Interni časopis Doma Zdravlja "Dr Ristić" broj 25 Septembar 2012

1

Dr Risti}

365 dana uz Vas

KORAK PO KORAK

••Sadržaj •

broj XXV septembar 2012.

Savremena žena 3 Zaposlena mama Katarakta 4-5 Pejzaž u izmaglici Dijabetes u trudnoći 6-7 Kontrola štiti bebe i majke Seks odgovoran za zdravlje 8-9 Orgazam na dan Akne i hormonski poremećaj 10 Hormoni kvare ten Impetigo 11 Nezgodni mehurići Akutna trovanja u kući 12-13 Otrovi svuda oko nas Intranazalni kortikosteroidi u terapiji alergijskog rinitisa 14-15 Efikasni čistači alergena

Impressum

• Osnivač: Fond za javno zdravlje „Dr Milutin Ristić“ Narodnih heroja 38, Novi Beograd • Glavni i odgovorni urednik: Dr Slobodanka Ristić • Redakcija: Marija Matić, Sanja Mrđanov • Saradnici u ovom broju: Milica Petrović /dr Ana Georgijević Nenadić /dr Slađana Drobnjak / dr Marica Đuran / dr Veselinka Jovanović /dr Aleksandra Aleksić / dr Mirjana Isailović / dr Milena Pavlović • Dizajn i prelom: AvantGuarde desing • Štampa: Politika A.D. • Kontakt: zcentar@dr-ristic.com / www.dr-ristic.com tel +381 11 2693 287 lok 122 fax +381 11 2693 287 lok 133 • Tiraž: 10.000 primeraka CIP - Каталогизација у публикацији Народна Библиотека Србије, Београд 613/614 DOM zdravlja „Dr Ristić“ : interni časopis / glavni i odgovorni urednik Slobodanka Ristić. 2006, br. 1 Beograd : Dom zdravlja „Dr Ristić“, 2006 (Beograd : Politika). - 30 cm COBISS.SR - ID 223194631

2

OSNOVNI način ljudskog kretanja je korak. Prve korake očekujemo od deteta već u uzrastu od jedanaest meseci, nešto pre prvog rođendana. Ova jednostavna ljudska aktivnost traži skladan rad više stotina kostiju i mišića sistema za kretanje. Nažalost, iako je od postojanja čovečanstva ovo iznimno delotvoran i zdrav način telesne aktivnosti, danas je podcenjen i zatrpan raznim komercijalnim zamenama, poput fitnesa, teretana... Čoveku prija svega trideset minuta šetnje dnevno da bi očuvao zdravlje.

Lekari naglašavaju da svakodnevna šetnja donosi više benefita. Osim što popravlja raspoloženje, smanjuje stres i blagotvorno utiče na san moguće je i da umanjuje rizik od nekih oblika raka (dojke i debelog creva), delotvorna je i za krvne sudove i srce, naročito za kosti. Tako regulišemo telesnu težinu i krvni pritisak, ali i depresiju. Dakle, svakim korakom produžavamo životni vek. Kad se uzme u obzir još svakodnevno višečasovno sedenje uz kompjuter ili televizor (a, američki naučnici su nedavno jednom studijom potvrdili da upravo to, naročito do kasno u noć, doprinosi depresiji), šetnja je najbolji i najjeftiniji način rekreacije.

I, dok je ovog leta, čitava planeta pratila Olimpijske igre u Londonu (nažalost, pretežno sedeći uz televizore) diveći se zavidnim rezultatima mnogih sportista, izostale su dve značajne poruke, koje su sama srž olimpizma od njegovih antičkih početaka - ratovi u svetu nisu zaustavljeni, poruke čovečanstvu nisu poslate. Rekordi „najbržeg čoveka na planeti“, „legende“ i „munje“, kako ga sve zovu, Jusejna Bolta su vredni divljenja. Ovaj sprinter s Jamajke drži sve svetske i olimpijske rekorde u trkama na sto i dvesta metara. Svaka čast!

Ipak, kad je o porukama reč, olimpijski duh, kako su ga postavili prvo u Olimpiji, na Peloponezu, a potom i moderni olimpijski pokretači, s onom čuvenom krilaticom „važno je učestvovati“, u našem običnom, svakodnevnom životu značio bi da smo svi mi pomalo olimpijci, u skladu s našom kondicijom. Dakle, hodajte, trčite, vozite bicikl, rolere ili plivajte, kad god ste u prilici, ali onoliko koliko to prija organizmu. Cilj je da se što više koordinirano krećemo u skladu s telesnim sposobnostima. Stručnjaci rekreativno hodanje definišu kao dovoljno brzo hodanje kao da nam se žuri, što će ubrzati otkucaje srca i povećati broj udisaja, ali ne i ugroziti telo, ukoliko nismo spremni za nešto „više, brže i bolje“, što je, takođe, slogan olimpizma. I, naravno, sve je to bolje u prirodi, a ne na pločniku, čime se dodatno doprinosi zdravlju.

Krajem leta su nas tim jednostavnim životnim porukama vratili paraolimpijci. Ti divni ljudi, vredni svakog poštovanja, opominju nas da je život jedno veliko čudo, izvor neobične snage, nikad dovoljno istražene. Preko četiri hiljade takmičara, sportista s nekim mentalnim ili fizičkim invaliditetom ili hendikepom, hrabro je pokazalo sva svoja umeća i upornost u 20 sportskih disciplina na Paraolimpijskim igrama u Londonu. „Sport je način da se dokazujemo i da čitav svet vidi šta uporni sportisti mogu da ostvare“, poručili su naši paraolimpijci: svetska prvakinja i rekorderka Tanja Dragić, osvojila je zlato u bacanju koplja slabovidih u Londonu, srebro nam je doneo stonoteniser Zlatko Kesler, kao i Borislava Perić Ranković, koja je ostala u kolicima zbog povrede na radu, ali ne i posustala, zlato u bacanju čunja Željko Dimitrijević... „Želela sam da pobedim samu sebe, da dokažem da to mogu i to se ostvarilo. Za ovo vredi proliti mnogo znoja“, rekla je „zlatna“ Tanja Dragić po osvajanju medalje.

A, Đorđina Kalingem, jedna od najmlađih takmičarki, britanska paraolimpijka, boluje od cerebralne paralize, rekla je: „Streljaštvo za mene bukvalno znači sve.

Pošto sam obolela, život mi je krenuo unazad. Sve dok nisam počela da treniram.

Sada imam snažan motiv, jasan cilj... biti što je moguće bolja.“ Kejt Marej, njena sunarodnica, koja od 13. godine pati od povrede kičme, takmiči se u tradicionalnoj disciplini - streličarstvu, kroz osmeh je dodala: „To je moj život. Drži me u pokretu, osećam se mnogo mlađa od 64 godine.“ E, pa posle ovoga pokušajte da se probudite mrzovoljni, nesrećni, bez želje da se pokrenete... Setite se njihovih imena i krenite. Korak po korak!

REDAKCIJA

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Psihologija

Dr Risti} Savremena žena

ZAPOSLENA MAMA Kvalitetno druženje i vaspitanje detata ne trpi brige s posla te je važno naći meru i uskladiti poslovne i roditeljske obaveze, što često nije lako

NEKAD su žene, uglavnom, bile domaćice, supruge i majke.

Danas je njihova uloga daleko složenija i zahtevnija. Stoga im se često pripisuje da ne mogu da ispune sve zahteve i da svoje nove uloge ispunjavaju na uštrb nekadašnjih osnovnih uloga.

Da li je zaista tako?

Najčešća slaba tačka žene jeste majčinska uloga. Zato se najčešće i preispituju da li ispunjavaju svoju ulogu adekvatno ili ne?

Da li su dobri roditelji? Ne postoji pravi način (recept) za uspešan životni stil, kao ni za vreme kojim raspolažemo. Samim tim, ne postoje ni jasni razlozi za i protiv zaposlenosti majki, njihovog roditeljstva i brige o detetu u toku rada. Postoje samo preporuke o bitnim aspektima života i roditeljstva.

Kroz roditeljstvo treba koračati bez stresa, koji se donosi sa posla. To će poboljšati kvalitet života i deteta i majke, a samim tim, i cele porodice. Kako izbeći prenošenje nezadovoljstva i briga sa posla u porodicu? Najpre je poželjno ispitati uzroke tog nezadovoljstva. Jedan od izvora je briga za dete i tenzija, koja je posledica osećaja krivice, jer svom detetu ne posvećujete dovoljno pažnje i vremena.

Ali, imajte u vidu da se roditeljstvo ne meri vremenom, koje se ne provodi sa detetom, već vremenom koje se provodi sa detetom. Bitno je da ono bude efektivno iskorišćeno radi postizanja roditeljskog cilja (ličnog i detetovog zadovoljstva, vaspitanja i uspostavljanja dobrih porodičnih relacija) što je smernica

ka stabilnom razvoju deteta u buduću zdravu i odraslu osobu.

A, koliko je vremena potrebno provesti sa detetom da biste bili oslobođeni nezadovoljstva i osećaja krivice? Potrebno je ono vreme, koje je produkt zajedničkih želja (i detetovih), a ne samo roditeljske procene. Kad se roditelj u potpunosti posveti svom detetu i zapostavi sopstvene želje (i život) tada počinje da „guši“ dete i razvoj njegove ličnosti. Jer, uloga roditelja je da usmeri i pospeši razvoj, a ne i da odredi tačan i detaljan tok razvoja i donosi sve odluke umesto svog deteta (čak i kad je dete još sasvim malo).

Kako se osloboditi brige za dete kada ste na radnom mestu?

Postoje dve mogucnosti: razdvojiti se od deteta u toku rada ili povesti (poneti) dete sa sobom na posao. Koju ćete opciju izabrati zavisi od više faktora: prirode posla koji obavljate, prisustva štetnih faktora (buka, prašina, temperatura, isparavanje...), prostornih mogućnosti (skučen prostor, nedovoljan i za samu majku ili prostor u kojem se dete može smestiti bez većih problema), dužine vremena koje ćete provesti na poslu (dete ima svoj bioritam i fiziološke potrebe koje treba zadovoljiti), uzrasta deteta, kolegijalne atmosfere na radnom mestu...

Ako nema ometajućih faktora po psihofizički razvoj deteta i majčinu radnu efikasnost, onda ne postoje razlozi zbog kojih ona ne bi mogla svoje dete povesti na posao. U takvoj situaciji (fleksibilno radno vreme) će prisustvo deteta smanjiti majčin stres (pod uslovom da boravak u radnom prostoru majke za dete nije stresan) i zajednički boravak će biti dobro rešenje.

Ali, kad nemate fleksibilno radno vreme ili postoje ometajući faktori na radnom mestu tada se briga o detetu smanjuje angažovanjem osobe od poverenja, koja će o detetu voditi brigu dok je majka na poslu. Takav angažman smanjuje majčino nezadovoljstvo i stres i time joj pruža mogućnost pravilnog korišćenja vremena koje provodi sa detetom.

Dobro rešenje bi bilo i kad bi firma u kojoj je majka zaposlena organizovala brigu o deci zaposlenih u firmi. U takvoj situaciji bi majke mogle svoju pauzu da koriste za boravak sa detetom i bio bi smanjen stres u slučaju neke nezgode ili iznenadne bolesti deteta (što je najveća majčinska briga). Sve opcije, koje smanjuju stres (i osećaj krivice) su dobra rešenja! Pronađite najbolju varijantu za sebe i svoje dete i uživajte u roditeljstvu!

Milica Petrović, psiholog 3

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Oftalmologija

Katarakta

PEJZAŽ U IZMAGLICI Bilo da je urođena, staračka ili izazvana lekovima i povredama katarakta ugrožava vid te je operacija, najčešće, jedino i najbolje rešenje KATARAKTA je zamućenje prirodnog očnog sočiva, koje ima funkciju da prelama svetlost i promenom dioptrije fokusira svetlosne zrake na očnom dnu, formirajući jasnu sliku posmatranih predmeta u tački jasnog vida ili žutoj mrlji. Nalazi se iza dužice i providno je, zbog čega se ima utisak da je zenica crne boje. Postoji nekoliko tipova katarakte: urođena ili kongenitalna, staračka ili senilna, traumatska, komplikovana i katarakta izazvana lekovima.

Kod urođene ili kongenitalne katarakte dete se rađa sa zamućenjem sočiva, koje može tokom života napredovati ili ostati nepromenjeno. Urođena katarakta se dijagnostikuje kod troje od 10.000 novorođene dece. Moguća je na jednom ili na oba oka, ali je češće obostrana. Ukoliko je zahvaćeno samo jedno oko moguća je ili kao izolovani poremećaj, što znači da dete nema druge očne i opšte bolesti, ili može da bude udružena sa drugim očnim problemima (npr. posteriorni lentikonus, perzistentni hiperplastični primarni vitreus, disgeneza prednjeg segmenta oka), traumom ili infekcijom ploda tokom razvoja u materici, naročito virusom rubele.

Obostrane urođene katarakte su često nasledne i u oko 60 odsto slučajeva udružene su sa opštim bolestima, tako da zahtevaju dodatna ispitivanja deteta kako bi se otkrili metabolički, sistemski, genetski i infekcijama uzrokovani poremećaji.

Najčešći uzroci obostrane kongenitalne katarakte su trizomije (Down, Edward i Patau sindromi), galaktozemija, deficit galaktokinaze, miotonična distrofija, hipoglikemija, infektivne bolesti majke tokom trudnoće (npr. toksoplazma, rubela, citomegalovirus, herpes simpleks virus, varičela), kao i rođenje deteta pre vremena (pre 37. nedelje trudnoće).

Svako zamućenje sočiva nema podjednak uticaj na vid i ne mora se lečiti. Ukoliko je zamućenje sočiva veće i zahvata njegove centralne delove, tj. mesto kroz koje svetlosni zraci ulaze u oko (tzv. vidnu osu), takve katarakte onemogućavaju gledanje i razvoj vida i moraju se lečiti. Svako duže zaklanjanje vidne ose kod dece do sedme godine doprinosi nerazvijanju vida na tom oku i dovodi do slabijeg vida, koji se ne može popraviti naočarima ili kontaktnim sočivima, što se naziva slabovidost ili ambliopija.

Zamućeno sočivo se uklanja operativnim putem. Operacija urođene katarakte preporučuje se što je ranije moguće, najbolje pre nego što dete napuni 17. nedelju, mada neki očni lekari savetuju operaciju i pre bebinog drugog meseca kako bi se sprečila izražena slabovidost. Različiti su stavovi o ugrad4

nji intraokularnih sočiva kod operacije kongenitalne katarakte.

Operacija urođene katarakte je, nažalost, tek početak lečenja i pred detetom su obično godine korekcije dioptrije, redovne kontrole radi otkrivanja mogućih komplikacija i njihovo lečenje. Najčešće komplikacije, pored slabovidosti, su razrokost (strabizam), povišen očni pritisak (glaukom) i odvajanje mrežnjače (ablacija retine).

STARAČKA KATARAKTA

Staračka ili senilna katarakta je postepeno i progresivno zadebljavanje sočiva u odraslom životnom dobu. Smatra se da vremenom dolazi do promena u metabolizmu ćelija sočiva, a posledica je gubitak providnosti sočiva. Ove promene su posledica udruženog delovanja spoljne sredine, nekih opštih bolesti, načina ishrane i starosti osobe. U najčešće uzroke se ubrajaju izloženost ultraljubičastim i infracrvenim zracima, pušenje, alkohol, šećerna bolest, srčane bolesti, povišen ili nizak krvni pritisak, miotonična distrofija, atopijski dermatitis, neurofibromatoza tipa 2, gojaznost, upotreba nekih lekova (podvrgavanje opštoj anesteziji, sistemsko lečenje kortikosteroidima), ishrana bogata nezasićenim masnim kiselinama, mesom, mlekom i mlečnim proizvodima, a siromašna antikosidansima (sveže voće i povrće, riba).

•• •

BEBINE OČI - OGLEDALO ZDRAVLJA

•• •

OPERACIJA VRAĆA VID

Nije dokazano da postoje lekovi koji mogu sprečiti kataraktu, usporiti napredovanje i izlečiti je.

Ukoliko zamućenje sočiva postane takvo da smeta pacijentu i onemogućava ga u svakodnevnom funkcionisanju savetuje se operacija katarakte.

To znači da se ne operiše svaka katarakta niti da svi, koji imaju kataraktu završe na operaciji. Kod nekih ljudi katarakta sporije napreduje i ne ometa svakodnevni život.

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

BEBA „GOVORI“ POGLEDOM

Značajni su preventivni očni pregledi, naročito ukoliko u porodici ima članova, koji imaju urođenu kataraktu. Takođe je važno i ono što roditelji primete kod deteta. Ukoliko se uoči nepravilan ili odsutan crveni refleks zenica (najbolje se vidi na fotografijama deteta) ili bela umesto crne boje zenice, da dete ne prati pogledom igračku, skretanje oka ka nosu ili u stranu, „igranje“ ili „treperenje“ očiju, dete treba odmah odvesti na očni pregled.

Senilna katarakta je jedan od vodećih uzroka slepila u svetu, ali, ukoliko je izolovana bolest oka, srećom je to izlečivo slepilo.

Smatra se da oko 15 odsto ljudi starijih od 40 godina ima kataraktu, a nešto češće žene nego muškarci. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije oko 18 miliona ljudi u svetu danas ima kataraktu. U starosti je češća, tako da neke statistike navode podatak da od sto hiljada ljudi u starosnoj grupi od 45. do 64. godine kataraktu imaju tri do četriri osobe, dok kod starijih od 85 godina kataraktu ima 20 osoba od sto hiljada. Ili, u procentima: u starosnoj grupi od 50. do 64. godine 42 odsto ljudi ima kataraktu, u starosnoj grupi od 65. do 74. godine 60 odsto, dok u starosnoj grupi od 75. do 84. godine kataraktu ima čak 91 odsto osoba.

Pacijenti, koji imaju kataraktu najčešće se žale na postepeni pad vida na jednom ili oba oka, pri čemu može da bude više zahvaćen ili vid na blizu ili vid na daljinu. Obično vid bude mutan a boje nejasne i to se ne može popraviti nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva. Moguć je porast minus dioptrije očnog sočiva, što rezultira prolaznim popravljanjem vida na blizu, tačnije osoba sa kataraktom jedno vreme može da vidi dobro na blizu bez naočara. Takođe je česta promena dioptrije na naočarima ili kontaktnim sočivima. Druga česta tegoba je zablještavanje, bilo kao smanjena kontrastna osetljivost u uslovima dobre osvetljenosti i tokom dana, bilo kao zablještavanje oko farova tokom noćne vožnje. Ponekad su moguće i duple slike na jednom oku, koje se ne mogu korigovati naočarima, sočivima ili prizmama.

Ukoliko primetite neke od ovih tegoba javite se očnom lekaru

kako bi se obavio kompletan očni pregled (određivanje vidne oštrine, merenje očnog pritiska, pregled prednjeg dela oka i očnog dna na biomikroskopu sa proširenim zenicama, ispitivanje funkcije ekstraokularnih očnih mišića) i videlo koje strukture sočiva je zahvatila katarakta i da li postoje udružene očne bolesti, koje mogu imati uticaj na rezultat lečenja katarakte.

Definitivni tretman katarakte jeste operativno lečenje. Postoji nekoliko operativnih tehnika, ali se danas najčešće primenjuje operacija katarakte ultrazvukom, tzv. fakoemulzifikacija sa ugradnjom intraokularnog sočiva. Ova operacija se može uraditi u opštoj ili lokalnoj anesteziji i uglavnom ambulantno te, ukoliko je pacijent dobrog opšteg stanja i bez očnih komplikacija, u bolnici provede samo jedan dan. Danas ima više vrsta intraokularnih sočiva, tako da se ugradnjom intraokularnih sočiva različite dioptrije može korigovati i dioptrija koju pacijent ima.

Mogu se ugraditi i multifokalna sočiva, koja koriguju dioptriju i na daleko i na blizu ili intraokularna sočiva sa specijalnim filtrima, koja štite oko od UV zraka. Intraokularno sočivo ostaje u oku pacijenta na mestu prirodnog sočiva, ne vadi se i ne menja kao kontaktno sočivo. Ukoliko nema pridruženih očnih bolesti (slabovidost, glaukom, senilna degeneracija žute mrlje), vidna oštrina posle operacije senilne katarakte je najčešće jako dobra.

POVREDE UGROŽAVAJU OKO

Traumatska katarakta je posledica povrede oka u bilo kom životnom dobu. Najčešće je posledica tupe ili otvorene povrede oka, a ređe izloženosti oka infracrvenim zracima (npr. kod duvača stakla), elektrošoku ili radijaciji. Može se razviti odmah tokom povrede oka, neposredno nakon povrede oka ili čak i nekoliko godina posle povrede oka. Često je udružena sa drugim očnim problemima poput pomeranja ili diskolacije sočiva, povišenog očnog pritiska, zapaljenja oka (uveitis), ablacije retine, povrede očnog živca, ili je povezana sa postojanjem stranog tela u oku, pucanjem očne jabučice, krvarenjem u ili oko oka, što otežava lečenje traumatske katarakte i smanjuje mogućnost dobre postoperativne vidne oštrine. Osobe, koje imaju traumatsku kataraktu, osim smanjene vidne oštrine mogu imati i druge očne tegobe, u zavisnosti od pratećih očnih problema.

Smatra se da oko četiri do pet odsto pacijenata, koji se jave očnom lekaru imaju traumu oka, a to su četiri puta češće muškarci, uglavnom starosti od 25 do 30 godina. Kod mlađih od 45 godina trauma oka je najčešći uzrok slepila na jednom oku. Važno je poštovanje preventivnih mera kako bi se sprečila mogućnost povrede oka (npr. nošenje zaštitnih naočara), a ukoliko je već došlo do povrede potrebne su dalje redovne kontrole kod očnog lekara, radi ranog uočavanja i lečenja komplikacija, u koje spada i traumatska katarakta.

Komplikovane katarakte su rezultat komplikacija nekih očnih bolesti, najčešće: hroničnog zapaljenja prednjeg dela oka, jedne vrste povišenja očnog pritiska (akutni kongestivni glaukom zatvorenog ugla), visoke ili patološke kratkovidosti i nekih urođenih bolesti očnog dna (npr. retinitis pigmentoza, Leberova kongenitalna amauroza, Sticklerov sindrom).

U lekove, čija upotreba može prouzrokovati kataraktu, ubrajaju se kortikosteroidi (i lokalna i sistemska upotreba), hlorpromazin, busulfan, amiodaron, zlato i alopurinol. Osobe koje uzimaju neke od ovih lekova moraju imati redovne kontrole kod očnog lekara. dr Ana Georgijević Nenadić, oftalmolog 5

Dr Risti}

Interna medicina

365 dana uz Vas

Dijabetes u trudnoći

KONTROLA ŠTITI BEBE I MAJKE Povećana glikemija pre trudnoće ugrožava i plod i trudnicu, pa je neophodno lečenje pre začeća. Poremećaj tolerancije na glukozu tokom trudnoće je redak, ali ništa manje opasan. Striktna kontrola dijabetesa i dijetetski režim ishrane tokom trudnoće daju dobre rezultate.

•• •

Od gestacijskog dijabetesa mogu da obole: trudnice starije od 25 godina, gojazne (BMI preko 30), a rizicima doprinose i porodična anamneza za dijabetes, dijabetes u prethodnim trudnoćama, beba teža od četiri kilograma, smrt ili anomalija bebe u prethodnoj trudnoći, povišen krvni pritisak pre trudnoće. Istovremeno, žene koje su već imale gestacijski dijabetes, ukoliko planiraju sledeću trudnoću, moraju ponoviti OGTT pre začeća, na početku i između 24. i 28. nedelje trudnoće.

6

RIZIČNA TRUDNOĆA

Trudnice, koje imaju pregestacijski dijabetes, sa lošom glikoregulacijom pre začeća i u toku prvog meseca trudnoće, imaju visok rizik od srčanih i neuroloških malformacija (urođenih anomalija) ploda, a i one same su izložene povećanom riziku od pobačaja. Zbog toga se savetuje praćenje pre trudnoće i postizanje dobre glikoregulacije pre začeća, sa vrednostima glikemije ujutro, natašte do 5 mmol/l, a dva sata posle ručka do 7 mmol/l. Dobra priprema pre trudnoće i nega u toku trudnoće pomenute rizike znatno smanjuje.

Pre začeća potrebno je isključiti tablete za lečenje šećerne bolesti tipa 2 i započeti insulinsku terapiju. Vrednosti tromesečnog proseka glukoze u krvi HbA1c pre začeća moraju da budu između 6,1 i sedam odsto (najbolje je ispod šest odsto), jer ukoliko je HbA1c preko deset procenata četiri puta se povećava rizik od malformacija ploda.

Gestacijski dijabetes je uglavnom prolazno stanje, koje ima

•• •

DISCIPLINA

Trudnice obolele od bilo kog oblika šećerne bolesti (tip 1, tip 2 ili gestacijski) moraju da imaju idealno regulisanu glikemiju, našte srca oko pet mmol/l, a dva sata posle obroka do sedam mmol/l.

Zato, glikemija tokom trudnoće mora da bude u sledećim granicama: pre obroka manja od 5,3 mmol/L, jedan sat nakon obroka manja od 7,8 mmol/L, a dva sata nakon obroka manja od 6,7 mmol/L, kao i HbA1c manji od šest procenata.

tri do pet odsto trudnica, a najčešće se javlja između 24. i 28. nedelje trudnoće. Dijagnostikuje se kad je prvi put u trudnoći jutarnja glikemija preko 7 mmol/l ili glikemija bilo kada u toku dana preko 11,1 mmol/l. Češće se dijagnoza postavlja na osnovu testa opterećenja glukozom (OGTT).

Gestacijski dijabetes nastaje usled hormonskih i metaboličkih promena u organizmu za vreme trudnoće. Rastom posteljice tokom trudnoće hormoni, kao što su progesteron, estrogen, kortizol, prolaktin i humani placentarni laktogen, se luče u sve većim količinama čime sprečavaju delovanje insulina i razvijaju insulinsku rezistenciju. Da bi se savladala insulinska rezistencija i glukoza prenela iz krvi u ćelije potrebno je čak četiri puta više insulina. Ukoliko se to ne desi raste glukoza u krvi, koja iz majčine cirkulacije prelazi kroz posteljicu u plod i obrnuto.

Međutim, insulin ne može da pređe placentarnu membranu, pa povišena glukoza u plodu izaziva hiperglikemiju (povišenu glukozu u krvi), koja je opet podražaj za pojačano lučenje insulina ploda. Povišena glukoza u krvi ploda uzrok je pojačanog rasta fetalnih ćelija i razvoja makrosomije (dete veće telesne težine), pa samim tim i komplikacija u trudnoći, pri samom porođaju i nakon njega (pad glukoze u krvi kod neonatusa).

Neposredno po postavljanju dijagnoze gestacijskog dijabetesa potrebno je započeti lečenje radi zaštite bebe i majke. Zato je neophodno insistirati na striktnoj kontroli dijabetesa.

RIZICI

NEREGULISANA šećerna bolest u toku trudnoće može nepovoljno da utiče na razvoj i ishod trudnoće kao i na zdravstveno stanje novorođenčeta i majke. Šećerna bolest u trudnoći može da se ispolji u dva oblika: pregestacijski i gestacijski dijabetes.

Pregestacijski dijabetes je tip 1 ili tip 2 šećerne bolesti, prisutan i pre začeća. Kad se u toku trudnoće prvi put pojavi poremećaj u podnošljivosti/ toleranciji glukoze ili manifestni oblik šećerne bolesti tada govorimo o gestacijskom dijabetesu.

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

ISHRANA SPREČAVA POSLEDICE

Ako se radi o gestacijskom dijabetesu, većina trudnica dobru glikoregulaciju može da postigne samo sprovođenjem dijetetskog režima ishrane i održavanjem optimalne telesne težine, dok manje od jedne trećine mora da prima insulin u četiri doze do porođaja. Važno je napomenuti da je u trudnoći zabranjeno lečenje dijabetesa tabletama (oralni hipoglikemici).

S druge strane, stroga metabolička kontrola, sa glikemijama nižim od 4,8 mmol/l može da ukaže na prisutne hipoglikemije (snižen šećer u krvi), koje takođe mogu da imaju neželjene posledice – pothranjenost ploda. Bebe rođene sa manjom telesnom težinom od normalne imaju povećan rizik od gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije u odraslom životnom dobu.

Posle porođaja kod većine žena sa gestacijskim dijabetesom, metabolizam ugljenih hidrata i vrednosti glikemije se normalizuju. Svima njima se savetuje da i u periodu posle porođaja povremeno kontrolišu glikemiju, a da šest do 12 nedelja posle porođaja urade test opterećenja glukozom (OGTT sa 75 gr glukoze). Naime, pokazalo se da 30 odsto žena, koje su imale

•• •

KOMPLIKACIJE

Gestacijski dijabetes može iskomplikovati trudnoću, pa ga je važno što pre prepoznati kako bi se izbegle posledice - kako za majku, tako i za plod. Povišene koncentracije šećera u krvi mogu prouzrokovati otežan i/ili prevremeni porođaj, poremećaj rasta i razvoja ploda, urođene anomalije, respiratorne probleme. Deca majki sa gestacijskim dijabetesom imaju veću porođajnu težinu (preko 4100 grama) od ostale dece, imaju povećan rizik od neonatalne hipoglikemije (pada glukoze u krvi), ali i povećane sklonosti ka gojaznosti i dijabetesu tipa 2, kasnije tokom života.

gestacijski dijabetes imaju sklonost ka dijabetesu, kasnije u životu, što se može sprečiti ili odložiti održavanjem optimalne telesne težine, odnosno usvajanjem zdravog načina života i povećanjem fizičke aktivnosti. dr Slađana Drobnjak, endokrinolog 7

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Seks odgovoran za zdravlje

Ginekologija

ORGAZAM NA DAN Podmlađuje, prolepšava, umanjuje bolove, jača imunitet, deluje antidepresivno…

Stručnjaci su saglasni da je redovan seksualni život značajan za ukupno zdravlje. Istraživanja dokazala da žene, koje češće vode ljubav, manje obolevaju od karcinoma dojke i materice. Orgazam štiti od stresa. Redovni seksualni odnosi snižavaju krvni pritisak POLNI život čoveka je njegova neraskidiva veza s prirodom, instikt koji ne bledi, a činjenica da se u trenucima orgazma ispuštaju razni neartikulisani glasovi potvrđuje da nam se tada i taj atavistički način izražavanja zadovoljstva, od naših dalekih predaka, na tren vraća. Istraživanja seksologa potvrdila su blagotvornost orgazma na zdravlje.

MLAĐE I ZADOVOLJNIJE

Istraživanja dokazuju da je redovan seksualni život razlog zašto neke žene izgledaju i do 12 godina mlađe od svojih ”neaktivnih” vršnjakinja. Naime, prilikom seksualnog akta oslobađa se estrogen, koji utiče na telo žene, daje koži elastičnost, kosi sjaj, smanjuje opadanje kose, a vlažnost vagine održava duže, što opet doprinosi da je seks ugodan i moguć.

I regulacija menstrualnog ciklusa je pod uticajem odeređenih centara u hipotalamusu te se posredstvom hipofize spušta do jajnika, a krajnji efekat je odljušćivanje endometrijuma, materične sluznice. Ovaj centar je pod uticajem emocija i svaki stres deluje loše na njega. Devojke, koje imaju redovan seksualni život imaju i redovan mesečni ciklus.

Pre samog orgazma nivo oksitocina, hormona hipofize, raste i do pet puta. To dovodi do porasta endorfina, materije koja deluje na smanjen osećaj bola. Ovo su primetili akušeri, jer se oksitocin luči i u toku porođaja. Žene, koje su dobijale veštački oksitocin pri porođaju indukcijom, tzv. sintocinon, nisu dobijale taj efekat endorfina. To znači da samo prirodni hormon oksitocin oslobađa od mnogih bolova, od predmenstrualnih, menstrualnih do reumatskih. Na lučenje endorfina utiču i kortikosteroidi, hormoni nadbubrega, koji se pojačano luče u fazi uzbuđenja.

8

•• •

SEKS KAO LEK

•• •

ANTIDEPRESIV

Endorfini, izlučeni pri orgazmu, dovode do osećaja prijatnosti, a osoba se oseća potpunijom. Jedan od prvih znakova depresije je gubitak libida. Naučnici istražuju razloge za to, a uzimanje antidepresiva umanjuje polnu želju. Mnoga istraživanja pokazuju da baš osobe koje nemaju ispunjen polni nagon ulaze u začarani krug gubitka i volje te se i životni nagoni otupljuju.

Ranija istraživanja su dokazala da žene koje doje ređe obolevaju od raka dojke. Savremena istraživanja u tu grupu svrstavaju i žene, koje češće vode ljubav. Ima nekoliko razloga za to. Pri dojenju se oslobađa oksitocin, a on se oslobađa i pri orgazmu.

Sem njega i nivo DHEA (dehidroepiandrosteron) biva povišen, što daje isti učinak. S druge strane, pokazalo se da su najbolji dijagnostičari za opipavanje dojke, baš muškarci. A, svaka pravovremeno otkrivena promena je izlečiva.

Karcinom endometrijuma (sluzokože materice) je poznat kao bolest monahinja, verovatno da je seksualno uzdržavanje dodatni faktor za njegovo javljanje. S druge strane, seks je optuživan za karcinom grlića materice, što je bila česta bolest prostitutki. Današnji način života raširio je HPV virus van oblasti “crvenih fenjera”. Sada je upravo redovan seksualni život bitan za manji broj obolelih od ovih bolesti. Prvo, zbog jačanja imuniteta, a, drugo, zbog toga što se tada češće mogu na vreme uočiti promene, jer se javljaju kontaktna krvarenje pri odnosu.

Seks jača i imunitet. Seksualni odnosi dva puta nedeljno podižu nivoe imunoglobulina A. Uticaj orgazma kao zaštite od stresa se sve više osvetljava. Mada su promene pri samom seksualnom činu na trenutak vrlo burne, ipak se posle stišavanja dešava povoljan uticaj na krvne sudove i čitav organizam. Osobe, koje su imale redovne seksualne odnose ređe boluju od povišenog pritiska, uopšte njihova reakcija na stresne situacije je bolja.

LJUBAVNI PLES

Seksualni odnos je moguć i kad nema potpunog seksualnog vrhunca. “Ne jurite orgazam”, jer on nije cilj. Naravno da je najpoželjnije da postoje sve faze polnog čina, od faze javljanja polne želje, uzbuđenja i samog čina spajanja, erekcije i ejakulacije, do faze regresije. Ali, seksualni čin nije mehanika ni gimnastika, već, pre svaga, “ljubavni ples”.

Potrebno je i ovde vežbati što više kako bi i polni odnos bio što savršeniji.

Sigurno je, ipak, da su promene u organizmu slične.

Srčana frekvencija se povećava od 80 na 110 otkucaja u minuti, skok sistolnog krvnog pritiska za 30 mmHG, kod muškaraca malo više – 40 mmHG, dok dijastolni raste isto kod oba pola za 20 mmHG. Frekvencija disanja dostiže 40 respiracija, dok u mirnom stanju 16 puta u minuti imamo taj udah i izdah. Pojačano lučenje pljuvačke sad se smenjuje suvoćom usta zbog uticaja adrenalina. Svest se sužava i postoji samo jedan cilj, stići do vrha. Ali, ako se do ovog ide prečicom onanije, smanjuju se i sve one lepote, koje to putovanje daje kad se putuje zajedno u jednom ritmu. Često može imati i suprotan efekat, jer neretko izaziva i potištenost.

MASTURBACIJA, DA ILI NE?

Od srednjovekovne zablude da je đavolska rabota i štetna po sve do savremene egoistične zablude da je samozadovoljavanje dobar način za kompenzaciju sve većeg otuđivanja i pomanjkanja vremena za partnerske veze. Činjenica da orgazam onanijom muškarci postižu za četiri minuta, a žene od dva do četiri minuta, ne treba da bodri ovaj način lučenja blagotvornih hormona.

dr Marica Đuran, spec. ginekologije i akušerstva

9

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Endokrinologija

Akne i hormonski poremećaj

HORMONI KVARE TEN

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Dermatologija

Impetigo

NEZGODNI MEHURIĆI Zarazno oboljenje kože leči se antibioticima, a sprečava higijenom

Polni hormoni, genetika, neki kozmetički preparati, čak i lekovi, ali i hormonski poremećaji najčešći su uzroci nastanka neprijatnih bubuljica ili akni, ne samo u pubertetu GOTOVO da nema čoveka koji, bar jednom u životu, nije imao bubuljice. Najčešće se javljaju na licu i leđima gde se nalaze uvećane i jako aktivne lojne žlezde. U pubertetu ih češće imaju muškaraci, a u kasnijem životnom periodu žene.

Razlozi njihovog nastanka su mnogobrojni, ali, ipak, nekoliko faktora ima ključnu ulogu. To su, pre svega, polni hormoni, koji preko svojih receptora u folikulima regulišu aktivnost lojnih žlezda. Zatim, količina stvorenog i izlučenog sebuma (loja), koja, ukoliko je pojačana, više masti kožu, smanjuje količinu linoleinske kiseline na površini kože što je put do stvaranja komedona. Na ovako pripremljenom terenu, bakterije, koje su, inače, normalni stanovnici naše kože, se vrlo lako umnožavaju, izazivajući zapaljenje.

Treba uzeti u obzir i genetsku predispoziciju za nastanak ovog poremećaja, što znači da ukoliko je neko od roditelja imao akne velika je verovatnoća da će je i naslednici imati u nekom obliku. Spoljašnji faktori, u koje spadaju i razni kozmetički preparati, imaju manji značaj, ali mogu pogoršati bolest. Pojedini lekovi, kao što su kortikosteridi, antiepileptici i slični, takođe mogu uticati na razvoj akni.

Jedan od najčešćih hormonskih poremećaja, koji može prouzrokovati akne je i sindrom policističnih jajnika (PCOS) .

Sindrom obuhvata uvećane i policistično izmenjene jajnike, poremećaj menstruacionog ciklusa (neredovni ili potpuni izostanak menstruacije), akne i maljavost (hirzutizam), poremećaj glikoregulacije, koji se uglavnom sreće kod gojaznih ili genetski predisponiranih osoba za razvoj dijabetesa, pri čemu ne moraju svi navedeni poremećaji da budu prisutni da bi se dokazalo oboljenje.

Najčešće, u osnovi ovog sindroma je insulinska rezistencija (kad periferna tkiva smanjeno iskorištavaju šećer iz krvi pa pankreas pojačano stvara i luči insulin što stvara hiperinsulinemiju, odnosno povišene vrednosti insulina u organizmu). Taj insulin u organizmu preko receptora na jajnicima dovodi do hormonskog disbalansa, pojačanog stvaranja muških polnih hormona i bolesti.

Akne i pojačana maljavost su posledica viška muških polnih hormona u organizmu. Takođe, mogu da se jave i znaci virilizacije, odnosno gubitka kose u čeonom delu glave, što je, takođe, 10

posledica viška testosterona.

Lečenje akni, posebno onih, koje su otporne na primenjivane načine lečenja, zahteva multidisciplinarno angažovanje lekara, endokrinologa, dermatologa i ginekologa, radi utvrđivanja uzroka nastanka oboljenja.

Endokrinološko ispitivanje podrazumeva ispitivanje svih hormona, pre svega polnih hormona, koji se određuju od trećeg do petog dana ciklusa, kao i ispitivanje hormona nadbubrežne žlezde što, takođe, ima značajnu ulogu u nastanku akni. Pored toga se radi i OGTT (75 gr) - test opterećenja šećerom radi utvrđivanja hiperinsulinemije i PCOS (sindroma policističnih jajnika). Uz ovakvo endokrinološko ispitivanje je dragocen i ginekološki pregled, koji bi utvrdio postojanje policistično izmenjenih jajnika, kao i pregled dermatologa, koji će ispitati druge uzroke, koji bi mogli imati veze s nastankom akni.

Samo lečenje zavisi od uzroka nastanka akni. Sa endokrinološke strane podrazumeva primenu hormonske terapije, pre svega kontraceptiva sa izraženim antiandrogenim efektima, a ukoliko se dokaže hiperinsulinemija, primenjuju se sve mere, koje dovode do smanjenja insulina u organizmu i na taj način smanjenja stvaranja muških polnih hormona, koji uzrokuju njihov nastanak. dr Veselinka Jovanović, endokrinolog

IMPETIGO je infekcija kože izazvana bakterijama, streptokokom i/ili stafilokokom. To je zarazno oboljenje i može da se prenese osobama koje su u bliskom kontaktu sa obolelima.

Nije potrebna izolacija pacijenta, ali treba uzeti u obzir mogućnost prenošenja drugim osobama sa kojima obolela osoba dolazi u direktan kontakt te dete ne treba da ide u kolektiv, školu ili obdanište do ozdravljenja. Među ukućanima su potrebne, takođe, mere opreza uz poštovanje osnovnih pravila higijene.

Da bi neko oboleo od impetiga potrebno je da postoji ulazno mesto za infekciju, mikropovreda ili povreda kože, neadekvatna barijerna funkcija kože, trenutno neadekvatan imunitet kože kao najvećeg organa i kontakt sa izazivačem infekcije - u ovom slučaju stafilokokom ili streptokokom. Ne postoje posebne preporuke za prevenciju osim redovne higijene i nege kože.

Javlja se u svim uzrastima. Često su pacijenti oboleli od impetiga deca, a češće se pojavljuje u letnjem periodu. Na klinički neizmenjenoj koži pojavljuju se mehurići, mlitavog ili napetog krova, ispunjeni bistrim ili zamućenim sadržajem, a posle nekoliko dana, kad se sadržaj isprazni, pretvaraju se u tanke medno žute ili smeđe kraste. Promene se šire periferno, a u centru postepeno dolazi do smirivanja. Regionalne limfne žlezde mogu

da budu uvećane, ali opšte stanje pacijenta nije poremećeno.

Dijagnoza impetiga se postavlja kliničkim i potvrđuje mikrobiološkim pregledom, tj. nalazom brisa izmenjene kože. Lečenje se sprovodi lokalnom i/ ili sistemskom antibiotskom terapijom prema antibiogramu (u najvećem broju slučajeva neophodno je uništiti uzročnike sistemskom antibiotskom terapijom) i potrebno je uzeti kontrolni bris kože.

Poseban oprez neophodan je u lečenju stafilokoknog impetiga kod male dece zbog mogućih, retkih, ali i veoma ozbiljnih komplikacija kao što je stafilokokni sindrom oparene kože.

Ukoliko se infekcija ponavlja treba tražiti hronične nosioce mikroorganizama - kliconoše kod kojih su navedene bakterije prisutne u nosu ili grlu.

Moguća je sekundarna impetiginizacija, koja je posledica nadovezivanja streptokokne ili stafilokokne infekcije kože kod nekih dermatoza - ekcema, šuge i drugih. Lekar mora uvek to da ima na umu i da traga za eventualnim osnovnim oboljenjem kože. dr Aleksandra Aleksić, dermatovenerolog 11

Dr Risti}

365 dana uz Vas

Urgentna medicina

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Akutna trovanja u kući

OTROVI SVUDA OKO NAS Toksičnih hemijskih materija je veliki broj u najbližem čovekovom okruženju, pa i u kući. Potencijalne otrove čuvati van domašaja dece i u originalnom pakovanju. Na prvu sumnju na trovanje pozvati hitnu pomoć

TOKOM razvoja ljudske civilizacije čovek je iskustveno naučio da otrovom naziva onu materiju, koja uneta u organizam dovodi do njegovog poremećaja, a nekada i smrti, a hranom - materiju, koju mora unositi svakodnevno da bi preživeo. Danas znamo da je nemoguće odrediti granicu, koja odvaja štetne od korisnih materija. I supstanca, koju smatramo najneškodljivijom, uzeta u velikoj količini može da bude otrovna, kao što i vrlo jaki otrovi mogu u malim količinama biti neškodljivi.

“Sve je otrov i ništa nije bezopasno, jedino je doza presudna”, pre više od pet vekova pisao je Paracelzus.

Savremeni čovek, zahvaljujući tehnološkim dostignućima, okružio se biološki aktivnim, a time i potencijalno toksičnim hemijskim materijama, stvorivši tako ekološku krizu pretećih razmera. Danas ima više miliona hemijskih jedinjenja od kojih je veliki broj njih u neposrednoj okolini čoveka, njegovoj radnoj i kućnoj sredini.

Akutno trovanje je poremećaj zdravlja nastao kao posledica unošenja spolja (egzogeno) otrovne materije. Put ulaska otrova u ljudski organizam može da bude: preko sistema organa 12

za varenje (gutanjem), preko sistema organa za disanje (udisanjem) i preko kože i sluznica (polivanjem, prskanjem).

Na mestu ulaska većina otrova izaziva lokalnu, nespecifičnu reakciju, kojoj je cilj da spreči prodor otrova u organizam. Te reakcije su: muka, gađenje, povraćanje kad se radi o otrovima, koji su progutani; kašalj i pojačano izlučivanje pljuvačke, kad se radi o otrovima koji se udišu; crvenilo, svrab, znojenje kože i vlaženje sluznica, kad otrov prodire preko kože ili sluznica (najčešće konjuktiva). Na veću količinu otrova ta lokalna odbrambena reakcija je nedovoljna i otrov prodire u krvotok i putem njega biva prenesen do svih tkiva i organa. Osim opštih reakcija, otrovi, u zavisnosti od strukture, imaju afinitet za pojedine organe i sisteme gde ispoljavaju maksimalno toksikološko dejstvo. Većina otrova metabolički put ima preko jetre, a izlučuju se iz organizma putem mokraće, stolice, izdahnutog vazduha.

Radi smanjenja učestalosti akutnih trovanja najefikasnija mera je prevencija, odnosno sprečavanja da do trovanja dođe. Sve potencijalne otrove treba uvek čuvati u originalnim pakovanjima i na mestima gde nisu na dohvat deci. Originalna pakovanja sadrže podatke o hemijskom sastavu toksikanta, ali su, neretko atraktivno obojena i privlače dečiju pažnju. Ne treba hemikalije (esenciju, antifriz, benzin, pesticid i sl.) iz originalnog presipati u druga pakovanja (boca od kisele vode, soka i sl.), jer se tako stvara mogućnost zabune. Lekove treba držati na mestima, koja nisu dostupna deci, upozoravati ih da nepoznatu “bombonu” sa poda ili stola ne stavljaju u usta. Uvek kada deci dajete neki lek ponovite značaj kontrole uzimanja

•• •

LEKOVI NISU BOMBONE

Trovanja mogu biti namerna (zbog ubistva ili samoubistva) i zadesna (slučajna). U savremnom društvu češća su namerna od zadesnih trovanja.

Namerna trovanja radi samoubistva su najčešća.

Namerna trovanja zbog ubistva su danas vrlo retka (ili se retko dokazuju!). Sva trovanja dece su slučajna i najčešće se dešavaju u kući. Najčešća namerna trovanja u našoj sredini su trovanja lekovima, alkoholom i opijatima. Najčešća slučajna trovanja su trovanja ugljenmonoksidom i organofosfornim pesticidima.

lekova i mogućnost da dođe do ozbiljnog poremećaja zdravlja ako to rade sami.

Znaci akutnog trovanja se javljaju najčešće ubrzo posle kontakta sa otrovnom materijom. Prvi znaci su, obično, vezani za pokušaj organizma da eliminiše otrov i zavise od puta prodora otrova u organizam. Dalji tok trovanja kao i znaci zavise od vrste, količine otrova i prethodnog stanja organizma. Nagli poremećaj funcionisanja, “iz punog zdravlja” , uvek treba da pobudi sumnju u akutno trovanje.

Prva pomoć kod akutnog trovanja zavisi od vrste otrova, puta njegovog ulaska u organizam i težine stanja otrovanog pacijenta. Ukoliko je otrovana osoba bez znakova života (bez svesti, ne diše) pozovite hitnu pomoć i počnite oživljavanje. U slučajevima poremećene svesti otrovanu osobu stavite u tzv “zaštitni položaj”, pozovite hitnu pomoć i pratite disanje, a kod prestanka disanja počnite oživljavanje.

Ukoliko je posledica gutanja otrova povraćanje, treba ga podržati, jer je to način eliminacije otrova iz organizma. Otrovanoj osobi dajte da pije vodu da bi lakše povraćala. Ovo nemojte nikada uraditi osobama poremećene svesti (njih stavljate u “zaštitni položaj”) kao ni osobama koje su popile korozivne materije (kiseline ili baze) ili organske rastvarače (npr. benzin).

Pozovite hitnu pomoć!

Ukoliko je do trovanja došlo udisanjem otrova otrovanu osobu treba bezbedno evakuisati iz sredine u kojoj se desilo trovanje. Boravak na čistom vazduhu često je dovoljan za oporavak.

Konsultujte se sa lekarom.

Ako je trovanje posledica polivanja ili prskanja otrovom po koži, skinite garderobu sa otrovanog i tuširajte ga mlakom vodom desetak minuta. Ne zaboravite dobro isprati poglavinu, nabore kože, pazušne jame. Ispiranje čistom vodom kao mera prve pomoći radi se i slučaju kad je sluznica ulazno mesto

•• •

POD BUDNIM OKOM

Za oko 80 odsto hemikalija, koje su postale deo našeg načina življenja i svakodnevnog komfora, nema patogenetskih informacija o njihovom delovanju na ljudski organizam. Situacija se pogoršava rapidnim umnožavanjem takvih supstanci u našoj okolini. Nesumnjivu korist, koju nam donose prati činjenica da sve te materije, unete u organizam namerno ili slučajno, u zavisnosti od količine, mogu izazvati tešku bolest ili smrt.

otrova. Najčešće se radi o sluznici oka te treba dobro isprati i gornji i donji kapak. Obavezno se javiti lekaru.

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste da neki otrovi imaju tzv. latentni period. To znači da neposredno posle kontakta sa otrovom nema simptoma i znakova trovanja, a da se oni javljaju nakon određenog vremena od kontakta (npr. antifriz, metilalkohol, neke pečurke).

Zbog uočenih potreba da se autoritarno odgovori da li je neka supstanca otrovna, koja su joj toksična svojstva, koji su simptomi i znaci trovanja i šta uraditi kao prvu pomoć, u svetu je od 1953. godine osnovano dosta toksikološko – informativnih centara. U našoj zemlji, u sklopu Centra za kontrolu trovanja postoji Toksikološko - informativni centar, koji raspolaže bazom podataka u našoj zemlji registrovanih hemikalija. Pozivom na telefon ovog centra (2 66 11 22, lokal 26641) možete dobiti informaciju da li je neka supstanca otrovna i šta da uradite do dolaska lekara u slučaju trovanja.

dr Mirjana Isailović, spec. urgentne medicine 13

Dr Risti}

ORL

365 dana uz Vas

Intranazalni kortikosteroidi u terapiji alergijskog rinitisa

EFIKASNI ČISTAČI ALERGENA Snažno rešavaju i olakšavaju simptome izazvane polenskom ili drugim vrstama alergija. Bezbedni i preporučljivi samo uz saglasnost lekara

vaju imunološki i alergijski odgovor. Ovo rezultira zapaljenjem i simptomima alergije.

Kad se neki od nazalnih kortikosteroida uprska u nos on se apsorbuje u ćelije nosne sluznice i uloga mu je da spreči oslobađanje posrednika iz ćelija, koji bi pokrenuli alergijski odgovor.

Naravno, to se neće desiti odmah, za postizanje takvog efekta potrebno je bar dva do tri dana.

Intranazalni kortikosteroidi su vrlo potentni i efikasni lekovi, koji se prskaju ili inhaliraju u nos da bi olakšali simptome kao što su zapušenost nosa, iritacija i uopšte diskomfor uzrokovan polenskom ili drugim vrstama alergija. Takođe se koriste u terapiji hroničnog sinuzitisa i kod nosne polipoze, a posebno da bi sprečili ponovni rast polipa nakon hirurškog odstranjivanja.

Postoje u formi tečnog aerosola, spreja i aerosola u prahu.

U alergijskom rinitisu primenjuje se stepenast pristup u terapiji, koji uključuje antihistaminike za blage ili simptome, koji se

•• •

TRUDNICE, OPREZ!

A, kad ne treba uzimati nazalne steroide? Pre svega, u slučaju alergije na neki od sastojaka. Trudnice i dojilje ih ne bi trebale da uzimaju bez konsultacije s lekarom. Takođe, kod trenutne nosne ili sinusne infekcije, ulceracije u nosu i skorašnje povrede ili operacije nosa.

javljaju povremeno (manje od četiri ili četiri dana nedeljno ili četiri i manje nedelja). Primena intranazalnih kortikosteroida treba da bude rezervisana za teže slučajeve ili u slučajevima kad se simptomi održavaju tokom dužeg perioda. Sistemski dati kortikosteroidi usporavaju ili zaustavljaju rast dece i mogu da redukuju funkciju nadbubrežnih žlezdi. Nazalni kortikosterodi se uopšteno smatraju bezbednijim nego sistemski. Prolongirana upotreba ili davanje visokih doza, ipak, može potencijalno da utiče na rast, mada većina postojećih preparata ne deluje na taj način.

Danas je dostupno sedam preparata. To su: Beclomethasone dipropionate (Beconase), Budesonide (Rhinocort aqua), Flunisolide (Rhinalar), Fluticasone propionate (Flonase), Monometasone furoate ( Nasonex), Triamcinolone ( Nasacort AQ) i Fluticasone furoate (Avamys).

PAŽLJIVA PRIMENA

INTRANAZALNI kortikosteroidi pripadaju porodici lekova poznatoj kao steroidi. Kortikosteroidi imaju mnoge važne funkcije, uključujući i kontrolu zapaljenja. Intranazalni kortikosteroidi su sintetički ili veštački steroidi i njihova uloga je da smanje inflamaciju ili zapaljenje u odeljcima nosne šupljine.

MOĆNI KAD DRUGI ZAKAŽU

Nosna inflamacija se javlja kad je sluznica nosa izložena stranim česticama (alergenima), koji dovode do toga da ćelije nosne sluznice oslobađaju medijatore - posrednike, koji uslovlja14

•• •

UTICAJ NA RAST DECE

Važno pitanje je da li nazalni steroidi utiču na rast dece? Sistemska bioraspoloživost varira od jedan do 50 odsto. Mali efekat na rast u trajanju od godinu je prijavljen kod beklometazona, ali intranazalni monometazon i flutikazon nisu uticali na rast. Kod predškolaca se daju monometazon od treće godine, a flutikazon i triamcinolon od četvrte. Iako manje efikasan, hromoglikat je bezbedna nesteroidna opcija za decu od druge godine života.

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Ovi lekovi su vrlo moćni i efikasni za nazalne simptome (zapušenost, curenje, kijanje, svrab) u srednje teškim oblicima alergijskog rinitisa. Takođe se koriste u terapiji hroničnog sinuzitisa i nosnosinusnoj polipozi. Optimalni efekti se vide za tri do 14 dana dok po nekim autorima efekat ne počinje pre nedelju dana od početka primene, a maksimalni efekat se zapaža posle tri nedelje, za razliku od dekongestivnih ili vazokonstriktornih kapi, koje deluju vrlo brzo.

Najbolje ih je dati oko jednu nedelju pre izlaganja alergenu ili alergenima. Kod teških oblika alergije može da bude potrebna dodatna terapija za ublažavanje očnih simptoma. Lokalna primena kortikosteroida zahteva niže doze nego kod oralne terapije, pa su i potencijalna neželjena dejstva manja. Kod dugotrajne upotrebe poželjno je redukovati dozu. Što se tiče načina primene prvo je potrebno izduvati nos, vrhbočice staviti u jednu nozdrvu, ne preduboko i usmeriti je suprotno od nosne pregrade, drugu nozdrvu zatvoriti i udahnuti te prsnuti sadržaj, pri čemu su usta zatvorena. Treba izbegavati duvanje nosa narednih 15 minuta. Sprej prskati ka nosnim

školjkama zbog rizika od eventualnog krvarenja iz nosa što se može sprečiti preventivnim mazanjem vazelina na prednje delove nosne pregrade.

Nazalni kortikosteroidi daju se i u terpiji medikamentoznog rinitisa izazavanog zloupotrebom kapi za nos, kokaina, preparatima acetilsalicilne kiseline, nesteroidnim antireumaticima, alfa blokatorima, itd. Antihistaminici, u kombinaciji sa nazalnim kortikosteroidima, mogu povećati njihovu efikasnost.

Neželjena dejstva nazalnih kortikosteroida su: vrlo česta (pogađaju jednog od deset ljudi) - krvarenje iz nosa, česta (kod jednog od deset do jednog od sto ljudi) - glavobolja, suvoća ili iritacija u nosu i grlu, neprijatan ukus i miris ili vrlo retka (manje od jednog od 10.000 ljudi) - perforacija nosnog septuma, alergijske reakcije.

Potrebno je objasniti i interakcije s drugim lekovima. Antimikotici kao npr. ketokonazol i lekovi iz grupe inhibitora proteaza mogu da povećaju izloženost, a samim tim i rizik od nastanka neželjenih efekata. Kad se daju u visokim dozama dugo vremena kortikosteroidi mogu potencijalno izazvati glaukom, kataraktu, osteoporozu, usporen rast dece i adolescenata i smanjenje funkcije nadbubrežnih žlezdi, koje stvaraju prirodne steroidne hormone. Ovo su sistemska neželjena dejstva i vrlo je mala šansa da će se ona ispoljiti, jer je količina kortikosteroida, koja će se resorbovati u krvotok iz nosa, veoma mala.

Sprej ne treba koristiti u kontinuitetu duže od tri meseca bez konsultacije s ORL lekarom.

Može se zaključiti da je primena nazalnih kortikosteroida kod opravdanih indikacija apsolutno bezbedna i preporučljiva kako za decu tako i za odrasle i predstavlja važan segment u terapiji alergijskih manifestacija duž celog respiratornog sistema.

dr Milena Pavlović, spec. otorinolaringologije

15

16