioedem. standardne nutritivne i (periodični kontrolni nutritivnim alergenima inhalacione alergene pregledi) Kardiovaskularni sistem: ubrzan rad srca, pad krvnog pritiska, poremećaj srčanog ritma. Laboratorijska dijagnostika: Izrada dijete koja je Alergija može izazvati i po život opasno stanje koje se naziva • Određivanje ukupnih i usklađena sa rezultatima anafilaktički šok. specifičnih IgE antitela u alergoloških proba Nažalost, specifična dijeta ne postoji, budući da svaka namirserumu • Određivanje broja nica može biti potencijalni alergen. U svakom slučaju, ukoliko eozinofilnih leukocita imate problema sa nutritivnim alergijama ili nutritivnom into• Kompletna krvna slika lerancijom dobro bi bilo posavetovati se sa alergologom. • Biohemijske analize • Imunološke i virusološke Polenska kijavica analize Kijavica, curenje iz nosa, ili grebuckanje u grlu, može biti poMikrobiološka laboratorisledica varljivog prolećnog sunca, ili virusne infekcije. Međujska dijagnostika: tim, ako ove simptome imate svake godine u istom periodu, • Bris grla i nosa postoji mogućnost da ste suočeni i sa znatno većim problemom – polenskom alergijom. Tegobe su sezonskog karaktera Pregled stolice: • Koprokultura i gljivice i obično traju koliko i period cvetanja u prirodi. Upravo zbog • Stolica na parazite i toga mnogi čekaju da bolest prođe »sama od sebe«, ali ako se protozoe pravilno ne leči, vremenom može postati i hroničan problem. • Okultno krvarenje Vegetacija prirode u proleće, listanje drveća, nicanje trave i cvetanje biljaka, mnogim osetljivim osobama donose kijavicu, Klinički konsultativni pregledi : vodenkastu sekreciju iz nosa, slivanje sekreta niz grlo, svrab pulmologa , oftalnosa i suzenje očiju, što često ukazuje da pate od polenske mologa, ORL specijaliste, alergije. To je posledica preosetljivosti organizma na »okidadermatologa ,ginekologa, če« iz spoljašnje sredine, u ovom slučaju na polen. Organizam gastroenterologa... ovih osoba reaguje povećanom produkcijom specifičnih anti9
Dr Risti}
365 dana uz Vas
RAK PROSTATE
Dr Branislav Vukmanović, spec. urologije
OPERACIJA I/ILI TERAPIJA
[
Koliko je čest rak prostate? Kako sprečiti rak prostate? Kako se leči rak prostate?
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
RANO OTKRIVANJE MALIGNIH BOLESTI ORGANA ZA VARENJE
Dr Rastko Radović, spec. interne medicine, gastroenterolog
SIMPTOMI KOJI UKAZUJU NA RAK PROSTATE
Kada zloćudni tumor izazove uvećanje prostate, ili se proširi, mogu se javiti sledeći simptomi: • Česta potreba za mokrenjem, naročito noću • Otežano započinjanje, ili prekidanje ispuštanja mokraće Rak prostate je takva vrsta bolesti u kojoj se tumor razvija u • Slab ili isprekidan mlaz mokraće prostati, žlezdi muškog sistema za razmnožavanje. Nastaje • Bol ili peckanje tokom mokrenja ili ejakulacije kada se ćelije prostate počnu menjati i nekontrolisano raz• Krv u mokraći ili semenoj tečnosti množavati. Ovako izmenjene, mogu se raširiti iz prostate u druge delove tela, posebno u kosti i limfne žlezde. Rak prosta- Simptomi poodmaklog raka prostate uključuju: te može izazvati bol, teškoće u mokrenju, smetnje u seksualnoj • Tup, stalan bol, ili osećaj težine ili pritiska u karlici, krstima ili gornjem delu butina sferi i druge simptome. • Gubitak težine i apetita, umor, mučnina ili povraćanje Rak prostate se najčešće razvija posle pedesete godine života. Po svojoj učestalosti nalazi se na drugom mestu, odmah iza karcinoma pluća. Mnogi faktori, uključujući i nasleđe i način ishrane, utiču na razvoj raka prostate. Nažalost, do sada nije otkriven način efikasne prevencije. Najefikasnija medicinska intervencija, koja je trenutno na raspolaganju, je rano otkrivanje redovnim urološkim pregledom i određivanjem PSA kod ljudi preko 50 godina, a kod onih sa porodičnom predispozicijom u životnoj dobi od 40 godina. Rak prostate se najčešće otkriva pregledom kod lekara specijaliste i/ili laboratorijskom analizom krvi gde se ispituje nivo PSA (prostata specifični antigen).
Simptomi bolesti su nespecifični, pa bolesnici mogu biti bez ikakvih tegoba, ali sa povišenim vrednostima tumorskih markera za prostatu. Iz navedenog razloga su veoma važni redov- Dom zdravlja „Dr Ristić“ ni preventivni pregledi, sa dodatnom laboratorijskom i ultra- vam može ponuditi usluge u sledećim oblastima: zvučnom dijagnostikom. Prevencija: Dijagnostika: Terapija: Preventivni pregledi za Klinički pregled urologa Kontinuirano praćenje Sumnjivi rak prostate se potvrđuje uzimanjem komadića tkiva rano otkrivanje bolesti pacijenta po završenom Laboratorijska prostate (biopsija) i ispitivanjem pod mikroskopom. Dalji testacionarnom lečenju stovi, kao što su RTG snimanja i radioizotopske pretrage, mogu Redovni urološki pregledi dijagnostika: • Kompletna krvna slika da budu korisni za utvrđivanje raširenosti oboljenja (metasta- Zdravstvena edukacija • Biohemijske analize za) u kostima i limfnim žlezdama. (pravilna informisanost o • Tumor markeri Rak prostate može se lečiti hirurški, zračenjem, hormonalnom karakteru i simptomima (PSA, free PSA, indeks terapijom, a, u nekim slučajevima i hemoterapijom. Moguće bolesti, odnosno čestom f/t PSA) je i kombinovanje ovih terapija. S obzirom na ovo, odluku o odsustvu simptoma) Ultrazvučna dijagnosterapiji u svakom pojedinačnom slučaju donosi, ne pojedinac, tika (ultrazvučni urološki već urološko-onkološki konzilijum, koji se sastoji od više lekara pregled) različitih specijalnosti. 10
[
Šta je gastroskopija i čemu služi? Šta je kolonoskopija? Šta je hemokult test i čemu služi? Kako se hranite i šta jedete? Da li je neko u vašoj porodici imao maligne bolesti organa za varenje i zašto je to za vas važno?
Godine bolesnika, druge teže bolesti (srčana oboljenja, šećerna bolest, prelažani moždani udari i sl), proces raširenosti oboljenja, nalaz pod mikroskopom, kao i odgovor na započeto lečenje, su faktori koji su od velikog značaja u proceni ishoda bolesti. Dakle, čak iako se ne prepoznate u navedenim tegobama, bilo bi poželjno da usvojite neka znanja o ovoj bolesti kako bi prilagodili svoje ponašanje i preventivno delovali. Preventivni pregledi u okviru godišnjeg sistematskog pregleda su takođe deo zdravstvene kulture. Urolog će vas uputiti koje preglede je potrebno da uradite i koja ponašanja da usvojite. Ukoliko je potrebno uraditi i dodatnu dijagnostiku (biopsija prostate, CT ili NMR male karlice, scintigrafija kostiju), urolog će vas informisati o tome.
Dr Risti}
Bez sistema za varenje nema života, jer se preko njega obezbeđuju sve neophodne hranljive materije koje unosimo hranom. Iz tog razloga, zdravlje sistema za varenje je preduslov dobrog opšteg zdravlja. Na žalost, oboljenja sistema za varenje, a naročito maligne bolesti organa za varenje, kao što su karcinom želuca i debelog creva su u stalnom porastu. Rak debelog creva (kolorektalni karcinom) je treće po učestalosti maligno oboljenje - u svetu se svake godine registruje oko 950 000 novih slučajeva. S druge strane, npr. u Japanu, karcinom želuca je zastupljen u skoro epidemijskim razmerama (ilustracije radi, u Japanu se gastroskopija radi kao skrining metoda - metoda koja se primenjuje kod osoba bez simptoma, u cilju što ranijeg otkrivanja bolesti). Zbog ovih činjenica važno je da posedujemo saznanja o faktorima rizika za oboljevanje od ovih bolesti, kao i o metodama za njihovo rano otkrivanje. Na neke od faktora rizika možemo aktivno uticati, a na neke, na žalost, ne. Fizička neaktivnost, način ishrane, zloupotreba duvana i alkohola, su faktori rizika koje možemo eliminisati zdravim stilovima života. Ishrana je, na primer, faktor rizika na koji svako od nas može uticati. Evo nekoliko činjenica: ishrana koja obiluje dimljenom i usoljenom hranom, konzumiranje namirnica koje su čuvane u neadekvatnim uslovima (držane na sobnoj temperaturi, a ne u frižideru), skromne količine integralnih oblika žitarica, voća i povrća u ishrani (smanjen sadržaj dijetnih vlakana), prekomerna upotreba alkohola, masna hrana i hrana bo-
gata životinjskim mastima, su faktori rizika vezani za ishranu, a koji mogu uticati na oboljevanje od malignih bolesti sistema za varenje. Dakle, promene u načinu ishrane su način prevencije ovih, po život opasnih, oboljenja. Prestanak pušenja i konzumiranja alkohola i svakodnevna fizička aktivnost su, takođe, veoma važne prventivne mere. Ne možemo uticati na genetski materijal koji dobijamo rođenjem, ali saznanje da je neko u bližoj rodbini, ili porodici, bolovao od malignih bolesti digestivnog sistema (ili saznanje o bolesti koja se zove familijarna adematozna polipoza), trebalo bi da, kao posledicu, ima odgovorno ponašanje i periodične preventivne preglede, kako bi se bolest isključila, ili na vreme otkrila. Još jedan faktor rizika, na koji se ne može uticati, je životno doba, a maligni tumori sistema za varenje se češće javljaju posle pedesete godine života. Zato je važno, ukoliko ste prešli pedesetu, posetiti gastroenterologa i posavetovati se sa njim o eventualnim pregledima. Rak je izlečiv, ako se otkrije na vreme. To važi i za karcinom želuca i za karcinom debelog creva. Objasnili smo zašto je važan način na koji jedete i živite, i da je moguće sprečiti da se ispolje nasledni faktori, ukoliko o tome mislite na vreme. Hajde sada da odgovorimo na preostala pitanja sa početka teksta: • Gastroskopija, ili gornja endoskopija (ezofagogastroduodenoskopija), predstavlja pregled gornjih partija digestivnog trakta pomoću instrumenta, a pod kontrolom oka lekara koji 11
Dr Risti}
365 dana uz Vas
nastavak sa strane 11
vrši pregled. Ova metoda predstavlja takozvani zlatni standard tj. najbolju metodu za dijagnostikovanje bolesti jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva. • Kolonoskopija, ili endoskopski pregled debelog creva, je zlatni standard u dijagnostikovanju bolesti debelog creva: pregleda se celo debelo crevo, do spoja sa tankim crevom, a tokom pregleda mogu se ukloniti potencijalno opasni polipi debelog creva i poslati na pato-histološku analizu. • Hemokult test stolice predstavlja test na krv u stolici, i to na prisustvo krvi nevidljive golom oku. Ovo je jedna od najjednostavnijih i najranijih dijagnostičkih procedura u dijagnostici oboljenja debelog creva. Preporučuje se da se radi jedanput godišnje, iz tri uzastopne stolice.
SIMPTOMI BOLESTI KARCINOMA ŽELUCA Simptomi bolesti mogu biti vrlo slabo izraženi i često se ne prepoznaju na vreme. Mogu se javiti sledeće tegobe: nelagodnost u trbuhu, osećaj punoće posle jela, bol, gubitak apetita, gađenje, i to naročito prema mesu, gubitak u telesnoj masi (viđa se kod 50% slučajeva), mučnina, a ponekad i povraćanje krvavog sadržaja, krvava stolica, anemija (manjak gvožđa u krvi). U 25% slučajeva simptomi mogu biti slični simptomima kod čira na želucu. Svi ovi simptomi su, nažalost, nespecifični, i mogu se javiti i kod drugih bolesti želuca.
Dr Veselinka Jovanović, spec. interne medicine, endokrinolog
ŠTITASTA ŽLEZDA
I NJEN ZNAČAJ U OGRANIZMU
Hipotireoza je podmukla bolest, razvija se postepeno, dugo je bez ikakvih tegoba, ili su one takve da se misli na druge bolesti. Najčešće tegobe su: umor, malaksalost, pospanost, zaboravnost, zimogrožljivost, slabljenje sluha, povećanje telesne mase uprkos smanjenom apetitu. Bolesnici imaju nadimanje, zatvor i druge smetnje sa varenjem, slabo se znoje i često imaju bol u grudima. Ponekad su prisutni bolovi u mišićima. Imaju i otoke u predelu lica i šaka u jutarnjim satima, a neretko se dešava da prvo primete izmenjenu stukturu vrata, koja nastaje usled uvećanja štitaste žlezde. Simptomi se razvijaju postepeno, tako da se oboleli navikne na njih, a bolest se otkrije slučajno.
Na žalost, simptomi bolesti su vrlo nespecifični, a kada se i jave, nije redak slučaj da je bolest već uznapredovala. Mogu se javiti sledeće tegobe: grčevi ili bol u stomaku, promena režima pražnjenja creva, kao što su proliv, zatvor, oskudna stolica, zatim: krv u stolici i gubitak u telesnoj težini. Dakle, čak iako se ne prepoznate u navedenim tegobama, bilo bi poželjno da usvojite neka znanja o ovim bolestima, kako bi prilagodili svoje ponašanje i preventivno delovali. Ukoliko imate neke od faktora rizika, potrebne su vam redovne kontrole gastroenterologa, radi prevencije i eventualnog ranog otkrivanja bolesti. Gastroenterolog će vas uputiti koje preglede je potrebno da uradite i koja ponašanja da usvojite.
HIPERTIREOZA ILI POJAČANA FUNKCIJA ŠTITASTE ŽLEZDE Tegobe koje prate pojačanu funkciju štitaste žlezde uzrokovane su pojačanim lučenjem hormona štitaste žlezde. Bolesnici se žale na: nervozu, nemir, emocionalnu labilnost, osećaj treperenja celog tela, nesanicu, česte stolice, preterano znojenje, nepodnošenje toplote, ubrzan rad srca, hipertenziju, očuvan apetit uz smanjenje telesne mase, slabost u mišićima, poremećaj menstrualnog ciklusa. Koža je topla, vlažna, baršunasta. Prisutno je fino drhtanje prstiju i pojačani refleksi. Oči su često suzne, postoji retko treptanje, smanjena oštrina vida.
Dom zdravlja „Dr Ristić“ vam može ponuditi usluge u sledećim oblastima: Prevencija: Preventivni pregledi za rano otkrivanje
Dijagnostika: Klinički pregled gastroenterologa
Terapija: Kontinuirano praćenje pacijenta po završenom stacionarnom lečenju
Praćenje pacijenata kod Laboratorijska Savetovalište za ishranu kojih postoje faktori rizika dijagnostika: • Kompletna krvna slika Savetovalište za ishranu • Biohemijske analize • Tumor markeri • Hemokult test stolice (test na krv u stolici) Ultrazvučna dijagnostika Irigografija sa kontrastom (barijum) Kolonoskopija Gastroskopija Histopatologija 12
Štitasta žlezda stvara i izlučuje u krv tri veoma važna hormona: tiroksin (T4), trijod-tironin (T3) i kalcitonin. Kalcitonin ima ulogu u regulisanju metabolizma kalcijuma u organizmu, dok tiroidni hormoni utiču na funkcionisanje čitavog organizma. Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika i stvaranje toplote, povećavaju sintezu proteina, povećavaju minutni volumen srca, ubrzavaju razgradnju masti i smanjuju njihovu količinu u telu. Tiroidni
HIPOTIREOZA ILI SMANJENA FUNKCIJA ŠTITASTE ŽLEZDE
SIMPTOMI BOLESTI KARCINOMA DEBELOG CREVA
STRUKTURNO IZMENJENA ŠTITASTA ŽLEZDU ILI NODOZNA BOLEST ŠTITASTE ŽLEZDE (STRUMA)
Štitasta žlezda je žlezda sa unutrašnjim lučenjem, oblika leptira, smeštena u vratu, neposredno ispod grkljana. Građena je od dva režnja, koji se nalaze bočno u odnosu na dušnik, i koji su medjusobno povezani tzv. istmusom (mostom) sa prednje strane dušnika.
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Struma označava svako uvećanje štitaste žlezde. Ovo uvećanje može biti praćeno njenom smanjenom, normalnom, ili povećanom funkcijom. Štitasta žlezda može biti uvećana difuzno (u celini) ili nodozno (što podrazumeva postojanje jednog ili više čvorova u štitastoj žlezdi). Pacijenti koji imaju u strukturi promenjenu štitastu žlezdu, žale se na osećaj nelagodnosti, stezanja ili „ knedle“ u predelu vrata, posebno kada su psihički ili fizički opterećeni. Nodusi u štitastoj žlezdi ne moraju da menjaju funkciju štitaste žlezde i tada zahtevaju samo redovno praćenje. Ovo je, inače, najčešće oboljenje štitaste žlezde, znatno češće kod žena. Još uvek je neutvrđenog uzroka, ali se veliki značaj pridaje genetici i primeni zračne terapije u predelu vrata.
hormoni imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimuluse, utiču na osećaj gladi, na pamćenje i sposobnost učenja, kao i na normalan emocionalni tonus. Takođe, imaju važnu ulogu u reproduktivnom zdravlju i veliki uticaj na održavanje normalne trudnoće. Utiču na rast i razvoj mozga u fetalnom periodu, i tokom prvih godina života. Kako nema tkiva ili organa koji nije pod uticajem ovih hormona, veoma je važno praćenje zdravlja štitaste žlezde tokom celog života. Ovim tekstom želimo da vas podsetimo na značaj koji štitasta žlezda ima na vaše zdravlje, jer, iako može biti strukturno neizmenjena, ona može lučiti više ili manje hormona nego što je potrebno, i samim tim ugroziti kvalitet vašeg života i zdravlja. Metode provere funkcionisanja štitaste žlezde su jednostavne i bezbolne, a podrazumevaju laboratorijske analize, klinički i ultrazvučni pregled. Kako prepoznati oboljenje štitaste žlezde? Poremećaji u štitastoj žlezdi mogu biti funkcionalni (u vidu pojačanog ili smanjenog stvaranja hormona štitaste žlezde), ili strukturni (prisustvo čvorova u štitastoj žlezdi). Važno je naglasiti da i pored postojanja strukturnih promena, štitasta žlezda može imati očuvanu funkciju, tj. stvaranje i izlučivanje hormona može biti neometano, ali se ne sme zaboraviti, da ovakva promena štitaste žlezde zahteva kontinuirano praćenje. Primećeno je da su oboljenja štitaste žlezde poslednjih godina u porastu, i da se značajno češće javljaju kod žena, nego kod muškaraca. U razvoju oboljenja značajnu ulogu ima genetska predispozicija. Prema tome, ukoliko je neko u bliskom srodstvu imao oboljenje štitaste žlezde, poželjno je uraditi ispitivanja funkcije i strukture štitaste žlezde, kako bi se na vreme otkrili eventualni poremećaji, i preduzelo lečenje. Dijagnostika (laboratorijska i ultrazvučna), kao i klinički pregled, nisu samo preduslovi adekvatne terapije, već su i nezamenjiv deo prevencije oboljenja. Kako je broj oboljenja štitaste žlezde u stalnom porastu, vredi se upoznati sa tegobama koje prate različite poremećaje zdravlja štitaste žlezde. Navedene tegobe, pojedinačno ispoljene, ili kao skup simptoma, mogu biti prvi signal za javljanje endokrinologu. Dakle, ako se na bilo koji način prepoznate u navedenim tegobama, bilo bi poželjno da proverite vašu štitastu žlezdu, jer ima neprocenjivu vrednost za vaše zdravlje. Provera zdravlja štitaste žlezde podrazumeva: klinički pregled endokrinologa, laboratorijske analize i ultrazvučna dijagnostiku.
Dom zdravlja „Dr Ristić“ vam može ponuditi usluge u sledećim oblastima: Prevencija: Preventivni pregledi za rano otkrivanje bolesti štitaste žlezde
Dijagnostika: Klinički pregled endokrinologa
Terapija: Medikamentozna terapija
Redovno praćenje Laboratorijska dijagnos- (periodični kontrolni Praćenje pacijenata kod tika (TSH, fT4, anti TPO At, pregledi) kojih postoje faktori rizika TG, anti Tg At, kalcitonin) za oboljenja štitaste Ultrazvučni pregled žlezde štitaste žlezde FNA biopsija štitaste žlezde 13
Dr Risti}
365 dana uz Vas
BOLESTI VENA
Doc. dr Nenad Ilijevski, vaskularni hirurg
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Dr Risti}
SIMPTOMI BOLESTI PROŠIRENIH VENA
Osećaj „težine“ u nogama, praćen otocima i noćnim bolovima, tromboflebitis, kožne promene, a posebno preteći ulkus kruris – rane na unutrašnjoj strani potkolenice, neposredno iznad skočnog zgloba, predstavljaju indikaciju i za hirurško lečenje.
KAKO SPREČITI I KAKO LEČITI
varikoziteti, u kom slučaju govorimo o bolesti proširenih vena. Kako se krv dugo zadržava u ovako proširenim venama, stvaraju se uslovi za nastanak tromboze, zgrušavanja krvi, što je potencijalno vrlo opasna komplikacija.
ČINJENICE I ZABLUDE
Zabluda: Proširene vene ne treba operisati, pošto se redovno vraćaju, a pogotovo ne pre trudnoće, pošto se tada pogoršavaju. Činjenice: Operacijom se obolele vene odstranjuju, tako da se ništa ne može „vratiti“! Naravno, ukoliko operisani pacijent ne ukloni faktore rizika, i nastavi da živi kao i ranije, u uslovima značajnog genetskog opterećenja mogu se javiti novi varikoziteti. Bolest proširenih vena u trudnoći se često tretira kao estetski, a ne funkcionalni problem, pri čemu se prenebregava činjenica da je trudnoća stanje u kome postoji povećana sklonost ka nastanku tromboze, sa svim komplikacijama, koje mogu ugroziti i majku i dete. Prevencija venske tromboze se nameće kao primarni cilj svakodnevnog ponašanja i lečenja bolesti vena. Tromboza u površnom venskom sistemu, tzv. tromboflebitis, nastaje kod nelečene bolesti proširenih vena i najčešće nije opasno oboljenje. Karakteriše se zonom, ili bolnim zonama crvenila, duž projekcije velike ili male potkožne vene noge, ili na mestima gde od ranije postoje varikoziteti. Najčešće se lako leči, ne daje fatalne komplikacije, ali svaki novi atak sve više oštećuje već promenjenu venu, tako da se definitivno zbrinjava hirurškim zahvatom, kojim se obolela vena u potpunosti uklanja.
Kompresivna terapija
Dom zdravlja „Dr Ristić“ vam može ponuditi usluge u sledećim oblastima:
[
Šta je to duboka venska tromboza? Činjenice i zablude o proširenim venama. Šta je to kompresivna terapija?
Dok se arterijska cirkulacija odvija pod direktnim uticajem srčanih kontrakcija i uz pomoć elastičnosti zidova arterija, venska cirkulacija zavisi od kontrakcija mišića potkolenice i uz 14
Prevencija: Preventivni pregledi za rano otkrivanje
Dijagnostika: Klinički pregled vaskularnog hirurga
Dopler krvnih sudova nogu
Laboratorijska dijagnostika
Savetovalište za ishranu (terapija gojaznosti)
Ultrazvučna dijagnostika (Dopler krvnih sudova)
Terapija: Kompresivna terapija Kontinuirano praćenje pacijenta po završenom stacionarnom lečenju
pomoć zalistaka, ventila unutar velikih vena, stub venske krvi se polako „penje“ ka srcu. Savremeni način života, dugotrajno sedenje na poslu, odsustvo fizičke aktivnosti i sve češća gojaznost, onemogućavaju dejstvo venske pumpe, tako da krv pod dejstvom zemljine teže ostaje u donjim delovima nogu, koji vremenom oteknu. Ovi otoci su u početku bezazleni, povlače se tokom noći, a tokom dana se postepeno povećavaju. Ukoliko ovakav proces dugo traje, pogotovo kada postoji porodična istorija o bolesti proširenih vena, dakle genetska predispozicija za slabost venskog zida, otoci postaju trajni, a zidovi vena postaju sve tanji i javljaju se segmentna proširenja,
Kompresivnom terapijom se podstiče prekidanje promenjene i oslabljene cirkulacije iz dubokih u površne vene, uz pomoć sklerosredstava i kompresije (pritiska). Suština se ogleda u poboljšanju pumpnog mehanizma stopala, potkolenice i natkolenice. U prilog ovoj terapiji ide i činjenica da istovremeno nikada nisu sve vene oslabljene funkcije. Valvule mogu biti nefunkcionalne zato što je glavno vensko stablo rašireno. One mogu ponovo uspostviti normalnu funkciju, kada se veličina vene smanji posle uspostavljanja normalnog mehanizma pumpe i normalnog venskog pritiska, koji se podstiče kretanjem. U poređenju sa drugim vidovima terapije i postignutim rezultatima, neke prednosti, kao što su način primene, ušteda vremena i cena, idu u prilog ovoj terapiji. Svakako da je jedan od osnovnih uslova, kao i kod drugih vidova terapije, da se ova metoda lečenja primenjuje pravilno, tj. da su indikacije dobre, a tehnika primene besprekorna. Velika prednost za bolesnika je i što se ovaj tretman u celini sprovodi ambulantno. Tehnika primene je takva da, po završenom lečenju, ne ostaju ožiljci što je sa aspekta estetike, naročito za žene, značajna prednost. Vrlo je važno da kod postojanja tromboflebitisa pacijent ne miruje stalno, da bi aktiviranjem venske pumpe, tj. mišića potkolenice pospešio protok krvi, i time ograničio trombozu. U suprotnom, može doći do vrlo ozbiljne komplikacije, tzv. ascedentnog tromboflebitisa, kada tromboza napreduje duž vene, do mesta gde se površna vena uliva u duboki venski sistem, kada preti opasnost od nastanka duboke venske tromboze, pa čak i plućne embolije. U takvim slučajevima treba hitno pristupiti hirurškom lečenju!
U slučajevima kada se radi o trombozi u dubokom venskom sistemu (DVT, phlebothrombosis), situacija je bitno drugačija. DVT predstavlja vrlo opasnu komplikaciju bolesti vena, jer krajnja posledica može biti odvajanje dela tromba, koji potom biva nošen venskom strujom iz donjih udova ka srcu. Kada srce „ispumpa“ tromb u plućnu arteriju, dolazi do plućne embolije. Kada tromb nije veliki, zapuše se manje grane plućne arterije, sa posledičnim isključenjem delova pluća iz funkcije. Na žalost, nije retka ni masivna plućna embolija, u kom slučaju dolazi do trenutnog zastoja srčanog rada i iznenadne, naprasne smrti. Smatra se da DVT godišnje, samo u SAD, izazove oko 600 hiljada slučajeva plućne embolije, i oko 150-200 hiljada smrtnih ishoda. Ipak, bolesnici često dolaze na pregled u subakutnoj, ili hroničnoj fazi, kada je tromb već organizovan i kada je realna opasnost od plućne embolije minimalna. Lečenje bolesti proširenih vena podrazumeva prevenciju tromboze, a kod utvrđene duboke venske tromboze, ili tromboflebitisa, prevenciju stvaranja novog tromba na već postojećem. Redukcija težine, izbegavanje dugog sedenja i stajanja, hodanje, uzimanje većih količina tečnosti pri ekstremnim spoljašnjim temperaturama, i pravovremeno hirurško lečenje bolesti proširenih vena su optimalan način prevencije tromboze, i svih eventualnih posledica njenog nastanka. Dakle, čak iako se ne prepoznate u navedenim tegobama, bilo bi poželjno da usvojite neka znanja o ovim bolestima kako bi prilagodili svoje ponašanje i preventivno delovali. Ukoliko imate neke od faktora rizika, potrebne su vam redovne kontrole lekara, radi prevencije i eventualnog ranog otkrivanja bolesti.
15
Dr Risti}
16
365 dana uz Vas