Specijalno izdanje internog časopisa Septembar 2012

1

Dr Risti}

••Sadr`aj •

365 dana uz Vas

Ako vam je postavljena dijagnoza dijabetesa, verovatno ste zabrinuti i imate mnogo pitanja na koje ne znate odgovor.

Prirodno je da se osećate zabrinuto, ali nemojte zaboraviti da milioni ljudi sa šećernom bolešću širom sveta žive normalno i vode vrlo aktivan život. Šećernu bolest treba ozbiljno shvatiti, ali to i dalje znači da možete imati normalan život.

Pacijenti sa dužim trajanjem šećerne bolesti će vam potvrditi da vas bolest neće sprečiti da postignete željene ciljeve.

Sve što treba da uradite jeste da vi kontrolišete dijabetes, a da ne dozvolite da dijabetes kontroliše vas. d opunjeno Specijalno izdanje 2012.

Zdravi stilovi `ivota kao na~in regulisanja {e}erne bolesti Medicinski parametri za pra}enje {e}erne bolesti [ta treba da jedete ukoliko imate dijabetes

3 4-5 6-7-8

Kada treba da jedete ukoliko imate dijabetes

9

Koliko treba da jedete ukoliko imate dijabetes

10-11

Higijena vida rane

12

Kad oko zatreperi

13

Neprijatelj iz senke

Impressum

14-15

• Osniva~: Fond za javno zdravlje „Dr Milutin Risti}“ Narodnih heroja 38, Novi Beograd • Glavni i odgovorni urednik: dr Slobodanka Risti} • Redakcija: Sanja Mr|anov, Olga Had`i} • Saradnici u ovom broju: dr Olga Had`i} / dr Sla|ana Drobnjak / dr Borisav Mandi} / dr Miodrag Manigoda / dr Ana Georgijevi}-Nenadi} • Dizajn i prelom: AvantGuarde desing • [tampa: Politika A.D. • Kontakt: zcentarªdr-ristic.com / www.dr-ristic.com tel +381 11 2693 287 lok 122 fax +381 11 2693 287 lok 133 • Tira`: 10.000 primeraka CIP - Каталогизација у публикацији Народна Библиотека Србије, Београд 613/614 DOM zdravlja „Dr Ristić“ : interni časopis / glavni i odgovorni urednik Slobodanka Ristić. 2006, br. 1 Beograd : Dom zdravlja „Dr Ristić“, 2006 (Beograd : Politika). - 30 cm COBISS.SR - ID 223194631

2

O DIJABETESU • Šećerna bolest je hronično oboljenje koje se ispoljava povišenim nivoom šećera u krvi.

• Insulin, hormon koji luči gušterača, je vrlo važan za nastanak šećerne bolesti jer su njegov nedostatak ili smanjeno delovanje u osnovi ovog oboljenja.

• Porast nivoa šećera u krvi našte, pre doručka, izmeren u dva različita dana, preko 7 mmol/l je dovoljan za postavljanje dijagnoze šećerne bolesti, a u nedovoljno jasnim situacijama se radi test opterećenja šećerom.

• Ukupan broj obolelih od šećerne bolesti je svuda u velikom porastu pa je tako danas u svetu preko 280 miliona obolelih.

• U Srbiji od šećerne bolesti boluje preko 630 000 ljudi, a godišnje od ove bolesti u Srbiji umre oko 2 500 osoba.

• Šećerna bolest je tihi ubica, dugo vremena ostaje nedijagnostikovan, jer blago povišene vrednosti glikemije ne daju simptome.

• Simptomi se javljaju postupno u blažem obliku, a tek u odmakloj fazi bolesti se javljaju prepoznatljive tegobe: sušenje usnica, pojačana žeđ, pojačano mokrenje, brzi zamor, opšta slabost, zamućenje vida, gubitak u telesnoj težini.

• Svakih 10 sekundi kod dve osobe se razvije dijabetes.

• Svakih 10 sekundi jedna osoba umre zbog uzroka povezanih sa dijabetesom.

• Svakih 30 sekundi negde u svetu izgubi se jedna noga kao posledica šećerne bolesti.

• Šećerna bolest je vodeći uzrok srčanog udara, moždanog udara, slepila, amputacije i popuštanja funkcije bubrega.

• Tip 1 šećerne bolesti: organizam uopšte ne stvara insulin, obično se javlja kod dece i kod mladih, ali se može javiti i u kasnijim godinama života.

• Tip 2 šećerne bolesti: vaš organizam stvara insulin, ali ne dovoljno i on ne deluje kao kod zdravih, a često je udružen sa gojaznošću.

• Gestacijski dijabetes je oblik šećerne bolesti koji se ispoljava samo u toku trudnoće.

• Šećerna bolest može dati sledeće komplikacije: poremećaj vida do slepila, popuštanje i prestanak rada bubrega, srčani udar, moždani udar, promene na stopalu do gangrene, oštećenje nerava i dr.

• Rano otkriveni dijabetes obezbeđuje dug i kvalitetan život uz poštovanje nekoliko jednostavnih pravila.

• Usvajanjem zdravog načina života i povećanjem fizičke aktivnosti šećerna bolest se može uspešno kontrolisati i značajno smanjiti rizik za nastanak komplikacija.

• Formula prevencije dijabetesa = pravilna ishrana + fizička aktivnost • Formula kontrole dijabetesa = pravilna ishrana + fizička aktivnost + medikamentozna terapija Ukoliko bolujete od šećerne bolesti potrebne su vam redovne kontrole endokrinologa i povremene kontrole lekara drugih specijalnosti radi prevencije i kontrole eventualnih komplikacija.

Dr Olga Hadžić ,specijalista higijene

Dr Slađana Drobnjak,specijalista interne medicine,endokrinolog

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

ZDRAVI STILOVI @IVOTA KAO NA^IN REGULISANJA [E]ERNE BOLESTI

Vi mo`ete doprineti kontroli {e}era u krvi, tj. kontrolisanju svog dijabetesa, tako {to }ete jesti zdravo, dovoljno fizi~ki ve`bati i odr`avati svoju telesnu te`inu u zoni normalne uhranjenosti.

Zdrava telesna te`ina koja je u zoni normalne uhranjenosti (indeks telesne mase, BMI: 18,5 – 24,9) je neophodan uslov i kada je u pitanju regulacija serumskih masno}a (holesterol i trigliceridi) i sni`enje krvnog pritiska kod ljudi koji boluju od hipertenzije. Zamolite svog lekara da izra~una va{ BMI. Ljudi koji imaju dijabetes moraju da uzimaju lekove da bi kontrolisali nivo {e}era u krvi, ali i uz medikamentnu terapiju va`i formula: pravilna ishrana + fizi~ka aktivnost = kontrola dijabetesa Za{to je va`no da se nivo {e}era u krvi odr`ava na stabilnom nivou?

Nivo {e}era u krvi koji se jo{ naziva i glukoza u krvi ili glikemija, treba da odr`avate na zdravom nivou da biste spre~ili ili usporili probleme koji mogu nastati zbog dijabetesa. Pitajte svog lekara koji je va{ optimalan nivo {e}era u krvi.

Za odr`avanje optimalnog nivoa {e}era u krvi, va`no je da jedete optimalnu koli~inu hrane, da jedete pravilno izabrane vrste hrane, da jedete u odre|eno vreme i da uzimate lekove na propisan na~in. Za kontrolu dijabetesa i spre~avanje ne`eljenih posledica, va`no je da budete fizi~ki aktivni i da je va{a telesna masa u okviru zone normalne uhranjenosti.

Nekoliko saveta: • Jedite iste koli~ine hrane svakog dana.

• Jedite i glavne obroke i u`ine u isto vreme tokom dana.

• Ne preska~ite obroke.

• Uzimajte lekove u isto vreme svakog dana.

• Ve`bajte u isto vreme tokom dana.

Da bi saznali da li treba ne{to da menjate u vezi sa va{om telesnom te`inom i nivoom fizi~ke aktivnosti, odgovorite na slede}a pitanja: 1. Koliko kilograma imate?

2. Koliko bi kilograma trebalo da imate da bi to bila zdrava telesna te`ina (pitajte svog lekara u slu~aju da jo{ ne znate)?

3. Da li treba da smr{ate?

Da Ne

4. Navedite dve navike u ishrani koje mo`ete da promenite da biste odr`ali zdravu telesnu te`inu ili da biste postigli zdravu telesnu te`inu?

5. Da li ve`bate?

Da Ne

6. Ukoliko ve`bate, navedite kojom vrstom fizi~ke aktivnosti se bavite?

7. Ukoliko ve`bate, koliko ~esto ve`bate?

8. Ukoliko ve`bate, koliko minuta ve`bate?

9. Da li bi trebalo da ve`bate vi{e?

Da Ne

10. Koje su dve stvari koje mo`ete da uradite da bi ste vi{e ve`bali?

Priredila dr Olga Had`i}, specijalista higijene 3

Dr Risti}

365 dana uz Vas

MEDICINSKI PARAMETRI ZA PRA]ENJE [E]ERNE BOLESTI

•• • Pra}enjem navedenih parametara ima}ete uvid u kontrolu svog dijabetesa: • nivo {e}era u krvi na{te, pre glavnih obroka i 1.5-2 sata posle obroka (dnevni profil {e}era u krvi) i nivo glikoziliranog hemoglobina (HbA1c) • nivo masno}a (lipida) u krvi (ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi) • nivo krvnog pritiska Dnevni profil {e}era u krvi obuhvata merenja u slede}a vremena: • nakon bu|enja (na{te) • pre glavnih obroka • 1.5 - 2 h posle glavnih obroka • u 24 h (u pono}) • 03 h Pokazano je da vo|enje dnevnika samokontrole sa vrednostima {e}era mo`e pomo}i da sagledate koliko je va{ dijabetes kontrolisan i da ga uspe{nije le~ite.

Kako se meri nivo {e}era u krvi: • Aparati za odre|ivanje nivoa {e}era u krvi su pouzdan metod za procenu kontrole {e}erne bolesti i obezbe|uju redovnu kontrolu nivoa {e}era u krvi u ambulantnim uslovima.

• Odre|ivanje nivoa {e}era u krvi je veoma va`no, s obzirom da nije mogu}e odrediti nivo {e}era u krvi prema tome kako se ose}ate.

• Samokontrolom i bele`enjem izmerenih vrednosti nivoa {e}era u krvi ima}ete uvid u kontrolu {e}erne bolesti.

4

Preporu~ene, ciljne vrednosti nivoa {e}era kod pacijenata sa tipom 1 {e}erne bolesti pre doru~ka, na{te su <6.5 mmol/l, a 1.5-2 h nakon obroka <9 mmol/l.

Preporu~ene, ciljne vrednosti nivoa {e}era kod pacijenata sa tipom 2 {e}erne bolesti pre doru~ka, na{te su ≤5.5 mmol/l, a 1.5-2 h nakon obroka do 7.5 mmol/l.

HbA1c je pokazatelj kontrole {e}erne bolesti za poslednja 3 meseca. Preporu~ena ciljna vrednost HbA1c u tipu 1 {e}erne bolesti je < 7%, a u tipu 2 {e}erne bolesti< 6,5% uz izbegavanje epizoda niskog nivoa {e}era u krvi.

Preporu~ene vrednosti nivoa masno}a u krvi su: ukupni holesterol < 4,8 mmol/l, HDL > 1,2 mmol/l, LDL < 2,6 mmol/l trigliceridi < 1,7 mmol/l.

Preporu~ena vrednost arterijskog pritiska je < 130/80 mmHg.

Na osnovu dnevnika samokontrole mo`ete proceniti neophodnost uskla|enosti dijetetskog re`ima ishrane, fizi~ke aktivnosti i primenjene terapije {e}erne bolesti.

KONTROLA [E]ERNE BOLESTI Jedini na~in da se spre~i ili za dugi niz godina odlo`i pojava kasnih komplikacija {e}erne bolesti, jeste striktna kontrola koncentracije {e}era u krvi.

Dobro je poznato da se uspe{na kontrola {e}era mo`e ostvariti samo uz po{tovanje celokupnog terapijskog postupka koji obuhvata odgovaraju}u ishranu, redovnu fizi~ku aktivnost, svakodnevno pra}enje koncentracija {e}era u krvi, kao i dobru saradnju pacijenta i lekara.

Samokontrola • Ako imate dijabetes, 2-4 puta godi{nje odlazite kod svog dijabetologa.

• Veoma je va`no da nau~ite kako da sami odre|ujete sadr`aj {e}era u krvi pomo}u aparata za samokontrolu. Na osnovu

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

dobijenih rezultata, le~enje se mo`e korigovati svakodnevno, {to se zove samokontrola.

• Obuka za samokotrolu podrazumeva program neophodnih mera za osamostaljivanje pacijenta u kontroli svoje bolesti izme|u dva kontrolna pregleda kod lekara kod koga se le~i.

Program samokontrole {e}erne bolesti standardno obuhvata: • Kontrolu telesne te`ine - veliki broj osoba sa dijabetesom, naro~ito sa dijabetesom tip 2, ima pove}anu telesnu masu.

Gubitak nekoliko kilograma telesne mase mo`e zna~ajno da smanji sadr`aj {e}era u krvi.

• Poseban re`im ishrane.

• Fizi~ku aktivnost - osobe sa dijabetesom su veoma podlo`ne promenama u sistemu cirkulacije krvi, pogotovu nogu. Redovne fizi~ke aktivnosti (mo`e i samo {etnja), poma`u da do njih ne do|e.

• Davanje insulina ili uzimanje lekova.

• Redovno merenje visine {e}era u krvi.

• Pregled mokra}e ili krvi putem tra~ica za odre|ivanje visine ketona (acetona).

• Evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima.

• Kori{}enje odgovaraju}ih minerala, vitamina i antioksidanasa.

Osim standardnog programa kontrole : • Neophodno je da imate redovne kontrole vida kod o~nog lekara - dijabetes mo`e da ugrozi vid! Prve promene se javljaju na o~nom dnu. Re|e se javlja katarakta.

• Osobe sa {e}ernom bole{}u tip 2, ~esto imaju naru{en metabolizam masti, {to ubrzava aterosklerozu i o{te}enje krvnih sudova.

• Morate pravilno negovati svoju ko`u, koja je zbog slabe prokrvljenosti osetljivija i sklona infekcijama. I najmanja povreda na stopalu zahteva posebnu pa`nju! U slu~aju te`e infekcije, osoba sa dijabetesom mo`e da izgubi deo stopala ili noge. Zbog toga je potrebno da svakodnevno negujete noge, redovno pregledate stopala i nosite primerenu obu}u.

• Ne pu{ite! Dijabetes i nikotin o{te}uju krvne sudove, a lo{ krvotok mo`e da izazove te{ke komplikacije. Va`na je i nega zuba, jer usna duplja ~esto mo`e da bude izvor infekcije koja se lako {iri po organizmu.

• Vi{egodi{nji dijabetes mo`e da ugrozi bubrege. Rizik je mnogo manji ukoliko je dijabetes regulisan.

• Veoma va`nu ulogu ima i regulisan krvni pritisak.

•• •

Preporuka za pacijente, u zavisnosti od vrste terapije dijabetesa: na terapiji tabletama: dnevni profil {e}era 1 x mese~no, u me|uvremenu odre|ivati nivo {e}era na{te najmanje jo{ 1 x nedeljno kombinovana terapija tablete + insulin ili samo terapija insulinom (2 doze dnevno): dnevni profil {e}era 1 x nedeljno, u me|uvremenu odre|ivati nivo {e}era na{te najmanje jo{ 1 x nedeljno intenzivirana insulinska terapija (3-4 dnevne doze insulina): dnevni profil {e}era najmanje 2 x nedeljno, u me|uvremenu odre|ivati nivo {e}era na{te najmanje jo{ 1 x nedeljno

ta testiranja), vreme merenja {e}era u krvi, znake hipoglikemije, podatke o intenzivnijoj fizi~koj aktivnosti ili stresnim doga|ajima.

Dnevnik samokontrole treba obavezno da ponesete sa sobom prilikom redovnih ili vanrednih pregleda kod lekara.

Odre|ivanje sadr`aja {e}era u krvi: Za merenje je potrebna kap krvi, zbog ~ega morate da se ubodete, obi~no u jagodicu prsta.

Naj~e{}e gre{ke koje se prave kod merenja {e}era: • ruke nisu oprane • kodiranje nove serije traka je zaboravljeno • znoj na dlanovima razbla`uje kap krvi • alkohol, kojim je obrisan prst, razbla`uje kap krvi • isuvi{e hladne ili tople ruke • isuvi{e velika ili mala kap krvi na traci • merenje iz prve kapi krvi, a ne iz druge (prva se uvek obri{e) • ce|enje kapi iz prsta • trake ili aparat su ostavljeni u hladnoj prostoriji ili na direktnom suncu

SAVET Kada merite {e}er, bocnite jagodicu prsta ne u centar, ve} sa strane, kako bi se izbegli nervni zavr{eci i smanjio bol.

Kap krvi se nanosi na posebnu traku za merenje {e}era u krvi.

Merenje se vr{i pomo}u posebnog aparata. Rezultat se o~itava sa ekrana aparata, a savremeni aparati imaju mogu}nost “pam}enja” velikog broja rezultata merenja.

Ipak, trebalo bi da bele`ite rezultate u posebnu svesku - dnevnik samokontrole, sa naznakom u koje doba dana je merenje na~injeno i u koje vreme u odnosu na obrok.

Neophodno je da vodite dnevnik samokontrole u koji se pored doza insulina upisuju vrednosti nivoa {e}era u krvi (bez obzira na to {to savremeni glukometri ~uvaju u memoriji veliki broj rezulta-

Profil glikemije podrazumeva merenje visine {e}era u krvi u slede}im terminima u toku 24 ~asa: • nakon bu|enja (na{te) • pre doru~ka (npr. u 8.00 h) • 2 sata posle doru~ka (npr. u 10.00 h) • pre ru~ka (npr. u 12.00 h) • 2 sata posle ru~ka (npr. u 14.00 h) • pre ve~ere (npr. u 18.00 h) • 2 sata posle ve~ere (npr. u 20.00 h) • u 24.00 h (u pono}) • u 03.00 h

Dr Sla|ana Drobnjak,

specijalista interne medicine, endokrinolog 5

Dr Risti}

365 dana uz Vas

[TA TREBA DA JEDETE UKOLIKO IMATE DIJABETES •• •

Kako da se hranite zdravo?

[ta predstavlja jednu porciju?

• 1 par~e hleba • pola kifle • 1 manji krompir • pola {olje kuvanih `itarica • 30 g suvih pahuljica • 1 mala tortilja • pola kuvanog kukuruza • pola {olje kuvanog pirin~a • pola {olje kuvane testenine

Nekoliko saveta: • Kupujte hleb od celog zrna `itarica i integralnu testeninu.

• Smanjite na najmanju meru ili potpuno prestanite da jedete pr`ena testa: pala~inke, krofne, u{tipke, kao i pr`en krompir: ~ips, ponfrit.

• Pecite krompir, a uz pe~eni krompir jedite nisko-masne mle~ne proizvode (jogurt, kiselo mleko, sir).

• Radije u sendvi~ima kao namaz koristite niskomasnu pavlaku ili senf, umesto putera, margarina ili majoneza.

Povr}e

Raznosvrsnost u ishrani je va`na jer na taj na~in u svoj organizam unosite sve potrebne hranljive materije (ugljene hidrate, belan~evine, masti) i sve vitamine i minerale koji su neophodni za zdravo funkcionisanje organizma. Najlak{i i najbolji na~in da se hranite pravilno i raznovrsno je da koristite piramidu ishrane kao vodi~.

U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz grupe povr}a, koju u toku dana treba da jedete je 3 do 5. Da li }ete jesti 3, 4 ili 5 porcija iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa.

Jedite sirovo (kao salatu) i kuvano povr}e svakoga dana. Povr}e nema puno kalorija, a obezbedi}e vitamine, minerale i dijetna vlakna.

Sedam grupa namirnica ~ine piramidu ishrane. Piramida ishrane poma`e vam da odredite koliko obroka iz svake grupe namirnica mo`ete jesti. Ona prikazuje da najvi{e obroka mo`ete jesti iz grupe sa baze i drugog nivoa piramide (`itarice, proizvodi od `itarica (hleb, testenina, pahuljice), krompir... vo}e, povr}e).

[ta predstavlja jednu porciju povr}a?

• pola {olje kuvanog ili iseckanog sirovog povr}a • 1 {olja salate ili drugog lisnatog povr}a (spana}, blitva, zelje) • pola {olje soka od povr}a (npr. paradajza ili cvekle)

• Baza piramide: namirnice koje treba da budu osnova ishrane: `itarice, proizvodi od `itarica (hleb, testenina, pahuljice), krompir...

(6-11 porcija/dan).

• Drugi nivo piramide: vo}e (2-4 porcija/dan) i povr}e (3-5 porcija/ dan).

• Tre}i nivo piramide: mle~ni proizvodi (2-3 porcije/dan), meso, riba, jaja, mahunasto povr}e (2-3 porcije/dan) • Vrh piramide: hrana koju bi trebalo koristiti u skromnim koli~inama ili koju bi trebalo potpuno isklju~iti iz ishrane: masti i slatki{i.

@itarice

[ta spada u grupu namirnica koje pripadaju bazi piramide? To su namirnice koje spadaju u grupu ugljenih hidrata i koje sadr`e skrob: `itarice (p{enica, kukuruz, pirina~, je~am, ovas, heljda...), hleb, testenina, pahuljice (musli, kornfleks) i povr}e koje sadr`i skrob (krompir).

Jedite namirnice iz ove grupe u svakom obroku. Neki ljudi }e vam re}i da ne jedete ugljene hidrate i namirnice bogate skrobom. To nije ispravan stav, a poti~e od toga {to se nekada verovalo da dijabeti~ari ne treba da jedu ove namirnice.

Me|utim, istra`ivanja su pokazala da je konzumiranje ove hrane zdravo za sve ljude, pa i za dijabeti~are. Ove namirnice daju organizmu energiju, vitamine, minerale i neophodna dijetna vlakna koja su veoma va`na za pravilnan rad sistema za varenje. Hrana sa~injena od celog zrna `itarica (`itne ka{e, hleb od celog zrna, integralna testenina...) spada u zdravu hranu jer sadr`i vi{e vitamina, minerala i vlakana.

U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz ove grupe namirnica, koju u toku dana treba da jedete je 6 do 11. Da li }ete jesti 6, 8 ili 11 porcija iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa.

6

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Nekoliko saveta: • Jedite sirovo i kuvano povr}e sa malo ili bez imalo masti.

• Umesto ulja, za~inite salatu sir}etom ili limunovim sokom.

• Kuvajte povr}e na malo vode, pa za~inite belim lukom i biljnim za~inima.

• Ako koristite ulje u salati, nemojte sipati ulje, ve} koristite ulje u sprej bo~ici.

• U salatu mo`ete dodati iseckano malo par~e pe~ene }uretine ili piletine i biljne za~ine. Ovi ukusni dodaci prakti~no da nemaju masti i “nose” vrlo mali broj kalorija.

• Ukoliko koristite masti, onda koristite biljna ulja: suncokretovo, maslinovo, susamovo, ulje od semenki gro`|a ili laneno ulje.

• Ukoliko je potrebno da jedete vi{e od jedne porcije povr}a u jednom obroku, jedite duplu koli~inu jedne vrste povr}a ili po jednu porciju od dve vrste povr}a.

• Ukoliko kupujete sve`e povr}e, kupujte one vrste koje volite i u koli~inama koje odgovaraju porcijama koje su vam preporu~ene. Npr, kupujte manje komade paradajza ili ise~ene komade bundeve. Ukoliko kupujete povr}e koje je ve}e od onoga koliko vam je preporu~eno kao porcija, mo`e se desiti da }ete jesti mnogo vi{e nego {to je preporu~ljivo za va{e potrebe.

Vo}e

U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz grupe vo}a, koju u toku dana treba da jedete je 2 do 4. Da li }ete jesti 2, 3 ili 4 porcije iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa.

Vo}e je zdravo za sve ljude, uklju~uju}i i dijabeti~are. Obezbe|uje energiju, vitamine, minerale i dijetna vlakna.

7

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Meso, riba, jaja, mahunasto povr}e (proteinska hrana)

Ovaj deo piramide ishrane sadr`i proteinsku hranu: meso, `ivinsko meso, jaja, riba, mahunarke i tofu. Male koli~ine ove vrste hrane svakodnevno treba da su na jelovniku.

U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz ove grupe, koje u toku dana treba da jedete je 2 ili 3. Da li }ete jesti 2 ili 3 porcije iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa.

[ta predstavlja jednu porciju vo}a?

• 1 manja jabuka, pomorand`a, breskva, kru{ka...

• pola {olje soka • pola grejpfruta • pola banane • pola {olje bobi~avog vo}a ili gro`|a • pola {olje kompota ili konzervisanog vo}a • ~etvrtina {olje suvog vo}a • pola {olje soka od pomorand`e • 1 {olja celih jagoda Nekoliko saveta: • Jedite vo}e u sirovom stanju, kao sokove bez dodatka {e}era, su{eno vo}e ili vo}e konzervirano u sopstvenom soku.

• Kupujte manje komade vo}a.

• Uvek je bolje da jedete vo}e nego da pijete sok, jer vo}e daje ve}i ose}aj sitosti nego sok.

• Ako `elite da pijete vo}ne sokove, najbolje je da sami cedite vo}e. U tako pripremljene sokove, nemojte dodavati {e}er i koristite ih u malim koli~inama.

• Vo}ne deserte koji sadr`e visok nivo {e}era i masti, kao {to su pita od vi{anja ili jabuka, konzumirajte samo u zaista posebnim prilikama.

Mle~ni proizvodi

Mle~ni proizvodi obezbe|uju telu energiju, proteine, kalcijum, vitamin A i ostale vitamine i minerale. U zavisnosti od potreba organizma, broj porcija iz grupe mle~nih proizvoda, koje u toku dana treba da jedete je 2 ili 3. Da li }ete jesti 2 ili 3 porcije iz ove grupe namirnica iz piramide ishrane, zavisi od koli~ine kalorija koje treba da unesete u organizam i od plana tretmana za kontrolu va{eg dijabetesa.

Va`na napomena: ukoliko ste u drugom stanju ili dojite, uzimajte 4 do 5 porcija mle~nih proizvoda/dan. [ta predstavlja jednu porciju?

• [olja obranog mleka • [olja jogurta sa niskim sadr`ajem mle~ne masti (1 – 1,6% m.m.)

• [olja kiselog mleka • 40 g mladog sira 88

[ta predstavlja jednu porciju?

• 60 g mesa (termi~ki obra|enog: pe~enog, kuvanog, dinstanog) • 60 g ribe (termi~ki obra|ene: pe~ene, kuvane) • 60 g ribe iz konzerve oce|ene od ulja • celo jaje • {olja kuvanog pasulja • pola {olje tofua Nekoliko saveta: • Kupujte meso (junetinu, teletinu, piletinu...) “na par~e”, tj. onoliko koliko ste planirali za obrok. Ukoliko se na par~etu mesa na|e vidljiva masno}a, uklonite je.

• Jedite piletinu i }uretinu bez ko`ice.

• Pripremajte hranu tako {to }ete je termi~ki obradjivati: na ro{tilju, na `aru, pe~enjem, kuvanjem na pari, dinstanjem.

• Da bi pripremljena hrana bila ukusnija, koristite kao dodatak sir}e, sok od limuna, soja sos, ke~ap, sosove za ro{tilj i biljne za~ine.

• Jaja pripremajte bez ili sa vrlo malo masti ili ulja.

• Jedite vrlo male koli~ine oraha, kikirikija, kikiriki putera, pr`ene ribe, pr`ene piletine i {koljki jer sadr`e visok procenat masti.

Masti i ulja

Masti i ulja se nalaze na vrhu piramide ishrane, a to nam govori da ovu vrstu hrane treba jesti u {to manjim koli~inama jer sadr`e mnogo kalorija. Neki proizvodi iz ove grupe namirnica (puter, margarin...) sadr`e zasi}ene masne kiseline i obilje holesterola.

Meso i mle~ni proizvodi tako|e sadr`e jednu koli~inu masti.

Hrana sa visokim procentom masti je obi~no hrana koju rado jedemo i koju jedemo vi{e nego {to nam je potrebno i vi{e nego {to je zdravo. Zbog toga ovu hranu treba svesti na minimum, ~ime }e se smanjiti i preterana telesna masa, a nivo {e}era i masno}a u krvi }e biti pod kontrolom, smanjuju}i i opasnost od visokog krvnog pritiska

Slatki{i

I slatki{i se nalaze u vrhu piramide ishrane i to nam govori da ovu hranu treba izbegavati ili unositi u vrlo malim koli~inama.

Slatki{i sadr`e obilje kalorija a nemaju veliku hranljivu vrednost.

Neki slatki{i sadr`e i mnogo masti (torte, pite, kola~i, sladoled, milk{ejk...). Slatki{i tako|e sadr`e veliku koli~inu zasi}enih masti i holesterola.

Iako su slatki{i vrlo primamljiva hrana, ako vam uspe da jedete male koli~ine slatki{a, mo}i }ete da odr`avate optimalnu telesnu te`inu, i nivo {e}era i serumskih masti u okviru normalnih vrednosti.

Slatki{e jedite retko. Ako ne mo`ete da odolite, posavetujte se sa svojim lekarom kako da u svoj plan obroka ubacite i po neki slatki{.

Priredila dr Olga Had`i}, specijalista higijene

KADA TREBA DA JEDETE UKOLIKO IMATE DIJABETES KADA TREBA DA JEDETE UKOLIKO IMATE DIJABETES Zbog ~ega je va`no da jedete iste koli~ine hrane u isto vreme tokom dana?

Hrana koju pojedete u toku dana se u procesu metabolizma pretvara se u {e}er (glukozu) koji dospeva u va{u krv. To se naziva nivom {e}erom u krvi. Najbolji na~in da se nivo {e}era u krvi odr`ava stabilnim, je da jedete iste koli~ine hrane u isto doba dana.

Nivo {e}era u va{oj krvi ne}e biti na zdravom nivou ako jednog dana pojedete mnogo hrane za ru~ak, a slede}eg dana pojedete bitno manje hrane za taj isti obrok. Uvek jedite iste koli~ine hrane da bi nivo {e}era u va{oj krvi bio ujedna~en, tj. na zdravom nivou. Drugim re~ima: ukoliko unosite odgovaraju}e i izbalansirane koli~ine hrane, nivo {e}era u krvi }e se odr`avati na stabilnom i optimalnom nivou; ukoliko unosite prevelike koli~ine i lo{e izabrane vrste hrane, nivo {e}era u krvi }e biti previsok i suprotno, ukoliko unosite malo hrane, nivo {e}era u krvi }e biti prenizak.

Uzimanje hrane u isto vreme svakoga dana, omogu}ava da nivo {e}era nikada ne ide ni previsoko ni prenisko. To je istovremeno i uslov da va{i lekovi, propisani za le~enje dijabetesa, optimalno deluju.

U koje vreme treba uzimati obroke i lekove?

Razgovarajte sa va{im lekarom o tome koliko glavnih obroka i koliko u`ina je potrebno da uzimate tokom dana, i obavezno, upi{ite ta~no vreme kada treba da ih uzimate.

Tako|e, razgovarajte sa svojim lekarom u koje vreme treba da uzimate svoje lekove propisane za dijabetes. Obavezno upi{ite nazive lekova, vreme kada treba da ih uzimate (ta~no vreme u odnosu na obroke) i preporu~ene doze.

Evo kako treba da izgleda va{ podsetnik: Naziv leka Vreme uzimanja leka Doza leka Vrsta obroka Vreme obroka [ta je najva`nije da zapamtite: • Hrana koju unosite u organizam podi`e nivo {e}era u va{oj krvi.

• Lekovi propisani za dijabetes spu{taju nivo {e}era u krvi.

I jedno i drugo odr`avaju nivo {e}era u krvi na optimalnom i zdravom nivou!

Iz tog razloga treba da: • Jedete iste koli~ine hrane svakoga dana.

• Jedete i glavne obroke i u`ine u isto vreme svakog dana.

• Ne preska~ete ni obroke, ni u`ine.

• Uzimate propisane lekove za dijabetes u isto vreme svakog dana.

• Ve`bate u isto vreme svakog dana.

Odr`avanje nivoa {e}era u krvi na optimalnom i zdravom nivou, svakoga dana, poma`e vam da dugoro~no spre~ite probleme koje dijabetes mo`e da izazove.

Priredila dr Olga Had`i}, specijalista higijene 9

Dr Risti}

365 dana uz Vas

KOLIKO TREBA DA JEDETE UKOLIKO IMATE DIJABETES

Da bi u toku dana unosili 1200 do 1600 kalorija, treba par~e hleba i jedan mali krompir) da iz svake grupe namirnica jedete slede}i broj porcija: Svaki put kada merite hranu koristite iste ~inije, {olje ili ka{ike i

Koliko bi trebalo da jedete zavisi od toga:

Da li sam krupna `ena koja treba da smr{a?

Da li sam vitak mu{karac koji ima zdravu telesnu te`inu?

Da li sam prose~no te`ak mu{karac koji treba da smr{a?

Da li sam prose~no te`ak mu{karac koji ne ve`ba?

Broj porcija iz grupe namirnica - `itarice (p{enica, kukuruz, pirina~, je~am, ovas, heljda...), hleb, testenina, pahuljice (musli, kornfleks...) i povr}a koje sadr`i skrob (krompir) - treba da jedete svakoga dana:

Da Da Da Da

Ne Ne Ne Ne

Da bi u toku dana unosili 1600 do 2000 kalorija, treba da iz svake grupe namirnica jedete slede}i broj porcija:

• Jedite zdravu hranu kao {to je vo}e, povr}e, `itarice, mle~ne proizvode sa niskim procentom masti i posnije vrste mesa.

• Jedite hranu u koli~inama koje su odgovaraju}e za vas.

• Upamtite da ~ak i zdrava i pravilna ishrana mo`e uzrokovati probleme ukoliko je uzimate u previ{e velikim ili malim koli~inama.

• Va{ lekar vam mo`e pomo}i da odredite koja je to koli~ina hrane koju treba da unosite.

• Uvek jedite onu koli~inu hrane koja odgovara va{im potebama i konstituciji.

Koji je najbolji na~in i {ta vam je potrebno da bi mogli da izmerite odgovaraju}e koli~ine hrane za svoje potrebe i konstituciju?

• [olje ili ~a{e kao merice.

• Ka{ike i ka{i~ice kao merice.

• Spisak namirnica.

• Obavezno nutricionisti~ko obave{tenje koje se nalazi na svakoj deklaraciji, a koje vam govori o sadr`aju hranljivih materija u nekom prehrambenom proizvodu. Ovo obave{tenje vam mo`e biti od pomo}i da saznate koli~ine hranljivih materija i kalorijsku vrednost hrane koju servirate u jednoj porciji.

• Merite pomo}u merica ({olje, ka{ike...) ili vagajte hranu da biste bili sigurni u to koliko hrane unosite u organizam, tj. da li je to prava mera unosa hrane.

Da bi mogli da odredite koliko hrane treba da unesete u toku dana, odgovorite na slede}a pitanja:

Ne Ne Ne Ne

(zaokru`ite jedan odgovor)

Ukoliko je va{ odgovor na svako od ovih pitanja NE, popunite slede}i upitnik. Ukoliko ste na neko od ovih pitanja odgovorili sa DA, jedite izme|u 1200 i 1600 kalorija dnevno.

10

ka{i~ice kojima merite hranu ili izmerite hranu na vagi. Posle nekog vremena, mo}i }ete da odredite optimalnu koli~inu hrane i bez merenja. Ipak, povremeno, koristite merice ponovo, da biste bili sigurni da su koli~ine hrane koje unosite pravilno izmerene.

Da biste kontrolisali nivo {e}era u krvi, rasporedite porcije i obroke tokom celog dana. Va{ lekar vam mo`e pomo}i da napravite plan dnevnih obroka. Zamolite svog lekara da sa vama popuni slede}e tabele:

Ukoliko je va{ odgovor na svako od ovih pitanja NE, popunite slede}i upitnik. Ukoliko je va{ odgovor DA na bilo koje od ovih pitanja, unosite izmedju 1600 i 2000 kalorija na dan.

Nekoliko saveta kako da se pravilno i zdravo hranite?

Da Da Da Da

• 6 – 7 porcija iz grupe namirnica sa baze piramide (`itarice, proizvodi od `itarica, krompir) • 3 – 4 porcije povr}a • 2 porcije vo}a • 2 porcije iz grupe mle~nih proizvoda • 2 porcije iz grupe proteinske hrane (meso, riba, jaja) • Minimalno koristite ili uop{te nemojte uzimati hranu iz grupe masti i slatki{i.

(zaokru`ite jedan odgovor)

• Da li ste mu{karac ili `ena.

• Kolika vam je telesna te`ina.

• Koliko ste visoki.

• Koliko godina imate.

• Koliko fizi~ki ve`bate.

• Koji tip posla i ostalih aktivnosti obavljate svakodnevno.

• Da li ste u drugom stanju ili dojite.

Da li sam vitka `ena koja fizi~ki ve`ba?

Da li sam vitka `ena koja ho}e jo{ da smr{a?

Da li sam `ena prose~ne te`ine koja `eli da smr{a?

Da li sam `ena prose~ne te`ine koja ne ve`ba mnogo?

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

• 8 – 9 porcija iz grupe namirnica sa baze piramide (`itarice, proizvodi od `itarica, krompir) • 3 – 4 porcije povr}a • 3 porcije vo}a • 2 porcije iz grupe mle~nih proizvoda • 2 porcije iz grupe proteinske hrane (meso, riba, jaja) • Minimalno koristite ili uop{te nemojte uzimati hranu iz grupe masti i slatki{i.

Da li sam krupan mu{karac koji bi morao da smr{a?

Da li sam krupan mu{karac koji treba da smr{a?

Da li sam prose~no krupan mu{karac koji mnogo ve`ba ili radi fizi~ki te`ak posao?

Da li sam krupna `ena koja mnogo ve`ba ili radi fizi~ki te`ak posao?

Da Da

Ne Ne

Da Da

Ne Ne

(zaokru`ite jedan odgovor)

Ukoliko je va{ odgovor DA na bilo koje od ovih pitanja, unosite od 2000 do 2400 kalorija na dan.

Doru~ak Prepodnevna u`ina Ru~ak Poslepodnevna u`ina Ve~era Ve~ernja u`ina Broj porcija povr}a i vo}a koje treba da jedete svakoga dana: POVR]E Doru~ak Prepodnevna u`ina Ru~ak Poslepodnevna u`ina Ve~era Ve~ernja u`ina VO]E Doru~ak Prepodnevna u`ina Ru~ak Poslepodnevna u`ina Ve~era Ve~ernja u`ina

Da bi u toku dana unosili 2000 do 2400 kalorija, treba da iz svake grupe namirnica jedete slede}i broj porcija: Broj porcija proteinske hrane koje treba da jedete • 10 porcija iz grupe namirnica sa baze piramide (`itarice, proizvodi od `itarica, krompir) • 4 – 5 porcija povr}a • 3 – 4 porcije vo}a • 2 porcije iz grupe mle~nih proizvoda • 2 porcije iz grupe proteinske hrane (meso, riba, jaja) • Minimalno koristite ili uop{te nemojte uzimati hranu iz grupe masti i slatki{i.

KAKO DA PAMETNO JEDETE

Pogledajte ponovo piramidu ishrane i {ta predstavlja jedna porcija odre|enih grupa namirnica. Pitajte svog lekara koliko hrane i koliko ~esto treba da jedete. Tako|e se raspitajte koji je najzdraviji na~in pripreme ovih namirnica.

Upamtite, mo`da }e vam trebati vi{e od jedne porcije namirnica u jednom obroku. Ukoliko je to slu~aj, kada vam je potrebno da unesete dve porcije, udvostru~ite koli~inu iste namirnice ili pojedite po jednu porciju razli~ite namirnice iz iste grupe iz piramide ishrane (npr: mo`ete pojesti dva par~eta hleba ili jedno

svakoga dana:

MLE^NI PROIZVODI Doru~ak Prepodnevna u`ina Ru~ak Poslepodnevna u`ina Ve~era Ve~ernja u`ina

Doru~ak Prepodnevna u`ina Ru~ak Poslepodnevna u`ina Ve~era Ve~ernja u`ina

MESO, RIBA ILI JAJA

Priredila dr Olga Had`i}, specijalista higijene 11

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Dr Risti}

Nega stopala kod dijabeti~ara

Dijabeti~na retinopatija

U svetu se svakih 30 sekundi nekome amputira noga zbog dijabetesa.

Pravilnom negom stopala ~ak 80 odsto amputacija se mo`e izbe}i.

Tre}ina dijabeti~ara ima problema sa vidom. Ukoliko se ne le~i, dijabeti~na retinopatija mo`e da dovede i do potpunog gubitka vida.

HIGIJENA VIDA RANE •• •

O DIJABETESU kao bolesti, koja je u naglom porastu u svetu, u poslednje vreme se mnogo govori, ali se malo ili nedovoljno zna o nezi stopala dijabeti~ara. Zabrinjavaju}e veliki broj ljudi obolelih od dijabetesa nije dovoljno upoznat sa ovim, za njih, `ivotno va`nim problemom. Da bi se naglasio zna~aj nege stopala kod dijabeti~ara uvek se ka`e da „veliki problemi dijabeti~ara po~inju malim ranicama na stopalu“. Ovim je izre~ena brutalna i surova istina, ali i nepobitna ~injenica, jer zvani~ni podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da se svakih 30 sekundi, negde u svetu, nekom amputira noga zbog dijabetesa. ^ak preko 70 odsto svih amputacija nogu se de{ava osobama sa dijabetesom.

Problemi sa ranama na stopalima su naj~e{}i uzrok prijema u bolnicu osoba sa dijabetesom, a ve}ini amputacija prethodi ulceracija na stopalu. Veliki broj amputacija (~ak preko 80 odsto) mo`e se izbe}i pravilnom negom stopala kod dijabeti~ara.

Za{to nastaju rane na stopalu? Glavni uzrok je o{te}enje nerava u dijabetesu, {to dovodi do smanjenja ili potpunog gubitka senzibiliteta (ose}aja) na stopalima, ~ine}i ih osetljivim na o{te}enje, jer nema ose}aja bola i rane prolaze neopa`eno. Na to se nadovezuje i bolest krvnih sudova (i velikih arterijskih i sasvim malih) zbog ~ega rane te{ko zarastaju. Na nastanak uti~e i du`ina trajanja bolesti, stepen regulisanosti oboljenja, deformiteti stopala, neudobna obu}a i dr. Tako nastaje dijabetesno stopalo, koje predstavlja vrlo kompleksan klini~ki problem i vrlo ozbiljno naru{ava zdravlje obolelog, direktno mu ugro`avaju}i `ivot.

Oboleli od dijabetesa bi trebali da znaju da je prevencija prvi i najva`niji korak u re{avanju (spre~avanju) problema dijabetesnog stopala i da zbog toga zahtevaju detaljna uputstva o nezi stopala od svog lekara ili medicinske sestre. Ako od njih ne dobiju odgovaraju}a uputstva, mogu da se obrate u dijabetolo{kom savetovali{tu lekaru ili sestri, koji tu rade. Preventivna edukacija pacijenata obolelih od dijabetesa je neophodna kroz pojedina~ne razgovore, postere, bro{ure, predavanja.

12

NIKAD BOSONOGI

O ~emu bi posebno trebalo voditi ra~una ako bolujete od dijabetesa?

Ne hodajte bosonogi, ~ak ni u ku}i. Ne obuvajte nikada cipele ili patike na bosu nogu. Ne secite nokte suvi{e duboko. Ne dozvolite da vam ko`a stopala bude suvi{e suva i ispucala. Ne secite no`i}ima `uljeve i zadebljanja na ko`i i ne koristite sredstva za uklanjanje `uljeva. Ne koristite suvi{e toplu vodu. Ne dopustite da vam noge budu hladne i vla`ne. Prestanite sa pu{enjem odmah.

Pravilna nega stopala je va`na i za zdrave osobe, a posebne mere opreza su zna~ajne za one, koji su ve} oboleli od dijabetesa te je nekoliko jednostavnih saveta uvek dobrodo{lo. Svakodnevno perite stopala mlakom vodom i blagim sapunom, prosu{ite ih pa`ljivo, naro~ito izme|u prstiju (vla`na ko`a pogoduje nastanku gljivi~nih infekcija). Nama`ite stopala hranljivom kremom ili lanolinom. Nokte secite nakon kupanja i pa`ljivo turpijajte.

Nosite bele pamu~ne ~arape, koje }ete menjati svakodnevno (svake ve~eri izvrnite ih i pogledajte pri dobrom svetlu da li postoji kap krvi ili gnoja, jer }e vam to ukazati na ranicu koju niste osetili). Preko njih mo`ete nositi ~arape u boji, ali bez lasti{a ili podvezice. Zadu`ite nekog iz porodice u koga imate poverenja da vam makar jednom sedmi~no detaljno pregleda ko`u stopala pri dobrom svetlu – bolje }e to uraditi nego vi sami, i u slu~aju bilo kakve ranice, plika, uraslog nokta ili `ulja odmah se javite lekaru. Budite oprezni sa novom obu}om - nosite je, u po~etku, jedan do dva sata dnevno. Ne`no sastru`ite zadebljanja na ko`i kamenom za pete. Kontroli{ite redovno nivo {e}era i masno}a u krvi. Ve`bajte svakodnevno! Utoplite noge, ali bez kori{}enja termofora ili drugog sli~nog izvora toplote.

Ako ste osoba koja boluje od dijabetesa i pridr`avate se svega navedenog i nemate nikakvu promenu na ko`i stopala dovoljno je da se detaljan pregled stopala obavi jednom godi{nje kod lekara (hirurga, vaskularnog hirurga, ortopeda, obu~enog lekara op{te prakse). Za sve ostale obolele od dijabetesa lekarske kontrole i pregledi stopala se zakazuju u intervalu od jedan do {est meseci, a za najugro`enije na jedan do sedam dana (IV grupa - sa najvi{im rizikom po engleskoj klasifikaciji). Le~enje dijabetesnog stopala uvek zahteva multidisciplinarni tim (endokrinolog, vaskularni hirurg, hirurg, ortoped, neurolog) i vrlo je kompleksno.

Dr Borisav Mandi}, specijalista op{te hirurgije

KAD OKO ZATREPERI

PREMA podacima Svetske zdravstvene organizacije do 2030. godine broj obolelih od {e}erne bolesti (diabetes mellitus) pora{}e sa sada{njih 280 miliona na 350 miliona. Ako se zna da se kod oko tre}ine dijabeti~ara javljaju promene na oku, ta~nije o~nom dnu, onda dolazimo do broja od oko 80 miliona ljudi u svetu koji imaju o~ne probleme uzrokovane {e}ernom bole{}u.

Na ispoljavanje promena na oku kod dijabeti~ara uti~u du`ina trajanja {e}erne bolesti, lo{e regulisana {e}erna bolest, trudno}a, povi{en krvni pritisak, pu{enje, gojaznost, povi{ene „masno}e“ u krvi (holesterol i trigliceridi), oboljenje bubrega i anemija. Ove ~inioce jednim imenom nazivamo faktori rizika.

Kada se ispolje, promene na oku kod dijabeti~ara dovode do promena na krvnim sudovima, pojave otoka i krvarenja na o~nom dnu i nazivaju se dijabeti~na retinopatija.

Zahvatanje ta~ke jasnog vida (makule) naj~e{}i je uzrok slabljenja vida i tada govorimo o dijabeti~noj makulopatiji. ^esto se dijabeti~na retinopatija i dijabeti~na makulopatija javljaju zajedno.

Zavisno od stadijuma dijabeti~ne retinopatije preduzimaju se i odre|eni na~ini le~enja. Po~etni stadijumi dijabeti~ne retinopatije ne zahtevaju le~enje. Ukoliko je dijabeti~na retinopatija uznapredovala, pristupa se tretiranju o~nog dna laserom. To je takozvana argon laser fotokoagulacija o~nog dna. U slu~aju da argon laser fotokoagulacija o~nog dna nije ura|ena ili je ura|ena u nedovoljnom obimu, a faktori rizika su prisutni, promene na o~nom dnu }e nastaviti da napreduju i mogu se razviti druge, ozbiljnije komplikacije, kao na primer ve}a krvarenja u oku i/ili odvajanje mre`nja~e (ablacija retine). Ove komplikacije zahtevaju operativni na~in le~enja (vitrektomija). Efekti le~enja dijabeti~ne retinopatije su bolji ukoliko su otklonjeni faktori rizika.

Va`no je napomenuti da, ukoliko se ne le~i, dijabeti~na retinopatija mo`e da dovede do velikog pada ili ~ak potpunog gubitka vida i ubraja se u naj~e{}i uzrok slepila za starosnu grupu od 20 do 65 godina u razvijenim zemljama.

Ono {to ljudi koji boluju od {e}erne bolesti treba da znaju, jeste da je jako va`no da {e}erna bolest bude dobro regulisana (pratiti i vrednosti hemoglobina A1c – HbA1c, koje treba da budu <7.5%), zatim da treba da bude dobro regulisan i krvni pritisak, nivo „masno}a“ u krvi i telesna te`ina, kao i da je potrebno prestati sa pu{enjem. Tako|e su va`ne redovne kontrole endokrinologa i o~nog lekara. O~ne kontrole se zakazuju na najvi{e 12 meseci, ali u zavisnosti od stadijuma dijabeti~ne retinopatije kontrole mogu biti i ~e{}e. Me|utim, ako pacijent primeti bilo kakve o~ne simptome, kao na primer: pad vida, mutan vid, mu{ice, ta~kice, mre`icu ili senku ispred oka, potrebno je da se javi o~nom lekaru odmah.

Dr Ana Georgijevi}-Nenadi} specijalista oftalmologije 13

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Dijabeti~na neuropatija – posledica {e}erne bolesti

N E P R I J AT E L J I Z S E N K E Gojaznost, povi{en krvni pritisak, masno}e u krvi – faktori rizika. Usled posledica komplikacija {e}erne bolesti, svakih 30 sekundi se u svetu amputira po jedna noga.

Redovna kontrola nivoa {e}era u krvi. Pravovremeno le~enje mo`e usporiti i ~ak zaustaviti dalje napredovanje bolesti.

DIJABETI^NA neuropatija je naj~e{}a komplikacija {e}erne bolesti, kako insulin nezavisne, tako i insulin zavisne forme ove bolesti. To je poreme}aj sa raznolikim simptomima, koji su posledica o{te}enja perifernih nerava u na{em organizmu, pod uticajem {e}erne bolesti.

Dijabeti~na neuropatija je drugi naj~e{}i uzrok o{te}enja perifernih nerava u svetu. Naj~e{}i uzrok je lepra, u na{em narodu poznatija kao „guba“, bolest za koju je ve}ina od nas mislila da je davno iskorenjena. Smatra se da izme|u 7,5 i 10 odsto novodijagnostikovanih, obolelih od {e}erne bolesti, ima dijabeti~nu neuropatiju u trenutku postavljanja dijagnoze. Od ukupnog broja obolelih od {e}erne bolesti 30 odsto ima neuropatiju. Ovaj problem je ~e{}e prisutan kod insulin nezavisnog dijabetesa ili dijabetesa tipa 2, tzv. „stara~kog“ dijabetesa, u odnosu na dijebetes tipa 1, ili insulin zavisnog tipa, odnosno „mladala~kog“ dijabetesa.

„GORKI“ [E]ER

Koji su faktori rizika za pojavu dijabeti~ne neuropatije?

Sa du`inom trajanja bolesti raste procenat neuropatije. Lo{a kontrola nivoa {e}era u krvi je izrazito povezana sa u~estalo{}u ove komplikacije. Smatra se da ~ak osobe, koje imaju vrednosti {e}era izme|u 6 i 7 mmol/l, dakle koje nemaju definitivnu dijagnozu {e}erne bolesti, ve} se kod njih radi o tzv. „predijabetesu“ ili intoleranciji {e}era, mogu da imaju dijabeti~nu neuropatiju. Oboleli od {e}erne bolesti ~esto su gojazni, imaju povi{en krvni pritisak i lo{u regulaciju masno}a u krvi. Sva tri stanja su istovremeno i faktori rizika za dijabeti~nu neuropatiju.

Od ostalih faktora rizika treba izdvojiti: pu{enje, mu{ki pol, te visinu pacijenta, jer je kod vi{ih osoba u~estalost neuropatije ve}a.

Kako se manifestuje dijabeti~na neuropatija ?

Preko 80 odsto obolelih ima tzv. distalnu simetri~nu, prete`eno senzitivnu neuropatiju . Pacijenti se `ale na utrnulost, otupelost i peckanje u prstima nogu i stopalima. Postepeno i polako se ovi simptomi „penju“ uz noge i kad dosegnu kolena, po~inju da se javljaju prve tegobe na prstima {aka. Pacijenati imaju ose}aj kao da stalno hodaju u debelim ~arapama. U zavisnosti od debljine vlakana perifernih nerava, koja bivaju zahva}ena, javlja se i ose}aj poreme}aja ravnote`e.

Sve mo`e biti pra}eno jakim bolovima, koji su o{tri, probodni, sli~ni udaru struje, zatim bolnom preosteljivo{}u na stimuluse, koji ina~e nisu neprijatni, ose}ajem jake hladno}e u stopalima ili suprotno, vre14

line u nogama. Pacijenti sa bolnim simptomima se lo{ije ose}aju no} u i tipi~no se `ale da ne mogu ni najtanji prekriva~ da dr`e preko nogu. Jedna od vrlo ~estih manifestacija je i gubitak maljavosti u donjoj tre}ini potkolenica i na stopalima. Sve to u po~etku predstavlja samo laku neprijatnost za obolelog, ali vremenom, ukoliko proces napreduje, bolovi se {ire i na ruke, potom na trup, a vrlo retko zahvataju i ko`u glave i lica. Veoma te{ka komplikacija ove bolesti je pojava ulceracija ili ranica na stopalima. One se javljaju kod oko 25 odsto obolelih od dijabetesa, a kod 15 odsto pacijenata sa ulceracijama se mora amputirati zahva}eni ekstremitet. Procenjeno je da se svakih 30 sekundi u svetu amputira po jedna noga usled komplikacija {e}erne bolesti. Interesantno je da kod ove forme dijabeti~ne neuropatije nema slabosti mi{i}a, odnosno ona se u manjem stepenu javlja tek u kasnijim stadijumima bolesti.

Koje probleme jo{ mo`e da izazove {e}erna bolest?

Za razliku od distalne simetri~ne, prete`no senzitivne neuropatije, koja nastaje postepeno i sporo napreduje, akutna bolna neuropatija bez slabosti nastaje vrlo naglo i tipi~no kod obolelih od tipa 2 {e}erne bolesti, kod kojih je zapo~eta terapija. Simptomi su vrlo jaki pale}i bolovi, naj~e{}e no}u, u stopalima, ali su mogu}i i na trupu. Bolovi su naj~e{}e simetri~ni, ali mogu biti i asimetri~ni, bez slabosti mi{i}a. Uz dobru kontrolu {e}era tokom 10 do 12 meseci tegobe obi~no prolaze, odnosno zna~ajno se smanjuju. Druga forma akutne bolne neuropatije je povezana sa slabo{}u mi{i}a, koja se javlja kod pacijenata kod kojih je dijabetes tek dija-gnostikovan i kod kojih je zapo~eta terapija, ili kod pacijenata kod kojih je do tada lo{e regulisan {e} er stavljen pod terapijsku kontrolu. Dominantan simptom je bol sa jedne strane, u predelu butine i kuka. Ubrzo posle bola, tako|e naglo, javlja se slabost zahva}ene noge, sa topljenjem mi{i}a, {to vremenom postaje dominatan problem, jer bol prestaje posle nekoliko nedelja. Razvoj bolesti mo`e da bude veoma izra`en i da pacijenta onesposobi do potpune nepokretnosti. Uz preduzete mere le~enja i rehabilitacije prirodni tok ove bolesti je takav, da posle nekoliko meseci, prestaje progresija tegoba i dolazi do oporavka.

Zna~ajne probleme kod obolelih od dijabetesa, koji ~esto veoma remete kvalitet `ivota, a bivaju neprepoznati, izaziva o{te}enje tzv. autonomnih perifernih nerava. Radi se o perifernim nervima, koji inervi{u unutra{nje organe i krvne sudove. Kao posledica autonomne

•• •

DISCIPLINA [ta mo`emo sami da preduzmemo?

Osnovna mera od koje sve zavisi je striktna kontrola nivoa {e}era. Cilj je da nivo {e}era bude {to bli`i normalnom i da ne postoje velike dnevne varijacije vrednosti glikemije. Neophodni su i: striktno pridr`avanje re`ima ishrane, redukcija telesne mase i redovna fizi~ka aktivnost. Bolni simptomi se mogu ubla`iti, pa i potpuno ukloniti primenom savremenih lekova protiv neuropatskog bola. Nikako ne treba pribegavati samole~enju bola uobi~ajenim analgeticima, jer nisu dovoljno efikasni, a mogu da {tete ukoliko se preterano koriste. Kod slabosti mi{i} a potreban je dug i intenzivan fizikalni tretman po savetu fizijatra. Veoma je va`no voditi ra~una o higijeni stopala i nositi komotnu i udobnu ode}u.

dijabeti~ne neuropatije javlja se veliki broj simptoma, kao {to su: ortostatska hipotenzija, odnosno ose}aj omaglice ili nesvestice pri naglom ustajanju iz le`e}eg polo`aja, bezbolni infarkt srca, odnosno pojava infarkta bez pojave klasi~nog bola u grudima, jer su nervna vlakna, koja inervi{u srce i ~ija iritacija prouzorkuje bol, kao za{titni mehanizam, u ovom slu~aju o{te}ena i ne obavljaju funkciju, zatim poreme}aj pokretljivosti jednjaka i `eluca, zbog ~ega se javlja pojava goru{ice i nadimanja, zatvor ili problem nekontrolisanja defekacije, lo{a kontrola mokrenja, poreme}aj erekcije i ejakulacije, itd.

Kod oboljenja jednog nerva ili mononeuropatije naj~e{}e se javlja o{te}enje jednog nerva ruke, u sklopu sindroma tzv. karpalnog tunela, koji se manifestuje bolom i trnjenjem u {aci i prva tri prsta, a u krajenjm stadijumu i propadanjem pojedinih mi{i}a {ake {to u zna~ajnoj meri remeti funkcionalnost zahva}enog ekstremiteta.

Od ostalih mononeuropatija treba izdvojiti oboljenje nerava, koji inervi{u mi{i}e pokreta~e o~ne jabu~ice, pa se kao posledica toga javlja tzv. dijabeti~na oftalmoplegija, odnosno oslabljena pokretljivost jedne o~ne jabu~ice i posledi~no pojava duplih slika i padanja o~nog kapka.

NIJE TE[KO BITI ZDRAV Kako se dijagnostikuje dijabeti~na polineuropatija?

Neurolog posle pregleda pacijenta sa novodijagnostikovanim dijabetesom postavlja indikaciju za sprovo|enje dodatanih procedura za potvrdu dijagnoze. Osnovna dodatna procedura je elektromioneurografija (EMNG), kojom se proverava funkcija perifernih nerava i mi{i}a i postavlja definitivna dijagnoza neuropatije, utvr|uje njen tip, stepen zahva}enosti i osnovni prognosti~ki faktori. Ovom metodom se, tako|e, prati i efekat terapije. U poslednje vreme, na raspologanju su nam i brzi testovi, kao {to je NEUROPAD test, kojim se procenjuje rizik za pojavu ulceracije na stopalu, kao posledice postojanja dijabeti~ne neuropatije.

Kakav je tretman i prognoza dijabeti~ne neuropatije?

Dijabeti~na neuropatija je vrlo ~esta, neprijatna i opasna komplikacija {e}erne bolesti, koja remeti i dodatno komplikuje kvalitet `ivota obolelih, a doprinosi i porastu invaliditeta. Za o~ekivati je da }e u budu}nosti broj obolelih od dijabeti~ne neuropatije rasti, jer progresivno raste i broj obolelih od {e}erne bolesti, ~emu zana~ajno doprinosi i tzv. „sede}i“ stil `ivota. Veoma je va`no da oboleli od {e}erne bolesti budu obu~eni da prepoznaju simptome neuropatije i da se odmah jave na pregled neurologu. Ukoliko na vreme uo~imo postojanje neuropatije, primenom navedenih mera mo`e se zna~ajno usporiti njeno napredovanje, pa ~ak i zaustaviti.

Nezamenjivu ulogu u uspe{nom tretiranju ovog zdravstvenog problema ima adekvatna saradanja pacijenata sa timom stru~njaka, koji sa razli~itih aspekata tretiraju problem dijabetesa, kao bolesti ~itavog organizma.

Dr Miodrag Manigoda, specijalista neurologije

15

16