2014
SVITAC
LJUBOMORA
LJUBOMORA Urednik: Ţeljko Lj. Krstić Adresa: KaraĊorĊeva 84, 14.ooo Valjevo, Srbija. Kontakt : zekando@gmail.com Mob.tel.: 065 300 1996 Naslovna strana: Ţeljko Krstić
Slika sa naslova: Vanje
Andrić
Za ljubomoru se može reći što i za vatru, da je dobar sluga ali zao gospodar.- J. Stojanović
Sadrţaj: VALJEVSKI TOPONIMI STRASTI DUŠE- DEKART ZLOĈIN IZ STRASTI EMOCIJE- LJUBOMORA J. DUĈIĆ O LJUBOMORI LJUBOMORA - LJUBICA G. DIVLJA LJUBOMORA ROTARIJANCI U SRBIJI VALJEVSKI VENAC Svitac
Uvodnik : Ovaj broj posvećujemo jednoj od najaĉih strasti, koja upravlja našim postupcima. Reĉ je o ljubomori, koja moţe biti u normalnim okvirima, pod kontrolom. Postoji i patološka ljubomora koja moţe dovesti do ubistva iz strasti ili, pak, samoubistva. TakoĊe nisu samo ljubomorni supruţnici i ljubavni parovi. Ona postoji izmeĊu roditelja i dece, izmeĊu same dece ( Kainov sindrom). Jovica Stojanović, atropolog iz Niša smatra da - Kada je ljubomora u ĉoveku on je kontroliše. A kada je ĉovek u ljubomori ona njime gospodari i na putu je da razori i ljubomornika i objekat njegove ljubomore. Ljubomora moţe biti i paravan za homoseksualnost. Page 1
LJUBOMORA
VALJEVSKI TOPONIMI Klasifikaciju valjevskih sela je moguće izvršiti na osnovu nekoliko bitnih karakteristika. Pored onih uobiĉajenih, na brdska i ravniĉarka, stoĉarska i voćarska, reĉna i bezvodna, zanimljiva je i podela je na osnovu imena sela. Ona su u valjevskom kraju, zaista, koloritna. U osnovi njihovih naziva nalaze se reĉi koje odreĊuju poreklo imena sela, koja su razliĉita.. Poĉev od turcizama (Batalage, Robaje, Pašina Ravan, Kadina Luka, Ĉuĉuge, Brgule, Tulari, Jalovik, Bastav, Kalenić..) zanimljiva su imena sela u ĉijoj osnovi nalazimo reznovrsne predmete ( Kljuĉ, Klin- ci, Lopata- Lopatanj, Koš- Košlje, Kamen- Kamenica, Zlato- Zlatarić, Gunj- Gunjaci ,Gunj- ice, Ĉinica – Miliĉinica, Lonĉe- Lonĉanik, Sitarice) , drveće , veće, voće, povrće ( Bob- ova, Dren- aić, LeskaLeskovice, Grab- ovica, JabukeJabuĉije,Crvena Jabuka, Breza – Brezovica, rubre- Breza, JovaJovanja, Jasen- ica, Lali- nci, Lukavac, Cvet- anovac) , po ţivotinjama ( Ţaba- ri, Sova- ĉ, Sovljak, Konj- ic, , Svitac
Konj-uša, Mravi-njci, Koze-lj, Golub-ac) ,o bojama , gde belo dominira (Crni- ljevo, Belo – tić, Bela- novica, Belo- ševac, Beo- muţević, Bela Crkva, Belić), prirodnim fenomenima (Magle-š, Vir – ovci, Buja- ĉić ) po dominantnim karakteristikama ( Priĉe- vić, Nepriĉa- va, Poćuta, Oslad- ić, Slati- na, San- dalj,Koţ-uar, Struga- nik) , imenima ljudi i ţena (Paun-e Drago-dol, Branko- vina, Mija- ĉi, Ţivko- vci, Stepa- nje, Berko- vac, Raka- ri, Jovanja, Slavko- vica, Rajko- vić, Dragi – jevica, Mili – ĉinica, Stanina reka, Vujinovaĉa, ĐurĊe-vac) , po prezimenim ( Bošnjaković, Duĉić, Mušić, Gvozdenović), imenima volova ( Murga-š) rodbinskim vezama ( Brat- aĉić), po profesijima i titulama (Kovaĉ-ice, Pop- uĉke, Popadić, vojvoda Prijezda- Prijezdić) , po natprirodnim silama ( Div- ci, Vragoĉanica, Vraĉ- ević, Baje-vac ) po karakternim osobinama ( Lukav- ac) , verskim praznicima ( sv. MrataMratišić , sv. Vraĉi- Vraĉević ) , miroljubiva imena (nano- Mir.dokMir), ratniĉka imana (Rov-ni, Klanica) , po proizvodu ( Sir – dija), po glavnim karakteristikama ( Strmovo, Tvrd- ojevc, Tup- anci, Šut ( bez rogova) – ci, vrti – Glav, Rab-rovPage 2
LJUBOMORA ica, Suvo- danje, Suši-ca, Sandalj, Duplja-j, Jaz-ovik, Carina) Ipak, najbrojnija sela u okolini Valjeva su ona koja se završavaju na IĆ. To su : Lelić, Degurić, Bogatić, Belić, Balinović, Brataĉić, Beomuţević, Belotić, Draĉić, Prijezdić, Mrĉić, Rajković, Bujaĉić, Priĉević, Osladić, Komirić, Kalenić, Kozliĉić, Popadić, Mušić, Vraĉević, Mratišić, Duĉić, Tubravić, Zlatarić, Vraĉević, Sanković, Vlašić, Maljević, Radobić, Babajić, Tolić, Trlić, Klašnić, Tabanović, Vlašĉić, Majinović, Paštrić . Ne malo imena po obroncima valjevskih planina: Povlenu, Maljenu, Medvedniku, Jablaniku i Suvoboru, koji se slivaju pored reke Kolubare, završavaju se na CA.:Sitarica, Klanica, Vragoĉanica, Pridvorica, Jasenica, Slavkovica, Zabrdica, Brezovica, Kotešica, Miliĉinica, Kamenica, Grabovica, Dragijevica, Belanovica, Gunjica, Graĉanica, Dragijevica, Paleţnica, Oseĉenica, Ĉaglavica, Petnica, Rabrovica, Planinica, Ribnica, Pambukovica, Stublenica. Brojna su imena i sela koja se završavaju na AC, a to su : Pluţac, Bajevac, ĐurĊevac, Ratkovac, Veliševac, Lukavac, OglaĊenovac, Cvetanovac, Berkovac, Papeljevac, Beloševac, Kalinovac..U ovom Svitac
korpusu nalaze se imena koja imaju završetak na CI :Trnjaci, Mravinjci, Tupanci, Ivanovci, Moravci, Ţivkovci, Gunjaci, Gunjci, Lalinci, Baĉevci, Klinci, Divci, Šutci, Virovci, Novaci, Milorci..Kao u svim delovima Srbije pa i meĊu valjevskim selima postoje : gornja i donja. MeĊu njima se razlikiju, najbrojnija - ţenskog roda: Gornja i Donja: Bukovica, Kamenica, Grabovica, Zabrdica, Toplica. Sela Gornja i Donja koja su srednjeg roda su: Leskovice, Košlje. Crniljevo, Donji Banjani...Muškog roda su Gornji i Donji Taor kao i Gornji i Donji Mušić, Donji Lajkovac. U valjevskom kraju nema puno sela sa dve reči u imenu. Ali su upeĉatljiva: Kadina Luka, Babina I Bebića Luka, Stanina Reka, Strmna Gora, Gola i Kršna Glava, Crvena Jabuka, Pašni Ravan, Veliko Marište, , Mali Borak, Belo i Liso Polje. .
Page 3
LJUBOMORA TEMA BROJA : LJUBOMORA
Rene Dekart : STRASTI DUŠE; 1989; Moderna; Beograd; 133 st. ; mek povez. Strasti duše su se pojavile u javnosti 1649 g. dva meseca pre smrti velikog filozofa Dekarta. On je ovu raspravu napisao podstaknut od holandske kraljice Elizabete, sa kojom je imao sedamnestogodišnju prepisku. Dekart je prvu verziju Strasti duše, pod nazivom Rasprava o strastima pisao u zimu 1645 – 46 g. MeĊutim ona nije saĉuvana, a Strasti duše predstavljaju uvećanje traktata za jednu trećinu. On je ovu verziju poslao švedskoj kraljici Kristini. Svitac
Dekart je u svom delu „ Strasti duše” istakao šest prvobitnih – osnovnih strasti: 1. Divljenje, je naglo iznenaĊenje koje tera dušu da razmotri predmete. Ono se javlja kao poštovanje ( strahopoštovanje ) i potcenjivanje ( prezir ) . Jedino glupi i tupi ljudi, po svojoj prirodi nisu uopšte skolni divljenju. Oni koji imaju veoma dobar zdrav razum, nemaju visoko mišljnje o sebi.. 2. Ljubav, nastaje kad procenimo da je stvar dobra za nas. Postoji ljubav iz naklonosti. Podstiĉe da onoga koga volimo, da mu ţelimo dobro Takva je ljubav roditelja – oca prema deci ..ona je tako ĉista da roditelj ne ţeli da dobije ništa za uzvrat..Pohotna ljubav ( ţelimo samo voljeni predmet. ) 3. Mrţnja, kada se neka stvar predstavi kao loša za nas osećamo mrţnju. 4. Ţelja, strast ţelje je nemir duše.ima onoliko vrsta ţelje, koliko i vidova ljubavi ili mrţnje, a da su najznaĉajnije i najsnaţnije one, koje nastaju iz sviĊanja i uţasa... Uţas je ustanovila priroda , da predstavi duši jednu naglu i Page 4
LJUBOMORA iznenadnu smrt , tako da iako se ponekad samo od dodira gliste. Ili šuma lista što treperi, ili njegove sneke, javlja se uţas, mi na poĉetku osećamo takvu emociju, kao da su nam ĉula otkrila sasvim oĉiglednu smrtnu opsanost. Postoje razne vrste sviĊanja i da ţelje koje nastaju iz njega, nisu jednako snaţne. Na primer, lepote cveta nas podstiĉe da nas gledamo, a voća da ga jedemo. No najglavnija je ona ţelja koju stavlja u jednu liĉnost sva zamišljena savršenstva, koja uzimamo da mogu postati naše drugo “ ja”. 5. Radost je prijatna emocija duše, koja izraţava uţivanje, koje potiĉe od dobra, a što joj ga utisci iz mozga predstavljaju kao njeno vlastito..Radost podrazumeva razmatranje nekog sadašnjeg dobra. Radost koja potiĉe od dobra jeste ozbiljna , dok radost koja potiĉe od zla je praćena smehom i ruganjem. Radost dolazi od shvatanja da posedujemo neko dobro.... 6. Ţalost je neprijatna opuštenost, koja izraţava nelagodnost, koju duša trpi od zla, ili usled nedostataka, koji joj utisci iz Svitac
mozga predstavljaju kao nešto što joj pripada. Ţalost nastaje od uverenja da trpimo zlo ili imamo neki nedostatak. Zlo pobuĊuje saţaljenje, a dobro zavist.... Dobro koje smo sami učinili, pruža nam unutrašnje zadovoljstvo , koje je najslaĎe od svih strasti, dok zlo izaziva kajanje, a ono je najgorča strast. LJUBOMORA Dekart do ljubomore stiţe polazeći od nade. Nada je ono što nam potvrĊuje da ima dosta izgleda. Velika nada se naziva: sigurnost i pouzdanost. Dok ono što nam sugerira da ih je malo , izaziva strah. Veliki strah je oĉaj. Dekart smatra da je jedna vrsta straha LJUBOMORA.
Page 5
LJUBOMORA
Milan Kostić; 2009; Zloĉin iz strasti; ZAVET; Beograd; str. 252; mek povez; II dopunjeno izdanje. O STRASTIMA U svojoj knjizi naš najveći ekspert u oblasti forenzike, i zaĉetnik forenziĉne psihologije sa ogromnim iskustvom sudskog veštaka i zatvroskog psihologa napisao je ovu vrednu knigu koja u poĉetku govori uopšteno o strastima, koje se radjanju : između nagona i karktera. Ljubomora ima privilegovan znaĉaj smatra Kostić, za zloĉine poĉinjene iz strasti... Sliĉno Dekartu i Kostić polazi od optšiteg pojma ..... - strasti daju univrzalni peĉat nagonskog Svitac
ispoljavanja i to kroz ţelju neĉemu il nekome. Obiĉno se prepoznaju po neumerenosti, snažnim emocijama koje se ulažu u neku delatnost ili prema nekim osobama, ali naglost i ţestina nisu obavezne. ( Kostić M. ; 2009; 12) . Strasti znaĉe patnju ( grĉki: pathos) nešto što se trpi što sudbinski vodi stradanju a ne ispunjenju ţelje i ljubavi. Grci su u jakim strastima nalazili istovremeno strah i uzvišenost, gnev i ĉastoljublje, pa su im posebnu baţnju pridavali u tragedijama. Latini su ovaj strasni sadrţaj, zbog njegove oštrine, prevodili sa affectus. Strast se raĊa na istim onim mestima na kojima nastaju svi ţivotni problemi koji vezuju ĉoveka i spoljni svet. .. U svetu u kome je sve dopušteno, strast se ne bi mogla ni zamisliti. Bez prepreke nema ni nemira ni strasti. Zločin, kao savlaĎivanje ovih prepreka, donosi neku vrstu naslaĎivanja sopstvenom strašću, na protivurečnom iskustvu zabrane i prestupa. ( str.13)....baš uz zloĉinu iz strasti se ponajviše ispoljava prevrtljivost ljudske prirode, jer se ljubav i mrţnja, dobro i zlo, smanjuje svetlosnom brzinom, sve dok se strast, oslobodivši se neke unutrašnje prepereke, ne završi kao tragedija... Kostić smatra da :Strasti obiĉno izbijaju kroz crte oteţanog il umenjanog prilagoĊavanja liĉnosti, Page 6
LJUBOMORA što, uz izvestan defekt moralnog rasuĊivanja, ukazuje na nedovoljno prihvatanje stvarsnosti. Uprkos tome što za nekog kaţemo da je pun strasti, najĉešće iskazujemo tvrdnju koja se oseća kao kompliment. U strastima nalazimo opravdanje, izgovore, alibije, za sopstvene ili tuĊe nedostatke..( str. 15) MeĊutim strasno zaljubljivanje, ljubavlju opĉinjena i zaslepljena osoba dok bar strasti intenzivno traju, neprisupaĉna je ili ometena za racionalni pregled na nju... ZALJUBLJI VANJE Je uzajmno hipnotisanje, u kome se svaki pol sluţi svojim oruţijem. Muškarac telesnom, intelektualnom i moralnom snagom zavodi partnerku, kojoj je lepota glavni atribut. Njihove strasti su u suštini narcisoidne. Zaljubljeni u ljubavnoj osobi traţi sopstveno nepostignuto savršenstvo, precenjuje sebe u njoj, pa time iskrivljuje i sopstveno opaţanje partnerke, a cena te predaje nije mala. U nju se ubrajaju oslabele intelektualne sposobnosti, podloţnost i nekritiĉnost prema ljubljenoj osobi, nedovoljne kontrole afekata i neumerenost emocionalnog izrţavanja.
Svitac
Dok, se udvara, zaljubljeni gubi smisao za realnost, smeten je i nerazuman, a najmanje razmišlja šta da kasnije oĉekuje. Strasno je posvećen ţudnji prema precenjenom objektu ljubavi, slep i gluv za njene mane. Ego osiromašuje, jer se predaje objektu koga stavlja na mesto svog najvaţnijeg dela ( ego- ideala) , ĉime se indirektno omogućuje zadovoljenje sopstvenog narcizma. SAZREVANJE Romantiĉna ljubav u reĉniku jednog psihoanalitiĉara ne znaĉi drugo do preteranu izolaciju partnera, od koga se oĉekuje mnogo više nego što je u stanju da pruţi. Zato je takva ljubav samo jedno priveremeno stanje, etapa u sazrevanju koju bi pre ili kasnije trebalo da zameni prikladniji odnos odraslih. .. Sazrevanje pretpostavlja hrabar, marljiv i odvaţan rad na uklanjanju svih onih problema koji su se ispreĉili na putu od zavisnosti do pune samostalnosti liĉnosti. (str. 23) . LJUBOMORA Poseban vid izopačene ljubavne idealizacije ispoljava se u ljubomori, koja za raspravu o zločinima iz strasti ima privilegovan značaj- , smatra Milan Kostić koji uoĉava dva
Page 7
LJUBOMORA motiva izbora partnera koja presudna kod ljubomornih ljudi:
su
1. Pre svega ljubomorni mnogo voli sebe i u tom pogledu zasluţuju da se nazove narcisoidnom osobom. Ali, u isti mah on ţestoko strahuje da će izgubiti vlast i moć nad voljenim bićem. Njegova zavisnost od partnera izraţava njegovo samoljublje.. U neurotiĉnom pojedincu tema ljubomore je obogaćena precenjenom pretpostavkom (idejom ), ĉiji je zakljuĉak iznuĊen ţarkom ţeljom da ta pretpostavka bude istinita. ( str. 25). 2. .. sumanuti nesrećnik sam sebe gura u zabludu i postaje rob sopstvene slutnje , koja je u njegovom sluĉaju neotklonjiva. U bolesti on gubi sposobnost da proveri sopstvenu sumnju i da proveri verodostojnost dokaza, pa mu slutnja sama sobom predstavlja neoboriv dokaz prema kome se ravna u svojim postucima. Iz ovakve slutnje, ĉiji je izvor u izopaĉenoj ljubavnoj strasti, nastaju dva toka sumanutih sistema. U drugom sistemu, koji se moţe Svitac
uzeti kao antiteza prvom, sumanuti je uveren da ima ono što u stvarnosti nema – ljubav neke osobe. EROTOMANIJA je evolutivna i prolazi kroz tri faze: nadu, srdţbu i osvetu. Nada je zasnovana na sumanutom ( paranoidnom) uverenju zaljubljenog nesrećnika da je i ljubomorna osoba u njega zaljubljena, dok je ona u stvari, ili sasvim ravnodušna ili ima odbojan stav. Njeno odbijanje pobuĊuje srdţbu, a sumanutost dobija obeleţje fatalnog sistema, u ĉijoj poslednjoj fazi dolazi do provale strasti i osvetniĉkog ĉina, najĉešće ubistva. Ljubomornika i erotomana spajaju nerazdvojno pogrešna rasuĊivanja koja su pokrenuta ljubavnim strastima. Te strasti nisu samo vezane za svetlost, za njeno prijatno i poţeljno, već i za ţestinu, nasilje i smrt. ( str. 26) EDIPOV KOMPLEKS REŠENJE
I
Najpoznatiji tip tumaĉenja ( ljubomore ) je onaj koji ljubomoru, pa i korene projekcije u njoj povezuje sa nerazjašnjenim Edipovim kompleksom. ...Osnovni Page 8
LJUBOMORA zahtev ĉovekovog razvoja i jeste savladavanje konflikata, koji se iskazuju, na primer, kroz nepoverenje u druge , sumnju u sebe i svoj difuzni identitet. Ko prevlada infantilnu samozaljubljenost i osećaj svemoći, moţe da voli sebe i druge s razumevanjem ljudi koji se trude da postignu ono što je stvarno i nemoguće. Nije iskljuĉeno da će baš oni svojim braĉnim ( i vanvbraĉnim ) parterima pomoći da isprave one devijacije iz detinjstva s kojim bi se teško uhvatio ukoštac ĉak i iskusni psihoterapeut. ( Kostić. M; str. 29 )
Milan Kostić, psiholog – forenziĉar. U svojoj knjizi gospodin Milan Kostić navodi sedam slučajeva Svitac
zločina iz strasti. Mi smo preuzeli segmente treće priĉe po redu, jer nam se uĉinila da je najţivotnija: STUDENT I MED. SESTRA …Bio je student kada je upoznao Sneţanu. Dotad nije imao neko naroĉito iskustvo sa devojkama, iako se „zabavljao“ i ranije. Ipak, kada je nije upoznao , „bilo mi je jasno da je to prva veza koja se moţe završiti brakom”. Ne ume da objasni zašto je uobrazio po sasvim površnom upoznavanju tako nešto i pomislio, jer o braku nije dotad ni razmiţljao, a u tom ĉasu je imao samo 22 godine. Doduše, njegovi roditelji su se u tim godinama uzeli, ali to mu nije padalo na pamet, a nije ni to da lepi plavi uvojci i, naroĉito , nebeske plave oĉi devojke, podsećaju na majĉine. Jednostavno, o roditeljima nije više mislio, jer je trebalo ţiveti svoj ţivot. Posle upoznavanja, Sneţanu je dugo sanjao pre no što se odluĉila da joj ponovo priĊe. Bio je bojaţljiv kakao zbog neiskustva, tako i zbog straha da će narušiti onu predstavu o njoj koju je već stvorio. Ta predstva je bila u opreci sa nekim ranije steĉenim uverenjima o “ devojkama iz grada“ kao opasnim bestidnicama koje znaju da muškarca obrlate na bezbroj naĉina. Page 9
LJUBOMORA Uostalom, ţeleo je da se tog taloga patrijarhalnog vaspitanja što pre i bezbolnije oslobodi, kako bi se i sam ukljuĉio u jedan novi i izazovniji ţivot, za koji, ruku na srce, još nije bio spreman. Otuda je on u dubini duše ţeleo da sebe iskuša u jednoj novoj situaciji, utoliko izazovnijoj što je osećao da se zaljubljuje i da samom sebi neće uspeti da razjasni šta se u njemu zbiva istinski, a šta je plod snova i dnevnih sanjarija. Stid ga je spreĉio da se proveri drugovima, ali je neke svoje dileme ipak rekao profesorki psihologije, koja ga je saslušala posle školskog ĉasa i zatim postakla da se devojci što pre javi i sa njom otvoreno porazgovara. Sneţani takav podsticaj nije bio potreban. Nije skrivala da joj se mladić dopada i pre nego što je on stigao da otkrije tajnu o svojim osećanjima prema njoj. Otvoreno i neposredno govorila je o intimnim temama. Kao medicinska sestra, sa nekoliko godina iskustva u medicinskom centru, osećala se i pomalo struĉno obavezna da Jovanu pomogne u prilagoĊavanju na grad i drugaĉije poglede na ţivot. Rado se prepustio njenom vodjstvu jer je i sam ţeleo da se otme zabludama oskudnog roditeljskog nadzora. Ali nije znao Svitac
dokle doseţe uticaj koji se u njemu rano usadio i koliko je i dalje delotvoran. Stoga je i na njen pokušaj da ga izvuĉe iz neotesanog egoizma uzvratio otporom, kojim doduše nije ugroţavao njihovu vezu, ali je unapred odreĊivao uske granice. Dok je ona ţelela da upozna njegovu ljubav, moţda baš zbog stida i srameţljivosti kojima je u poĉetku zraĉio, on je brzo, ĉak i prebrzo, posegao za njenim telom, s osećanjem neutešne seksualne gladi. Nije mu se opirala, ali je sigurno oĉekivala više. Za njega je, pak, telesna ljubav bila otkriće i nije ţeleo ništa da prepusti što se ĉulima moglo i ĉemu je nalazio nasladu orgastiĉke moći. Uronivši u zadovoljstvo, nije mogao da primeti jednostranost svog interesovanja za Sneţanu. Ali je zato ona više instinktivno, nego po iskustvu, razumevala da njihova ljubav postaje iskljuĉivo telesna i da joj sem nešto seksualnog zadovoljstva donosi jedino još uvek priliku da se uveri u snagu muškog egoizma. ... .... Dok je trajalo njegovo školovanje ( na Višoj školi unutrašnjih poslova u Zemunu, koju je upisao nakon završene srednje škole u Semskoj Kamenici ) viĊali su se uglavnom preko vikenda, koje su zajedno provodili. Izgledalo je da nikavih Page 10
LJUBOMORA prepreka njihovoj ljubavi nema, nit će je ikad biti. Prepuštali su se neĉemu zašta nisu znali odakle dolazi i kuda ide. Sve dok njega jednog dana, kao grom iz vedra neba, nije pogodila poruka da Sneţana “odrţava vezu” sa još dva mladića. U ove reĉi druga druga, koga je znao još iz deĉaĉkih dana, nije posumljao nijednog ĉasa. Ali ih je odmah tumaĉio na svoj naĉin. Nije vredelo njegovom drugu da ga razuverava: ĉim je jednom ispriĉao ono što je ĉuo i video, više to nije mogao poreći, a to je znaĉilo da će se Jovan potruditi da celu priĉu nadgradi. Šetala se ulicom drţeći se za ruke sa jednim, ljubila se u zamraĉenoj bioskopskoj sali sa drugim momkom, zar to nije dovoljno da zakljuĉi da ga je razoĉarala i prevarila? Po datumima na kovertima pisama koje mu je slala u Zemun, mogao je da zakljuĉi da je upravo tih dana – bila sa drugima. Ne sa jednim, nego sa dvojicom! Zaboravljao je da ipak nije viĊena s dvojicom u isto vreme, pa je zamišljao da se istodobno podaje obojici ljubavnika, koji se naslaĊuju njenom puti, dok je nedaleko od njih, na nekom stoĉići u uglu, njegovo pismo s iskazima ljubavi, koje poĉinje sa „ voljena moja Sneţo.“
Svitac
Morao je sebio da prizna : uzbuĊivala ga je i takva, za njega poniţavajuća slika. Za budućeg policijskog inspektora zajedniĉko spavanje znaĉilo je nesporni corpus delict ljubavi i ovu sliku baš ništa nije moglo da pomeri iz njegovog sećanja. On je samo sebe video uz nju i njenu uvek uzavrelu ljubavnu loţu. Srce mu je i dalje bilo ţedno njene ljubavi, a ruke su mu traţile njene bokove, oble grudi i neţne pregibe. Za njega to je bio ĉitav jedan svet, na koji polaţe pravo prvenstva. Posle saznanja o “neverstvu“ nalazio se u „košmaru“ , besciljno šetao i „zurio u prazno.“ Od priĉe o Sneţaninom izlasku s drugim mladićima naĉinio je sopstveni poraz, koji se postepeno rastapao u uverenju da je izigran i iskorišćen kao “objekat za uţivanje”. Osećao je da se podelio na dve liĉnosti. ( po M. Kostići doţiveo – kontrakatarzu , pr. Ţ.K. ) ... Sve se to “skupilo” u njemu kada je došlo do njihovog ponovnog i iznenadnog susreta na ulici. Dok joj se pribliţavao, u njemu se “ sve lomilo, u haosu osećanja”. .. Molio sam je da mi makar posveti makar deset minuta paţnje. Nisam od nje traţio da se dalje zabavljamo, već da me malo sasluša, da pokuša da me shvati i da mi pomogne da sve to lakše prebolim. Okrenula je glavu na Page 11
LJUBOMORA drugu stranu, prala je automobil. Ništa nije govorila. U jednom trenu, podigla je kosu na svoj naĉin i naglo sam poţeleo da je vidim, osetio sam ljubav i molio za poljubac u obraz. Odvratila mi je : - Nikad, gadiš mi se. Zar nisi shvatio: bio si mi papirna maramica. Onda je nešto provalilo u meni. Ne mogu da kaţem da sam odluĉio da pucam. Sve je tako došlo zbog mog haosa u glavi. Potegao sam pištolj iz blizine i u nju ispalio dva hica. Nisam tada video ni svoju ruku, ni pištolj, samo njen lik mi je bio u oĉima. Znam da mi je srce lupalo, gubio sam dah, osećao sam kako mi puls odzvanja negde izdaleka. Gledao sam je dok je leţala na zemlji, ĉuo sam kako neko u blizini plaĉe, pomislo sam : ipak si pucao. Do tog trenutka nisam toga bio svestan. A onda sam ţeleo da iz toga izaĊem, da pomognem u neku drugu stvarnost, što dalje od ove…Trĉao sam i posrtao kao u nekom krugu, dok najzad nisam stigao do automobila, koji nije bio tako daleko kako se meni ĉinilo. Njime sam se prebacio do policijske stanice. “ ( Kostić M.; 2009; str. 126130) .
Svitac
Zoran Milivojević : EMOCIJE; 2007; str.755; Psihološki institut; Novi sad; III dopunjeno izdanje U svojoj knjizi Milivojević navodi definiciju ljubavi: Ljubomora je vrsta straha, koju objekat oseća kada procenjujue da postoji opasnost da osoba koju on voli, zavoli nekog trećeg. Za osećanje ljubomore potreban je trougao: prvi se plaši da će voljeni drugi zavoleti nekog trećeg. Pozitivna funkcija osećanja ljubomore jeste u tome, što ona motiviše osobu kojom će saĉuvati ljubav voljene osobe. Page 12
LJUBOMORA
EKSKLUZIVNOST LJUBAVI Nema ljubomore bez ljubavi. Dakle prvo ljubav, a zatim i strah od gubitka ljubavi su dve emocionalne pretpostavke na kojima je zasnovano osećanje ljubomore. Ljubav je po svojoj prirodi ekskluzivno osećanje, koje se oseća samo prema jednom objektu ili prema malom broju objekata. Ljubomora je strah od gubitka te ekskluzivnosti , strah da bi voljena osoba mogla da zavoli nekog drugog, ili da bi mogla nekog drugog da voli. Zbog ekslkuzivnosti ljubavi, ljubomora - strepnja od apsolutnog ili relativnog gubitka ljubavi – izaziva se ne samo meĊu decom i u poligamnim braĉnim zajednicama, nego i u svim ĉvrsto povezanim grupama u kojima se naklonost autoriteta mora deliti . ( Milivojević; str. 648 ) . Milivojević razlikuje ĉetiri osnovna sklopa osećanja i ponašanja, koje predstavljaju reakciju na ljubomoru. 1. Ljutnja- napad; strah od gubitka voljene osobe Smisao ljutnje i napada je zahtevanje ili ĉak iznuĊivnje drugaĉijeg ponašanja voljene osobe. Kada ovakvo ponašanje Svitac
ljubomorne osobe nije funkcionalno – kada ne rešava problem- ljubomorna osoba ne odustaje, nego eskalira, pojaĉava svoj zahtev za promenu ponašanja. Ljutnja prelazi u bes, bes u fiziĉko nasilje. U ekstremnim sluĉajevima ljubomora je strah od gubitka voljene osobe i koja treba da spreĉi gubitak... 2. Mrţnja – uništenje: kulminacija ubistvom ...subjekat koji reaguje sklopom mrţnja – uništenje postaje destruktivan, a destrukcija moţe biti usmerena ka biću voljene osobe ili ka biću rivala koga doţivljava kao neprijatelj. Predstava o drugom je dehumanizovana, on se ocenjuje kao zao, kao uništelja kojeg je potrebno uništiti. Rival je zao zato što bez iakvog povoda sa subjektove strane, svesno i namerno pokušava da upropasti njegov odnos ljubavi...Subjekt ljubomore i mrţnje smatra da ima pravo da osvetniĉki kinji ili da ubije koju i voli i mrzi. Istraţivanja pokazuju da je ĉak oko jedne trećine svih ubistava motivisana osećajem Page 13
LJUBOMORA ljubomore. Interesantno je da je češće ubijanje partera nego rivala.1 ( str. 651). 3. Tuga – povlaĉenje: kulminacija samoubistvom ...Osoba koja reaguje u situaciji u kojoj oseća ljubomoru, u stvari oseća tugu koju moţe ponosno prikrivati. Njeno povlaĉenje, bilo fiziĉko, bilo emocionalno ( zatvaranje u sebe) , jasan je signal partnera da u datoj situaciji treba da preispita svoje ponašanje... Povlaĉenje je poruka koja glasi: „ Ja patim zbog tebe, a ti ćeš ako me voliš, prestati s takvim ponašanjem i ponovo me uĉiniti srećnim. “ Kod preteranog ispoljavanja ovog naĉina ljubomore osoba moţe razraditi ĉitave strategije samouništavanje ĉija je transakciona funkcija poruka: „ Ako me još voliš, zaustavi me” ?, a koje mogu kulminirati pokušajem ili strasnim samoubistvom.
4. Sklop strah – ugaĊanje Ĉetvrti sklop koji proistiĉe iz ljubomore je sklop strah – ugaĊanje, a suština je u tome da osoba motivisana strahom od gubitka, ĉini sve da bi što više ugodila i zadovoljila voljenu osobu.. Milojević smatra da je potrebno ustanoviti neka razgraniĉenja izmeĊu adekvatnog i neadekvatnog osećanja ljubomore: a. Ljubomoru, koja je reakcija na stvarnu situaciju, moţemo oznaĉiti kao reaktivnu ljubomoru, za razliku od fantazomanske ljubomore koja je reakcija, na subjektovu frustraciju o realnoj situaciji. b. Konstruktivna i destruktivna ljubomora.
1
Ubistvo poĉinjeno iz ljubomore, se moţe uoĉit po jednom bitnom detalju. Naime parterka, odnosno ţrtva ljubomornog partnera se ubija pucnjem u grudi, odnono prsa.
Svitac
Page 14
LJUBOMORA
KARAKTEROPATSKA LJUBOMORA Ljubomornost je karakterna crta kada osoba tokom ĉitavog svog ţivota i s razliĉitim partnerima ispoljava osećanje ljubomore ( “ karakteropatska ljubomora” ) za razliku od drugih poremećaja koji se manifestuju kao naglo i neoĉekivano ispoljavanje preterane ljubomore. Ljubomora iz inferiornosti je takav oblik ljubomore da su inferiorna i da osoba koje veruju da su inferiorne i da nisu dovoljno vredne. Jedan od osnovnih osobina ove ljubomore je njena usmerenost na budućnost ( ljubomorna strepnja) , jer osobu isĉekuje definitivni gubitak partnera....istraţivanja su pokazala da se ljubomora više javlja u periodu adolescencije i involucije, odnosno onim individualnim razvojnim fazama kada liĉnost prolazi kroz krize identiteta tako da je nesigurna u sebe i svoju vrednost. Projektivna ljubomora je kada osoba pripisuje drugome svoje svesne ili nesvesne ţelje, fantazije i impulse. Postoje tri ( 3) vrste projektivne ljubomore:
Svitac
1. Subjekt svoje svesne ili potisnute ţelje za preljubu projektuje na partnera. 2. Izraţena u zaljubljenosti , kada subjekat toliko idealizuje objekat da smatra da se on mora svakom dopadati, tako da svoje ţelje prema partneru projektuje na treću osobu, a zatim je nastavlja doţivljavati kao suparnika. 3. Kada se subjektu dopadne neko treći.... Paranoidna ljubomora je karakteristiĉna za paranoiĉne, pretrano sumnjiĉave osobe koje ne veruju ljudima. Sestrinska ili bratska ljubomora, koja se javlja kod osoba koja potiĉu iz porodice sa više dece, u kojim roditelji nisu uspeli da razreše probleme deĉije meĊusobne ljubomore i zavisnosti. ( Kainov kompleks) . KLASIFIKACIJA RAZLIĈITIH OBLIKA NEADEKVATNE LJUBOMORE: 1. Neurotiĉna ljubomora, se javlja nakon ljubomorne scene kada se ljubomorna Page 15
LJUBOMORA osoba iskreno izvinjava partetneru i moli za oproštaj. 2. Psihotiĉna ( sumanuta) ljubomora. Osoba veruje da je upravu tokom ljubomorne scene, ako i nakon nje. Nakanadno eventualno izvinjenje i pravdanje ima manipulativni karakter. Kada postoji opasnost da bi mogle ugroziti partera ili sebe, može biti nužna prisilna hospitalizacija. U sluĉaju poremećaja liĉnosti pacijenti dolaze zbog drugih problema kao što je alkoholizam...Postoje dve vrste sumanute ljubomore: a. Paranoiĉana ljubomora je u granicama mogućeg, što moţe zavesti dobronamernog, sagovornika da je osoba u pravu. b. Sadrţaj paranoiĉne ljubomore je izvan granice mogućeg ( ţena ga vara sa marsovcima ) , ideje su bizarne, nesistamatiĉne i pune protivureĉnosti. ( Milivojević.Z.; str. 656 ).
Svitac
Jovan Duĉić: 1998; JUTRA SA LEUTARA ; Neven, Beograd, str. 134; mek povez. Duĉić smatra da : ... „ ljubav takodjer ima svoje oboljenje. A to je onda ljubomora. Ljubomora je elemenat mrţnje u ljubavi, pošto je mrţnja uvek proizvod nekog strahovanja... ljubomora znaĉi ljubav koja je poludela. Ĉovek u ljubomori pravi loša dela, muĉi i ubija druge, znaĉi da deluje sasvim kao umobolnik. Kad bi ljubomora trajala celog ţivota ĉovekovog, taj bi ţivot mogao trajati vrlo kratko. Ljubomora, prelazeći u priviĊenja, napravi ĉoveĉiji duh Page 16
LJUBOMORA šimeriĉnim, poremećenim, sumnjalom i ĉovekomrscem. Ljubomoran ĉovek postaje opakim, i najzad opsanim. ..Ţena ako je ljubomorna, ona to nije toliko zbog straha da izgubi ĉoveka kojeg voli, pošto veruje da će uvek još nekog voleti, nego je ljubomorna od straha da joj ga ne bude otela neka druga ţena. A ovo bi za nju znaĉilo dvostruki gubitak: izgubiti ne samo ĉoveka kojeg voli, nego i sopstvenu cenu kod kakve svoje suparnice. ...Čovek, koga žena progoni svojom ljubomorom, često i ne sluti da to nije samo zbog njega, nego da je tu po sredi, često više nego išta drugo, i suparništvo jedne žene prema drugoj. Puno ţenskih ljubavi postoje na osnovi ili propadaju iz ovih razloga. Duĉić pravi razliku izmeĊu ljubomore i zavisti,2 navodeći da postoje ljudi koji su ljubomorni prema ţeni, a koji, meĊutim , u odnosima meĊu ljudima, nemaju ni trunku zavisnosti. Ljubomora i zavist imaju razne izvore. U svakom sluĉaju, ljubomora je stvar spolnog nereda, a zavist je stvar moralnog nereda. 2
Duĉić takoĊe smatra da zavist ĉoveka prema ĉoveku prevazilazi sve druge poroke ljudskog karaktera. Znao sam, veli Duĉić, ĉuvenih advokata koji su bili otrovno suverljivi prema kakvom velikom lekaru ili slavnom oficiru. I znao sam politiĉara koji su zavideli i balerinama, ako bi im se pljeskalo jaĉe i duţe nego njima. Zanao sam muziĉara koji su zavideli atletama....
Svitac
On smatara da : „ Ljubomora postoji i gde nema ljubavi. Neko je ljubomoran i pre nego je postao zaljubljenim, a ostao je ljubomoran ĉak i posle nego što je zaljubljen. Znaĉi da je ljubomora jedna forma naše misli i našeg osećanja. Ljubomorni bi ljudi trebalo da i sami da razumeju da oni ţive u moralnoj poremećenosti, pošto , stvarno , ljubomora znaĉi pre mrţnju nego ljubav....Prema tome, ljubomora je jedna forma ludila najpre što im je ljubomoran vidi sve bez proporcija, a zakon proporcija je jeste glavni zadatak misli. Ljubomora ne zavisi ni od toga da li taj ludak ĉovek po svom duhu telentovan ili ĉak genijalan, pošto ljubomoran čovek vrši svoja zla ne prema meri pameti, nego prema meri ludila. ( str. 43) ....ljubomoran ĉovek obiĉno nije plamenit, pošto sve prebrojava i premerava kod drugog lica pre nego kod samo gebe; i uvek veruje da je sve preplatio, i da je u svemu prevaren. Uostalom, ljubomona lica ne vrše samoubistvo, nego naprotiv, ubijaju druge, jer je ljubomora u bitnosti jedno osećanje zločinačko. ( str. 44) Ljubomra bi dolikovala više ţeni nego ĉoveku, jer je ljubomora Page 17
LJUBOMORA sitniĉarska, sebiĉna, malodušna..Žene su po samoj prirodi zavidljive, pošto su u stanju i da odboluju ako druga ţena ima bolji nakit, toaletu, uspeh u društvu, makar joj i najmanje zavidile na umnijem ĉoveku nego što su njihovi. Pošto je tako ljubomora proizvod strasti a ne razuma, strast je stoga jedno jedino merilo sviju stvari u ljubomori. Ako je još po sredi i fizička strast žene za jednog čoveka, onda nije po sredi ni ljubomora, nego ludilo, i čak besnilo. ( str. 44)...Ljubomoran ĉovek nikad nema sreće u ljubavi; a najĉešće se smatra nesrećnim i kad ima njviše uspeha... AMORALNE LIĈNOSTI Duĉić navodi da su u : U velikom broju sluĉajeva ljubomore razumljive, a sumnje su opravdane. Lepu je ţenu teško saĉuvati kao što se ruţne ţene teško otresti. Ĉak je izvesno da ĉovek koga njegova ţena vara, a on to neverstvo ne oseća, i ne sluti, nije sam potpuno zdrav, pošto mu nedostaje moralno ĉulo, koje je kod poštenog ĉoveka osetljivo..Ĉovek odista moralno zdrav, mora biti odista moralno osetljiv. Ljudi koji su varani ( i koji varaju pr. Ţ.K. ) bilo od ţena bilo od ljudi, to su liĉnosti moralno atrofirane. Postoje liĉnosti, dakle moralno glupe, i onda kad su u svemu Svitac
drugom duhovne potpune. Ovo nedostajanje moralnog ĉula, moralne osetljivosti, moralnog instikta, kod izvesnih ljudi i vrlo ĉestih, ide dalje i od samog ţeninog sluĉaja. Takav ĉovek je obiĉno glup i tup...Amoralna liĉnost je slepa i gluva kao pećinska riba... ( str. 46 ) . LJUBAV I BRAK Ĉovek i ţena su u braku ĉešće ortaci nego ljubavnici- smatra Duĉić, i nastavlja- Kada bi se ĉovek i ţena uzimali samo iz ljubavi njihovi bi brakovi najĉešće bili fantastiĉni: a kada bi se i u braku ljubav izmeĊu njih dvoje odrţavali više srcem nego obiĉnom navikom, rezignacijom i koristoljubljem, onda bi najviše brakova postao himeriĉkim, bez veze sa stvarnošću ţivota, i najzad oĉajnim. Duĉić smatra da su – ljubavi najkraćeg veka baš u samom braku. .. 3 Ne zaboravite zatim da ima na svetu puno ljudi i ţena koji nisu nikad o ljubavi ni razmišljali, koliko ni o muzici, ili o arhitekturi, ali koji su ipak zato svog celog ţivota, ruku pod ruku, ĉesto ĉak i bez ikakvih osobitih kriza, a mnogo puta verujući i u svoju sreću..( str. 49) 3
Sa ovom konstatacijom se slaţe i nas domaći psiholog Ratko Tomić, koji je smatra da se ljubav u jednom braku maksimalno moţe odrţati tri do ĉetiri godine.
Page 18
LJUBOMORA O RASTANKU Poĉeci ljubavi su uvek nerešljivi i konfuzni, zaĉeti pod impulsijom sklopa i mašte, ali su svršetci skoro uvek promišljeni i pripremani. Zato, ako je kraj jedne ljubavi bio bolan i uzvišen, onda su po sredi ĉovek i ţena velikih moralnih osobina. Ako li neka ljubav, naprotiv, završi hladnom reĉiju, i još hladnijim davanjem ruke, ovo znaĉi da je po sredi ljubav koja je bila bez sadrţine i bez ĉoveĉnosti. Prave ljubav zalaze kao sunce posle kakvog prazniĉnog i trijumfalnog dana, zahvatajući celo nebo, i obasjavajući celu zemlju: kao da se ta ljubav tek raĊa a ne da zamire. Brutalni rastanak nije najgori, nego je najgori rastanak neţan pun promišljenih obzira, jer su to rastanci dvaju ljubavnih raĉundţija koji neće jedan drugom da poklone ni ĉasak svog sopstvenog nespokojstva. I tako gorku suzu zameni slatka reĉ. ( str. 49). O SUJETI Sujeta , koja je jedna krupna i fatalna pogreška ĉovekovog karaktera, najnespokojnija je i najaktraktivnija od ljudskih pogrešaka, a moglo bi se reći da sujeta leţi u centru sviju ĉivekovih mana...Sujetan ĉovek, to je onaj koji ţeli da sebi dade izgled baš Svitac
onakav kakav nije: ne moţda uvek ni boljeg ni lepšeg, nego samo drugaĉijeg nego kakav je on stvarno. ...sujeta je većinom osobina plašljivog ĉoveka, pošto plašljivac ne moţe da ţii nasamo: i to ne samo izoliranu samoći, nego izoliran u samoj istini..Ţene su uglavnom sujetne na svoju lepotu...Ovo je stoga što je, odista, lepota glavno oruţije kojim ţena sve postiţe u ţivotu. i to se postiţe najlakše, i najbrţe; jer je lepota nesporno magijska reĉ pred kojom se sva vrata širom otvaraju. ( sluĉaj Katarine Rebraĉe, koja je sa svojom lepom pojavom otvarala vrata moćnih ljudi od kojih je dobijala velike pare .pr. Ţ.K. )Laskavci su mnogim sujetnim velikašima došli glave. U ovome su ţene sliĉne vlastodršcima: ni ţene ne traţe poštovaoce nego udvaraĉe. Sujetan ĉovek ne traţi da ga cenite nego da mu se divite; on nije, kao ni plašljivac, nikad u sebi nego uvek van sebe, i zato sav potĉinjen drugima. ..Sujetnom ĉoveku je Bog oduzeo najveće dobro : spokojstvo. Jer spokojstvo se jedino postiţe samoodricanjem, beţanjem od samog sebe, pribegavanjem neĉem višem nego što smo mi sami. ( Duĉić; str. 57)
Page 19
LJUBOMORA Atomsko Sklonište - Ljubomora
Danas: Autor: Ana Gvozdić 29/08/2012 19:17 Ljubomora u partnerskim odnosima Moţda ĉak i nema teme u oblasti emocija koja pokreće toliko kontroverzi, razliĉitih shvatanja, vrednosnih kvalifikacija, rasprava o svrsi i opravdanosti, kao što je sluĉaj sa ljubomorom. Ĉak i meĊu struĉnjacima koji se bave ovom temom postoji dosta razliĉitih objašnjenja i definicija ljubomore, podela na razliĉite vrste ljubomore i ne preterano preciznih distinkcija ljubomore i srodnih pojmova kao što su zavist i posesivnost. Da li je ona svojstvena ĉoveku ili je rezultat specifiĉnog iskustva i obrazaca liĉnosti pojedinaca, da li je zdrava ili je simptom emocionalne nestabilnosti, u kom obliku i kojoj meri je povezana sa ljubavlju, kada smeta, a kada je opravdana... Mnogo se razliĉitih emocionalnih doţivljaja naziva ljubomorom. Jedan od razloga jeste to što je ljubomora sloţeno osećanje ĉiji su razliĉiti elementi manje ili više naglašeni zavisno od osobe koja je oseća. Veliki gnev roditelja podjednako kao i velika popustljivost i
Svitac
Page 20
LJUBOMORA emocionalno potkupljivanje dece moţe uĉvrstiti neadekvatne emocionalne obrasce nošenja sa strahom od gubitka i napuštanja Javljanje ljubomore je uvek povezano sa doživljajem opasnosti od napuštanja. Razvojno se njeni zaĉeci javljaju veoma rano, već tokom odnosa sa primarnim objektima vezivanja, roditeljima. Dete moţe osetiti ljubomoru u odnosu na braću i sestre koji su, kao i ono, predmet paţnje roditelja, ali isto tako i usled paţnje koju roditelji usmeravaju jedan prema drugome. Poloţaj voljenog i paţenog mezimca posebno biva poljuljan dolaskom na svet mlaĊeg deteta jer ono poĉinje da dobija paţnju roditelja koja je do tada nepodeljeno pripadala njemu. Dete, u takvim situacijama, ĉesto pokušava da se dodvori roditeljima, da im bude zanimljivo i poslušno ne bi li privuklo paţnju i zadrţalo naklonost. Nekada se dešava regresija na niţe stupnjeve razvoja (mokrenje u krevetu, poremećaji govora...) gde dete zapravo pokušava da privuĉe paţnju i pošalje poruku kako mu je i dalje potrebna roditeljska briga. Katkad takmiĉenje za naklonost roditelja moţe da bude praćeno pojaĉanom dozom agresije prema drugoj deci. Roditeljska reakcija je od velikog znaĉaja za normalno nošenje sa primarnom deĉijom ljubomorom. Veliki gnev roditelja, podjednako kao i velika popustljivost i emocionalno potkupljivanje dece, moţe uĉvrstiti Svitac
neadekvatne emocionalne obrasce nošenja sa strahom od gubitka i napuštanja. Ljubomora se javlja kao rezultat straha od gubitka voljene osobe onda kada postoji sumnja da bi ona mogla da razvije dublju naklonost prema nekom drugom. Strah je normalan i oĉekivan pratilac doţivljaja da je emotivni odnos sa bliskom osobom ugroţen. Ljubomora se javlja kada se taj strah vezuje za prisustvo treće osobe za koju se procenjuje da bi mogla da bude pretnja odnosu. Ne ţelimo da izgubimo ono do ĉega nam je stalo i ţelimo da naklonost koju osećamo bude prihvaćena i uzvraćena. Tada ljubomora moţe imati zaštitnu funkciju u oĉuvanju veze. Nekada ovo osećanje moţe da podstakne razvoj i unapreĊenje odnosa. Ukoliko osećamo da je bliskost ugroţena, moţemo se truditi da razumemo kako je do toga došlo i šta je to što stoji na putu uspešne afektivne razmene sa partnerom. Polazeći od ţelje da uĉini sve što moţe za dobrobit dnosa, partner moţe postati predusretljiviji, paţljiviji, posvećeniji, ĉime najĉešće izaziva pozitivan emocionalni odgovor druge strane. Ljubomora moţe imati zaštitnu funkciju u oĉuvanju veze. Partner moţe postati predusretljiviji, paţljiviji, posvećeniji, ĉime najĉešće izaziva pozitivan emocionalni odgovor druge strane. Page 21
LJUBOMORA Kada se pojavljuje ljubomora u partnerskom odnosu Dva su specifična trenutka kroz koje jedan partnerski odnos neminovno prolazi kada govorimo o ostvarivanju ekskluzivne bliskosti. Jedan je na samom poĉetku odnosa kada se partneri upoznaju i kada je odnos još uvek nestabilan, pa ga lako moţe poljuljati pojava ĉak i samo naizgled zanimljivije ponude sa strane. Tada se, zapravo, partneri pozicioniraju jedan u odnosu na drugog i još im predstoji da razviju i uĉvrste meĊusobnu naklonost, zbog ĉega je u tom periodu odnos veoma ranjiv. Drugi trenutak se dogaĊa u već uĉvršćenom i razvijenom odnosu kada dolazi do disbalansa ili zastoja u odnosu, tj. do onoga što se naziva krizom odnosa.Svaki ljubavni odnos neminovno prolazi kroz loše faze i teške periode kada je njegov opstanak ugroţen. Ljudi se razvijaju zajedno, jedan uz drugoga, ali i individualno, nekada nateţući granice meĊusobne tolerancije i prihvatanja. Iako ljubomora ne mora nuţno biti povezana sa ljubavlju, u odnosu u kome postoji ljubav ona moţe podstaći ţelju da se odnos saĉuva i oţivi onda kada doĊe do krize. Kako se nositi sa ljubomorom Često, nažalost, i pored iskrene želje da se odnos očuva, jedan ili oba partnera nemaju dovoljno konstruktivne pristupe u nošenju sa Svitac
ljubomorom. Ljubomora je neprijatna, kako za onog ko je oseća, tako i za onog ko je trpi. Ljubomora sadrţava ĉitav spektar negativnih emocija kao što su strepnja, ljutnja, povreĊenost, prezir, a u ekstremnim sluĉajevima i mrţnju. Ljubomoran partner se tada ne fokusira na ono što moţe da uradi da podgreje ljubavni odnos, već ga opseda sve ono što moţe da krene po zlu. Tada negativne emocije mogu da preplave granice njegove frustracione tolerancije, zbog ĉega dolazi do loše emocionalne adaptacije. Zavisno od preovlaĊujućih osećanja i sklonosti osobe, moţe doći do povlaĉenja u sebe i apatije, do dramatiĉnih izliva optuţbi na raĉun partnera, optuţivanja i nabacivanja krivice, kao i do satanizacije i prebacivanja odgovornosti na osobu koja se doţivljava kao pretnja odnosu. Naţalost, takav nastup samo još više produbljuje problem i razara bliskost. Ovakva ljubomora drugog partnera gura u osećanja krivice, stida i straha. Ova osećanja mogu, zapravo, da pojaĉaju vezanost za ljubomornog partnera, potrebu da se odobrovolji i da mu se udovolji. MeĊutim, kako takav odnos onda poĉiva na izbegavanju štete, pre nego na razvoju dobrobiti, takav odnos dugoroĉno poĉinje da opterećuje i guši. Vremenom se razvijaju generalizovana negativna osećanja oba partnera koja dovode do urušavanja odnosa.
Page 22
LJUBOMORA komunikaciji sa okolinom. Ukoliko je jedan od partnera sklon da relativizuje konvencionalne monogamne obrasce odnosa, sklon je flertu ili ljubavnim avanturama, to će svakako izazivati ljubomoru partnera koji ne deli takve sklonosti u ljubavnim odnosima. Tako ono što je objektivna pretnja za jednog partnera, i vrstu odnosa kakvu on priţeljkuje, moţe da bude vrlo uobiĉajeno i oĉekivano kod drugoga. Opsesivni karakter ljubomore
Ljubomora kao reakcija na pretnju Ljubomora je reakcija, kako na objektivnu, tako i na zamišljenu pretnju ljubavnom odnosu. Nekada nije lako proceniti koji od ova dva razloga je po sredi, a neretko su udruţeni. Ljubomora se moţe pojaviti kao rezultat razliĉitih dinamskih obrazaca u liĉnosti partnera, kao i razliĉitih vrednosnih sistema ili ideja o tome kako bi ljubavni odnos trebalo da izgleda. Ako je jedan od partnera sklon proaktivnom socijalnom ponašanju, lako i ĉesto stupa u neformalnu komunikaciju sa drugima, upoznaje puno ljudi i u druţenju se ne ograniĉava na istopolne odnose (što je od znaĉaja za heteroseksualne veze), to moţe izazvati strepnju i osećaj ugroţenosti kod partnera koji je mnogo zatvoreniji i skloniji konvencionalnoj, distanciranoj Svitac
Ozbiljniji vid ljubomore ima opsesivni karakter. Ono što se obiĉno podrazumeva pod ljubomorom koja nosi negativne konotacije jeste stalno lebdeći strah od napuštanja, sumnjiĉavost i opsesivna potreba za traţenjem znakova udaljavanja i napuštanja od strane partnera. Opsesivni karakter ljubomore tada vodi do sve ĉešćeg preispitivanja poverenja u odnosu sa partnerom, sve veće sklonosti ka kontroli i ograniĉavanju njegovih interakcija sa drugima, kao i potrebe da se uĉestalo, pod pritiskom, iznuĊuju dokazi ljubavi i vernosti. Prvo što se uoĉava kao nedostatak kod ovakvih veza je nepostojanje poverenja u partnera i izgraĊeni odnos sa njim.Opsesivni karakter ljubomore nema konstruktivnu funkciju prevazilaţenja barijera bliskosti i posvećenosti, već predstavlja cirkularno odigravanje jednog istog scenarija o izdaji i strahu od napuštanja koji se nikad ne završava, već samo sluţi trenutnom Page 23
LJUBOMORA praţnjenju tenzija koje se ponovo vraćaju. TakoĊe, ĉinjenica da je opsesivna ljubomora nešto što osobe ponavljaju u svim partnerskim odnosima u koje uĊu, govori o unutrašnjem konfliktu u samoj osobi, pre nego o kvalitetu odnosa. Zapravo, kvalitet takvog partnerskog odnosa je direktan proizvod sumnje ljubomornog partnera u to da on uopšte moţe biti voljen od strane bilo koga. Nisko samovrednovanje i loša slika o sebi nalaze se u osnovi stalnog nepoverenja u tuĊu naklonost. Neprihvatanje i nerazumevanje sebe je, ujedno, i indikator lošeg empatskog odnosa i razumevanja drugih, koji poslediĉno dovodi do toga da osoba nikada nije sigurna i ubeĊena u to šta moţe od koga da oĉekuje. Opsesivni karakter ljubomore vodi do sve ĉešćeg preispitaivanja poverenja u odnosu sa partnerom, sve veće sklonosti ka kontroli i ograniĉavanju njegovih interakcija sa drugima,kao i potrebe da se uĉestalo, pod pritiskom iznuĊuju dokazi ljubavi i vernosti.
koji podrazumeva kontrolu, ograniĉavanje, izolaciju i uopšte zlostavljaĉki odnos prema partneru. Sa druge strane, niko ne priţeljkuje nekoga kome je posvećenost toliko malo vaţna da neće ni primetiti kada partner konaĉno ode. Odnos u koji smo uloţili mnogo na emotivnom planu, svakako nije nešto što ćemo mirno pustiti da se raspada pred našim oĉima. Ljubomora nije lepo osećanje, ali je prirodno na ljudskom repertoaru kao i sva druga loša i dobra osećanja, jednostavna ili kompleksna. Da bismo osećali pozitivne emocije, moramo biti sposobni da doţivimo i one loše. Nije pogrešno doţiveti bilo koju emociju. Nije pogrešno i nedopustivo biti ljubomoran. Ono što je od stvarnog znaĉaja je šta mi radimo sa tim osećanjem, da li ga razumemo, da li shvatamo zašto nam se javlja, šta za nas ono predstavlja i kako da se konstruktivno nosimo sa njim.See more at: http://www.danas.rs/dodaci/psihologij a/ljubomora_u_partnerskim_odnosim a.62.html?news_id=246742#sthash.O 9QFt9jA.dpuf
Ravnodušnost nikada nije konstruktivna antiteza ljubomori. Zbog negativnih konotacija koje se ĉesto pripisuju ljubomori, nekada se moţe steći utisak da je ona nedopustivo i osujećujuće osećanje koje po svaku cenu treba izbeći. Kada se govori o ljubomori, ĉesto se ima na umu njen ekstremni patološki oblik Svitac
Page 24
LJUBOMORA Jovica Stojanović, antropolog LJUBOMORA IZMEĐU BIOLOGIJE I KULTURE PSIHOLOGIJA – danas br. 26, god. 2007. DIVLJA LJUBOMORA ...Ljubomora se sreće kod mnogih primata i, naĉelno, moţe se reći : ona je osobina svih vrsta koji se množe seksualnim putem. ..Kad postane negacija ljubavi, tada je ljubomora neurotiĉna i psihotiĉna. Za nju se moţe reći što i za vatru, da je dobar sluga ali zao gospodar. Kada je ljubomora u čoveku on njom navigava, kontroliše je , ne razara sebe ni svog partnera i , samo tada se moţe reći da je ovo osećanja benigno. MaĎutim kad je čovek u ljubomori, ona njim gospodari i na putu je da razori i ljubomornika i objekat njegovi ljubavi, sa veoma bogatom paletom svog moćnog malignog dejstva... Divlja ljubomorna ljubav, je naziv posebne oblasti u tekstu Jovice Stojanovića koju on rasĉlanjava: Za ĉovekovo ljubomorno ponašanje reĉita je i zološka priĉa o poreklu i svrsi ljubomore, iako se njen smisao, prevashodno, odnosi na selekciju kao jednog od najviţnijih, ali i okrutnih bioinţinjera u prirodi. Svitac
..Posebno su zanimljive sisarske vrste skolone haremskom ţivotu , gde se više ţenki pari sa dominantnim Alfa muţijakom. U ţivotinjskom carstvu je uoĉljiva muţijaĉka ljubomora, dok se o ljubomori ţenki, teško moţe govoriti, jer su joj znatno manje sklone. To je tako, najpre zato, što ţivotinja “misli” na opstanak vrste, a ne na svoj pojedinaĉni. Tu se ljubomora više ispoljava kao interes za dobrobit vrste, dok je jedinka periferna i beznaĉajna. Primera radi, lavovi, nimalo carski, ubijaju male laviće koji su potomci druge jedinke, jer su smetanja da se pare sa njihovom majkom. Lavovi, inaĉe, imaju i po više ţenki i harem ljubomorno brane od takmaca. ..Konaĉno, ĉovekova seksualnost , je jedino polimorfna na planeti i zadovoljava, pored bioreproduktivne i brojne druge potrebe, posebno hedonistiĉku, ali i neurotiĉne, agresivne , manipulantske, itd. ....Ljubomora, spregnuta sa osećanjem ugroţenosti, usled gubitka objekta ljubavi, besa i mrţnje, najizglednija je za destruktivno ponašanje Bitna je razlika izmeĊu nas ( ĉoveka) i sisara, jer je ĉovek sposobna za neurotiĉnu i psihotiĉnu ljubomoru, koja je kod ţivotinja nepoznata. Page 25
LJUBOMORA Ţivotinja je, ako se moţe reći, racionalno ljubomorna. Ĉovek je najopasniji kad je opterećen iracionalnom ljubomorom ili kad je njegova ljubomora reaktivna formacija, projekcija, idelizacija, ili je zapretena nekim drugim nesvesnim sadţajem.
za ono što ljubomornik nema. Ĉesta je i ljubomora iz seksualne strasti. Sama seksualna strast moţe biti veoma opasan razlog za ljubomoru i ta je ljubomora doslovno ubojita, jer crpe energiju iz jednog od najjaĉih ĉovekovih nagona – seksualnog.
Obično je reč o nekom kompleksu, nesvesnoj mržnji, osećaju inferiornosti, seksualnoj disfunkcionalnosti, emotivnoj insufienciji, emocionalnoj neinteligentisanosti, spornoj sposobnosti za seksualno – socijalni život...
Razlog za ljubomoru moţe biti i nesvesna homoseksualna pulsija. Ovu ljubomoru je Frojd oznaĉio kao seksualno ludilo. Partneru se bez razloga prebacuje za vezu s nekim muškarcem/ţenom, dok se prema rivalu ima ĉak blagonakloni stav. Psihoanalitiĉari su inventivnu ljubomoru shvatili i kao paravan za skrivanje homoseksualnosti...Ljubomorni napadi u ovom sluĉaju su alibi za sopstvne seksualne izlete i ta situacja se moţe ovako formulisati: - Nisam ja sklon prevari nego ona. Odbrambeni mehanizam protiv jakih homoseksualnih tendencija Frojd je ovako formulisao: Nisam ja taj koji voli ovoga ĉoveka nego ona. Psihoanalitiĉarka Mariz Šozi piše , da se iza nekih preljuba kezi avet homoseksualnosti. ( Stojanović, 2009).
STRAH Strah od gubitka voljene osobe jedan je od najĉešćih strahova u ljudskom polnom ponašanju i stoga je ljubomora kao legura straha, sujete, zavisti i mržnje, agresivnih pulsija. Što je više ovih elemenata spregnuto kao uţe ljubomore, objekat njegove ljubavi, i trećeg koji je ufiksan kao rival. Oni koji su opterećeni ovakvom ljubomorom, uistinu ne vole objekat svoje ljubavi već nešto što je u vezi s njim: materijalna ili društvena moć, umišljena prestiţnost. U svakom sluĉaju, reĉ je o nekoj vrsti naknade Svitac
SEKSUALNO LUDILO
Page 26
LJUBOMORA
LJUBOMORNO PONAŠANJE ŢENA I MUŠKARACA Ţene i muškarci su iz razliĉitih sfera psihe i seksualnosti ljubomorni, pa otuda potiĉu i njihove razlike u manifesovanju ljubomornog ponašanja. Prirodno je da su muškarci ljubomorniji barem sa stanovišta seksualnosti, jer ţene mogu seksom da manipulišu i zloupotebljavaju ga na naĉine na koje muškarci, i da hoće to ne mogu. ( ţene to najbolje rade naĉinom oblaĉenja sa kratkim suknjama, izrezima na suknjama, dubokim dekolteima, ali pogledima preko naoĉara, naĉinom sedenja sa prekrštenim nogama, pri ĉemu se naroĉito istiĉu duge noge, pa sve do polnog organa. Pr. Ţ.K. ) Ljubomora, smatra antropolog Stojanović, proistiĉe iz njihove baziĉne narcisoidnosti, jer one teţe podnose narscistiĉke povrede...Ţene su seksualno jaĉi pol, pa je i to razlog što su muškarci ljubomorniji. Svitac
..MeĊutim, narcisoidnost ţena ume tome da vrlo loše pretera, naroĉito kod poremećenih liĉnosti, koje uobraţavaju da su “feme fatale” I drţe da je normalno da zbog nje izgine tuce muškaraca. Naravno, nema fatalnih ţena, osim onih sa ozbiljnim i poremećajem liĉnosti i ima muškaraca koje upravo padaju na takve4, i zbog tih ţena, jer su sami sporne muškosti. To nisu nikakvi vitezovi ljubavi već ţrtve svoje inferiornosti. Tu se ljubomorom ne dokazuje nikakva ljubav, osim što se bezumno i tragiĉno verififikuje bolest. ( F 60 ) VRSTE LJUBOMORE Antropolog Stojanović razlikuje, barem tri vrste ljubore koje se po njemu lako uoĉavaju u ĉoveko seksualno- emotivnom ţivotu. 1. Biseksualna ljubomora, kad se štiti pravo na partera kao izraz volje za biološko reprodukcijom koja pruţa iluziju da ćemo preko naših gena ţiveti u potomstvu ( iluzija o besmrtnosti.) 2. Seksualno hedonistiĉka ljubomora, kad se brani pravo na seksualno uţivanje sa partnerom sa 4
Videti knjigu LAKI MUŠKARAC dr. Jove Toševskog.
Page 27
LJUBOMORA kojim se sekslualno slaţamo, koji nam sotvaruje seksualne ţelje i udovoljava “malim prljavim strastima.“ 3. Emotivna ljubomora ili ljubomora srca , u kojoj se ljubomora brani harmonijom , emotivna kompatibilnost sa parterom ĉak kada seksualna nije sjajana. Neki muškarci, ĉak, dozvoljavaju ţenama i seksualne izlete, ali ne i trajno odlaţenje iz njihovog „ ljubavnog gnezda.“
Sinonim slobode: nebo, more i galeb.
Svitac
RECEPT ZA KARIJERU “ Ahmetaga je ostareo u sluţbi. Kod Omerpaše je već šestu godinu, a pre toga je sluţio dvojicu paša od kojih je jedan postao i veliki vezir. Iskustvo ga je nauĉilo kako se sluţi velikašima. Njegovo osnovno pravilo je bilo da glavu treba slušati, a ni za šta se drugo ne brinuti, jer ko pašu ume da posluša i zadovolji, taj i onako moţe da ima sve što ţeli i postigne sve što hoće. Ali tu treba da zalegne ceo ĉovek, svom svojom snagom, paţnjom i veštinom. Treba za odreĊenu vrstu posla postati glavni, jedini i neophoni saradnik. Treba biti uveren, i uveriti u to i druge, da su pašina volja i pašin interes vrhovni zakon i najveća svetinja, da pred njima ustupa svaki obzir i pada svaka prepreka. Za pašu ne sme da postoji “ ne umem”, “ ne znam”, ili “ nema “ i ne “ moţe“; kada paša traţi, onda moraš sve znati, sve imati sve moći i sve umeti; ni na koga se ne smeš obazirati i ni pred kim stati. Tako treba sluţiti. A takva revnosna sluţba teška je, u stvari , samo ispoĉetka, dok potpuno ne otvrdneš i dok ne pohvataš sve konce i paši i okolini. A kad to postigneš, onda ti upregneš druge da rade, a ti stalno pokazuješ stalnu revnost i primenjuješ najveću strogost prema njima, dok s druge strane primaš od Page 28
LJUBOMORA paše zapovedi, prenosiš ih odmah na niţe i traţiš njihovo besuslovno izvoĊenje. A kada stvar bude gotova, izveštavaš pašu o izvršenju. Tako paša zna samo tebe i to samo sa lake i prijatne strane. Ti i primaš nagradu i priznanje i odreĊuješ koga treba odlikovati i nagraditi od niţih. A kad tako stekneš poverenje i postaneš svima neophodan, onda u stvari I ne sluţiš drugom, nego i paša i sve oko njega sluţi tebi.- Ko tako radi taj je najbolje zbrinuo svoju brigu na ovom svetu, jer paša vlada svetom, a on i pašom i svetom. ( stakao Ţ.K. ) . A Ahmetaga radi tako, i moţe mu se, jer zbog svog poloţaja ne mora da mnogo vodi raĉuna o ljudima, o njihovim osetljivostima i interesima. To mu je prešlo u naviku, gotovo postala druga priroda . Izuzetno pronicljiv I lukav, on vrlo brzo sagledava sve mogućnosti I odredi ono što ţeli da postigne, a zatim ide pravo ka cilju, bez trošenja reĉi, okolišenja. Svojim nesvesnim cinizmom on ljude u većini sluĉajeva uvredi, unizi i raţali za ceo ţivot, ali ih u tome razoruţa, pokori I smekša, i tako postigne ono što ţeli.”Preuzeto iz knjige Ive Andrića: OMERPAŠA LATAS; sabrana dela; knjiga šesnaesta; Svetlost, Mladost, Prosveta, Drţavna zaloţba, Misli; 1975. Ove godine 14. Februara je godišnica od smrti našeg jedinog Nobelovca ( dobio je nagradu za roman NA DRINI ĆUPRIJA ) , koji je preminuo 1975. u 83 – oj godini na VMA. Svitac
Dogovore se Crvljive Jabuke, da izbace jednu Zdravu Jabuku Divljakušu iz Velike gajbe, tzv. holandeza. Za njih je ona bila opasnost i trebalo je da dokaţu da je trula. Šta sve nisu radili da je oteraju. Prvo su ja ubadali čačkalicama. Potom su je pozivali telefonom traţeći da je pojedu. Poĉeli su na kraju da je lupaju i drmaju kako bi je otresli. Trajalo je to Bogami- godinama. Zdrava Jabuka, pošto je uzela Poljoprivredni kredit se nije dala. A znala je i ako popusti i padne, da će je prvi koji naiĊe zavrljačiti . Zato je rešila da se bori, na sve moguće načine kako bi opstala. MeĊutim sile zla, koje su htele da je oteraju toliko su bile jake, da nije mogla da sama opstane, na grani jer su je svi gaĊali i pokušavali da je smaknu. GaĊali su je kamenjem, tresli je motkama, nagovarali bezobraznu decu da je otresu. Ništa im to nije pomoglo. Onda su se setili da je pošalju na pregled. Page 29
LJUBOMORA Tako je jednog martovskog dana pošalju Zdravu Jabuku na pregled u Institut za ispitivanje psihiĉke izdrţljivosti, ( IZIPI ) u pratnji tri Plava Patlidţana. Jedan je vozio a druga dvojica su takoĊe išla na pregled. Ode Zdrava Jabuka na pregled, gde je već bilo nareĎeno da se ona proglasi trulom, bez obzira na dobijene rezultate. Shvatajući da je reĉ o unapred dogovorenom tzv. ciljanom pregledu, Zdrava Jabuka se nešto nije ni trudila, da ostavi utisak, jer nije imala na koga. Shvatila je da je to sprdnja. Na pregledu su je kuckali. Terali je da pogađa slova na daljinu. Potom je morala da popuni neki test, koji se odnosio na zavisnike od alkoholizma. Shvatila je da su pogrešili I da je test bionamenjen šljjivama. U sledećemm pregledu su uprostili test na jednu stranu. Tokom trećeg pregledu, onaj što je lupo u prvom nije hteo da je pogleda. Poslao je na sprat, kod ženske osobe, koja je spomenula gordost. Ako si Jabuka Divljakuša, odleke ti pravo da budeš gorda i da se širiš i kočoperiš na suncu. Psihološkinje je primetila da Zadravu Jabuku, nema nikavih dugodišnjih planova. Divljakuša je pokušala da joj objasni, da je to nemoguće , jer je jednogodišnja voćka. Dobro, vidimo se za godinu dana, reče psihološkinja i zaključi razgovor, nerazmišljajući da za godinu dana Zdrava Jabuka , neće ni postojati. Da će je do tada pojesti.. Svitac
Kada se vratila u Staru Gajbu držali su je tu još par dana da se kiseli, pa su je pozvali i rekli da ima dve mogućnosti. Jedna je da ide iz gajbe na bolovanje, a druga da je premeste, privremeno, u Manju Gajbu. Ona je prihvatila manje zlo, prelazak u Manju Gajbu. U Velikoj Gajbi je nastupilo opštenarodno veselje, kada je otišla. Ĉak je i grom udario u njeno drvo. Umalo se nije zapalilo. Morali su da angaţuju Vatrogasnu ekipu U svemu se radovali jedna Glavna Kruška i jedan Divlji Kesten, ali i dosta Malih Crvića i Besnih Gliista. Bilo ih je još, ali ne moţemo sve nabrajati, jer je u pitanju raznovrsna flora i fauna, ĉije mnoge vrste ljudskom rodu još nisu dovoljno poznate. U svakom sluĉaju sa odlaskom Zdrave Jabuke u Velikoj Gajbi je nastala, dugo oĉekivna Homeostaza. Svi su odahnuli i počeli da spavaju i da sistem urušavaju. MeĊutim, ni u Maloj Gajbi nije ništa bolje stanje . I tu ima dosta Crvljivih Jabuka i jedna Kruška, kojoj se dolazak Zdave Jabuke, posebno, nije svideo. Za tu priliku su joj namestili deĉiji radni sto, polomljenu stolicu i šustiklu. Zdrava Jabuka se nije uplašila, niti pobegla. Ali su i dalje nastavili da maltretiraju. Ĉak je jedan od Plavih Patlidţana, ozbiljno skrenuo paţnju kako bi opstala , da se i ona mora pokvariti, jer je većina u Maloj Gajbi kvarna i smatra To kao najveću vrlinu… Page 30
LJUBOMORA Aleksandar Georgijević Rotary club Beograd Vraĉar
Rotari Internacional Rotari na svetskom nivou ima nekoliko stalnih programa kojima se stimuliše uĉenje i promoviše mir i razumevanje, kroz razmenu uĉenika, nastavnika i edukatora, a najveći program Rotarija do danas je „Polio plus“, program iskorenjivanja deĉje paralize u svetu. Programom „Polio plus“ se vrši zaštita od deĉje paralize, ali i drugih nekoliko smrtonosnih bolesti. Ovaj program je najveći humanitarni program u svetu. Danas je ostalo svega tri zemlje u kojima još postoji poliomijelitis, a to su zemlje zahvaćene ratom. Rotari neće odustati dok se u potpunosti ne iskoreni ova strašna bolest. U ovoj misiji imamo saradnju i sa fondom Bila i Melinde
Svitac
Gejts koji su već više stotina miliona dolara donirali u ovu svrhu. Rotari Internacional danas broji više od milion i tri stotine hiljada ĉlanova u celom svetu. Iz trezora organizacije je u poslednjih ĉetrdesetak godina samo izdvojeno blizu dve stotine miliona dolara za razne stipendije osobama koje nisu ĉlanovi organizacije, a ĉiji je rad prepoznat kao vredan. U Srbiji je do sada preko Rotari klubova ostvareno više miliona evra pomoći. Tokom devedesetih je preko Rotarija doneseno i distribuirano zvaniĉnim kanalima više desetina hiljada kutija sa najpotrebnijim lekovima, ostvarene su donacije u medicinskom materijalu i opremi u vrednosti više od milion evra (medicinski aparati, kola hitne pomoći, ureĊaji…), podeljeno je više desetina hiljada paketa za liĉnu higijenu, podeljeno je više desetina hiljada paketa igraĉaka za decu, obavljene su brojne pojedinaĉne pomoći ugroţenim grupama, obavljena je akcija „Gift of life“ kojom je nekolicini beba kojima su za preţivljavanje bile neophodne operacije u inostranstvu pojedinaĉnih vrednosti od po preko sto hiljada dolara… Pored svih ovih akcija, nebrojene su akcije koje su do sada naši Rotari klubovi preduzimali i Page 31
LJUBOMORA preduzimaju. Poslednja veća akcija je zajedniĉka solidarna akcija Rotari klubova Beogada i Srbije, iz koje se izrodila pomoć u vidu izgraĊenih kuća za postradale u zemljotresu u Kraljevu. Ĉlanstvo u Rotariju U Rotary club se ulazi iskljuĉivo po pozivu postojećeg rotarijanca, koji prvo poziva potencijalnog ĉlana kao gosta u svoj klub, ceneći da isti poseduje liĉne i profesionalne kvalitete da postane rotarijanac. Za sve ove postupke postoji jasna i propisana procedura od same organizacije. Rotari je jednako otvoren za osobe oba pola koje su navršile trideset godina starosti i koje ispunjavaju kriterijume za ĉlanstvo. Osnovni kriterijumi su da je osoba vrhunski profesionalac i lider i svojoj struci, kao i da poseduje visoke moralne standarde i da poštuje najviše etiĉke vrednosti. U Rotariju nema politike i religije, to su teme o kojima se ne razgovara, a poštuju se svačija uverenja i verovanja. Rotary club nije tajno društvo, već je otvorena organizacija ĉijim sastancima se moţe prisustvovati uz prethodnu najavu. Svaki Rotary club je zvaniĉno registrovan i prijavljen
Svitac
adekvatno zakonu i propisima drţave u kojoj postoji i radi. Iz istorije Rotarija Prvi svetski Rotary club vrhunskih profesionalaca iz raznih struka, stvoren da pored druţenja bude usmeren ka pomaganju drugima u svojoj okolini, ali i ĉitavom svetu, osnovan je u Ĉikagu u ulici Diborn 23.2.1905. godine. Prvi Rotari klub su osnovali: Gustav Ler, Silvester Šile, Hiram Šori i Pol Haris. Osnovna ideja se pokazala kao odliĉna i potrebna ĉoveĉanstvu, te su se do 1921. godine osnovali klubovi na šest kontinenata, a organizacija je usvojila ime Rotari Internacional. Ideal sluţenja koji je postavljen kao cilj još 1910. godine, ostao je i danas ali u formi slogana „Service above self“. Prvi Rotari klub u Srbiji je osnovan 1928. godine u Beogradu, osnivaĉ je bio Vojislav Kujundţić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske ţelezare i suvlasnik Borskog rudnika. Svi Rotari klubovi kod nas su uspavali svoj rad izbijanjem Drugog svetskog rata. MeĊutim, ideja rotarijanstva je briţno negovana meĊu predratnim ĉlanovima i preţivelima, kao i u njihovim porodicama koje su ĉuvale klupske regalije sve do 1989. godine kada je Page 32
LJUBOMORA prvi klub obnovio svoj rad. Prvi predsednik reosnovanog Rotari kluba Beograd je bio advokat Dragan Brajer. Rotarijansku znaĉku su ponosno nosili i naš pisac i nobelovac Ivo Andrić, predsednik vlade Milan Stojadinović, matematiĉar Mika Petrović Alas, zatim pisac Tomas Man, krunisane glave Albert I Kralj Belgije, Kralj Karl VI Gustav, Princ Renije od Monaka, Ĉarls Princ od Velsa, predsednici SAD Dţon F. Kenedi, Dţordţ Buš, Dţimi Karter, Riĉard Nikson, Ronald Regan, Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Vudrou Vilson, Britanski premijeri ser Vinston Ĉerĉil i Margaret Taĉer, ali i Volt Dizni, Nil Armstrong, Baz Oldrin i mnogi drugi.
zemlje. Sve ukupno iz oko trideset klubova. MeĊu zvanicama su se našli Guverner Distrikta kome pripada naš klub Vizarion „Aris“ Zahos, više funkcionera Distrikta poput prethodnog Guvernera Dragana Brajera, dolazeće Guvernerke Vesne Baltazarević, Asistenata Guvernera Svetislava Milovanovića i Prof Dr. Predraga ĐorĊevića, a posebno moramo da pomenemo naš kumovski klub Beograd Internacional. Posebno ţelimo da istaknemo gostovanje poĉasnog ĉlana Rotari Kluba Beograd Metropoliten, gospodina akademika Nikole Hajdina, predsednika SANU.
Ceremonija osnivanja Rotari Kluba Beograd Vraĉar Ĉarter ceremonija Rotari Kluba Beograd Vraĉar je odrţana 8. aprila 2011. u restoranu Aero Klub. Bilo je veoma lepo i mi, ĉlanovi, kao organizatori smo vrlo zadovoljni, tim pre što su nam sami gosti upućivali mnoge pohvale i reĉi zadovoljstva. Imali smo ĉast i zadovoljstvo da ugostimo oko sto dvadeset naših rotarijanaca iz ĉitavog regiona, ĉak i iz Slovenije, a pre svega iz naše Svitac
Page 33
LJUBOMORA
VALJEVSKI VENAC Dok na Kličevcu,
Rumene poparce
Navijači pesme riču,
Vinom polivaju, a
Na Brđanima,
na Gradcu vodenice
Mladi petlovi kukuriču.
duboko spavaju.
Kad na Boričevcu,
Beli spomenik
Kerovi vode borbe,
Glišić Milovana,
Sedlarci, kao i uvek,
Kao prava mera
pakuju torbe.
Čuva priču , Za sva vremena
Na lepom Bairu,
o Glavi šećera.
Uz daire devojke pevaju, Tešnjarci još uvek,
U Kolubari dva,
fudbal igraju.
stanuju sada, bivši radnici, nekadašnjeg – Vistada.
Svitac
Page 34
LJUBOMORA
Svitac
Page 35
LJUBOMORA
Svitac
Page 1
LJUBOMORA
Svitac
Page 1
LJUBOMORA
Svitac
Page 2
LJUBOMORA
Svitac
Page 3
LJUBOMORA
Svitac
Page 4