Svitac; SIZIF; maj - 2017 by Željko Krstić

2017 Časopis za sociološke i psihološke teme

SVITAC

Maj , broj 33 , V godina

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Urednik: Željko Lj. Krstić Adresa: Karađorđeva 84, 14.ooo Valjevo, Srbija. Kontakt : zekando@gmail.com Naslovna strana: SIZIF lik iz Grčke mitologije koji u današenjem poslu označava pojedinca koji radi težak I bespotreban posao. Može da znači I upornost ili istrajnost pojedica u ideji I nameri, da težim putem ostvari svoj CILJ.

Sadržaj: 1. ВИНТОВАЊЕ ВАСПИТАЧА 2. Кајле и сајле 3. Неформална затворска моћ 4. Осуђеници имају Н.О.С. 5. ЛАЖНЕ НАДЕ У БАКЉАДЕ 6. Модел разбојника

Obeležje pofesionalnog identiteta. UVOD :U ovom broju navodim svoje tekstove koje sam objavljivao od septembra 2009 g. do 2015 g. u dnevnim novinama, pretežno, u Politici- rubrici Pogledi, potom u Danas- u mesečniku Republici, koji više ne izlazi. Tekstovi imaju jednu zajedničk nit, bave se zatvorskom problematikom .Kao sociology našao sam se u jednom trenutku u – „makazama” onog što je de jure, dakle kritičkog pisanja o ustanovi u kojoj sam radio u želji da se stvari poprave . S druge strane, de facto , pisanje je najviše smetalo zatvorskom rukovodstvu koje se praktično ingnoratski odnosilo prema njemu. Očekivali su da će me javnost saseći u pisanju. To se nije desilo.Ali su zato oni bili uporni u nastojanju da me slome i oteraju. To si napokon i uspeli početkom marta 2106.

7. Скупљач бакра

8. Прекршајци нису криминалци 9. Скандал-мајстор 10.Vaspitači u kavezu 11. ТЕЛЕГРАМИ ПОДРШКЕ 12. Naši porodični esnafi 13.

Majstorska uravnilovka

14.Zatvorski vaspitači na udaru 15. Smanjena plata jer je

razgovarao sa psom lutalicom 16. ЦРВЕНИ И ПЛАВИ 17. ЗАТВОРИ БЕЗ ВАСПИТАЧА ? 1

ВИНТОВАЊЕ У РИКВЕРЦ Поводом јубилеја установе у којој се чувају млади и проблематични грађани одржана трка волова - обесправљених службеника који раде као васпитачи наведених лица. Како смо незванично сазнали такмичило се захваљујући запрежном шинском возилу специјално за ову прилику набављеном на планини. Проблематични су у столарској радионици санирали запрегу : отклонили ситне кварове и офарбали црвеном бојом. Јарам за трку набављен у оближњем селу. Пар месеци пре трке извршена иницијација младих државник службеника кастрацијом, како би боље вукли јарам и што лакше примали команде. Пре трке им обећан посо за стално јер готово сви волови имају завршене факултете. У самој трци учествовало шест пари волова. Пар најстаријих волова пензионера који и даље раде учествовало у трци ван конкуренције. Њих током трке нису бичевали и ако су упорно вукли уназад. Иначе волови су вукли запрежно шинско возило на којима су се налазила кола. На колима стојаше посада проблематичних младих грађана која се није мењала. Њу су чинили представници најутицајнијих група проблематичних грађана који су на ногама имали најскупље патике са ваздушастим ђоновима. На руди кола седаше Шеф службе обезбеђења са вуненим шалом око врата који током

трке окреташе винт. Он брзо винтоваше када кола креташе брже од дозвољеног. На предњем делу кола са бичем у руци у свим тркама седеше Шеф васпитача која немилосрдно шибаше своје сараднике. И ако беше предвиђено да се мења, показа се незаменљивом и да она у томе, напросто ужива. Није се уплашила ни новог Закону о мобингу да ће бити пријављена у бичевању својих радника, како она иначе често назива волове васпитаче. А да видимо како током трке би воловима. Сви су пред трку били узбуђени. Старији волови су се риком правили важни, док млади нису могли да дођу себи од кастрације. Најстарији волови – пензионери су мудро ћутали и преживали шаровину. Таком трке најлепше било посади проблематичних грађана на колима који су певали, узвикивали навијачке пароле, користили мобине телефоне и показивали средњи прст публици. Воловима најтеже беше када су пролазили поред кордона униформисаних грађана. Они су на њих бацали јаја, поливали их рибљим уљем из конзерви, забадали чачкалице у очи... Ништа боље нису прошли волови када су вукли кола поред Управне зграде где раде привилеговани службеници. Најпре су на улазу морали да чекају да им се подигне рампа како би наставили трку. А из управе су их гађали с чим стигну. Све то снимаше камера а неколико проблематичних грађана седеше поред стазе и на сликарском платну окаченом на раширеним штафелајима црташе –“величанствен”

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

призор. Иначе стaрт трке беше испред заводске школе а циљ испред Дома Културе где доделише пехаре најбољим такмичарима. На првој кривини стајаше психолог који памагаше воловима тешећи их да издрже бичевање, на другој кривини беше педагог. Чак и две волонтерке показаше заинтерсованост за судбину волова. На крају трке воловима уручише вредне награде. Они волови који су највише вукли добише печат од ветеринара за одлазак у пензију . Они који у током трке фолираше примише већу плату од волова који више вуку. Тако волови који фолирају посташе носиоци развоја и просперитета установе а с тим и целокупног друштва, да не кажем цивилизације.

Жељко Љ. Крстић, Текст је објавлљен у два часописа: '' Ошишанпм јежу'' и ''Књижевном магазину'', бр. 128 -129.

Просечан делинквент настаје пре свега због незаинтересованих родитеља. Његов или њен отац је на дугогодишњој робији или на привременом раду у иностранству. Ту је и мајка која обично има оправдање за ,,дечје” поступке и тражи грешке код других. Ако је поред тога наш делинквент најмлађе, презаштићено дете, према коме су родитељи били благи и попустљиви у васпитању, шансе за ,,криминалну каријеру” су идеалне. Преступници се, углавном, одлучују за ,,школе криминала” које су ,,степеноване”, почев од КП домова као својеврсне ,,основне” и ,,средње школе” криминала па све до великих затвора као ,,криминалних факултета” са посебним смеровима.

Кајле и сајле Аутор: Жељко Љ. Крстић; уторак, 08.09.2009. у 22:00 ПОЛИТИКА Просечан делинквент у нашем друштву се налази у својеврсном ,,Бермудском троуглу” којeг чине институције: МУП, центри за социјални рад и судови , односно затвори.Развод родитеља, алкохолизам оца, неприхватање очуха или маћехе, смрт или болест једнoг од родитеља и болећивост, односно преемотивност мајке неки су од фактора који стимулишу понашање преступника. У поремећеним супружничким односима највећу цену плаћају деца која се одају криминалу или злоупотреби психоактивних супстанци.

Материјални статус породице се појављује као фактор ризика у две екстремне ситуације. Пре свега, део ромске популације, који живи у крајње нефункционалним социоекономским условима, погодан je за пределинквентно понашање (скитњу, прошење) које лако 1

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

прераста у криминалне радње. На другој страни су они ,,бесни и обесни” којима су родитељи испуњавали све жеље – слањем новца и давањем великог џепарца. У оба случаја родитељи занемарују децу и немају контролу над њима. Родитељи су углавном раздвојени или оптерећени егзистенцијалним проблемима. Сем тога, као фактор преступничког понашања може бити и беспосличарење које доводи до коцке, превара, фалсификата...

школовање, уз покушај да се упише у другу школу или да се ванредно школује. Једино они који имају подршку породице успевају да ,,изгурају” средњу школу, и то углавном трећи степен. Врло мали број проблематичних наставља школовање на факултету или на вишој школи. Избеглички статус породице и тежа интеграција у нову средину може бити узрок делинквентног понашања најмлађих њених чланова. Манифестује се неприхватањем од стране нових школских другова и нераузмевањем наставника. У овим породицама постоји и унутрашња патологија (нпр. алкохолизам очева), а као пратећи фактор у неким избегличким породицама је низак материјални статус и усамљеност деце.

Начин коришћења слободног времена један је од најбитнијих фактора који директно утиче на делинквентно понашање. Оно настаје као последица избегавања школских обавеза и ствара простор за доколицу и бесциљно лутање. Све то доводи до дружења с проблематичним вршњацима, с којима се чини прво кривично дело. Уз све то иде и гајење паса за борбу, тетовирање. Многи од њих имају ,,кајле и сајле” око врата, возе добар ауто и мотор са јаком кубикажом. Немали број је оних који у доколици и из чисте радозналости пробају марихуану и преко ,,лаких дрога” стижу до хероинске и кокаинске зависности. Наркоманска зависност је ,,окидач” за криминалне радње, пре свега имовинског карактера.

После школе ,,наступају” центри за социјални рад који евидентирају ,,кориснике”, али и предлажу судовима васпитне и заводске мере. У центрима сматрају да се социјализација просечног делинквента одвија уз ,,реалне проблеме”, као што су: погрешан избор друштва, лош узор за идентификацију и потреба за доказивањем у групи, обично на погрешан начин (рецимо, припадност групи милитантних навијача).

Секундарни фактори ризика настају у институцијама кроз које пролазе делинквенти након ,,пуцања” породичног оклопа. Прва институција после породице која реагује на делинквентно понашање је школа. Током школовања уочена су два кризна периода. У основној школи то је обично шести разред, који делинквент најчешће понавља или бива избачен због неоправданих изостанака, сукоба са ђацима и наставницима. Други кризни период је почетком поласка у први разред средње школе, где највећи број проблематичних прекида

Све то доводи до извршења кривичног дела, најчешће имовинског карактера када суд на предлог центра изриче васпитну меру. То могу бити: укор, појачан надзор родитеља или старатеља, упућивање у дом и друштвено користан рад. Међутим, често се дешава да васпитне мере немају ефекта. Након тога евидентирани малолетници настављају с тежим кривичним делима (коришћење дроге, насилничко понашање, разбојничке крађе...). Показало се да и најтежа санкција упућивања у ВП дом 1

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Крушевац у неким случајевима нема сврху јер поједини штићеници свесно чине кривична дела да би временски неодређену меру (,,гуми казну”) од шест месеци до пет година ,,убрзали” и претворили у временски дефинисану казну.

непопуларних цинкароша, угрожена деца богатих родитеља, али и физички слаби осуђеници који имају субмисиван (покоран) однос према другима. Жртве могу бити и криминално инфицирани осуђеници који су издали своје другаре на суђењу, што им је у једном тренутку помогло, (мања казна), али у затвору им је створило проблем.

Центрима који немају механизме да ,,натерају” малолетника на сарадњу, благонаклоним судовима и затворима, просечан делинквент је склон – повратку. Ако је тачно да један просечан осуђеник дневно кошта тридесет евра, охрабрује то што наша држава размишља о друштвено корисном раду за малолетне преступнике и алтернативним затворским санкцијама за осуђене на лакша кривична дела.

Неформални осуђенички систем је, дакле, главно извориште и генератор насиља у затворима. Као што је осуђеник формално распоређен у васпитну групу и на радно место у погон, он је незванично и члан неког осуђеничког колектива. Чланови осуђеничких колектива имају своје ритуале и територије. Током дана, а нарочито у слободно време и током ноћи, неформални осуђенички систем је најактивнији. Након ручка у шетњама по кругу осуђени се крећу у групама, демонстрирајући своју снагу, како супарничком колективу, тако и службеним лицима, а пре свега стражи. Колективци своју моћ демонстрирају преко територија. Уопштено говорећи, територијалност је битна и за запослене и за осуђене. Преко економије територијалности може се прецизно уочити дистрибуција моћи међу затворскима актерима.

социолог, КПЗ за малолетнике у Ваљеву

Неформална затворска моћ

Међу запосленима постоји подела на оне који раде у управи и на остале, којима је забрањено уношење мобилних апарата. Обични административци, самим тим што имају канцеларију у управи, доживљавају себе као важније, рецимо од васпитача, који своје канцеларије, по правилу, имају у другој згради. За осуђене расподела територија је такође веома битна. У ,,групама” где спавају они користе најбоље собе, такозване самице. На кругу се знају клупе где седе, а главно место за демонстрацију моћи је дом

Аутор: Жељко Љ. Крстић; понедељак, 02.11.2009. у 22:00; ПОЛИТИКА Криминолози упозоравају да се не може схватити психологија убице, или било ког другог учиниоца, ако се не познаје социологија жртве. У затворској виктимологији, такође, постоје осуђени предодређени за улогу жртве. У осуђеничкој популацији су, поред 2

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

културе. У малолетничком затвору зграда дома културе је, заправо, бастион неформалног осуђеничког система. Службенички ресторан такође је осуђеничка територија која се током дана брзо трансформише из службеничке, за време доручка, у осуђенички простор, где свакодневно борави један број осуђеника. Слично дому културе и службенички ресторан је заправо простор где се обликује неформално осуђеничко дружење. Н.О.С. се ствара на свим радним местима где има осуђеника, и у гаражи, на економији, стационару... Колективци такође демонстрирају своју моћ преко места у строју – они су увек у првим редовима.

Осуђеници имају Н.О.С. Аутор: Жељко Љ. Крстић, недеља, 01.11.2009. у 22:00 У једном малолетничком затвору починиоци најтежих кривичних дела током издржавања казне постају лидери неформалних осуђеничких група, тзв. осуђеничких колектива. Они временом бивају главни партнери у преговорима са затворском управом око најважнијих безбедоносних ствари. Истовремено, затворски васпитачи су потиснути у други план.

Оно што се свакодневно дешава у затвору, како међу осуђенима, тако и међу запосленима, јесте инверзија улога: на врло лак начин од жртве се постаје агресор. Неретко, дешава се да се жртва двоструко кажњава – и од формалног затворског и од неформалног осуђеничког система. Од формалног система, пасивним односом, нечињењем да се угроженом-осуђеном помогне, док неформални осуђенички систем (Н.О.С.) у свему наступа бруталније, шабером или бодежом. То су два главна „спортска” реквизита битна за колективце. Такође, вештом манипулацијом може се приказати да су насилници који су малтретирали друге осуђенике„добра деца” и жртве. У тој манипулацији могу учествовати и родитељи, поготово мајке. Дешавало се да у међуосуђеничком сукобу „колективци’’ извуку дебљи крај и да уз помоћ родитеља у јавности и министарству, односно Управи за извршење, покушају да се прикажу као жртве.

На музичким концертима лидери седе први до бине и они смеју да се веселе. Припадници банде такође. Док клошари не смеју ни да подигну главу. У осуђеничкој трпезарији колективци седе са стране, односно на бочним местима, као ,,први међу једнакима”. Такође, само колективци смеју да улазе у дневни боравак и да седе први испред ТВ апарата док су лидери у кафићу. Осуђени који нису у колективу су маргиналци, „радијатор бригада”, избачени на ходник у интернату. Све се то дешава пред очима стражара, дежурног у интернату. Неформалне затворске групе су заинтересоване да контролишу подручје кадровске политике. За осуђене а и за поједине службенике од велике је важности ко ће бити шеф, рецимо, васпитача. Јер за неформалне групе веома је битно да им он буде ,,партнер” у преговорима, али истовремено и неко ко ће да прогања њихове васпитаче.

У затворима владају универзални модели понашања, који се подједнако односе на све затворске актере. Заблуда је веровати да између службеника и осуђеника

социолог-васпитач у КПЗ за малолетнике у Ваљеву

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017 Има двадесет година. Углавном потиче из потпуне породице, мада није редак случај да су му родитељи разведени и да је остао да живи са мајком, без очеве фигуре као објекта за идентификацију. Носи фирмиране и скупе патике и ретко се јавља васпитачу да тражи ванредно телефонирање (што је знак да недозвољено поседује мобилни апарат). У слободно време најчешће је у теретани где бесомучно диже тегове и добија на тежини да би био што робустнији. Избегава било какве радне активности, као што је чишћење снега, копање или сређивање просторија. У затвору има ,,своје робове” који га служе. Има надимак и тетоваже на телу. Завршио је основну школу и започео средњу коју је прекинуо у првом разреду. Покушао је са уписом у други и на крају прекинуо школовање. Током школе тукао се са ђацима и улазио у вербалне сукобе с наставницима. У екстремним ситуацијама знао је да пребије разредног старешину, али и да удари директора школе. У детињству је тренирао неки од колективних спортова (фудбал, кошарку...), али је касније почео да се бави борилачким вештинама и да одлази на фудбалске утакмице да би се ,,шибао са муријом” и противничким табором кријући све то од родитеља. У међувремену је преко марихуане стигао до хероина. Обожава лагодан живот: скупе аутомобиле, брзе моторе, одласке на сплавове и провод са девојкама. Ако шта чита, то је ,,стручна” штампа: ,,Метак”, ,,Калибар”, а за разоноду ,,Скандал”. Прати дешавања у хроници жуте штампе. Обожава лаке телевизијске програме. Од политике, једино га интересује Закон о амнестији. Квазирелигиозан је.

постоји ,,непремостиви јаз”. Реалност упућује да се и једни и други налазе у истом „затворском лонцу”, где се сви: награђују, кажњавају, освајају територије, неформално групишу, чувају тајне и кажњавају оне који говоре истину о затвору, угрожавају, прогањају, етикетирају, скривају иза лажних затворских ауторитета, цинкаре, сплеткаре, сурово обрачунавају са неистомишљеницима... Зна се да се многи од нас, када се нађу заједно, понашају другачије него када су сами. У затвору је то више него очигледно, поготово после изласка осуђеног из пријемног одељења, где проводи до месец дана. Излазак на круг је најбитнији моменат за сваког осуђеног, јер од тога како ће га „круг” прихватити зависи како ће издржавати казну. Круг је синоним за неформални осуђенички систем (Н.О.С.) који је издиференциран, на недодирљиве ,,колективце”, ,,банду”, као њихове ,,војнике” и ,,аутсајдере”, и ,,клошаре” који су угрожена врста и од једних и од других.

Насилничко понашање осуђених у затворима има своје извориште пре свега у системским пропустима, па тек онда настаје од самих појединаца – осуђеника и службеника који раде у затворима. У

На основу спољашњих манифестација које демонстрира, просечни осуђеник – ,,колективац” у малолетничком затвору изгледа овако: 4

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

будућности, затвори би требало да буду природније социјалне средине, у којима би се боље осећали и осуђени и запослени. Да би се то постигло потребно је пре свега вршити природну класификацију осуђених, делећи оне ризичне од безазлених, као што би требало посебно издвајати повратнике. Рад и школовање требало би да буду у основи рехабилитације осуђеника. Такође, међу службеним лицима требало би елиминисати негативну селекцију и на одговорна руководећа места постављати искусне, професионалце, који би заменили послушнике и неспособне.

Јер нашем просечном навијачу је суђено за кривична дела, почев од поседовања : дроге чл. 246, оружија чл. 348, разбојништва чл. 206, насилничког понашања чл. 344, тешких телесних повреда чл. 121, учествања у тучи чл. 123, убиства чл. 113 и тешког убиства чл. 114 КЗС. Дакле, по структури почињених кривичних дела, наши навијачи су склони вршењу најтежих кривичних дела, крвних деликата, које се , на жалост завршавају са смртним последицама. Ратоборност навијачких група се види у њиховим називима. Једни се зову као чувени и напуштени амерички затвор. Други су наденули себи називе који у преводу значе: ''Човек машина'' , ''Ловци на главе'' , '' Несаломиви'', ''Нежељена деца''. Могу бити и „Инвалиди“, „ Клошари“ , „Авети“, „ Којоти“, „Лешинари“...

социолог-васпитач у КПЗ за малолетнике у Ваљеву ХУЛИГАНИЗАМ – објављено у Политици 14.марта 2012.

ЛАЖНЕ НАДЕ У БАКЉАДЕ Да би се дошло до што реалнијег, профила просечног нашег фудбалског навијача, требало би феномен хулиганизма сагледати из више углова, како би добили реалну и објективну слику о њему. У том циљу, најпре треба ослободити породицу , као јединог и највећег кривица. У ширем контексту, на генералном плану требало би уочити , велика друштвена дешавања и превирања. Реч је о торбулентним деведесетим годинама, кад се родио наш навијач али и вишепартијски политики систем. Одрасли су у време хипер инфлације, ''Олује'' , НАТО бомбардовања. По чему се , заправо, наш просечни навијач разликује од свог , мирољубивог вршњака, који није имао потребу за адреналином на тај начин, нити је починио кривично дело , које га је довело до затвора.

Сценографија - бакљаде Са социолошког аспекта пресудну улогу у настанку милитатних навијачких група имају : урбани, миграцијски и образовни фактори. На урбаном континууму, уочена је корелација , по којој удаљеност од метрополе подразумева припадност милитантној навијачкој групи. Наиме, наш просечан 5

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

навијач је ратоборнији уколико је по месту становања удањенији од Београда и живи, рецимо у Обреновцу, Младеновцу или Сомбору. Такође и у самом Београду постоји разлика, тако да , један број навијача који воде порекло из избегличких породица живи у београдским приградским насељима као што су Сремчица, Батајница… У складу са тим се може лако уочити да један број фудбалских навијача потиче из избегличких породица које су за време '' Олује'' избегле из Хрватске или Босне, углавном Сарајева. Други миграцијски талас је наступио након НАТО бомбардовања , кад су се тзв. прогнане породице доселиле у Београд. Деца из избегличких породица су имала , проблем са интеграцијом. Један број њих је покушао да тренира фудбал али нису успели да стигну до првог тима, великих клубова .Они су своју каријеру завршили у нижеразредним клубовима али и навијачким групама. Ту су нашли утеху за пропуштену прилику да постану познати фудбалери, па су се одлучили да , постану познати навијачи, што је лакши пут. Али и ризичнији. Ипак, основна карактеристика просечног навијача је лош успех у школи и негативан однос према образовању, уопште. Наиме, навијачи који су припадали милитантним навијачким групама прве знаке девијатног понашања су почели да испољавају још у О.Ш. Они су то чинили путем сукоба , тучама са другим ђацима, али се нису либили и да се физички сукобе са наставником. Обично су понављали VII разред О.Ш. Углавном , већина навијача је уписивала средње школе, али их је ретко завршавала. Кризни период је обично у трећем разреду, средње школе, када је дошло до напуштања школовања. Просто речено, навијачи бирају махом лакше

школе или се ванредно школују. Забележен је случај навијача који је најпре напустио гиманзију, јер је у трећем разреду имао пуно слабих оцена. После тога је прешао у средњу приватну школу где су критеријуми били веома благи. Када је мајка покушала да га упише у приватну школу у иностранству, он је то одбио јер му је била битнија Лига шампиона. Једном другом, навијачу, обична прволигашка утакмица је била битнија од очеве сахране, која је била тог истог дана. Занимљиво је да тај навијач памти резултат утакмице коју није гледао, и где је било пуно голова. Може се рећи да се екстремно милитантно навијање на фудбалским утакмицама, јавља врло рано, у основној школи када се манифестују први знаци девијантног понашања, (избегавање наставе, понављање разреда) које лако прелази у делинкветно понашање , кроз туче са вршњацима у школи или у групним тучама на утакмицама. Сви они пролазе кроз навијачку хијерархију, где се управо доказују делинквентним манифестацијама, које лако прелазе у кривична дела. За сада се могу уочит правци у коме се делинквентно понашање нашег навијача може развити и '' отети контроли''. Један број навијача креће према наркотицима, где могу бити нарко – дилери али, неки од њих постају и сами корисници. Уз поседовање дроге иде и поседовање оружија, пиштоља али и вагице за прецизно мерење. Зависност од хероина их уводи у тежа кривична дела, имовинског карактера, као што су крађе али и разбојништва, са употребом ножева, пиштоља, бејзбол палица, маски и осталих реквизита. Упркос државној бризи кроз изрицање васпитних мера од надлежних судова на предлог Центара за социјални 6

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

рад ( Укор, Појачани надзор родитеља или старатеља) најратоборнији навијачи остају доследни у својој опредељености. Нажалост та доследност доводи до трагичних догађаја. Тешких телесних повреда или учествовање у тучи са смртним последицама, које не морају да се десе само на стадионима, већ и на музичким концертима, али и у ужем престоничком градском језгру. Јер у екстремним навијачким сукобима , битан је пре свега публицитет. Битно је да се деси нешто спектакуларно, нешто што ће се памтити и препричавати. Дошло је до обрта. Навијачки сукоби су избили у први план. О њима се прича а актери се памте. За разлику од њих фудбалери су у другом плану. Арена се проширила а самим тим и актери. Пажња више није усмерена на '' зелени терен'' и атрактивни потез неког фудбалера или гол који ће се дуго памтити и препричавати. Сада се памте бакљаде и бележе ране и навијачки сукоби. Уместо вечитог дербија, имамо сукобе две навијачке екипе које припадају, нашим великим домаћим клубовима које су завршене са убиством. Пошто из тога нико није извукао поуку, само три године касније у сукобу домаћих и страних навијача , у центру Београда, француски држављанин губи живот. Узаврле навијачке страсти очито не препознају границу адреналина коју је тешко контролисати. Очито да свака државна санкција, па и казна затвора, има слабије дејство од друштвених норми, које прећутно подржавају ратничко – навијачко понашање.

Модел разбојника Аутор: Жељко Љ. Крстић; четвртак, 21.06.2012. у 22:00; ПОЛИТИКА Осуђеник коме је суђено за кривично дело разбојништва по члану 206 КЗС обично је незапослен, без занимања, ванредни ученик. Ако је из унутрашњости живи у кући зиданој од цигала од блата или као подстанар са родитељима који су без посла, или сам као бескућник. Кривично дело је починио с једним или више саучесника, где је неко од њих познавао жртве (учитеља хармонике, комшију из села, гастарбајтере…). Казне за кривично дело разбојништва које се изричу у просеку су више од три године затвора. На издржавање казне је углавном приведен из неког истражног затвора или после расписане потернице, због избегавања издржавања казне затвора… Мотив кривичног дела је углавном користољубље, а циљ су: новац, злато, дукати, златне бурме…

Жељко Љ. Крстић

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Овај „модерни хајдук” често потиче из породице у којој су родитељи разведени. Осуђени је с мајком и сестром прешао да живи у град као подстанар. „Потиче из ванбрачне заједнице, у којој су нефункционални односи и одсуство оца утицали да се испољи делинквентно понашање. Родитељи су се развели када је осуђени имао годину дана…Прекинута комуникација са оцем успостављена је од његове седамнаесте године па до притвора, када је отац дефинитивно прекинуо контакте с проблематичним сином”.

Када је обијао киоск поломио је излог металном шипком. Тешко кривично дело напада на мењачницу чини тако што „ставља капуљачу на главу, вади нож на расклапање, прислања сечиво на бутину радници и каже : Не мрдај , немој да си писнула, избошћу те. Осуђени за разбојништво приликом вршења кривичног дела обично су викали: ,,Пуцаћу, дај све што имаш”; ,,Изађи из продавнице, удавићу те”; „Дај паре”. Има и комичних ситуација када робусна продавачица одгурне пиштољ и каже: ,,Ма какве паре”.

Отац је често и негативан узор за идентификацију, али то може бити и неко од осталих чланова породице, као што су деда, ујак, стриц. И неко од њих је као млад издржавао казну затвора, код нас или у иностранству. Отац ,,никада није имао времена да прича са сином, сем кад се напије”. Отац је био „тежак алкохоличар” и физички је малтретирао своју супругу, која га је више пута напуштала, али се због деце враћала кући.

Од оружја у руци је сав могући арсенал, почев од „пиштоља реплике” као дечје играчке па све до правог пиштоља марке ,,тетејац”. Између су кратежи, ножеви, бејзбол палице, тег са ваге и слично. Оружје може бити и „пиштољ – упаљач боје метала” који је прислонио на слепоочницу таксисте и наредио му да заустави возило. У односу према жртви разбојници су брутални. Хомосексуалци су идеалне мете јер ретко пружају отпор. Као жртве разбојништва појављују се и страни држављани, малолетници, ученици основних школа. Посебна категорија предодређених жртава су жене које обично раде саме или са по једном колегиницом у малим маркетима, трафикама, пекарама, апотекама... „Модерни хајдуци” своја ,,дела” признају, уз напомену да су критичног дана или ноћи најчешће користили ,,пиштоље-реплике”.

И у школи је правио проблеме. Из О. Ш. је избачен у седмом разреду јер је ,,наставницу биологије, са којом је био у сукобу, гађао саксијом са цвећем, а претходно је понављао разред због слабе оцене”. Родитељи имају толерантан став према прекиду његовог школовања. Уписао је средњу угоститељску школу коју је само после месец дана „напустио” (избачен) јер је у школу носио пиштољ.

У односу према почињеном кривичном делу углавном изражавају вербално кајање.

Дешава се да је осуђени изгубио статус редовног ученика јер је „у другом разреду избачен из школе због туче са другим учеником када је користио нож”. Приликом отимања мобилног телефона од малолетника у руци је држао „боксер”.

Социолог

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Исечем неки стуб у центру града, скинем решетку с кишног одвода, скинем поклопац са шахте. Највише волим бакарне олуке. Узимам жицу из напуштене фабрике. Истопим пластику и остане бакар. Кад се појави жица мени срце почнe јаче да лупа. Васпитач ме пита како се пише бакар. Када је требало, нисам ишао у школу. Нисам био пријављен па сам се у детињству само играо. Чували су ме баба и деда по оцу. Пошао сам у први разред основне школе тек у Крушевцу, у дому, са петнесет година. Када ме питају кол’ко имам школе ја кажем, чет’ри године. Неки и не помишљају да имам само чет’ри разреда основне школе. Трафо станице као мете криминлаца

За ових пет крађа бакра и остале гвожђурије добио сам годину дана. Свака част судији, изгледа да се сажалио на мене. И ови из социјалног су послали добро мишљење о мени.

Скупљач бакра Аутор: Забележио: Жељко Љ. Крстићчетвртак, 11.07.2013. у 15:00

Ишао сам пре Крушке код њих на неке разговоре. Мајка тамо стално иде по неку помоћ. Она их је сигурно замолила да напишу да сам добар дечко и да се наша породица издржава од секундарних сировина. Овде у затвору сам одлучио да оставим цигарете.

М. Т. Ја се бавим скупљањем секундарних сировина. Тиме се бави и мој ћале и мој млађи брат. Оно што скупимо ми предамо на стовариште и добијемо новац за то. Не могу да се пожалим на посао. Чак сам се с девојком одвојио у приватни стан. Имамо све што нам је потребно.

Како живимо? Сећам се да је ћале док је био у затвору тражио од кеве да му купи његушку пршуту. Никад нисмо били сиротиња. Мој покојни деда је имао посао у пекари и добио је стан. Када сам био мали, социјално је дало стан мојим родитељима. У њему и сада живе с мојом браћом и сестрама. Овај мој млађи брат је у Крушци. Ја не бих никада пао да ме он није издао. Са нама је био и један клинац који нема четрнаест година. Њему нису судили. Кажу да постоје године када не могу да ти суде...

Најжалије ми је кеве. Она, за разлику од мене, ћалета и буразера, иде у пољопривредне радове. Бере малине, купи шљиве... Мора, јер поред мене и брата има још четворо мале деце. Имам још две сестре и два мала брата. Ми се породично бавимо скупљањем метала. Највише бакра. На посао одлазимо са очевим нерегистрованим аутом.

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Овде ми је у затвору супер. Навикао сам сам се. Познајем доста другара из Крушке који су овде. Све су то исправни момци. Очекујем да ми и отац дође. Онда ће ми бити лакше. Секирам се једино за девојку која је у болници. Има проблема с бубрезима. Волео бих да завршим школу у затвору ако је могуће. Мало ме срамота што немам школу. Јесам у Крушевцу завршио занат за молера, али нисам то на слободи никада радио. Имам још једно суђење за неку крађу коју нисам починио...

Прекршајци нису криминалци Аутор: Жељко Љ. Крстић; уторак, 14.05.2013. у 22:00 У нашој затворској популацији, поред осуђених и притворених лица, постоје и осуђена лица за прекршај – прекршајци, чији се број у последње време рапидно увећава. Њих у затворе упућују прекршајни судови због почињених недозвољених радњи из Закона о јавном реду и миру (туче), Закона о саобраћају на путевима (вожња у алкохолисаном стању, вожња без возачке или саобраћајне дозволе, вожња без појаса, недозвољено паркирање аута, невезивање кациге...), Закона о личним картама, Закона о шумама, Царинском закону, Закон о раду... Прекршајне пријаве поред саобраћајне и обичне и комуналне полиције, могу подносити прекршајним судовима и инспектори рада, шумарски инспектори.

*** Према процени осуђеног вишеструког повратника – који је имао „ход кроз установе“, почев од ВПД у Крушевцу, па до КПЗ за малолетнике у Ваљеву, више пута се враћао у Забелу – од десет осуђених малолетника – пет њих (или педесет процената) остају у криминалу, тројица се колебају, док се само двојица враћају нормалном животу, заснивају породицу и налазе легалан посао. Да би се обезбедио адекватан постпенални прихват, потребно је омогућити нормалан живот осуђеном, а то је врло тешко. Рецимо, ако се запосли код приватника, ко гарантује да га газда неће искоришћавати. Ту је и етикета робијаша, која додатно отежава нормалну социјалну интеграцију. Зато и не чуди што многи осуђени поново праве кривична дела и враћају се у затворе. Проблем је и у томе што, како рече наш познати писац Борислав Пекић, једно затворско искуство вреди једино за други затвор, а не у животу.

Прекршајне казне судови првостепено изричу у новчаном износу, које се услед неплаћања замењују казном затвора (1.000 динара се замењује са једним

Аутор књиге ,,Затворска подморница“

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

даном затвора). Међу прекршајцима постоје они којима је први пут суђено али и вишеструки криминолошки повратници. Прекршајне казне се бришу из евиденције после три године.

се ама баш ништа није десило... Одете на пецање, обавезно, без дозволе. Након десетак дана добијете позив од прекршајног судије. Немојте се ништа плашити. Идите у прву банку и извршите уплату 22.000 динара. Таман када стигнете у Суд за прекршаје, биће вам изречена јединствена новчана казна, која се, тек уколико је не уплатите, замењује казном затвора. Пошто је за вас то ситан новац, ви сте слободни.

Прекршајци са затворским казнама на преко 30 дана имају сличан статус осуђеним лицима. Међутим они се ретко упошљавају и пуштају кућама на такозване ванзаводске погодности. Зато имамо и апсурдну ситуацију да осуђени за поседовање и продају наркотика добија „наруквицу” и седи у својој кући, а прекршајац, због истека или непоседовања личне карте добија казну затвора од пет (5) дана, коју издржава у самици.

Са уплатницом уђете у собу број три и предате је службенику. Он вам уз осмех, на пресуду удари печат. Ви сте слободан грађанин. Можете, опет, да радите шта хоћете.

Како се постаје прекршајац? Ако сте пуни напетости, незадовољства и агресије, довољно је да одете до најближег дома здравља у вашем граду. Уђете у прву ординацију у којој седи докторка са окаченим слушалицама око врата. Исту почните да вређате, малтретирате, вичете, називате је погрдним именима, псујете јој мајку. За то ће вам судија за прекршај одрезати казну од седам хиљада динара, као што коштају једне осредње кинеске патике.

Уз пут можете да размишљате да тужите докторку. Као разлог можете навести да вам није помогла да ваше агресивне нагоне спроведете до краја.

Ако истој особи упутите претњу да ће те је убити, платићете исти износ, као и за претходни прекршај. Уколико приметите да се нисте довољно испразнили и психички олакшали ви можете, без бојазни, наставити са вашим дивљањем. Јер ако се докторки унесете у лице, у намери да је ударите главом, а она се дрзне да се измакне ви ћете за то агресивно пражњење, платити још 7.000 динара. На све то иде још једна црвена, односно 1.000 динара на име прекршајног поступка. Ако сте се испразнили, ви напишете изјаву и пусте вас кући, као да

Београдски сплавови ноћу

Скандал-мајстор Аутор: Жељко Љ. Крстић; среда, 09.04.2014. у 15:00; ПОЛИТИКА

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Познатог српског навијача (ПСН) упознао сам пре неколико година, када је почео да издржава казну у заводу за малолетнике. Питао сам га да ли је свестан своје популарности. Само се насмејао. Спадао је у групу осуђеника који су према службеним лицима коректни кадасу насамо. У групи, као и већина, мењао је понашање. Од њега се очекивало да учини нешто несвакидашње.

преполовио... Зато мислим да ПСН није паметно урадио што у затвору није стигао да прочита чувени „Процес”, у којем се описује судски процес који се води против Јозефа К. Главни јунак с временом сазнаје да постоји формална разлика између стварноги привидног ослобађања. Код стварног ослобађања списи процеса се потпуно уклоне, они сасвим ишчезну из поступка, и не само оптуженица већ и процес и чак ослобађање бивају уништени, све се уништава (Кафка, 1989: 132).

У затвору је остао упамћен по две ствари. Једна је позитивна: сам је сазидао чесму у затворској гаражи. Друга је негативна: алкохолисан, уринирао је на васпитачка врата у затворском дому културе. На то што је ПСН сазидао од камених коцки лепу чесму, мало је ко обратио пажњу. Али, чим је нешто лоше урадио,одмах се прочуло. Из свега се може закључити да је реч о скандал-мајстору, то јест да уме да учини гест који одмах добија на популарности (у жутој штампи).

Другачије је код привидног ослобађања, које је очито карактеристично за ПСН. Са актом се не дешава никаква већа промена, сем што је ослобађањем обогаћен потврдом о невиности. Али у свему осталом остаје у поступку и он ће, како захтева непрекидна веза између судских канцеларија, бити прослеђен вишим судовима (у конкретном случају:апелационом), а онда опет враћен нижим (тј. основном суду)

По изласку са издржавања казне,одмах су му „наместили”. Шибао се, наводно, с неким странцима. Што очито говори да се на слободи није најбоље снашао.Да јесте, он би од својих другара добио подршку да отвори неки кафић или сплав који би био посећен. Сви би долазили да виде ПСН-а. И сви би се изненадили јер би пред собом видели лепо васпитаног младића пријатног изгледа, који спада у ону групу, што би се рекло: добрих младића из комшилука. И уместо да се обогати на свом имену, ПСН је учешћем у тучи себи направио нову лошу рекламу.

Да је тог дана дошао код васпитача у дом културе и затражио на читање Кафкин„Процес”, ПСН би схватио да на суду нема заборава. Социолог, бивши затворски васпитач

Ипак се уз пратњу свог адвоката предао. Па га је затим првостепени суд ослободио оптужбе. Али је апелациони ту пресуду укинуо. Дакле, исти онај апелациони који му је својевремено вишегодишњу затворску казну 12

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Željko Krstić; Broj 470-471; 1-28. 02. 2010.;

Načelo ograničenog kretanja: Naime, od 2000. godine zatvorska elita u kontinuitetu i sistematično sprovodi ograničavanje sloboda svih zaposlenih koji se nalaze van uprave. I umesto da se aktivnost uprave svede na disciplinovanje osuđenika, što bi trebalo da bude prioritet, ona svu svoju energiju usmerava na kontrolu i »disciplinovanje« zatvorskih vaspitača, kojima se kancelarije nalaze u zgradi osuđeničkog internata, tzv. tunelu. U tu svrhu, najpre je 2002. godine postavljena metalna ograda (kavez) koja je fizički odvojila upravu od ostalog dela zatvora, tzv. kruga. Sve to je kulminiralo 2007. godine sa zaključavanjem uprave i postavljanjem magnetnog zvona na ulazna vrata koja otvara dežurni nadzornik. Vaspitači i ostali službenici koji ulaze u upravu su tako stavljeni u ponižavajući i degradirajući, položaj, cupkajući pred vratima zaviseći od milosti dežurnog kojom će brzinom da pritisne spasonosno zvono za ulazak u upravu. Sve to posmatraju osuđeni, što u njihovim glavama stvara sliku da su vaspitači građani drugog reda i predmet sprdnje, kojima se ograničava kretanje.

REPUBLIKA

Vaspitači u kavezu U nadolazećoj racionalizaciji državnih ustanova zatvori kao totalne ustanove će, najverovatnije, ostati najžilaviji autokratski sistemi koji će svrhu svog postojanja opravdavati svojom specifičnošću, ne polazeći od pretpostavke da postojeću zatvorsku politiku treba menjati iz korenа.

Ako se jedan zatvor uzme kao ogledalo ukupnih društvenih zbivanja u našoj državi, onda se bez preterivanja može zaključiti, da se od proklamovanih demokratskih petooktobarskih promena 2000. godine malo šta reflektuje u realnosti, a, što je još gore, nazire se žilavost autokratskih snaga koje i dalje opstaju. I ako ih je teško uočiti u društvu, one se najbolje pokazuju u jednom zatvorenom sistemu koji je zapravo personifikacija jedne države. Mislilo se da je rušenjem S. M. okončan period autoritarnog režima koji je čitavo naše društvo doveo do ratova i regresije, čije se posledice tek sada osećaju. Živimo u jednom posleratnom društvu u kojem fenomen odnosno kult malih bogova u potpunosti dolazi do izražaja. Elem, u valjevskom zatvoru, recimo, prema službenim licima se sprovodi načelo ograničenog kretanja, načelo ograničene komunikacije i načelo ugroženosti koja sprovodi autistična elita sa svojim samoljubivim i umišljenim bogovima.

Načelo ograničene komunikacije se sprovodi preko zatvorske elite koja sedi u Upravi i koja je prošle godine donela odluku o unošenju mobilnih telefona u Ustanovu za one koji se nalaze u Upravi i koji su na nekoj funkciji (upravnik, načelnici, šefovi...). Svim ostalim zaposlenima unošenje mobilnog aparata je strogo zabranjeno. Sa ovim zatvorska uprava je sama donela tapiju na poštenje, odnosno pošla od pretpostavke da jedino ona neće zloupotrebljavati mobilne telefone i davati osuđenima na korišćenje. Svi ostali, pa i zatvorski vaspitači koji vode osuđeničke 13

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

grupe, stavljeni su u položaj »sumnjivog lica«, zanemarujući pri tom da većina vaspitača ima svoje porodice i potrebu da se čuje sa njima, pre svega sa decom i suprugama. Istovremeno, uprava prećutno dozvoljava »jakim« osuđenima da poseduje mobilne telefone kao i »svojim« ljudima od poverenja, kojima je u stvari sve dozvoljeno, pa i unošenje mobilnih telefona.

hijerarhijskoj lestvici društvene moći u zatvorskoj eliti, bez javnog konkursa, već isključivo po volji glavnog boga – upravnika, koji deo svoje moći prenosi na svoje »apostole« načelnike službi (uglavnom žene) i šefove, koji njegove odluke ne dovode u pitanje. Autoritarni rukovodioci su, po definiciji, snishodljivi prema nadležnima a nemilosrdni prema potčinjenima i svu svoju energiju troše na obračun sa pojedincem koji misli svojom glavom o sprovođenju ideja vrhovnog boga – upravnika svodeći ih na šablon. Svi oni koji misle drugačije od proklamovane istine i pokušavaju da unesu bilo kakvu novinu u okoštali zatvorski sistem bivaju izloženi nevidljivim pritiscima kako osuđenih tako i kolega. Vremenom dobijaju ulogu »žrtvenog jarca«, koji najpre postaje predmet ismejavanja, a kasnije i meta ozbiljnih pritisaka i presija koje dovode do zdravstvenih tegoba (anksioznosti, depresivnosti, hipertenzije...)

Načelo ugroženosti: proizlazi iz prethodna dva načela, kojim se ograničava sloboda kretanja službenih lica odnosno državnih službenika, kao i njihova sloboda komunikacije, što dovodi u pitanje njihovu fizičku bezbednost koja je primeno navedenih represivnih mera dovedena u pitanje. Jer, u ekstremnim situacijama, kao što su zatvorske pobune, vaspitač odsečen od sveta, u svojoj kancelariji kao kavezu je idealna meta za napad destruktivnih osuđenika, koji imaju, bar kada je reč o krugu, slobodu kretanja i slobodu komunikacije, sa sve mobilnom telefonijom ako ustreba. Tako se, za razliku od ušuškane uprave koja ima daleko veće plate od ostalih zaposlenih, zatvorski vaspitači nalaze u permanentno ugroženoj poziciji, koju zatvorska elita opravdava demagoškom parolom o beneficiranom radnom stažu. Ona želi da kaže da vaspitači, zato što imaju beneficirani radni staž, treba da se nalaze u ugroženoj poziciji trpeći permanentno pritiske agresivnih osuđenika. Sa druge strane, pojedini osuđeni smatraju da treba da maltretiraju vaspitače koji za to primaju platu.

Tako je autistična zatvorska elita, fizički odvojena od ostatka sveta, napravila rigidan autokratski sistem, u kojem preovlađuje kult nedodirljivih i bezgrešnih bogova, koji grade svoje pozicije na sapinjanju i ograničavanju ostalih službenika, pre svega zatvorskih vaspitača. I ako se sa strane mislilo da je svrha postojanja zatvora resocijalizacija osuđenih lica, koja ne malo košta našu državu, u praksi je to drugačije. Predmet resocijalizacije i modelovanja ličnosti su, zapravo, zatvorski vaspitači koji se najviše »sapinju«, da ne bi ugrozili idiličnu sliku elite koju je sama o sebi stvorila. Za ulepšavanje slike zaduženi su autoritarni rukovodioci i manipulatori koji u jednom autoritarnom sistemu sve podređuju svojim

Načelo malih bogova: polazi od pretpostavke da samo poslušni i pokorni službenici mogu napredovati na 14

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017 студенти давне 1991 г. изашли на Теразијску чесму. Реч је о ТЕЛЕГРАМИМА ПОДРШКЕ, преко којих се жели , углавном незаинтересованој и неинформисаној публици показати значај читаве манифестације и дати јој на специфичној тежини. Једа од њих је послао и Р.Б.М. који је кандидат за САНУ. Они су ове године ''Стручњаку'' добро дошли као компензација за изостанак званичног Београда који се није појавио, као и слабу посећеност медија, који су очито тога дана имали занимљивије догађаје. Иначе, за организацију самог ФОС-а не треба пуно памети. Довољно је на једну артију написати једну реч, која би требало да буде инспирација, та реч може бити: „ Прозор“ ,“Река“ , „ Дуга“ … Онда се та артија умножи и пошаље током зиме на адресу установа где живе људи који имају доста слбодног времена, али и инспирацију за писање. У међувремену се изабере Комисија која ће прегледати, како се то уобичајено каже „ пристигле радове“. Председник Комисије је обично неки познати Књижевник, и пар лепих девојака. Једне године је то био чувени Пип. Кад је схватио да је реч о обичној пиповштини, дигао је руке од ФОС-а и ове године испред УКС постао кандидат за САНУ. Након њега председник Комисије, на предлог званичног Београда, поста човек који у презимену има гатање. Он је члан СКД и уредник културе на РТС-у. Има се утисак да је човек за неком враџбином успео да изостави званични Београд, односно представнике из ресорног министарства, који су '' увек били драги гости'', и због којих се заправо читава манифестација и правила. ''Стручњак'' је на време осетио шта се спрема, па је организовао локане снаге да подрже ФОС. Тако је за председника Комисије изабрао локалног мултимедијалног писца, и наравно две девојке од којих је једна вероучитељ. Ту је наравно и Глумац који је прочитао првонаграђене радове, и поред присуства оних који су их написали. Чини се да је све организовано по строгом протоколу, како би се десио неки непредвиђени гест или се отела

ličnim interesima predstavljajući ih kao opšte. U nadolazećoj racionalizaciji državnih ustanova zatvori kao totalne ustanove će, najverovatnije, ostati najžilaviji autokratski sistemi koji će svrhu svog postojanja opravdavati svojom specifičnošću, ne polazeći od pretpostavke da postojeću zatvorsku politiku treba menjati iz korena. Idući u susret preko potrebnim zatvorskim reformama, autistične elite tj. zatvorske vlasti su glavni ometajući faktor ulaska svežih snaga i ideja u ovaj društveno marginalni i nekontrolisani sistem.

Уобичајена сценографија ФОС-а

ТЕЛЕГРАМИ ПОДРШКЕ Ово је већ седма година, како захваљујући великом труду и несебичном залагању ''Стручањака'' , опстаје и траје републични Фестивал осуђеничког стваралаштва. Они су заправо као Сијамаски близанци, држе једни друге. ''Стручњаку'' и „његовим људима“, дођу као трансфузија моћи коју убризгавају у своје позиције. Ове године се показало , нешто што је било актуелно у политици пре скоро више од две деценије, и због чега су 15

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

нека јака и неконтролисана реч. За сваки случај је ту Глумац да прочита. Што је сигурно, сигурно! Са тиме нема шале. Стручњак прво и не верује да неко ко је писмен је и усмен. Јер нису сви Бећковићи ни чланови САНУ-а. Да би се попунила прва клупа у којој седе поред Главног уредника и званице, које у ове године изостале, ангажовани су домаћи гости. У ту сврху позвана је директорка Градске библиотеке, која је чак и уручила награду и попела се на бину. Иза ње је седео Кум са качкетом који по мало подсећа на Бечковићев. Он није излазио на бину. Иначе ко је изашао на бину са награђеним учесницима ,тај је показао колико је моћан и перспективан. Јер ФОС управо и служи за то. Песме и приче, које су награђене само су параван за појединце и њихове каријере и позиције. Ова манифестација има заправо праву функцију да поједице учврсти у њиховим фотељама и на њиховим позицијама, и да на њима остану доживотно. Сматра се да ако се сакрију иза ове културних манифестација кое годинама организују ( Свестосавска академија у зиму и Ликовна колонија крајем лета) да ће и они постати културни и сакрити свој анимални и агресивни нагон који се своди на стицање материјалног. Њих култура заправо и не интересује нити се њоме баве. Испод културних манифестација крију се мотиви за самоодржањем, јачањем својих позиција , потреб за напредовање у каријери. Када се накупе моћи на културним манифестацијама, онда крећу са прогањањем оних који другачије мисле од њих. После фестивала крећу са обрачунавањем и кажњавањем неистомишљеника. Крајњи циљ им је да на својим функцијама и у својим привилегијама остану доживотно, као и да се сликају на бини уз помоћ званичног Београда.

Lični stavovi

Naši porodični esnafi Željko Lj. Krstić, 02. jun 2015. 09:03

Odavno sam uočio postojanje "sindroma" dece prema profesiji svojih roditelja. Tako se u našem društvu vrlo lako mogu prepoznati deca: vojnih lica (prepotentna, autoritarna, vole vlast i moć, ambiciozna, disciplinovana, proračunata do sitnih detalja, materijalisti, egoisti ...) prosvetnih radnika (skromna, poštena, individualci, skloni konstruktivnoj kritici, naivna, rodoljubiva, pravdoljubiva, altruisti...) trgovaca (samouverena, hvalisava, sklona hedonizmu, solidnih postignuća). Takođe se može govoriti o postojanju dece sličnih osobina koja potiču iz seoskih porodica (otresita, poslušna, proračunata, sitničava, uporna, vredna, umeju da odlože svoje potrebe) i deca iz radničkih porodica (skromna, pouzdana, umeju da trpe nemaštinu, željna da preteknu svoje roditelje). Njima su slična i deca roditelja iz starih tradicionalnih privatnih zanata (sajdžije, frizeri, pekari...). Njihova deca su vredna, skromna, ali i visprena. 16

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Deca uspešnih roditelja, javnih ličnosti (pojedinih doktora, novinara, političara, tajkuna), estrade - muzičara, uspešnih sportista i novokomponovanih tzv. kontroverznih biznismena uglavnom su neambiciozna, zadovoljena sa svih strana, bez ambicija, 'malokrvna', lako se predaju pri nailasku na bilo kakvu prepreku ili problem. Nisu sposobna da odlože nijednu trenutnu potrebu, kao što su glad, potrebu za posedovanjem dobara (motora, automobila, džipova, mobilnih telefona). Manipulativni su. Lako se odaju porocima: PAS-u, alkoholu, kocki...

svi žele svoj komfor bez komande u kući. Priča o čeljadima koja nisu besna i ako je kuća tesna izgleda da gubi na značaju. Niko ne želi da trpi ako nije prisiljen. U svemu tome postoji jedno nepisano pravilo, koje se odnosi na decu koja potiču iz bilo koje porodice, a ono se odnosi na fizičko odvajanje dece. U čovekovom životu postoje dva rođenja; jedno kada dete ugleda svet, a drugo kada se ekonomski odvoji od svoje primarne porodice i počne da živi samostalno. To je ta 'pupčana vrpca' koju svaki pojedinac mora preseći, ako misli da bude gospodar svog života.

Najidealniji su oni brakovi u kojima su supružnici - deca iz istih porodica, što je retko. Obično dolazi do ukrštanja, između dece iz različitih porodičnih esnafa. Čini se da su po principu suprotnosti nastali mnogi brakovi, i da je veoma teško uočiti bilo koju pravilnost, osim one poznate kao 'dobre prilike'. Očito da je to tradicionalno pravilo u odabiru supružnika!? Neretko se dešava da ako je viza za ulazak u brak samo materijalni interes, da on zna da izađe na nos. U određivanju prilike svog života, jedan od kriterijuma je i očuvanje porodičnog kapitala. Nekada je bilo sramota da muškarac 'ode ženi u kuću', odnosno da se 'uda'. Sa raspadom socijalističkog koncepta tzv. dogovorne ekonomije čini se da je to u poslednjih tridesetak godina postala normalna pojava, pogotovo kada su u pitanju ženska deca iz imućnih porodica. Postalo je ''in'' da njima u kuću dolaze muškarci i nastavljaju da vode već razvijen porodični biznis. Zanimljivo je da su te porodice poznate po većem broju muške dece, koji je veći od proseka.

*Autor je sociolog

Lični stavovi Majstorska uravnilovka Sistematizaciju radnih mesta obično sastavlja jedan čovek ili uska grupa pojedinaca koja preko nje želi da sačuva svoje pozicije, nagradi svoje poslušnike doušnike, a istovremeno kazni svoje oponente i protivnike. Ona se sastavlja u tajnosti, bez konsultacije struke i stručne

Takođe se može zaključiti da se uvećava broj tzv. 'atomskih' porodica u kojima žive samo roditelji i njihova deca. Vreme trogeneracijskih porodica polako prolazi. Shvatilo se da sloboda nema svoju cenu i da 17

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

rasprave i dobija formalno podršku od sindikata, a „aminuje“ u resornom ministarstvu.

konkurs, koji upućuje na javnost. U praksi od konkursa su izuzeti upravnici i načelnici. Sistematizacije se ne prave za potrebe službe već za pojedine ljude, odnosno da bi se jedni nagradili, a drugi kaznili i držali u istoj fioci - uravnilovci, gde su svi isti bez obzira na iskustvo, znanje i zvanje. Sistematizacijom se postiže sistem uravnilovke u koju se, formalno, preko zvanja (savetnik) stavlja službenik koji je jedva napunio tri godine, sa pripravničkim stažom, i recimo onaj koji je preko deset godina, koji se formalno izjednačavaju. „Uravnilovka (rus. uravnilovka) sistem ujednačenih plata, nezavisno od količine i kvaliteta obavljenog posla.“ (Šipka&Klajn; 2010). U uravnilovku se saradnici „ubacuju“ disciplinskim kažnjavanjem i kontinuiranim mobingom, traženjem, recimo, slovnih grešaka. Preko slovnih grašaka se opravdava postojanje hijerarhije, jer šta bi drugo pretpostavljeni radio nego tražio greške svojih saradnika. Smatrajući da ako nalazi njima greške, da se njegove neće videti i dovesti u pitanje. Insistiranjem i lovljenjem grešaka podređeni („osoba koja je u službi potčinjena starijem u službenoj dužnosti’’ T. Đurić 1997) drže se u kontinuiranom strahu od kompetencije, koji kod nesigurnih osoba i perfekcionista stvara bespotrebno osećanje krivice. Glavna strategija u traženju grešaka je da bi se saradnicima „zavrtio mozak“ kako ne bi razmišljali ili ‘ne daj bože“ uviđali greške svojih rukovodilaca.

Piše: Željko Lj. Krstić 18. januar 2015. 17:39 Iako u državi postoje zakoni, rukovodioci na pijedestal ističu omiljenu sistematizaciju kojom mašu, kao korbačem, i daju joj na značaju kao da je reč o Ustavu. Autoritarni sistemi, samim tim i rukovodioci koji su uspeli i napravili karijere u njima, ne prave suštinsku razliku između poslušnosti i vrednoće. Praksa je pokazala, ipak, da je poslušan onaj koji radi samo za šefa da bi mu se dodvorio (dešava se da radi i van posla, seče drva, utovaruje ugalj, popravlja instalacije i slično), a vredan je onaj koji radi posao za koji je plaćen, a da mu se ne naredi. Problem je u našim ustanovama što je jednom šefu miliji poslušan od vrednog saradnika. Dr Tomislav Đurić u svom „Rečniku osobina ličnosti’’, kojeg je 1997. izdalo Društvo psihologa Srbije, navodi da je „poslušan onaj koji dobro sluša, koji je spreman da posluša, pokoran“, dok je „vredan - marljiv, radan, koji zaslužuje (nešto), dostojan, sposoban“. Zašto sistematizacija kao podzakonski akt ima toliki značaj? Pa pre svega zato što se preko sistematizacije zapravo vlada, održava i brani utvrđeni hijerarhijski poredak, ali ne kako bi trebao da bude, prirodno i po sposobnostima, već po nekim drugim kriterijumima, od kojih su bespogovorna poslušnost neprikosnovenom autoritetu upravniku ili direktoru, prioritet. U jednom zatvorenom poretku inicijativa i kreacija se ne nagrađuju, već se sputavaju i kažnjavaju. Zato se i dešava da se u sistematizaciji navode opšti uslovi, a izbegava precizno definisanje radnog mesta. Takođe se izbegava i za vladajuću elitu opasan termin -

Autoritarni rukovodioci imaju jednu opasnu misao na umu, a to da će posle njihovog odlaska iz totalne ustanove biti „smak sveta“ ili „potop“. Zato sami izmišljaju poslove, koje samo oni „umeju“ da rade (organizuju manifestacije: svetosavske - titoističke akademije, pesničke festivale, izmišljaju likovne kolonije), kako bi preko njih produžili vek svog trajanja.

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Uravnilovka prisiljava pojedince, koji se ne mire sa njom, da primenjuju razne strategije, koje podrivaju formalni sistem i njegovo „normalno“ funkcionisanje. Strategije su razne. Počev od minimalnog procesa rada, pisanja samo jedne rečenice ili reči u stručnim mišljenjima, preko namernog kvarenja kompjutera do odlaska na bolovanja. U formalnom smislu sve je u redu, jer je bitno je da su papiri u redu. Vlada se uz pomoć dokumenata i papira, i to je prioritet. Kako se neko oseća i da li je moguće raditi profesionalno posao u sistemu improvizacije, to je nebitno pitanje. Znaju da su mnogi u vremenu, kada se teško stiče, a lako gubi posao, prosto, ucenjeni. Zato tako vladaju i osiono se ponašaju. Jer, ako se pojedinac pobuni, u sistemu uravnilovke prorade represivni mehanizmi koji ga obuzdavaju i kažnjavaju. U svemu postoji dežurni krivac, koji služi kao „gromobran“ da bi se napet sistem ispraznio i nastavio da funkcioniše po prostom principu: problem se napravi da bi se rešio.

Zatvorski vaspitači na udaru

Autor je sociolog

Zaposleni se po istom zakonu kažnjavaju na osnovu čl. 266, koji poznaje šesnaest stavki za teže propuste u radu, zbog čijih povreda može da se desi i gubitak posla. Da li je neko od zaposlenih učinio teži ili lakši disciplinski prestup, to procenjuje upravnik zatvora koji pokreće zahtev za pokretanje disciplinskog postupka. Isto kao i kod osuđenih, akteri u nekom događaju pišu izjave. Kod zaposlenih se dešava da službeno lice protiv kojeg je pokrenut disciplinski postupak nije u prilici da piše izjavu niti da usmeno obrazloži šta se desilo. Takođe, disciplinski postupci se ne pokreću protiv načelnika službi ako nešto pogreše. Zato kod običnog smrtnika, dovoljno je da neko od kolega ode kod upravnika i da se požali na nečije ponašanje i da se pokrene mehanizam disciplinskog postupka, koji se često zloupotrebljava od onih koji imaju vlast u zatvoru. Onima koji pokreću

Ma koliko se činilo, gledajući sa strane, da se u jednom zatvoru disciplinuju samo osuđena lica, mnoge će iznenaditi podatak da se disciplinski postupci često pokreću i protiv zaposlenih u zatvoru stražara, vaspitača, majstora, kuvara, medicinskih tehničara. U formalno-pravnom smislu između zahteva za pokretanje disciplinskog postupka nema razlike, s tim što se po važećem zatvorskom ustavu ZIKS-u (Zakonu za izvršenje krivičnih sankcija) primenjuju različiti članovi.

Упарени волови

Društvo LIČNI STAV; DANAS Piše: Željko Lj. Krstić; 21. mart 2015. 08:31

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

disciplinski postupak bitan je često i banalan povod (recimo da je pričao sa psom). Kao krucijalni dokaz da je neko počinio prestup predsednik disciplinske komisije, može da navede: "Priča se!?" Bitna im je psihička tortura - mobing koji sprovode često prema nedužnom čoveku. Sa jedne strane znaju da se kod osumnjičenog javlja osećaj krivice, a sa druge pokazuju da imaju moć i na ovaj način učvršćuju svoju poziciju.

Dok će nepodobni vaspitač biti kažnjen sa dvadeset odsto jer je napravio slovnu grešku u internom dokumentu, i odbio da prihvati radne zadatke, jer radi sam, pošto za koleginice koje su na bolovanjima nije određena zamena. Iako postoji mogućnost žalbe višoj instanci - Upravi za izvršenje u Beogradu, retko kome se prihvata žalba. Ipak, najgore na poslu prolaze oni koji su sudskim putem dobili ustanovu u kojoj rade, i tako vraćeni na posao. Prema njima se primenjuju razne mobing aktivnosti koje ih dovode do teških psihičkih tegoba. Za to vreme osuđenici za svoje disciplinske prestupe mogu biti oslobođeni krivice ili kažnjeni uslovno na kaznu samice ili smeštaj u OPN (Odeljenje pojačanog nadzora), najduže do šest meseci.

Disciplinske kazne prema pojedinim službenicima imaju i preventivno značenje u odnosu na druge, mlađe po stažu kolege, koje se na taj način drže u stanju straha. Rukovodioci se osiono ponašaju, a predsednik disciplinske komisije se ponaša prema osumnjičenom službenom licu gore nego prema osuđenom. Ne dozvoljava mu branioca, a tokom same rasprave u kojoj se službeno lice stavlja apriori u poziciju krivca oduzima mu vreme i požuruje. Članovi disciplinske komisije, kao ukrasi u nekakvoj ikebani, takođe kolege osumnjičenog, ćute, jer znaju da će biti kažnjen. Tako da sama disciplinska rasprava ima formalni značaj, jer od samog upravnika i njegove milosti i dobre volje zavisi kako će disciplinski postupak biti okončan: gubitkom posla, suspenzijom ili procentualnim novčanim kažnjavanjem obično od 20 odsto od jednog do tri meseca. Ono službeno lice koje otrči kod upravnika i ubedi ga da mu ne pokrene disciplinski postupak, ako je recimo spavao na radnom mestu, biva spašeno od disciplinskog procesuiranja. Postoji situacija kada službeno lice odlazi kod upravnika zatvora da bi se nagodilo da iznos disciplinske kazne bude što manji. Zauzvrat mora nešto da odradi i da se zakune na lojalnost do groba.

Dakle, ako prosečan zatvor shvatimo kao jednu socijalnu laboratoriju, u kojoj se primenjuju različiti eksperimenti, možemo zaključiti da je model disciplinskog kažnjavanja, kako osuđenih tako i zaposlenih, usavršen do perfekcionizma. Da li disciplinsko kažnjavanje zaposlenih uvek ima smisla, nije bitno. Kao ni šta je nesretnik - zaposleni uradio ili rekao. Bitno je da oni koji disciplinski kažnjavaju drže zaposlene, pre svega zatvorske vaspitače, u kontinuiranom stanju straha i pokornosti. Autor je sociolog

Društvo Neobičan slučaj u KPZ za maloletnike u Valjevu

Smanjena plata jer je razgovarao sa psom lutalicom

Tako da se mogu desiti apsurdne situacije. Nadzornik i vaspitač će biti kažnjeni po pet odsto od plate, jer su dozvolili da osuđenik urinira na vratima vaspitačke kancelarije. 20

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Hajde pokaži ko unosi mobilne telefone i ko uzima pare za radno mesto i tretmane osuđenim licima ko uzima hiljadu evra - upitao je 24. februara psa lutalicu Željko Krstić, sociolog zaposlen u Kaznenopopravnom zavodu za maloletnike u Valjevu, dok je sa kolegama iz zatvora čekao autobus. Zbog toga će mu naredna plata biti smanjena za 30 odsto, navodi se u rešenju disciplinskog postupka koje mu je dostavljeno pre dva dana.

njen ugled. To je minimalno što smo mogli da učinimo da zaštitimo ugled Uprave rekla je Veselinovićeva.

Piše: V. J. Beograd 26. mart 2015. 07:10 U rešenju u koje je Danas imao uvid stoji da je Krstić time što je razgovarao sa psom lutalicom "povredio član 266 tačka 16 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija koje se odnosi na ponašanje koje šteti ugledu Uprave".

Ко воли псе – воли и људе.

Inače, Krstić je svega dva dana pre nego što mu je uručeno rešenje o umanjenju plate u listu Danas objavio autorski tekst pod nazivom "Zatvorski vaspitači na udaru", u kom se osvrnuo na to kako se u KPZ Valjevo disciplinski postupci zloupotrebljavaju i kako njihov ishod isključivo zavisi od volje upravnika zatvora.

ЦРВЕНИ И ПЛАВИ У једној државној установи, групица запослених је решила да спречи свог директора , да користи службени ауто „ белу фабију“ у приватне сврхе, и преко викенда. - Стварно је претерао - виче групица у глас - како га, бре, није срамота да поред свог приватног аута и плате од 200.000,00 дин. користи државни ауто, џабе. Па он нити плаћа гориво, нити мења уље. Као да га изнајмљује у рента - кар агенцији. Страшно. Морамо нешто предузети и том

Svetlana Veselinović, zamenica upravnika KPZ Valjevo, potvrdila je ovu informaciju za Danas, ali je istakla da "nije sve crnobelo". - Tačno je da je disciplinski kažnjen smanjenjem plate. To je jednokratno upozorenje. On je svojim čudnim glasnim razgovorima na račun rada Uprave narušio 21

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Овако је баш, светски а наше, рентабилно. Колико би само коштали огласи , у којима би писало да је драги Директор на челу наше установе. Овако је јефтиније и практичније, он се заправо мучи и жртвује за све нас, како би уштедио беспотребан трошак за рекламу. И док су се црвени и плави препирали ко је управу, директор седе у белу фабију стави црне наочаре за сунце и угледа своје боре у ретровизору. Помисли како је лепо бити недодирљив и возити белу фабију све док се не оде у другу пензију. Они најоданији, потрчаше за аутом у случају, да не упали. Како се ауто није покренуо , настала је пометања.. Сви запослени су утркивали ко ће да га погура. Директор, наравно, није изалазио из службеног аута. Направили су десетак кругова око управне зграде. Гурачи су се мењали на смену. Чак и жене. У једном тренутку, неко примети да је ауспух запушен. После пар сати извадили су иглом кромпир из ауспуха службеног аута.

безобразлуку стати на крај и лећи на пут – повикаше сви у глас. Један се досети за синхронизовану акцију у којој би се користили мобилни телефони. Обучени у цвене радничке комбинезоне распоредили би се свуда по граду. Уколико би сазнали да Директор крене, рецимо , према својој ташти , онај ко је задужен за ту улицу би легао на пут. Тако би исто урадио и онај када би диша кренуо према својој викендици. За дупле траке које воде према Београду, била би задужена , два пара. Двојац би легао на магистралу при његовом одласку , у министарство, а двојица у повратку директора , наравно, опет при из ресорног министраства. Али не лежи враже. Истовремено са договором црвених, појави се друга група радника обучена у плаве комбинезоне и са пенрецима. Они су, пак били за то да се Директор воза до миле воље са службеним аутом. Нису крили да би ако затреба, склањали црвене колеге са улице и тако омогућавали свом Газди, слободан пролаз куда год крене. Нису крили да би ако устреба, примењивали и силу са пендрецима. Они су говорили у глас - Шта је проблем, што наш добри и поштени Директор вози службено ауто ван посла. Па није он једини. Колико их има таквих, па ником ништа. Није ваљда блесав да врати ауто после радог времена. Па сви ми бу се смејали. Уосталом како би комшије знале да је он још директор Како ће знати? Па не пише му то на челу. Не очекујете , забога, од човека да иде и објашњава свима да је вечити директор.

- Објављено у Сатирикону, листа Политика: 1.јун 2014.

Политикина рубрика ; „ Међу нама“ , од 14.12.2014. ЗАТВОРИ БЕЗ ВАСПИТАЧА

Затворски васпитачи су доведени у понижавајући и аспурдан положај. Најпе су одлуком првостепених судова добили спор, да би београдски Апелациони суд поништио решења. 22

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

И уместо да васпитачи добију разлику у платама ( од око 500.000 дин.) , које су им погрешно обрачунаване годинама на њихову штету са умањењем од 20 одсто, за бенефицирани радни стаж, сада треба да после свега, плате судске трошкове.

Пракса да се управници затвора регрутују из редова васпитача, кој имају највише искуства у раду са осуђенима, је одавно престала.. Палицу руковођења затворима су преузели правници и саветници , а у раду са осуђенима су монополисти постали специјални педагози. Ако се и деси гашење васпитне службе, поледице су несагледиве, јер је спровођење затворске казне није срачунато само на пуко чување.

Додуше , неки су се снашли и наплатили оно што би требало да сви који имају седми степен ( факулетете) у затвору да добију. Они који нису наплатили, разлику, најпре им се у име државе појављује првобранилаштво, које прво узима „харач“ од васпитача, а потом наступају Основни судови са захтевом заз наплату дуплих такси. Износ је таман толики да се преко тога анулирају средства која су добијена за Јубиларну награду. Овај селективан однос, према појединим вапитачима и васпитачицама, управо чуди када се зна да је сваки стражар који је тужио државу наплатио сваки динар а осуђеник који је имао портаживања је уредно намирен. Иако је затворске васпитаче држава држава имала слуха још 1953 год. када је одлучено да се већа пажња посвети Служби за преваспитање, на жалост, после 60- година од , ова служба је променила назив у Службу за третман, а васпитачи су постали носиоци третмана. Све показује да ће васпитачи у затворма најпре бити магинализовани , склоњени територијално ван домета осуђеника, а временом ће ова служба и нестати.

Славска свећа код домаћина у Србији

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017

Željko Lj. Krstić

SIZIF

SVITAC, MAJ , 2017