Interni časopis Doma Zdravlja "Dr Ristić" broj 24 Jun 2012

1

Dr Risti}

365 dana uz Vas

AKO MOŽEŠ…

••Sadržaj •

broj XXIV jun 2012.

Ishrana u periodu laktacije 3 Majčino mleko najslađe Čovečanstvo u kandžama alergija 4-5 Korov svuda oko nas Fibromijalgija 6 Strpljenjem protiv bola iz pakla Melanom 7 Koža ogledalo zdravlja Samopregled mladeža 8-9 Oprez za miran san Svrab, peckanja, sekret, infekcije… 10-11 Vaginini monolozi Proširene vene 12-13 Bolest savremenog načina života Život u tesnim cipelama 14-15 Empatija

Impressum

• Osnivač: Fond za javno zdravlje „Dr Milutin Ristić“ Narodnih heroja 38, Novi Beograd • Glavni i odgovorni urednik: Dr Slobodanka Ristić • Redakcija: Marija Matić, Sanja Mrđanov • Saradnici u ovom broju: dr Olga Hadžić / dr Mimica Jovanović Nenadić / dr Mirjana Dejanović / dr Nada Tatić / dr Slađana Tufegdžić / dr Nenad Ilijevski / Irina Radanović • Dizajn i prelom: AvantGuarde desing • Štampa: Politika A.D. • Kontakt: zcentar@dr-ristic.com / www.dr-ristic.com tel +381 11 2693 287 lok 122 fax +381 11 2693 287 lok 133 • Tiraž: 10.000 primeraka CIP - Каталогизација у публикацији Народна Библиотека Србије, Београд 613/614 DOM zdravlja „Dr Ristić“ : interni časopis / glavni i odgovorni urednik Slobodanka Ristić. 2006, br. 1 Beograd : Dom zdravlja „Dr Ristić“, 2006 (Beograd : Politika). - 30 cm COBISS.SR - ID 223194631

2

ŽIVETI u savezu s prirodom ili, modernim rečnikom – budite “onlajn” s prirodom, svaki dan, 24 časa dnevno! Ovo, pomalo stidljivo, ali uporno i sve više, postaje savremeni kredo modernog čoveka. Osvešćen i iskustvom (čitaj: porastom teških i nelečivih bolesti, uprkos razvoju medicine) naučen, današnji čovek se vraća prirodi i od nje traži pomoć kako bi pomogao i sebi i lekarima.

Srećom, sve češće se može da čuje od mladih, obrazovanih ljudi da je IN sve što je prirodno, sveže, bez hemijskih dodataka, bilo da je reč o hrani, higijeni, kozmetici ili sportskom načinu života, a “fejk” razni emulgatori, brza hrana, cigarete, bespotrebna estetska hirurgija…

Pošto nam sunce, toplina, boje i mirisi leta daju novu energiju, otvarajući sva čula, očigledno je i da naš život sagledavamo zdravijim i objektivnijim pogledom. Zato, pozdravljamo sve one, koji sve manje stidljivo naglašavaju važnost prirodne ishrane, posebno sve češće upućivanje na vrlo jednostavne i jeftine namirnice iz našeg okruženja. Tako nam časopisi nude sve više recepata na temu “besplatna lekovita hrana (i lek) skrivena u vašem dvorištu ili obližnjem izletištu”. Često biljke, koje smatramo korovom (kad je reč o našem tekstu iz ovog broja “Korov svuda oko nas”, drugi pol je ove priče i govori o alergijama, koje su sve češće oboljenje današnjice), mogu da budu veoma ukusne ukoliko ih pripremimo na odgovarajući način. Bake i majke će nam mnogo ispričati o njima. Kopriva, na primer, čuvena je kao riznica gvožđa, minerala i vitamina. Listovi maslačka su najlepši u salati, a prepuni su minerala i beta karotena. Ko još ne zna za bakin recept “sarmice u vinovom lišću” (koje još nije prskano) ili od zelja, ali i od štavinjaka (koga doslovce ima u svakom dvorištu)! Tu su zova, vlašac, špargle, pečurke… I, zato, zgrabite korpu u ruke i izađite napolje! Ko zna šta ćete sve otkriti?! Ali, oprezno, jer priroda postavlja i zamke i zahteva dobro poznavanje bogate trpeze, koju nam nudi, pa nisu retka ni trovanja zbog najmanje greške (ili nijanse).

Pažnju čitaocima skrećemo na temu ovog broja, a to su tekstovi o melanomu i mladežima. Naime, melanom kože je sve češće oboljenje današnjice pošto se potpuno neprirodno dugo izlažemo UV zracima (sunčanjem u terminima, koji su opasni, ili, što je još gore, u solarijumima). Važno je, takođe, redovno praćenje svake promene na mladežima. Jedna od tema su i vaginalne infekcije, koje, takođe, nastaju usled prekomerne upotrebe civilizacijskih tekovina, poput antibiotika, kortikosteroida, kontraceptivnih tableta, ali i agresivnih deterdženata i higijenskih sredstava.

Dobrom zdravlju doprinose i dobre misli. Pesma nad pesmama, svojevremeno proglašena pesmom milenijuma „Ako (možeš)“ Radjarda Kiplinga, dobitnika Nobelove nagrade, uvek nas iznova može zamisliti, ohrabriti i oplemeniti pozitivnim mislima. „Ako možeš da veruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju... Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje, ili ako si prevaren da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš... Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste...“ Poštovani čitaoci, u ovom broju našeg časopisa posebno mesto ima tekst o empatiji. Budimo malo neko drugi, u koži nekog pored nas koga, možda, ne razumemo. “Život u tesnim cipelama“ nikom nije lak. Ipak, ukoliko ga neko iz njegovog okruženja razume i saoseća s njim, ali ne i sažaljeva, svima će život biti lagodniji. Ili, bar ćemo pomoći da neko pored nas bude jak i izdrži životne izazove.

Ne govori li upravo o tome Kipling – o snazi, koju sami gradimo, ali i snazi, koju dobijamo od drugih, koji nas prihvataju onakvima kakvi jesmo?!? “Ako možeš da podneseš da istinu, koju si rekao, izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš… Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost, ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo… Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem, koji traje šezdeset sekundi...”

Zato, negujte svoje misli, jer one postaju reči, dela i navike, a sve to čini naš karakter, koji nam kroji sudbinu. Šta mislimo to postajemo!

REDAKCIJA

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Savetovalište za ishranu

Ishrana u periodu laktacije

MAJČINO MLEKO Dojenje blagotvorno i za bebu i za majku. Majčino mleko nema bakterije, viruse ni parazite. Dojilje brže izgube višak kilograma posle porođaja MAJČINO mleko je najbolja i najpotpunija hrana za rast i razvoj zdravog deteta. Ono ima antibakterijska, antivirusna i antiparazitna svojstva i na taj način štiti zdravlje deteta. Dojenom detetu ne treba dodavati nikakvu drugu hranu ili tečnost u prvih šest meseci. Dojenje, takođe, ima i značajne zaštitne efekte na zdravlje majke. Pravilna ishrana tokom trudnoće i u prvim mesecima posle porođaja ima mnogostruki značaj: treba da obezbedi normalan rast i razvoj ploda, sačuva zdravlje majke i omogući uspostavljanje i razvoj lučenja mleka. Pravilan izbor namirnica, koji zadovoljava kvalitetom, i nešto povećan energetski unos, koji zadovoljava povećane potrebe, preduslov su za uspešnu laktaciju. Pravilna ishrana i adekvatan porast telesne težine majke tokom trudnoće su, takođe, nužni za uspešno lučenje mleka.

Povećani zahtevi u ishrani žene koja doji, i nutritivni i energetski, mogu se lako zadovoljiti mešovitom, raznovrsnom i dobro izbalansiranom ishranom. Energetski zahtevi su nešto veći nego u trudnoći i iznose dodatnih 400 do 500 kalorija na dan.

Unos belančevina treba povećati za jedanaest grama dnevno.

Preporuke su: posna mesa i riba, dovoljne količine voća (sveže, sušeno i kao kompot) i povrća, radi obezbeđivanja dovoljnog vitaminskog unosa, niskomasni mlečni proizvodi (jogurt, sir), razne žitarice u integralnom obliku, proizvodi od integralnog brašna. Unos vode treba da bude optimalan, jer, iako ne utiče na stvaranje i lučenje mleka, voda je važna za dobro funkcionisanje organizma majke.

Hranu treba rasporediti na pet do šest obroka dnevno, manjih po količini, a koji se sastoje od sledećih namirnica: polubeli i crni hleb i integralne žitarice (pšenica, kukuruz, ječam, proso, pirinač...), teletina, piletina, junetina, riba, mlečni proizvodi, jaja (do četiri nedeljno), hladno ceđena biljna ulja, sveže i bareno povrće, leguminoze (mahunarke), krompir i voće.

Alkohol treba izbegavati, jer se izlučuje u mleku, mada su dozvoljene skromne količine (jedna čaša) vina ili piva. Kofein, koji se nalazi u nekim namirnicama (kafa, kola napici, čaj, kakao), izlučuje se, takođe, u mleku. Kad majka pije velike količine kafe i kola napitaka ili konzumira namirnice, koje sadrže kofein, odojče može da ima poremećaj sna.

Neke namirnice utiču na ukus i miris mleka (biber, beli luk, prokelj, brokoli, ljuti začini), pa ih treba izbegavati, jer se može desiti da dete odbija dojenje zbog promenjenog ukusa i mirisa mleka.

Dojenje je značajno i za zdravlje majke. Žene, koje doje najmanje tri meseca, smanjuju rizik od razvoja karcinoma dojke pre menopauze za 50 procenata. Dojeći, svako dete najmanje dva meseca, žena smanjuje rizik za pojavu karcinoma jajnika za četvrtinu.

Dojenje ima prednosti i u prevenciji osteoporoze. U poređenju sa ženama, koje nisu dojile, među majkama koje to jesu, u postmenopauzi je znatno bolja mineralizacija kostiju i dvostruko je ređa fraktura kuka. Takođe, redukcija telesne težine majki, koje doje je znatno brža u poređenju sa onima koje ne doje.

dr Olga Hadžić, spec. higijene

3

Dr Risti}

Pulmologija

365 dana uz Vas

Čovečanstvo u kandžama alergija

KOROV SVUDA OKO NAS Od februara do novembra poleni zrna drveća, trave i korova zagorčavaju

život gotovo svakom petom čoveku, izazivajući neprijatne alergijske reakcije.

Samo jedno zrno ambrozije ima više od 50 alergenih svojstava. Imunoterapija ublažava simptome NEPRIRODNA reakcija odbrambenog sistema na materije, koje obično nisu škodljive, naziva se alergija. Javljaju se u raznim oblicima i razlikuju težinom od blago neugodnih do opasnih po život. Procenjuje se da jedna petina stanovništva zapadne hemisfere pati od alergija. Imunološki sistem štiti organizam od stranih materija, poznatih kao antigeni, tako što stvara antitela i druge hemijske materije kako bi se borili protiv njih.

Alergijska reakcija javlja se kad imunološki sistem ne može da razlikuje dobro od lošeg, pa oslobađa vrstu hemijske materije, koja se zove histamin, da napadne bezopasnu materiju kao da se radi o pretnji.

Postoje razne alergije, od kožnih, alergija na lekove, na hranu, insekte, ali, čini se da čovečanstvo danas najviše muče, respiratorne alergije, posebno polenske. Zima je jedino godišnje doba kad polenske alergije “spavaju” dok su ostala tri godišnja doba pogodna za ovu vrstu problema.

•• •

NASLEĐIVANJE

Sklonost ka alergijama je nasledna i javlja se iz generacije u generaciju, mada ne mora uzastopno u svakoj. Ukoliko u porodici postoji sklonost ka alergiji na polene, roditeljima se savetuje da rođenje deteta planiraju u jesen ili zimu, kako ne bi od najranijih dana bilo izloženo alergenima.

4

TA UPORNA AMBROZIJA Već krajem februara u vazduhu mogu da se nađu polenova zrna drveća, od aprila trave, a od avgusta do kraja oktobra polen korova. U oktobru, na primer, po kalendaru cvetanja su aktuelne alergije na polen korova – ambrozija, polen trava, koprive, pelena, štireva. Ambrozija se održava čak do prve trećine novembra. Postoji precizan kalendar cvetanja biljaka, kojim se prate sezone cvetanja na nedeljnoj bazi i mere koncetracije polena u vazduhu, ne samo za Beograd, već za sve veće gradove u Srbiji. Na teritoriji Srbije povećana je koncentracija ambrozije, koja od 24 alergene vrste korova ima najviše alergenih svojstava.

Polen ambrozije je jedan od najznačajnijih alergena u vazduhu, koji se vetrom prenosi na velike razdaljine. Zbog specifičnog hemijskog sastava, polenova zrna izazivaju alergijske reakcije (bronhitis, konjuktivitis, astmu) kod velikog broja ljudi.

Polinacija po evropskim standardima počinje 1. februara i traje do 1. novembra. Na našem području se prate 24 alergene vrste polena, čija je granična vrednost 30 polenovih zrna po metru kubnom vazduha, a za ambroziju je ta granica spuštena na 15, jer spada u jedan od najvećih alergena.

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Ambrozija ima više od 50 alergenih svojstava u jednom zrnu, a kritične koncentracije ambrozije su u avgustu i septembru, što je jako važno za ljude koji imaju problema sa ovom vrstom polena. Simptomi preosetljivosti na ambroziju se manifestuju kijanjem, peckanjem i suzenjem očiju i obilnim curenjem sekreta iz nozdrva i zapušenošću nosa, koje traje čitave sezone. Ukoliko, pored navedenih simptoma, pacijent otežano diše, žali se na stezanje i bol u grudima, u pitanju je sezonska bronhijalna astma uzrokovana alergijom na ambroziju. Osobe alergične na ambroziju bi trebalo što manje vremena da provode u prirodi, da zatvaraju prozore ujutro i uveče kad je koncentracija polena ambrozije najviša, kao i da se u slučaju navedenih tegoba jave lekaru radi saveta i farmakološke terapije.

Količina polena u vazduhu je najviša kada je toplo i suvo vreme sa slabim vetrom, a najniža tokom hladnih i vlažnih dana.

Alergija se prvi put može da pojavi u bilo kom uzrastu, ali se najčešće javlja kod dece i mlađih. Ekcem se javlja već u prvim mesecima života, u toku prvih godina alergijska kijavica, a zatim astma. Kod nekih se simptomi povlače posle puberteta, ali mogu da traju i do duboke starosti. Problemi počinju sa pojavom polena, a povlače se, najčešće, sa prestankom cvetanja biljke, koja izaziva reakciju. Ne postoji ni određena starosna granica posle koje prestaje opasnost od alergije SVE MISTERIJE POLENOVOG ZRNA Polenova zrna su veoma mala (30/50 mikrona), pa lako dospevaju u disajne puteve i pri mirnom disanju. Kada polenovo zrno dođe u kontakt sa sluzokožom ili kožom alergičnih, njihov imuni sistem prihvata polen kao stranu supstancu i započinje čitav lanac reakcija. Bela krvna zrnca imunog sistema počinju da proizvode belančevinu IgE, (imunoglobulin E) kao antitela.

Rezultat je oslobađanje supstance histamin, koja je odgovorna za simptome alergije. Ne postoje posebne rizične grupe kad je alergija u pitanju. Ili je neko preosetljiv na polen, ili nije. Ne postoji ni određena starosna granica posle koje prestaje opasnost od alergije.

Simptomi alergije su: alergijski rinitis karakteriše rafalno kijanje, zapušen nos ili pojačana sekrecija i svrab u nosu, očima i u ušima, gubitak čula mirisa, govor kroz nos, suzenje očiju; alergijsku astmu karakteriše osećaj težine u grudima, otežano disanje sa čujnim visokim ili niskim tonovima (zviždanje), gušenje, nedostatak vazduha; alergijski ekcem najčešće se javlja na jagodicama lica, u pregibu laktova i na korenu šake; urtikarija ili koprivnjača se ispoljava manjim ili većim promenama koje su iznad nivoa kože (osip), crvene je boje, svrab je jako izražen, a pri češanju se javlja bol.

Prevencija alegijskih oboljenja počinje još od prvih dana života uklanjanjem iz okoline deteta svih onih štetnih faktora, koji mogu doprineti da se alergija ispolji, a to su aerozagađenje, pušenje i sl. Sledeći korak je uklanjanje alergena iz okoline, kao što su perjana posteljina ili domaće životinje, zatim održavanje dobre higijene stana, što smanjuje količinu prašine. Alergije na polene veoma je teško izbeći, osim ako pacijent ima mogućnosti da u periodu cvetanja ode u drugu sredinu. Koncentracija polena u vazduhu je najmanja rano izjutra, kad ne duva vetar ili posle kiše. Polen se može zadržavati u odeći i kosi. Moguće je ugraditi specijalne filtere, koji ne propuštaju polen, u stanu, na radnom mestu ili u kolima sa klimom. Stan bi trebalo provetravati kad nema vetra, jer vetar širi polen i do deset kilometara od mesta cvetanja. Poželjno je ukloniti cveće iz stana, pogotovo ono koje cveta ili je u vazi. Neophodno je aktivno uklanjati korov oko mesta stanovanja, radnog mesta (fabrika,

škola, njiva) i time smanjiti količinu polena u vazduhu. Kod većine obolelih bolest se ispolji tek kada broj polenovih zrnaca u vazduhu pređe 50 po kubnom metru. Poželjno je informisati se preko sredstava informisanja (radio, novine, internet) o količini polena u vazduhu i njegovom kretanju kao i vrsti, te tome prilagoditi boravak napolju i terapiju. Veoma je važna redovna kontrola kod lekara i redovno uzimanje preporučenih lekova.

TAJNA JE U JAČANJU IMUNITETA

•• •

PREVENCIJA

Izbegavanje polena je teško, ali neki saveti mogu da pomognu: Ispitajte, koje su to biljne vrste na čiji ste polen alergični. Što je duže moguće boravite u zatvorenom prostoru tokom sezone cvetanja biljaka na čiji polen ste alergični, a kišne dane birajte za šetnju. Imajte na umu da su dani sa niskom relativnom vlažnošću vazduha i slabim vetrom izrazito pogodni za oslobađanje polena u vazduh. Nosite sunčane naočare da bi zaštitili oči od polena. Redovno uređujte zakorovljene površine. Ne boravite u parkovima ili na selu tokom sezone cvetanja biljne vrste na čiji ste polen alergični. Izbegavajte šetnju pored i kroz zakorovljene površine.

Da biste odstranili polen sa kose, tuširajte se kad dođete kući. Često umivajte lice i oči. Izbegavajte sušenje veša na otvorenom.

Kada prođe sezona potrebno je javiti se lekaru i uraditi alergološka ispitivanja radi primene određene imuno terapije. Imunoterapija je jedna vrsta “vakcine” protiv uzročnog alergena.

Dok vakcinacijom protiv zaraznih bolesti (grip, male boginje i dr.) podstičemo naš imunološki sistem da se bori protiv mikroorganizama, alergen - specifičnom imunoterapijom pokušavamo da umanjimo reakciju imunološkog sistema, da stalnom primenom odgovarajućih doza alergena stvorimo “toleranciju” na uzročni alergen.

Uvek treba koristiti standardizovane vakcine, i za supkutanu imunoterapiju najčešće se primenjuju doze od pet do 20 mikrograma glavnog alergena. Kako je “klasična” imunoterapija sa potkožnim injekcijama bila praćena burnim kožnim reakcijama (crvenilo i otok na mestu davanja), a opisane su i sistemske neželjene reakcije sa mogućnošću anafilaktičkog šoka, ovaj metod sve više ustupa mesto sublingvalnoj imunoterapiji. Ovde se koriste veće doze standardizovanih alergena, koji se primenjuju u kapima, koje se stavljaju pod jezik. Istraživanja pokazuju da je ovaj način podjednako efikasan kao i “klasična” supkutana imunoterapija, ali bez opasnosti od neželjenih reakcija.

Imunoterapija se preporučuje osobama sa alergijskom kijavicom kod kojih je bolest nedovoljno regulisana primenom lekova, kod kojih je farmakoterapija praćena neželjenim efektima, kod bolesnika koji ne žele farmakoterapiju.

Najbolji rezultati se postižu u lečenju polenske kijavice. Kod osoba alergičnih na više vrsta polena rezultati su nešto slabiji nego u slučajevima monosenzibilizacije (alergija na jednu vrstu alergena). Tretman se započinje van sezone polinacije (kraj novembra - decembar), a prvi rezulati se uočavaju već prve godine.

Ukoliko se tretman pokaže efikasnim, nastavlja se po odgovarajućoj šemi minimalno tri, a najviše pet godina. Povoljan efekat se održava najmanje još tri godine po prekidu tretmana.

dr Mimica Jovanović Nenadić,

spec. pulmologije

5

Dr Risti}

Fizikalna medicina

365 dana uz Vas

Fibromijalgija

STRPLJENJEM PROTIV BOLA IZ PAKLA

Uzrok nepoznat, ali bol jak. Odmor, zdrava ishrana, vežbe, plivanje i život bez stresa pomažu u lečenju

FIBROMIJALGIJA je hronično i difuzno bolno stanje mišićnog i fibroznog tkiva, praćeno ukočenošću i specifičnim bolnim tačkama. Naziva se i sindrom difuznog idiopatskog mišićno skeletnog bola. Svrstava se u grupu tzv. vanzglobnog reumatizma. Često je prati umor, poremećaj sna, jutarnja ukočenost, glavobolja, depresivno raspoloženje ili anksioznost. Češće obolevaju žene između 25. i 45. godine. Bolest je benigne prirode, ali je veliki socijalnoekonomski problem zbog učestalosti u radno sposobnoj populaciji žena. Nažalost, uzrok nastanka fibromijalgije još nije poznat.

Dominira dugotrajni, rasprostranjeni bol u mišićima i kostima, osetljivost pojedinih tačaka u mekim tkivima (u mišićima i tetivama) i izražena malaksalost i umor. Bolesnici osećaju bol, koji nema jasnu lokalizaciju, duboko u telu, u mišićima i kostima.

Jačina bola je veoma subjektivna. Bol se oseća sa obe strane tela i u rukama i nogama. Pogoršava se raznim nadražajima (fizičko opterećenje, stres, promena klimatskih uslova i dr).

Bolesnici se žale da loše spavaju, a ujutru se bude bezvoljni i umorni, jer im san nije doneo osveženje i odmor. Težak umor i malaksalost, naročito ujutro, umanjuje fizičku sposobnost.

Bolesnici se često žale na opšte tegobe kao što je glavobolja i ukočenost. Imaju osećaj da im je ruka ili noga hladna, utrnula i otečena, iako taj otok nije stvarno prisutan. Ovi simptomi izazivaju teskobu, potištenost, pa i depresiju.

Poremećaj sna ima 75 do sto odsto bolesnika sa fibromijalgijom, što izaziva depresiju i umor, a to opet utiče na poremećenu percepciju bola. Sva dosadašnja ispitivanja ukazuju da osnovu patogeneze čini poremećena psiho – neuro – imuno 6

- endokrina osovina.

Dijagnoza se postavlja na osnovu podatka o bolu u četiri područja tela. Bol je neprekidan i traje duže od tri meseca. Istovremeno, lekar pregledom otkriva osetljivost najmanje 11 od ukupno 18 tačaka na karakterističnim mestima na telu. Bolnu osetljivost pojedinih tačaka na telu lekar ocenjuje pritiskom palca.

Lečenje zahteva dosta upornosti i strpljenja lekara, ali i pacijenta. Neophodno je pacijentu objasniti prirodu bolesti, uveriti ga u mogućnost uspešnog lečenja i ohrabriti ga. Glavni cilj u lečenju fibromijalgije je da se smanji bol i napetost, koju ova bolest izaziva kod bolesnika. Bolovi se ublažavaju analgeticima, antireumaticima, lokalno infiltracijama glikokortikoida u najbolnije tačke. Važno je i da se i porodici objasni da, iako je bol stvaran i jak, ne postoji nikakva teška reumatska bolest, niti opasnost da dođe do oštećenja zglobova.

Savetuje se odgovarajući odmor, eventualno korigovanje načina ponašanja i životnih navika. Pre svega se misli na uravnoteženu ishranu i svakodnevnu fizičku aktivnost. Veoma su korisne vežbe istezanja mišića, brzo hodanje, plivanje. Pored toga, primenjuje se fizikalna terapija – analgetske procedure (laser, TENS, elektroforeza, ultrazvuk, niskoflekventni magnet).

Može da pomogne i ručna masaža (umeren pritisak) i akupunktura. Da bi se poboljšao kvalitet sna konsultuje se i neuropsihijatar, koji može da preporuči određene medikamente ili/i psihoterapiju.

dr Mirjana Dejanović,

spec. fizikalne medicine

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Dermatologija

Melanom

KOŽA

OGLEDALO ZDRAVLJA

Svake godine od melanoma oboli oko 130 hiljada ljudi u svetu. Štetni UV zraci. Hiruškim uklanjanjem melanoma u ranoj fazi uspešno se izleči preko 90 odsto pacijenata

TUMORI kože su veoma česti i pogođaju znatan broj ljudi. Lečenje ovih promena danas je veoma uspešno ako se započne na vreme. Ukoliko se, međutim, tumori kože ne uoče na vreme i dođe do njihove progresije, mogu da dovedu do ozbiljnih posledica poput mutilacije ili velikog oštećenja kože i potkožnih struktura, a u nekim slučajevima i do smrti.

Nemelanomski tumori, u koje ubrajamo bazocelularni i spinocelularni karcinom, najčešći su tipovi karcinoma kože kod ljudi. Svake godine u svetu se dijagnostikuje preko deset miliona bazocelularnih i skoro tri miliona novih slučajeva spinocelularnog karcinoma. Na sreću, ovi karcinomi kože su izlečivi kod 99 odsto pacijenata. Od nemelanomskih karcinoma obolevaju prvenstveno osobe svetle kože, češće muškarci nego žene, a ove promene su najčešće lokalizovane na glavi i vratu.

Učestalost tumora kože, a među njima i malignog melanoma, raste poslednjih 30 godina svuda u svetu. Svake godine od melanoma oboli oko 130 hiljada ljudi, a broj obolelih od melanoma u svetu je u stalnom porastu (tri do sedam odsto godišnje).

Melanom je maligni tumor, koji nastaje od pigmentnih ćelija kože, melanocita. Može da se javi u svakom uzrastu, ekstremno retko u detinjstvu. Najčešće se javlja kod osoba starosti od 40 do 60 godina. U Evropi se češće javlja kod žena nego kod muškaraca, dok je u Australiji i na Novom Zelandu, koji imaju najveću učestalost melanoma u svetu, češći kod muškaraca. U Srbiji nešto ćešće obolevaju muškarci nego žene.

Melanom može da se pojavi bilo gde na koži. Međutim, kod žena su najčešće zahvaćeni donji ekstremiteti, dok je kod muškaraca najčešće zahvaćen trup, posebno leđa. U Evropi žene češće obolevaju, ali muškarci češće umiru od melanoma.

Melanom je najagresivniji od svih tumora kože, jer vrlo brzo metastazira i zahvata druge organe. Hirurško uklanjanje melanoma u ranom stadijumu dovodi do izlečenja kod 90 do 95 procenata pacijenata. Ne treba paničiti, melanom jeste jako agresivan tumor, ali njegovo rano otkrivanje i pravovremena hirurška intervencija omogućavaju izlečenje i poboljšanje preživljavanja.

Razlozi za nastajanje karcinoma kože nisu u potpunosti razjašnjeni, ali glavnim uzrokom za porast učestalosti melanoma i nemelanomskih malignih tumora kože u poslednjim decenijama se smatra povećano izlaganje sunčevim zracima (UV radijacija).

Drugi poznati faktori rizika za razvoj ovih karcinoma su jonizujuće zračenje, arsenik, hroničan pad imuniteta.

Promena načina života i odnosa prema sunčanju dovela je do

povećenog izlaganja UV radijaciji, posebno osoba sa svetlom kožom. Produženo intenzivno sunčanje tokom godišnjih odmora, upražnjavanje sportova na otvorenom i izmena stila oblačenja (manje odeće, više obnažene kože) doveli su do toga da sve veća površina kože bude izložena UV zracima.

Danas je preplanula koža prihvaćena kao znak „zdravijeg izgleda“, tamnо prebojenа коža je simbol atraktivnosti i dobrog zdravlja, a upotreba solarijuma znatno je povećana poslednjih decenija. Ne smemo zaboraviti da prekomerno kratkotrajno ili dugotrajno izlaganje dejstvu UV radijacije iz veštačkih izvora, kao što su solarijumi, može dovesti do prevremenog starenja kože, slabljenja ili potpunog blokiranja imunskog sistema, oštećenja očiju, uključujući kataraktu i melanom na oku, kao i karcinoma kože.

Tenirana koža ne predstavlja znak dobrog zdravlja, ona zapravo predstavlja kožu oštećenu UV radijacijom.

Prevencija karcinoma kože je od izuzetnog značaja, jer je prognoza bolesti bolja kod rano dijagnostikovanih promena. Prevencija melanoma podrazumeva, pre svega, adekvatnu zaštitu od sunca, kao i od veštačkih izvora UV zračenja, ali važnu ulogu ima i rano otkrivanje melanoma, lečenje i praćenje ovakvih pacijenata. Stoga, uvedimo samopregled kože u našu svakodnevnu rutinu, što ne oduzima mnogo vremena, jer nam je koža dostupna pregledu. Promenimo naš odnos prema sunčanju, primenom preporuka za zaštitu od štetnog dejstva UV radijacije poreklom od sunca kao i veštačkih izora. Čuvajmo i naše najmlađe, koji nemaju naša saznanja!

dr Nada Tatić, spec. dermatovenerologije

7

Dr Risti}

Dermatologija

365 dana uz Vas

Samopregled mladeža

OPREZ ZA MIRAN SAN Redovan samopregled kože i mladeža pomaže kliničkoj pouzdanosti dijagnostikovanja

MLADEŽI su dobroćudne promene na koži, ali su danas postali posebno interesantni svima nama pošto je opasni melanom, najteži oblik raka kože, nekada vrlo sličan bezopasnim mladežima i odatle opravdan strah od svake izrasline na koži. Dermatolozi iz tog razloga upozoravaju na izuzetnu važnost redovnih sistematskih pregleda kože, koji podrazumevaju pregled svih mladeža kao i drugih promena na koži i dostupnim sluznicama.

Melanom je jedan od deset najčešćih malignih tumora i u 50 do 80 odsto slučajeva nastaje na do tada neizmenjenoj koži. Procenjuje se, međutim, da oko 20 do 50 odsto melanoma dolazi od promena na već postojećim mladežima. Većina mladeža je bezopasna, ali zbog mogućnosti promena na već postojećim mladežima, kao i tumora kože nalik mladežima, važno je redovno praćenje promena na koži. Kod kuće to možemo obaviti jednostavnim samopregledom, što nije sasvim pouzdan metod, ali ga ne treba zanemariti, a svaku dalju sumnju treba otkloniti odlaskom na dermatološki pregled.

Na važnost redovne kontrole kože i mladeža, najpre samopregledom, a potom i odlaskom kod lekara, podseća nas dr Nada Tatić, specijalista dermatovenerologije.

Kome je sve potreban samopregled mladeža?

Svima! Počev od dečijeg uzrasta potrebno je da svi naučimo kompletan samopregled kože, pa i mladeža. Deci bi to trebalo da rade roditelji, a kod regija nedostupnih samopregledu (kao što je koža leđa ili vlasišta) korisno je zamoliti nekog od članova porodice za pomoć. Uz samopregled kože savetujemo i redovne godišnje dermoskopske preglede mladeža kod dermatovenerologa. Ovakvi pregledi kliničku pouzdanost dijagnostikovanja melanoma “golim okom”, koja iznosi 65 procenata, uvećavaju za dodatnih pet do 30 procenata.

Koliko često se preporučuje samopregled?

Toliko često da nam postane navika, ali ne i preterano često kako nam ne bi bio opterećujući. Za najveći broj ljudi preporučuje se samopregled jednom u tri meseca. Za samopregled možemo da koristimo i fotografisanje regija kože digitalnim fotoaparatom uz čuvanje snimaka, bar jednom godišnje.

Koliko dugo traje samopregled mladeža?

Posle nekoliko samopregleda, kad postanemo uvežbani, dovoljno nam je samo deset minuta za pregled čitave kože.

•• •

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Šta tražimo?

Tumori kože mogu da budu raznolikog izgleda, te je izuzetno važno zapaziti rane upozoravajuće znake. Prvo i osnovno je uočiti bilo kakvu promenu, koju do tada nismo imali na koži i/ili na postojećim mladežima, bradavicama i drugim bezopasnim promenama na koži. Zapamtite i ne ignorišite: male promene, kao i promene koje nisu bolne.

Koji su to “znaci opasnosti”, na šta treba obratiti pažnju?

Pre svega, na promenu boje, ali i veličine i debljine (uvećenje ili smanjenje). Takođe, valja obratiti pažnju na menjanje teksture, nepravilne ivice, promer veći od šest milimetara, svrab, osetljivost ili bol, crvenilo i zapaljenje kože kao i pojavu kraste i moguće povređivanje. Važni znaci upozorenja su i: rana ili krvarenje, curenje tečnosti/limfe; rana, koja ne zarasta duže od nekoliko dana i javlja se ponovo; promena, koja ima izgled upadljivo drugačiji od svih ostalih; novonastala promena, koja brzo raste i nestajanje mladeža.

Koje delove kože gledamo?

Sve! Samopregled počinjemo od glave da bi se završili na stopalima. Pregledajte lice, uši, nos, usne, a od pomoći mogu da budu jedno ili dva ogledala. Obratite pažnju na kožu vlasišta, koristite češalj ili fen za pomeranje kose. Zamolite nekog od članova porodice da pomogne prilikom obavljanja samopregleda.

Pregledajte pazuhe, ruke, laktove, kolena, šake, stopala prste, prostore između prstiju, nokat i ležište nokta. Ne zaboravite sedalnu regiju i genitalije!

Kad se treba obratiti lekaru?

Obratite se za pomoć lekaru, bez ustručavanja, za bilo koju promenu na koži koja Vas zabrinjava, deluje neobično ili ne znate o čemu se radi. Vodite se se devizom „što ranije to bolje“!

Redakcija

SLIKA KAO HILJADU REČI

Kako se izvodi samopregled kože?

8

9

Dr Risti}

365 dana uz Vas

GINEKOLOGIJA

Svrab, peckanja, sekret, infekcije...

GENITALNA kandidijaza je najčešća vaginalna infekcija kod žena reproduktivnog životnog doba. Baketrijska vaginoza (ranije označena kao nespecificni vaginitis) je na drugom mestu po učestalosti i veoma je uporna vaginalna infekcija.

Kandidijaza je skoro uvek posledica autoinfekcije, tj. infekcije gljivicama, koje normalno nastanjuju čovekov organizam i koje se iz određenih razloga, u određenom trenutku počnu intenzivno razmnožavati.

•• •

VAGININI MONOLOZI

Prekomerna upotreba antibiotika, kortikosteroida, lekova za imunitet, kontraceptivnih tableta, ali i alkalnih sapuna, agresivnih deterdženata za pranje veša, sintetičko donje rublje, neadekvatni dnevni ulošci i preparati za intimnu higijenu, pa i kondomi - sve to iritira i izaziva vaginalne infekcije 10

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

SPORT I INFEKCIJE

Mere opreza su značajne i ukoliko se bavite sportom. Najvažnije je održavati ličnu higijenu, kako za vreme, tako i posle treninga. Koristite pamučni veš i udobnu sportsku odeću od specijalnih, propustljivih materijala. Za vreme treninga treba izbegavati usku i sintetičku odeću, koja može da iritira i, uz pojačanu vlažnost zbog znojenja, poveća sklonost ka infekciji.

Najčešći razlozi su: prekomerna upotreba antibiotika širokog spektra, kortikosteroida, imunosupresiva, kontraceptivnih tableta, prekomerna higijena polnih organa upotrebom alkalnih sapuna, koji uništavaju normalnu floru sluzokože, trudnoća, menstruacija, neadekvatan veš ili higijenski ulošci, neregulisana šećerna bolest... Simptomi su pojačan beličasti sekret, intenzivan svrab i iritacija u vagini i vulvi. Sekret je beličast, gust kao sir, bez mirisa. Na zidovima vagine i na vulvi ima otoka i crevnila.

Infekcija se lako dijagnostikuje na osnovu kliničke slike i/ili laboratorijskom (mikrobiloškom) analizom vaginalnog sekreta.

Leči se antimikoticima u obliku vaginaleta, krema ili tableta.

Bakterijska vaginoza je poremećaj normalne bakterijske flore vagine. Najčešće je u vezi sa gubitkom protektivnog laktobacila, koji normalno živi u vagini, a prisutna je i predominacija anaerobnih bakterija (Gardnerella vaginalis). Iako patogeneza (nastanak i razvooj bolesti) i način prenošenja bakterijske vaginoze nisu u potpunosti poznati, danas je moguće gotovo kod svih pacijentkinja postaviti dijagnozu i sprovesti efikasnu terapiju. Karakteriše je sivo – beličasti homogeni vaginalni sekret, neprijatnog mirisa (miris pokvarene ribe), svrab, peckanje i bol. Karakterističan miris se često pojačava nakon intimnih odnosa i posle menstraucije.

Leči se preparatima metronidazola, koji se koriste lokalno (vaginaleta) ili kao tablete za oralnu primenu. U poslednje vreme, zbog upornosti i čestih recidiva, propisuje se i lek metronidazol, a na kraju vaginalni probiotik, koji služi za regulaciju (obnovu) vaginalne flore.

S obzirom da su kandidiaza i bakterijska vaginoza jako uporne i često s recidivom, potrebno je adekvatno lečenje lokalnim preparativa, ali i sistemsko - tabletama za oralnu primenu (antimikotici i antbiotici). Kod jako upornih infekcija treba tragati za stanjima (bolestima), koja doprinose nastanku infekcije.

Takođe, treba lečiti ili sanirati osnovnu bolest (dijabetes) ili stanje (pad imuniteta). Nakon lečenja infekcije valja obavezno uraditi kontrolne briseve radi utvrđivanja efikasnosti terapije.

Nisu retki ni kontaktni dermatitisi, ekcemi i alergijske manifestacije u genitalnoj regiji. Promene se manifistuju najčešće na koži genitalne i analne regije, poput svraba, otoka i crevnila.

Uzrok ili provocirajući faktor mogu da budu razni preparati za intimnu higijenu, intimni pirsing, deteredženti i omekšivači za rublje, lateks u kondomu ili sintetička odeća. Takve promene saniramo uz prethodnu konsultaciju ili adekvatno lečenje kod dermatovenerologa.

I mnoge seksualno prenosive bolesti mogu da uzrokuju vaginalnu iritaciju, poput trihomonijaze, hlamidije, mikoplazme, ureplazme i HPV infekcija (polne bradavice ili kondilomi). Infekcija izazvana Humanim papiloma virusom je najverovatnije najraširenija seksualno prenosiva bolest (neki izvori navode da čak oko 70 odsto odraslih osoba biva inficirano u toku života), ali je najveći broj asimptomatski.

Ukoliko se dijagnostikuje neka seksualno prenosiva bolest obično se leče oba prtnera, a prevencija podrazumeva da se koristite kondomi svaki put kod intimnih odnosa i izbegava promiskuitet. Ukoliko mislite da ste zaraženi, izbegavajte seksualni kontakt i posetite lekara. Ako imate simptome kao što su genitalni sekret, peckanje, neobičan bol ili osip, odmah konsultujte lekara, a intimne odnose izbegavajte dok ne utvrdite da li ste zaraženi.

•• •

PAMUK JE O.K.

U lečenju vaginalnih infekcija važno mesto imaju i neke promene u svakodnevnim navikama. Neophodno je izbegavati vaginalna ispiranja, parfimisane higijenske proizvode, preparate za intimnu higijenu, tesnu odeću, sintetički veš, dnevne uloške.

Svi oni mogu da naruše ravnotežu vaginalne flore.

Preporučuje se pamučni veš, umesto veštačkih materijala, redovno održavanje higijene intimne regije, naročito nakon sporta ili treninga.

Čim osetite svrab ili iritaciju genitalne regije obratite se ginekologu. Ne koristiti terapiju ni pomoćne lekovite preparate bez prethodnog pregleda ili konultacije ginekologa. Izbegavajte preparate za intimnu negu i vaginalno ispiranje, jer to može da naruši vaginalni floru, a gelovi (kupke i sapuni) da oštete zaštitini sloj kože, tj. površnu barijeru i omoguće lakši prodor toksičnih materija kroz slojeve kože što kasnije može da izazove reakciju.

dr Slađana Tufegdžić, spec. ginekologije i akušerstva 11

Dr Risti}

GOST SARADNIK

365 dana uz Vas

Proširene vene

BOLEST SAVREMENOG NAČINA ŽIVOTA Dugotrajno sedenje na poslu, odsustvo fizičke aktivnosti i sve češća gojaznost onemogućavaju dejstvo venske pumpe, tako da krv pod dejstvom zemljine teže ostaje u donjim delovima nogu, koji vremenom oteknu

•• •

12

BRZO I EFIKASNO

Veliki značaj u lečenju ima takozvana kompresivna terapija, kojom se podstiče prekidanje abnormalne cirkulacije iz dubokih u površne vene uz pomoć sklerosredstava i kompresije. U poređenju sa drugim vidovima terapije i postignutim rezultatima, neke prednosti, kao što su način primene, ušteda vremene i cena, idu u prilog ovoj terapiji.

Svakako da je jedan od osnovnih uslova, da se ova metoda lečenje primenjuje pravilno.Velika prednost za bolesnika je i što se ovaj tretman u celini sprovodi ambulantno, što znači da se štedi radno vreme, bolesnik se ne odvaja od kuće, a finansijski efekat je takođe značajan. Tehnika aplikacije je takva da po završenom lečenju ne ostaju nikakvi ožiljci što je sa aspekta estetike, naročito za žene značajna prednost, pogotovu za lica čija profesija to ne dozvoljava.

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

PODACI stručnjaka pokazuju da oko 30 odsto ljudi u svetu pati zbog različitih problema sa venama, krvnih sudova koji vraćaju krv iz kapilara ka srcu. Poseban problem su proširene vene, odnosno one koje se nalaze ispod same kože. Ova vrsta vena čini najčešće oboljenje krvnih sudova nogu.

Kako objašnjava dr Nenad Ilijevski, specijalista vaskularne hirurgije - konsultant u Domu zdravlja “Dr Ristić”, među pacijentima postoji velika zabluda da „proširene vene ne treba operisati, pošto se redovno vraćaju, a pogotovo ne pre trudnoće, pošto se tada pogoršavaju“.

- Prva zabluda je posledica neuviđanja činjenice da se na operaciji obolele vene odstranjuju, tako da se ništa ne može „vratiti“. Ukoliko operisani pacijent ne ukloni faktore rizika i nastavi da živi kao i ranije, u uslovima značajnog genetskog opterećenja, mogu se javiti novi problemi. Druga zabluda tretira bolest proširenih vena u trudnoći kao estetski, a ne funkcionalni problem, pri čemu se prenebregava činjenica da je trudnoća stanje u kome postoji povećana sklonost ka nastanku tromboze, sa svim komplikacijama, koje mogu ugroziti i majku i dete. Prevencija venske tromboze se nameće kao primarni cilj svakodnevnog ponašanja i lečenja bolesti vena – ističe dr Ilijevski.

Savremeni način života, dugotrajno sedenje na poslu, odsustvo fizičke aktivnosti i sve češća gojaznost onemogućavaju dejstvo „venske pumpe“, tako da krv pod dejstvom zemljine teže ostaje u donjim delovima nogu, koji vremenom oteknu.

Ovi otoci su u početku bezazleni, povlače se tokom noći, a tokom dana se postepeno povećavaju.

-Ukoliko ovakav proces dugo traje, pogotovo kada postoji porodična istorija o bolesti proširenih vena, dakle genetska predispozicija za slabost venskog zida, otoci postaju trajni, a zidovi vena postaju sve tanji i javljaju se segmentna proširenja, takozvani varikoziteti, a tada govorimo o bolesti proširenih vena. Kako se krv dugo zadržava u ovako proširenim venama, stvaraju se uslovi za nastanak tromboze, zgrušavanja krvi, što je potencijalno vrlo opasna komplikacija – objašnjava dr Ilijevski.

Tromboza u površnom venskom sistemu, takozvani tromboflebitis, nastaje kod nelečene bolesti proširenih vena i najčešće nije opasno oboljenje. Karakteriše se crvenilom duž velike ili male potkožne vene noge, ili na mestima gde od ranije postoje varikoziteti. Najčešće se lako leči, ne daje fatalne komplikacije, ali svaki novi atak može sve više da oštećuje već promenjenu venu, tako da se definitivno zbrinjava hirurškim zahvatom, kojim se obolela vena u potpunosti uklanja.

-Veoma je važno da kod postojanja tromboflebitisa pacijent ne miruje stalno, da bi aktiviranjem venske pumpe, odnosno mišića potkolenice, pospešio protok krvi i time ograničio trombozu. U suprotnom, može doći do vrlo ozbiljne komplikacije, kada tromboza napreduje duž vene, do mesta gde se površna vena uliva u duboki venski sistem, kada preti opasnost od nastanka duboke venske tromboze. U takvim slučajevima treba hitno pristupiti hirurškom lečenju - dodao je specijalista vaskularne hirurgije.

Dr Risti} U slučajevima kada se radi o trombozi u dubokom venskom sistemu situacija je bitno drugačija, jer krajnja posledica može da bude odvajanje dela tromba, koji potom biva nošen venskom strujom iz donjih udova ka srcu. Kada srce „ispumpa“ tromb u plućnu arteriju - dolazi do plućne embolije. Kada tromb nije veliki, dolazi do zapušavanja manje grane plućne arterije, sa isključenjem delova pluća iz funkcije. Smatra se da ova pojava godišnje samo u Americi izazove oko 600.000 slučajeva plućne embolije i od 150.000 do 200.000 smrti.

-Bolesnici često dolaze na pregled u hroničnoj fazi, kada je tromb već organizovan i kada je realna opasnost od plućne embolije minimalna. Eventualna trudnoća, pobačaji, gojaznost, naglo gubljenje telesne težine, iscrpljujuće dijete, hematološke bolesti, kao i bolesti srca mogu ukazati na uzroke nastanka tromboze u površnom, a još češće u dubokom venskom sistemu. Treba insistirati na stanjima i navikama koje mogu biti od značaja i to: prethodna trauma, pušenje, uzimanje kontraceptiva, maligniteti, druge teže bolesti i sistemske infekcije. Sve ovo može da dovede do stanja sklonosti ka pojačanom zgrušavanju krvi, a samim tim i do pojave tromboze – rekao je dr Ilijevski.

Interesantan je mehanizam nastanka tromboze kod poslovnih ljudi koji često putuju avionom. Zbog dugotrajnog sedenja tokom prekookeanskih letova i značajnog gubitka tečnosti iz organizma, u venama potkolenice se može formirati tromb, koji može da se pokrene po napuštanju aviona, pa su japanski autori čak opisali i iznenadne smrti. Bolesnici se najčešće žale na bol, oticanje i toplinu u potkolenici, a opisuju i različite promene na koži.

Redukcija težine, izbegavanje dugog sedenja i stajanja, hodanje, uzimanje većih količina tečnosti pri ekstremnim spoljašnjim temperaturama i pravovremeno hirurško lečenje bolesti proširenih vena su optimalan način prevencije tromboze, i svih eventualnih posledica njenog nastanka. Kod već nastale tromboze, hirurško lečenje je moguće samo u prvih nekoliko sati, a hronična terapija traje mesecima, često i godinama.

-Operacija može imati minimalne komplikacije, dok su ozbiljnije neprihvatljive u ozbiljnim vaskularnim centrima, iako se ne mogu potpuno isključiti kao mogućnost. Indikacije za hirurško lečenje varikoziteta su relativno široke: osim simptomatologije koja se najčešće opisuje kao osećaj „težine“ u nogama, praćen otocima i noćnim bolovima, tromboflebitis, kožne promene, a posebno preteći poput rana na unutrašnjoj strani potkolenice, neposredno iznad skočnog zgloba, predstavljaju indikaciju za hirurško lečenje. Takođe, u slučaju profesija koje su nespojive sa postojanjem varikoziteta, kao što su gluma, ili manekenstvo, operacija može biti indikovana i kada postoje manji, ali vidljivi varikoziteti, iz estetskih razloga - smatra dr Ilijevski.

Definitivna odluka donosi se posle ispitivanja ultrazvukom, pouzdanom i bezbolnom metodom, kojom se verifikuju sve promene, kako u površnom, tako i u dubokom venskom sistemu. Operacija se izvodi u epiduralnoj ili spinalnoj anesteziji, osim kada bolesnik zahteva opštu anesteziju.

Redakcija 13

Dr Risti}

Psihologija

365 dana uz Vas

Priča o nama - empatija

ŽIVOT U TESNIM CIPELAMA Razumevanje, saosećanje, bezuslovno prihvatanje ključne reči za empatiju, osećanje, koje moramo pažljivo graditi

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

FINSKA poslovica kaže da se „mudrošću kuća gradi, a razumevanjem održava“. Ipak, da li smo danas sposobni da bliske i ljude u našem okruženju, ali i one, koje ne poznajemo, ali čitamo ili slušamo o njima, razumemo, prihvatamo, bezuslovno i bez osude ili, kako kažu psiholozi, da li smo sposobni da bar za trenutak „budemo onaj drugi“? Za razliku od simpatije, kad proživljavamo osećanja nama dragih i bliskih osoba, pomoću empatije (danas sve češće upotrebljavane reči, a tako malo primenjenog osećanja) trebalo bi da saosećamo, da se uživljavamo u svest drugih osoba, da se identifikujemo s drugima i njihovim načinima mišljenja i osećanja, iako su suprotna našim. Ovako gledano, čini se da današnjoj civilizaciji najviše nedostaje baš - empatija.

O tome da li je današnji čovek saosećajan i kako možemo da naučimo da bolje razumemo druge razgovaramo sa Irinom Radanović, psihologom i psihoterapeutom u Domu zdravlja Dr Ristić.

osnovu čega bismo mogli pretpostaviti određeno ponašanje, jer pri svakom odlučivanju i postupanju različiti faktori imaju značajnu ulogu. Ipak, činjenica je da zbog sve složenijeg, opterećenijeg i otuđenijeg načina življenja i empatija ima sve manju ulogu, ne neguje se i zanemaruje.

Šta je to empatija?

Pojam empatija se prvobitno koristio u estetici i eksperimentalnoj psihologiji, a povezuje se sa nemačkim filozofom i psihologom Lipsom, koji je pokušao da objasni način na koji se unosimo u umetničko delo i pridajemo mu određeno emocionalno značenje. Ubrzo nakon toga je empatija postala često upotrebljivan pojam u različitim društvenim naukama, pre svega u psihologiji. Danas se njime u najvećoj meri koriste stručnjaci za mentalno zdravlje i od velikog je značaja za psihoterapijski rad. Međutim, empatija se sve češće upotrebljava i u svakodnevnom govoru i zato bi bilo korisno jasno je definisati. Univerzalnu definiciju empatije nije lako dati, jer, sa apsekta psihologije, postoje različita objašnjenja i pristupi ovom pojmu, u zavisnosti od teorijskog gledišta stručnjaka. Najčešće pominjano, pa i u najvećoj meri prihvaćeno, je gledište poznatog psihologa, Karla Rodžersa, gde on empatiju definiše kao sposobnost osobe da opazi i razume referentni okvir druge osobe sa njegovim emocionalnim komponentama i značenjima kao da je upravo ta druga osoba, ali nikada ne gubeći taj “kao da” uslov. Dakle, empatija podrazumeva mogućnost osobe da razume tuđa razmišljanja i osećanja, da svet percipira onako kako to čini druga osoba, tj. da posmatra svet “iz cipela drugog”. To ne znači da osoba doživljava i emotivno proživljava isto što i ona druga, već da je prisutno tzv. empatičko razumevanje. Treba razlikovati empatiju od simpatije ili sažaljenja, jer dok je empatija „osećanje sa nekim“, simpatija podrazumeva „osećanja za nekog“. Na primer, empatisati sa osobom koja je tužna bi značilo da i vi sami osećate tugu, dok bi simpatija pre sa sobom nosila sažaljenje.

Zašto je u današnje vreme emapatije sve manje, gde se izgubila ljudskost?

•• •

DOBRO SE DOBRIM VRAĆA

Šta nam dobro može doneti empatija?

Zdrave i funkcionalne odnose sa drugim osobama, bilo da je reč o porodičnim, partnerskim, socijalnim ili poslovnim odnosima. Omogućava nam razumevanje, koje je moguće, ukoliko mi to želimo i možemo, iskoristiti na pozitivan način.

14

Empatija ne znači nužno da će se osoba ponašati na određeni način. Moguće je da osoba empatiše sa drugom, ali da u skladu sa svojim interesima i ciljevima odlučuje da se ponaša na određeni način, koji može biti etiketiran kao “nehuman” (na primer, u situaciji krize, poslodavac može empatisati sa radnikom, koji ima troje dece i ostaje nezaposlen, ali to ne mora da promeni njegovu odluku o otkazu). Ili, pri raskidu, jedan od partnera može zaista empatisati sa onim, koji taj prekid ne želi, ali to opet ne znači da će zbog toga ostati sa tim partnerom.

Međutim, to može biti dobra osnova za korektan dalji odnos.

Zato je problematično govoriti o empatiji kao o nečemu na

Da li se empatija uči ili se stiče rođenjem te koliko je važno vaspitanje?

Smatra se da postoji i neurološka osnova za empatiju, a ona se definitivno razvija tokom života. Sposobnost za empatiju podrazumeva određeni stepen razvijenosti kognitivnih (spoznajnih) sposobnosti i za razvoj empatije se smatra u velikoj meri značajnim afketivni (razmena osećanja) odnos roditelja i deteta. Dakle, različiti faktori utiču na razvoj empatije, kako lični tako i socijalni. Određena istraživanja su pokazala da se empatija razvija u okruženju u kom su zadovoljene emocionalne potrebe deteta, dok ukoliko to nije slučaj (na primer, kod zanemarene i zlostavljane dece) kapaciteti za empatiju su najčešće manji, ali to ne mora nužno da bude pravilo.

Da li zbog prevelikog saosećanja sa drugima možemo da zaboravimo na sopstvena osećanja?

Sa empatijom se ne može da pretera, jer to je “osećanje sa”, a ne “osećanje za nekog”. Ona podrazumeva, pre svega razumevanje drugog, a ne osećanje za drugog.

Kakva je veza između inteligencije i empatije?

Noviji pravci u psihologiji govore o postojanju više različitih vrsta inteligencije, što treba imati u vidu kada govorimo o povezanosti empatije i inteligencije, jer empatija nije u vezi sa svim vrstama inteligencije. Najveći broj psiholoških istraživanja je pokazao da postoji pozitivna korelacija između empatije i emocionalne i socijalne inteligencije, što znači da osobe koje imaju veću sposobnost za emaptiju pokazuju i veći stepen emocionalne i socijalne inteligencije.

Redakcija 15

16