+
2017
Svitac, decembar 2016.
SVITAC NEOBIÄŒNI LJUDI
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
SVITAC, januar 2017
Urednik: Željko Lj. Krstić Adresa: Karađorđeva 84. 14.ooo Valjevo, Srbija. Kontakt : zekando@gmail.com Mob.tel.: 065 300 1996 Naslovna strana: Fatmir Redžepi - Fanđa „Tekst Hiljadu lakova za Fanđu je odličan pomalo analitički, komparira tinjajući sukob generacija, ali i klasa koji je sveprisutan...medjutim većina navedenih"marginalaca" to zapravo nisu,veoma posebni ljudi, možda i najduševniji, senzibilni, sa izraženom empatijom,veliki vernici i svedoci Božiji, pre bih ih uvrstio u Jurodive...u one svedoke Božije pravde, baš zbog pretrpljene nepravde od strane bezlične okoline..“.
Blagoje Ranković, pesnik Sadržaj: HILJADU LAJKOVA ZA FANDJU DVADESET BAPSIJEVIH AFORIZAMA
Karikatura B. Obradovića ( 1948.-2002.)
POGIBIJA ILIJE GLIGORIJEVIĆA
UVOD :
LIČNA KARTA TEŠANA KRSTIĆA
Čovek sa naslovne strane se zvao Fatmir Redžepi – Fandja. Došao je sa Kosova sedamdesetih godina u Valjevo. Osamdesetih godina je postao urbana legenda, koga se stariji Valjevci sa simpatijama sećaju. Simbol jednog bezbrižnog vremena u kome je bilo više tolerancije i osećaja za različitost. Fandja se devedesetih godina odselio iz Valjeva. Otišao je u Nemačku gde je nastradao.
IZ NOVINARSKE BELEŽNICE S POČETKA DEVEDESETIH IN MEMORIAM: - Prvoslav Lazarević - Zeka - Dušan Ružičić - Kebac SEĆANJE NA BRANKA OBRADOVIĆA 1
Svitac, decembar 2016.
HILJADU LAJKOVA ZA FATMIRA REDŽEPIJA - FANDJU Između Nove godine i Božića na društvenoj mreži Facebook sam zapazio javnu grupu : „ Valjevo, nekad i sad“., sa svojih 4753 članova. Sa sociološkog aspekta ova grupa predstavlja reprezentativni uzorak za proučavanje nekog društvenog fenomena. Među članovima grupe ( uzorka) su podjednako zapažene osobe muškog i ženskog pola ( s tim što su žene pozitivnije i aktivnije u „ lajkovanju“ gde svako koji to čini ima na raspolaganju šest emocija) , kao i đaci, studenti, nezaposleni, penzioneri. Svima njima je zajedničko da imaju neki odnos – pozitivnu emociju prema starom i sadašenjim gradu Valjevu. Razume se, da stariji članovi grupe pokazuju veće interesovanje za prošlost Valjeva, dok su mlađi okrenuti sadašnjosti i aktuelnim problemima, kao što je pred Novu godinu u Valjevu bilo vreme rada kafića, koje je zbog tragičnog događaja u Knez Mihailovoj ulici bilo ograničeno do 24 časa. Ono što je podelilo članove grupe i pokazalo bitnu razliku između njih je njhov odnos prema pokojnom Valjevcu i sugrađaninu Fatmiru Redžepiju – Fanđi koji je predstavljao urbanu legendu u periodu bezbrižnih osamdesetih godina u gradu na Kolubari. Redžepijevi su se u Valjevo doselili sedamdesetih godina sa Kosova u Valjevo. Tačnije, oni su po priči onih koji su ih dobro poznavali , došli sa kopova rudnika „ Trepča“, koji su prilikom svog proširenja
porušili naselje gde su oni živeli. Došli su u Valjevo i nastanili se na , tada , nehigijenskom delu grada - „ Sepije“ koje se i sada nalaze u blizini valjevske pijace. Glava porodice, Fanđin otac je pored njega imao dva sina ( Sejdu koji je išao u O.Š. ‘’Sestre Ilić“) i dve ćerke ( jedna danas živi u Valjevu.) Fatmir nije išao u školu. Otac je pravio platnene korpe i užad za stoku na selu, od čega je izdržavao svoju mnogobrojnu porodicu. Fandja je redovno odlazio u obližnju kućicu u kojoj su se nalazili fliperi i gde je bio čest gost.Rano je počeo da koristi duvan. U gradsku facu je izrastao kada je počeo da dolazi u hotel „ Narcis“ koji je tada bio centar okupljanja, i mesto gde je bilo toplo. U Narcisu je bila diskoteka, „ vozić“ prolazni restoran , i svečana sala u kojoj je preko vikenda svirao neki bend. Iznad sale sa podijumom za igru, bila je još jedna sala sa koje je bio odličan pogled na donju. Za ulazak u gornju salu je trebala konzumacija, koju je naplaćivao Cvence školski drug mladjeg Fanđinog brata – Sejde. Glavni događaj preko nedelje je bio kada Fatmir dobije svojih pet minuta svirajući na bubnjevima svoju solo deonicu. Tada je dolazilo do obostrane euforije. I od strane publike i Fatmira koji je svoju šansu za sviranjem bubnjeva maksimalno koristio. Imao je smisla za ritam. Od tada je Fanjdja ušao u legendu i postao ljubimac Valjevaca. Njegovih desetak fotografija na zidu društene grupe „ Valjevo , nekad i sad“ , govore da je Fandja ostao popularan u Valjevu i posle trrideset godina. Njegove slike je lajkovalo preko 300 članova grupe, koje govore o kolektivnom
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
pamćenju Valjevaca, koji su osetljivi na ljude sa margine. Fandja je poslednji u nizu takvih ljudi koji su u Valjevu živeli u drugoj polovini prošlog – 19 veka. Počev od Anke Partizanke ( debele žene koju je njen muž Ivan sa velikim zulufima prevozio u prikolici na bicikli, koja je bila okrenuta napred) , Ludog Dragoslava ( koji je imao kućicu iza sadašnjeg hotela Narcis- na mestu sadašnjeg tzv. Projektnog biroa. Kućica je srušena kada se gradio hotel a Dragoslav je u znak negodovanja jednom prilikom izlupao svo staklo na Narcisu. Umro je u ‘’ludnici’’. ), uličnog svirača Jarcana ( koji je svirao na gitari sa jednom žicom, uvek istu pesmu. „ liba, liba , libalo, nema ’leba nimalio) , Joce Vrućine ( prilikom kupovine u tada popularnim Mlečnim restoranima, od kusura je samo uzimao sitan metalni novac) , gospodin Fiks Niksa ( prodavao lozove ali i organizovao priručnu tombolu na ulici).
SVITAC, januar 2017
stavi i kravatu. Inače, glavni pratilac u životu mu je bila cigareta. Pored Narcisa , svraćao je i u kafanu Šumadija, koja je odavno pod ključem? I kao što stariji članovi društvene grupe na kojoj su se pojavile Fanđine slike pokazuju neskrivene simpatije prema njemu. Svoju naklonjenost Fanđi pokazuju više žene, dok su muškarci uzdržaniji. Zanimljivo je bilo uočiti da mladje generacije koje nisu poznavale Fandju , na njegove fotografije reaguju, uglavnom negativno, sprdnjom ili teranjem šege. Čak su neki mladji članovi pronašli fotografiju Fanjinog dvojnika. Možda taj čovek stvarno i liči na Fandju ali sigurno on nema Fandjinu dušu. Evo kako su Valjevci reagovali sa svojim komenatrima: „ On je bio simbol jednog vremena, u kome se lepo živelo samo što on nije lepo živeo, na žalost“ ; Svi su ga voleli i hteli da mu pomognu, ali on je bio ponosan i nije hteo ništa đžabe!“; „ Bio je omiljen među devojkama“; „ Fandja je bio lik, uvek prisutan u gadu“, ; „ Da mogu da ga vidim još jednom onako „ blentavog“ i nasmejanog“;, „ Imao je čudno trapavi hod i neizbežnu cigaretu, jedan miran čovek, valjevski šetač“.; „ Dete u telu čovek“,; „ Voleo je da ga vole“;, Uvek elegantan“ ; „ Bio je siromašno i neiskvareno dete“; „ Uvek vedar i nasmejan i spreman za šalu“. „ Zima, da se umre od gladi“ – govorio je Fatmir Redžepi – Fandja , koji je : „ nastradao pre dvadeset godina u Nemačkoj“. Fanđa nas je svojim fotografijama podsetio na jedno lepo i bezbrižno vreme u kojem je bilo tolerancije i prihvatanja različitosti. Kao simbol takvog vremena , zaslužio je spomenik na valjevskom Trgu, (koji se nalazi između hotela „ Harcis“ i Oštine,) a kojeg je Fatmir obožavao.
Tu je bio i ‘’novinar’’ Ljubče Golupče ( ulični prodavac novina, koji je bolovao od epilepsije. ) Ako izuzmemo književnika Stojana Ćebića ( pisca autobiografskog romana „ Kako sam postao vo“, koji se pred kraj života pojavio u Valjevu posle 2000- te) Fandja je poslednji pripadnik navedene plajade ljudi sa margine, koji su živeli na ivici egzistencije , obično na ulici ali svojim ponašanjem privlačili pažnuju Valjevaca. Oni su bili kao neki glumci u svakodnevnom životu, koji su svojim čudnim pojavama izazivali pažnju običnog sveta. Fandja je bio strašno mršav, skoro asteničan. Kaiš na pantalonama mu je uvek visio preko pantalona jer je Fanja imao uzak struk. Bio je u trandu što se tiče oblačenja. Od orjentalnog stila , sa kariranim pantalonama i prslučićem, preko kožne jakne i kratke frizure, stigao je do sakoa i farmerki zvanih „ zvoncare“. Inače, za Fandju se može reći da se lepo i kicoški oblačio. U svečanim prilikama znao je da
Željko Lj. Krstić, sociolog 1
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
БАПСИЈЕВИ АФОРИЗМИ
SVITAC, januar 2017
7.Фараони су правили пирамиде , али није то ништа , ови наши направише пустињу !!! 8. Демократија - добра фора !!! 9. Живеће овај народ - у земуницама !!! 10. Најтеже је за нама - само што нас није сустигло ... 11. Ове године влада ће да креше : буџет - мало , а народ мнооогооооооооо ...
Бобан Милетћ – Бапси ( афористичар)
12.Каква је то држава без правде ?! Па , оваква !!!
1. Ко каже да не постоји чаробни
штапић за излазак из кризе ?! Постоји , само се другачије зове говњива мотка !!!
13. Код нас млади таленти добијају шансу - да побегну главом без обзира !!!
2. Резултати рада владе видљиви су на сваком кораку - такорећи испред сваког контејнера !!!
14. У политици нема ништа горе него кад ситне душе почну да користе крупне речи !!!
3.Ми , Срби , смо чудо невиђено : и док нас вођа вуче за нос нама расту уши - магареће !!!
15. Време је за разлаз - ова поштена власт не заслужује овај корумпирани народ !!!
4 .Кратко памтимо - зато дуго патимо !!!
16 . Калигула је увео коња у парламет , али није то ништа ми мало , мало па уведемо неколико стотина магараца !!!
5 .Једино горе од страних капиталиста су домаћи садисти !!!
17. Огромна је повезаност између политике и економије . Рецимо овако: дођу на власт ударени у
6.Србија је прави Елдорадо - за криминалце и мазохисте !!! 2
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
главу и одмах вас ударе по џепу !!!
SVITAC, januar 2017
oktobra 1941. godine. ( str. 104; preuzeto iz Spomenica 1941-45, Valjevo; 1995; str.124) Zanimljivo je da je istog nada u Gradcu ubijen i jedan predstavnik iz “ prve kuće Gligorijevića” poreklom iz Popara, brda koje se nalazi sa leve strane reke Gradac:” Čedomir , rođen u Poparama 1922. sin Mihaila Mike Gligorijevića, zemljoradnika iz Popara. Streljan od strane nemačke ekspedicije u Gradcu 30. oktobra 1941. “ ( Vasić; str.103) Dakle, velika je verovatnoća da su Čedomir i Ilija kobnog dana, 30. oktobra 1941 godine bili zajedno i naleteli na kaznenu ekspediciju.
18. Кад год народ нема јаја владају јајаре !!! 19. Колико болида на власти - а народ иде пешке !!! 20. Биће нам боље две године него за две године !!! ............................................................ POGIBIJA ILIJE GLIGORIJEVIĆA Priča oko pogibije Ilije Gligorijevića- Kike, s početka Drugog svetskog rata, ostala je upamćena u sledećoj verziji: Ubijen je na nekom mostu na Gradcu. Nemci su mu našli punu torbu para i mislili su da radi za partizane i streljali ga. Njegov pokojni sin Obrad je pričao da su ga jedva doneli i pop nije smeo da ga opeva. Bojao se Nemaca teko da je opelo izvršeno na 40 dana. Inače, oni koji su ga poznavali navode da je Ilija bio tvrdica i nikom nije davao pare, nego je torbu sa svim parama nosio uvek oko vrata. Torba sa parama mu je došla glave Dr Miladni Ž. Vesić u svojoj knjizi: “ Gradac i n jegovo stanovništvo” ( Valjevo; 2000) navodi egzaktne podatke, navodeći četiri kuće Gligorijevića. Pokojni Ilija je po Vasićevoj klasifikaciji pripadao “drugoj kući Gligorijevića” koja je živela u Deguriću:” Ilija - rođen u Deguriću 1881. godine, zemljoradnik, sin Ivka Gligorijevića, zemljoradnika iz Degurića. Ubijen od strane nemačke kaznene ekspedicije u Gradcu 30.
Foto : Miroslav Jeremić ( reka Gradac) lija Gligorijević, seoski trgovac iz Degurića kod Valjeva, je ubijen u kotlini reka Gradac 1941., od strane pripadnika nemačke vojske koja je porobila Jugoslaviju Na gromko : Halt !!! Ilija se nije prepao. Bio je na konju u sedlu. Odjeknuo je kratki rafal iz mašingevera, jednog od pripadnika nemačke 3
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
SVITAC, januar 2017
Srbiju su stigle tri posadne divizije — 704, 714. i 717. Ove divizije su u toku majastavljene pod komandu Više komande za naročitu up-trebu 65. Institucija vojnoupravnog komandanta Srbije formirana je 22. aprila 1941. godine u Beogradu. Za prvog vojno-upravnog komandanta Vrhovna komanda suvozemnih snaga (OKH) odredila je generala avijacije Helmuta Ferstera. Njegov štab se kasnije razvio u ogromno nadleštvo sa preko 700 službenika. Za rukovođenje vojnim poslovima formiran je poseban komandni štabna čijem se čelu nalazio pukovnik Gravenhorst. Ovaj štab je imao zadatak da se brine o očuvanju mira u Srbiji i zato su mu na raspolaganju stajale vojne snage od 4. do 6. Bataljona Za poslove vojne uprave ustanovljen je upravni štab msa vladinim savetnikom, dr. Haroldom Turnerom, na čelu. On je u početku vršio ulogu zemaljske vlade, a kasnije se njegova uloga svela na kontrolu najpre komesarske, a zatim Nedićeve vlade. Da bi se obavila što potpunija kontrola kvislinških vlasti, Srbija je bila pode-ljena na četiri feldkomandanture u Beogradu, Smederevu, Nišu i Užicu. Feldkomandature su se delile na krajskomandanture. Svaka feldkomandantura je imala dve do četiri krajskomandanture, koje su u svom okviru imale komandu i upravnu grupu, vod feldžandarmerije i po jedan bataljon zemaljskih strelaca.’’ ( V. Glišič, 1970; str. 19)
patrole koje je sedela u motoru sa prikolicom. Ostala je tupa tišina, koju je narušio krik ptice koja frknula u Gradačku klisuru. Ilija je sa konja pao na stomak i glavom zaronio u Gradac. Krv mu je krenula iz usta i razložila se u hladnoj reci. Iz torbe koju je nosio ukoso, preko ramena su se prosule Nedićeve pare . Konj je krenuo uz brdo, poznatim putem pored Gradačke pećine i stigao do kuće na bregu. Sin jedinac Obrad nije bio kod kuće. Ilija je ostao u reci da leži mrtav nekoliko dana. Priča veli da su ga u ponjavama do kuće jedva doneli njegova snaja Vinka i rodjak Sreten. Kada su stigli do kuće žena Kasija, je zaplakala ali nije zakukala, kakav je bio običaj. Ilija je sahranjen mimo običaja, bez sanduka ispod kruške. Njegov grob, od straha, nije bio obeležen ni krstom. Ilijin sin Obrad se plašio da se nemački vojnici ne pojave u dvorištu pred kućom i ne ponove zločin iz Gradca. Na sreću – nisu. Ilijinog rođenog brata Pantu, metak neke vojske ga je pogodio u grkljan. Panta je živeo dugo posle Drugog svetskog rata sa teškom govornom manom. Da je trgovac Ilija Gligorijević kojim slučajem imao priliku da pročita knjigu Venceslava Glišiča : „ Užička republika“ , moglo bi se tačno shvatiti kako je došlo do negovog susreta i tročlane nemačke motorizovane i naoružane patrole krajem 1941 god.u kotlini reke Gradac:
Kobni susret Ilije Gligorijevića obučenog u seljačko odelo sa šajkačkom na glavi i trojicom vojnika nemačke armade se desio u reci Gradac, desnoj pritoci reke Kolubare, koja se nalazi u zapadnoj Srbiji gde je vodja jugoslovenskih komunista Josip Broz - Tito
“ Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije nacistička Nemačka je počela da povlači invazione trupe iz Srbije i ostalih delova Jugoslavije na front protiv Sovjetskog Saveza, tako da je do polovine juna povučena Druga armija', a na njeno mesto u 4
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
SVITAC, januar 2017
putu Valjevo-Užice, koje je u neposrednoj blizini sela Degurića: na tromeđi sela: Degurić, Draćić i Belić .
planirao da pokrene partizansko komunistički ustanak: „ Uskoro je Tito, 8. maja, sedište CK KPJ iz Zagreba premestio u Beograd. Zahvaljujući tome, pripreme za ustanak u Srbiji postale su još intenzivnije. U prvoj polovini maja obrazovana je vojna komisija pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju, koju su sačinjavali: Spasenija Babo-vić, Sreten Zujović, Filip Kljajić i Branko Krsmanović.Formirane su i vojne komisije pri okružnim komitetima. Njihov zadatak je bio da organizuju prikupljanje i skrivanje oružja i stvaranje ilegalnih grupa i desetina, koje su obučavale svoje pripadnike u rukovanju oružjem, kao i prikupljanje sanitetskog materijala i održavanjesanitetskih kurseva.U toku maja i juna 1941. godine obnovljene su vezesa organizacijama i rukovodstvima KPJ i SKOJ-a u Srbiji. “( V. Glišič; str. 14)
; „ Na teritoriji OK Valjevo nalazilo se 19 partijskih ćelija sa oko 85 članova KPJ. Celokupnim radom ovih organizacija rukovodio je OK u sastavu: Milosav Milosavljević, sekretar, i članovi: Milka Minić, profesor,Milan Kitanović, obućarski radnik, Obrad Stefanović,stolar, Milivoje Radosavljević, Milorad Milatović, pravnik i Duka Dinić, radnica. Instruktor Pokrajinskog komiteta u ovom partijskom okrugu bio je Miloš Minić.U Okružnom komitetu izvršene su promene pred početak ustanka. Pošto je Milosav Milosavljević bio pred-viđen za političkog komesara odreda, za sekretara OK je izabran Obrad Stefanović, a za novog člana OK iza-bran je Sreten Čitaković
Ilijaja nije morao znati da su Nemci na ovu ideju komunista o pokretanju borbi protiv njih odgovorili drakonskim merama; na svakog ubijenog ili ranjenog nemačkog vojnika u znak odmazde trebalo je ubiti 100 odnosno 5o muška Srbina. U Valjevu i okolini to se upravo i desilo na dva mesta na putu Valjevo – Užice. U leto 1941 god. u mestu Bukovi na putu Valjevo – Užice streljano je osamdesetijedan( 81) goloruki srpski seljak u znak odmazde zbog ubijenog jednog Nemca!!!!
Do pogibije seoskog trgovc Ilije Gligorijević, 1941 g. u reci Gradac došlo je nakon sulude odluke Komunističke partije da pokrene ustanak protiv nemačke vlasti. Komunisti su bili nepovezani i mnoge akcije su sprovodil na svoju ruku. Ključni momenat koji je verovatno I Iliji Gligorijeviću došao glave su dve akcije, napada partizana na nemačke vojnike na putu Valjevo – Užice, sa čije leve strane se nalazi selo Degurić gde je Ilija Gligorijević živeo sa ženom Kasijom i porodicom sina jedinca Obrada, koji je u braku sa Vinkom rođ. Tadić imao pet ćerki: Negosavu, Nataliju, Slavku, Anđeliju I Miroslavu: Dakle, koji je istorijsksi događaj predhodio pogibiji Ilije Gligorijevića u klisuri reke Gradac. :
Po kazivanju gospodina Milorada Radojičića ( ’’Streljanje na Bukovima, Glasnik; Valjevo; 2013) Nemcima u streljanju Srba su pomogli srpski žandarmi. Drugo stratište gde se desila odmazda je brdo Kamenitovac koje se nalazi, takođe, na 5
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
“ Posle priliva novih boraca deljeni su na čete. Drugi su formirani po četama, koje su u početku dejstvovale samostalno (Užički, Valjevski, Cačanski NOP odred).Prve akcije bile su protiv saradnika okupatora, a valjevski i čačanski NOP odred imali su i nekoliko sukoba sa Nemcima u toku jula, od kojih je prvi bio 18. jula, kada je valjevski NOP odred izveo napad na generala Lončara između Užica i Valjeva, na planini Bukovima. Tom prilikom ranjen je generalov ađutant, a za odmazdu je streljano 52 taoca u Užicu, Čačku i Valjevu. Zbog drugog napada istog odreda na nemačku posadu motocikla, kada je jedan vojnik ubijen a jedan zarobljen, okupator je za odmazdu sakupio 81 taoca u okolini planine Bukovi i naredio srpskoj žandarmeriji da ih strelja. Ovo streljanje imalo je velike reperkusije, jer je izazvalo najjaču krizu Saveta komesara, koji je predvodio Aćimović, i učinio njegov položaj neodrživim, a znatno je demoralisalo i srpsku žandarmeriju u službi okupatora.( “ V. Glišić; str. 38)
SVITAC, januar 2017
nemačke jedinice čvrsto držaleValjevo u svojim rukama pa je Okružni komitet, zbogmopasnosti od hapšenja, povukao iz grada ne samo članove OK nego i sve članove KPJ. Sredinom oktobra1941, Miloš Minić, instruktor Pokrajinskog komiteta KPJza Srbiju, formirao je u selu Balinoviću novi Okružnikomitet KPJ u sastavu: Obrad Stefanović, sekretar, ičlanovi: Milan Kitanović, Milka Minić, Milica Pavlović Mika, Sreten Čitaković, Milovan Radojević i Živorad Gajić. Već na drugom sastanku 31. oktobra, i u novembru, prilikom analiziranja političke i vojne situacije, odlučeno je da se jedan broj članova Okružnog komiteta pošalje na teren sa koga su se povukle partizanske jedinice, da bi se održao borbeni moral naroda. Tada su upućeni Milorad Radojević u kačerski srez, Živorad Gajić u kolubarski i Milka Minić i Ljubomir Petrović -Mingej u rađevski i podgorski srez. Nemci nisu priznavali partizane kao vojnu formaciju u Srbiji, već su ih nazivali “bandiditima iz šume”. To su pokazali kada nisu hteli da pristanu na razmenu jednog nemačkog vojnika sa komunistom Savatijem Stanišićem, kojeg su žandarmi uhapsili i predali Namcima u Valjevu. Ideju da komunisti pokrenu ustanak u zapadnoj Srbiji, je svojom glavom platio pedesetogodišnji Ilija Gligorijević sitni seoski trgovac iz sela Degurić kod Valjeva i njegov mladji rodjak Čedomir. Oni su izgubili i svoj život što su se našli u na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, kada su se nemački vojnici spustili sa Užičkog puta do reke. Nisu to bili obični vojnici to je bila kaznena ekspedicija.
Pisani izvori navode da je istog dana u kotlini reke Gradac na mestu gde se nekada nalazila ćuprija koja je vodila do vodenice u Aničićima ( sada je tu u blizini poznato izletište Valjevaca , zvano ‘’ Konjički klub’’) , pored Ilije Gligorijevića ubijen i momak iz sela Popara, koji se takođe prezivao Gligorijević . ( kniga : ‘’Gradac’’). Drugi razlog njihovog ubistva u Gradcu leži u činjenici što su Nemci imale jaku vlast u Valjevu za razliku od Užica I Čačaka: Partijske organizacije na teritoriji valjevskog Okružnog komiteta nisu mogle tako da se razvijaju kao u Užicu i čačku, jer su 6
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
SVITAC, januar 2017
Korišćeni pisani izvori: 1. Venceslav Glišić : „ Užička republika“ ( Beograd) ; 1970. 2. Dr Miladni Ž. Vesić : “ Gradac i n jegovo stanovništvo” ( Valjevo) 2000 3. Milorad Radojičić ; ’’Streljanje na Bukovima,’’ Glasnik , ( Valjevo; 2013) Usmeni izvori : Živorad Milojević Autor: Željko Lj. Krstić, sociolog
Tešan Krstić sa gazdom Selakovićem Иако је већ видно био снемоћао од туберкулозе, Тешан је тог јутра морао поранити из Лелића у Ваљево, да подигне своју нову личну карту и да је потпише. Са пријатељем, шумаром са Марковца се договори да га до града превезе чезама. ( фијакером) . До шумареве куће решио је да стигне пешке. Осећао је Тешан да му је то последња шетња, богазима којима је годинама пролазио и ноћу. Чинило му се се да сваки камен познаје. Спустио се низ шуму Шеварић на џаду, коју је прешао и испод Љутенца и поред сеоског гробља, нашао се на Прљужама. Било је лето. Свуда поред пута је лежала дебела маховина. Такве маховине нигде није било. Могао је уморни путник да легне и да се одмори, кaо у какaв најудобнији кревет. Желео је и Тешан да то учини,
Mesto gde je nekada bila vunara – danas.
ТЕШАНOВА ЛИЧНА КАРТА
7
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
али га је било срамота да неко не наиђе и види га како се ваља. Као дете са својом браћом то је радио када су водили стоку на појило.
SVITAC, januar 2017
Другог светског рата. Причали су му док је био у вунари да је Немац даривао пару у дрвену бешику ( колевку). Није се плашио синовљеве будућности, јер је знао да ће његов рођени брат Живорад и снаја Милка о њему бринути, као о свом детету. Али, плашило га је то да ће га Зорка превише штитити и да неће имати свог оца поред себе као неког на кога би се угледао и доживљавао као правог заштитника. Пред крај рата у кући се појави прави Енглез. Био је пун ваши. Када се окрепио кренуо је на своју руку према Ваљеву. Није успео да стигне ни до Ћелија.
До Марковца је имао једно пола сата хода, да је здрав. Овако је морао ићи добар сат. Почео је да се враћа свој живот уназад. Отац Драго и најстарији брат Живко се нису вратили из Првог светског рата. Иако су синови и браћа очекивали да се врате, они се нису појавили на лелићској џади. Неки су се и вратили. Међу њима и отац његове будуће супруге Зорке, са којом се упознао за време игранки поред Цркве. Зорка је увек трчала да игра у колу до Тешана, и своју љубав која се одавала преко њених румених образа, није могла да сакрије. Тешан је оженио Зорку. Свадба је била скромна. Били су кумови из Радојчића, са којима су Крстићи у кумству. Тешан је мислио да ће тако са кумовима остати довека.
******** Овде Тешен осети умор и седе да завије један дуван...Уто наићоше чезе, и Тешан се једва попе на њих. Коњи јурнуше преко Присада, Шеварица и попарског Брда стигише до Тешњара...
Тешан је већ радио као вунарски радник у Тешњару код Јована Селаковића, пореклом из Сушице, села које се налази изнад Лелића на Повленској падини према Ваљеву. Ту је учио занат и остао више од двадесет година: викендом преко Попара и Стрмне горе би се враћао у Лелић. Тамо га је чекала Зорка са синовима, који су им издахнули на рукама. Сву тројицу са именом , јер су били крштени, су сахрањивали у породичну гробницу на сеоском гробљу. На свакој сахрани је био и поп.
У „ Отсек унутрашњих послова“ Града Ваљева стигоше фијакером два сата пре поднева. Ушао је унутра и обратио се првом службенику на којег је наишао. Тешана су сви знали као доброћудног човека. Овај га је послао у канцеларију где је Тешан потписао нову
Срећа их је погледала и у години када му умире мајка Милица. Зорка доби сина јединца Љубисава, у првој години 8
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
лични карту, зеленим мастилом . Када је оставио отисак десног кажипрста, у посебну рубрику лична карта број 7859 је постала његова:
SVITAC, januar 2017
Утом наиђе шумар са фијакером и журтно кренуше према својим Лелићима. Било би лепо да стигну пре мрака кући. Имали су времена, јер су летњи дани дуги. Вратили су се опет преко Попара, изнад Ћелија...
У личној карти са црвеним корицама, лепим китњастим ћирилични словима је писало : Име оца – Драго ( погинуо на Кајмакчалану са најстаријим сином Живком приликом пробијања Солунског фронта 1916 год. ) ; Име и презиме мајке : Радивојевић Милица ( преминула 1941.) ; Дан, месец и год. рођења : 06.07.1909. ; Место и срез : Лелић, Ваљевски; занимање – вунарски радник; Народност: Српска; Брачно стање - ожењен ( са Зорком дев. Крстић која је прминула 1988.)
*********** На Тешановом надгробном споменику на сеоском гробљу у Лелићу у белом обрађеном мермерном камену су уклесана ћирилична слова имена и презимена, година рођења и смрти, али и подаци да је изгубио три крштена мушка детета, предшколског узраста. Деца су мојој баби Зорки и деди Тешану умирала пред Други светски рат. Једино је претекао мој отац Љубисав кој се родио 1941 године када је и умрла баба Милица.
У личном опису пише : Стас – висок; Лице – дугуљасто; Коса – птроседа; Очи – кестењасте; Нос- правилан; Устаправилна; Бркови – штуцује; Брадабрије; Особени знаци ; рубика празна; Лична карта је издата 22. јула 1948 год. ( исте године када је деда Тешан прминуо) Од података у личној карти стоји у левом доњем десном углу адреса стана: Бирчанинова 9. А у десном потпис шефа одсека: Драгослава Проковића или Проњовића...
Милица је са Драгом имала поред Тешана и Живка још три сина: Јована, Богосава и Живорада. Браћа су поделила невелико имање, тако да су Живорад и Тешан остали са својим женама, Милком и Зорком, у селу Лелићу. Богосав је отишао у Попучке, жени Жики у кућу а Јован се са женом Милицом населио у село Рубрибреза, недалеко од Лајковца. Он је једини од браће обукао униформу железничара са којом је долазио на славе код браће. Крстићи славе Миољдан који увек пада 12. октобра за време тзв. „ Миољског лета“. За Јована причају да је на славу доносио дивку , која је била мешавина кафе.
Свратио је Тешан у „ Мали Париз“ да се опрости од свог Тешњара. Сео је за сто у ћошку. Наручио је кафу која му није пријала. За све у кафани- тихим гласом рекао је конобарици да - свим гостима однесе пиће, које хоће. Када су га добили окренилу су су према Тешану и подигли чаше. Он им је узвартао са чашом у којој је била вода. Осети да га нешто стеже у грлу. Изађе из кафане. 9
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
Поред смрти младе и крштене мушке деце, мог деду Тешана је погодио и један материјални губитак. Као вредан вунарски радник он је код газде Јована Селаковића, који га је ценио и поштовао зарађивао тзв. Недићеве паре. То су биле папирне новчанице у разним апоенима са којима смо се мој брат Саша и ја, много година касније играли на селу. Сећам се да је свака новчаница на ћошковима била оштећена. Од баба Зорке и Милке смо чули, за нас децу невероватну причу: „ Паре је деда Теја држао у једној дрвеној кутији у оџаку окачену на канапу кога су мишевии прегризли. Када је кутија пала на дно оџака, она се отворила а миши су оштетили сваку новчаницу, на ћошковима.”
SVITAC, januar 2017
Упркос свему моја баба га је волела до своје смрти, говорећи . „ Само да одем своме Теји у Љутенац“. . Често је спомињала да се удала за Теју јер је био висок. Имала је удварача из суседног села који је био низак. Она га је одбила речима да ако се узму , да ће им и деца бити ниска. Опростила му је и то што није желао да је пресели са собом да живе заједно у граду. Тешан је по личној карти становао у кући на адреси: Бирчанинова 9. ( ова трговачка улица у Тешњару се пре Првог светког рата називала Обреновићева. ) а вунарска рања је била преко пута куће Рабасовића ( где је Тешан станова у некој некој дворишној кући.) у истој улици на броју 6.Газда вунарске радње је био Јова Селаковић.
Тешан је то веома тешко поднео и почео је да пије, више него до тада. Од баба Зорке сам чуо још пар реченица, које је она често понављала, тако да сам их ја запамтио. Једна је везана управо за Тешаново опијење, јер је као вунарски радник од жена које су му диносиле вуну на ређење, добијао ракију, на поклон. Сећам се да да ми је баба Зорка испричала, како му је једног петка донела испечено пиле. Када је дошла следеће недења пиле је стајало неначето у излогу. Друга бабина прича везана је за Тешаново противљење да живе породично у граду. Он није волео да се баба Зорка „ попапучи“ и да постане градска госпођа. Сумњало се да је Тешан био у вези са лепом женом којој се муж није вратио из рата. Она је имала две ћерке са којима се касније одселила у иностранство.
Дворишну кућицу иза спратне куће где је становао и вунару где је радио, делиола је улица поплочана каменим облутцима. Тешан је сваког дана одлазио у кафану: „ Шангај“ , која се налазила на ћошкр а прео пута ње, мало укосо био је , '' Мали Париз'' или ''Кљештевицу'' . У познате кафане тога доба, као што су „ Мостар“, „ Илија Бирчанин“ није залазио. У Тешњару је било много живо. Продавале су се ситнице, сладолед, боза.. Свако вече фењерџија је палио фењере. Тешан није одлазио код брице на бријање, али је од ситничара који су носили огромне торбе, у којима је било свега и свачега, куповао прибор за бријање: мало огледало, чешаљ са маказама за штуцовање бркова, четку за брјање, сапун, жилете.. Са трговцима – ситничарима се није погађао.
10
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
И трећи моменат који је докусурио мог деду, а за којег сам чуо од оца ; да је Тешан у једној кафани у Тешњару на глас рекао , да ако комунисти дођу на власт да ће да узме металну штанглу и да излупа машину за ређење вуне. Ову,“важну“ информацију, неко од присутних је добацио до Боре Пуба, иначе рођеног на врху Тешњара. По кратком поступку деда Тешан је приведен властима и једно вече провео у хладној ћелији. Ту га је вроватно начела туберкулоза. Врати се у село свој жени и сину. Повукао се у себе. Није причао са људима. На дан када је деда Тешан умро, неко од старијих је мог оца послао у воћњак да не присуствује сахрани. Он је тада имао седам година. Не знајући о чему се ради , Љубисав је из свег гласа запевао : „ Која гора Иво, која гора Иване/ која гора брате Иво, разговора нема./.Сви су плакали испраћајући деда Тешана на гробље у Љутенац.
SVITAC, januar 2017
ЧИЗМЕ Црне полудубоке гумене чизме марке ''Тигар'' купио сам у продавници код цариникове жене. Мојој супрузи је продавачациа дала цвеће које доноси паре у кућу. Чизме сам однео у село и користио када сам косио влажну траву, или када сам то радио са електричном косилицом. Биле су ми кнап. На дебелу или вунену чарапу, тешко да бих их могао назути. Када сам суспендован са посла, одмах самкренуо су потрагу за зарадом. Прва шанса ми се пружила на плантажи јагода, да носим гајбице. Поред осталих, ствари за рад на плантажи јагода требале су ми и чизме, због кише и блата. Донео сам их села и почео да носим на плантажу, када бих ме позвали. На послу сам брзо напредовао. Од обичног носача гајби стигао сам брзо до приколице на трактору. Учинило ми се да је то згодан посао.
*****************
Тај посао сам добио, поред осталог и што сам имао чизме, које на приколици нисам морао да прљам. Испод приколице са возачем трактора била су два мушкарца који су ми додавали гајбе пуних јагода. Ја сам морао у тренутку да их лепо пакујем и да одвајам; гајбе са јагодама, прве и друге класе. Уз све то требао сам да пребројим гајбе и да их саопштим трактористи, који је био главни и који је бирао сараднике на приколици. 11
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
SVITAC, januar 2017
Ulična prodaja za puko preživljavanje У једном тренутку, ваљда због умора сам се пребројаo и пријавио 36о гајби. Сви су били одушевљени. Сутрадан ми је пришао момак који је записивао гајбе и питао ме како је могуће да сам пријавио 40 гајби више. Можда сам се пребројао – одговорио сам.
Osnivač urbane sociologije na beogradskoj Кatedri za sociologiju Filozofskog faklulteta Cvetko Kostić u svojoj doktorskoj diserтaciji : „ Seljaci i industrijski radnici iz 1955“. Navodi tri kategorije seljaka industrijskih radnika: polutani – sezonski radnici- povremeni radnici. Sve tri kategorije imaju dovoljno izvor prihoda iz rada u industriji ili rudarstvu i rada na vlastitim gazdinstvu. U polutane koji su najbrojniji, svrstavaju se oni koji stanuju na gazdinstvu – selu a rade u gradskim preduzećima.
После тога нисам више био на трактору ни приколици. На приколицу су се попели малађи и јачи. Пошто нисам могао да одем ни у хладњачу ја сам себи нашао посао у паковању празних гајбица, налажењу пуних по врстама али и ношењу воде бирачима. Испоставило се да ми је то био један од најлепших послова јер су берачи били жедни.
Koliko takvih trenutno postoji u Beogradu, pitamo Rada Borojevića sekretara Udruženja industrije Privredne komore Beograda? On tvrdi da podataka nema ni Kora a ni bilo koja druga institucija u Gradu. Ipak, evidentno je , kaže Borojević, da svakodnevno iz Banovaca, Stare i Nove Pazove, Belegiša, Batajnice, Karlovčića i Petrovčića u IMT dolazi većina žitelja na posao. Dok oni drugi iz Zemun Polja, Dobanovaca, Inđije dolaze u „ Teleoptik“ , „ Zmaj“, „Ikarus“. Polutana ima i u „ Prvoj iskri“ iz Bariča i u „ Ivi Loli Ribaru“ iz Železnika gde rade stanovnici: Obrenovca, Moštanice, Barajeva.. Svakodnevno se u Rakovički basen slivaju žitelji : Resnika, Ripnja, Rušnja. Preko Pančevačkog mosta svakodevno migriraju u beogradski pamučni kombinat „ Sport“, „ Kartonku - Avalu“ , BIM „ Slaviju“ – stanovnici: Borče, Ovče, Koteža...
Сећам се да мe је један старији берaч питао да ли ћу се поново вратити са водом.? Хоћу – рекох и потрчах у својим чизмама које су ми помогле да добијем посао у сезонском брању јагода. ----------------------------------------------------
IZ NOVINARSKE BELEŽNICE S POČETKA DEVEDESETIH BEOGRADSKI POLUTANI Desimir P. seljak iz okoline K. u novobreogradski IMT- e zaposlio se pre trideset godina. Seдamdesetih godina kao član Radničkog saveta uspeo je da dobije trosoban stan. Žena mu i dalje živi na selu. On s početka vikenda odlazi na selo i vraća se u Beograd nedeljom - vozom. U vreme odsustva stan mu čuvaju dva podstanara, kolege sa posla..
Načelica Odeljenja društvenih delatnosti mr. Radmila Vićentijević iz Zavoda za informatiku i statistiku, kaže da se broj beogradskih polutana ne može dobiti 12
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
SVITAC, januar 2017
napuštaju : muškarci, udovice i devojke. Na selu su ostale žene koje su postali nosioci svih aktivnosti na poljoprivrednom gazdinstvu. Dolazi do svojevrsne feminizaciji sela – veli Vujović.
direktno iz podataka dobjenih popisom stanovništva 1991 god. Ipak, do takvih podataka se može doći posredno : ukrštanjem podataka dobijenih kao odgovore na pitanja : o zanimanju , delatnosti i pitanja koja su se odnosila na dopunske poslove. Međutim, smatra Radmila Vićentijević, to je skup proces i za te podatke se do sada nije interesovala ni jedna institucija u Gradu. Njih, najviše interesuje polna, starosna i socijana struktura njenih građana!
Procene direktora, sindikalaca pa i samih radnika variraju kad je reč o beogradskim polutanima i njihovom broju. Tako Aleksandar Laković, direktor DMB-a smatra da u Rakovici ima 80 odsto radnika koji žive od svoje plate.On smatra da polutana daleko više ima u „ Loli“ i navodi da se njihov broj kreće od 30 do 70 odsto. Po njegovom mišljenju to je jedan od razloga što su na Rakovicu žešći pritisci nego na ostale kolektive u Beogradu. Metalostrugar Duško Ilić za razliku od svog direktora, procenjuje da polutana u Rakovici ima oko 50 odsto. Zbog njih koji žive od zemlje a ne od fabričke plate mi ne možemo da se organizujemo. Ilić smatra da prinudni odmori odgovaraju polutanima, i pita se ko njih sada može dovesti da rade u fabriku, a kamoli da ih natera kod neke skuptštine da arlauču. Ipak, najsveobuhvatniju sliku polutana dao nam je Nabojša Miletić, podpredsednik sindikata „ Nezavisnost“ u IMT-eu. Navodeći da ih u njegovoj firmi ima 70 odsto on ih svrstava u tri kategorije : u prvoj su oni koji stanuju u okolnim selima, drugi su oni koji su dobili stanove od preduzeća a preko vikenda odlaze na svoja imanja, a treći, kojih ima 20 odsto, čine oni koji izdaju stanove pod zakupa a žive na selu. Sindikalac Miletić navodi i primer zloupotrebe polutana od strane rukovodstva: - Kada smo mi u štrajku oni izigravaju štrajk
Da podatak o polutanima ima, smatra sociolog dr. Sreten Vujović sa odeljenja Filozofskog fakulteta beogradskog Univerziteta. On navodi da se 1987. procenjivalo da je od šest miliona stanovnika radno sposobnog stanovništva u SFRJ oko 1750.000 osoba je bilo stalno zaposleno van svakog gazdinstva, što je činilo 67 odsto svih domaćinstava sa gazdinstvom, odnosno oko 34 odsto zaposlenih u društvenom sektoru. Profesor Vujović ističe da se broj polutana ne smanjuje već raste i upozorava da će polutani kao kategorija nadživeti i čiste seljake. Kao ekspert za urbanu sociologiju, odnosno sociologiju grada Vujović veli , da se sa pojavom ubrzane industrijalizacije koja se odvijala 50- tih godina, sela prvo 13
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
brehere. Poslodavci znaju i umeju to vešto da koriste.
SVITAC, januar 2017
Danas su oba doma Saveznog parlamenta razmatrala predlog Zakona o izmenama Zakona o saveznom budžetu za 1993 god. I dok je Veće republika većinom glasova većinom glasova usvojilo predvidjeni rebalans Saveznog budžeta, u Veću gradjana se razvila diskusija. Najpre je podpredsednk Savezne vlade i ministar finansija Jovan Zebić obrazložio amandmane Savezne vlade, kojima se predvidjena sredstva Saveznog budžeta smanjuju za 50.000 milijardi dinara. Zebić je rekao da je učešće kredita Narodne banke Jugoslavije Saveznom budžetu i dalje ostaje 30 odsto. Najveći korisnik Saveznog budžeta sa 75 odsto ostaje Vojska Jugoslavije...
Miroslav Lukić, predsednik samostalnih sindikata u „ Ikarus FAO“ u prisustvo polutana u zemunskim fabrikama, nalazi u različitim motivima i interesima. On smatra da je polutane stvorila Država i jedino rešenje za njih je tržišno privređivanje u kojem bi svako dobio mesto koje mu pripada. Profesor Vujović, smatra da polutani kao ljudi koji niti mogu da žive od rada u polju niti od rada u industriji. Oni dolaze do izržaja u vreme socijalnih kriza u kojoj se ljudi vraćaju zemlji kao sigurnom načinu prehranjivanja. Za profesora Vujovića polutani predstavljaju nosioce dva kontradiktorna procesa: S jedne strane vrše modernizaciju i urabnizaciju sela ( prenose urbane obrasce ponašanja, opremaju domaćinstva savremenim aparatima) ali sa druge strane svojim tradicionalnim delom ličnosti vrše ruralizaciju ( poseljačenje) grada. Jedna od indikatora tog procesa je slušanje novokonponovane muzike, čiji su polutni glavni konzumenti- kaže Vujović.
Na predlog rebalansa Saveznog budžeta prvi je reagovao šef Srpske radikalne stranke - Vojislav Šešelj. On je rekao da njegovih 70 poslanika neće prihvatiti ovakav rebalans Saveznog budžet zbog, kako je istakao, preteranog iznosa pojedinih stavki.Šešelj je pre svega kritikovao Vojsku Jugoslavije , koja pod hitno mora da iznađe izvore finansiranja. Pored Vojske Jugoslavije i njenih nepotrebnih domova armije, menzi i vila na Dedinju , Šešelj je kritikovao i izdatke namenjene Saveznoj administaciji.
Ovaj tekst je u izmenjenom i skraćenom oblik u objavljen u NIN-u 04.12.1992.
U ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije govorio je Goran Perčević, koji je rekao da njegova stranka podržava reblans Saveznog budžeta, ali i od Savezne vlade zahteva što hitniji program racionalizacije Savezne administracije. Ivan Vujačić iz Demokratske stranke je rako da su prihodi predviđeni za namirivanje Saveznog budžeta neracionali i da će
Rebalans Saveznog budžeta u 1993 god. 14
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
usvajanje rebalansa uticati na inflaciju i siromaštvo stanovnika.
SVITAC, januar 2017
Saveznoj vladi je postavljeno pitanje utvrđivanja odgovornosti saveznih milicionera prilikom hapšenja lidera SPO-a Vuka Draškovića i njegove supruge Danice. Kada je reč o federalnoj miliciji, polanici su pitali da li je tačno da se u njenom sastavu nalaze i oni koji nisu državljani Jugoslavije.
Andrija Perišić u ime kluba poslanika Demokratske stranke socijalista Crne gore je podržao predviđeno povećanje Saveznog budžeta. *************
Odgovarajući na pitanje poslanika SPO-a Milana Komnenića,: - Kada će se rešiti pitanje državnih simbola?, predsednik vlade Radoman Božović je odgovorio da je pitanje Državne zastave i himne rešeno a da je ostalo da se reši pitanje Državnog grba.
Verovatno podstaknuti usvajanjima današnjeg predloga Zakona, savezni poslanici su otpočeli sa postavljenjem poslaničkih pitanja , koja su se odnosila na anomalije u bankarskom i finansijskom sistemu. Tako je poslanike interesovalo da li je tačno da „ Dafiment banka“ svojim deviznim štedišama duguje milijardu i sedamsto hiljada maraka, a da istovremeno predsednica banke kupuje vilu na Dedinju. Poslanike je, takođe, ineresovalo da li Savezna vlada može da utvrdi koliko je državnih funkcionera povuklo na vreme svoje devizne uloge iz „ Jugoskandika“. *******************
Rebalans Republčkog budžeta
Poslanike je zanimalo po kom kriterijumu Narodna banka Jugoslavije vrši raspodelu novca iz primarne emisije, kao i šta je sa sredstvima iz primarne emiji koji su namenjena oživljavanju poljoprivredne proizvodnje. Danas se u Saveznom parlamentu čuo i predlog da se o hitnom postupku donese Zakon o javnim radovima, kako bi se veliki broj onih zaposlenih koji nemaju posla, a primaju plate iz primarne emisije, angažovao i u sezonskim poljoprivrednim radovima. Od ostalih zakona Saveznoj vladi je predloženo da ubrza procedura oko donošenja Zakona o denacionalizaciji.
Republički parlament je nastavio svoj popodnevni rad raspravom o rebalansu Rebubličkog budžeta, za ovu godinu. Rebalansom je predviđeno uvećanje budžeta z a 29 puta , što zapravo iznosi milion i 807 hiljada milijardi dinara.. Kritičar predloženog rebalansa budžeta bio je šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stanke Tomislav Nikolić, koji je rekao da će njegova stranka prihvatiti rebalans, ukoliko Vlada prihvati deo amandmana poslanika njegove stranke. Kao prvu meru, Nikolić je predložio minimalni lični dohodak za sve 15
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
poslanike i članove Republičke vlade. Nikolić se složio sa podpredsednikom Republičke vlade Dragoslavom Jovanovićem, o ukidanju ministarstva Odbrane i Inostranih poslaova na republičkom nivou. A kao nepotrebne troškove u budžetu, šef poslaničkog kluba srpskih Radikala je naveo : finansiranje političkih organizacija, službena putovanja pojedinih ministarstava i opremanje tržišne inspekcije...
SVITAC, januar 2017
cena svinjskog mesa iznositi 44 miliona, a živinskog 33 miliona. Trgovinske marže na pomenute cene mesa iznosiće u prodaji na veliko 8 odsto a na malo 30 odsto. Ministar Ivanišević procenjuje da će kilogam svinjskog mesa u maloprodaji iznositi od 60 do 65 miliona. Savezni ministar je potom naveo da će proizvođačka cena deterdženata iznositi 21 milion, toaeletnog sapuna pet ipo miliona a pasta za zabe jedanaest miliona. Ministar je naveo i da će se topljeni sir proizvoditi za 41 milion a margarin za 19 miliona . Marže za mlečne proizvode iznosiće od 15 do 25 odsto. – rekao je Ivanišević. On je prisutne novinare obavestio da je Savezna vlada donela odluku o vraćanju sanitetskog materijala i školskog pribora na nivo koje su imale 15. jula 1993. Odgovarajući na pitanje da li će proizvođači biti spremni da se pridržavaju donetih odluka , savezni ministar je odgovorio da će Država biti spremna da proizvođače pomogne iz primarne emisije, a da kada je reč o proizvođačima deterdženata pomoći i u uvozu potrebnog repromaterijala. Na pitanje šta čeka ne poslušne proizvođače , ako se ne budu pridržavali utvrđenih cena, Ivanišević je odgovorio da su za tekve proizvođači predviđene i novčane kazne ili kazne zatvora do tri godine.Po Zakonu o trgovini, proizvođač je dužan da proizvedenu robu stavi u promet – reako je ministar Ivanišević. Upitan , dokle će novo utvrđene cene potrajati, savezni ministar za trgovinu je prognozirao korekciju utvrđenih cena – naviše.
Za Zorana Đinđića iz Demokratske stranke rebalans budžeta je pitanje poverenja Republičkoj vladi, koja se ponaša kao da od pacijenta uzima krv a daje mu šećernu vodicu. Kreditiranje budžeta od strane Narodne banke Jugoslavije za Đinđića predstavlja izdavanje menice bez pokrića. Preostalih 75 odsto budžet će se finansirati iz privrede koja je u vanednom stanju – smatra Đinđić. JEDNA PASTA ZA ZUBEJEDANAEST MILIONA!!!!! Savezna vlada je odredila najniže proizvodjačke cene za : kuhinjsku so, srdestva za ličnu higijenu, testenine, sve vrste mesa, mesne i mlečne preradjevine – obavestio je prisutne novinare savezni ministar za trgovinu Ivanišević. On je dodao da Odluka stupa na snagu od ponoći. Saveza vlada nije određivala cene: hleba, mleka, brašna, šećera i ulja, rekao je Ivančević, podsećajući da te cene odredjuju Republičke vlade. Razloge donošenja odluka Savezne vlade ministar Ivanišević je odredio time, što jugoslovenska preduzeća- proizvođači pod ekonomskom blokadom – iznose skupu robu, koju sve vreći broj stanovnika ne može da kupi. Tako da će od ponoći proizvođačka
RASPRAVA O POLICIJSKOJ AKADEMIJI
16
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
Republički parlament je danas usvojio predlog Zakona o policijskoj akademiji kao novoj obrazovno – naučnoj ustanovi koja će funkcionisati van Univerziteta. Budućoj akademiji neće biti dozvoljeno: političko, sindikalno, stranačko i versko organizovanje i delovanje, niti će biti dozvoljen štrajk. Zakon predviđa da školovanje na Policijskoj akademiji traje četiri godine, a uslove upisa na akademiju će određivati republički ministar Unutrašnjih poslova. Svršeni studenti P.A. stiču visoko obrazovanje i čin potporučnika policije. Takođe, akademija će omogućiti dalje usavršavanje svojim studentima i u skladu sa tim i dodelu zvanja: specijaliste, magistra, doktora nauka ali i počasnog doktora P.A. Sredstva za otvaranje i rad P.A. biće ob ezbeđeni iz republičkog budžeta. Inače, usvajanju predloga Zakona o policijskoj akademiji predhodila je poduža rasprava, poslanika iz opozicionih stranaka koji su istakli sumnju u naučnu utemeljenost jedne takve institucije. Poslanike iz opozicionih stranaka je posebno interesovalo koliko će osnivanje i rad policijske akademije koštati. Predstavnici Socijalistističke partije i Srpske radiklane stranke su istakli da će glasati za prihvatanje Zakona o policijskoj akademiji. Za otvaranje Policijske akademije , u svom izlaganju se založio i narodni poslanik Željko Ražnjatović - Arkan. Sa njim se složio šef radikala Tomislav Nikolić, da se buduća akademija otvori na Kosovu .
SVITAC, januar 2017
sa timom stručnjaka sa beogradskog Ekonomskog faklulteta. Publikacija pruža uvid u profesionalnu – po zanimanjima i teritorijalnu – po opštinama , strukturu nezaposlenih u Srbiji. Gledajući profesionalnu strukturu nezaposlenih na prvom mestu se nalaze pravnici, pa iza njih su lekari i ekonomisti...Terotirajni razmeštaj nezaposlenih govori o njihovoj neujednačenosti. Tako iz objavljenjih geografskih karata se može videti da postoje čitave opšine i regioni u Srbiji u kojima ima tek nekoliko nezaposlenih određenih zanimanja. Istovremeno, u nekim mestima stotine stručnajka istih tih profila, traže posao. U Srbiji je trenutno na Biroima za zapošljavanje 750.000 ljudi, koji „čekaju“ posao. U populaciji „ izdržavanih“, nezaposlenima se pridružuju i penzioneri, ako i oni iz kategorije prikrivene nezaposlenosti, među kojima su i radnici na tzv. „ prinudnim odmorima“. To znači da u Srbiji trenutno ima oko milionipo ( 1500000) ljudi u statusu tzv. „ prikrivene nezaposlenosti“. S obzirom na broj stanovnika u Srbiji danas jedan čovek koji radi izdržava deset ljudi koji ne rade. 24.maj 1993. IZBEGLICE U SRBIJI Rat na jugoslovenskim prostorima poremetio je život stotinama hiljada ljudi, posebno izbeglima iz svojih domova, koje su nazvali izbeglicama. Po zvaničnim podacima na područiju Srbije izbeglih ima preko 600.000. Od toga Muslimana, Hrvata, Slovenaca i Albanaca ima 200.000. Do pre nekoliko meseci na teritoriju Srbije dnevno
ATLAS NEZAPOSLENIH U SRBIJI : DESET NA JEDNOGA Publikaciju je uradilo i objavilo republičko Ministarstvo za omladinu i sport u saradnji 17
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
SVITAC, januar 2017
Predsednik udruženja Srba iz republike Srpske krajine i Hrvatske, profesor Mihailo Vučinić je govorio o tehničkim detaljima referenduma. On je istako da pravo izlaska na referendum imaju izbeglice iz Hrvatske, gradjani SR Jugoslavije koji su poreklom iz Hrvatske kao i njihovi potomci. Profesor Vučinić smatra da će na referendum izaći oko 300.000 ljudi, rekavši da pravo glasa imaju i građani nesrpske nacionalnosti. On navodi da će se referendum, kada je reč o unutrašnjosti sprovodit i po zavičajnim klubovima, izbegličkim odborima, prostorijama Crvenog krsta i Saveza boraca. Profesor Vučinić smatra da će najveći odziv biti u Vojvodini u kojoj trenutno živi najviše izbeglica iz Hrvatske i Krajine.
je prostizalo do deset hiljada ( 10.000) beskućnika. Sada ih po rečima komsara Komesarijata za ibeglice repulike Srbije Dobrice Vulovića, sedmično pristiže oko 1000-. Do sada su oni odlazili u velike gradove u Srbiji a u 95 odsto se smeštao u privatni smeštaj. Nedavno, Komesarijat za izbegice je organizovao novi način njihovog zbrinjavanja. One su po Zakonu o ozbeglicama obevezne da prođu jedan od četiri centa za prihvat izbeglica. Nakon par provedenih dana i dobijene prve zdravstvene i socijalne pomoći, Komesarijat izbeglicama određuje mesto boravka. Ukoliko pojedinac sa statusom izbeglice ne prihvati odluku Komesarijata ,on se može vratiti ili ilegalno ući u Srbiju. Izbeglice su po pomenutom zakonu dužne da prihvate i radnu obavezu. Ove godine se očekuje njihovo angažovanje u sezonskim poljoprivrednim radovima. U SR Jugosaviji trenutno je u pripremi i savezni Zakon o državljanstvu. Sa njihovim donošenjem jedan broj izbeglih ljudi će rešiti svoj status. Reč je o ljudima koji su napustili Sloveniju, delove Hrvatske koju kontrolišu hrvatske vlasti, kao i delove Bosne i Hercegovine koji su pod kontrolom hrvatskih odnosno muslimanskih vlasti. Izbegli iz ovih krajeva nemaju gde da se vrate! Ipak, veći deo izbeglih s početkom nove školske godine računa na povratak svojim kućama. U Komesarijatu kažu da će se domovima vratiti 200.000 ljudi. Uz taj ohrabrujući podatak ide i upozorenje: Da bi se tako nešto ostvarilo potrebno je uspostavljanje trajnog mira na jugoslovenskim prostorima.!?
O onoj drugoj, političkoj dimenziji referenduma i njegovom značaju za srpski narod govorio je profesor Petar Opačić, član I.O. udruženja Srba. On navodi , da i pored toga što svetski politički krugovi smatraju da referendum ugrožava mirovni proces na prostorima bivše Jugoslavije i da on narušava suverenitet republike Hrvatske, on ima sasvim drugi cilj. Profesor Opačić ističe da referendum ima za cilj da mirnim putem reš srpsko – hrvatski spor, da zaustavi krvoploće i omogući stvaranju država koje će ubrzo uspostaviti i ekonomsku i kulturnu saradnju. Opačić podseća da srpski narod koji živi u Hrvatskoj, tokom II sv. rata doživeo genocid u toj državi i da se plaši da se ponovo ne ponovi. Zato je za srpski narod rešen da se raziđe sa Hrvatima na miran način. Nikava sila neće odvratiti srpski narod od tog puta- rekao je član Izvršnog odbora udruženja Srba iz Srpske krajine i Hrvatske, prof. Petar Opačić objašnjavajući suštinu predstojećeg referenduma.
O REFERENDUMU
18
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
SVITAC, januar 2017
majmunom, iz filma Ta divna stvorenja, koji nije uspeo da izvuče sopstvenu ruku iz drveta hvatajući se za orah. Orah može biti samo vlast, a bar majmune ne moram imenovati – zaključio je akademik Bećković. Borilslav Mihailović – Mihiz najavljen u ime Krunskog saveta, pored ostalog je rekao da je u Srbiji aktuelna vladavina Brozovog izdanka i dodao da u svest srpskog naroda treba vratiti tri pojma : istinu, pravdu i slobodu. SABOR SPO-A
Vojislav Koštinuca predsednik Demokraske stranke Srbije, obraćajući se učesnicima Sabora rekao pored ostalog da Šumadija treba što pre da udahne slobodu i da se to daleko čuje.
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković danas je u beograskom Centru Sava otvorio prvi dan Sabora, a odmah potom Slobodan Perović izaslanik prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića je pročitao pismo u kome se navodi da će se odazvati svakom novom pozivu dobre volje i demokratske misli, bez obzira sa kog političkog krila dolazili. Najjače aplauze učesnika Sabora danas je svojom besedom iznudio akademik Matija Bećković koji je govorio u ime predsedništva DEPOS-a.: - Svi dosadašnji oblici opozicione borbe su istošeni ili amortizovani- rekao je Bećković kritikujući opoziciju koja je počela da se deli pre nego što je išta dobila. Odnosno, kako je rekao, omrsila se zbog pasulja. Trenutno u Srbiji vlada grabež, nastavio je Bećković i upozorio da je samo srpski narod ostao bez pozicije i opozicije. Bećković je zato starijim čelnicima opozicije predložio da daju šansu mlađim ljudima, kojih ima u Srbiji i koji će naći kopču sa dušom i jezikom svog naroda. Slobodu srpskom narodu ne mogu izboriti četnici pod komandom partizana – rekao je Bećković i napravio poredjenje sa
Sabor je danas nasavljen po podne zatvorenom sednicom, a sutra se najavljuje izbor rukovodećih tela i polaganja zakletve predsednika SPO –a. Vuka Draškovića.
MIĆUNOVIĆ : ŽENEVSKI PREGOVORI I BOSANSKA KRIZA
Nikavog dana D neće biti i pored toga što su Ženevski razgovori vrlo naporni i vrlo teški. Mislim da optimizam o ishodu ženevskih pregovora ipak realan – rekao je na početku Dragoljub Mićunović predesednik Demokratske stranke. Do sada su dve bitne stvari rešene: pitanje forme države po modelu unije država i pitanje Sarajeva. Naravno , još uvek sve tri zaraćene strane pokušavaju da što više izvuku iz pregovora. Mićunović smatra da
19
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
SVITAC, januar 2017
će se do kraja septembra rešiti Bosanska kriza. Kada je reč o merama savezne i republičke vlade, Mićunović je rekao da su one morale da budu donešene mnogo ranije. Mi u ovom trrenutku imamo bogato selo i gladan grad, istako je lider Demokratske stanke, dodajući da je Vlada krivac što do sada ništa nije uradila da ih poveže. Jedino rešenje u ovom trenutku je stvaranje realnog tržišta, a sadažnje represivne mere koje uvodi Savezna vlada su protiv tržišnih principa. Mićunović je najavio da će Demokratska stranka na prvom vanrednom zasedanju republičkog parlamenta postaviti pitanje poverenja vlade Nikole Šainovića.
K.Z.Š. DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE - Imamo ministre koji pljačkaju novac i zakopavaju ga u baštama, njih prate misteriozna ubistva direktora koji su poslovali sa tim ministrima, imamo jednog od najpoznatijih bankara koji optužuje Državu i vladajuću stranku da se bavi mafijaškim poslovima. – rekao je danas Milorad Jovanović, potparol DSS podsećajući da nisu bez osnova bila upozorenja njegove stranke i opozicije, da koreni zla leže u sistemu koji je uspostavio režim SPS –a u kome vlada bezakonje i pravila mafije. Zato, rekao je Jovanović u DSS-u smatraju da se režim našao upleten u mrežu nezakonitih radnji. Sistem se zasniva na nekoliko premisa, upozorio je Jovanović, navodeći da dve banke igraju presudnu ulogu , podstičući inflaciju i baznadežno siromašenje. O povezanosti banka i vlasti on kaže: - Svi ovi incidenti mogu da povuku kao lavina opasni proces, navodeći teške i socijalne posledice.Političke posledice staraju uslove za totalitarne i autoritarne režime, praveći šansu za sve one koji zagovaraju fašitičku ideologiju. U DSS- u izlaz vide u demokratskom obrtu koji bi izvele zajednički ujedinjene demokratske
VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ U SRJ Vazdušni saobraćaj u SR Jugoslaviji, uprkos mnogobrojnim teškoćama, i dalje funkcioniše. Između domaćih aerodroma u Beogradu, Podgorici i Tivtu u proseku se dnevno odvija 11 letova, koji su u jeku turističke sezone postali znatno brojniji, jer se u domaćem vazdušnom saobraćaju odvijaju i vojni i humanitarni letovi , kao i letovi UNPROFOR-a. Zanimljivo je da i pored uvedene Rezolucije 820 Saveza bezbedosti UN prema SR Jugoslaviji preko jugoslovenskog neba se i dalje odvija vazdušni saobraćaj stranih kompanija. Njihovu bezbednost i let i dalje uspešno kontrolišu specijalizovane službe kontrole letenja, u čijem se sastavu u poslednjih mesec dana nalaze i vojna lica. Razlog uključivanja vojnih kontrolor leta je što deo civilne kontrolora leta je u štrajku zbog malih plata. No, uprkos svemu avioni i dalje lete jugoslovenskim nebom. 20
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
SVITAC, januar 2017
našeg naroda – kaže general Gvero. Kroz teritoriju Republike Srpske i dosad je prolazila hunanitarna pomoć za svestrane u ratu. Mi takođe, dodaje Milan Gvero, na našoj teritoriji prihvatimo izbeglo muslimansko i hrvatsko stanovništvo. Organizujemo evakuaciju ranjenih pripadnika muslimanske i hrvatske vojske. Ne postoji ni jedan povod da NATO , odnosno SAD, oganizuje protiv nas bilo kakvu agresiju. Jer, ništa nije moguće da se na ovim prostorima vojnički uradi , a da to ne pogodi srpski, hrvatski i muslimanski narod- rekao je na kraju general Gvero.
stranke. Na kraju konferencije za novinare narodni poslanik DSS-a Dragiša Božić iz Ljiga je upozorio da će zbog nedostatka nafte mnoge njive ostati nepoorane a da će za nabavku traktroskih guma on morati prodati dve svoje najbolje krave. NATO U BOSNI Bosna je već mesecima u centru svetske i domaće javnosti. Povodom današnjeg zasedanja Saveta NATO- a koji će se baviti bosanskim pitanjem , razgovarali smo sa zamenikom komandanta Glavnog štaba Republike Srpske generalom Milanom Gverom. Na pitanje našeg sagovornika , kako se sprovodi sporazum generala Mladića i glavnokomnadujućeg UNPROFORA gospodin Brikoma , kojim vojska Republike Srpske prepušta kontrolu Igmana i Bjelašnice snagama UNPOFORA , general Gvero kaže:- Mi ćemo realizovati sve što je dogovoreno. Od UNPROFOR-a i UN-a zavisi da li će uspeti da teritoriju Igmana i Bjelašice zaštite od muslimanskih snaga – ističe general Gvero, i nastavlja da su u toku današnjeg dana počele dve značajne aktivnosti :- Srpska strana je iz Sarajeva, prema jugu i severu, otvorila dva hunmanitarna puta. Takođe kako je predviđeno sporazumom danas je počelo zajedničko izvidjanje za predstavnike UNPROFOR-a, pravca od Sarajeva prema Igmanu. Cilj je da se tačno utvrde tačke dodira između srpskih i muslimanskih snaga.
SPASOVDANSKA LITIJA NA BEOGRADSKIM ULICAMA Patrijar srpski gospodin Pavle jutros je u Vaznesenskoj crkvi u Beogradu služio liturgiju čime je počelo svečano obeležavanje Spasovdana, koji je pored ostalog i slava grada Beograda. Inače, centrali događaj je bila Svetosavska litija koja je organizovana tačno posle 46 godina i koja se uspešno zavšila. Litija održana 1946 g. prošla je samo u jednom pravcu i završila se u Sabornoj crkvi. Nju je predvodio patrijarh srpski Gavrilo Dožić po povratku u N.R. Jugoslaviju. Današnja povorka predvođena patijarhom Pavlom i arhijerima Srpske pravoslavne crkve dnans je prošla glavnim ulicama , na kojima su održane molitve.Povorka je dnas obišla svojevrsni krug do Sabornog hrama i vrativši se do Vaznesenskog hrama. Prva molitva je održana ispred Terazijske česme a druga ispred Saborne crkve. Inače, litija predstavlja molba Bogu sa željom da gradu i
Upitan kako komentariše aktivnost NATO-a u vezi sa bosanskom krizom, general Gveo kaže: - Do sada nismo dali povoda za planiranje ili realizaciju bilo kakvih aktivnosti NATO-aprotiv naših snaga i 21
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
stanovništvu da zdrvlja i napretka i sačuva ga od svih zala i nesreće.
SVITAC, januar 2017
drugačijim osnovama i sa drugim tonovima i porukam. Lider DSS samatra da do slučaja Drašković ne bi ni došlo da između vlasti i opozicije u Srbiji postoji normalna komunikacija. Pored toga, Koštunica je istako da je osnovni problem što u Srbiji ne postoji ravnopravnost između političkih stranaka. Pored mitinga, kao jednog od vidova podrške bračnom paru Drašković, Koštunica je naveo i napuštanje republičkog parlamenta. On smata da je republički parlament sebe suspendovao u trenutku kada se Vuk Drašković, kao najveći lider opozicije bori za goli život. Koštunica je za sutra najavio konsultacije svih učesnika mitinga, pa i Demokratske stranke.
U današnjoj litiji pored velikodostojnika SPC učestvovali su princ Tomislav Karađorđević i supruga Aleksandra, kao i princeza Karađorđević. Priliko prolaska pored Skupštine Srbije u kojoj je trajalo zasedanje , povorci su se priključili i poslanici : Srpskog pokreta obnove, Nove demokratije, Demokratske stranske vojvodjanskih Mađara i narodni poslanik Željko Ražnatović – Arkan. Litija je završena u porti Vaznesenske crkve u kojoj je održan pomen izginulim u drugom svetskom ratu. Pomen je održan na mestu gde je 1944 god. pri savezničkom bombardovanju izginulo dvestotine boegrađana.
IN MEMORIAM PRVOSLAV LAZAREVIĆ – ZEKA
Spasovdan je veliki hrišćanski praznik. Posvećen je vaznesenju Isusa Hrista. Reč litija vodi poreklo od grček reči litos ili lkiti što u prevodu znači ponizna molba. Litija i jeste ponizna molba upućena Bogu sa željom da Gradu i stanovništvu, kojima je upućena, da zdravlja i napretka i sačuva ga od svih zala i nesreće.
Tačno na Božić 07. januara u Valjevu je preminuo Prvoslav Lazarević – Zeka, penzionisani profesor filozofije valjevske Tehničke škole. Sahranjen je u Gornjim Leskovicama kod Valjeva odakle je rodom. Inače , Zeka je diplomiro filozofiju na Filozofskom fakultetu beogradskog Univerziteta, kod čuvenog profesora Brane Petronijevića, s početka pedesetih godina prošlog veka . Dugo je predavao filozofiju u valjevskoj Tehničkoj školi. Imao sam priliku da ga upoznam. Hvalio se što mu je djak bio Zlatko Paković filmski reditelj i kolumnista Danas-a.
PODRŠKA VUKU DRAŠKOVIĆU Predsednik Demokratske stranke Srbje Vojislav Koštunica današnju konferenciju za novinare je otvorio saopštenjem u kojem se navodi da će se u Beograd u predstojeću subotu održati miting koji će biti miran i na njemu će učestvovati i stanke koje nisu u DEPOS-u. Svi dosadašnji mitinzi organizovani kao podrška bračnom paru Drašković, su više sužavali podršku nego što su je pospešivali. Za subotnji miting, Koštunica je rekao da će se organizovati na 22
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
Zeka je bio neshvaćen u valjevskoj sredini ali su ga njegovi Leskovčani , seljaci obožavali. To su i pokazali jer su ga na dostojanstven način i sahranili, kako inače i priliči ljudima valjevskog kraja, koji veoma drže do kulta mrtvih. Zeka je postao filozof iz hendikepa. Kao seljačko dete ostao je bez jedne ruke, što je bilo dovoljno da ide na velike škole. Zeka je tu priliku iskoristio. Bio je skroman čovek, velikog interesovanja. Pored filozofije voleo je sociologiju, psihologiju ali i psihijatriju.
SVITAC, januar 2017
košarkaške prvoligaške bitke ovog tima koji se i dan danas prepričavaju.
Voleo je društvo. Družio se sa svojom generacijom i kolegama sa posla ali i sa mladjima. Često je odsedao u kafani ’’ Zlatibor’’, gde je bio pomni sagovornik. Ali kao i svaki profesor znao je da iz uloge sagovornika lako pređe u ulogu govornika. Slava mu ! IN MEMORIAM
Popularni Dule „Kebac“ rođen je 15. januara 1956. godine u Valjevu, na otvoreni teren „15. Septembar“ je stigao kao devetogodišnjak iz Prve osnovne škole u vreme kada je neumorni Luka Stančić vršio selekciju pridošlih pionira i kada se na betonu „petnaostog“ radilo u tri smene bez predaha. Disciplinovan, dobar strelac i jak u odbrani „Kebac“ se isticao među vršnjacima koji su posle završenih treninga često ostajali da gledaju rad starijih dečaka, braće Kovačevića, Kecojevića, Borisavljevića i drugih koji su dobrano bili u projektu
Dušan Ružičić – Kebac Sreten Pantelić subota, 24 decembar 2016 20:43 Jutros je u svom stanu iznenada preminuo Dušan Ružičić „Kebac“, član čuvene generacije Metalca koja je 1973. godina izborila plasman u Prvu saveznu ligu SFRJ a potom i standardni igrač sastava valjevskog kluba u kome je prošao sve legendarne 23
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
budućih prvotimaca. Ružičić je prošao sve niže kategorije u Metalcu kada su mnogi klinci otpadali što zbog manjka volje i talenta, što zbog oštrog drila vrlo zahtevnog trenera Luke Stančića. Sa 15 godina je ušao u prvi tim Metalca i najmlađi je igrač u istoriji koji je debitovao u najboljem sastavu. Bilo je to u m artu 1971. godina na prvenstvenoj utakmici protiv Uzora u Smederevskoj Palanci u kome se takođe kao juniori igrali „Muta“ Nikolić i Bajazit, između ostalih.
SVITAC, januar 2017
zaustaviti nekoga šuteraiz protivničkog tabora. Čuvao je velike asove tadašnje Jugoslavije a po njegovim rečima, najviše mu je ležao nepredvidljivi i lucidni „krstaš“ Srećko Jarić, otac Milan Jarića. Odigravši svih šest sezona za Metalac u prvoligaškoj eliti, Ružičić je 1981. otišao u JNA a potom se vratio i igrao za svoj matični klub do 1983. Zatim je odigrao dve sezone u Studentu, a 1985/86 bio je trener i igrač u Mionici gde je i završio svoju igračku karijeru. Kasnije je radio kao trener mlađih kategorija u Metalcu (među klincima kojima je „Kebac“ bio trener bili su Miloš Teodosić,Maksim Kovačević, Igor Đuković i ostali), zatim u Gimnazijalcu a bio je i trener prvog tima KK Ub.
Na juniorskom prvenstvu Jugoslavije u Zadru u januaru 1973. na kome je Metalac osvojio sjajno četvrto mesto (najveći uspeh juniora KK Metalca u istoriji) posle pobeda nad Vojvodinom, beogradskim Radničkim i Oriolikom, izgubivši u borbi za plasman od OKK Beograda i Zadra, Ružičić je zajedno sa Stanojevićem i Đuricom bio jedan najzapaženiojih u redovima Metalca. „Kebac“ je takođe igrao vrlo dobro na kvalifikacionom turniru, održanom na otvorenom terenu Ekonomske škole u Valjevu, u jesen 1972. kada su juniori Metalca obezbedili vizu za Zadar izbacivši tada favorizovanu ekipu Crvene zvezde. Kao talentovan junoša , bio je i kadetski reprezenativac Jugoslavije i juniorski reprezentativac Srbije 1975. godine na turniru u slovenčkom Dravogradu.
Dušan Ružičić „Kebac“ je sahranjen u ponedeljak na valjevskom groblju.
U strogoj igračkoj hijerarhiji tadašnjeg Metalca gde se tačno znalo šta ko može i sme da uradi na terenu, 185 cm visoki plejmejker Dušan Ružičić je bio igrač zadatka, „specijalac“, vrlo pouzdan u odbrani i spreman u svakom trenutku da ispuni zahteve trenera kada je trebalo 24
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
25
SVITAC, januar 2017
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
1
SVITAC, januar 2017
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
2
SVITAC, januar 2017
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
3
SVITAC, januar 2017
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
4
SVITAC, januar 2017
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
5
SVITAC, januar 2017
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
6
SVITAC, januar 2017
Željko Lj. Krstić
NEOBIČNI LJUDI
.
7
SVITAC, januar 2017
Svitac, decembar 2016.