2016
PROFESIONALNA EGZEKUCIJA
Profesionalna EGZEKUCIJA 1
PROFESIONALNA EGZEKUCIJA
Urednik: Ţeljko Lj. Krstić Adresa: KaraĊorĊeva 84, 14.ooo Valjevo, Srbija. Kontakt zekando@gmail.com Mob.tel.: 065 300 1996 Naslovna strana: vešanje Stjepana Filipovića u Valjevu; 1942 god.
..Tirani vole rdjave ljude ( podli dvorani ĉija je jedina duţnost laskanje ) zato što uţivaju u laskanju , a čovek slobodnog duha ne ume da laska. Plemeniti ljudi umeju da vole ali ne i da laskaju. A rdjavi ljudi mogu da se upotrebe za neĉasne poslove ..Platon „ Drţava“. Fotografija naslovne strane : Slobodanka Vasić
Karikatura : Izlazak po vazduh ; autor: Ţ. Krstić
Sadrţaj: Uvodnik : Ovaj broj posvećujem okolnostima pod kojim je došlo do mog otkaza u ustanovi u kojoj sam radio punih šesnaest godina. To nije ţalopojka ili nekakvo kukumavĉenje, već sociološki fenomeni koji su doveli do toga. Jednostavno jedan okoštali , rutinski sistem koji ne trpi nikave suštinske promene ( osim fasade) nije mogao da istrpi moje konstruktivne kritike. Većini se verovatno ĉini da su odahnuli kad su se oslobodili moje fiziĉke prisutnosti. Ne shvatajući da su sa mojim otkazom okuraţili osuĊene da se osiono i drsko ponašaju prema zatvorskim civilima pa i uniformisanim licima. Vreme će pokazati ko je bio na strani pravde.
PLATON: TIRANIDA Dario Miletić; KRETOMANSKA PARANOJA VAMPIRI POZITIVNE ENERGIJE
ORVELOVSKI ZATVORSVE MOJA PROFESIJA: ZATVORSKI VASPITAĈ - INTERVIJU ZA Politiku Milan Radanović: O Stjepanu Filipoviću
2
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
Platon: DRŢAVA TIRANIDA ’’Postoje već davnо izreĉena pravila za oĉuvanje tiranide ukoliko je to moguće: da treba ukloniti istaknute ljude i ljude ĉvrsta karaktera; treba zabraniti zajedniĉke obede) ( Zabrana okupljanja u kancelarijama i sl. ). i udruţenje,( Udruţenje vaspitaĉa ) zatim školovanje i drugo tome sliĉno ( posdiplomske studije pr. Ţ.K. ) , treba spreĉiti sve ono što ljudima moţe da ulije dve stvari , samosvest ( nemoj da priĉaš iz svog JA ) i poverenje, ne treba dopustiti ljudima da dokoliĉe ( nepotrebna administracija ) i treba spreĉirti zajedniĉke zabave, i , uopšte treba uĉiniti sve da ljudi što manje upoznaju jedni druge, jer medjusobno poznavanje radja uzajamno poverenje ( str. 147 ). Grаdjаne ( vaspitaĉe pr. Ţ.K. ) uvek treba imatio pred oĉima ,... i to stalno robovanje će ih navići da budu pokorni. Tiranin ( Upravnik pr. Ţ.K. ) isto tako mora da zna šta njegovi podanici govore i rade , da ima uhode kao što su u Sirakuzi bile ţene špijuni takozvane potagogide. Tirani ( zatvorski rukovodioci ) seju razdor i klevete , podbadaju prijatelje protiv prijatelja, narod protiv plemića, a bogataše jedne protiv drugih. Jedno od pravila tirana je da osiromašuju svoje podanike ( putem disciplinskih kaţnjavanja i nenapredovanjem u sluţbi, i konaĉno eliminacijom sa posla Ţ.K. ) . Svi radovi pirmida, velikih gradjevina imaju isti cilj : da zaposle podanike i da ih osiromaše. ( fenomen punog stola u mobingu, davanje preteranih i nepotebnih zadataka koje imaju za cilj da podanicima zuzmu pospotebnim adm. poslovima ). . Tiranin , isto tako , voli da vodi ratove da gradjani ne bi bili nezaposleni i da bi im nametnuo potrebu za vojnim komandovanjem. Tiranida se sluţi metodama krajnje demokratije : davanje vlasti u kući ţenama da bi odale šta rade njihovi muţevi i davanje veće slobode robovima ( osudjenicima pr. Ţ.K. ) iz istog razloga. ..Tirani vole rdjave ljude ( podli dvorani 3|Page
SVITAC, jul 2016
čija je jedina duţnost laskanje ) zato što uţivaju u laskanju , a čovek slobodnog duha ne ume da laska. Plemeniti ljudi umeju da vole ali ne i da laskaju. A rdjavi ljudi mogu da se upotrebe za neĉasne poslove ..( str. 148) Tiranin, isto tako, ne trpi plemenita i slobodna ĉoveka jer smatra da samo on moţe da ima vrline, i da plemenitost i slobodoumnost smanjuje njegov autoritet i smanjuje njegovu vlast . Stoga tirani mrze takve ljude jer smatraju da su opasni po njihovu vlast. Obiĉaj je da tiranin poziva za svoj sto samo strance i da se stalno druţi sa njima, a ne sa svojim gradjanima, jer su njegovi gradjanji ( vaspitaĉi ) za nega neprijatelji, a stranci nemaju razloga da rade protiv njega . Ti i time sliĉni metodi kojima se tiranida sluţi da bi se odrţala ne prezaju ni od kakvih nevaljalstava.
Medijska cenzura : Ţeljko Lj. Krstić Svi ti metodi mogu se , ukratko, klasirati u tri klase, jer je i cilj tiranide trostruk : 1. Uĉiniti podanike poniznim , jer niske duše nisu nikada sposobne za zaveru. 2. Posejati nepoverenje medju gradjane, jer tiranida neće spasti pre no što gradjani steknu poverenje jedni u druge. Stoga tirani progone plemenite ljude jer su oni neprijatelji njihove vlasti ne samo što nisu u stanju da se pokoravaju despotskoj vlasti već zato što imaju poverenje u
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
sebe same i stiĉu poverenje drugih ljudi i zato što nisu sposobni da izdaju ni sebe ni druge. 3. Oslabiti gradjane i oduzeti im mogućnost za neki poduhvat, jer niko ne preuzima ono što je nemoguće, pa, samim tim , ni rušenje tiranide, ako nema moći da je sruši. ( str. 148 ).
SVITAC, jul 2016
uĉiniti nešto protiv zakona i teţe će se odluĉiti da sklope zaveru protiv njega jer će misliti da su mu i bogovi saveznici. Medjutim, ne treba da ispadne da bude , glupo sujeveran. Onim ljudima koji se u neĉemu istiĉu treba liĉno da ukazuje poĉast. , a brigu oko kaţnjavanja da prepusti drugim sluţbenicima i sudovima . ( str. 150 )
Ciljevi tiranina : 1. Da gradjani nemaju poverenja jedni u druge. 2. Da budu slabi 3. Da budu ponizni. ....Titanida se moţe odrţati ako se vlast u njoj pribliţi kraljevskoj. Prema tome tiranin treba da saĉuva samo jedno, MOĆ, da bi mogao da vlada sa onima koji to hoće već i onima koji to ne ţele. Jer ako se toga odrekne, onda se odrekao i tiranide. ( str. 149 )
Tiranin treba da teţi : da se svojim podanicima prikaţe ne kao tiranin, već kao domaćin porodice i kralj, da ne bude otimaĉ, već ĉuvar njihovih imanja, da se u ţivotu drţi umerenosti , da prima u svoje društvo istaknute ljude i da pridobije narod. ..On po svom karakteru treba da bude valjan, ili bar donekle valjan i ne sme da bude sasvim zao, nego samo donekle.
Moć mora da bude i ostane temelj tiranide, a ostalo tiranin moţe da radi ili bar da se pretvara da radi...NA prvom mestu treba da se pravi kao da se brine o opštoj drţavnoj imovini, da je ne rasipa na poklone koji mogu da ogorče ljude . ( kao i da prima poklone pr. Ţ.K.) ..Tiranin treba da polaţe raĉuna o prihodima i rashodima kao što su već radili neki tirani, jer ako tako radi , ĉiniće da je domaćin a ne tiranin. A budući da je on vrhovni gospodar u drţavi, ne treba da se boji da će mu ikada nestati novca. Tiranin ne treba da izgleda nepristupaĉan već dostojanstven, tako da kod onih koji s njima dolaze u dodir izaziva poštovanje, a ne strah. To nije lako , jer za tiranina uvek postoji opasnost da bude prezren, pa stoga mora biti spreman da na ratniĉkoj sposobnosti,( ) ako druge i zanemari, stiĉe sebi slavu. Tiranin uvek mora da se pokazuje naroĉio revnosnim u religioznim stvarima , jer ako podanici smatraju da je vladar bogobojaţljiv i da poštuje bogove, manje će se bojati da će on
4|Page
Mašina za mlevenje povrća: Ţeljko Lj. Krstić
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
POJMOVI GRUPA, MOĆ I VOĐA
U socijalnoj psihologiji pojam grupe definiramo kao skupinu ljudi koji imaju zajednički cilj i meĎusobno su u interakciji, a karakteriziraju je kohezivnost, postojanje uloga, normi, komunikacijske strukture i strukture moći i vodstva. Moć definiramo kao mogućnost utjecaja nekog ĉlana na odluke grupe. VoĊa je onaj ĉlan grupe koji ima najviše moći, dakle najviše utjecaja na grupnu odluku. Sredjena arhiva pred otkaz : Ţeljko Krstić
Mr.sc. Dario Miletić: KRATOMANSKA PARANOJA – SIMPTOMI AUTOKRATSKE VLASTI Ono čega je netko svijestan to on drţi pod kontrolom. Ono čega netko nije svijestan to njega drţi pod kontrolom.
5|Page
FENOMEN CEZARIZMA Jedan od velikih voĊa francuske revolucije, Louis de Saint Juste, tvorac je izreke: “Svaka vlast korumpira”. Engleski povijesniĉar, lord Acton, nadopunio je Saint Justea rekavši: “Apsolutna vlast apsolutno korumpira”. Te se dvije izreke nigdje bolje ne potvrĊuju kao u fenomenu cezarizma, koji je vaţna psihosocijalna karakterisitka mnogih voĊa. Pojam cezarizma oznaĉuje pojavu da se neki voĊa, nakon pobjede njegove opcije, poĉinje ponašati sve više kao autokrata, pa i onda kada to prikriva nekom demagoškom demokratskom fasadom. Ubrzo se pojavljuju simptomi kratomanske paranoje te svoje dojučerašnje savjetnike i suborce počinje progoniti. Fenomen cezarizma dobio je ime po Juliju Cezaru (102.-44. pr.Kr.) koji je 60. godine pr.Kr., zajedno s Pompejem i Krasom, organizirao prvi trijumvirat u starom Rimu s ciljem da obori vlast Senata. Kras je uskoro umro, a Cezar je zapoĉeo rat protiv Pompeja dok ga nije pobijedio.
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
Najpoznatiji veliki povijesni cezari su August, Robespierre, Napoleon, Hitler, Staljin. U svim je slučajevima bio prisutan isti psihološki nastanak cezara, kratomanska paranoja i pojava čistki. Oĉigledno je da pojava cezarizma ne zavisi samo od društveno-povijesnih uvijeta koji su se tijekom svih tih stoljeća mijenjali, nego u sebi ima i neku vjeĉnu osnovu u nekim psihološkim osobinama ljudi, i nije pridrţana samo velikim povijesnim cezarima, već je svojstvena i ljudima koje susrećemo u našoj svagdašnjici. RAĐANJE CEZARA Nastajanje cezara sloţen je psihosocijalni proces koji prolazi kroz sljedeće ĉetri osnovne faze:
SVITAC, jul 2016
Osjećaj nezamjenjivosti. Budući da stalno vidi kako se bez njega ništa ne moţe, voĎa i nesvjesno počinje vjerovati kako je nezamjenjiv. U tome ga podupiru podrepaši i poltroni pa tako raste mit o njegovoj nezamjenjivosti. A to još više povećava njegov prijezir prema drugima “inferiornima” i “ograniĉenim” ljudima oko njega. Osjećaj nepogrešivosti. Budući da ga se više nitko ne usudi kritizirati ili demantirati, a poltroni mu neprestano sa svih strana “kade” kako je “premudar”, u njemu se javlja i osjećaj nepogrešivosti. S pojavom osjećaja nepogrešivosti psihološki je razvoj cezara završen i tada se u punoj mjeri počinju pojavljivati posljedice autokratskog cezarizma.
Osjećaj mesijanstva. Budućeg cezara karakterizira u periodu borbe za vlast vjera u ispravnost vlastitih uvjerenja. To uvjerenje katkad prerasta u osjećaj mesijanstva. Ako se pojavi taj osjećaj mesijanstva, onda on magnetski privlaĉi pristaše oko sebe, koji u njemu nalaze oslonac i inspiraciju. Budući cezar u toj se fazi prema sljedbenicima ne odnosi autokratski, već naprotiv, u toj fazi sluša njihove prijedloge i savjete. Osjećaj sveznalaštva. Nakon osvajanja vlasti poĉinje se dogaĊati Honores mutant mores. Kako se od voĊe svakodnevno traţi da donosi odluke o svemu i svaĉemu, i budući da se odmah nakon osvajanja vlasti oko cezara poĉinje okupljati sve više poltrona ili cezaroida, nitko mu ne osporava mudrost ocjena i odluka, te se u voĊi i nesvjesno javlja narcizam i osjećaj sveznalaštva: “Za sve ja moram biti najmeritorniji”. Istovremeno, s osjećajem sveznalaštva, javlja se i sve veći osjećaj prijezira prema ostalim ljudima, pa i iz najuţe sredine, jer oni, eto, za sve moraju pitati njega.
6|Page
LaĊa u ţivotnoj buri: Ţeljko Lj. Krstić
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
KRATOMANSKA PARANOJA Budući da se osjeća sveznanim, nezamjenjivim i nepogrešivim – u što ga poltroni iz okoline neprestano uvjeravaju – cezar poĉinje gledati na sve koji se s njime ne slaţu drugim oĉima. Takvi se pojedinci ne protive ili ne slaţu više s njime, oni se zapravo protive “istini” i “pravdi”, ĉiji je on nepogrešivi tumaĉ. Takvi su oponenti opasni za zajednicu, pa i za njih same, te ih treba ušutkati – milom ili silom. Osjećaj nepogrešivosti već je prvi simptom paranoidne mentalne konstitucije koju nazivamo kratomanska paranoja (grč. krateo = vladam), koja muči sve one koje vlast korumpira. Tu vrstu paranoje prate i odgovarajuće paranoidne ideje, ideje proganjanja, koje u svijesti cezara izgledaju otprilike ovako:
“Ja sam sveznajući, nezamjenjiv i nepogrešiv; zbog toga me mnogi mrze, a najviše moji bliski suradnici koji mi zavide i zato bi mi htjeli oponirati; stoga, bez obzira na njihove zasluge, oni sada ugroţavaju ne samo mene već i “svetu stvar” i zato ih moram ukloniti”.
SVITAC, jul 2016
Ignoriranje je najblaţi oblik likvidacije. Pristalice se “ubijaju šutnjom”. Dojuĉerašnjoj istaknutoj liĉnosti prestaje se davati bilo kakav vaţan zadatak. Njihova se imena izbacuju iz bilo kakvih spomena zasluga i nastoji ih se uĉiniti što anonimnijima. Ostracizam je davanje nekog posla ili zaduţenja izvan granica svoga “cezarstva” – tako da osoba više nema nikakvu socijalnu moć, ali ju se ne nastoji sasvim politiĉki likvidirati. Difamacija je postupak blaćenja te osobe putem iznošenja poluistina i laţi o toj osobi koje ju prikazuju u najgorem svjetlu. Likvidacija je zadiranje i u fiziĉki integritet liĉnosti. Kaznenom prijavom nastoji se osobu lišiti slobode ili uĉiniti da ostane bez posla ili što gore.
I tako, uklanjajući neposlušne suradnike, cezar vlada okruţen klanjanjem poltrona, koji se bore za mrvice vlasti koje padaju s trpeze velikog cezara. Tako smo došli i do pojma “malih cezara”, odnosno “cezaroida” ili “poltrona”. ( Kojih ima kod nas u svim drţavnim ustanovama , pr. Ţ.K. )
PSIHOLOŠKI KORIJENI POJAVE ĈISTKI U takvom psihološkom trenutku zaĉinje se u glavi cezara ideja o naĉinu progona tih izdajnika. Budući da je cezar ipak samo krhki ĉovjek, takvi vlastiti postupci uznemiruju njegovu ljudsku savjest - zato on mora u sebi stvarati racionalizacije kojima će savjest umiriti: “Oni koji se sa mnom ne slaţu su izdajice, proklete Jude, oni su protiv istine i napretka, i stoga je u samom interesu tih heretika da budu uništeni”. Uklanjanje suradnika odvija se na nekoliko naĉina: 7|Page
Isusovke : Ţeljko Lj. Krstić
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
Identifikacija s cezarom jedan je od izvora poltronstva. Nekom ĉovjeku nije ĉesto ni samom jasno da je postao poltron, a još mu je manje jasno na koji naĉin i kad se to zbilo. Identificirajući se sa cezarom, pojedinac povećava osjećaj vlastite vrijednosti. Zbog toga sljedbenik voĊe koji je izvojevao pobjedu “naše stvari” u nekoj bitci, poĉinje liĉnost cezara identificirati sa samom “našom stvari”.
Jednosmjerna odgovornost takoĊer je ĉimbenik nastanka cezaroida. Piramida vlasti je hijerarhijski konstruirana, pa svaki mali cezar odgovara samo cezaru iznad njega, a nema nikakve odgovornosti prema onima ispod njega.
Radoje Domanović, satirićar
FENOMEN POLTRONIZMA
Nema cezara bez poltrona niti poltrona bez cezara. U demokratskoj sredini normalni graĊani gnušaju se poltrona, te oni mogu uspijevati samo u autokratskoj sredini. Poltronizam je dakle neizbjeţno drugi pol cezarizma. Cezarizam i poltronizam su samo razliĉite strane iste medalje autokratske vlasti. Doduše, ne moraju svi u cezarovoj okolini biti poltroni, ali oni koji to nisu, ubrzo će – milom ili silom – tu okolinu napustiti. Vlast ne korumpira samo one koji su na vrhu i koji je uţivaju iz “velikih zdjela”; ona korumpira i one koji su daleko od vrha i koji je uţivaju samo “ţliĉicama”.
8|Page
Poltron ili mali cezar prije svega ne misli svojom glavom. Takvo mišljenje nije preporuĉljivo ni u kojem cezarstvu. Osnovno je pravilo hvaliti ono što cezar hvali i kuditi ono što cezar kudi. Zbog toga, ako cezar kaţe danas jedno a sutra drugo, to treba bez pogovora prihvatiti pa i onda kad to znaĉi “skakanje samom sebi u usta”.
Ovdje treba spomenuti pojavu tzv. socijalnog biciklizma: mali se cezar sagiba pred onim koji je na vlasti iznad njega, a nemilosrdno gazi one ispod njega. Na podreĊenima tako kompenzira pritajenu nesvjesnu mrţnju prema svome nadreĊenom: za sve uvrede i poniţenja koja trpi od poltrona iznad sebe, gnjeĉi one ispod sebe. Sustav napredovanja takoĊer je zasićen poltrogenim faktorima. SUZBIJANJE POLTRONIZMA
CEZARIZMA
I
Da li je cezarizam nerazdvojni dio ljudske prirode i društva? Kako se osloboditi cezara i poltrona?
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
Ukidanje privilegija jako je vaţno. Prvo što pobjednici urade jest da osiguraju sebi materijalne privilegije. Ni veliki ni mali cezari sigurno se ne bi tako grĉevito drţali vlasti da vlast nije povezana s nizom privilegija. Podjela moći stara je ideja kojom su se nastojale sprijeĉiti pojave autokratskog cezarizma. U našim prilikama veliku vaţnost imaju sindikati, te napose upravna vijeća. Vremensko ograniĉenje moći je najvaţnije. Biti ravnatelj nipošto ne smije biti profesija. Treba se osigurati reizbornost. Moţda najviše dva mandata. Nijedan rukovoditelj nigdje, dakle, ne smije biti doţivotno biran već neprestano mora odgovarati kako onima iznad, tako i onima ispod sebe KAKO PREPOZNATI MOBING
VAMPIRI POZITIVNE ENERGIJE Ţrtva mobinga se na svom poslu svakodnevno suoĉava sa nevidljivim i teškim pritiscima, od strane kolega ili pretpostavljenih. Nju kinje, maltretiraju, ismevaju, opanjkavaju, proganjaju, nalaze greške u radu, stvaraju osećaj krivice. Zbog svega toga ona oseća: ljutnju, bes, nemoć, depresiju. Termin MOBING je prihvatio švedski psiholog Hajnc Lojman prouĉavajući psihološko nasilje na radnom mestu. U slobodnom prevodu, mobing znaĉi – gomila, rulja, banda, gangsterski ’’sindikat’’, nasrnuti. Mobing je suptilan vid maltretiranja zaposlenih, bilo u drţavnim ustanovama ili privatnim preduzećima. Kao psihološki teror na radnom mestu ukljuĉuje neprijateljsku i nemoralnu komunikaciju koja je sistematski usmerena na jednog ili više pojedinaca. Vertikalni mobing se odvija na relaciji šef – podredjeni , dok za psihiĉko maltretriranja po horizontalni su zaduţene, kolege. Mobing sprovode moberi, koji nisu fiziĉki agresivne osobe. To su pre svega manje sposobne osobe, koje vuku preteţak kompleks niţe vrednosti. 9|Page
SVITAC, jul 2016
One se osećaju stalno ugroţenim i prema osobama koje su pametnije i sposobnije usmeravaju patološku ljubomoru. Kao jednini argument koriste psihološki teror , a svoju inferiornost sakrivaju i leĉe proganjanjem drugih ljudi. Prirodno mesto i okvir za mobing je hijerahija, dok je birokratija idealna za sprovodjenje. Preterana administracija i papirologija su ponajbolje ’’sprave za mučenje’’ koje se aktiviraju kroz kontrolu i potĉinjavanje ( kriticizam, izolacija, iskljuĉivanje). Mobing kao zlonamerna forma socijalnog pritiska uspeva u klimi straha, neznanja, zanemarivanja, ćutanja, negiranja, obmana, neodgovornosti, tolerisanja i ĉak nagrada.( po sistemu ’’štapa i šargarepe’’). Poĉinje tako što se prekida bilo kakva komunikacija sa radnikom, oduzima mu se posao bez ikakvog obrazloţenja ili zatrpava obavezama koje su ispod njegovih profesionalnih sposobnosti. U fenomenu ’’punog - praznog stola ’’ ţrtvi se daje previše radnih obaveza ili sa, pak, ostavlja bez ikakvih zaduţenja. Ţrtve mobinga, mogu biti i mlade osobe koje su poĉele da rade, najproduktivniji- na vrhuncu karijere ali i oni iskusni – ĉija je karijera na zalasku. Većini ţrtava je zajedniĉko da imaju višak kvaliteta, energije i talenta. Ţrtve mobinga su ’’gurnute’’ u poziciju bespomoćnosti i bez mogućnosti odbrane, u kojoj se zadrţavaju stalnim mobing aktivnostima. Ove aktivnosti se dogadjaju ustaljenim redosledom i uĉestalošću, jednom nedeljno , i tokom duţeg perioda, najmanje šest meseci. Ţrtve mobinga su vema snaţne, inteligentne, visoko obrazovane i neobiĉno privlaĉne osobe. Osoba koja je izabrana za ţrtvu stalno se kritikuje i optuţuje za propuste koji se objektivno nisu dogodili, iskljuĉuje iz socijalnih aktivnosti ili bez objašnjenja rasporedjuje na neadekvatno radno mesto. Meta mobinga se ismeva na raĉun govora, hoda, odevanja, privatnog ţivota, politiĉkog opredeljenja,pola ,rase..Kao epilog nastupaju psihiĉke krize koje variraju od anksioznosti , depresije, plaĉa, pa sve do apatije i emocionalne tuposti. Zbog uĉestalosti i dugotrajnosti ( u kontinuitetu mobing moţe trajati i godinama ), ovo zlostavljanje dovodi do znaĉajnih promenama u mentalnim ,
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
psihosomatskim i socijalnim funkcijama. Krajnji cilj mobinga je profesionalna egzekucija.
Hleb baĉen u djubre ; autor: ţeljko Krstić
ORVELOVSKI ZATVOR Zatvorski vaspitaĉ, ţivi pod paskom ,odnosno svakodnevnim nadzorom, zaposlenih u Operativnom centru ( Policija misli). Ništa što vaspitaĉ radi nije nevaţno ( sa kim se druţi posle radnog vremena, ko su mu prijatelji, naĉin odmora, gde ga provodi, reĉi koje mrmlja u snu, karakteristiĉni pokreti ( da li vuĉe noge kada se kreće, da li pravi nerovozne pokrete). Vaspitaĉ koji je pod prismotrom ima ograniĉenu mogućnost kretanja ( kao straţar na karauli ) i ograniĉne mogućnost komunikacije sa kolegama i osudjenima, kao i zabranu unošenja mobilnog telefona u zatvor. Ima kompijuter u svojoj kancelariji..
KONTROLISANA ANARHIJA Vaspitaĉke postupke ( koji se više kontrolišu od osudjenikovih), ne reguliše nikakav Kućni red ( zakon) niti ma kakav jasno formulisani kodeks ponašanja. ( koga imaju osudjena lica). Zato što u Zatvoru ne postoji jasan zakon i propis, koji nalaţe jasan rad , svaki 10 | P a g e
SVITAC, jul 2016
nadzornik smene ima svoj Kućni red koga se pridrţavaju komandiri u njegovoj smeni. Vaspitaĉke misli i dela nisu zvaniĉno zabranjeni, ali kada se otkriju znaĉe sigurnu SMRT ( profesionalnu egzekuciju, kojoj prethodi : diskreditacija, stigmatizacij i eliminacija. ) Jednostavno nepodoban vaspitač , se proglasi nekompetentnim za rad sa osudjenima, i iskljuĉi sa svih sastanaka i dogovara. Od podobnog vaspitača se ne traţi da ima samo ispravne misli nego i ispravne instikte ( da intuitivno oseća šta zatvorski rukovodioci misle o nekom dogadjaju ili konkretnom osudjenom ). Mnoga verovanja i stavovi , nikada se jasno ne formulišu ,tako da osudjenik, pa ni novi vaspitaĉ ne zna šta taĉno treba da radi . Da objasni osudjenom kako da napreduje u tretmanu , i koji su glavni orjentiri u njegovom ponašanju ( odnos prema sluţbenom licu, odnos prema drugom osudjeniku i odnos prema radu, duţina kazne, vrsta kriviĉnog dela, nove kazna i sl. ). Onaj vaspitaĉ koji je politiĉki ispravan ( dvomislen) , u svakoj prilici će znati , ne morajući da razmišlja , šta je ispravno , koje je verovanje ispravno, odnosno koji je vaţeći opšteprihvaćeni KOD. ( Tako pojedini rukovodioci koriste demagoške parole, u razgovoru sa osudjenim : ’’ Nisam te ja zvao čuturicom da dodješ u zatvor’’, ili kada je reĉ o ugorţenim osudjenima , smatra se da skoro svi ’’ Osudjeni , glume ugroţenost kako bi od toga profitirali, odnosno dobili bolje radno mesto i tretman ’’. Takodje u zatvoru se od osudjeniĉkog ’’kruga ’’ pravi kult i smatra se da su samo pravi osudjeni ’’ kolektivci’’, dok ’’marginalci’’- odnosno ugroţeni osudjeni ne postoje. Komplikovana mentalna dresura vaspitaĉa vrši se svakodnevno i kontinuirano ( pri ĉemu se na sastancima i pojedinaĉnim razgovorima opipava puls svakog vaspitaĉa, i njegovu privreţenost i odanost opšte prihvaćenom kodu , odnosno opšteprihvaćenom mišljenju. SPRAVE ZA MUČENJE Preko aţuriranja dokumentacije, zatvorski rukovodioci drţe vaspitaĉe pod stalnom tenzijom i u stanju nezadovoljstva. Naime u ’’Ministarstvu ljubavi’’, odnosno, Sluţbi za TRETMAN ( prevaspitanje) se
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
sproizvodi mrţnja, odnosno agresivnost i netrpeljivost .To se postiţe preko ’’sprava za mučenje’’ koje smišljaju zatvorski rukovodioci i njihovi savetnici. Skoro svaki dokument koji obradjuje vaspitaĉ ( molbeni raport za osudjenog, spisak , objava za odlazak kući osudjenog, miţljenje za uslovni otpust suda ili za premeštaj u drugu ustanovu, mišljenje za KPDom Bolnicu, izveštaj za Ministarstvo, dopis Centru za socijalni rad ) isrtovremeno moţe biti i sprava za mučenje jer preko njihove kontole se traţe greške, kojih objektivno nema , i tera se vaspitaĉ da ih ponovo radi. Autoritarna zatvorska elita je neumoran u izmišljanju ’’ sprava za muĉenje’’, odnosno, administratrivnih poslova sa kojima se vaspitaĉi zatrpavaju i maltretiraju. Istovremeno, osudjeni zevaju , diţu tegove, slušaju muziku, piju mleko i mute nes kafice, jedući plazmu keks. KONTROLA MISLI Iskusni zatvorski rukovodioci ( ’’Lisice’’ ) su zapravo kontrolori misli , koji imaju sposobnost prepoznavanja bilo koje ’’opasne misli’’. Oni se najviše plaše javnosti, monitoringa NVO, neizmanipulisanih novinara, spontano napisanih pesama, odnosno svega onoga što se dešava van njihove kontrole,i svega što znaĉi slobodu misli i ideja . Oni za osudjene i organizuju festivale pesniĉkog stvaralaštva pod nazivima prirodnih fenomena : ’’ Sunčevo budjenje’’, ’’Duga’’, ’’Sunce’’.... Dok se plaše i guše anonimne pesme zatvorskih sluţbenika,odnosno vaspitaĉa koji preko toga po najbolje opisuju dogadjaje i medjusobne relacije ,onosno realno prikazuju stvarnost. Pesma je vrhunac slobode u jednom zatvoru, nastala medju sluţbenim licima i nju najviše nepodnose kontrolori misli, autoritarni rukovodioci i manipulatori. Jer pesma anonimnog autora obuhvata ’’ umeće da se shvate analogije, da se vide logiĉke greške da se jasno i prosto razumeju i nejednostavniji argumenti.’’ Sve to plaši kontolore misli i autoritarne rukovodioce, koji ţele da sve kontrlolišu i da sve pretvore u šablon koga je lako kontrolisati. Pesma u zatvoru je opasna jer preko nje se najlakše moţe izneti neka JERES ( odnosno misao koja nije opšteprihvaćena , kao što je ideja 11 | P a g e
SVITAC, jul 2016
po kojoj : ’’Upravnik treba da ide na posao peške ’’ ili da svim zatvorskim rukovodiocima i nadzormicima treba izgraditi BISTE. ,pored puta , od kapije do Upravne zgrade. Zato svaki ĉlan partije, ili vaspitaĉ, treba da oseti nezainteresovanost ili odbojnost prema svakom toku misli , koji moţe zavesi u jeres, ili da je preseĉe diskreditacijom : ’’ Ma pusti ga on je lud’’. Onaj ko ţeli da razume unutrašnju zatvorsku logiku , najbolje je da za svaku stvar ili dogadjaj ’’ društvenu činjenicu ’’ pomisli suprotno od onoga kako izgleda , i, neće pogrešiti. Jer, nepisano glavno pravilo u zatvoru se moţe definisati : ’U zatvoru je sve suprotno od onoga kako izgleda ili se ţeli prikazati.’’ Kada vidiš ’’jakog’’ osujdenog , pomisli suprotno od onoga što si pomislio o njemu i sigurno nećeš pogrešiti. U zatvoru nema greške. Ona se veštaĉki proizvodi i stvara da bi se preko osećanja krivice, proganjali neistomišljenici odnosno suparnici. Glavne karakteristike zaposlenih koje prolaze na lestvici društvene moći u zatvoru su bespogovorna poslušnost , poltronstvo i cinkarenje- špijuniranje kolega u korist zatvorskih rukovodilaca, malih Bogova.
Glavni posao zatvorskih rukovodilaca je da štite svakojake gluposti, odnosno da imaju sposobnost da kriju probleme pod tepih. Što uspešnije to rade , bolji su rukovodioci jer umeju da amortizuju svaku zlomisao, odnosno svako nezadovoljstvo, bilo osudjenih ili zaposlenih.
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
VELIKI BRAT Zatvorsko društvo, je auoritarni sistem koji poĉiva na verovanju da je Veliki Brat ( Upravnik) svemoćan, a Partija koju ĉine zatvorski rukovodioci i poslušni vaspitaĉi , nepogrešiva. Uz sve to zatvorska elita sebe doţivljava kao skup Bogova koje je nedodirljivo i nepogrešivo. Ona svoju moć gradi na svom fiziĉkom odvajanju, odnosno zakljuĉavanju u Upravnu zgradu, a u komunikaciji, suzbijanjem svakog dijaloga i slobodne misli. Inistra se na jednosmernoj komunikaciji od potĉinjenog prema šefu, odnosno pretpostavljenom, ili obrnuto. Izbegava se dijalog i sukob mišljenja, je ugroţava utvrdjeni hijerarhijski poredak, u kome je Šef uvek upravu. Nezgodna potpitanja i logiĉna zapaţanja kao i konstuktivni predlozi i sugestije se ne prihvataju. Sve se doţivljava kao opozicija koju treba uništiti. Pošto Veliki Brat ( odnosno Upravnik kao vrhovno boţanstvo ) nije svemoćan, a partija ( uţe rukovodstvo i naĉelnici ) nisu nepogrešivi postoji potreba za neumornom , stalnom elastiĉnošću u postupku sa ĉinjenicama . U zatvoru se sve ĉinjenice relativizuju da bi mogle da se tumaĉe , na ovaj ili onaj naĉin , shodno potrebi zatvorske elite. Tako vaspitaĉ koji ţeli da profesionalno radi sa osudjenima vrlo brzo se moţe etiketirati kao konfliktna liĉnost, jer u svom radu pokušava da postavi jasne granice. Pošto ostali vaspitaĉi ili sluţbenici to ne rade, odnosno vrlo retko ili nikada ne kaţu ’’Ne’’ osudjenom, onda ovi prvi postanu crne ovce ( ţrtveni jarci ) i sluţbena lica koja nisu za saradnju.
12 | P a g e
Mašina za meso u delovima ;Ţ.Krstić CRNO – BELO Tehnika Crno – belo se primenjuje na protivnika, da se bez zazora tvdi kako je CRNO BELO, uprkos jasnim ĉinjenicama ( kao što je ugroţenost , maltretiranje i reketiranje ugroţenih osudjenika ). Navedena tehnika se primenjuje ’’ u odnosu na ĉlana partije i oznaĉava ’’ spremnost da se kaţe da je crno- belo kada to zahteva partijska disciplina. Ako zatvorska elita proglasi da neki osudjen nije ugroţen , u takvom sluĉaju ne pomaţe ni jedan racionalan argument ( pa ni smrt osudjenog ) koji bi promenio to mišljenje. Zbog toga se izbegava JERETIĈKI zakljuĉak, da iz zatvora najĉešće beţe , ili pokušavaju da to urade, osudjeni koji su objektivno ugroţeni. Taj stav odnosno JERES zatvorska elita ne priznaje , jer bi tako dovela u pitanje svoju odgovornost za bekstva osudjenih. Takodje sa druge strane ako se nasilniĉki i agresivni osudjenik proglasi za dobrim , on to postaje bez obzira da je u stvarnosti promenio svoje ponašanje, već samo dobio veću potkategoriju, slovo B 2 u svom dosijeu. U svemu tome ima i fetišizma jer se misli da se prekao papira i brojeva moţe delovati na promenu ponašanja osudjenih u zatvoru, koji bez obzira ne sve, ostaje nepromenljiva varijabla. Na taj naĉin se stimuliše nasilniĉko ponašanje medju osudjenima.
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
PODEŠAVANJE PROŠLOSTI U zatvoru se ne ispalti biti dobar i profesionalan. Već ako si nasilnik i agresivan onda si uspešan. Isto vaţi i za sluţbena lica , odnosno vaspitaĉe. Jer zatvorska elita koja odredjuje da li je neko kompetentan ili ne , ne uzima u obzir , profesionalni rad vaspitaĉa, već od njega oĉekuje pespogovornu poslušnost i pokornost. Svojim vaspitaĉima elita dozvoljava , i da beţe od osudjenika, što se kasnije u NOVOJ ISTORIJI , prepravlja i prikazuje kao kvalitet, ukoliko vaspitaĉ postane rukovodilac. Razlog za podešavanje prošlosti nalazi se u potrebi da se oĉuva nepogrešivost Partije. To se postiţe preko dokumentacije koju stalno treba aţurirati, ( molbeni raporti osudjenih, mišljenja za uslovni otpust, mišljenja za premeštaj, izveštaji o neformalnom sistemu, ..) kako bi se pokazalo da su predvidjanja rukovodilaca u svim sluĉajevima bila taĉna. ( i tako njihova odgovrnost za osudjeniĉka ubistva, bekstva, maltretiranja..) Stabilnost autoritarnog zatvorskog reţima se odrţava preko falsifikovanja prošlosti koju vrši Ministarstvo istine ( Sluţba opštih poslova, odnosno Pravna sluţba), i Ministarstva ljubavi, odnosno Sluţbe za prevaspitanje , ĉiji naĉelnik vrši kontinuiran teror ( mobing ) i špijuniranje svojih ĉlnaova, odnosno vaspitaĉa. Takodje , pomenuti naĉelnik prepravlja stvarnost i prikazuje je zatvorskoj eliti kako to ona ţeli da ĉuje , a ne kakvo zaista jeste. Pošto Partija ( zatvorska elita ) ima punu kontrolu nad dokumentima ( ĉita se pomno svaki papir koji se potpisuje bilo da je interne prirode ili se šalje u neku drugu ustanovu – Sud. Sumnjivim ĉlanovima partije struĉna mišljenja se ĉitaju pod LUPOM. ). i punu kontrolu nad mozgovima svojih ĉlanova ( pomno se prati šta svaki vaspitaĉ misli ), proizilazi da je prošlost onakva kakvom partija ţeli da je prikaţe.
13 | P a g e
SVITAC, jul 2016
PARTIJA U SVAKOM TRENUTKU POSEDUJE APSOLUTNU ISTINU. Zato je ’’potrebno se sećati da su se dogadjaji odigrali na ţeljeni naĉina .( U poplavi zatvora iz 2001 g. ’’herojima’’ su proglašavani perspektivni straţari, dok su pravi junaci , osudjenici skrivani’’. ) .To se potiţe preko dvomisli , odnosno umeća da se u svesti drţe dva protivureĉna verovanja i da se prihvate oba. U valjevskom zatvoru postoji TROMISAO ( jendo misli, drugo priĉa a treće radi) . Odnosno proseĉni vaspitaĉ da bi opstao u zatvorskom sistemu jednu priĉu priĉa sa osudjenima, drugu sa kolegama a treću sa svojim rukovodiocima. Dvomisao/tromisao kao mentalni proces, mora biti svestan : ’’ Govoriti svesne laţi i iskreno verovati u njih, zaboraviti svaku ĉinjenicu kada postane nezgodna, a onda, kada postane potrebna izvući je iz zaborava za onoliko vremena koliko je potrebno. Poricati postojanje objaktivne stvarnosti a sve to vreme imati u vidu stvarnost koja biva poricana.’’ Tako vaspitaĉ kome su osudjeni pisali peticije, zato što je hteo profesionalno da obavlja svoj posao , moţe se proglasiti konfliktnom liĉnošću. O tim peticijama se ne priĉa, jer one upućuju na profesionalizam i doslednost u radu. One se jedino mogu izvuĉi iz naftalina, kada je potrebno potvrditi etiketu ,konfliktne liĉnosti. Onaj ko hoće da vlada mora biti sposoban da isĉaši osećanje za stvarnost. Što je veće razumevanje za stvarnost, veća je samoodbrana. Što je ĉovek inteligentniji , to je manje mentalno – zdrav. U zatvoru , medju rukovodiocima više je od pravila , da :’’ Ratna histerija postaje sve veća , što se ĉovek više penje na društvenoj lestvici. ’’MOĆI. Epilog: U vaspitaĉke kancelatije poĉeli su sa instalacijom kablova, kao bi svi vaspitaĉi bili umreţeni na jedan kompijuterski sistem , i olakšali komunikaciju, sa Upravom koja ni jedan korak ne preduzima a da nije reĉ o kontroli. Krajnji cilj ovog eksperimenta je stvoriti kod vaspitaĉa :apsolutnu pokornost neprikosnovenom autoritetu, koji je nevidljiv.
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
Imperijalizam i komunizam ; Ţ.Krstić
Intervju koji je u izmenjenoj formi objavljen u lisu ’’Politika’’ ; septembar 2006 g.
Zatvorski vaspitaĉmoja profesija Kao diplomirani sociolog spletom ţivotnih okolnosti našao sam se pre pet godina u profesionalnoj ulozi zatvorskog vaspitaĉa. Na poĉetku sam se opirao da mi drugi nametnu naĉin rada,po kome ne bi trebao da se mešam u svoj posao.Pojedine kolege su mi savetovale da samo sedim u kancelariji i ĉitam novine. Izabrao sam svoj put, i shvatio da zatvorski vaspitaĉ ne sme da bude statista, već aktivan profesionalac koji treba da radi svoj posao - rekao je za ’’Politiku’’ Ţeljko Krstić, vaspitaĉ u Kazneno popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu.On se bavi i socološkim istraţivanjem u zatvoru. Objavio je nauĉni rad ’’Zatvorsko duplo dno ’’u ĉasopisima ’’Sociologija’’ i’’Socološki pregled’’. Zanimljivo je da je vaspitaĉ Krstić vršnjak zatvora u kome radi, jer njegova ustanova ove godine slavi ĉetrdesetu godišnjicu svog postojanja.
14 | P a g e
Šta je zapravo posao zatvorskog vaspitaĉa ? Ako kaţem resocijalizacija osudjenika, ispašću neozbiljan, jer je to jalov posao i domaći zadatak koga je teško ostvariti. Smatram da vaspitaĉ treba da ostvari realan cilj koji se svodi na procenu osudjenog, kao što je stepen kriminalne inficiranosti i da vodeći konkretnog osudjenog kroz sistem tretmana nauĉi ga strpljenu i principu da se u ţivotu ne moţe sve i odmah dobiti. Kao profesionalac - vaspitaĉ treba da prepozna manipulaciju osudjenika ali i da razdvoji autentiĉno prosocijalno ponašanje od nauĉenog, pogotovo osudjenika koji kod nas dolaze iz Kruševca i koji su potencijalni recidivisti.U ponašanju osudjenika odmah se uoĉi razlika izmedju osudjenika koji su olako dobili tretman - oni koji su isforsirani, od onih koji su postepeno napredovali u tretmanu, od zatvorenog do otvorenog. Sem formalno-administrativnog rada, vaspitaĉi mnogo više posvećuju paţnje nevidljivom radu, gde su i najveći pritisci. Dobar vaspitaĉ treba unapred da zna razlog zbog ĉega mu osudjeni dolazi u kancelariju. Glavna mera rada svakog zaposlenog u zatvoru je kontakat sa osudjenima. Medjutim, mnogi zaposleni u zatvoru beţe od osudjenika, koji se prepuštaju sami sebi i opstaju tako što se samoorganizuju.
Kakva je saradnja drugih vaspitaĉa,u zatvoru ?
sluţbi i
Osudjeni ĉesto umeju da kaţu da, nije teška robija već su teški robijaši. Za zaposlene takodje vaţi princip, da sa osudjenima nije teško raditi kao sa kolegama. Problem je u tome što je zatvor anitiintelektulna sredina koja vaspitaĉki struĉni rad ne priznaje. U svim zatvorima izmedju mnogobrojne straţe i malobrojnih vaspitaĉa (u Srbiji ih ima oko 200) postoji dualizam koji ĉesto prerasta u skriveni antagonizam. Uniformisani smatraju da zatvori poĉivaju na njima i da su vaspitaĉi obiĉni ispiraĉi mozgova, koji gube vreme u zatvoru.To se najbolje vidi na primeru izvodjenja osudjenih iz ustanove. Straţa smatra da izmedju
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
sprovoda osudjenika, koga oni realizuju prilikom vodjenja u bolnicu ili naknadna sudjenja i,vaspitaĉkog izvodjenja osudjenika, nema razlike. Pri tome se, zanemaruje da vaspitaĉ izvodi osudjene na bazen ili u pozorište, na poverenje koje se mesecima i godinama gradi, dok straţa to ĉini po propisu.U praksi vaspitana sluţba je ispod sluţbe obezbedjenja i upravno-pravne sluţbe, koja takodje dominira nad vaspitaĉima. Ono što nedostaje zatvorima, je nepostojanje jedinstva vaspitnih uticaja od strane svih sluţbi koji rade sa osudjenima, ali i nedavanju na znaĉaju vaspitnoj sluţbi koja je marginalizovana.
doţivljavaju kao vaspitaĉe i njih taj naziv vredja i degradira. To se najbolje videlo pre dve godine kada su vaspitaĉi iz naših zatvora pokušali da naprave svoje profesionalno udruţenje. Ispostavilo se da nisu rukovodioci samo problem koliko i sami zaposleni u sluţbama za prevaspitanje koji su regovali na predloţeni naziv Udruţenje zatvorskih i zavodskih vaspitaĉa Srbije. Pojedine kolege koje zbog specifiĉnosti ustanove u kojoj rade moraju da nose bele mantile, doţivele su uvredu da se zovu vaspitaĉi. Naţalost taj naziv iritira i pojedince koje dugo rade u zatvorima ...Sve to govori da je profesija zatvorskog vaspitaĉa još u povoju, odnosno u pubertetu. Takodje, postoje tendencije da ta profesija postane monopolisana od specijalnih pedagoga, odnosno defektologa, koji smatraju da su eksperti za zatvore. Praksa je pokazala da u radu sa osudjenim licima jedino multidisciplinarni pristup ako se sprovodi kroz struĉni tim (spec. pedagoga, psihologa, sociologa , pedagoga ), daje rezultate. Monopoli svih vrsta su pogubni...
Limena kutija : Ţeljko Lj. Krstić Zašto je vaspitna sluţba marginalizovana ako u njoj preteţno rade najobrazovaniji zatvorski kadrovi ? To je pravo pitanje. Najpre sami pojedini vaspitaĉi svojim radom i odnosom prema osudjenima doprinose da se vaspitna sluţba ne shvata ozbiljno.Tome je doprinela negativna selekcija, ali i rukovodioci koji su preko toga jaĉali svoje pozicije, plašeći se jake i jedinstvene vaspitne sluţbe.Vremenom vaspitna sluţba je pretvorena u usluţni servis, kako osudjenima tako i upravi zatvora, i tako su vaspitaĉi izgubili autoritet. Nadalje, profesija zatvorskog vaspitaĉa je relativno mlada i prolazi kroz tešku fazu sticanja profesionalnog identiteta. Mnogi zaposleni u sluţbama za prevaspitanje sebe ne 15 | P a g e
SVITAC, jul 2016
Šta je vas kao sociologa zainteresovalo u zatvoru.?
najviše
Koliko sam primetio, većina nauĉnikateoretiĉara koji su u kontaktu sa zatvorima najviše vole da se bave neformalnim osudjeniĉkim sistemom, ali u rukavicama. Mene je takodje privukla ta tema, ali iako radim u zatvoru pet godina, nisam još došao do njegove suštine kao aktivni posmatraĉ. Jedino u šta sam siguran da izmedju zaposlenih i osudjenih ne postoje razlike, kako se misli, već upravo suprotno, sliĉnosti. Ja sam ih u svom nauĉnom radu ’’Zatvorsko duplo dno’’, nazvao univerzalnim zatvorskim principima. To su zapravo modeli ponašanja koje istovremeno primenjuju i osudjeni i zaposleni. Tako se dešava da novopridošli vaspitaĉ na isti naĉin prodje kao novi osudjenik. I jedan i drugi se nazivaju ’’indijancem’’. Princip vremenitosti, upravo govori o tome da je duţina rada najbitnije merilo neĉijeg rada, sve drugo, se stavlja u drugi plan. Naravo, bitno
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
je izdrţati u zatvoru, ali valjda je osnovno pitanje kako i šta neko radi a ne koliko vremena. Ono što me, takodje, interesuje od prvog dana, je neverbalna komunikacja koja je u zatvoru veoma, znaĉajna. To je široka oblast, jer ne podrazumeva samo facijalnu ekspresiju, mimiku, gestikulaciju već i teritorijalnu ekonomiju, koja je, takodje, bitna i za zaposlene i osudjene. Kao što neko demonstrira svoju moć u upravi preko veliĉine svoje kancelarije i sekretarice, tako i osudjeni imaju svoje prostore u koje sluţbena lica retko zalaze. Neki zatvorski prostori , kao recimo sluţbeniĉki restoran, brzo se transformišu u osudjeniĉku teritoriju u kojoj više provode osudjeni od zaposlenih.
valjevski zatvor je prošle godine imao dobru priliku koju nije iskoristio ili je nije prepoznao. Ispostavilo se da su konzervativne snage mnogo jaĉe i da su otporne na bilo kakve demokratske impulse, koje se dešavaju napolju. Te autistiĉne i okoštale snage svu svoju energiju koriste za ĉuvanje i odrţavanje vlastititih pozicija. Njima na ruku idu mnoge stvari, jer je nemoguće sagledadati zatvorsku problematiku spolja ili prilikom jednodnevnog obilaska zatvora. Tako su i pojedine Nevladine organizacije koje se bave zatvorima upale u zamku baveći se samo osudjenima i njihovim pravima, što svakako nije nebitno. Pri tome se vrlo malo vodi raĉuna o zaposlenima u zatvorima, o vaspitaĉima posebno.
Rusvajs u arhivu: Ţeljko Lj. Krstić Da li se nešto promenilo u zatvorima od dešavanja 5. oktobra 2000g. ? Valjevski dramaturg Branko Lukić, koji je takodje radio u KPZ za maloletnike, rekao je jednom prilikom da u zatvoru moţe da se dvadeset godina ništa ne desi a onda se sve brzo izdešava. Ja sam imao ’’sreću’’ da sam poĉeo da radim u zatvoru pre 5. oktobra 2000. g. Doţiveo sam poplavu Zatvora, koja se dešava jednom u sto godina, kao i dva odlaska upravnika i njihovih zamenika, što je u zatvorima bila retkost. Medjutim,Vesna Pešić je negde napisala da se pozitivna energija od 5.oktobra 2000 g. nije raspršila po institucijama i ustanovama, što se moţe reći i za zatvore. Za Batićevo vreme imali smo jedan pokušaj stvaranja kulta liĉnosti koji je ismejan u javnosti. Sa bivšim direktorom Uprave Milošem Jankovićem, 16 | P a g e
SVITAC, jul 2016
Dokle se stiglo sa zatvorskih vaspitaĉa ?
Udruţenjem
Esnafsko udruţenje vaspitaĉa, bez obzira koje su primarne struke je dobra ideja, jer stvara zdravu osnovu za razvoj ali i zaštitu jedne teške profesije. Od 2003 g. kada su se vaspitaĉi okupili u valjevskom zatvoru, većina je bila za samostalno udruţenje, u odnosu na ideju, da se vaspitaĉi organizuju kao sekcija u okviru Penološkog udruţenja Srbije. Kolege iz Sremske Mitrovice, KPD Kruševac, ţenskog zatvora u Poţarevcu, KPDomu Bolnice Beograd, i nekih Okruţnih zatvora do sada su pokazale najviše ţelje za postojanjem Udruţenja. Ono će se jednog dana i stvoriti. Za sada, glavni ometajući faktor za stvaranje autentiĉnog i samostalnog profesionalnog udruţenja zatvorskih vaspitaĉa su pomenute konzervativne snage koje se plaše vaspitaĉkih okupljanja, jer vaspitaĉe na isti naĉin tretiraju kao osudjenike, koje treba kontrolisati. Druga, opasnost preti od pojedinih zatvorskih funkcionera koji, sa svojim ljudima u vrhu, Udruţenje mogu iskoristiti u liĉne i dnevno-politiĉke svrhe.. Da bi se sve to izbeglo, potrebno je uraditi valjan Statut Udruţenja, po kome bi ono bilo samostalno i nezavisno od bilo kojih centara moći, bilo u Ministarstvu ili
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
pojedinom zatvoru. Ustvari, sudbina ove dobre ideje zavisi od samih zatvorskih vaspitaĉa, koji za sada imaju volju ali ne i dovoljno snage da ideju sprovedu do peĉata samostalnog Udruţenja. Napomena:Ovo je integralna verzija intervijua objavljenog u skraćenoj verziji u ’’Politici’’od 22.09.o5 , pod naslovom ’’Izmedju osudjenika i straţara’’ , zbog koga mi je pokrenut DISCIPLINSKI POSTUPAK, od strane zamenika upravnika valjevskog zatvora. .Kao OKRIVLJENI pozvan sam pred Disciplinsku komisiju 06.oktobar 2005 g.
SVITAC, jul 2016
predstavljaju još neotkljuĉana vrata koja vode u neuspeh. Prvo pravili : IZGRADIĆU- STVORIĆU U SEBI DOBRE NAVIKE I POSTAĆU NJIHOV ROB.
Kao dete, bio sam rob svojih impulsa; sada sam , pak , kao i svi odrasli rob svojih navika. Svoju slobodnu volju godinama sam stavljao u sluţbu svojih brojnih navika, i ono što sam u prošlosti ĉinio vać je obeleţilo stazu kaoja ozbiljno preti da mi zatoĉi budućnost. Mojim postupcima upravljaju moj apetit, moje strasti, predrasude, pohlepa, ljubav, sredina u kojoj se krećem i navike..Pa prema tome ukoliko moram da budem zatoĉenik navika, neka to bar budu dobre navike. Moje rdjave navike moraju biti poĉupane kao korov, i nove brazde uzorane da se u njih baci dobro seme. SVITAK II Doĉekaću taj dan sa ljubavlju iz dubine duše..
Maska : Ţeljko Lj. Krstić OG MANDINO
SVITAK I
Danas odbacujem svoju staru koţu, koj je predugo podnosila brazgotine neusepha i trpela od rana osredjosti. Neuspeh ĉini ĉovekova nesposobnost da ostari ciljeve što ih je u ţivotu postavio, ma kakvi ti ciljevi bili. U stvari, jedina prava razlika izmedju onih koji jesu i onih kojio nisu uspeli stiĉe se u razliĉitosti njihovih navika. Dobre navike su kljuĉ svakog uspeha. Rdjeve navike , opet, 17 | P a g e
samo nevidljiva moć ljubavi u stanju je da otvori srca ljudi..Uĉiniću ljubav svojim najjaĉim oruţijem , i niko sa kim se susrećem neće se moći odbraniti od njene sile. S dobrodošlicom ću pozdraviti sreću, jer mi srce ĉini punijim ; ali, podneću i jade, jer mi oni otvaraju dušu. Prihvatiću i nagrade, jer mi s pravom pripadaju: ali prihvatiću i prepreke, jer su one za mene izazov. Odaću poštu svojim neprijateljima , tako da će mi postati prijatelji; ohrabriću svoje prijatelje, i tako će mi postati braća. Uvek ću tragati zarazlogom da nekom odam priznanje, i nikada neću dozvoliti da ĉeprkam po povodima za ogovaranje. Kada se nadjem u iskušenju da nekom nešto zamerim , radije ću pregristi vlastiti
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
jezik ; a kada se nadjem u prilici da nekog za nešto pohvalim , ĉiniću to iz sveg glasa , viĉući sa vrha krova. Ali iznad svega , voleću sebe samog..Pomno ću nadzirati sve što ulazi u moje telo, što se uvlaĉi u moj um, moju dušu i moje srce. .Svoje telo ću drţati u umerenosti i ĉistoti. Svom umu neću dopustiti da njime ovladaju zlo i oĉaj., već ću nastojati da ga uzvisim posredstvom znanja i mudrosti vekova. Nikada svojoj duši neću dozvoliti da bude samozadovoljna i samodovoljna; nastojaću da je ispunjavam razmišlajanjima i molitvama.
Obiĉan neverbalni znak MOĆ STRANAĈKOG KALENDARĈIĆA Negde pred ovogodišnje parlamentarne izbore u Srbiji dobijem otkaz- suspenziju posle šesnaest godina rada u jednoj ustanovi „ od opšteg društvenog i drţavnog znaĉaja“. Jedan od razloga što sam brzometno udaljen iz ustanove ( uz 18 | P a g e
SVITAC, jul 2016
strogu naredbu da liĉne stvari iz kancelarije preuzmem uz pratnju sluţbenog lica) je i to što sam bio politiĉki pasivan. Inaĉe, kao glavni argument je mojih profesionalnih egzekutora je bio da sam imao do sada ĉetiri disciplinske kazne. Poslednji put sam kaţnjen jer sam na ulici, pred dolazak radniĉkog autobusa, pričao sa psom lutalicom. U svemu tome nisam imao politiĉki kišobran, što je bio dovoljan razlog za odstreljivanje. Tako kad su prošli parlamentarni izbori rešim da sudbinu uzmem u svoje ruke i uĉlanim se u jednu osrednju stranku koja je dobila dvadeset poslaniĉkih mesta u parlamentu, odnosno vladajućoj koaliciji. Ispratim da je njigov gradski odbor ( G.O. ) promenio lokaciju i iz tradicionalnog frizerskog salona se uselio u moderniji prostor na dobroj lokaciji. Uzmem više vazduha i uĊem u prostorije stranke u kojoj je sedela naoĉita devojka za kompjuterom. Odmah mi je ponudila kafu. Kaţe da malo priĉekam predsednicu gradskog odbora, koja je kao advokatica veoma zauzeta. Sednem za veliki sto koji se klima. Promislim da bih mogao da predloţim za poĉetak da zategnem sto, ali odustanem od toga. Pojavi se vitka ţenska osoba sa kratkom frizurom. Obnovimo poznanastvo od pre deset i više godina. Ona se priseti. Saznam usput da je siva eminenecija u G.O. stranke i jedan penzioner, koji mi je bio rukovodilac u ustanovi gde sam dobio otkaz. Sekretarica ga pozove telefonom da mu kaţe da sam došao u stranku. Naivno, sam pomislio da će se pojaviti. Nije došao. Uzmem formulare za pristupnicu , donesemi ih kući. Popuni ih supruga i ja. Sutradan predam popunjene formulare. Sekretarica pita šta pijem? Kaţem da ću samo obiĉnu vodu. Na ime ĉlanarine dam 500 din. Pojavi se i predsednica, da otkuca saopštenje za medije za neku akciju sa taksistima. Ja se ubacim, i predloţim jednu reĉenicu koja se odnosila na akciju. Kasnije sam primetio da rečenica izbačena iz saopštenja kao i ja iz stranke, koja je na lokalu dobila Turistiĉku organizaciju. Filijalu Nacionalne sluţbe za zapošljavanje je ostavila najbrojnijima. Naime, treće pojavljivanje u stranku, bez najave bilo je kobno. Banuo sam na konferenciju za novinare. Poznanik, koji je imaĉe sekretar
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
Gradskog odbora stranke, na moju pošalicu, koja nije imala veze sa K.Z.Š. mi napeto i uljudno reĉe da doĊem uveĉe u stranku. Pošto sam to shvatio kao izbacivanje , a i nisam video razlog zašto da ne ostanem u stranci, ja mu kaţem da sigurno uveĉe neću doći. Kada sam sutradan došao u prostorije stranke sekretarica mi nije ponudila ni ĉašu vode. Po pogledu sam osetio da to nije njena odluka, već moţda – praksa. Shvatio sam da se obiĉnim ĉlanovima nudi piće sve dok ne potšpišu pristupnicu. Posle toga ne dobijaju ni vodu. Za 500 din. sam popio kafu, vodu i koristio WC jednom, stojeći. Kao poslednja nada mi ostane podpredsednik G.O. u gradu , a i šire poznat po manifestaciji – Čvarkijadi. Odem kod njega u mesaru. Vidim da je već ĉuo šta se desilo. Kaţe mi da treba da idem u drugu stranku, koja je bliţa mojoj profesiji. Potvrdi moju konstataciju da su dva glavna ĉoveka u G.O., sekretar i penzioner. On to potvdi , i upozori me da je sekretar opasan i da moţe i da me i bije i navede mi oca od poznatog politiĉara, kojeg je, navodno, istukao na ulici. Shvatim to kao indirektnu fizičku pretnju I da u lokalu ne mogu ništa uraditi te iskoristim boravak u Prestonici da svratim do Centrale stranke, koju sam relativno lako našao. Uz malo truda lako sam našao staklenu zgradu koja je oblepljena crvenim plakatima stranke. Popenjem se na sprat. Otvore se drvena vrata i ja se nadjoh ispred sekretarice stranke koja mi se predstavi sa nadimkom. Sedoh preko puta nje. Počeh petominutni monolog. Za razliku od oĉekivanih ţalopojki na G.O. ja primenim suprotnu taktiku, i poĉnem da ih hvalim. Kaţem, da su to sposobni ljudi i da kada bi ih ja kojim sluĉajem birao da bi izabrao. To sam stvarno i mislio, ali uz još jedan bitan momenat, oĉekujući : „ Da se dobar glas daleko čuje“. Od sekretrice stanke dobijem jedan jedini i to samo jedan dţepni kalendar svetlucave crvena boje. Po povratku iz Prestonice svratim u prostorije G.O. da vidim raspoloţenje. Predsednica drţi sastanak sa starijim gospodinom i upravo dobijaju dve kafe. Njen podebeli zamenik sedi zavaljeno ali i sa utiskom bitnosti u prostoriji. Nisu mi ponudili da sednem. Nisam ni oĉekivao. Pokušao sam da ispravim utisak pa sam rekao da sam onomad pretero u nastupu, jer nisam znao da je K.Z.Š. Predsednica reĉe da ne 19 | P a g e
SVITAC, jul 2016
ţeli nikave konflikne u G.O ali je usput podvukla da sam ĈLAN stanke. Na to sam odgovorio da me nepoznaje i da ja nisam zainteresovan ni za jednu funkciju. Na to je debeli zamenik G.O. rekao da i hoću, više nema ni jedne funkcije jer su sve podeljene. U tom trenutku mi iz dţepa ispade onaj crveni dţepni kalendar. Svi poskakaše. Odjednom sam dobio mesto da sednem koje mi je odmah ustupila Advokatica predsednica gradskog odbora. Sekretarica, koja je nešto radila na kompu skoĉi kao oparena i upita šta ću da pijem. Debeli se ukruti. Odmah se seti da me pita kako mi je supruga I porodica. U stranku skoro u istom trenutku hrupiše Penzioner I Sekretar. Skoro da su se zaglavili na vratima. Penzioner se odmah priseti da sam mu bio odliĉan saradnik u ustanovi a Sekretar se doseti da smo bili nekada komšije. Ovaj nagli obrt me je skoro paralisao. Nisam verovao u preokret. IzaĊem iz stranke. NaiĊem na novog Gradonaĉelnika i njegovog zamenika, kako sede u debeloj hladovini kafića. . Pruţim obadvojici ruke. Zamenik me predstavi da sam mu bio od pomoći u jednom trenutku u ţivotu, kada mu je profesionalna egzistencija visila o koncu. Još mi reĉe da navratim kod njega kad hoću i bez najave. jer sam mi je ostao duţnik do kraja ţivota. U jednom trrnutku primetim da me supruga drmusa u snu. Probudim se. Ona mi reĉe da sam sanjao nešto teško i da sam pominjao neke ljude i ţene. A ona sanjala Ajfelovu kulu.
Ţeljko Lj. Krstić PESMA O STEJEPANU FILIPOVIĆU Ponosit I hrabar on stoji na brdu Uzdignutih ruku našeme narodu. On je čovek iz Metkovića Koji je prvi ustao protiv krvopolićaOn se čvrsto postolja svog hvata Kad ga vidi zločih umreće od straha.Valjevo, 1977.
Ţelljko Krstić VI razred O.Š. “ Sestre Ilić”
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
Stjepan Filipović: 70 godina od smrti ( preuzeti delovi teksta)
Heroj radniĉke i antifašistiĉke borbe Piše: Milan Radanović 02.06.2012 - 15:39 Stjepan Filipović je roĊen 27. juna 1919, kao treće od petoro dece Antona i Ivke Filipović, stanovnika neretvanskog gradića Opuzena. Stjepanov otac, nekadašnji radnik i iseljenik u Kaliforniji, odluĉio je da zbog oskudnih primanja preseli porodicu u Slavoniju. Porodica je napustila Opuzen 1930. i pronašla utoĉište u Ţupanji, meĊutim kada je nakon dve godine poplava uništila imanje Filipovića, porodica je odluĉila da se preseli u Kragujevac, gde je radio Šimun, najstariji sin Filipovićevih, kao industrijski radnik. Šimun Filipović je streljan u Kragujevcu 20. oktobra 1941, u vreme poznate nemaĉke odmazde nad stanovništvom ovog grada. Prema reĉima Stjepanove i Šimunove sestre Jelice, Šimun je kao Hrvat verovatno mogao da izbegne kolektivnu nacistiĉku odmazdu, meĊutim on je odbio da naglasi svoje etniĉko poreklo, podelivši sudbinu svojih sugraĊana. Ipak, bilo bi neoĉekivano da su fašisti poštedeli ţivot bratu dvojice partizanskih boraca. Drugi Šimunov i Stjepanov brat, Nikola, borac Kragujevaĉkog partizanskog odreda od 1941, poginuo je maja 1943. na Zelengori kao borac Prve proleterske brigade.
20 | P a g e
SVITAC, jul 2016
Filipović je imenovan za komandanta Tamnavsko-kolubarskog bataljona Valjevskog NOP odreda. Zarobljen je 24. decembra 1941. od strane tzv. legalizovanih ĉetnika vojvode Damnjana Tešmanovića, koji je pripadao formaciji ĉetnika Koste Pećanca. MeĊutim, iako je ova ĉetniĉka formacija povremeno bila suprotstavljena ĉetnicima pod komandom Ravne Gore, ove dve ĉetniĉke grupacije delile su zajedniĉku ideologiju i mrţnju prema komunistima. Nakon muĉenja u ĉetniĉkom zatvoru u Loznici, Filipovića su ĉetnici sproveli u Šabac, gde je zatvoren sa ostalim zarobljenim partizanima, u podrumu ţandarmerijske stanice. Zarobljeni partizani u šabaĉkom zatvoru bili su muĉeni i isleĊivani od strane ţandarma i ljotićevaca, odnosno od strane pripadnika Srpske drţavne straţe i Srpskog dobrovoljaĉkog korpusa, da bi potom bili prebaĉeni u logor koji se nalazio na prostoru nekadašnje kasarne u šabaĉkom naselju Senjak, koji je bio pod kontrolom Nemaca i ljotićevaca. Presudom nemaĉkog vojnog suda Filipović je osuĊen na smrt vešanjem. Presuda je izvršena 22. maja 1942. na pijaĉnom trgu u Valjevu. Izvršenje presude obavili su predstavnici kvislinških vlasti: pripadnici Srpske drţavne straţe i legalizovanih ĉetniĉkih odreda, formacija pod kontrolom kvislinške vlade Milana Nedića. Vešanje su izvršila dvojica ĉetnika koja su se dobrovoljno prijavila. Reĉ je, dakle, o primeru neposredne kolaboracije srpskih rojalistiĉkih, antikomunistiĉkih snaga sa okupatorom: pripadnici Srpske drţavne straţe preuzeli su pripadnika pokreta otpora od strane nemaĉkog Gestapoa, da bi dţelatski posao obavili pripadnici legalizovanih ĉetnika (ova formacija je jednim delom bila sastavljena od bivših pripadnika pokreta pod komandom Draţe Mihailovića, da bi njeni pripadnici nakon raspuštanja legalizovanih ĉetnika znaĉajnim delom prešli pod Mihailovićevu komandu).
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
Iz izveštaja predstojnika gradske policije u Valjevu, od 22. maja 1942, saznajemo kako je proteklo izvršenje kazne nad Filipovićem i kakvo je bilo drţanje partizana nad kojim je izvršena smrtna kazna. Prilikom sprovoĊenja, „osuĊeni je izvikivao parole: ţiveli narodni oslobodioci. ţiveli komunisti, dole fašisti i izdajnici srpskog naroda, ţiveo Staljin, pozivajući srpski narod na borbu protiv okupatora“. U izveštaju se dalje konstatuje da je Filipović „izgovorio još mnogo nerazumljivih reĉi, hrabro i vojniĉki koraĉajući pored straţara, tako da je korak njegovih sprovodnika prema njegovom bio smešan“. Kada su se sprovodnici sa Filipovićem zaustavili pred vešalima, „osuĊeni je poĉeo i dalje da viĉe, vreĊajući okupatora pa i samog voĊu velikog nemaĉkog Rajha, uzvikujući: ţiveli komunisti, ţivela radniĉka borba, dole Hitler“. Ovo je bio razlog da prisutni nemaĉki oficir izda nalog da se izvrši presuda, iako još nije bilo 11 ĉasova za kada je bilo predviĊeno da Filipović bude pogubljen. U citiranom izveštaju zabeleţene su poslednje reĉi osuĊenika pred izvršenje smrtne presude, upućene okupljenom narodu: „Šta ĉekate, što trpite, uzimajte puške i isterajte ţgadiju iz zemlje. Ţivela Komunistiĉka partija Jugoslavije. Ţivela Crvena armija“. Kada su ĉetnici prišli da zateţu konopac na vešalima, Filipović je rekao: ’Namojte, braćo Srbi, vi da me vešate, neka me vešaju Nemci.’“ Iz izveštaja SS vodnika Maletana o Filipovićevom pogubljenju, saznajemo kakav utisak je Filipovićevo drţanje ostavilo na pripadnike okupacionih formacija koji su posmatrali vešanje: „Filipovićevo pogubljenje bilo je zakazano za 11.00 ĉasova, i on je – kao prilikom poslednjeg pogubljenja – predat Srpskoj drţavnoj straţi u 10.35 ĉasova u dvorištu zatvora, i to desetorici ţandarma. Ţandarmi se nisu pridrţavali uobiĉajenog puta ka pijaci (gubilištu), tako da su sa Filipovićem stigli na gubilište ĉitavih 15 minuta pre zakazanog pogubljenja. Stigavši na gubilište, Filipović je poĉeo da drţi komunistiĉke govore, pozivajući okupljenu masu naroda da se prihvati pušaka. Posle ĉitanja presude, data mu je, prema srpskom zakonu, tzv. ’poslednja reĉ’. Ovu priliku Filipović je iskoristio da bi i dalje huškao u komunistiĉkom smislu i vikao: dole Hitler, dole fašizam, ţiveo Sovjetski 21 | P a g e
SVITAC, jul 2016
Savez! U sliĉnim sluĉajevima ovakvo huškanje bi kod dela zaraţenog srpskog stanovništva moglo da dovede do incidenta.“ Shodno tome, izvestilac je sugerisao nadleţnima da onemoguće ispoljavanje antiokupatorskog sentimenta prilikom javnih egzekucija tako što će zabraniti korišćenje osuĊeniĉkog prava na poslednje obraćanje. Upravo je Filipovićevo hrabro drţanje na gubilištu i obraćanje okupljenom narodu, doprinelo da okupator ubuduće onemogući sliĉne ispade tako što je ukinuo javne egzekucije vešanjem. Telo Stjepana Filipovića je skinuto sa vešala noću 23/24. maja 1942. i potom pokopano na nepoznatoj lokaciji od strane fašista. Fotografija na kojoj je prikazan Stjepan Filipović, nekoliko trenutaka pred smrt, na kojoj je zabeleţena jedinstvena scena partizana sa uzdignutim rukama, stisnutim pesnicama i omĉom oko vrata predstavlja jednu od tri najprepoznatljivije fotografije jugoslovenskih partizana. Pored ove fotografije snimljene u Valjevu, treba pomenuti i fotografiju na kojoj je zabeleţen osmeh crnogorskog partizana Ljube Ĉupića, koju je snimio nepoznati autor, neposredno pre nego što će ĉetnici streljati Ĉupića u Nikšiću 9. maja 1942, kao i fotografiju koju je snimio Savo Orović 20. juna 1943. na Sutjesci, na kojoj je zabeleţen ranjeni Tito u društvu Ivana Ribara. Nakon Drugog svetskog rata pronaĊeno je nekoliko primeraka poznate i mnogo puta reprodukovana fotografije Stjepana Filipovića. Nekoliko primeraka ove fotografije saĉuvali su stanovnici Valjeva, dok su dva primeraka poticala iz zaplenjene nemaĉke arhive (jednan primerak fotografije saĉuvan je u Filipovićevom dosijeu u arhivi beogradskog Gestapoa). Ipak, istraţivaĉi su ustanovili da je ova fotografija samo jedna iz serije od dvadesetak snimljenih fotografija egzekucije Filipovića. U dnevnom listu Večernje novosti 1964. objavljene su dve do tada nepoznate fotografije; na prvoj fotografiji zabeleţeno je sprovoĊenje Filipovića do mesta egzekucije od strane kvislinške Srpske drţavne straţe, dok je na drugoj zabeleţeno ĉitanje presude pred osuĊenikom, ispod vešala. TakoĊe,
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
saĉuvana je i fotografija koja prikazuje obešenog Filipovića, neposredno nakon egzekucije.
Zoran Joksimović: PORUKA ISPOD VEŠALA Sve ove fotografije naĉinila je Slobodanka Vasić, radnica u foto-radnji Kosare Antić ( Milke slikarke pr.Ţ.K. ) iz Valjeva. Pripadnici okupacionih i kvislinških snaga nisu obratili paţnju na mladu ţenu sa fotoaparatom, koja je naĉinila dvadesetak snimaka egzekucije. Fotografije su izraĊene odmah neposredno nakon vešanja i postavljene u izlog foto-radnje Kosare Antić, zarad prodaje. Ma koliko se ĉinilo drugaĉije, s obzirom na zaradu kao motiv, ovaj ĉin je bio nelegalan, samim tim imao je prizvuk subverzije. Na osnovu svedoĉenja autorke fotografije, poznato je kako su uništeni negativi, kao i većina reprodukcija, ovih fotografija: „Pošto je taĉno preko puta [foto-radnje] bila smeštena komanda grada, Nemci su primetili da se narod okuplja pred radnjom. Sat-dva kasnije u radnju upadoše ţandarmi, verovatno po nareĊenju Nemaca. Ţandarmi su pokupili sve izloţene fotografije i negative i poneli ih sa sobom.“ 22 | P a g e
Cveće u vazi i letnji osveţivaĉi : Ţ. Krstić
Željko Lj. Krstić
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
BEZGRANIĈNA SLOBODA : Ţeljko Lj. Krstić ; tehnika: tempera
23 | P a g e
Željko Lj. Krstić
24 | P a g e
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
Željko Lj. Krstić
25 | P a g e
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
Željko Lj. Krstić
26 | P a g e
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
Željko Lj. Krstić
27 | P a g e
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
Željko Lj. Krstić
28 | P a g e
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
Željko Lj. Krstić
29 | P a g e
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
Željko Lj. Krstić
30 | P a g e
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
Željko Lj. Krstić
31 | P a g e
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016
Željko Lj. Krstić
32 | P a g e
PRPFESIONALNA EGZEKUCIJA
SVITAC, jul 2016