Interni časopis Doma Zdravlja "Dr Ristić" broj 26 Decembar 2012

1

Dr Risti}

365 dana uz Vas

DŽEPOVI PUNI KAMENJA

••Sadržaj •

broj XXVI decembar 2012.

Spirometija “meri” pluća 3 Pušači padaju na testu Samopregled od glave do pete 4-5 Zdravstveni bilten Povišen krvni pritisak 6-7 Detektor loših navika Parodontopatija 8 Higijena vraća osmeh Kronova bolest 9 Upala otkriva kvar Toksoplazmoza 10-11 Trudnice, oprez Svetlost - izvor života, ali…

12-13 Misteriozni suncokret KONTAKTA 24 14 Briga i pažnja za najstarije u svakom trenutku Test opterećenja glukozom 15 Bar –kod šećerne bolesti

Impressum

• Osnivač: Fond za javno zdravlje „Dr Milutin Ristić“ Narodnih heroja 38, Novi Beograd • Glavni i odgovorni urednik: Dr Slobodanka Ristić • Redakcija: Marija Matić, Sanja Mrđanov • Saradnici u ovom broju: Dr Mimica Jovanović Nenadić / Dr Biljana Lučić / Dr Jelena Jovanović / Dr Makism Labus / Dr Rastko Radović / Dr Saša Božović / Milica Petrović / Dr Slađana Drobnjak • Dizajn i prelom: AvantGuarde desing • Štampa: Politika A.D. • Kontakt: zcentar@dr-ristic.com / www.dr-ristic.com tel +381 11 2693 287 lok 122 fax +381 11 2693 287 lok 133 • Tiraž: 10.000 primeraka CIP - Каталогизација у публикацији Народна Библиотека Србије, Београд 613/614 DOM zdravlja „Dr Ristić“ : interni časopis / glavni i odgovorni urednik Slobodanka Ristić. 2006, br. 1 Beograd : Dom zdravlja „Dr Ristić“, 2006 (Beograd : Politika). - 30 cm COBISS.SR - ID 223194631

SVE što možeš danas, ostavi za sutra! Ups... Tu nešto ne štima. Iskustvo nas podseća na mudrost, koja je vekovima opstala: „Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra!“ Oklevanje, odlaganje, odugovlačenje sopstvenih obaveza, bez nekog objektivnog opravdanja, češće nam škodi nego što imamo koristi od takvog ponašanja. Pa, ipak, istraživanja pokazuju da čak petnaest do dvadeset odsto ljudi danas često odlaže obaveze, ostali povremeno. Da sve nije tako bezazleno po savremenu civilizaciju pokazuje jedno drugo istraživanje gde je početkom 1978. godine svega jedan odsto ispitanika reklo da stalno odlaže obaveze, a petnaest odsto njih samo povremeno. Već 2002. godine šest odsto ispitanika povrdilo je da često odlaže obaveze, a čak 60 odsto ponekad.

Očigledno, savremenoj civilizaciji nešto ne prija.

Psiholozi su ovom, na prvi pogled, trivijalnom problemu (nekad se verovalo da je samo reč o lenjosti ili lošim navikama) dali zastrašujući naziv – prokrastinacija, pa sve zvuči, ne samo kao ozbiljan problem, već poput neke ozbiljne bolesti. Pa, možda i ne greše, jer svako hronično stanje prerasta u bolest. Jer, čim počnemo da oklevamo u rešavanju nekog problema ili obeveze, pošto nam se čini da nismo spremni ili nas plaši, moramo računati i na posledice, od propuštenih prilika do gubitka samopoštovanja i, na kraju, stresa. Ukoliko to postane nečiji obrazac svakodnevnog ponašanja, pa i uzrok mnogim nedaćama i nezadovoljstvu, psiholozi to definišu oblikom patološkog ponašanja ili bolesti pošto može da ugrozi normalno funkcionisanje, kako osobe koja se tako ponaša tako i ljudi iz okruženja. Uzroci takvom ponašanju mogu da budu nedostatak samopouzdanja, gubitak motivacije, anksioznost ili nervoza, depresija, ali i perfekcionizam. Neki to objašnjavaju i kao imunu odbranu čoveka od društva i teškog okruženja, odnosno sredstvo kojim se ljudi brane od napada savremenog sveta.

Oklevanje može da ima niz loših posledica, ali jedna od najpogubnijih je odlaganje odlaska lekaru, čest manir, posebno naših sugrađana. „Verovatno mi nije ništa, pregled može da sačeka, imam preče obaveze...“, često i sami izgovaramo, a čujemo i od bližnjih. Tako, ako je već sama prokrastinacija bolest, koju možemo da lečimo čvrstom voljom ili uz pomoć psihoterapeuta, odlaganjem preventivnih ili već urgentnih pregleda zbog početnih simptoma neke bolesti, problem dupliramo, a posledice mogu da budu i fatalne.

Zato, bilo da povremeno ili često odlažete kućne ili poslovne obaveze, susrete s prijateljima, učenje ili odlazak lekaru, vreme je da počnete s nekoliko jednostavnih vežbi: nema idealnog vremena, mesta, klime i okolnosti; krenite s rešavanjem odmah; završite ono što ste počeli; budite dosledni; pronađite motivaciju; eliminišite sve što odvlači pažnju; rešavajte prvo najteže zadatke, korak po korak; napravite spisak obaveza...

Pošto je kraj kalendarske godine dodajte i spisak želja i težite da ga i realizujete tokom godine. Jedno istraživanje pokazuje da kod svođenja računa krajem godine ili u godinama starosti često žalimo što nismo proveli više vremena s prijateljima i porodicom, što nismo više razgovarali sa svojim babama i dedama o njihovom životu i našim korenima, što smo izgubili kontakt s prijateljima iz detinjstva... Žalimo i što nismo više putovali, uštedeli više novca, više učili i čitali, prestali da pušimo, što smo se nezdravo hranili... Eh, da se može vratiti vreme...

Zato, iskoristite svaki trenutak života na najbolji mogući način! Bez oklevanja i bez odlaganja.

REDAKCIJA

2

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Pulmologija

Dr Risti} Spirometrija „meri“ pluća

PUŠAČI PADAJU NA TESTU Hronična opstruktivna bolest pluća sve češće je oboljenje, a pravovremeno otkrivanje pomoću bezbolnog ispitivanja - spirometrije može da olakša život pacijentu

TEST za ispitivanje funkcije pluća - spirometrija je jednostavan, brz i bezbolan test, pomoću kojeg se procenjuje funkcija pluća, merenjem volumena (zapremine) vazduha, koji bolesnik može da izduva iz pluća posle makismalnog izdaha. Uočeno je da se ovaj metod, nažalost, nedovoljno koristi, a posledica je nedovoljno dijagnostikovanje hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).

Spirometrija pomaže da se izmeri opstrukcija (ograničenje) protoka vazduha u disajnim putevima i postavi definitivna dijagnoza HOBP. Ovaj test služi da se potvrdi postojanje opstrukcije u disajnim putevima, kao i da se proceni težina opstrukcije u disajnim putevima i odredi stepen potrebne terapije. U otkrivanju opstrukcije u disajnim putevima pušača, koji imaju ili još nemaju simptome bolesti ovo je nezaobilazan dijagnostički metod. Testom se prati, takođe, progresija HOBP, ali i procenjuje odgovor na terapiju.

Spirometrija služi i u proceni prognoza (FEV1) u HOBP, u preoperativnoj proceni, u dijagnostikovanju i proceni težine drugih bolesti disajnih organa. Zatim, za razlikovanje nedostatka vazduha zbog opstruktivnih ili restriktivnih poremećaja, kod ispitivanja uticaja faktora radne sredine, kod.procene sposobnosti ronjenja i dređivanja profesionalne sposobnosti za neka zanimanja.

Spirometar je uređaj, kojim se meri koliko efikasno i koliko brzo mogu da se isprazne pluća. Postoji nekoliko vrsta spirometara.

Korisno je da se štampa spirometrijski grafikon. Spirogram je krivulja koja prikazuje zapremine u vremenu izvođenja testa.

Na osnovu spirometrijskih merenja dobijaju se vrednosti, koje se koriste u postavljanju dijagnoze HOBP i one uključuju: FVC (forsirani vitalni kapacitet) - ukupna zapremina vazduha, koja može forsirano da se izduva u jednom dahu; FEV1 (forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi) - zapremina vazduha, koja se izduva u prvoj sekundi maksimalnog izdaha (meri se koliko brzo pluća mogu da se isprazne); FEV1/FVC - procenat

vazduha, koji se izduva u prvoj sekundi u odnosu na ukupnu izdahnutu zapreminu. FEV1, iskazan kao procenat FVC, klinički je koristan indeks za otkrivanje opstrukcije (ograničenja) protoka vazduha).

Spirometrijski rezultati mogu da budu normalni, opstruktivni, restriktivni ili mešani opstruktivni i restriktivni. A, najčešće bolesti sa opstruktivnim poremećajima su: hronična opstruktivna bolest pluća, astma, bronhiektazije, cistična fibroza, karcinom pluća (veliki rizik kod HOBP) i obliterativni bronhiolitis.

Pripreme za izvođenje spitometrije moraju da budu, takođe, pažljive. Da bi spirometrijski rezultati bili tačni i pouzdani bolesnik ne treba da uzima sledeće lekove: kratkodelujuće ß2 agoniste šest sati, dugodelujuće ß2 - agoniste 12 sati, ipratroium i fenoterol šest sati i tiotropium 24 sata.

Pre početka, pacijentu treba objasniti svrhu izvođenja testa i demostrirati postupak. Takođe, važno je zabeležiti godine starosti, visinu i pol i uneti u spirometar, zabeležiti kad je poslednji put koristio bronhodilatator, smestiti ga da udobno sedi i osloboditi pritegnute odeće.

Najbolje je da za vreme spirometrijskog merenja bolesnik sedi.

Veoma je važno da se bolesniku pažljivo objasni i demonstrira pravilno testiranje.

Bolesnik treba da udahne vazduh potpuno, zadrži dah i čvrsto stisne usne oko usnika, izduva vazduh iz pluća što jače i brže sve dok se pluća potpuno ne „isprazne“ i, na kraju, udahne normalno i odmori se. Izdah mora da traje dok se sav vazduh ne izduva, odnosno najmanje šest sekundi, a može da traje 15 i više sekundi.

Kao i kod drugih testova, rezultati su validni i mogu se koristiti samo ako su izvedeni pravilno. Merenje se ponavlja tri puta.

Analiziraju se najviše izmerene vrednosti FVC i FEV1 od bilo koje tri tehnički zadovoljavajuće krivulje, s tim da FVC i FEV1 tri izabrane krivulje ne variraju više od pet posto ili 100 mililitara, u zavisnosti od toga šta je veće. Ako bolesnik oseća bolove u grudima ili kašlje u toku spirometrijskog ispitivanja to može da utiče na merenje i to treba registrovati. Po obavljenom spirometrijskom ispitivanju zdravstveni radnik interpretira bolesniku dobijene rezultate.

Spirometrijske vrednosti se izražavaju kao procenat ostvarenih tabličnih vrednosti. Kod zdravih osoba odnos FEV1/FVC je od 70 do 80 procenata; vrednosti niže od 70 odsto ukazuju na ograničenje protoka vazduha i na moguću HOBP. Što je procenat ostvarenja FEV1 niži, prognoza bolesti je lošija. FEV1 se vremenom smanjuje više kod bolesnika sa HOBP nego kod zdravih osoba.

Spirometrija može da se koristi za praćenje progresije bolesti, ali interval između dva merenja ne treba da je kraći od dvanaest meseci.

dr Mimica Jovanović Nenadić, pulmolog 3

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Opšta medicina

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Samopregled od glave do pete

ZDRAVSTVENI BILTEN Bleda koža ukazuje na anemiju, žuti prsten oko dužice oka na povišen holesterol, crveni dlanovi su simptom bolesne jetre, promene na noktima dešifruju razna hronična oboljenja, pa i nedostatak gvožđa...

Ukoliko primetite bilo koju od ovih promena, javite se lekaru

•• • OSLOBODITE se donjeg veša i odvojite par minuta da ispitate Vaše telo od glave do pete! Stručnjaci tvrde da ima DVANAEST tačaka na telu, koje možemo i sami da ispitamo, pažljivim osmatranjem, pre nego što se javimo lekaru.

OČI su ogledalo zdravlja! Žute tačkice na koži oko Vaših očiju ili žuti prsten oko dužice može ukazivati na povišen nivo holesterola u krvi. Ukoliko su beonjače žućkaste treba proveriti funkciju jetre, jer je to znak povišenog bilirubina u krvi. Ukoliko su Vam vežnjače (ružičasti deo kapka) blede, to može da bude znak anemije.

4

BUJNA I ZDRAVA

Da li Vam se KOSA proredila? Obavezno se javite lekaru ako primetite da Vam intenzivnije opada kosa. Takođe, ako ste primetili da imate više dlaka i to tamnijih u predelu zulufa i nausnica, obavezno se javite lekaru, jer to može da ukazuje na sindrom policističnih jajnika.

Ako ste primetili da Vam se OBRVE proređuju ili Vam nedostaje spoljašnji deo obrva može se desiti da imate problem sa šitastom žlezdom.

ZUBI nisu samo ukras, koji doprinosi našem lepom izgledu.

Bele tačke na zubima ne trebaju da Vas zabrinjavaju, verovatno su posledica previše fluora u detinjstvu. Desni bi trebalo da su fine svetloružičaste boje, a ako su crvene znači da ne perete zube pravilno, pa ih povređujete. Ako desni krvare, verovatno

ne uzimate dovoljno vitamina C. Proverite jezik, takođe. Ako je veoma sjajan ili gladak možda je posledica anemije.

VRAT je sledeća tačka inspekcije. Proverite da li ima uvećanja tkiva ili nekih čvorića u donjem delu vrata iznad jamice. Ako ima, proverite štitastu žlezdu kod lekara.

Radite manuelni pregled GRUDI jednom mesečno, nakon završetka ciklusa. Posmatrajte da li ima promena u veličini, boji ili obliku dojki. Koristite levu ruku da opipate desnu dojku i obrnuto. Opipavajte u krug, deo po deo, počev od središnjeg dela, tako da napravite više krugova, sve većih, dok ne opipate celu dojku. Takođe, opipajte dojku od pazuha do sredogruđa i od ključne kosti do stomaka. Osetite da li ima kvržica ili zadebljanja. Obavezno proverite i da li su uvećane žlezde u pazuhu.

Ako Vam se čini da Vam je jedna strana GRUDNOG KOŠA viša ili isturenija od druge, može se desiti da imate skoliozu (iskrivljenost kičmenog stuba). ŠAKE I NOKTI mogu mnogo toga da nam “kažu” o zdravlju.

Veoma crveni dlanovi mogu da ukazuju na simtom oboljenja jetre. I promene na noktima su veoma bitne. Ako je polumesečasti deo u bazi nokta promenio oblik, to može da bude znak nedostatka gvožđa. Obratite pažnju ako uočite horizontalne linije na noktima, koje mogu da budu znak raznih hroničnih bolesti i, ako ih uočite, odmah se javite lekaru. Prisustvo vertikalnih lukova je normalna pojava. Ako primetite tačkasta ulegnuća na noktu (tako da nokti liče na narandžinu koru), možda imate kožno oboljenje, psorijazu. Ako Vam se nokat odvaja od svog kreveca, to može da bude znak povećane funkcije štitaste žlezde, ali ako se odvaja i žuto - zelene je boje, verovatno je zahvaćen gljivičnom infekcijom. Primetili ste ponekad bele tačkice na noktima? Nisu za brigu, jer su verovatno posledica prethodno proživljenih trauma i nisu posledica nedostatka nekih materija u ishrani. Ali, ako primetite crne tačkice, obavezno se javite lekaru, jer to može ukazivati na melanom.

•• •

SKRIVENO MESTO

Zdrava žena mora da ima zdravu VAGINU. Redovni ginekološki pregledi sprečiće mnoge neželjene posledice. Ali, ponešto možemo i sami da uočimo.

Crvenkaste tačkice ili uopšte crvenilo kože u bikini zoni, verovatno su znak zapaljenja, pa bi bilo dobro javiti se lekaru radi odgovarajuće terapije.

KOŽA, koja je odjednom postala bleđa nego inače, može ukazivati na anemiju. Pogledajte da li ima osipa na koži. Ako ste primetili crvenilo na prevojima u predelu ručja ili lakta, to ukazuje na ekcem. Osip u predelu prepona ili pazuha govori da je u pitanju gljivična infekcija. Proveravajte mladeže bar jednom u šest meseci. Ispitajte ima li promena na mladežima i pegama i sledite pravilo ABCDE, pri čemu je A - asimetrija, B- border, tj. da li su ivice ravne ili nareckane, C - color, tj. promena boje, D - dijametar, tj. da li je porastao, E - elevation, tj. da li je porastao u visinu. Znači, ako je mladež asimetričan, nareckanih ivica, promenio je boju, porastao u širinu ili visinu, obavezno se javite dermatologu.

Stavite Vašu ruku u predeo PREPONA i kašljite. Ukoliko osetite ispupčenje dok kašljete može se desiti da imate preponsku kilu. Obavezno se javite lekaru.

NOGE - proverite da li imate promene na venama. Ispupčena, modrikasta vena može da bude proširena vena. Ukoliko se vene jako uvećaju i upale, mogu predstavljati ozbiljan problem, ali ih se možete rešiti nošenjem specijalnih čarapa, koje se obuvaju ujutru, još dok ste u krevetu, dok niste spustili noge iz horizontalnog položaja. Ukoliko ste gojazni, trebalo bi da smanjite telesnu masu. U svakom slučaju, ako ste primetili proširenu venu na nozi, a osetite bol i primetite otok i crvenilo u tom predelu, odmah se javite lekaru. dr Biljana Lučić, lekar opšte medicine 5

Dr Risti}

Interna medicina

365 dana uz Vas

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Povišen krvni pritisak

DE TEK TOR LOŠIH NAVIKA Do nižih vrednosti krvnog pritiska pomoću lekova, ali i promenom načina ishrane. Manje soli - niži pritisak. Stres „diže“ pritisak.

Visok krvni pritisak vodi do moždanog ili srčanog infarkta

budu uključena dva ili tri leka leka. Jedino se kod povišenih vrednosti krvnog pritiska, koje se kreću do 140/90 mmHg, insistira na mesečnom kontinuiranom praćenju i beleženju vrednosti pritiska bez redovne terapije. Često se tada radi holter, kojim se dobijaju precizne informacije o dnevnim (24 časa) varijacijama i vrednostima pritiska. Na taj način se isključuje i “hipertenzija belog mantila”, ali i “ambulantna hipertenzija”. Ponekad je moguće samo promenom načina života, redukcijom telesne mase, a neretko i promenom radnog mesta ili životnog okruženja normalizovati vrednosti krvnog pritiska. Ti ljudi jesu potencijalni hipertoničari, ali često mogu da budu bez terapije neki vremenski period.

•• •

NIJE LAKO NI NJIMA

Nizak krvni pritisak je bolest obično mlađe populacije ili ga uzrokuje dehidratacija, a javlja se i nakon ustajanja. Često je jedina manifestacija ove bolesti sinkopa, kratkotrajni gubitak svesti. Česta je kod mladih žena u reproduktivnom periodu, kad je povezana i sa hormonskim statusom, a u periodu menopauze dolazi do normalizacije, a neretko i povišenih vrednosti krvnog pritiska. Kako je bolest benignog karaktera, mada često sa neprijatnim manifestacijama, ne preporučuje se medikamenta terapija. Savetuje se povećan unos tečnosti (sokovi, voda, supa), ne treba redukovati so iz ishrane, a savetuje se i umerena fizička aktivnost.

MANJE STRESA, NIŽI PRITISAK

VISOK krvni pritisak je bolest savremenog čoveka, koja je što zbog preciznije i redovnije kontrole, što zbog načina života, ishrane i psihičke tenzije sve češće zastupljena. Samo kod pet procenata dijagnostikovane hipertenzije zna se uzrok, a 95 odsto ostaje nerazjašnjeno. Ono što svakako doprinosi povećanim vrednostima krvnog pritiska su gojaznost, fizička neaktivnost, godine, povećan unos soli u hrani, brza hrana, genetska predispozija kao i stres.

SO - NEPRIJATELJ BROJ JEDAN

Krvni pritisak se leči medikamentima, ali u isto vreme je neophodno da se koriguje način ishrane, redukuje telesna masa i poveća fizička aktivnost. Naročito je važna restrikcija unosa soli u hrani. Ukoliko se izgubi na telesnoj masi četiri kilograma, 6

sistolni krvni pritisak biće niži za deset mmHg, a dijastolni za pet mmHg. Lečenje krvnog pritiska lekovima je precizno regulisano preporukama Evropske asocijacije kardiologa i Američkog udruženja kardiologa. Ali, u zavisnosti od visine krvnog pritiska odnosno od stadijuma hipertenzije prvog, drugog ili trećeg stepena i pridruženih oboljenja, neophodno je da se planira lečenje.

Obično se kod hipertenzije prvog stepena kreće u lečenju sa jednim antihipertenzivom, ali nije neobično i da u lečenje

Krvni pritisak može da bude jedina bolest i tada govorimo o esencijalnoj hipertenziji. Ali, isto tako i posledica mnogih bolesti ili udruženi i povećani faktor rizika kod mnogih oboljenja. Obično su bolesti bubrega praćene visokim vrednostima krvnog pritiska. Često, jedina manifestacija nekih endokrinoloških bolesti može da bude povišen krvni pritisak. Na primer, feohromocitom, tumor nadbubrežne žlezde je praćen povišenim i izrazitim skokovima krvnog pritiska. Stenoza bubrežne arterije je bolest kod koje se hiruškom korekcijom anomalije rešava i povišeni krvni pritisak.

Međutim, povišene vrednosti ili neregulisani krvni pritisak uzrok su neretko fatalnog kraja, na primer moždanog ili srčanog infarkta. Bolesnici, koji pored povišenih vrednosti krvnog pritiska imaju još diabetes mellitus ili bolesti bubrega traže rigorozniju kontrolu i tu se insistira da vrednosti krvnog pritiska maksimalno mogu da budu do 120/80 mmHg. Visokorizične i po život opasne su i hipertenzije u trudnoći, rizične po život i majke i bebe, a i teže su mnogo za lečenje, jer mnogi lekovi, koji se koriste u lečenju hipertenzije, imaju teratogeni efekat (mogu da dovedu do oštećenja ploda).

Lečenje krvnog pritiska podrazumeva dobru saradnju pacijenta i lekara. Pored adekvatne terapije, neophodno je promeniti stil života. Uspešna terapija hipertenzije je dobra regulacija vrednosti krvnog pritiska, ali i snižavanje svih drugih faktora rizika. Neophodno je da dijabetičari ostvare i dobru regulaciju nivoa glukoze u krvi. Važno je i da se povišene vrednosti lipida u krvi (holesterola i triglicerida) održavaju u referentim granicama ili u predviđenim okvirima za određena oboljenja.

Obavezno je da se promeni način ishrane. Pedeset odsto hipertoničara redukcijom unosa soli u hrani dovodi do značajno nižih vrednosti krvnog pritiska. Neophodno je da se održava određena doza fizičke aktivnosti, koja pored relaksirajućeg efekta i oslobađanja od stresa, ima i izrazito povoljan efekat na održavanje vitalnosti krvnih sudova. Pored usvajanja navika zdravog života, izmena u načinu ishrane, povećanja fizičke aktivnosti, neophoda je redovna kontrola laboratorijskih analiza, oftalmološki pregled i kontrola kod kardiologa.

dr Jelena Jovanović, kardiolog 7

Dr Risti}

Stomatologija

365 dana uz Vas

Parodontopatija

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Gastroenterologija

Kronova bolest

HIGIJENA VRAĆA OSMEH UPALA OTKRIVA „KVAR“ Lečenje dugotrajno i uporno kako bi se sprečilo ispadanje zuba, a lečenju potpomaže (doprinosi) i adekvatna oralna higijena PARODONTOPATIJU izaziva dentalni plak. To je bezbojna ljigava naslaga, koja se taloži na zubima i drugim mestima u ustima. Utvrđeno je da nijedan drugi agens nije u stanju da izazove parodontalne džepove i promene karakteristične za parodontopatiju.

Pored plaka, koji je osnovni uzrok parodontopatije, postoje i brojni drugi faktori, koji utiču na tok i brzinu razvoja parodontopatije, a to su: loše navike, anatomske anomalije, zadržavanje hrane, karijes zuba, ali i opšta oboljenja.

Klinička slika parodontopatije je sledeća: patohistološke promene se dešavaju u parodoncijumu (pripojnom aparatu zuba) dok se u gingivi odvijaju zapaljenje i atrofične promene što stvara degenerativne promene poput klaćenja, pomeranja i na kraju se završava, ispadanjem zuba.

Plak se stvara na osnovi, koja se označava kao dentalna pelikula. To je nevidljiva opna oko zuba, koja je izgrađena od sastojaka pljuvačke. Ona se formira već nekoliko minuta posle pranja zuba, tj. stvara se i kad se ne unosi hrana. Na takvu osnovu naseljavaju se mikroorganizmi iz usne duplje.

Dentalni plak nastaje najpre u predelu vrata zuba gde ga i najviše ima, iznad ivice gingive. Takođe se akumulira i na protetskim nadoknadama, zubnom kamencu. Ima ga i u parodontalnim džepovima. Tako valja razlikovati supragingivalni od subgingivalnog dentalnog plaka. Supragingivalni plak se stvara iznad nivoa gingive (na kruni zuba). Naslage ovog plaka mogu da budu vrlo tanke, a nekad su vidljive golim okom. On se klinički može veoma lako otkriti, bilo sondom bilo bojenjem specijalnim bojama. Subgingivalni plak se nakuplja u predelu ispod gingive zuba. On se ne može direktno otkriti, jer, ukoliko je u tankom sloju, nemoguće ga je otkriti klinički. Dentalni plak se ne može ukloniti tečnostima za ipiranje usta!

Sastav dentalnog plaka čine organski i neorganski deo. U organskom delu su mikrorganizmi i njihovi produkti kao i ostaci izumrlih ćelija usne duplje, dok neorganski deo čine mineralne komponente, tj. kalcijum, kalijum, natrijum, fofor i magnezijum.

Mineralizacijom dentalnog plaka stvara se zubni kamenac. To se dešava tako što se kalcijumove soli iz usne duplje ugrađuju u dentalni plak već drugog dana od njegovog formiranja, a celokupan proces mineralizacije se završi za dve nedelje. Zubni kamenac se najviše stvara u blizini izvodnih kanala pljuvačnih žlezda, tj. u pre8

delu unutrašnje strane donjih sekutića i spoljašnje strane gornjih kutnjaka. On dovodi do degenerativnih promena na parodontalnom tkivu dvojako: utiče na inflamaciju (zapaljenje) gingive tako što stvara prepreke i onemogućava samočišćenje, a to ubrzava akumulaciju dentalnog plaka i direktno, tako što mehanički pritiska i doprinosi atrofiji (povlačenju) gingive.

A, koji su klinički simptomi parodontopatije, odnosno kako se prepoznaje? To je, pre svega, zapaljenje gingive, koje je odgovor organizma na dentalni plak, jer su prepunjeni krvni sudovi (crvenilo gingive), a samim tim i njihova propustljivost se povećeva usled čega tečnost prelazi u tkivo. Posledica tih promena je otok gingive. Ogoljenje korena zuba nekada može da bude maskirano otokom što je ireverzibilan (nepovratan) proces. Parodontalni džepovi nastaju isključivo u toku parodontopatije i njen su najvažniji znak. To je patološka promena u obliku džepa, nastala produbljivanjem gingivalnog sulkusa (prostor između zuba i gingive) usled razaranja parodontalnih tkiva. Preostali znaci parodontopatije su: gnojni sadržaj u parodontalnim džepovima, subgingivalni kamenac, labavljanje i migracija zuba.

Napredovanje bolesti doprinosi još većem razaranju potpornog aparata zuba i klaćenju zuba. U toku parodontopatije nema bola osim kod težih komplikacija kad proces zahvata parodoncijum u izraženoj formi gingivitisa, zubnu pulpu, sinus ili ceo organizam.

Lečenje je konzervativno ili hiruško. Plan lečenja parodontopatije obuhvata niz mera, koje se primjenjuju u dužem vremenskom periodu. U početku se eliminišu zapaljenja parodoncijuma što obuhvata identifikaciju i uklanjanje dentalnog plaka. U ordinacijama se koriste posebne četkice i gumice za uklanjanje dentalnog plaka. U toku uklanjanja koriste se i razne specijalne paste, koje sadrže abrazivne materije, a koje pomažu u uklanjanju naslaga sa zuba. Pored dentalnog plaka valja ukloniti i sve ostale zubne naslage, pre svega zubni kamenac, ručnim instrumentima ili pomoću aparata sa ultrazvukom.

Međutim, posle uklanjanja dentalnog plaka brzo se ponovo stvaraju nove naslage. Odgovarajućom oralnom higijenom i pranjem zuba pacijenti to mogu uspešno sprečiti.

Razmak između kontrolnih pregleda ne bi trebalo da bude duži od šest meseci.

U kasnijem lečenju obolelih od parodontopatije deluje se na parodontalne džepove kako bi se smanjili ili uklonili. U terapiji parodontopatije mogu se primjenjivati i hirurški zahvati na gingivi, režanj operacija i gingivektomija.

U daljem lečenju obolelih od parodontopatije radi se na uspostavljanju povoljnih međuzubnih odnosa, što se ne preduzima kod svih pacijenata. Krajnji cilj je održavanje postignutih rezultata lečenja pomoću kontrolnih pregleda, motivacije bolesnika za održavanje oralne higijene i odstranivanja recidiva. dr Makisim Labus, stomatolog

Hronična bolest, najčešće u završnom delu tankog creva i desnom delu debelog creva, leči se uporno, specifičnim lekovima, a u težim slučajevima i hiruški KRONOVA bolest je zapaljensko oboljenje creva, a može da zahvati bilo koji njihov deo, većinom deo tankog i debelo crevo. Ova bolest je slična sa ulceroznim i neodređenim kolitisom tako da se kod deset odsto bolesnika teško razlikuju ove bolesti. Kronova bolest je posledica genske predispozicije, koja daje nenormalan imuni odgovor na mikroorganizme u crevima te produženi i nekontrolisani zapaljenski odgovor organizma.

Još 1769. godine opisana je Kronova bolest, a 1932. godine američki lekari Kron, Ginzberg i Openhajmer su prvi dali ozbiljniji opis upale završenog dela tankog creva gde se ova bolest najčešće i lokalizuje te je i nazvana po jednom od njih – gastroenterologu Kronu. Tek je 1950. godine uočeno da Kronova bolest može zahvatiti i debelo crevo da bi najzad 1960. i 1976. godine bolest bila ispitana i opisana do kraja.

Zapaljenske bolesti debelog creva pa i Kronova bolest češće su u visoko razvijenim zemljama, poput zemalja Skandinavije, Velike Britanije, SAD, Kanade i Australije (verovatno zbog toga što se odlaže kontakt sa patogenim uzročnicima u dečijem uzrastu, jer je higijena na visokom nivou), a češće napada žene nego muškarce, belce nego crnce ili orijentalne rase. Posebno je ispitana nasledna familijarna osnova za ovu bolest - rođaci prvog reda imaju najviši rizik, čak deset do 15 puta veći. Takođe, pušači imaju dvostruko veći rizik od oboljenja od nepušača.

Ova bolest može da bude lokalizovana najčešće u završnom delu tankog creva kao i desnom delu debelog creva (početni deo), mada se može javiti bukvalno po celom digestivnom traktu, tj. od usta do anusa (čmara). Kronova bolest zahvata ceo zid creva i diskontinuirana je (promene se javljaju na preskok, a ne u kontinuitetu).

Kronova bolest je hronična bolest te ima faze jasnog pojavljivanja kao i faze mirovanja (remisije). Krvava stolica se retko viđa kao i grčeviti bolovi za razliku od ulceroznog kolitisa, ali su zato češći: povišena temperatura, malaksalost, gubitak u telesnoj težini, osetljivost na dodir stomaka u predelu zahvaćenog dela creva i proliv. Takođe, može se javiti manjak vitamina B12 i žučnih soli, a ako je više od jednog metra tankog creva van funkcije zbog ove bolesti onda je gubitak žučnih soli putem stolice toliko veliki da ih jetra, gde se inače produkuju, ne može nadoknaditi. Tako nastaju masne stolice, tj. steatoreja.

Takođe, gubitak u telesnoj težini je vrlo čest.

U laboratoriji preovlađuje anemija, povišeni leukociti (bela krvna zrnca), povišena sedimentacija i CRP (faktor zapaljenja).

Od specifičnih markera kontrolišu se pANCA antitela iz krvi, ali više ASCA antitela te ako su oba pozitivna vrlo verovatno se radi o Kronovoj bolesti. Pregled stolice je jako bitan kako bi se

isključili drugi uzroci zapaljenja.

Kolonoskopija je osnovni vid dijagnostike, jer postoji mogućnost uzimanja isečka i slanja na patohistološku analizu mada nije uvek lako razlikovati Kronovu bolest i ulcerozni kolitis.

Izgled “kaldrme” i diskontinuiranost promena govore u prilog Kronove bolesti kad se posmatra ova bolest pomoću kolonoskopa. Rentgen pasaža tankog creva (enterokliza) kao i irigografija (rentgensko snimanje debelog creva dvostrukim kontrastom barijum - vazduh) se kombinuju sa kolonoskopijom dostupnih delova digestivnog trakta.

Rizik od karcinoma debelog creva kod ulceroznog kolitisa kao i kod Kron kolitisa podjednak je. Kronova bolest je hronična bolest sa pogoršanjima i smirivanjima bolesti. Stoga je potrebno započeti terapiju na vreme, a od lekova se koriste antizapaljenski (antiinflamatorni) lekovi kao što su sulfasalazin, mesalazin kao i antibiotici metronidazol i ciprofloksacin. Kod težih slučajeva daju se i kortikosteroidi, a kao krajnja opcija preostaje hirurška intervencija. Kad je bolešću zahvaćeno debelo crevo mogu se koristiti i opsežnije operacije, dok se kod tankog creva treba boriti za svaki centimetar funkcionalno zdravog creva. U terapiji održavanja učestvuju imunomodulatori (Azatioprin, Imuran), koji regulišu imuni odgovor organizma na zapaljenje.

Kronova bolest se može komplikovati fistulama. To su patološke veze između organa kao i delova creva te mogu da budu izvor infekcije i ozbiljnih komplikacija. Sem pomenutih lekova, od kojih su najbitniji antibiotici i imunomodulatori, koriste se i hirurške metode.

Takođe, ozbiljna komplikacija je i stenoza ili suženje creva, sa mehaničkim crevnim opstrukcijama te je potrebna resekcija (odstranjenje) suženjem zahvaćenog creva. Dobra stvar je što potpuna crevna opstrukcija ne nastupa naglo tako da sa hirurškim zahvatom ne treba preterano žuriti. Nekada, opstrukacija prođe spontano posle dan, dva uz konzervativnu terapiju (nadoknada tečnosti, nazogastrična sonda i sl.). dr Rastko Radović, spec. interne medicine 9

Dr Risti}

Infektologija

365 dana uz Vas

Toksoplazmoza

Ukoliko se bolest, ipak, ispolji, prvih dana infekcija liči na gripozno stanje. Pacijent se žali na povišenu temperaturu, bolove u mišićima, zglobovima, glavobolju, loše opšte stanje. Hronična, dugotrajna infekcija može proći bez ikakvih simptoma, ali se u oko deset do 20 odsto obolelih uvećavaju limfne žlezde u svim dostupnim regijama, uz povišenu temperaturu, malaksalost i znojenje ili bez tih propratnih simptoma. Kod najtežih slučajeva javlja se zapaljenja pluća, jetre, srčanog mišića, mozga i moždanice.

TRUDNICE, OPREZ!

•• •

Termički neobrađeno ili sirovo meso, nepasterizovano mleko i mlečni proizvodi, neoprano voće i povrće, slab imunitet, ali i mačiji izmet – izvori infekcije

nakon jednog do pet dana. Oociste mogu da prežive u prirodi nekoliko godina i otporne su na većinu dezinfekcionih sredstava. Kad infektivne oociste pojedu prelazni domaćini (kao što su glodari, ptice, psi ili ljudi), one iz creva migriraju do drugih organa gde se u cističnom obliku učaure.

•• •

TOKSOPLAZMOZA je parazitarna bolest, zajednička za ljude i toplokrvne životinje. Uzročnik je protozoa Toxoplasma gondii, poznata lekarima vek unazad. Otkrivena je u Africi i Južnoj Americi, a u Srbiji se izučava od pedesetih godina dvadesetog veka.

Ima je u svim krajevima sveta osim u polarnim predelima.

Pomenuti parazit izaziva hroničnu, dugotrajnu infekciju, a prenosi se konzumiranjem nedovoljno termički obrađenog mesa, sirovog i polusirovog, nepasterizovanog mleka i mlečnih pro10

izvoda, nedovoljno opranog povrća, kao i u dodiru s mačijim izmetom, jer se razmnožava u crevima te životinje. Osobe oštećenog imuniteta, bolest mogu dobiti transplatacijom organa ili transfuzijom krvi.

Mačke su jedini mesojedi kod kojih se ovaj parazit izbacuje iz organizma fekalijama. Zreli oblici toksoplazme, parazitiraju u crevima mačke i kao oociste se izbacuju u spoljašnju sredinu izmetom nekoliko nedelja posle infekcije, a postaju infektivne

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

FRANCUSKI SIREVI

Procenjuje se da je čak jedna trećina svetskog stanovništva zaražena ovim parazitom. Oko polovina odraslih Srba je preležala tu bolest, a da toga nije ni svesna. Čak 87 odsto odraslih Francuza, zbog ljubavi prema sirevima, koji se prave od nepasterizovanog mleka imali su kontakt sa toksoplazmom.

Bolest često nema nikakve simptome i otkriva se slučajno, ali može da bude opasna kod ljudi oslabljenog imunog sistema ili u trudnoći, budući da parazit može da se prenese sa majke na plod. Jak imuni sistem drži ovu bolest pod kontrolom tako da pacijent najčešće nema nikakve simptome.

MAČKE SU O.K.

Glavni izvori infekcije za mačke su sirovo meso (pre svega, svinjetina), zaraženi glodari, ptice, a mačićima majčino mleko. Mačke kao kućne ljubimce trebalo bi da hranite granulama ili termički obrađenom hranom, nikako sirovim mesom.

Takođe, treba reći da je veća verovatnoća da će se ljudi inficirati toksoplazmom putem hrane nego mačijim izmetom, a vrlo retko se čovek može zaraziti ako mazi mačku ili ga ona ogrebe ili ugrize.

Kod pacijenata obolelih od AIDS, malignih bolesti, pacijenta na supresivnoj terapiji i osoba sa transplantiranim organima, ovo je ozbiljna infekcija, koja izaziva zapaljenje moždanog tkiva, ali se može ispoljiti i kao upala pluća, zahvatiti srce, jetru, oko.

Svaka trudnica, ali i žene koje planiraju trudnoću, testiraju se na Toxoplasmu gondii kroz ispitivanja infekcija, koje mogu oštetiti plod. Ukoliko je infekcija toksoplazmom nastupila pre trudnoće, nemoguć je prenos parazita sa majke na plod. Ako se majka zarazi tokom trudnoće infekcija se može, ali ne mora, preneti na plod. Ako je plod inficiran početkom trudnoće u prva tri meseca, oštećenja su velika i najčešće se trudnoća završi uginućem ploda ili spontanim pobačajem. Ukoliko se plod inficira od trećeg do šestog meseca, u vreme suptilnog razvoja organa, nastaju teška oštećenja vida, slepilo, oštećenje mozga (hidrocefalus) i druga neurološka oštećenja. Posledice infekcije nastale od šestog do devetog meseca trudnoće su rađanje nezrelog deteta, male telesne mase ili prevremeni porođaj.

Najteže su posledice početkom trudnoće, a najblaže ako je infekcija nastala krajem trudnoće. Infekcija toksoplazmom može uništiti samo jednu trudnoću, jer se stiče trajan imunitet.

Asimptomatske oblike bolesti ne treba lečiti, a u ostalim slučajevima se daje antibiotska terapija uz vitaminske preparate tri nedelje ukoliko je u pitanju žlezdani oblik bolesti, kod težih manifestacija i duže, a najteži oblici se leče višim dozama duže.

Prevencija se odnosi na sve mere koje treba preduzeti da do ove infekcije ne dođe, a to su, pre svega, pravilna termička obrada mesa i mesnih prerađevina, izbegavanje konzumiranja sirovog mesa, nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda pravljenih od takvog mleka. Obavezna je higijena ruku posle rada sa mesom kao i pranje voća i povrća, izbegavanje kontakta sa mačjim izmetom.

Sve ove mere su naročito važne za osobe sa oslabljenim imunitetom, osobama koje se pripremaju na transplataciju organa i trudnicama. U kliničkoj praksi se najčešće viđa samo uvećanje limfnih žlezda. Bolest se dijagnostikuje serološkim imunološkim testovima, a toksoplazmoza mozga skenerom i magnetnom rezonancom. Ukoliko je imunitet očuvan, bolest je laka, ali nije na odmet znati mere prevencije. dr Saša Božović, infektolog 11

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Psihologija

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Svetlost - izvor života, ali...

MISTERIOZNI SUNCOKRET Dobar sistem osvetljenja u stanu doprinosi lučenju hormona melatonina što ima pozitivan uticaj na zdravlje. Za efikasan rad neophodna dobra svetlost, prigušena svetlost prouzrokuje umor i pospanost. Fiziološkoj i psihološkoj ravnoteži u ljudskom organizmu neophodna odgovarajuća svetlost SUNCOKRET je lep i bogat cvet, koji ulepšava prirodu i prostor u stanu, a bogatsvom svojih plodova prehranjuje ptice, služi kao zanimacija ljudima u slobodno vreme... sve to postiže svojim stalnim praćenjem izvora svetlosti i toplote, praćenjem sunca od njegovog izlaska, preko zenita, pa sve do zalaska i bogatstva njegovih boja. To bogatstvo biva pretočeno u sam cvet, njegovu lepotu i kvalitet. Ljudi su kao i biljke, teže lepoti i kvalitetu življenja, podložni su uticaju svetlosti. Na svetlost ljudi reaguju na različite načine, prvenstveno lučenjem hormona, koji su odgovorni za raspoloženje, pažnju, koncentraciju, budnost... To se najbolje može pratiti u zemljama na krajnjem severu, gde se u zimskim mesecima javlja, u medicini poznat poremećaj kao SAD (Seasonal Affective Disorder). Osnovna karakteristika ovog poremećaja je povećan stepen emocionalne nestabilnosti: depresija u zimskim mesecima i, sa druge strane, neprirodna euforičnost za vreme letnjeg perioda.

Tokom nekih perioda u godini, provedemo više od 30 odsto vremena pod veštačkim osvetljenjem. Kad se uzme u obzir uticaj prirodne svetlosti na funkcionisanje čoveka, jasno je da se posebno treba pozabaviti i osvetljenjem u prostoru u kome čovek provodi veliki deo dana. Međutim, to nije jedini razlog za bavljenje rasvetom u prostoru življenja. Rezultati nekih istraživanja su pokazali da svetlost (prirodna ili veštačka) nije samo neophodna kao dodatak čulu vida već ima ulogu u održavanju fiziološke i psihološke ravnoteže u ljudskom organizmu. Reakcija organizma je uglavnom određena nivoom osvetljenosti, spektrom zračenja, temperaturom boje i prirodom svetlosti. Svi tipovi svetlosti podstiču naše hormone, utiču na našu percepciju, osećanja, raspoloženje i doživljaj ispunjenosti i zadovoljstva.

12

•• •

Osvetljenje treba da je podešeno tako da svetlosni sistem omogući jasnu osvetljenost bez blještanja, jer bljesak izaziva osećaj neprijatnosti i iščekivanja nečeg nepoželjnog, što osobu dovodi u stanje napetosti i razdražljivosti. Osim toga, percepcija u blještavilu zahteva veće naprezanje oka, što izaziva veći zamor i glavobolju.

Svetlost treba da simulira prepodnevne i podnevne sate, jer je to period dana koji stimuliše sve aktivnosti mozga i celokupnog organizma. Poželjno je da sistem osvetljenja u stanu daje jasnu svetlost, koja pojačava lučenje hormona (melatonina) i ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje ljudi.

Konstantno niska osvetljenost (prigušena) prouzrokuje umor i pospanost. Kad se želi postići veća efikasnost u radu neophodno je jasnoću svetlosti prilagoditi prirodi posla, starosnoj dobi i eventualnim problemima sa vidom. Vid slabi sa starošću, tako

BALANS SVETLOSTI I SENKI

Dobro urađen sistem osvetljenja u stanu, u kombinaciji sa izborom boja zidova i podova, boja i oblika nameštaja i zavesa, može doprineti drugačijem izgledu ambijenta, a samim tim, i drugačijim raspoloženjima. Dobro ukomponovani mogu dati osećaj prostora i slobode kretanja i življenja, što će povoljno uticati na mentalno zdravlje ljudi. Loše ukomponovani daju osećaj skučenosti, opšteg nezadovoljstva i melanholije što nepovoljno utiče na emocionalnu i psihičku stabilnost ljudi, kao i na stvaranje i stepen održivosti nekih štetnih životnih navika, što može biti podsticaj za nastanak nekih oboljenja (vaskularnih, psihičkih, endokrinoloških,....).

da je za obavljanje iste aktivnosti, za osobe različite starosti, potrebna različita osvetljenost. Za osobe sa problemima vida potreban je drugačiji intenzitet svetlosti, a često, i drugačiji ugao pod kojim svetlost pada na radnu površinu.

Prejaka osvetljenost, koja konstantno traje, pospešuje budnost i povećava efikasnost, ali posle dužeg vremena izaziva zamor očiju i opšte stanje umora. Umor je uvek povezan sa opštim nezadovoljstvom, dolazi do disbalansa hormonalnog statusa što pojačava efekat negativnih emocija. Intenzivne negativne emocije povećavaju stres u organizmu, smanjuju motivaciju, uvode u apatiju i napetost. Zadovoljan čovek je uspešan čovek, pa je zbog toga potrebno doprineti podsticanju opšteg stanja zadovoljstva ili njegovom održavanju.

Najbolje bi bilo koristiti različite izvore svetlosti, koji menjaju izgled ambijenta u skladu sa dnevnim promenama u prirodi (od svitanja, preko podneva , do smiraja dana, koji obiluje toplinom svetlosti).

Oblik svetiljke utiče na pravac osvetljenja, kao i stvaranje senki u prostoru. Senke razbijaju monotoniju prostora i deluju stimulativno, ali samo ako ne zauzimaju preveliki prostor i zaklanjaju one delove stana ili radne površine, koji su neophodni za neku aktivnost.

Izbor mesta na kome se svetiljke nalaze utiče na stepen direktnosti osvetljenja. Kad stepen direktnosti nije prilagođen funkciji prostora dolazi do smanjene efikasnosti, smanjenog stepena zadovoljstva i povećanja razdražljivosti ili deprivacije. Stoga je dobro imati u vidu da svetlost može biti direktna (ako su u pitanju precizne radne aktivnosti), indirektna (ako je u pitanju atmosfera u ambijentu i relaksacija), difuzna (kad se želi postići određeni estetski doživljaj). Sve navedene vrste svetlosti, tj. uglovi pod kojima svetlost pada, imaju veliku ulogu u životu čoveka i prate svrhu pojedinih stambenih prostorija (dnevna soba, radni kabinet, kuhinja, spavaća soba, kupatilo...). Zato je neophodno prilagoditi rasvetu svrsi i nameni pojedinih prostorija, potrebama pojedinca (u dnevnoj sobi svi članovi porodice ne obavljaju istu aktivnost u istom momentu).

Milica Petrović, psiholog 13

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Usluga teleasistencije relativno je nova usluga kod nas i slabo je poznato šta sve podrazumeva. Reč je o brizi o starima putem kontakta preko SOS uređaja koji se nalazi kod korisnika. Nakon samo jednog pritiska na crveno dugme uređaja, uspostavlja se automatska veza sa zaposlenima koji dalje strpljivo i ljubazno reaguju u odnosu na potrebe korisnika - pozivaju hitnu pomoć ili nekog od prijatelja i rođaka, patronažnu službu doma zdravlja, pomažu oko zakazivanja pregleda, podsećaju na terapiju, ćaskaju, slušaju, zovu da se raspitaju za korisnika... Jednostavno, neprekidno su na usluzi klijentima za sve što im je potrebno, 24 časa dnevno, svakoga dana u godini.

Kontaktu24, kompaniju koja nudi usluge teleasistencije, čini stručan tim specijalno obučenih psihologa, andragoga i defektologa koji svakodnevno pružaju pomoć starijim osobama, osobama sa hroničnim bolestima i invaliditetom kao i onima koji veći deo dana provode sami, skloni su padovima usled teže pokretljivosti i žele da budu sigurniji, kako u svojim domovima tako i van njih. Prema želji, Kontakta može da organizuje 14

Test opterećenja glukozom

BAR - KOD ŠEĆERNE BOLESTI

9 788680 61983 5

Usluga redovnih zdravstvenih kontrola u saradnji sa Domom zdravlja Dr Ristić

Interna medicina

9 788680 61983 5

KONTAKTA24 – BRIGA I PAŽNJA ZA NAJSTARIJE U SVAKOM TRENUTKU

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Iza skraćenice OGTT krije se precizan test tolerancije na glukozu, pomoću kojeg se tačno dijagnostikuje da li je reč o dijabetesu ili smanjenoj toleranciji na glukozu

i dodatne usluge kao što su čišćenje kuće, nabavka namirnica, dostava lekova i slično, a za slabije pokretne korisnike, Kontakta besplatno obezbeđuje i oglašivače požara, vode i plina.

U saradnji sa našom kućom, Kontakta je proširila ponudu svojih usluga. Nova usluga obuhvata mogućnost redovnih zdravstvenih kontrola u skladu sa potrebama korisnika. Pored pregleda u kućnoj poseti lekara opšte prakse, uzimanje uzoraka za biohemijske analize u kući pacijenta i izrade analiza prema preporuci izabranog lekara, Kontakta sada pomaže i oko organizacije kućne posete lekara specijaliste, ultrazvučnog pregleda, postavljanje EKG holtera i holtera za merenje krvnog pritiska, i to sve u domu pacijenta.

Dozvolite sebi mir u danima koji su tome namenjeni, učinite svoje roditelje sigurnijim i bezbrižnijim, prepustite se brizi i pažnji onih koji su tu za vas 24 časa. Uživajte u sunčanoj jeseni života sigurni da imate pomoć u svakom trenutku.

Više informacija na www.kontakta24.com

DIJABETES ili šećerna bolest, najčešći poremećaj endokrinog sistema, posledica je poremećaja nivoa insulina u krvi, hormona gušterače, koji pomaže telesnom sistemu da pretvara glukozu u energiju. Šećerna bolest, dakle, spada u grupu metaboličkih bolesti, a karakteriše je povišeni šećer u krvi zbog defekta u sekreciji insulina ili zbog defekta u njegovom delovanju u ciljnim tkivima. Postoje različiti klinički oblici dijabetesa, počev od vrlo blagog, kod starijih osoba, u kojih, sem lakog povećanja šećera u krvi, nema drugih poremećaja, pa do teških oblika gde je deficit insulina značajan i time terapija insulinom neophodna.

Osnovni parametar za postavljanje dijagnoze šećerne bolesti je određivanje koncentracije glukoze u krvi. Određivanje nivoa šećera (glukoze) u krvi je osnovni pokazatelj metabolizma ugljenih hidrata i primenjuje se radi potvrde dijagnoze: diabetes mellitusa, gestacijskog dijabetesa, smanjene tolerancije na glukozu i hipoglikemije (nizak šećer u krvi). Svaka vrednost glukoze u krvi preko 7,0 mmol/l posle noćnog gladovanja (najmanje deset sati), dva puta merena u dva različita dana ili bilo kada u toku dana izmerena vrednost preko 11,1 mmol/l, ukazuje na dijabetes.

Kad su vrednosti glukoze posle noćnog gladovanja između 6.0 mmol/l i 7,0 mmol/l potrebno je uraditi test opterećenja glukozom (OGTT) kako bi se razgraničilo da li je u pitanju dijabetes ili smanjena tolerancija na glukozu. Test oralne tolerancije glukoze (OGTT) se izvodi sa 75 grama glukoze ujutro, posle noćnog gladovanja od najmanje deset sati.

Ovaj test se izvodi pod tačno određenim uslovima i pre izvođenja zahteva pripremu. U danima pre izvođenja testa dozvoljena je uobičajena fizička aktivnost, ali se ne treba izlagati intenzivnom vežbanju, ukoliko ono nije uobičajen stil života.

Normalan režim ishrane mora da sadrži najmanje 150 grama ugljenih hidrata i to u toku tri dana pre izvođenja testa. Ako je

moguće, treba prekinuti terapiju diureticima i/ili kortikosteroidima. Takođe, važno je i odsustvo infekcije ili traume, kao i izbegavanje pušenja. U toku izvođenja testa od velikog značaja je mirovanje, a sam test mora se otpočeti ujutro. Pacijentu se prvo izmeri jutarnja glikemija i sačeka se nalaz, a potom pacijent popije 75 grama glukoze u dva decilitra vode. Krv se ponovo vadi posle dva sata ili 120 minuta. Za to vreme, pacijent miruje u ordinaciji.

Ukoliko su vrednosti glukoze u krvi u 120. minutu 11,1 mmol/l ili iznad te vrednosti postavlja se dijagnoza šećerne bolesti.

Ukoliko su vrednosti glukoze u krvi u 120. minutu između 7,8 i 11,1 mmol/l dijagnostikuje se intolerancija glukoze (IGT). Ukoliko su vrednosti glukoze u krvi u 120. minutu ispod 7,8 mmol/l radi se o normalnoj toleranciji na unošenje glukoze.

Pacijentima sa dijagnozom intolerancije glukoze potrebno je test ponoviti za šest meseci.

Gestacijski dijabetes je stanje intolerancije glukoze ili pojava šećerne bolesti po prvi put u trudnoći. Dijagnoza gestacijskog dijabetesa podrazumeva da je glikemija ujutro u dva uzorka preko 7,0 mmol/l ili u slučajnom uzorku preko 11,1 mmol/l. U tom slučaju, dalja testiranja nisu potrebna. Žene, koje imaju visok rizik za razvoj gestacijskog dijabetesa (a to znači da imaju preko 35 godina, da su gojazne, da imaju porodično opterećenje za dijabetes, da su u prethodnim trudnoćama imale šećernu bolest, da imaju sindrom policističnih jajnika ili imaju hipertenziju pre trudnoće) potrebno je da OGTT sa 75 grama glukoze urade na samom početku trudnoće. Žene sa niskim rizikom za razvoj gestacijskog dijabetesa (imaju ispod 25 godina, normalnu telesnu težinu, bez porodičnog opterećenja i oboljenja) rade OGTT sa 75 grama glukoze između 24. i 28. nedelje trudnoće. Između su žene sa srednjim rizikom za razvoj gestacijskog dijabetesa i one rade OGTT sa 100 grama glukoze između 24. i 28. nedelje trudnoće. Kad se radi OGTT sa 75 grama glukoze krv se vadi tri puta, posle početnog vađenja, sledeće je u 60. minutu, a poslednje u 120. minutu. Kad se radi sa 100 grama glukoze krv se vadi na početku, a potom u 60.,120. i 180. minutu.

Oralni test opterećenja glukozom se radi i kod pacijentkinja koje imaju sindrom policističnih jajnika, a tada se rade i insulinemije radi utvrđivanja insulinske rezistencije. dr Slađana Drobnjak, endokrinolog 15

16