ИСТОРИЈА ВАСПИТНЕ СЛУЖБЕ У КПЗ ВАЉЕВО by Željko Krstić

Жељко Љ. Крстић, социолог

25.01.2017.

5О ГОДИНА СЛУЖБЕ ЗА ПРЕВАСПИТАЊЕ У KПЗ ВАЉЕВО Увод : Циљ рада је да реално сагледа развој Службе преваспитања у КПЗ Ваљево, почев од 1965 г. до данас. Да би то постигли потребно је било најпре уочити , ''маркирати'' најбитније сегменте службе а то су : Пријемно одељење, васпитачи који су водили и воде осуђеничке групе, као и засебне : секторе Слободног времена- Дом културе и забодске школе где се обавља како, обука осућеника по радионицама, тако и завршетак О.Ш.. Све су то битни сегменти васпитне службе уз коју у установи постоје и остале четири: Служба обезбеђења, која је најбројнија, служба за упошљавање у којој одлазе осуђени ( погон) након обуке у школским радиницама. Служба опших послова и здравствена служба су такође бине за функцинисање установе, али нису за сада предмет начег интересовања. Овај рад се искључиво бави Службом за преваспитање јер, би сваки излет у другу службу, био својеврсни улазак у левиринт. Да би се снашли у лавиринту Службе за преваспитање, која је пре пар година променила назив у Службу за третман послужили су нам као извори грађе домски листови :'' Будућност'', '' Прави смер'' и '' Путокази'', који у континуитету излазе од 80 тих година. Сем писаних извора као изворе смо користили сећања пензионисаних васпитач. Да би добијене податке проверили, као извoре смо користили и персонална досијеа која постоје у КПЗ за малолетнике у Ваљеву.

Кључна речи : васпитачи, затвор, служба за преваспитање, осуђеници, осуђеничке групе, слободно време, Србија

Увод Предмет нашег рада су затворски васпитачи у КПЗ Ваљево 1 од његовог оснивања 1965 г. па до данашњих дана. Оно што је уочено у структури вапитача који су радили на почетку је чињеница да су они били класични педагози, социолози и психолози , дакле кардови, углавном, са Филозофског факултета у Београду. Такође је уочено да су неки васпитачи били учитељи2 па су се временом дошколовали или пре ступања у КПДом или током рада. Након ове прве фазе наступаји кадрови са Више дефектолошке школе а касније , од осамдесетих година примат у затвору преузимају специјални педагози , одноно кадрови са Дефектолошког факултета у Београду (ФЕСПЕР - Факултет за спедијалну едукацију и рехабилитацију) . То што су први васпитачи били учитељи и педагози, говори о педагошкој димензији преваспитања у чијој је основи било образовање, школовање, завршетак заната., читање књига.Временом је педагошка компонента у преваспитању све више губила на значају, као и сама Служба за преваспитање . Оно што је новина у последњој деценији да инициајтиву поред васпитача прузимају правници, као саветници руководиоцима и осуђеним лицима. Такође, може се закључити да је стражарска служба била и остала главна и најбројнија у свим затворима без обзира што се „ после савeтовања управника и шефова васпитнe службе у Београду 1953. долази до посвећивања веће пажње проблему преваспитања. Те године се оснива Одсек за преваспитање'' ...( Монографија; КПЗ Ниш 2010, 143 .) Стиче се утисак да служба за преваспитање и дан данас после седамдесет година свог постојања није створила свој професионални идентитет. Сем тога служба за преваспитање се поделилила по „ професионалним шавовима“, где су се издвојили доминантни дефектолози – специјални педагози и „остали“ које чине: социолози, психолози, педагози, андрагози, социјални радници. Са давањем на значају служби обезбеђења која је по образовању знатно испод затворских васпитача, затворске власти су одржавале „ мир у кући“ који никада није могао да прикрије скривени антагонизам између : многобројних стражара и малобројних васпитача. У међувремену Служба за преваспитање је 2009 г. променила назив у Службу за третман, изменама Закона о извршењу кривичних санкција ( Службени гласник РС, број 72). Уведене су и алтернативне санкције, које подразумевају и повереника. Он се бира, углавном, из редова затворског васпитача, који поред осталог контролише осуђено лице које на својој нози носи наруквицу, боравећи у свом стану или кући. Пошто је некада осуђено лице носило на својој нози окове, различите тежине, циљ рада је да покаже у ком смеру се у Србији развија систем за изврешење, са наруквицама на нози. Односно да ли само по себи са увођењем алтернативних санкција решава проблем адекватне казне или продубљује социјални јаз између осуђених лица који већ постоји у сваком затвору . „ У трагању за решењем насталих проблема ( висок проценат пораста кривичних дела, „ пренасељеност“ затвoра, рецидивизам, непримерена казнена политика, неефикасност 1

КПЗ Забела је најпре био замишљен као малолетнички затвор, да би временом постао затвор строго затвореног типа. Занимљиво је да су у српским затворима крајем 19 в. жене и мушкарци издржавали заједно казну, све до 1897 г. када је у Пожаревцу изграђен посебан и једини државни затвор за жене. 2 Учитељи пре доласка у КПДома Ваљево су били: Пунића Џукић, Верољуб Радојичић, Синиша Мировић и Милан Божић. Занимљиво је да су сви они завршили факултете. Прва тројица су дипломирали пре доласка у Дом.

процеса ресоцијализације у поступку извршења казне затвора и др. , ) од недавно се у Србији кренуло са увођењем алтернативних санкција- казне рада у јавном интересу и условне осуде са заштитним надзором. У ту сврху су предузети неопходни кораци на одабиру и едукацији кадра, а потом и стварању конкретних судова у локалним заједницама за реализацију ових санкција . '' ( Монографија, КПЗ Ниш 2010, стр. 233 ) . 1. ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА ВАСПИТАЧА: Од средине шездесетих и седамдесете године. Како је све почело : '' ...Званични почетак дана Завода датира од 19 јула 1965 г.ког датума су формиране прве службе и примљени први кадрови. Први малолетници су приспели из казнено- поправних установа у Заници и Идризову. Завод је био савезног значаја, примао је малолетнике са целе територије бивше СФРЈ, без Словеније , која је имала своју установу у Добу при Мирни. У протеклом периоду долазило је до премене ресора па је целокупан систем извршења кривичних санкција Југославије 1. јула 1968 г. прешао из ресора Унутрашњих послова у ресор Правосуђа. Ускоро ћемо прославити 35. јубилеј и којом приликом ће се издати монографија Завода ...( ''Путокази'' , бр. 43 , 1999 г.) Можда понајбољу ''копчу'' са Голим Отоком описао Попадић Божо, радник страже у разговору са Миланом Божићем , објављеним под насловом '' Портрети'' у 11 –ом броју '' Будућност'' из 1983 г. Божа наводи да је као радник страже почео у Билећи , а да је након непуних годину дана премештен на Голи Оток где је радио на различитим местима. Као млад и амбициозан стражар годину дана је провео у Новом Винодолу, Бакру и Гргуру – издвојеним насељима где је било више од 100 осућеника. Радио сам са њима као командир радилишта...У пролеће 1960 г. премештен је поново у Оток у матични уред, на пословима матичне евиденције. ..На отоку сам радио и једно време у пријемном одељењу где сам упознао новодошле раднике пријемног одељења Старовић Слободана и Пунишу Џукића, 3који ће заједно касније прећи у КПД-ом за малолетнике у Ваљеву, и од којих је први касније био управник дома у Ваљеву , а овај други начелник службе за преваспитање. '' Дакле, први зачетници васпитне службе у ваљевском Казнено поправном заводу ( тада Дому су били су класични педагози: Слободан Старовић и Пуниша Џукић,4 који су дошли са Голог отока 1965 г. и они су најпре радили као васпитачи, с тим што је један био задужен за Пријемно : Пуниша Џукић и а Слободан Старовић је био први начелник службе праваспитања где су први '' васпитачи'' , заправо, били најобразованији стражари : Шестић Богдан, Божо Попадић, Савовић Ненад … Већ 1968 г. управник 3

С. Старовић и П. Џукић су ''двојац'' који су као дипломирани педагози са Филозофског факлултета у Београду , послЕ пар година проведних на РАБУ, дошли у КПЗ Ваљево и поставили основе Службе за прфеваспитања и самог Дома. Наиме Слободан Старовић, рођен 16.03.1931 г. у Вајској . Старовић је 01.11.1966. постављен за заменика управника, да би од 13. Априла 1967. до 25.01.1979. обављао функцију Управника завода, са које је премештен у Београд на место заменика управника ЦЗ, где је пензионисан. 4 Пуниша Џукић ( 30.03.1040.) Дипломирао на Филозофском факултету у Београду на одељењу за педагогију и од 1963 до 1964. Радио у Пријемном одељењу на Рабу на испитивaњу личности осуђених. Од 1965. До 1967. Шеф Пријемног одељења у КПДом Ваљево. Од 1967 г. до 17.07.1974. био на функцији Начелника службе за преваспитање, одакле је тебало да иде на место управика КПДома у Крушевцу. Споразумно напустио КПДом у Ваљеву и деведестих додина радио у Државној безбедности где је и пензионисан.

КПДома у Ваљеву је постао први васпитач : Слободан Старовић , а Начелник службе преваспитања : Пуниша Џукић. Прва четири високо образована, васпитача5 са завршеним факултетом који су дошли у ваљевски КП Дому су педагози : Гашпар Никола ( био у КПДом Ваљево од 15.09.1967. до 31. 08.1968. ) и Биљић Борко,(у КПдом Ваљево од 01.04.1967. до 01.09. 1972 г. ) а после њих су дошли социолози: Верољуб Радојичић6 и Арсић Иван ( у Кпдом Ваљево био до 01.05.1968. до 01.06.1970.) Сви они су имали своје канцеларије у приземљу Управној згради . Исте године почео је да ради у Дому културе педагог Миодраг Додић.7 Једно поређење три елементарне поплаве. Прва поплава је догађај који смо регостровали да се десила , сада већ давне 1969 г. када се преко током ноћи излила Обница услед непрекидне кише. у овој првој поплави је организована брза акција у којој су учествовали и осуђени и који су спасили грађевиснки материјал , магацин. Друга поплава се средином осамдесетих година. Тако у двобоју 27-28 '' Будућности'' на другој страни уз велике две фотографије стоји кратка вест: '' Солидарношћу службених и осуђених лица избегнута је већа материјална штета када је поплава озбиљно угрозила магацинске и подрумске просторије '''… Слична поплава се десила 2001 г. када је након изливања реке Обнице ваљевски затвор био пред евакуацијом. О драматичности ситуације говори део приче из '' Путаказа '' број 47 , објављен 2001 г. : '' Најдраматичнији моменат се десио око 6:00 када је стигао камион са хлебом али од капије није могао даље. Тада осуђеници који раде у кухињи са главним магационером ( Гораном Тешићем пр. Ж.К. ) ушли у воду до појаса један по један ишли до капије и враћали се у кухињу свакоса по гајбом хлеба у рукама …Око поднева ниво је почео да бива нижи а вода за собом оставља само лом и прљавштину. ( ''Путокази'', бр. 47, стр. 3 ) Ипак вратимо се у седамдесете кад је у Пријемном одељењу почео да ради први Стручни тим 8 кога су чинли : Синиша Мировић9, психолог , који је дошао и Ниша и Драшко Радојичић, социјални радник. Пуниша Џукић је писао педагошкe налазe са позиције начелника Службе. Први дефектолог који је почео да ради у Дому Културе, 1970 г. . је Пешић Алаксандар, са вишом дефектолошком школом. Васпитач Стојадин Манић ,по струци дефектолог почео да ради као 17. маја 1972 г., док је шест месеци касније почео да ради као васпитач Урош Пузовић, такође дефектолог. Као васпитач 1974 г. почео да 55

По тадашњој систематизацији васпитачи су били референти за рад са осуђеним лицима у Служби за педагошко- психолошки третман осуђених лица која је касније постала Служба за преваспитање осуђених а од 2009 г. Служба за третман, а затворски васпитачи су са променом имена службе постали – носиоци третмна. 6 Верољуб Радојичић, ( 10.02.1938. ) је такође био учитељ па је потом диломирао социологију на Филозофском факлултету у Београду, 30.09.1960. Почео је да ради као васпитач у КПдом Ваљево у Служби за педагошко – психолошки третман осуђених лица од 01.05.1968. до 30.11.1971.г. ,када прелази у Комитет где остаје два мандата, до 25.01.1979. те године В. Радојичић мења С. Старовића а за заменика управника 1980г. поставља Миодрага Додића. Они ће руководити КПЗ –еом све до после 05. Октобра 2000г. 7 Миоддраг Мијо Додић, рођен 06.09.1941 у Врчину код Београда, дошао је у КПД ом 01.06.1968 г. где је остао тридесет три (33) године. Од васпитача, Начелника службе за преваспитање, постао је Заменик управника 19. марта 1998 г. Додић је пре тога био Начелник сужбе за преваспитање од 17.06.1980 г. 8 Пријемно одељење је по званичној систематизацији претрпело више фаза, од тога да у једном тренутку буде посебно Одељење за испитивање личности па све до тога да Пријемног одељења нема у систематизацији . Систематизација од 2006 г. не познаје социологе и социјалне раднике у П.О. 9 С. Мировић , ( 30.12. 1963. ) у КПДом у Ваљеву дошао 1967. Када је и дипломирао на Филозофском факултету у Нишу. Од 01.06.1967 радио као психолог у Пријемном одељењу, када је постављен и за Начелника службе за преваспитање, где је био све до 1975. Од 1975 . до 1979 .г заменик Управника. Од 1979. до 1983 . ВД. Управника КПДома када је након сукоба са Верољубом Радојичићем, пензионисан са 48 год.

ради Милан Божић, уместо Уроша Пузовића који одлази за Београд у Градски суп за Инспектора и касније шефа Службе у Сава центру у Београд . М. Божић који је завршио Учитељску школу на Убу, је уз рад постао дефектолог као и Стојадин Манић . У дому културе долази наставник физичке културе Павловић Предраг – Бата10, који замењује Ацу Пешића који постаје васпитач, и, који добија васпитну групу. Од свих истраживања репортажа новинара листа „ Политика“ Жике Живуловић – Серафима, завређују посебну пажњу. Она је до сада два пута објављивана у домским новинама. Најпре је објављена у петом броју ''Будућности'' из 1982 г., да би ''репризу'' у објављивању доживела у јубиларном броју '' Путокази'' објављеним у јануару 2011 г. .На Испод репортаже је у загради наведен датум њеног ојављивања ( из листа ''Политика'' , 1974 ) .Иначе Најпре новинар Живуловић наводи да је стигао аутобусом из града до дома , када кондуктер повика:'' Станица код факултета!. …. Кад осуђеник дође овамо, прво иде у пријемно одељење, где проводи до 30 дана. Ту се врши детаљно испитивање личности и зависно од налаза стручњака предлаже се третман, који се односи на квалификациону групу, радно место, смештај, образовање и интезитет васпитног рада. Васпитачи обједињују све васпитне факторе у дому. Он врши систематско и спонтано посматрање осуђеника током издржавања казне. У школи на радном месту, у слободним активностима. Свуда , где малолетник испољава своју личност. На основу уочених особина васпитач планира свој рад с њим ''. Занимљиво је да када би дошао добронамерни новинар у ваљевски затвор да би га дочекала готово идентична ситуација из давне 1974 г. 2. ДРУГА ГЕНЕРАЦИЈА ВАСПИТАЧА: Крај седамдестих и почетак осамдесетих Током трећег мандата упавник Слободан Старовић одлази крајем 1979 г. у КП Дом Болницу у Београд. Њега је после неколико мандата са те функције сменило Извршно веће скупштине Србије. Истим решењем за управника поставља социолога Верољуба Радојичића, који је од 1971. До 1979 г. био на челу ваљевског Комитета... Почетком следеће године , тачније 15 фебруара 1979 г. Верољуб Радојичић '' Веркан '' је званично постављен за управника КПДома. Четири године до 1983 г. га мења Синиша Мировић , са позиције заменика управника јер је Веркан, поново отишао на политичку и партијску дужност у Комитет . Већ у августу 1979 г. васпитачи који су водили васпитне групе су били : Миодраг Додић, Милан Божић, Аца Пешић и Стојадин Манић. Дом културе је покривао : Предраг Павловић- Павловић , као референт за спорт. Док је у Пријемном одељењу : Драшко Радојичић , социјални радник , неформално био шеф одељења. Овај васпитач је остао упамћен као педантан и ревностан службеник који је био строг како према осуђеницима тако и према службеним лицима, које је знао да избаци из своје канцеларије ако су ушли без куцања. Исте године долази Ратко Томић, психолог, уместо Милана Борјана који 03.04.1979 г. одлази за Београд где ради у КПЗ Падинска Склела. Томић је пре тога радио у маркетиншкој служби фабрике аутомобила '' Застава'' у Крагујевцу и у Дому здравља у Ужицу. Занимљиво је са је сплетом околности господин Томић био ангажован као психолог , који се из пензије вратио и остао у Заводу све до 2011 г. када је због 65 година, 10

Предраг Павловић – Бата је провео у КПДому дванаест година. Од 01. Јуна 1972 год. до 18. Маја 1984 год. Када је прешао на нову дужност Начелника територијалне одбране у Ваљеву, одакле је отишао у пензију.

морао да оде дефинитивно у пензију. Ратко Томић спада у ред најјбољих заводских психолога који су стручно и предно радили психолошке налазе. У години смрти Јосипа Броза Тита, дакле све до 1980 г. у Дому културе је било једно радно место по систематизацији, да би се од те године отворила три радна места ( референт за: спорт, културу и уметничке делатности ). Екипа која је обележила осамдесете у Дому културе: Тома Николић , референт за спортске активности, Зоран Јевремовић , референт за културу и Ксенија Кондић11, референт за уметност. Занимљиво је како су била реговања на смрт председника Јосипа Броза - Тита, забележена у 63-ем броју '' Путоказа'', где објављен је интервју са тадашњим директором заводске школе Слободаном Церовићем, 12који је на питање шта никада не заборављате, одговорио : '' ....У друштвеном животу једну искрену, колективну тугу за Титом , без обзира на све раније и касније деформације. Највећи део добронамерног света је искрено жалио ''. ( исто, стр. 5) У календарској 1980/81 г.Миодраг Додић , постаје Начелник службе за преваспитање а, Бата Павловић, постаје класични васпитач који води групу. Каква је у то била атмосфера међу осуђенима најбоље говори исповест осуђеног који је од 1980 г. издржавао казну у Дому. Осуђеник Шкријељ Кенан је издржаво казну затвора у ваљевско КПДому од једнааест година., почев од 12. марта 1980 г. Био је радар Школе, и током казне је завршио Више економску школу у Ваљеву. О осуђеничким комплескима, који увек одређивали понашање осуђеника он каже : ’’ Нико живи није смео да се скине у сподо купаће гаће да се сунча или да се тушира. Ако искочиш онда си готов, нема ти бога, робијашки комплекс ће ти натоварити да си пичка и редњара, педер и остало. И сад ако нећеш да будеш то, и ако хоћеш да робијаша мирно, аутоматски мораш да се уклопиш. Доста утицаја на формирање тог комплекса имају истражни затвори где осуђени бораве пре него што дођу овде, нарочито у ЦЗ у Београду. Тамо си у ситуацији да будеш са момцима који су вишеструки повратници. Слушаш их, слушаш њихове приче. Сви се они диче , како ја бајо ударио песницом , ја ово, ја оно , а ти полако газиш у комлекс. Много људи набије комплекс током издржавања казне. Оно што је на слободи било нормално, другарски, рецимо да те неко ухвати за образ , е , овде за то постајеш у очима других педер и онда то почиње полако да влада Домом’’. ( ’’Будућност’’ час. бр .35, стр . 18 ). Догађај који је одредио каснију судбину преваспитне службе и њених васпитача се десио 1982 г. када је , Синиша Мировић је пребацио васпитаче из Управне зграде у ходник Интерната где је до тада постојало само Пријемно одељење. После много година Пријемно одељење ће од 2000 г. доживети промене тако да ће најпре педагог а потом и психолог имати своје канцеларије у Управој згради. Социолози ће 11

Ксенија Кондић дев. Горбунов, дилпломирани керамичар примењених уметности као једини кандидат конкурса од 10.09.1989 г. примљена је на место референта за уметничке активности осуђених лица у КПДом Ваљево. Начелник службе за преваспитањ је тада био Милан Божућ, који је од ње очекивао да своје активности у Керамичарској радионици, која се налазила у приземљу Дома културе, спроводи по унапред утврђеној норми коју је она морала да уради у току једног месеца. Рад на норму али и лупање у Дому културе, како смо незванично сазнали, су довели до тога да је Ксенија Раковић 22.03.1993 г. добила решање по којем јој : '' престаје радни однос због поптуне неспособности за рад Прве категорије. Иначе Ксенија је у КПДом дошла из Крушик – Арматуре а једно време је предавала Уметност у средњој школи у Ваљеву. 12 Церовић Слободан, професор српско – хрватског језика је у КПдом дошао тзв. уговором о преузимању из О.Ш. НАде Пурић у ВАљеву, 15. Септембра 1967 г. Био је успешан директор заводске Школе у којој се годинама организовала настава за осуђена лица. Отишао је у пензију 31.12. 1987 г.

остати и даље у ''тунелу''. Тек много година касније , Слободан Арсенијевић као управник и иницијатор адаптације целокупног Интерната је смањио васпитачки тунел, тако шото је у његовој другој половини преселио заводски Стационар. Васпитачи су остали у првом делу тунела, тако што су добили пет канцеларија са решеткама на својим прозорима. Пријемно одељење је премештено у простор Интерната, где су се некада налазиле просторије за Дневни боравак и чувени Кафић. Са гашењем заводске Школе и смањењем простора за Васпитачке канцеларије, Служба за третман је добила Едукативни центар, који се налази у простору где се некадда налазио Службени ресторан , који је премештан у Свечану салу у Управу. У простору Службеног ресторана у Упраној згради за осуђене су преко викенда организоване посете. Са адаптацијом КПЗ Ваљево која је завршена почетком 2016 г. планирано је да се уради нова Управна зграда. Од те идеје се одустало. Неке зграде и простори су жртвовани: Заводска школа, Свечана сала за посете и састанке.. Табелала бр. 1. : Васпитачке канцеларије у Интернату 2012 г. које су са адаптацијом затвора током 2104 г. преполовљене. С тим што је Служба за третман добила едукативни центар у делу Интерната где је некада била Службени ресторан и сала за посете:

3. ТРЕЋА ГЕНЕРАЦИЈА ВАСПИТАЧА: осамдесете године – културе. Као млади васпитачи почињу да раде 1983/84 г., специјални педагог Слободан Арсенијевић који добија ( I / II ) и психоилог Војислав Лазић13 који води ( III / IV ) . Ветерани Аца Пешић, ( V/VI ) и Стојадин Манић ( VII / VIII . ) и даље остају у „ тунелу“. Занимљиво је споменути да је двадесет седам година у тунелу као васпитач провео Стојадин Манић што је асполутни рекорд. У Дом културе : Томислав Николић, је и даље референт за спорт. Академски сликар Миле Јевтић, долази1983 г , који се у дому задржава само једну годину , и то до отварања спеменика Проти Матији Ненадовића којег је он створио. У једанаестом броју листа осуђених КПД Ваљево објављеног септембра 1983 г. на насловнј страни је објављена слика споменика Проти Матији Ненадовићу ,испод кога је написано следеће : '' Један од културних догађаја сезоне у Ваљеву је и одлука СО Ваљево да се подигне у строгом центру града, испред зграде Окружног суда споменик - проти Матеји Ненадовићу. За изградњу споменика и његово идејно – уметничко решење расписан је конкурс на који се јавило шест вајара. Између шест приспелих радова изабран је рад , идејно – уметничко решењење академског сликара из Ваљева , Миломира Јевтића, иначе нашег васпитача за уметничке активности. Ко и сви искрени љубитељи уметности и ми смо осећали задовољство што је изабран баш рад човека из наше средине. Ово уметничко дело уверава нас да је Јевтић уметник снажне композиције и дубоке интонације. ..Токо ће следеће година, поводом прославе 180 година од првог срског устанка , простор испред зграде Окружног суда красити дело познатог вајара нашег васпитача МИЛОМИРА ЈЕВТИЋА. Оно што није забележено у домском листу сазнали смо много година касније : На слици академски вајар Милош Јевтић испред споменика проти Матеји Ненадовић у Ваљеву, који се налази између зграда Судова и Тужилаштва.

Од тада се уводи интерна подела на младе васпитаче који се називају: „ пингвинци“ док се старији називају „ сивци“. У ваљевском кпд увек су постојали ривалитети између младих и старих васпитача, што су вештачки стварали поједини руководиоци, тако што су младима давали на значају како би искусније васпитаче држали у неприродном стању инфериорности. Некима старијим васпитачима је то одговарало.

На дан откривања споменика проти Матији Ненадовићу, академски сликар Миле Јевтић и референт за Уметничке активности у КПЗ Ваљево 1984 г. је добио – отказ због неблаговременог јављања у Установу. Резултати доласка драматурга Бранка Лукића ( дошао 01.03. 1984 г. и био у КПДому до 28.02.1989. ) су брзо постали видљиви. Серију позоришних представа током 1984 г. отворио је ’’ Балкански шпијун’’ Душана Ковачевића у извођењу Драмског ансабла КУД ’’ Абрашевић’’ из Ваљева. Исте године драмска секција ’’ Економске’’ школе из Ваљева је извела једночинку’’Честитамо’’ Косте Трифуновића, док су ученици Медицинске школе из Ваљева извеле представу ’’ Љубавно писмо ’’ истог аутора. Традиционално гости су били представници амтера при Дому омладине у Ваљеву са представом ’’ Источно од Колубаре’’. Занимљиво је да је на сцени Дома културе 4 . маја изведен рецитал ’’ посвећен животу и револуционарном делу нашег Председника.'' Четворица осуђеника и две девојке из Медицинеске школе су уложиле много напора да нам што боље пренесу поруке најлепших песама написаних о Титу. ’’ Истог месеца на подијуму Дома културе десио се прави спектакл у извођењу Фолклорног ансамбла КУД ’’Крушик’’ из Ваљева. Такође Лукић је оштро кренуо и са домским листом и стварањем редкције од осуђеника. Наиме , реч одговорног уредника (Бранка Лукића , пр. Ж.К.) у броју 15-16 из 1984 г. на страни 11 који , отворено признаје да међу осуђенима нема сарадника који би сарађивали у листу ’’ Будућност’’. Он у рубрици пише :’’Зашто не сарађујем са својим листом ’’ наводи да покушава да формира литерарно – новинарску екипу , или секцију , ако то озбиљно звучи. На располагању је један просторија, један сто и две три столице, прибор за писање ? Па, и многе велике новине се праве у мало канцеларија. ’’ У ваљевском Дому ’’ су неки признали да би их прелазак у тишину уредничког кабинета нечисто ’’ избацио из седла ’’. У нешто љућем тону одг. уредник објашњава суштину проблема, која је актуелна и данас у Дому :’’ Код нас би, напротив, свако хтео кључ од ’’новинарске’’само за себе, да ту усели и патике, и ’’ мућку’’ и све што му треба за удобан живот , а онда ће он да се баци на сарадњу у новинама! Све док му нека неодобрена продужена посета не ’’дигне пару’’, толико да одустане од свог посла у слободном времену. Слажемо се да је изостајање неке очекиване погодности озбиљан проблем , али треба ли о томе озбиљно писати или неозбиљно галамити’’. Да је долазак драматурга Бранка Лукића који је пре тога радио као уредник образовног програма РТС , ако је судити по тексту Слободна Церовића о стању у Дому културе је био и те како потребан, готово ургентан. Господин Церовић, тадашњи директор заводске Школе, је отворено ''потегао'' питање функционисања Дома културе 1985 г. : ’’ Суштина организације слободног времена је прелиминарни услов целокупних активности осуђених. Од садржаја активности у слободном времену , зависиће успешност целокупног процеса преваспитања, јер је то управо сфера оног најинтимнијег из кога се зачињу креативне способности индивидуе. Стицајем околности , до сада је дом културе служио као дневни боравак , где се долазило одмах после ручка . У таквим околностима било је тешко стручним људима за културни и спортски живот и уметничке активности да остварују своје планове и замисли, уз неконтролисано присуство масе, која је својим ’’ активностима ’’ претварала Дом културе у све друго , 9

само не у оно што му је сврха. Прелиминарни услов за нешто ново , садржајније и богатије јесте да Дом културе не буде дневно боравиште доконих , болесних и они који користе годишњи одмор. Другим речима, његови простори ће служити за активне видове рекреације, планиране и осмишљене , организационо вођене и усмераване. Током седмице осуђени ће сами изабрати највише три врсте активности које ће га интересовати и којима ће се бавити уз стручно вођење. Видови тзв. пасивне рекреације одвијаће се у просторијама данашње трпезарије. Одмах после обеда , простор ће се довести у функционални ред, и у њему ће се гледати тв програм, игратити шах , читати штампа.’’ ( С. Церовић: Будућност , 1985;бр. 19-20, 7). У Дому Културе извршена редовна набавака спорстких реквизита : уз нови сто за стони тенис купљено је 20 рекета, 7 фудбалских лопти, 10 унутрашњих гума за старе лопте, 4 кошаркашке и три одбојкашке лопте , 8 пари копачки и пар голмаских рукавица , а у библиотеку је стигло 10 шаховских гарнитура. Исте гиодне на меморијаном турниру , прерано умрлог домског магационера, организован је фудбалски турнир на коме су учествовале и три фудбалске екипе из града. Исте године је забележено да је васпитач Тома Николић организовано извео фудбалску екипу у Грабовцу где су играли са месним тимом.’’Слога ’’ а 1985 г се играло са ФК ’’ Полет ’’ из Попучака. Екипа ’’ Малдости’’ била је запажена и на новогодишњем турниру у градској Хали спортова, где је екипу предводио тадашњи васпитач Слободан Арсенијевић. , а васпитач Тома Николић је био кондициони тренер. У спорском календару објављеном 1987 г. у листу ’’ Будућност ’’ се наводе 35 спорске манифестације које у одржане те године, при чему предњаче фудбалске активности, али и турнири одражани у шаха, стоном тенису и одбојци. Кошарка је у дом ’’ дошла ’’ 1988 г. када је одржан турнир , на коме су учествоавале четири екипе, где је најбољи стрелац био Младен Илинчић из КК ’’Партизан ’’. Традиционално у ваљевском затвору су се одржавале шаховске симултанке , а на једној од њих одржаној 1988 г. у осуђеничкој трпезарији , гост је био мајстор ФИДЕ Владимир Костић. Да ли због управника Веркана , или спонтано у дому је одржан и квиз ’’ Мундијал 90’’, на коме у учествовали осуђеници. Исте године је почело и незванично првенство света у тенису ’’ Вимблдон 90 ’’, где се највише очекивало од Горана Иванишевиће и Монике Селеш . ( Будућност, 1990; бр.35 стр. ) Ипак, највеће интерсовање осуђеника побудило је гостовање познатог певача Томе Здравковића : ’’ У суботу 28 јануара 1984 г. око 11 часова , дошла је екипа музичара и у свечаној сали поставили озвучење и инструменте. Затим су дошли Тома и Новица Здравковић, Александар Илић и тамнопута американка Тина Дингис , који су наступили уз пратњу ансабла Миће Радовановића из РТВ Сарајево.’’Исте године у дому , крајем октобра у Дому је наступал пет вокалних солиста , медју којима су најпознатији Халид Бешлић и Алма Екмечић. Халид је шарио срца својим ''Дијамантима'' а Алма својим темпераментом распаљивала сва остала чула. Пред нову годину је наступио оркестар ’’ Ризик ’’ из Крагујевца. Александар Пешић,14 васпитач у броју из 1984 г. се бави активностима у слободном времену и наводи шест принципа које подразумевају основ за 14

Александар Пешић са Вишом дефектолошком школом дошао у КПДома Ваљево 15.08.1970. г. где је остао 21 годину, до 31.12.1991г. На педагошком факлултету у Рјеци ( Реп. Хрватска) дипломирао 1982 г. и стекао звање индустријског педагога. Поред рдаа са осуђеним у слободном времену био и класични васпитач.

спровођење слободног времена : Принцип слободе, принцип равноправности, самокритичности, индивидуалности, организованости, примерености узрасту. Да организовати слободно време осуђених у једном затвору, сигурно није лак посао. Преко сегмента слободног времена се многе ствари преламају и постају видљиве. Јер , уколико нема јасне концепције и програма од стране службених лица , по аутоматизму се ствар простор где се осуђени сами органиизују и проводе слобоно време , онако како њима одговара. Да се неке ствари у слободним времену нису промениле говори податак да се осамдесетих година, сем редовних спортских турнира, организованих поводом државних празника , задржала пракса набавке дневних, недељних и месечних листова. Током 1984 г. Дом је био преплаћен на следеће часописе : Политика ( 4), Политика експерес ( 4) , Спорт ( 4), Борба ( 4), Инустрована политика (2), НИН (2), ТВ ревија (2), Фронт (2), Темпо(2), Интервију(2) , Политикин забавник ( 2) , Новости 8 (2), Сремске новине (1), Побједа (1), Дневник (1), Напред (1), Омладинске новине (1) и САМ (1 ). За 1985 г. планирано је да се број примерака ’’Политике експрес ’’ удвостручи ,пошто је утврђено да је то лист који нејпопуларнији код осуђеника. Занимљиво је да се тада , штампа враћала у библиотеку и продавала као секундарна сировина, па се од добијеног новца куповале плоче и касете, за разглас који је радио. Исте године за библиотеку је набављено 149 књига са преко сто наслова. Такође по кућном реду Дома , а у сарадњи са градским Домом културе осуђени су једном седмично гледали један филм са редовног градског биоскопског репертоара. Током 1988 г. осуђени су имали прилику да гледају четири премијере са мини феста који се давао у ваљевским биоскопима , од којих је један култни флилм ’’Официр са ружом „. Крајем осамдестих, тачније 1989 г. бележимо долазак за директора Заводске школе Вишње Илић, која је до тада радила у Економској школи у Ваљеву. Занимљиво је навести да се у броју 32. из 1989 г. у часопису '' Будућност'' који је штампан на гештетнеру, као префикс испред имена и презимена службених лица користи термин, односно политичка одредница - '' дугарица''.

ВАСПИТНА СЛУЖБА У РЕСТОРАНУ ЛОВЦИ НА ИСПРАЋАЈУ КОЛЕГА У ПЕНЗИЈУ: стоје: Мића Вујић, Милета Попоовић, Живојин Голубовић, Милан Анђелић, Вишња Илић, Златица, Дамњановић, Сања Поповић- Радојевић, Тома Николић, Југослав Лазић, Велибор Маријановић, Слободан Арсенијевић, Саша Спасић, Жељко Крстић, чуче: Драган Крстајић- Кеза, Бранислав Топаловић, Панић Драган – Пура, Зоран Дамњановић 4. ЧЕТВРТА ГЕНЕРАЦИЈА ВАСПИТАЧА : деведесете и улазак у 21 век. У Дом културе тешке 16.08.1993 г. долази Милан Анђелић, дипломирани туризмолог а у Пријемно одељење 01.011.1993. Зоран Дамјановић15, дипломирани социолог , који мења Драшко Радојичић који 1. јула 1993 г.одлази у Нови Сад у '' Дневник'' за руководиоца службе обезбеђења. У години пред бомбардовање НАТО снага на нашу земљу , дакле 1998 г. управник КПЗ је Верољуб Радојичић, социолог а његов заменик : Миодраг Додић , педагог Начелник службе преваспитања: Милан Божић 16, дефектолог. Васпитачи : Арсенијевић С. У години бомбардовања у васпитну дошао 1999 г. из службе обезбеђења са позиције надзорника Љубисав Пантелић, правник са Више у Ваљеву. Исте године отишао, 28.02.1999. Луковић Радослав. ,( III и IV уместо В. Лазића ) , Вук Мандић 15

Зоран Дамњановић, је био последњи социолог који је са решењем радио у Пријемном одељењу. Са новом системтизацијом и укидањем осциолога у Пријемном одељењу, Зоран је добио решење васпитача са којим је радио у Пријемном све до одласка у пензију 08.04.2009. са истим решењем васпитача у Пријемном је радио и Жељко Крстић од маја 2008. до краја 2012. 16 Чини се да је најбоље време током бомбардовања искористи Милан Божић који је написао „ Летопис културних дешавања у КПЗ Ваљево“. За време бомбардовања васпитачи нису имали никаквог посла изузев што су морали да долазе на посао. Читав рад са осуђенима је предузела служба обезбеђења и кувари.

кога је замденио Југослав Лазић ( V / VI ) и Живко Милојковић ( уместо С. Манића који је отишао у пензију ) У Пријемно одељење дошао дотадашњи васпитач : Лазић Војислав, психолог,уместо Ратка Томића , који је отишао први пут у пензију, добровољно. Дамјановић Зоран, је и дање био социолог. Дом културе су покривали Томислав Николић, спорт Милан Анђелић, култура и забава . У школа из ваљевског „ Крушика „ је стигао машински инжењер Бранко Топаловић, који је касније постао професор машинске групе предмета. Под насловом '' Рат је прошао- теретана поново ради'', ( 1999 г.,број 43 ) објављен је текст о новом режиму рада теретане, који изгледа није одговарао већини осуђеника јер '' постоји доста елемената који су условили тај настанак нове терминологије у раду третане, али за сада о томе нећемо полемисати''. По новој '' терминологији'' сва осуђена лица која користе теретану имају различите термине у вежбању а све зависи од третмана у коме се налазе. ПА тако осужени који имају З Б ( затворени) третман могу вежбати само два пута недељно, тј. средом и недељом а распоређени су у више група тако да једна група има време од сат и по времена за тренинг па онда почиње друга група која има исти временски период на располагању а осталим данима тренирају осужени који имају ЗА , П.Б., О.Б. и О.А. третмане.... Четрдесетчетврти број '' Прави смер'' изашао је априла 2000 г. '' у новом руху'' одштампан у боји у београдској штампарији ''Бранмил'' у тиражу од 300 примарака. Приметно је да од тог броја , па надаље да ће православни дух бити доминантан. На насловој страни слика упраник Верољуба Радојићи који са свештеницима и осуђеницима, ломи славски кола, и исте године одалази у пензију после пет управничких мандата. Овај број је посвећен Савиндану, што је касније постала традиционална слава заводске Школе а од 2007 г. прерасло у „ Светосавску академију“ Завода која се оджава у Дому културе. Након петоктобарских дешавања у нашем друштву 2000 г. за управника је постављен : Војислав Лазић , психолог који је за свог заменика изабрао свог дугогодишњег начелника Милан Божић, дефектолог. Начелник службе преваспитања је постао : Слободан Арсенијевић , спец. педагог. Лазић и Ареснијевић ће се за цео живот решити тунела, где сз били 16 година. А у тунелу као васпитачи су остали : Жељко Крстић, социолог ( VII / VIII осуђени до 23 године ) , Пантелић Љубисав, ванредни студент - спец. педагог ( V / VI ) , Југослав Лазић ( I /II су малолетничке групе), Живко Милојковић ( III/IV режија ) , дефектолог. У пријемно је почела да ради Сања Поповић, педагог ( јун 2000 г. ) Из пензије је враћен Ратко Томић, психолог. Као социолог је радио Зоран Дамјановић. У Дом Културе ветеран : Томислав Николић, водио и даље спорт, водећи строго рачуна о кључевима свих осуђеничких секција алии о лоптицама за стони тенис, Милан Анђелић, достојанствено изводио осуђене на културна дешавања у граду, а Милош Новаковић, академски сликар заинтерсово осуђене за израду икона на дрвету. У пензију 2002 г. одлазе Вишња Илић и васпитач Живко Милојковић, који је свој највећи радни век провео у хрваским затворима. Као васпитачи дошли : Спасић Саша, професор Одбране и заштите и Милета Поповић, специјални педагог из Горњег Црњиљева. Тако да најновија постава у „тунелу“ 2002 г. изгледа : Васпитачи : Жељко Крстић, Пантелић Љубисав, Југослав Лазић и Милета Поповић . Дом културе : Тома Николић ; Велибор Маријановић , Костић Миливоје. Школа : Милан Анђелић, директор, Бане Топаловић ,проф. маш.У пензију 2004 г. одлази, по први пут, заменик управника Милан Божић а дотадашњи управник Војислав Лазић, до пензије једно време 13

путује за Београд у Спец. затворску болницу где ради као психолог до дефинитивног пензионисања . За управника долази Владан Јовановић ( СПС ) који за свог заменика поставља Слободана Арсенијевића . Начелник службе за преваспитање постаје : Владан Костић , специјални педгаог који је почетком 2000 г. дошао у Завод и обављао дужности руководиоца Службе за обезбеђење, где је једно време био заменик а једно време и Начелник службе за обазбеђење. Васпитачи су и даље : Ж. Крстић , Љ. Пантелић, Ј. Лазић. М. Поповић . у Дом културе као нове снаге поред : Т. Николић .долазе Велибор Маријановић, професор филозофије и руског језика, који то постаје уз рад, тако што је од завода добио средства и Миливоје Костић, академски сликар. У заводској школи су : Анђелић М. и Топаловић Б. ДЕО ВАСПИТНЕ СЛУЖБЕ У ЉИГУ НА СВАДБИ ВАСПИТАЧА ДРАШКА ЂУРИЋА : Сања Радојевић, Никола Савић, Јован Пантелић, надзорник страже, Наташа Стевановић – Параментић, младожења Драшко Ђурић, Предраг Томић, Никола Матић, Светлана Веселиновић, Душан Марковић – Американац, Биљана Радојевић, Ана Аћимов, васпитач. чуче. Радић, стражар, Живомир Лазаревић, компијутериста, Вељко Савић, заменик заповедника КПЗ, др. Данијел Цветановић , Дарко Крсмановић и командир Лукић.

5. ПЕТА ГЕНЕРАЦИЈА ВАСПИТАЧА : Почетак фазе матријархата васпитне службе

Почетком 2005 г. године у службу преваспитања долазе спец. педагози: Драган Јеремић и Наташа Стевановић – Параментић, који постају васпитачи. Д. Јеремић преузима једну малолетничку групу од Ј. Лазића а Наташа Стевановић добија '' ново формирану Девету васпитну '' режијску '' групу и канцеларију са белим плочицама у Управној згради. Долази до ''тектонских поремећаја'' у васпитној групи где се води мали рат око осуђених у режијској групу : Пантелић – Стевановић .Овај рат ће се наставити и касније када и једно и друго буду напрердовали на позиције начелника, и то Пантелић када буде постао заповедник а Наташа шеф васпитачима. Против васпитача Ж. Крстића , његова Седма и Осма васпитна група „покреће“ већ трећу „спонтану“ петицију. Крстић одлази 15. новембра у Истрагу , а његову групу преузима млади васпитач Никола Богићевић, дефектолог коме је ментор Милан Божић који је 2006 г. враћен из пензије. В. Д. Начелника службе праваспитања је Љубисав Пантелић, који већ дуже време обаља ту дужност водећи III и IV вас. Групу, тзв. '' режију'' која је тада била у Интернату. Пантелић је након одласка Милисава Матића ''Мисе'' у пензију, дефинитивно постао Заповедник. Почетак фазе матријархта у васпитној служби почиње 2006 г. када у канцеларијма управне зграде у приземљу седи : Весна Марковић ( спец. педагог и психотерапеут ) , педагог Сања Поповић, по систематизацији Административни радник Весна Живковић од 2000 г. , Јасна Мојсиловић, психолог и В. Д. Начелник службе за преваспитање Наташа Стевановић- Параментић . У Дому културе је Миливој Костић,коме се придружују дифовци : Предраг Томић и Раде Тимотић. У Школу завода стиже : Живомир Лазаревић, професор информатике . У 2007 г. долази до битних организацијскух промена, када на руководећа места долазе млади кадрови. Управник : Слободан Арсенијевић за и В. Д. Начелника службе за преваспитање и Организатор за полуотворено и отворено одељење поставља : Наташу Стевановић – Параментић .Такође поставља и организаторе који до тада у систематизацији нису постојали. Тако да Организатор за малолетнике постаје : Душан Марковић “Американац“ психолог. Организатор за слободно време : Предраг Томић , диф. Шеф одсека за образовање : Бранислав Топаловић,дипл. маш. инг. Док : Васна Марковић, спец. педагог и породични терапеут добија улогу шефа Тима за малолетнике као главног реализатор многобројних пројеката. Од просторија за посете се ургентно прави Едукативни центар. Васпитачи који седе у ''тунелу'' : Ж. Крстић ( режија IX и X ) , Душан Марковић (I и II малолетници) , затворено одељење: Милан Божић ( III и IV ) , Милета Поповић ( V и VI) , Никола Богићевић ( VII и VIII ). У Одељењу истраге : Југослав Лазић ( 2007 г. је оформљена XI вас. гр. у истрази за старије осуђене преко 23 год.које су са распоредним решењем од 2006 г. почели да издржавају казну у КПЗ Ваљево. ) . Пријемно одељење покривају : Зоран Дамјановић ( соц). седи у последњој канцеларији у ''тунелу''.У Управи : Сања, педагог и Јасна, психолог. у соби са плочицама Ратко Томић,( Малолет. Група и ''помаже'' пријемно ) .У Дом Културе као испомоћ П. Томићу долази Саша Мирковић који мења Рада Тимотића који дефинитивно прелази у Службу обезбеђења најпре као заменик Заповедника а потом као шеф Истраге, након одласка Љубе Косојевића у Пензију. ШЕСТА ГЕНЕРАЦИЈА ВАСПИТАЧА:

ВАСПИТНА СЛУЖБА У ВАЉЕВУ НА СВАДБИ КОЛЕГИ НИКОЛИ САВИЋУ: Светлана Веселиновић- Цеца, Начелник службе Општих послова, ана Аћимов, андрагог – васпитач, спец. Педагог Бошко Вуловић, дифовац Предраг Томић, младожења - Никола Савић социолог- васпитач, Душан Марковић – Американац, психолог – васпитач, Биљана Радојевић- телефонисткиња, Матић Никола, мед. техничар, Саша Марковић, дифовац, Наташа Стевановић Начелник службе за третман осуђених лица, Јасна Мојсиловић, психолог са супругом Драшко Ђутић, спец. Педагог – васпитач, Весна Живковић. Промена назива Служба за преваспитање у Службу за третман. Нови „пинвинци“ стижу у зиму 2008 г. односно млади васпитачи : Дарко Крстић ( ментор Милан Божић ), Драшко Ђурић ( ментор Ратко Томић ) и Ана Аћимов, андрагог ( ментор Сања Поповић, педагог) .Нова прерасподела у Пријемном одељењу, где у мају 2008 г. након одласка социолога Зорана Дамјановића прелази Ж. Крстић , социолог који остаје у у првој канцеларији '' тунела'', У управи седе : Сања Р., педагог и Јасна М., психолог, повремено се укључују психолози : Р.Томић и Д. Марковић . и Ј.Лазић, који ради кратке извештаје. Класични васпитачи који воде осуђеничке групе су : Д. Марковић, ( организатор и I. вас.група) , друга канцеларија , Милан Божић ( након менторисања Дарку Крстићу поново вас. III i IV ) , Милета Поповић ( вас. V и VI ) , Драшко Ђурић ( по доласку седео са Ратком у управи и водио II вас. Групу малолетника и по одласку Николе Богићевића да дипломира, преузео VII и VIII вас. групу. Последња канцеларија је била празна након одласка З. Дамјановића у пензију. Чардак: Са смештајем '' нових '' режијских група IX и X у долази до отварања васпитачке канцеларије у згради тзв. Техничке припреме која се налази под кровом заводског Погона. Први васпитачи канцеларији у Техничкој припреми ''на чардаку '' који су седели и водили 16

десету и девету васпитну групу су били : Дарко Крстић са ментором Миланом Божићем и Ана Аћимов. Након аванзовања Дарка Крстића,кој је постао заменик начелника на чардаку су седели тандем : Драшко Ђурић и Ратко Томић, Школа : У априлу пред Ускрс за Шефа одсека образовања преко Јавног конкурса се прима проф. историје Јосип Новотни,17 из Сремске Митровице, који никада није ушао у Школу завода а на месту Шефа одсека за образовање и даље остаје Бранко Топаловић . Начелник службе за третман 18како се од 2009 г. зове служба преваспитања је и даље : Наташа Стевановић – Параментић. Из техничке припреме Ана Аћимов прелази у управну зграду у собу са плочицама, и почиње да води другу група малолетника, која броји до 2о осуђеника. Весна Марковић , седи у канцеларији преко пута Бифеа, Сања Р. , канцеларија до Бифеа, Јасна М. , психолог, седи преко пута Начелнице а Весна Живковић до начелнице, као њена секретарица и ако је званично на позицији админстративног радника службе. Васпитачи у тунелу: Ж. Крстић у првој канцеларији Пријемно, Д. Марковић и ( малолетници ) , Југослав Лазић ( старији осуђени ) , Милета Поповић ( затворено) , Драшко Ђурић ( затворено) и Божић Милан, последња канцеларија ( затворено ).. Када се појавила влага Божић Милан је прешао у канцеларију са звоном. Гашење осуђеничке ХI васпинте групе и њихов премештај из Истражног затвора у зграду Интерната , где се до тада налазила VII и VIII васпитна група, десила се почетком октобра 2009 г. , што је изавало тектонске потресе у неформалном систему што је кулминирал сукобом осуђеника до 23 г. Наиме, због лоших услова , одноно влаге у приземним просторијам Истраге, пронађено је компромисно решење да се осуђени до годину дана са територије Ваљева и Ужица преселе у Интернат. Процењено је да ће измештање осуђених до 23 године иазавати најмање штете и потреса. Ипак, премештај старијих осуђеника није прошао без последица. Они су остали у интернату са шетњом. Неформална интеграција : '' Школе и Дома културе'' , или „Ловачку секција“ чине :Предраг Томић , Живислав Лазаревић , Бранко Топаловић, Сале Мирковић, Драган Панић – Пура и Бранко Веселиновић . Психотерапеут Весна Марковић, 2010 г. постаје „ први добитник“ као повереник за алтернативне санкције у Ваљеву и добија своју канцеларију у МЗ. '' Андра Савчић'' у граду. Међутим, она и даље због бенефицираног радног стажа наставља да долази у КПЗ где рад своје програме као што су , извођење осуђених са третманим а у град и едукације у Едукативном центру,. Други „добитник“ је психолог Душан Марковић који након завршене обуке у Ценентру у Нишу одлази , на шест месеци у Специјално одељење у Забелу. Као трећи добитник је Дарко Крстић , специјални педагог , који након мање од три године добија звање саветника и тако се у плати изједначава са вапитачима који су у заводу и преко десет година. Начелница Наташа Стевановић га бира за свог заменика и он постаје В.Д. заменика начелник Службе за третман, и мења начелницу у њеном одсуству. У новембру месецу педагог Сања Поповић – Радојевић одлази на трудничко боловање, и нико је не мења , док Ана Аћимов, мења Данијела Степановић , спец . педагог, дотадашња волонтерка. Као испомоћ у Пријемном одељењу је радио психолог 17

Јосип Новотни, професор историје из Сремске Митровице се звванично водио у КПЗ Ваљево од 23.04.2008. до 08.05.2008. кда је дефинитивно премештен у КПЗ Сремску Митровицу у Пријемно одељење. 18 Заниљиво је рећи да поводом промене назива службе која се више од тридест година звала Служба за преваспитање , није одржан ни један састанак на коме би се саопштио разлог промене назива у Службу за третман.

Ратко Томић. .који крајем 2011 г. одлазе дефинитивно у пензију са напуњених 65 год. Крајем године психолог Душан Марковић по други пут одлази у ''Забелу.'' Дарко Крстић одлази у нови затвору који је отворен у Падинској Скели. Као нова појачања 2012 г. долазе васпитачи :у тунел Савић Никола, социолог који води малолетнике а у режију са Драшком на '' чардак'' долази Бошко Вуловић, специјални педагог. ДЕО ВАСПИТНЕ СЛУЖБЕ НА СВАДБИ КОЛЕГИ БОШКУ ВУЛОВИЋУ: Јасна Мојслиловић, Весна Марковић, повереник за алтернативне санкције у Ваљеву, Весна Живковић, Наташа Стевановић – Параментић, Живомир Лазаревић, Никола Матић, младожења , Пивић, командир, Предраг Томић, Биљана Радојевић, Лукић, стражар, др. Данијел Цветановић и Драшко Ђурић, васпитач и заменик Начелника службе за третман.

ВАСПИТНА СЛУЖБА СА РЕШТАКМА НА ПРОЗОРИМА Васпитна служба после адаптације Интерната је претрпела промене. Најпре после двогодишњег одсуства и боравка на спрату Дома културе, васпитачи су се вратили у своје и туђе адаптиране канцеларије на које су постављене решетке, као и на целом Интернату. Тунел је прполовљен.: У другој половини је смештен затворски Стационар. Пријемно одељење где бораве осуђени је пресељен у простор Интерната где су накада био испреграђени дневни боравак са чувеним Кафићем. У канцеларије су усељени васпитачи: Југосав Лазић, Душан Марковић, Никола Савић и Вуловић Бошко. У Молитвени дом који је адаптиран у велику канцеларију су своја места нашли Драшко Ђурић, који се спустио са Чардака ( Техничке припреме) након распуштања режијских осуђеничких 18

група које су премештене у Интернат, где су осуђени смештени по ћелијама. Њему се у фебруару 2016г. придружила и Ана Аћимов, која је изашла из канцеларији која се налазила у Управи. Са њом Управу је напустила и Весна Марковић која је прешла у Едукативни центар. Њој су се придружили Братнко Топаловић, професор машинске групе предмета и Живомир Лазаревић, професор информатике и пресдедник Самосталног синдиката КПЗ. Жељко Крстић је напустио службу 02. марта 2016 год. Од Будућности до Путоказа У ваљевском КПЗ за малолетнике у континуитету излази осуђенички часопис који се осамдесетих година звао ’’ Будућност’’, 1998 г. мења назив у ’’ Прави смер’’, да би се од 2001 г. ’’преминевао у ’’Путоказе’’, како се зове и данас. Анализом садржаја наведених часописа, дошли смо од постојања три ере- периода, у ваљевском затвору које наводи васпитач Стојадинн Манић, у уводнику, на првој страни ’Будућност ’’ у бр.27-28 из 1987 г., а које смо ми модификовали са допуном треће фазе. 1. У првој фази , од 1965 г. се ’’ радило на изградњи и конституисању Дома. Не мали напор је уложен да се буквално преоптерећни Дом , у коме су казну изджавали сви из бивших република Југославије , изузев Словеније, осмисли радом , еланом и знањем. 2. У другој фази од 70 тих до 80 тих , дошло је до великих промена у структури осуђених лица . Наиме после дезинтеграције и пребацивања малолетника у матичне републике дошло је до наглог пада. Најприхватљивији решење, је било довођење млађих пунолетних лица, примарних и углавном ситуационих криваца до 23 године старости. 3. У трећој фази, од маја 2006 г. у ваљевски КПД сем малолетника и млађих пунолетних лица, први пут осуђених, распоредним решењем су почели да пристижу и старији осуђеници. То су осуђени старији од 23 године са територије судова Ваљева и Ужица, којима је изречена казна затвора до једне године. '' Будућност'' Први број листа осуђених под називом ’’Будућност ’’ штампан је фебруара 1981 г. у штампарији ’’Препород’’ у Пожаревцу са тиражом од 300 примерака. Првих седам година је излазио четири пута годишње , да би од половине 1988 г. , почео да излази два пута годишње ( штампан на гештетнеру) . Због недостатка средстава лист није штампан у периоду од 1993 до 1996 године .( М. Божић ; 2000, стр.89-90). Лист је излазио у време самоуправног социјализма , и након годину дана од смрти Јосипа Броза, у време када су се руководиоци ословљавали као другови, а поводом Дана републике одржавани фудбалски турнири. Теме су биле природније. Главни и одговорни уредници су се често мењали и свако од њих давео је посебну боју листу. Крајем осамдесетих , часопис је штампан на гештетнеру, а текстови 19

су се прекуцавали на обичној машини. У првој половини осамдесетих лист се штампао у државној штампарији ’’ Милан Ракић’’ у Ваљеву. У неким бројевима преовладава осуђеничко самоуправљање. Док у појединим бројевима се отворено прича ,о проблемима који су и сада актуелни, као што је функционисање Дома културе, у чијим просотријама је, некада, функционисала берберница и кантина. ''Прави смер'' Континуитет у излажењу листа осуђеника казнено- поправног завода Ваљево се наставља 1998 г. , године у скромном издању , у црно белој техници, под називом '' ПРАВИ СМЕР''. Да ли је у питању пука коенциденција или нечија намера, у то време је покренут лист младих социјалиста Ваљева под истим називом '' Прави Смер ''. ''Путокази'' Са доласком за управника установе Војислава Лазића, дошло је до промене назива заводског листа у назив '' Путокази'' који је с почетка био , приметно у љубичастој боји , која је иначе припадала политичком обележију странке ДХС-а, којој је припадао поменути управник и тадашњи председник странке др Владан Батић, је био актуелни министар правде у влади републике Србије који је неколико пута посећивао наш затвор. Последња вест: Светосавска академија Овe године Светосавска академија је одржана 24.јануара 2012 г. у затворском Дому културе. Поред црквених лица, градских званичника свечаности је присуствовао и већи број представника из министарства. Вордигтељ програма је најавила да је новогодишње Уздарије, престижна награда која се сваке године доноси личности која је је допринела развоју културе, је припала књижевнику Александру Гаталици уреднику Културног програма РТС-а. Како је спикер најавио ово је десета награда која је установљена 2002 г. а до сада је била уручена: ваљевском владици Милутину, књижевнику Радовану Белом Марковићу 2003 г.,редитељу и глумцу Миленку Павлову 2005 г, професору и редитељу Милану Босиљчићу 2006 г., Љубивоју Бубу Марковићу 2007 г. , академском сликару мр. Миломиру Романовићу 2008 г., професору Јованки Божић 2009 г. професору др Витомиру Вулетићу 2010 г. . Ове године други кандидат зе награду је био академски вајар Немања Радојчић из Ваљева. Иначе први пут, дотадашњса школска слава Свети Сава саджајно је обогаћена и прерасла у академиију која је одржана 26. јануара 2007 г. у великој сали Дома културе у КПЗ-е. Забележено је да је да је тада „ духовну светлост у наш Завод унело је присуство свечаностима Савиндана, Његово Правосвештенство епископ Милутин. Учесници свечане академије са најузвишенијим порукама Светог Саве, били су високо преподобни игуман Јован ( духовник КПЗ) , васпитачи и васпитаници.“ Остало је забележено да је једну од најуспешнијих и сценски веома лепо осмишљених урадио проферор светске књижевности др Предраг Тодоровић, који је , на нашу жалост после годину дана проведених у Дому културе, напустио нашу радну 20

средину и посветио се изради докторске тезе коју је успешно одбранио и стекао титулу, и објавио књигу '' Бекет''. УПРАВНИЦИ : Први Управник КПДома у изградњи је био Светозар Љубишић пук.милиције 1965 г.управник: Светозар Љубишић заменик : Слободан Старовић 1968 г. Слободан Старовић , заменик : Пуниша Џукић 1979 г. Верољуб Радојичић, заменик. Синиша Мировић вд, управника до 1983 г и Миодраг Додић, кои је остао на месту заменика до пензије – 2001 г. 2000 г. Војислав Лазић, заменик : Милан Божић, отичао 2004 г . у пензију 2004 г. Владан Јовановић, заменик : Слободан Арсенијевић 2006 г. Слободан Арсенијевић , заменик : Милоје Томић и Жељко Мартиновић19 . Од децембра 2009 до марта 2010 г. : Жељко Градишка, дипл. правник. Крајем 2011 г. Слободан Арсенијевић је постао поново управник до марта 2015 г. Фебруара 2016. На место управника из КПЗ Шабац долази Владимир Буквић а за заменика управника са њим долази и Радован Рацковић из Сремске Митровице.

ЗАПОВЕДНИЦИ СТРАЖЕ У КПЗ : 1. Мијалиловић Лука, учесник НОБ-а од 1944 г. пензионисан у Савезном супу 31.12.1966. ( Смена А. Ранковића) .где је 18 г,. радио на оперативним пословима УДБ-е. Почео да ради у КПдому као заповедник страже 1. Августа 1968 где је остао све до 31. Децембра 1972 год. По пензионисању био председник ОРБ Сутјеска. 2. Пантелић Микаило , рођен 20.04.1939. у с. Бачевци код Ваљева. Начелник службе обезбеђења био од 19.09.1973 год. До 31. 12. 1992. Прфе доласка у КПДом Вљево био у МУП – у и то од 196 . до 1970 г. на Косову , када долази у СУП Ваљево на место командира командира станице милиције.Имао завршен курс борилачких вештина. 3. Матић Милисав – Миса , рођен 30.08.1954 г. у Ваљеву. Почео да ради као стражар 15.07.1978 г. ОД 01.01.1992 Г. постао заповедник страже, где је са малим прекидом , остао све до пензионисања 03.01.2007 г. Дипломирао је на Вишој школи унутрашњих послова у Земуну 11.11.1990 г. 4. Пантелић Љубисав, рођен 1962 г. на Убу, завршио је Вишу правну у Ваљеву, а током рада као васпитач завршио Дефектолошки факлултет у Београду. Спада у ретке службенике у КПЗ који је радио и у Служби обезбеђења од стражара до надзорника и у Служби за преваспитање где је био и васпитач али и вд. Начелника службе за преваспитање. Од 2007. Налази се на чели Службе за обезбеђење. Током 2015 г. обавњао је дужности Управника КПЗ П.О. ( по овлашћењу министра и директора Управе. ) 19

Са доласком Милоја Томића , правника на место заменика управника 05.05.2006. прекинута је традиција по којој је на ту позицију долазио васпитач, што је био знак да у будућности васпитачи нису управници.

НAЧЕЛНИЦИ СЛУЖБЕ ПРАВАСПИТАЊА : 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Слободан Старовић , педагог, отишао 1979 г. у Беоиград Пуниша Џукић, педагог отишао 1974 .г Синиша Мировић, психолог20 отишао 1983 г. у пензију Миодраг Додић, педагог, отишао 2000 г. у пензију Милан Божић, дефектолог, отишао 2004 г. па се вратио 2006 г. као васпитач Слободан Арсенијевић, спец. педагог, пензионисан 2009. и 23.03.2015. Владан Костић, дефектолог, пензионисан 2005 г. Наташа Стевановић – Параментић, спец. педагог- почетак 2006 г.

ПРИЈЕМНО ОДЕЉЕЊЕ : 1. Пуниша Џукић, педагог 2. Синиша Мировић, психолог 3. Драшко Радојичић, соц. радник21 4. Борјан Милан , психолог 5. Ратко Томић, психолог 6. Војислав Лазић, психолог 7. Зоран Дамјановић,социолог 8. Сања Поповић, педагог 9. Јасна Мојсиловић, психолог 10. Жељко Крстић , социолог,. ВАСПИТАЧИ : 1. Гашпар Никола, педагог 2. Борко Биљић, педагог 3. Радојичић Верољуб, социолог 4. Иван Арсић, социолог 5. Миодраг Додић, педагог 6. Алаксандар Пешић, дефектолог22 7. Пузовић Урош, дефектолог 8. Милан Божић, дефектолог 9. Стојадин Манић, дефектолог 10. Предраг Павловић, нас. физ. културе 11. Слободан Арсенијевић, спец. педагог 12. Радослав Луковић, дефектолог 20

Дошао из КПЗ Ниш где је радио као учитељ а где му је отац Данило био надзорник страже. Пре Драшка Радојичића у Пријемном одељењу једно време је радио Живорад Жика Катић ''Смедеревац.'' а једно време је Драшко био васпитач III и IV групе, а месец дана је социолог Арсић Иван, у Пријемном. 22 Један број васпитача на почетку своје каријере нису имали дипломе те су уз рад постали дипломирани дефектолози. 21

13. Живко Милојковић, дефектолог 14. Вук Мандић, проф. срп. jез. и књиж. 15. Југослав Лазић, дипл. политколог 16. Љубисав Пантелић, спец. педагог 17. Тома Илић, дефектолог -логопед 18. Жељко Крстић, социолог 19. Милета Поповић, спец. педагог 20. Саша Спасић, проф. oдб. и заштите 21. Никола Богићевић, спец. педагог 22. Драган Јеремић, спец. педагог 23. Наташа Стевановић , спец. педагог 24. Душан Марковић, психолог 25. Весна Марковић, спец. падагог 26. Ана Аћимов , дипл. андрагог 27. Дарко Крстић, спец. педагог 28. Драшко Ћурић , спец. педагог ДОМ КУЛТУРЕ : 1 . Миодраг Додић, педагог, пензионер, 2. Пешић Александар , виш. Дефектолог, 3. Предраг Павловић ''Бата'', нас. Физичког, 4. Томислав Николић, диф. , пензионер 5. Зоран Јевремовић, виша за социјали рад 6. Мр. Миломир Јевтић, академски вајар 7. Ксенија Кондић, академски вајар 8. Вук Мандић, проф. књижевности. 9. Бранко Лукић, драматург 10. Јован Јовановић,средња новинарски смер 11. Миодраг Пешић, академски сликар 12. Милан Анђелић, дипл. туризмолог 13. Милош Новаковић, акад. Сликар 14. Жељко Крстић, социолог 15. Велибор Марјановић, проф. Руског 16. Тома Илић. спец.педагог 17. Раде Тимотић, диф 18. Предраг Томић, диф. 19. Саша Мирковић, диф, 20. Др. Предраг Тодоровић, проф. књижевност. ШКОЛА23 :

Зграда школе је након поплаве из 2014 и са адаптацијом целокупног завода, претворена у један затворски фрагмент у коме се налазе осуђени и њихови васпитачи, са припадницима службе обезбеђења.

Директори : од 1965 г. Мајеровић Драган, техничар: осново школске радионице. Од 1970 г. Младеновић Љубомир, педагог, Од 1974 г. Слободан Церовић, професор књижевности 1989 г. Вишња Илић, из Економске школе са места организатора наставе. 2002 г. Милан Анђелић, прешао из Дома Културе. 2008 г. Бранко Топаловић , уместо Јосипа Новотног Професори : нас математике : Петар Дикосавић , Вукота Ћајић и Бранко Топаловић и Вук Мандић професор књижевности и српског језика Учитељи практичне обуке : Алојз Мајцен, варилац, , ''столари '' : Маричић Дрaгутин , Перић Миленко, Милорад Вујић и Веселиновић Бранислав.'' Бравари'' : Марковић Драган '' Маркони''Драган Крстајић ''Кеза'', Влада Марковић, Драган Панић ''Пура''….

ХРОНОЛОГИЈА : 1. Слободан Старовић , педагог, отишао 1978 г. 2. Пуниша Џукић, педагог отишао 1972 .г 3. Мајеровић Драган, техничар: осново школске радионице. 4. Алојз Мајцен, варилац, 5. Маричић Дрaгутин , столар 6. Синиша Мировић, психолог отишао 1985 г. 7. Драшко Радојичић, соц. радник , отишао 1993 г. 8. Борјан Милан , психолог 9. Гашпар Никола, педагог 10. Борко Биљић, педагог 11. Радојичић Верољуб, социолог, отишао у пензију 2000 г. 12. Иван Арсић, социолог 13. Миодраг Додић, педагог, отишао у пензију 2000 г. 14. Алаксандар Пешић, дефектолог 15. Младеновић Љубомир, педагог 16. Пузовић Урош, дефектолог, отишао за Београд 17. Милан Божић, дефектолог, отишао у пензију 2004 г. 18. Стојадин Манић, дефектолог 19. Предраг Павловић, нас. физ. Културе 20. Петар Дикосавић , нас. математике 21. Слободан Церовић, професор књижевности 22. Перић Миленко, столар 23. Марковић Драган '' Маркони'' 24. Ратко Томић, психолог, отишао у пензију 25. Томислав Николић, диф, отишао у пензију. 26. Вук Мандић, проф. срп. jез. и књиж. 27. Вукота Ђајић, нас. Математике, пензионер 28. Вишња Илић, хемијски инжењер, пензионер 29. Јован Јовановић, новинарски смер, отишао 24

30. Миломир Вујић, инструктор – столар, пензионер 31. Драган Крстајић ''Кеза'', инструктор – бравар, пензионер. 32. Голубовић Жибојин ''Голуб, инструктор- варилац, пензионер. 33. Зоран Јевремовић '' Вартекс'' 34. Војислав Лазић, психолог, пензионер. 35. Слободан Арсенијевић, спец. Педагог, пензионер. 36. Бранко Лукић, драматург, отишао 37. Миломир Јевтић, академски вајар, отишао 38. Ксенија Кондић, академски вајар , пензионер 39. Зоран Дамјановић,социолог, отишао 2008 г. 40. Милан Анђелић, дипл. Туризмолог, пензионер 41. Радослав Луковић, дефектолог 42. Живко Милојковић, дефектолог, пензионер 43. Југослав Лазић, дипл. политколог 44. Бранко Топаловић, дипл. инг. Машинства, пензионер. 45. Љубисав Пантелић, спец. педагог 46. Тома Илић, дефектолог –логопед, отишао 47. Миодраг Пешић, академски сликар, отишао 48. Милош Новаковић, акад. Сликар, отишао 49. Жељко Крстић, професор социологије 50. Сања Поповић- Радојевић , педагог 51. Весна Живковић, администратор 52. Веселиновић Бранислав, столар, пензионер 53. Драган Панић '' Пура'', бравар, пензионер 54. Милета Поповић, спец. Педагог, пензионер 55. Саша Спасић, проф. oдб. и заштите, отишао 56. Велибор Марјановић, проф. Руског, отишао 57. Владан Костић, дефектолог, пензионер 58. Миливоје Костић, академски сликар, отишао 59. Јасна Мојсиловић, психолог 60. Никола Богићевић, спец. педагог, отишао 61. Драган Јеремић, спец. педагог 62. Наташа Стевановић, спец. педагог 63. Живомир Лазаревић, професор информатике 64. Раде Тимотић, диф, прешао у Сл. обезбеђења 65. Предраг Томић, диф. 66. Др. Предраг Тодоровић, проф. књижевност., отишао 67. Душан Марковић, психолог 68. Весна Марковић, спец. падагог, алт. санкције 69. Саша Мирковић, диф, 70. Јосип Новотни, историчар, ради у КПЗ Сремска Митровица. 71. Ана Аћимов , дипл. андрагог 72. Дарко Крстић, спец. педагог, отишао 73. Драшко Ћурић , спец. педагог 74. Данијела Степановић, спец. Педагог, отишла 76. Никола Савић, социолог 25

77. Бошко Вуловић, специјални педагог. . ДОЛАСЦИ ПО ДЕКАДАМА : ШЕЗДЕСЕТЕ ГОДИНЕ : Старовић Слободан,педагог, Џукић Пуниша, учитељ- педагог, Гашпар Никола, учитељ, педагог, Церовић Слободан, проф. Српско-хрватског језика, , Биљић Борко, учитељ – педагог, , Мировић Синиша, учитељ- психолог, , Арсић Иван,социолог Драшко Радојичић,дипл. Соц. Радник, Верољуб Радојичић, учитељ, социолог, , Додић Миодраг. Педагог, Заводску Школу је засновао 1966 г. Мајеровић Драган, руководилац школског центра, Мајцен Алојз, учитељ практичне наставе, и Дикосавић Петар, проф. Математике.

СЕДАМДЕСЕТЕ: Пешић Александар, виш. Деф. , Урош Пузовић, виш. Деф. Манић Стојадин, дефектолог, Урош Пузовић, виша. Деф. Милан Божић, учитељ, - виш. Деф.Деф. Факлултет, Борјан Милан, психолог,Томић Ратко, психолог. Школа завода: Младеновић Љубомир, директор школе, Ђајић Вукота, проф. Математике, Мандић Вук, проф. Српског језика, Дом културе : Павловић Предраг - Бата, –наст. физичког васпитања ОСАМДЕСЕТЕ: Дом Културе: Јевремовић Зоран, виш. Деф- референт за културно забавни живот, Николић Томислав, диф.- референт за спортске активности осуђених лица, Лукић Бранко, драматург, референт з акултурно збавни живот осуђених, Јефтић Миломир, академски вајар, референт з а умтничке активности осуђених лица, академски вајар Ксенија Раковић, референт з а уметнничке активности осуђених лица, апсолвент више школе ликовне и примењене уметности, Пешић Миодраг, референт з ауметничке кативности осуђених лица: Класични васпитачи : Војислав Лазић, психолог и Слободан Арсенијевић, спец. Педагог, Школа завода: Вишња Илић, директор, Крстајић Драган, нас, практ. Наставе – бравар, Мића Вујић, наставник преактичне наставе – столар. ДЕВЕДЕСЕТЕ: Дом културе: Дипл. Туизмолог Милан Анђелић, референт з акултурно забавни живот, Дипл. Деф. Дробњак Мирко, референт з акултурно забавни живот, дипл. Политиколог , Васпитачи осуђенничких група: Живко Милојковић, проф. Дефектологије,дипл. Деф. Луковић Радосав,дипл. Политиколог Југослав Лазић, васпитач, Школа завода: Голубовић Живојин, наствник практичне наставе. ДВАДЕСЕТ И ПРВИ ВЕК: Васпитна служба: Тома Илић, дефектолог – логопед, дипл. соц. Жељко Крстић, референт за културно забавни живот, па васпитач, педагог, Сања Поповић – Радојевић, проф.одбране и заштите Саша Спасић, спец. педагог, Милета Поповић, васпитач,псих. Јасна Мојсиловић, спец.пед. Драган Јеремић, васпитач, спец. пед. Наташа Стевановић – Параментић. Васпитач ( начелник службе за преваспитање) , спец. пед. Весна Марковић. Алтернативне санк., психолог Душан Марковић, васпитач.андрагог , Ана Аћимов, васпитач, спец. пед. Драшко Ђурић. Васпитач, спец. педагог, Дарко Крстић, васпитач, соц. Никола Савић, спец.пед. Бошко Вуловић, васпитач . 26

ЗАКЉУЧАК: Долазак стручњака у Службу за васпитање се кретало од доласка класичних васпитача који су махом били учитењи па су касније завршили Филозофски факлулете ( социологија, педагогија, психологија) . Од осамдесетих се примају стручњаци за слободно време осуђени, однонсо референте за кулктурно забавни живот, спорт и уметност. Они се нису дуго задржавали, што због тешких услова али и због статусапримани су на одређено време на шест месеци. Од осамдесетих, преко деведестих па и са уласком у 21. век дефектолози , односно специјални педагози узимају примат у служби Служба је временом мењала име. Најпре се звала Служба за педагошко – психолошки третман осуђених лица, Служба за преваспитање, Служба за третман, како се и сада зове. Васпитачи су такође били референти за рад са осуђеним лицима, па васпитачи а сада су постали носиоци третмана. Акцент са осуђеним шездесетих година је био на процену личности у Пријемном одељењу које је временом губило на значају. Систематизацијом радних места у КПЗ Ваљево од 2007 г. из Пријемног одељења је '' избачен'' социјални радник или социолог, који је радио на процени личности. Тако да су у Пријемном остали : педагог и психолог.Заводска школа је константно од 1966. па све до 2015 г. имала улогу у обуци оуђенх лица, кроз три радионице ( браварска, варилачка, столаркса ) али и школовању неписмених осуђеника као и завршетак О.ш. па и средње у граду. Након поплаве из 2014. год. школксе радионице су угашене и у њих су се сместили осуђени до једне ( две) године ,а на спрату су су се нашли Прекршајно осуђени. Они су пресељени из већ сада бившег Истражног затвора, који је после неколико поплава показао све своје неотклоњиве мањкавости у сутерену. Табела бр. 1. Полна структура запослених у служби од оснивања до данас: Пол Мушки Женски Укупно

Бројчано 68 9 77

Процентуално 88,31 11,68 100,00

Табела бр. 2: Служба преваспитања у КПЗ Ваљево по завршеним факултетима: Завршени факултети и више школе: Филозофски факултет Дефектолошки факултет Ликовна академија Фак. за физичку културу Филолошки факултет Виша за социјални рад

Бројчано

Процентуално

19 17 5 5 3 2

33,33 29,33 8,77 8,77 5,26 3,50 27

Машински и хемијски фак. Остало Укупно

2 4 57

3,50 7,54 100,00

Табела бр. 2: Образовна структура у служби преваспитања по занимањима: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Занимање Дефектолог- специјални педагог Класични педагог Психолог Социолог Факултет физичке културе Факултет уметности – сликарство Проф. Срп. језика и књижевности Социјални радник Дипл. инг. Машинства и хем. Инг. Политиколог- смер дипломатија Андрагог Факултет одбране и заштите Проф. руског језика и филозофије Фак. драмских умет. - драматург Дипломирани туризмолог- ПМФ Укупно

Бројчано 17 7 6 5 5 5 3 2 2 1 1 1 1 1 1 57

Процентуално 29,82 12,28 10,34 8,77 8,77 8,77 5,26 3,50 3,50 1,75 1,75 1,75 1,75 1,75 1,75 100,00

Литература : 1. Монографија : 100 година Казнено поправног завода у Нишу ( 1910-2010), Група аутора; Београд: министарство правде републике Србије, Управа за извршење заводских санкција, Alta Nova. 2. Крстић Жељко: 2012; Историјска социологија затвора у Србији: Од окова до ''наруквица''; специјално издање '' Социолошки преглед''- Рад са конференције : Сто година социологије у Србији. Коришћени извори: А. Осућенички часописи КПЗ Ваљево : а. ) '' Будућност'' , б. ) '' Прави смер'' и ц. ) '' Путокази.'' 28

Б. Персонални досијеи запослених. Ц. Разговори са заводским пензионерима. Законски прописи: Закон о извршењу кривичних санкција ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005, 72/2009 и 31/2011) Правилник о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставњау осуђених лица (На основу члана 63. ст. 7 Закона о извршењу кривичних санкција). '''Службени гласник РС''', 85/05 и 72/09. Правилник о кућном реду казнено- поправних завода и окружних затвора. ("Сл. гласник РС", бр. 72/2010 и 6/2012) Кривични законик, "Службени гласник РС", 88/2005 и 107/2005.