Harkekin-Jedina prava nevjesta

Mišel Rajd JEDINA PRAVA NEVESTA 1.

Predsvadbena zabava bila je zaglušujuće bučna, poput kakvog džinovskog motora, a Lizi nije mogla da se seti da li joj se ikada u životu manje slavilo nego tada.

A sada još i veče u La Skali, dragi Bože, pomislila je sumorno.

Stajala je, okružena svim tim luksuzom,.u apartmanu ovog otmenog milanskog hotela, spremajući se da obuče isto tako otmenu markiranu haljinu koja je sigurno koštala više nego što je smela i da zamisli, kako bi prisustvovala otmenoj gala večeri i vrhunskom izvođenju opere u La Skali, dok je u Engleskoj njihov porodični posao bio na rubu propasti.

Nije želela da dođe na venčanje svoje najbolje prijateljice, ali njen otac je bio uporan. Njen brat Metju otišao je čak korak dalje i istinski se naljutio.

Ne budi glupa! - dreknuo je na nju. - Zar zaista hoćeš da se tata oseća još gore

nego što se već oseća zbog svega ovoga? Idi na Bjankino venčanje - rekao je Metju - a kada budeš bila tamo, poželi joj sve najbolje od mene sa tim njenim super bogatim ulovom.

Izgovorio je to sa takvom gorčinom da su se Lizine usne izvile u bolan osmeh kad se prisetila njegovih reči. Metju nikada neće oprostiti njenoj najboljoj prijateljici što se zaljubila u drugog čoveka.

Potom su Bjanka i njeni roditelji takođe izvršili ogroman pritisak na nju da dode u Milano, i na kraju joj je bilo lakše da popusti i uradi ono što su drugi želeli, uprkos tome što je ona jedino želela da bude pored oca i da mu pruži podršku.

Umesto toga, moram da se uvučem u ovu haljinu, reče Lizi sebi, sklanjajući neposlušnu loknu sa čela dok je nameštala bretele, a potom se okrenu prema ogledalu kako bi se konačno pogledala.

Ono što je videla izazvalo je zgražavanje na njenom ionako neveselom licu.

Haljina ju je stezala svuda gde nije trebalo, a srebrnastosiva boja izgledala je užasno na njenoj bledoj koži! Nije joj bilo prvi put za njene dvadeset dve godine da svim svojim srcem poželi da bude krhka i slatkasta brineta poput Bjanke.

Ali nije. Ona je bila krupna, obla, riđokosa devojka, sa neobuzdanom grivom sjajnih kestenjastih kovrdža koje je bilo nemoguće ukrotiti, bez obzira na to koliko se trudila. Koža joj je bila tako bleštavo bela da je izgledala avetinjski nasuprot srebrnastosivoj svili haljine. Kao da je gledala u duha!

Kada je pre par meseci Bjanka kupila tu haljinu kako bi je obukla za svoju veridbu, izgledala je fantastično u njoj, ali juče ju je prezrivo tutnula Lizi u ruke. ,,Ne znam ni zašto sam je kupila.

Mrzim tu boju. Dužina mi ne pristaje i landara mi oko grudi.“ Dobro, što se toga tiče, ja nemam nikakvih problema, pomisli Lizi, zagrizavši svoju punu donju usnu malim belim zubima dok je nameštala gornji deo haljine, koji je savršeno prianjao uz njene mlečnobele, jedre dojke. Pogledavši se još jednom, shvatila je da joj haljina zapravo uopšte nije stajala tako loše kao što joj se isprva učinilo. Prihvati to, Lizi, rekla je sebi odlučno, prosjakinje ne mogu da biraju, devojko, tako da…

Njenu misao prekinulo je iznenadno kucanje na vratima.

Jesi li spremna, Elizabet? - doviknula joj je kroz vrata Bjankina majka. - Ne bi trebalo da kasnimo u La Skalu.

Naravno da ne bi, pomisli Lizi suvo.

Samo još jedan minut! - uzvratila je.

La Skala ni na koga nije čekala, pa čak ni na predstavnike visokog italijanskog društva, pomislila je dok je obuvala par srebrnih salonki sa previsokim potpeticama, a zatim se okrenula prema ogledalu kako bi na usne nanela proziran sjaj. Odbila je da namaže zavodljivi jarkocrveni karmin koji joj je Bjanka dostavila uz haljinu.

Udaljivši se nekoliko koraka kako bi se pogledala poslednji put pre nego što će izaći, najednom joj postade smešno što stoji tu, u tom pozajmljenom perju, i nasmeja se prvi put nakon nekoliko nedelja. Još samo da joj njena najbolja prijateljica uturi i onaj veličanstveni dijamantski prsten koji je dobila od verenika i svi Lizini problemi bili bi rešeni. Svi porodični dugovi bili bi plaćeni u prvoj zalagaonici na koju bi naišla.

Međutim, Bjanka nije bila baš toliko darežljiva Lizi joj, naravno, nije nimalo zamerala na tome. Bjanka Moreno je bila njena najbliskija prijateljica od dana kada su se obrele u istom strogom internatu u Engleskoj, u kome su se obe osećale kao vanzemaljke.

Bjanka je došla u internat direktno iz bezbrižnog života koji je vodila u Sidneju sa svojim roditeljima italijanskog porekla. Oni su preko noći od običnih ljudi postali neizmerno bogati, kada je jedan ujak u Engleskoj umro i ostavio Bjankinom ocu u nasleđe kompaniju Moreno, sa sedištem u Londonu.

Sa druge strane, Lizi je dospela na to isto mesto nakon što je njena majka izazvala užasan skandal zbog ljubavne afere sa jednim lokalnim, i veoma oženjenim poslanikom u parlamentu. U školi su je toliko zadirkivali i maltretirali da je njen otac odlučio da je skloni iz čitave te zbrke i pošalje je u internat koji se nalazio stotinama kilometara daleko od njihovog doma.

Da li je zadirkivanje prestalo? Ne, nije. Da li je rekla to svom ocu?

Ne, nije, jer je ionako bio ojađen zbog skandala i činjenice da ih je majka napustila ponevši sa sobom sav novac koji je uspela da prigrabi. I tako je Bjanka postala njena najbolja drugarica i osoba od poverenja. Brinule su jedna o drugoj. Bjanka je bila crnokosa, crnooka i naprasita, dok je Lizi bila mnogo mirnija i tiša, sa duhom koji su slomile školske siledžije i majkom koja, nakon što je otišla, nikada više nije došla da je poseti, niti je na bilo koji drugi način stupila u kontakt s njom.

Od njihove dvanaeste godine pa do današnje dvadeset dve, ona i Bjanka su retko šta radile bez znanja one druge. Sada je njena drugarica trebalo da se

uda i uđe u jednu od najotmenijih italijanskih porodica, i uprkos tome što nije želela da bude ovde, Lizi je bila spremna da barem na neko vreme ne misli o sopstvenim brigama i da učini šta god je potrebno kako bi venčanje svoje prijateljice naredne nedelje učinila apsolutno savršenim.

Bjankina porodica platila je njen put ovamo. . Obezbedili su joj apartman u hotelu i garderobu za svaku priliku, premda su to uglavnom bile stvari koje Bjanka više nije imala nameru da obuče.

Ona im je bila zahvalna, istinski, budući da u suprotnom ne bi mogla sebi da priušti da dođe, bez obzira na to šta njen otac govorio. I tako je sada bila na dvonedeljnom odmoru od porodičnih problema, uveličavajući veselja koja su prethodila Bjankinom raskošnom venčanju sa njenim superbogatim i supersofisticiranim momkom.

Bio je to Lučano e Đ noveze Marčelo de Santis, tridesetčetvorogodišnji vlasnik ogromnog bankarskog carstva De Santisovih za najbliže prijatelje Luk. Lizi najednom oseti kako joj neka neobična jeza struji kroz kičmu i ona žustro dohvati čipkani pojas sa kreveta i zaveza ga oko struka, poželevši iz dubine duše da joj se ovako nešto ne dešava svaki put kad dopusti sebi da pomisli na njega.

Bio je poseban - istinski zastrašujuća kombinacija umerenosti, uglađenosti i prefinjenosti sa jedne, i strastvenog i seksi izgleda sa druge strane, dodatno pojačanog njegovom tamnom, zategnutom kožom. Bjanka je sve vreme obigravala oko njega poput kakve umiljate mačkice, što ga je naizgled zabavljalo, ali Bjanka je bila Italijanka, a Italijani su kao narod takvi, otvoreniji, topliji i neposredniji od Britanaca - mene, pomisli Lizi žalosno.

Ona nikada nije obigravala ni oko jednog muškarca, niti je mogla da zamisli sebe kako to čini - zbog čega je jeza koju bi osetila pri pomisli na Luka de Santisa unosila još veći nemir u njeno srce. Nije bio njen tip. Zapravo, bio je isuviše od svega. Isuviše visok, isuviše vitak i zategnut, isuviše seksi i zgodan - isuviše kul i zastrašujuće zagonetan, nabrajala je u sebi, a potom je okačila malu srebrnu večernju torbicu na rame i uputila se prema vratima.

Sreli su se samo jednom pre njenog dolaska u Milano, u Londonu, nekoliko meseci ranije, na večeri koju su Bjankini roditelji priredili kako bi upoznali svog budućeg zeta sa svojim engleskim prijateljima. Luk je toliko zaprepastio Lizi da je tokom čitave večere jedva uspevala da odvrati pogled od njega. Bio

je tako daleko od predstave koju je imala o muškarcu kakav bi se svideo njenoj prijateljici.

Kako ti se čini? - upitala ju je Bjanka.

Zastrašujuće - odgovorila je, jer je još te večeri prvi put osetila jezu. - Na smrt me plaši.

Bjanka se samo nasmejala, mada, ona svemu smejala. Uostalom, bila je srećna, ponovo zaljubljena, negde visoko u oblacima.

Navići ćeš se na njega, Lizi - obećala je. - Uopšte nije tako savršen kad ga malo bolje upoznaš.

Zaista?

Drugi put sam ga videla tek pre nedelju dana, prisetila se kada je pritisla dugme kako bi pozvala lift. Došao je u hotel po Bjanku i zatekao je Lizi, koja je upravo bila stigla u Milano, kako stoji na recepciji. Prišao joj je - što nije bilo ništa neobično, s obzirom na besprekorne manire koje je posedovao, shvatila je. Međutim, to je nije sprečilo da još jedanput oseti jezu kako joj struji niz kičmu.

Razljutilo ga je što je Bjanka nije sačekala na aerodromu, a kada je rekla da nije ni očekivala da je neko dočeka, na njegovim punim senzualnim usnama pojavi se izraz negodovanja.

Smiren, odsečan i naviknut da izdaje naređenja ljudima koji su ga okruživali, Luk je odmah preuzeo na sebe dalju organizaciju njenog dolaska. Pobrinuo se da dobije jedan od, prema rečima recepcionera, najlepših apartmana, a čak ju je i otpratio do gore kako bi se uverio da je to istina.

Sledeći drhtaj usledio je kada joj je jagodicama prstiju blago dotakao donji deo leđa kako bi je sproveo iz lifta. Odskočila je od njega kao oparena.

Odmah se osetila glupo zbog toga, ali umesto da je pogleda onim svojim čvrstim, neprobojnim pogledom, Luk samo pusti da mu ruka padne niz telo i, na njenu beskrajnu radost, ne reče ništa.

Sada je čekala isti taj lift kako bi se spustila u predvorje hotela gde su se svi okupljali kako bi popili piće pred polazak. Iako je prethodne nedelje izbegavala Luka de Santisa poput kuge, Lizi je sumnjala da joj večeras neće poći za rukom da ga izbegne.

Zabava je bila isuviše mala, a lože u La Skali isuviše intimne. Jedino što je

mogla da učini bilo je da ne sedne u istu ložu gde i on.

Na zidu pored lifta bilo je jedno ogromno ogledalo u teškom, mesinganom ramu, i ona mu se približi kako bi zagladila kovrdžu koja joj je u međuvremenu pala na čelo. Međutim, ona ponovo pade na isto mesto, poput kakvog malog buntovnika. Znala je da nije trebalo da veže celu kosu jer je ionako nikada nije slušala. Ipak, da je pustila da joj te neukrotive sjajne lokne padnu na ramena, njeno lice bi izgledalo bleđe a njene sivozelene oči još krupnije.

Kao uplašeni zeka, pomislila je, nabravši nos dok je ispravljala jednu kovrdžu, da bi je potom pustila i posmatrala kako ponovo poprima svoj prvobitan oblik.

I baš tada vrata lifta su se otvorila i pred njom se pojavi niko drugi do on lično. Pogledi im se na trenutak susretoše. Shvativši kako ju je zatekao dok je pravila smešne grimase pred ogledalom, Lizine obraze obli rumenilo.

I ti si odseo ovde? Nisam znala… - bilo je sve što je uspela da izusti.

On gotovo neprimetno raširi svoje oči, neobične zlatne boje.

Dobro veče, Elizabet.

Uvek ju je, tim svojim dubokim glasom i jakim italijanskim akcentom, oslovljavao sa Elizabet.

Ulaziš?

Ulazim, do đavola, pomislila je, dopustivši sebi da ga nakratko osmotri. Nosio je strogo crno svileno večernje odelo i bio je nehajno naslonen na zid lifta, što je trebalo da donekle umanji njegovu visinu i moćnu, zanosnu pojavu, ali to se nije desilo.

Na samu pomisao da će opet biti zatvorena s njim u liftu noge su joj se na trenutak oduzele, ali je ipak uspela da nabaci smešak na lice i da uđe unutra, okrenuvši mu leđa i posmatrajući kako se vrata pred njom zatvaraju.

Skučenim prostorom u kome su se nalazili vladala je samrtna tišina. Mogla je da oseti njegove oči na sebi. Bila je toliko napeta da je čvrsto zagrizla svoju me- kanu donju usnu.

-

Izgledaš baš lepo večeras - rekao je.

Lizi duboko uzdahnu. Veoma je dobro znala kako je izgledala i šta je on video - sirotu najbolju prijateljicu utegnutu u haljinu koju je njegova verenica nosila pre samo dva meseca na zabavi u Londonu.

Ne izgledam - odgovorila je kratko.

Osetila je ogromno olakšanje kada su se vrata lifta otvorila i pred njima se ukazao elegantan hotelski bar. Kada je zakoračila da izađe, njegovi prsti ponovo dotakoše isto mesto na njenim leđima, ali ona se ovaj put ukopa u mestu.

To nije bilo fer. Zašto se uvek ponašala tako čudno u njegovom prisustvu?

Hoćemo li? - upitao je strpljivo.

Lizi pođe napred, svesna njegovih prstiju koji su i dalje počivali na njenim leđima, kao da je namerno izaziva zbog njenih glupavih ispada. Prva osoba koju je ugledala bila je Bjankina majka, koja je izgledala savršeno u jednostavnoj, ali besprekorno skrojenoj crnoj haljini, dok joj je vrat krasila zaslepljujuće bleštava dijamantska ogrlica.

Tu si, Lizi - rekla je, pohitavši prema njima sa nervoznim izrazom koji je pretio da pomrači njeno još uvek prelepo lice.

Lučano - pozdravila ga je, i pogled joj se nakratko zaustavi na licu njenog budućeg zeta, da bi se ubrzo potom vratio na Lizi. — Moram hitno da popričam s tobom, draga - zamolila ju je.

Naravno.

Lizi se osmehnu ovoj vitkoj, elegantnoj ženi, inače jednoj od onih osoba koje su uvek bile zabrinute zbog nečega - a posebno onoga što se ticalo njene lepe ćerke. Šta je Bjanka sad uradila? - upita Lizi.

Mislila je da načini duhovit komentar, ali tek kada je muškarac koji je stajao

iza nje rekao: - Ništa, nadam se - ona shvati da se izlanula.

Sofija Moreno preblede. Lizi pokuša nekako da popravi situaciju jer je još ranije primetila da se Sofija ne oseća prijatno u Lukovom prisustvu.

Salila sam se - rekla je oštro, možda čak isuviše.

U sledećem trenutku Luk se nagnuo preko njenog ramena kako bi utisnuo dva ovlašna poljupca na Sofijine obraze.

Stojeći tu, zarobljena između topline njegovog tela i Sofijine uštogljenosti, Lizi oseti trunku stida jer je Lukov postupak očigledno trebalo da ublaži napetost njegove buduće tašte.

Ostavljam vas da razgovarate - promrmljao je, i tek onda konačno sklonio ruku s njenih leđa.

Uputio se prema baru kako bi pozdravio nekolicinu prijatelja, a Lizin pogled je, uprkos tome što to nije želela, sve vreme bio prikovan za njegov elegantan hod i odlučne korake njegovih dugih nogu.

Lizi, moraš da mi kažeš šta se dešava s Bjankom - rekla je Sofija Moreno zabrinuto, i Lizi naglo skrenu pogled prema njoj. Čudno se ponaša i kao da ne mogu da izvučem nijednu prijatnu reč iz nje.

Sada bi već trebalo da stoji ovde pored Lučana i da pozdravlja goste, ali kad sam, nakon što sam pokucala na tvoja vrata, otišla do njenog apartmana, ona još nije bila ni obučena!

Za ručkom ju je bolela glava i otišla je u sobu da odmori prisetila se Lizi, mršteći se. - Možda je zaspala.

Sto objašnjava izgužvanu posteljinu - reče Bjankina majka napeto. -1 to kako je izgledala, kao da se upravo probudila.

Dajte joj još nekoliko minuta da dođe sebi - predloži Lili blago.

- Ukoliko se ni tada ne pojavi, otići ću gore da proverim šta se događa.

-

S obzirom na to kako je loše raspoložena, samo sa tobom će hteti da razgovara, draga - reče Sofija zabrinuto.

A ne sa svojim verenikom?, upita se Lizi začuđeno, a zatim uze gospođu Moreno pod ruku i povede je ka mestu na kome se okupila većina gostiju.

Nekoliko sekundi kasnije toplo ju je pozdravio Bjankin otac, o Đ rđo, i upoznao je sa jednim Bjankinim rođakom koga nikada ranije nije videla.

Vito Moreno je bio otprilike njenih godina, obdaren zgodnim izgledom Morenovih i parom nasmejanih plavih očiju.

Znači, ti si Elizabet - rekao je. - Čuo sam puno toga o tebi od kad sam stigao danas popodne.

Od koga? - upita Lizi.

Od moje drage rođake, naravno - odgovori Vito, šarmantno se osmehujući. Bjanka mi je rekla da si je ti spasila od ludila kada je morala da napusti Sidnej i dođe u Englesku kako bi pohađala „najužasniju školu na svetu“.

A, ti si od Morenovih iz Sidneja! - uzviknu Lizi.

— Prepoznala sam akcenat.

Bio sam Bjankina osoba od poverenja pre nego što si ti zauzela moje mesto rekao je.

Ti si taj rođak? - upita Lizi sa širokim osmehom na licu. -1 ja sam čula puno toga o tebi.

Baš šteta, sad više nemam nijednog keca u rukavu - reče Vito, duboko uzdahnuvši.

Pred Lizinim očima najednom se pojavi duguljasta čaša ispunjena penušavim šampanjcem, i ona podiže pogled i prihvati je od Luka koji se iznenada stvorio pored njih.

Hvala… - promrmljala je.

On samo klimnu glavom i odšeta, isto onako iznenada kao što se i pojavio, ostavljajući Lizi… zbunjenu.

Potom je Vito nešto rekao i ona načini ogroman mentalni napor kako bi odagnala Luka de Santisa negde u neki skriveni ugao, poželevši da tamo zauvek i ostane. Minuti su prolazili, bar se polako punio gostima, a od Bjanke i dalje nije bilo ni traga ni glasa.

Neki su već postajali nestrpljivi i nervozno su bacali pogled na sat.

Lizin pogled odluta prema Luku de Santisu. Stajao je po strani i pričao mobilnim telefonom, a prema na- petom izrazu njegovog lica nije se baš moglo reći da je srećan.

Da li je razgovarao sa Bjankom? Ne bi je čudilo, jer ga je i ranije viđala ljutog zbog Bjankine navike da kasni.

Pa, moraćeš da se navikneš, rekla mu je u sebi dok ga je posmatrala kako zatvara mobilni i ubacuje ga u džep sakoa.

Bjankin nedostatak osećaja za vreme i prostor bio je nešto na čemu su joj njena majka i Lizi oduvek zamerale. Luk će moći da se smatra pravim srećnikom ukoliko se Bjanka pojavi na vreme u crkvi sledeće nedelje.

Kako su se minuti razvlačili, čak je i Lizi morala da se bori sa potrebom da neprestano pogleda na svoj ručni sat, dok je Sofija Moreno svako malo bacala nestrpljive poglede prema njoj. I baš kada je htela da se izvini i ode da proveri šta se događa sa Bjankom, začuo se žagor iz pravca lifta.

Svi okrenuše glave u tom smeru. Muk koji je usledio mogao je da se seče nožem jer je pred njima, konačno, stajala Bjanka, lepa poput priviđenja i obučena u sa- vršeno skrojenu svilenu haljinu boje zlata. Kosa joj je bila jednostavno pokupljena u punđu na temenu, otkrivajući njeno prefinjeno lice i vitak, baršunast vrat.

N’a ušima i dekolteu blistali su joj dijamanti.

Sa tijarom u kosi bila bi poput prave princeze, pomisli Lizi, ponosna na svoju prijatelicu, dok su Bjankine krupne oči boje tamne čokolade prelazile preko gostiju. Njene meke usne izvile su se u izraz izvinjenja.

Oprostite što kasnim - reče Bjanka tiho, i svi kao jedan klimnuše glavom u odobravanju. Izvinjenje je bilo prihvaćeno. ,,To je moja hrabra devojčica“, učini se Lizi da čuje Vita kako tiho mrmlja, i ona mu uputi jedan oštar pogled, ali ništa na njegovom izrazu lica nije ukazivalo na takvu opasku.

Zatim je Luk pošao napred kako bi prihvatio Bjankine tanane prste i podigao ih do svojih usana. Šta god da je rekao svojoj verenici, njene oči su najednom zablistale, a na njenim prelepim usnama pojavio se ovlašan smešak.

On je voli, pomisli Lizi u tom trenutku. Nije znala zašto, ali nešto je steže u grlu. Blago se namrštivši, sklonila je pogled sa dvoje zaljubljenih, da bi ubrzo potom shvatila i da je neprijatan osećaj od malopre već iščezao.

Do opere su se prevezli limuzinama. Vito Moreno je očigledno bio zadužen da to veče bude njen pratilac. Zasmejavao ju je, i kako je noć odmicala, bivala je sve opuštenija. La Skala je bila fantastična, iskustvo u kome je Lizi istinski uživala - prevashodno jer je uspela da izbegne da je smeste blizu uznemirujućeg verenika njene najbolje prijateljice. Nakon toga su se svi skupa odvezli na večeru u jednu predivnu palatu iz šesnaestog veka izvan Milana.

Sve se odvijalo u visokom stilu, a pored hrane i pića bilo je i plesa, i budući da je Vito neprestano dolivao vino u njenu času, Lizi je do trenutka kada je Luk de Santis prišao njenoj stolici i zamolio je za ples već bila blago pripita.

Nekoliko sekundi pokušavala je da smisli izgovor da ga odbije, ali onda je osetila njegove prste na svom laktu i uprkos tome što to nije želela, u sledećem trenutku bila je na nogama.

Hajde - rekao je Luk suvo. - Svi očekuju da mladoženja otpleše barem jedan ples sa glavnom deverušom.

Lizi pomisli kako je to trebalo da se desi tek nakon venčanja, ali ponovna jeza koja je prostrujala njenim telom oduzela joj je dah i premda je htela to i da mu kaže, nije uspevala ništa da prozbori.

Svetlo je bilo prigušeno, a muzika spora romantična balada, koju je izvodila pevačica sa izuzetno dubokim i senzualnim glasom. Dok su se polagano kretali po podijumu, osetila je kako srce počinje sve snažnije da joj lupa.

Toplina njegovog toplog mišićavog tela bila je gotovo nepodnošljiva.

Opusti se — prošaputao je nakon nekoliko sekundi. -I uživaj.

Lizi je podigla glavu, uhvatila njegov prodoran pogled i osetila kako joj obrazi gore.

Samo nisam navikla da…

Budeš tako blizu muškarca? - upitao je.

Da plešem u ovim cipelama! - ispravila ga je uzbuđeno. - To što si rekao nije bilo baš fino.

On se samo nasmejao, zvonko i uznemirujuće intimno.

Ti si baš neobično neko stvorenje, Elizabet Hadli - rekao je. Veoma si lepa, ali ne voliš kad ti to kažu. Napeta si kad si sa mnom, a kad si sa ženskarošem poput Vita Morena, potpuno si opuštena.

Vito nije ženskaroš - odbrusi Lizi. - Isuviše je ležeran da bi bio ženskaroš.

Pozovi bilo koji broj u Sidneju i samo pomeni njegovo ime.

Ovo je bilo cinično, a ne šaljivo, primeti Lizi.

Pa, meni se dopada - tvrdoglavo je izjavila.

Vidim da te je već obrlatio.

Ni to nije baš fino!

On naglo povi glavu, približavajući svoje usne njenom i dalje zažarenom obrazu.

Otkriću ti jednu tajnu, bella mia, ja baš i nisam toliko fin.

Bio je tako blizu da je mogla da oseti njegov muževan miris. Lizi zabaci glavu unazad.

Pa, bolje bi ti bilo da budeš fin prema Bjanki - upozorila ga je odano.

On se samo nasmejao i ponovo se uspravio, a potom ju je privukao još bliže sebi, kako bi nesmetano mogao da kontroliše njene pokrete. Bio je dosta viši od nje, te su se njene oči nalazile u visini njegove jake, isklesane brade. Nisu više ništa rekli, samo su nastavili da plešu, a previše popijenih čaša vina bilo je krivo za to što je Lizi bila neizdrživo svesna svega u vezi s njim.

Oduševljavala ju je čak i glatkoća njegovog svilenog revera pod njenim prstima, kao i bleštava belina njegove košulje nasuprot maslinastim tonovima njegovog tena.

Bio je predivan. Nije bilo svrhe to poricati. Sve na njemu bilo je jednostavno savršeno, od njegove glatke, sjajne satenaste crne kose, pa sve do njegovog vrlo italijanskog nosa i prelepih čulnih usana.

Do ušiju im je i dalje dopirao onaj dubok, senzualan ženski glas.

Lizi oseti kako je ta pitka melodija celu obuzima, poput vina koje je pila čitavo veče, te zatvori oči i pusti da je osećaj ponese. Prsti njegove leve ruke obavijali su njene, dok mu je druga šaka počivala na njenim leđima. Lizi kao da nije primećivala da je prstima leve ruke gladila njegov svileni rever, niti da mu se toliko približila da je njen topao dah obavijao njegov vrat. Ona se samo kretala onako kako ju je on vodio, svesna napetosti svog tela.

Njegova šaka na njenim leđima pomerila se nešto više i nežno je primakla još bliže.

Bilo je - lepo. Nije ni primetila koliko se opustila i približila mu se sve dok svojim usnama nije okrznula njegov vrat i okusila ga vrhom jezika.

Najednom se trgnuvši, Lizi otvori oči i odskoči unazad. Shvativši šta je učinila, osetila je blagu nesvesticu, propraćenu strahovitim stidom.

Gospode, pa ona je upravo okrznula usnama vrat Bjankinog verenika i dotakla ga vrhom jezika!

2.

Bože dragi… - procedi Lizi izbezumljeno.

Pa oni čak nisu više ni plesali! A on ju je posmatrao jednim od onih začikivačkih osmeha koji titraju na rubovima usana.

Spuštajući pogled na njegov vrat, Lizi zažele svim svojim uznemirenim srcem da se zemlja otvori i celu je proguta.

— Žao mi je… - prošaputala je, zakoračivši unazad tako nespretno da se umalo saplela na svojim vrtoglavo visokim štiklama.

Zapravo sam prilično polaskan… komplimentom - rekao je mirnim glasom, ispruživši ruku da je pridrži. - Na sreću, predosetio sam da će doći do nečeg sličnog, te zato sada stojimo napolju, na terasi, daleko od radoznalih pogleda…

Napolju… ? Zbunjeno se osvrnuvši oko sebe, Lizi otkri da su zaista stajali na zamračenoj terasi za koju nije ni znala da postoji.

Koliko li je bila opsednuta njime kad je uspeo da je provede kroz otvorena dvokrilna vrata na svež večernji vazduh a da ona toga uopšte ne bude svesna?

Načinila je još jedan korak unazad, sada izvan njegovog dometa, i ovaj put joj pođe za rukom da se ne zatetura. U pozadini se i dalje čula prijatna muzika.

Lizi se ledila krv u žilama. Želela je da umre na licu mesta. Nije smela da gleda u njega, niti je znala šta da kaže u svoju odbranu.

Sa druge strane, on je bio beskrajno opušten, naslonjen na masivnu kamenu ogradu, ruku prekrštenih preko širokih grudi, i ona je imala nepogrešiv osećaj da je apsolutno uživao u ovoj situaciji.

Krivo je vino - rekao je blago.

Lizi klimnu glavom, zahvalna zbog izgovora koji je smislio, kad već ona nije.

Nisam navikla da toliko pijem…

Ne - složio se.

-A Vito…

Ti je stalno dolivao još u čašu.

Nije nameravala to da kaže, ali čuvši njega kako to izgovara, Lizi podiže glavu i pogleda ga pravo u oči.

Nije! - pobunila se, a potom je progutala pljuvačku i bespomoćno dodala: - Ili

jeste?

Jadna Elizabet - promrmljao je Luk. - Prevarena najstarijim trikom na svetu.

Lizi se najednom seti šta je učinila, te ponovo pognu glavu i pokaza rukom prema dvokrilnim vratima.

Mislim da bi trebalo…

Da se vratiš unutra kako bi te još malčice napio?

Ne. Njeni prsti se skupiše u pesnice i ona besno stisnu usne.

Imaš veoma bezobrazan smisao za humor, signore.

A ti, signorina, imaš veoma vlažan jezik i tople, meke usne.

Ovo je bila kap koja je prepunila čašu. Lizi nije mogla više da podnese njegovo sprdanje na njen račun. Napravivši zaokret na potpetici, uputila se prema vratima. Šta vas dvoje radite ovde sami? - najednom se začuo ženski glas.

Ništa, ali baš ništa u njene dvadeset dve godine nije učinilo da se Lizi oseti tako loše kao kada je njena lepa, srećno zaljubljena i odana najbolja prijateljica zakoračila na terasu.

Tvojoj glavnoj deveruši je na trenutak pozlilo - odgovori Luk mirnim tonom.

- Izašli smo da udahne malo svežeg vazduha.

Jedva uspevajući da se održi na nogama, Lizi oseti kako joj se utroba steže od krivice i stida kada joj je Bjanka prišla i brižno je upitala: - Jesi li bolje, draga? Gospode, Lizi, potpuno si prebledela!

- uzviknula je.

-

Za to je kriv tvoj rođak - reče Luk. - On je taj koji joj je dolivao vino u čašu čitavo veče.

Vito? Bezobraznik jedan! A rekla sam mu da te čuva umesto mene…

Bjanka priđe Lizi i nežno je zagrli.

Pored tvog oca, tako strogog i konzervativnog, nisi navikla na kasne noćne izlaske, zar ne, draga? U stvari, ti uopšte nemaš naviku da piješ alkohol!

Moj otac nije tako loš - promrmlja Lizi, osećajući se još neprijatnije zbog Bjankine opaske.

Ne, još je gori - uzvrati Bjanka prekorno, ne čineći ništa da prikrije svoju ljutnju prema Lizinom ocu, čoveku koga je i dalje krivila jer je rasturio njenu ljubavnu vezu sa Metjuom dve godine ranije. — Zapravo sam iznenađena što te je uopšte pustio da dođeš ovamo, znajući da ćeš uživati. Čak sam morala i da ti obezbedim garderobu da ne bi nosila one užasne skromne prnje koje te tera da oblačiš. Želeći da izađe iz sopstvene kože zbog Bjankinih okrutnih izjava, Lizi se upita nije li to možda kazna za ono što je radila sa Bjankinim čovekom. Ne njeno ogromno iznenađenje, Luk de Santis je stao u njenu odbranu.

Dosta je bilo, draga — rekao je Bjanki. — Skromnost nije greh.

Osim toga, tvoja prijateljica ima glavobolju - dodao je. - To što brbljaš o stvarima o kojima Elizabet radije ne bi pričala preda mnom nikako joj neće ublažiti bol.

Oprosti mi, Lizi, prava sam alapača! - reče Bjanka pokajnički.

- Nego, šta kažeš na to da te otpratim do hotela? Mogle bismo obe ranije da legnemo. Luk mi neće zameriti, zar ne, cara?.

Ovo bi moglo da bude gore samo ukoliko bi sada iskočio kakav miš iz rupe i ispričao Bjanki celu i užasnu istinu o tome zašto je njena najbolja prijateljica

stajala ovde sa njenim budućim mužem, pomisli Lizi sa knedlom u grlu. Bila je na ivici suza.

Naravno da neću - reče Luk spokojno.

Ne, zaista… - zausti Lizi, gotovo izgrižena mržnjom koju je osećala prema samoj sebi. — Ne mogu da ti dopustim da odeš sa sopstvene zabave. Vito je rekao da će poći uskoro, kako bi se naspavao zbog džet-lega. Vratiću se u hotel s njim.

Ne, neću ni da čujem za to! — odlučno odbrusi nje- na najbolja drugarica. — Vito može da pođe sa nama, da ga nagrdim zato što te je napio. Luk će nam obezbediti prevoz do tamo.

Luk de Santis se poslušno uspravi i pođe prema dvokrilnim vratima. Lizi je stajala povijene glave, ne želeći da ga pogleda dok je prolazio pored nje i Bjanke.

Trebaio je da prizna, morala je da prizna - ali kako? Bjanka bi bila šokirana.

Možda joj nikada ne bi oprostila. Njihovo prijateljstvo zauvek bi bilo uništeno.

Ali šta ako joj Luk prvi kaže? Sta ako on misli da bi ta priča zabavila njegovu verenicu? Kako će ona živeti s tim ako on to učini?

Spremale su se da uđu u limuzinu kada je Luk dotakao Lizino rame.

Ne čini to, nikada ti neće oprostiti - upozorio ju je šapatom, tako da je samo ona mogla da ga čuje, kao da je čitao njene misli.

- A ako imaš imalo razuma, držaćeš se podalje od Vita Morena dodao je smrknuto.

Potom se okrenuo prema svojoj verenici kako bi na njene usne spustio jedan kratak poljubac za laku noć.

Vitovo društvo u kolima znatno joj je olakšalo vožnju jer je mogla da se pretvara da drema dok su on i Bjanka razgovarali. Obuzeta svojim mislima, jedva da je primetila da su potiho vodili žustar razgovor, ali pretpostavila je da ga Bjanka prekoreva zbog onoga sa vinom, te ih nije ni slušala.

U svakom slučaju, ona jeste imala glavobolju, i to jednu od onih koje

probadaju mozak i nemaju nameru da prestanu u neko skorije vreme. Pošto su Bjanka i Vito odlučili da popiju još jedno piće u hotelskom baru, Lizi se izvinila i šmugnula u svoju sobu gde je provela noć sa glavom zabijenom pod jastuk, trudeći se da zaboravi ono što je uradila.

Ispostavilo se da je ipak trebalo da sluša sinoćni razgovor ono dvoje, što je shvatila narednog jutra kada je začula besomučno kucanje na vratima svoje sobe. Da jeste, možda bi uspela da nagovori Bjanku da ne počini najveću grešku u životu, ali sada je samo stajala i zaprepašćeno slušala ono što joj je Sofija Moreno govorila u pauzama između očajničkih jecaja.

Otišla je! - vrisnula je Bjankina mamma histerično kada je Lizi otvorila vrata.

- Spakovala je sve svoje stvari usred noći i napusila je hotel! Za sve ovo vreme nije pokazala nijedan jedini znak da su planirali ovako nešto! Kako je mogla? Kako je on mogao? Sta će ljudi reći? A tek Lučano? Gospode, mislim da neću moći ovo da podnesem! Odbacila je predivnu budućnost! Kako je mogla to da nam učini? Kako je tvoj blesavi brat mogao da se pojavi ovde i da je tek tako odvede?

-Metju? - procedi Lizi u neverici. - Jeste li sigurni da je reč o mom bratu, gospođo Moreno? - upitala je uznemireno.

Naravno da mislim na Metjua! — odbrusi starija žena nestrpljivo. Doputovao je juče popodne, izgleda. Krio se u Bjankinom kupatilu kada sam sinoć ušla u njenu sobu! Možeš li to da zamisliš? Ona je bila obučena, a krevet nenamešten! Dio mio, nije bilo tako teško pretpostaviti šta se dešava!

Jesi li bila upoznata sa njihovim planom, Elizabet, jesi li?

Ne! - uzvrati Lizi odbrambeno. -1 ja sam šokira- na kao i vi!

Nadam se da je to istina — reče gospođa Moreno hladno. - Jer ti u suprotnom nikada neću oprostiti!

Isprva sam pomislila da je otišla sa Vitom - promrmlja Lizi zbunjeno.

Sa Vitom? Pa oni su rođaci! Da li ti to pokušavaš da napraviš ovu situaciju još gorom nego što već jeste?

Budući napadnuta, Lizi je samo mogla da procedi kratko izvinjenje.

Sada će neko morati da saopšti ovu užasnu vest Lučanu prošaputa Bjankina majka. - Bjanka mu je ostavila poruku, ali on je sinoć otišao u svoju vilu na jezeru Komo kako bi je pripremio za naš sutrašnji dolazak, a moj muž je otišao poslom do grada. Još uvek ne zna da nam je njegova sumanuta ćerka uništila živote!

Vila De Santisovih nalazila se na vrhu stenovitog brežuljka, a njene limunžute zidove obasjavali su meki popodnevni zraci sunca.

Lizi oseti napetost u stomaku kada je zakoračila iz vodenog taksija na privatni dok sa sveže ofarbanim drvenim daskama koje su bleštale na blistavom suncu. Brodica koja je već bila usidrena pored je svojim luksuznim izgledom u potpunosti unižavala skromni brodić koji ju je upravo dovezao ovamo.

Bjankin otac je uredio da je auto preveze do Belađa. Prvo su mislili da Luku saopšte vesti telefonom, ali na kraju su odlučili da mu se to ipak kaže oči u oči. o Đ rđo Moreno je nameravao da to lično učini, ali izgledao je tako loše da se Lizi ponudila da pođe umesto njega.

Imao je problema sa srcem, a ona se osećala odgovornom. Kako da se i ne oseća kad je njen brat bio uzročnik svega ovoga? Nakon gluposti koju je počinila prethodno veče, najmanje što je mogla da uradi bilo je da se suoči sa Lukom de Santisom.

Dok je hodala prema masivnoj ogradi od kovanog gvožđa, prožimala ju je ona dobro znana jeza. Iza sebe je mogla da čuje zvuk motora vodenog taksija koji se polako udaljavao. Osećala se kao da je upravo iskrcana na najgorem mestu na svetu.

Sa druge strane ograde pojavio se čovek koji ju je prvo prostrelio svojim tamnim očima, odmerivši je potom od glave do pete. Mora da je izgledala užasno, sa raspuštenom neobuzdanom kovrdžavom kosom koja je uokvirivala njeno bledo lice. I dalje je na sebi imala istu zelenu bluzu i bele pantalone koje je navukla u žurbi kada je Bjankina majka tog jutra pokucala na vrata njene hotelske sobe.

— Mogu li da vam pomognem, signorina?. - upitao je čovek na hladnom, učtivom italijanskom.

Lizi ovlaži usne vrhom jezika.

— Imam pismo za gospodina De Santisa - objasnila je. - Moje ime je Elizabet Hadli. Čovek klimnu glavom, pritisnu jedno dugme na svom mobilnom telefonu i prisloni ga na uvo, ne skida- jući ni na trenutak pogled s nje dok je tiho razgovarao s nekim sa druge strane. Potom je opet klimnuo glavom, otključao kapiju i otvorio je.

— Možete da se popnete gore, signorina - saopštio je zvanično.

Lizi promrmlja jedno ,,hvala“ i baš kad je zakoračila na prvi stepenik, iznenada se seti nečega i naglo zastade.

Biće mi potreban vodeni taksi za povratak u Belađo - rekla je.

- Nisam se setila da zamolim onaj što me je dovezao da me sačeka.

Pobrinućemo se za to kad budete hteli da krenete nazad — reče ljubazno čovek.

Rekavši još jedno tiho ,,hvala“, Lizi nastavi da se penje starim kamenim stepeništem, na čijem vrhu je zatekla mekane zelene travnjake i brižno uređene vrtove, kao i stazu koja je vodila ka ogromnoj terasi u kamenu, iza koje je stajala vila sa svojim dugačkim prozorima kroz koje je, kada su šaloni bili otvoreni, dopirao svež povetarac sa jezera.

Prelepo, pomislila je, ali to je bilo sve što se ticalo njenog zapažanja. Bila je isuviše uznemirena i nervozna i dozlaboga uplašena, iskreno govoreći.

Jedan drugi čovek dočekao ju je na terasi. Gotovo neprimetno se naklonio i pokazao joj rukom da pođe za njim. Unutar vile je bilo prijatno, moglo se čak reći i pomalo sveže. Na zidovima toplih boja nalazile su se predivne tapiserije i slike u kitnjastim zlatnim ramovima. Kada su došli do teških izrezbarenih dvokrilnih vrata, čovek je pokucao, a zatim je otvorio jedno kri- lo, pomerio se u stranu i pokazao Lizi glavom da uđe.

Pre nego što će nastaviti dalje Lizi duboko udahnu, te prođe pored sluge i uđe u velelepnu prostoriju sa visokom tavanicom i dugim uskim prozorima, kroz koje je sobu preplavljivala meka zlatasta svetlost. Zidovi su bili svetli, a nameštaj taman i robustan poput drvenog poda pod njenim nogama,

uglancanog do visokog sjaja. Police krcate knjigama ispunjavale su uzane niše; na jednom zidu dominirao je masivan kameni kamin. Lizin pogled prvo je prešao preko starinskih stolica pre- svučenih tamnocrvenim somotom i elegantnih sofa, da bi se konačno zaustavio na teškom izrezbarenom stolu smeštenom između dva prozora - i čoveku koji je mirno stajao za istim.

Lizi istog trenutka oseti kako joj se grlo suši a srce silazi u pete.

Već je saznao za Bjanku, shvatila je. To se sasvim jasno videlo na njegovom hladnom, skamenjenom izrazu lica.

Imaš pismo za mene, zar ne? - upita je suvo Luk de Santis.

Ništa od pozdrava, ništa od pokušaja da joj barem malčice olakša ovu situaciju.

Kako… Kako si znao? - usudi se Lizi da pita.

Njegove oči nakratko se zaustaviše na njenom licu, a zatim opet odlutaše negde u stranu.

Trebalo je da postane moja žena. To ju je činilo ranjivom kada je reč o izvesnim grabljivcima, te sam poslao svoje ljude da danonoćno motre na nju.

Ali nisu je sprečili da pobegne sa Metjuom? Lizi je poželela da mu postavi naglas to pitanje, ali način na koji je stajao tamo u svom čeličnosivom poslovnom odelu i sa licem kao isklesanim u kamenu učinio je da se ono pretvori u otvrdlu knedlu u njenom grlu. Jedino je smogla snage da zakorači napred, uprkos tome što se osećala kao da hoda po trnju.

Došavši do ivice stola, spustila je pismo na radnu površinu. Čula je otkucaje sopstvenog srca kako joj odzvanjaju u ušima dok ju je on nekoliko trenutaka netremice posmatrao, da bi potom uzeo pismo sa stola i nepomično stajao neko vreme pre nego što će ga konačno otvoriti.

Nakon toga je usledila duga, neprijatna tišina, dok je čitao reči kojima je Bjanka odlučila da se oprosti od njega. Lizi je takođe nepomično stajala, kao okamenjena, očiju prikovanih za njegovo ozbiljno tamnoputo lice, ubeđena da ga je samo snaga njegovog urođenog ponosa sprečavala da se pretvori u slomljenog i očajnog čoveka. Žao mi je - promrmljala je, shvativši odmah da to možda nije trebalo da kaže

- ali šta je drugo mogla?

On uljudno klimnu glavom, ne skidajući pogled sa lista papira koji je polako spuštao na sto.

Nisi ništa znala o ovome? - upitao je.

Lizi oseti kako joj se nedugi nokti zarivaju u nežnu kožu dlanova dok je skupljala šake u pesnice.

Ništa — odgovorila je.

A njena porodica?

Lizi bespomoćno odmahnu glavom.

Bio si tamo sinoć. Izgledala je prelepo, bila je…

Srećna zbog budućnosti koju je sama sebi uredila. Moja buduća mlada… rekao je hladnim, ciničnim tonom.

Stisnuvši usne, Lizi spusti pogled i ne reče ništa. Bilo je i više nego očigledno da je Bjanka prethodno veče savršeno odglumila zadovoljnu verenicu kako bi ih sve zavarala. Sav onaj sjaj i raskoš zapravo su bili najobičnija varka i prevara, i to je bilo najužasnije od svega.

Lepršala je unaokolo poput princeze u svojoj svilenoj haljini boje zlata.

Gotovo da se nije odvajala od ovog čoveka, osmehivala mu se ne skidajući svoj zaljubljeni pogled s njega. I svi su se osmehivali dok su je posmatrali, svi su komentarisali kako su bili savršen par. Čak se i Luk, sa svojim večito sarkastičnim pogledom na stvari, neprestano osmehivao svojoj lepoj verenici.

Negde, u nekom mračnom kutku svog srca, Lizi je čak bila na neki način ljubomorna jer je neveliki broj žena imao tu privilegiju da im se detinji san ostvari i da se zaljube i udaju za princa iz bajke.

Luk de Santis nije bio princ, ali izgledao je kao da je nastao iz istog kalupa, onako visok i markantan, sa savršeno građenim telom. Tome je još moglo da se pridoda ogromno bogatstvo koje se kod De Santisovih samo još više uvećavalo s kolena na koleno.

Bila je to istinska dinastija, kako ju je Bjanka nazivala. - Odabrali su me jer imam prigodno ime i genetski kod - rekla joj je nekoliko dana ranije.

To što je tada izgovorila bilo je tako cinično da je Lizi bila šokirana. - Ali voliš ga, zar ne?

Je 1’ se ti to šališ, cara — nasmejala se Bjanka. - Videla si ga.

Koja devojka se ne bi zaljubila u Luka? Pa čak i ti, ukoliko bi ti se pružila prilika.

Lizi bespomoćno slegnu svojim vitkim ramenima dok se prisećala te izazovne rečenice koja joj je sada neprestano odzvanjala u glavi, zato što je znala da na neki način već postaje fascinirana tim čovekom i to joj je besomučno grizlo savest - a posebno nakon prethodne večeri. Tek sada, dok je stajala ovde, licem u lice sa čovekom koga je njena najbolja prijateljica upravo ostavila, Lizi je shvatila kako je Bjanka pametno izbegla odgovor na pitanje da li ga voli.

Videla je kako Luk opet uzima pismo, kako njegovi dugi tamnoputi prsti podižu taj jedan jedini snežnobeli list papira da bi još jednom pročitao ono što mu je Bjanka napisala. Lice mu je i dalje bilo hladno - u potpunosti bezizražajno - ali Lizi shvati da iz nekog razloga ne može da udahne vazduh.

To je imalo nekakve veze sa načinom na koji je stisnuo usne u ravnu liniju, kao i sa neobičnim podrhtavanjem njegovih nozdrva dok je disao.

Bio je ljut, shvatila je, i nije ga krivila zbog toga. Međutim, bilo je teško reći da li mu je srce zaista bilo slomljeno. Onih nekoliko puta koliko se našla u njegovom društvu - pa čak i sinoć - uvek joj se činio kao neko koga ne dotiče baš mnogo toga.

Hladan, krut, nadmen, nabrajala je u sebi Lizi, iščekujući da on prvi progovori. Znala je da njegovom opisu može da pridoda i reči kao što su visok, tamnoput i apsolutno veličanstven, ali sve one opisivale su samo njegovu spoljašnjost, dok se onaj prvi opis odnosio prevashodno na njegovu ličnost.

Beskrajna tišina razvukla se sve dok nije počela da joj ide po živcima. S jedne strane Lizi je znala da bi trebalo da krene nazad, pošto je obavila svoju dužnost i predala pismo, ali nikako joj se nije dalo da ostavi Luka samog.

I dalje se osećala odgovorno, uprkos tome što joj je zdrav razum govorio suprotno. Osećala je sažaljenje prema njemu, mada je bila svesna da bi je on sigurno prezreo kad bi mu to i pokazala. Čudan čovek, pomislila je, i to ne prvi put, dok je stajala sa druge strane stola,

ne mogavši da odvrati pogled od njegovog lica. Bez obzira na njegovo bogatstvo, moć i visok položaj u italijanskom društvu, ona ga nije videla nikako drugačije nego kao usamljenog čoveka. Čak i kada je bio pored Bjanke bio je nekako neobjašnjivo suzdržan, a Lizi nije uspevala da dokuči zašto.

— Ja… Pretpostavljam da se pitaš gde je tvoj verenički prsten promrmljala je, morajući nešto da kaže kako bi prekinula nepodnošljivu tišinu koja se isprečila između njih, a prsten joj je prvi pao na pamet, iako je znala da to i nije bila najpametnija stvar koju je mogla da kaže.

— Ne — reče Luk jasno i glasno. — Pretpostavljam da je to što je pobegla sa jednim siromahom već zapečatilo sudbinu tog prstena.

Lizi se trgnu na ove njegove reči jer su je podsetile na još jednu činjenicu sa kojom je morala da se suoči, da je Bjanka pobegla sa čovekom koji je sticajem okolnosti bio niko drugi do njen rođeni brat.

— Met nije siromah.

Lizi se osetila pozvanom da stane u odbranu Metjua, a samim tim i čitavog srednjeg staleža. Uostalom, to je bilo sve u vezi s njim što je trenutno uopšte mogla da brani.

— Po tvojim kriterijumima ili po mojim?

Gospode, to je bilo tako arogantno od njega. Lizi oseti kako u njoj kulja bes, premda je znala da nema pravo da ga iskaže.

— Čuj… - rekla je i okrenula se prema vratima. - Mislim da je bolje da krenem i ostavim te…

— Pobeći ćeš kao i ono dvoje? - začikavao ju je.

Ne - odbrusila je. - Samo mislim da je bolje da pođem pre nego što izgubim strpljenje.

Ali još uvek ga imaš?

Da. Okrenula se i shvatila da je brzo i tiho zaobišao sto i stvorio se pokraj nje, a da ona nije čula niti jedan njegov pokret. Sada je stajao naslonjen na sto sa rukama prekrštenim na grudima, dok je Bjankino pismo ležalo na radnoj površini iza njega.

Ispustila je gotovo nečujan uzdah iznenađenja iz grla. U stomaku je sada osećala neku novu vrstu napetosti izazvanu njegovim prodornim pogledom i načinom na koji je proučavao njenu pripijenu zelenu bluzu i bele pantalone koje je još jutros užurbano navukla, kao i njenu neposlušnu razbarušenu kosu.

Prethodno veče je napravila budalu od sebe pred njim. Ovoga jutra probudili su je histerija i optužbe Bjankine majke koje su joj još uvek odzvanjale u glavi. A sada ju je, povrh svega, ovaj izrazito neprijatan čo- vek, sa kojim je morala da se suoči jer Bjankini roditelji nisu imali dovoljno snage da to učine, posmatrao kao da ne može da veruje da se uopšte usudila da izađe iz svoje hotelske sobe tako obučena.

Pa, pokušaj ti da se našminkaš dok ti prsti drhte, obratila mu se u sebi, preznojavajući se uprkos njegovom hladnom odmeravajućem pogledu koji je i dalje bio prikovan za nju. Probaj ti da razmišljaš o tome šta ćeš da obučeš za susret sa ostavljenim muškarcem dok ti živci poskakuju na samu pomisao da treba da mu izađeš na oči.

Tokom prethodnih dana koje si provela u mojoj zemlji posmatrao sam te kako stoički podnosiš Bjankin nagao i neobuzdan temperament - rekao je tako iznenada da je Lizi zatreptala. - Posmatrao sam te kako je tešiš, smiruješ, pa čak i zasmejavaš. Međutim, ni- sam primetio da si joj pretila kako ćeš izgubiti strpljenje sa njom čak i kada se odvažila da te začikava ili posramljuje. Pitam se zašto bi onda izgubila strpljenje sa mnom?

Napao si moju porodicu.

Napao sam tvog brata - ispravio ju je. - Misliš da nemam pravo na to?

Naravno da je imao pravo. U ovo vreme juče on je predstavljao polovinu

jednog blistavog para, a njegovo venčanje sa Bjankom bilo je zakazano za samo nedelju dana. To je trebalo da bude venčanje godine u Italiji, a sada se pretvorilo u sočan trač za sve petparačke novi- ne, pri čemu je njen rođeni brat bio kriv za to.

Lizi pokuša da se nasmeši kako bi barem malčice opustila atmosferu, uprkos tome što se osećala kao da je Lukov hladan i neverovatno ravnodušan ton šiba poput biča.

Dajem ti za pravo da prezireš mog brata — rekla je. - Daću ti čak za pravo da budeš besan i na mene jer sam ja sestra čoveka koji je pobegao sa tvojom nevestom. Ali neću…

Lizi prkosno podiže bradu i izazovno ga pogleda svojim blistavim okicama.

Neću da stojim ovde i da ti dopustim da nas vređaš zato što nismo bogati kao ti.

Zar sam to radio?

Lizi stisnu usne i klimnu glavom. On nije bio jedini čiji je ponos tog dana bio pregažen. Morala je da oćuti neke prilično niske opaske od strane Bjankinih roditelja, a u vezi s njenim bratom, iako joj je bilo veoma teško da ih proguta.

Onda se izvinjavam.

Lizi je odmah posumnjala u iskrenost Lukovog izvinjenja. Stajala je pogleda uperenog pravo u njega, ali nije mogla da vidi ni tračak kajanja na njegovom i dalje okamenjenom licu.

Hvala - odgovorila je, uprkos svojim sumnjama.

A sada me izvini, ja bih te ostavila…

Kako si došla ovamo?

Još jednom ju je zaustavio kada se spremala da pođe.

-

Vodenim taksijem preko jezera iz Belađa - odgovorila je.

Klimnuo je glavom.

To znači da ne možeš da mrdneš odavde dok ti ja ne sredim prevoz nazad.

Tvoj čovek na doku rekao je da će on…

Moj čovek na doku nije taj koji se pita, gospođice Hadli prekinuo ju je. - Ovde je merodavna jedino i samo moja reč.

Koristi svoju nadmoć, pomisli Lizi razdvajajući usne da nešto kaže, ali odmah ih zatvori jer je shvatila da on zapravo samo traži povod za svađu.

Je li moguće da ga je izazvala? Iako joj to pitanje nije davalo mira, njen zdrav razum govorio joj je da se što pre pokupi i ode odavde jer nije bila u stanju da se nosi s njim, niti je bila na njegovoj visini.

On je živeo u ovoj velelepnoj vili na obali jezera Komo, posedovao predivan stan u Milanu, zbog čega je bila iznenađena što je sinoć uzeo apartman u hotelu, i barem još tri predivne kuće na različitim krajevima sveta. Živeo je skupocenim životom džet-seta, kao uostalom i svi biznismeni svetskog kalibra. Čak je putovao svetom u svom udobnom privatnom avionu.

Tamo dole, na doku, ljuljuškala se njegova bela jahta koja je mogla da je prebaci preko jezera za ne više od desetak minuta ali on je odbijao da izda to naređenje jer je imao potrebu da se malo iživljava nad nekim, a desilo se da je baš ona u blizini.

Lizi je skrenula pogled, a zatim ga je ponovo pogledala pravo u oči, ne znajući šta joj je dalje činiti.

Zelene su - promrmljao je.

Zelene su - šta? - upita Lizi, potpuno zbunjena njegovom iznenadnom opaskom.

Tvoje oči kad si ljuta - odgovorio je. - Inače su sive.

-

Umeju da bacaju prilično opasne strele kad sam besna - reče Lizi, iznenadivši samu sebe sopstvenim komentarom.

Hajde da to proverimo — predloži Luk. - Sve vreme si znala šta su planirali.

To nije bilo pitanje.

Nisam - bila je uporna Lizi. - Rekla sam ti da nisam znala.

Međutim, uprkos ovim rečima koje je po ko zna koji put izgovorila, negde duboko u sebi osećala je krivicu jer je mogla da pretpostavi da se nešto događa, samo što je bilo mnogo jednostavnije zatvoriti oči i praviti se lud.

Nisam mislio da si lažljivica, Elizabet - rekao je hladno.

Ne lažem! - povika razjareno Lizi, ljuta kako na sebe, tako i na njega i na ovaj užasan položaj u kome se našla. — Nisam ni sumnjala da se nešto događa rekla je, sada već malo smirenije. Ali priznajem da se osećam donekle odgovornom zbog toga.

Zato što si znala da su bili u vezi?

Zar je morao to da izgovori tako hladnokrvno, kao da ga se uopšte nije doticalo?

Da - odgovorila je, odlučivši da bude u potpunosti iskrena prema njemu, kad već nije posedovao nikakva osećanja. - Neko vreme, pre nekoliko godina.

Mladalačka ljubav — procedi Luk podsmešljivo.

Nešto više od toga, pomisli Lizi, ali ugrize se za usnu i ne reče ništa. Nije mogla da istrpi njegov ispitivački pogled, te ispusti jedan pomirljiv uzdah.

Kako god, bio si donekle u pravu, razlika u bogatstvu ipak ume da predstavlja problem. On nikada neće biti dovoljno dobar za nju, znaš?

-

Dok ja ispunjavam sve neophodne kriterijume za jednu Morenovu?

Lizi ovaj put samo slegnu ramenima - šta joj je drugo preostajalo?

Da, on je ispunjavao sve neophodne kriterijume. On je bio sve ono što su Morenovi očekivali od supruga svoje ćerke. Metju nije. Metju je pripadao engleskoj srednjoj klasi. Dobio je solidno obrazovanje u privatnoj školi, a kasnije i na fakultetu, i to je bilo to. Sve do finansijske krize koja ih je nedavno po- godila, njena porodica je sasvim ugodno živela od malog biznisa koji su vodili - ni manje, ni više. Očekivalo se da Metju jednog dana preuzme posao od oca i oženi se nekon finom Engleskinjom, takođe pripadnicom srednje klase, koja od njega neće tražiti više nego što je mogao da joj pruži.

Bjanka će, sa druge strane, uvek očekivati više. Dobiće ono što želi u životu makar to morala sama da omogući. Metju neće moći da se nosi s tim. Njegov muški ego će biti toliko uzdrman da nikada neće biti istinski srećan, dok je ovaj čovek bio toliko imućan da ga ne bi bilo briga koliko sopstvenog novca njegova žena troši i njegov ego ostaće netaknut.

Vratiće se ona - obeća Lizi. - Samo mora malo da… razbistri misli.

A šta je sa srcem?

Lizi se trgnu, ne znajući u trenutku šta bi mu odgovorila a da zvuči ubedljivo.

Sigurna sam da te ona voli - rekla je. - Samo nije spremna da uđe u brak. Daj joj malo vremena i ona će…

Lizi zastade, zbunjena njegovim crnim izvijenim obrvama i upitnim pogledom koji joj je uputio.

Da li ti to stojiš tu, gospođice Hadli, i predlažeš mi da treba da sačekam Bjanku da se smisli?

Lizi podiže bradu.

Ako je voliš, da - odgovorila je odlučno.

E pa, onda si ti isuviše romantična dušica jer se to neće dogoditi - rekao je suvo, naglo se odmaknuvši od stola. - Venčanje je zakazano za narednu

subotu ujutu, i ja imam ozbiljnu nameru da se ono održi.

Bez neveste? Lizi je zurila u njega.

Hoćeš da kažeš da ćeš je pronaći i dovući je da se uda za tebe, milom ili silom?

Zamislivši Luka kako vuče Bjanku prema oltaru dok se ona otima i vrišti, Lizine usne se izviše u smešak koji je brže-bolje sakrila prinevši dlan ustima i pokrivši ih.

Ne. Luk ponovo posegnu za Bjankinim pismom, ali ovaj put da bi ga lagano i precizno presavio.

Mislim da je zamenim sa nekom drugom.

Lizi nije mogla da veruje svojim ušima.

Tek tako? - upitala je razrogačenih očiju.

Tek tako.

Klimnuo je glavom i počeo da cepa pismo u sitne komadiće, koje je lagano i smireno bacao u kantu pored stola.

Bilo je to tako hladno opraštanje od Bjanke i svega onoga što je ona predstavljaia za njega da Lizi oseti blagu mučninu u stomaku.

Moraćeš brzo da delaš kako bi dovela svoj život u red, ali uz moju pomoć mislim da ćeš to postići na vreme.

Lizi podiže pogled sa korpe za otpatke i tračica belog papira i zaustavi ga negde na Lukovim grudima. Bilo je potrebno nekoliko sekundi da joj njegove reči dopru do mozga, a kada se to konačno desilo, ona preneraženo koraknu unazad.

Moj… Moj život je sasvim u redu - promrmlja- la je.

Ne sumnjam u to - reče Luk hladno. - Ali hoće li biti u redu kad sutra budem obavestio vlasti da je tvoj brat ispraznio bankovni račun kompanije?

3.

T… To što si rekao nije nimalo smešno - promuca Lizi. Srce je počelo snažno da joj tuče o rebra jer je ovaj ionako ne baš prijatan razgovor sada načinio opasan zaokret i vrtoglavo se survavao nizbrdo. - Znam da si povređen i besan i shvatam da imaš potrebu da se na nekome istreseš, ali to ti ne daje za pravo da lažno optužuješ članove moje porodice!

Tvog brata.

Luk je i ovaj put naglasio razliku.

Svodim svoje optužbe samo na jednog člana tvoje porodice.

Ostale izuzimam - za sada.

Gubio ju je sa svakom prezrivom reči koju joj je upućivao.

Sumnjaš da je moj otac varalica? Šta misliš, ko si ri da možeš da kažeš tako nešto?

Kad me već pitaš ko sam, reći ću ti. Ja sam bankar odgovorio je. — I kao bankar nisam sklon tome da dopuštam srcu da prevlada nad razumom.

Ne razumem na šta ciljaš - promrmlja Lizi, zabezeknuto zureći u njega.

Pojasniću ti. Bjanka je veoma imućna žena.

Znam to.

- I ne mora da bude mnogo promućurna da bi u jednom trenutku prebacila

svojoj mladalačkoj ljubavi da joj se vratio upravo iz tog razloga.

Mislim da ti je potrebno neko vreme da se smiriš i porazmisliš o svemu - reče Lizi uljudno, barem onoliko koliko je to bilo moguće, a zatim je uradila ono što je trebalo da učini još mnogo ranije, okrenula se i pošla prema vratima.

Tvoj blizak odnos sa mojom verenicom mi je po- budio radoznalost - nastavio je Luk dok je ona hodala.

Tako da sam pomislio kako bi bilo zgodno da malčice proverim tebe i tvoju porodicu.

Da nas proveriš? - upita Lizi sa nevericom u glasu, okrenuvši se i zagledavši se u njega. - Otkud ti pravo da to radiš?

Kao budući Bjankin suprug, koga je vaša bliskost izuzetno zbunjivala, smatrao sam da imam pravo na to. Ti nisi njen tip, gospođice Hadli - rekao je iznenada. - Svako ko ima oči može da vidi da Bjanka dolazi sa druge strane ograde, ali ti si uprkos tome ovde. Odsedaš u najboljem hotelu u Milanu, plaćenom njenim porodičnim novcem, nosiš odeću koju ti je kupila kako ne bi odudarala od njenih bogatih prijatelja, i trebalo je da odigraš počasnu ulogu na njenom venčanju kao glavna deveruša.

Trebalo je - reče Lizi oporo, razjarena onim što je upravo čula.

Trebalo je - ponovi Luk pognuvši malčice svoje tamnoputo lice. - Zato sam odlučio da vas malo proverim, i zamisli šta sam otkrio? Vaš porodični biznis nije u trenutnoj krizi, kako sam isprva mislio, već je na samom rubu propasti.

Tvoj otac je do guše u dugovima. Tvoj brat ne podnosi čitavu tu priču kojom se firma bavi i nimalo mu se ne sviđa to što se od njega očekuje da ostane u poslu.

Lizi naglo pocrvene.

-

Metju je želeo da bude umetnik.

Kako je to romantično! - uzviknu njen mučitelj.

Sa svojim izgledom zlatnog dečaka, ali buntovničkim karakterom bio bi savršeno zabavan Bjanki neko vreme, dok si ti nastavio je pre nego što je Lizi uspela išta da prozbori - savršen paravan kako Bjanka, još uvek zaslepljena, ne bi primetila šta tvoj brat zapravo smera.

Lizi uspe nekako da obuzda svoje noge, koje su podrhtavale, i načini jedan korak napred.

Jesi li završio sa kasapljenjem moje porodice? - upitala je ljutito, poželevši da mu opali šamar.

Kakav ponos! - zapazio je. - Sviđa mi se to.

E pa ti se meni ne sviđaš! - uzvrati Lizi. - Bjanka i ja smo prijateljice od naše dvanaeste godine! Njeno bogatstvo ili moje nemanje istog nikada nije igralo bitnu ulogu u našem odnosu, jer se pravo prijateljstvo ne zasniva na tome.

Moja porodica vredno radi kako bi zarađivala za život, signore! - branila se ponosno.

Svi mi vredno radimo. Moj otac nije protraćio svoj život potucajući se po svetu i vodeći beskoristan život razmaženog plejboja iz strahovito bogate, ali disfunkcionalne porodice iz kakve ti, nažalost, potičeš. I ako je moj brat drugačiji od svih nas, on barem zna da je voljen. Dok tebe, signore, sa tvojim sumanutim Dogatstvom i urođenom nadmenošću, nikada niko neće voleti ukoliko i dalje budeš sumnjao u sve i u svakoga i davao sebi za pravo da zabadaš nos u živote ljudi iza njihovih leđa!

Disfunkcionalna?

Njegove iskričave oči se na trenutak suziše.

-

Imaš prilično ciničan stav o mojoj porodici, gospođice Hadli.

Baš me zanima gde si prikupila sve te in- formacije, a još više, zašto si to učinila.

Lizi zastade dah kao da je uperio oružje u nju. Sama je sebe dovela u ovu klopku.

Ja… Bjanka… - zamuckivala je, želeći da propadne u zemlju jer je bila svesna crvenila koje joj je oblilo obraze. Osećala se krivom zato što je provela sate i sate tragajući za podacima o njemu i njegovoj porodici na internetu. Opisala je udaju za tebe kao produžavanje dinastije, jer je imala odgovarajuće ime i genetski kod - rekla je. - Tada mi se to učinilo tako bezosećajno i poslovično da sam pomislila da se šali, ali sada vidim da to uopšte nije bila šala. U suprotnom bi ti stajao ovde skrhan i slomljenog srca i ne bi ti ni palo na pamet da mi predložiš nešto tako hladno i neprilično.

Jesi li završila? - upitao je kad je Lizi konačno ostala bez daha.

Tresući se od besa, Lizi stisnu svoje drhtave usne i klimnu glavom.

E pa, pošto smo okončali međusobno kasapljenje ličnosti i karaktera, da se vratimo temi našeg venčanja.

Ja se ne udajem za tebe! - Lizi dreknu na njega.

Je li on lud ili šta?, zapitala se u magnovenju. On se pomerio od stola.

Sinoć si me poljubila.

Ovo surovo podsećanje natera je da duboko udahne vazduh.

Nadala se da je zaboravio na to. Čitavu noć se molila da je taj užasni, ukradeni poljubac bio samo san.

Bila sam pijana…

Tako se činilo — rekao je, a potom je otvorio fioku i iz nje izvadio jednu debelu fasciklu koju je stavio na sto. - Naravno, vrlo je moguće da si se samo

poigravala sa mnom kako bi mi odvratila pažnju od onoga što je Bjanka nameravala da učini.

Bila je toliko zaprepašćena njegovim cinizmom kad se zapravo radilo ni o čemu drugom nego o njenom budalastom i nepromišljenom ponašanju. Kada je zaustila da nešto kaže, iz njenih usta nije izašla ni jedna jedina reč.

On se osmehnuo - ledeno.

Sve može pogrešno da se protumači, Elizabet. Kada si se onako stidljivo i nevino priljubila uz mene, bio sam… polaskan. Ali sada?

Otvorio je fasciklu.

Nemaš pojma koliko stvari drugačije mogu da izgledaju na svetlosti dana, kada nam se zdrav razum nanovo povrati. Dođi da pogledaš…

To nije bio predlog, već naredba. Lizi oseti kako joj se čitava površina kože ježi dok je primoravala svoje drhtave noge da se pokrenu prema stolu.

Okrenuo je fasciklu prema njoj, otvorio je i uperio svoj dugačak kažiprst na papire koji su ležali pred njima.

Lizi spusti pogled, shvativši da bulji u nekakav bankovni izveštaj u čijem zaglavlju je krupnim slovima bilo odštampano njeno porodično prezime Hadli.

Otkud ti ovo? - prošaputala je.

Ja sam bankar - podsetio ju je Luk - ponovo. - Sa pravim kontaktima i ukoliko povučem prave konce mogu da dobijem sve što želim.

Ova izjava imala je dvosmisleno značenje, koje Lizi svakako nije promaklo.

Pogledaj ovde - rekao je, uperiši prst u jednu tačku na papiru.

Pogledala je, a zatim se ukočila kao da se pretvorila u kamen.

Po datumu možeš da vidiš da je na račun vaše kompanije pre dva dana uplaćena pozamašna suma novca - rekao je ono što je ona i sama mogla da vidi.

Pet i po miliona… Lizi nikada nije videla toliku brojku, pa čak ni na papiru.

Za nju je to bila nedostižna cifra.

Ako pogledaš sledeći izvod - nastavio je njen mučitelj videćeš da je tih pet i po miliona funti podignuto sa računa tog istog dana.

Ne… - prošaputala je, odbijajući da poveruje u ono na šta je on ciljao.

Najednom se trgnula iz šoka i grčevito ga uhvatila za mišicu.

Moram da nazovem oca.

Bleda poput krpe, okrenula se i teturajući pošla prema vratima.

Nećeš ti nikoga da zoveš - začula je njegov smireni glas. Trenutno ja imam kontrolu nad ovom situacijom i nameravam da tako i ostane. Ukoliko se još neko umeša, mogao bih da je izgubim.

Kontrolu nad čim? — upita Lizi, okrenuvši se i zagledavši se u njega.

Nad tobom - odgovorio je. - Dok mi nisi donela Bjankino pismo nije mi bilo jasno zašto je tvoj otac uspešno izdejstvovao pozajmicu koja mu je bila potrebna kako bi spasio kompaniju, da bi već u sledećem trenutku premestio novac negde drugde.

Lizi najednom oseti potrebu da negde sedne. Najbliža stolica bila je ona tik pored stola. Utonula je u nju. Glava joj je pucala, a ono što se dešavalo bilo je u tom trenutku izvan njenih saznajnih mogućnosti.

Tvoj brat je jedina osoba, pored tvog oca, koja ima pristup računu. Sklopi kockice, Elizabet - rekao je. - Ne treba mnogo mentalnog naprezanja da bi shvatila da je tvoj brat uzeo novac kako bi mogao da otpočne svoju romantičnu vezu sa Bjankom.

Ukoliko si na bilo koji način bila umešana u njihov nestanak, nadam se da shvataš da su te ostavili da vučeš konzervu za sobom.

Međutim, Lizi sada nije bilo nimalo briga za položaj u kome se ona lično

nalazila. Bila je zabrinuta za svog oca. Ako - kad - otkrije šta je Metju uradio, potpuno će…

Naravno, moram takođe da istaknem da si, čak i ako nisi imala nikakvu ulogu u svemu ovome, opet ostavljena u nemilosti — dodao je nadmeno. — U svakom slučaju, ja želim obeštećenje jer su me izigrali kao budalu, i ako to znači da treba tebe da uvučem u Bjankinu venčanicu i oženim te, onda će tako i biti.

Za boga miloga! - povika Lizi i skoči na noge.

Zar ne misliš da je ova situacija dovoljno loša i bez tvog suludog trabunjanja?

Nasmejao se. Lizi nije mogla da veruje svojim ušima.

Kako se samo čudno izražavaš. Vi to kažete staromodno, zar ne?

Da ih nije delio sto, Lizi bi se u tom trenutku razjareno bacila na njega.

Neću se udati za tebe! - dreknula je, kao da je tako zvučala uverljivije.

Zašto?

Zavalio se u fotelju nasuprot njoj i uputio joj izazovan pogled.

Nešto nije u redu sa mnom?

Ne teraj me da pravim spisak - promrmljala je obgrlivši ramena rukama i pokušavajući da pronađe barem neki smisao u ovoj ludačkoj situaciji. - Imaš lavlji pogled - začula je sebe kako šapuće, apsolutno niotkuda.

Lavovi obeležavaju svoju teritoriju i ljubomorno štite ženke, ali ne love odgovorio je lenjo.

-

Da li to treba nešto da znači? - upita Lizi, poželevši da nije ni izgovorila tu opasku u vezi s njegovim očima.

On na to samo slegnu ramenima.

Ja sam spreman na brak. Želim decu. Bjanku nisam morao da lovim jer je oduvek bila tu negde, spremna da nastupi kada oboje odrastemo. A sada si i ti ovde.

Te prodorne oči boje tamnog zlata streljale su je pogledom.

Na neki način sam i tebi olakšao posao jer ni ti ne moraš da loviš. Ja te već imam u šaci. Uostalom, prilično ti loše ide skrivanje privlačnosti koju osećaš prema meni.

To nije istina. Ti me ne privlačiš ni na koji način. Ni u snu reče Lizi odsečno.

Otkud onda onaj slatki, nežni poljubac?

Za boga miloga!

Bio je poput psa koji je žvakao neku njemu posebno ukusnu i sočnu kosku.

To nije bio poljubac! Slučajno sam svojim usnama okrznula tvoj vrat! I bila sam pijana! - dodala je, kao da će joj to pomoći da zvuči ubedljivije.

Da, opijena mesecima potiskivane žudnje - rekao e. - Govor tvog tela mi je sasvim jasno stavio do znanja koliko te privlačim od prvog puta kad smo se upoznali u Londonu. Nisi mogla da skineš svoj požudan pogled s mene - izjavio je nadmeno. - Bio je prisutan . kad smo se sledeći put sreli, na recepciji hotela u Milanu. Kao i prethodne večeri dok smo plesali i kada sam te, a da toga nisi bila ni svesna, izveo na terasu. Da ne pominjem vlažan vrh tvog mekog jezika koji je neodoljivo okrznuo moj vrat.

Zao mi je, ali to je previše slučajnosti.

Uprkos tome što se osećala kao da se davi u sopstvenom stidu, Lizi mu je

uzvratila.

Pa ti si više od deset godina stariji od mene, a to te čini veoma starim u mojim očima, signore.

Trideset četiri u odnosu na dvadeset dve je idealna razlika u godinama, cara.

Bilo je to prvi put da ju je oslovio na ovaj način, koji se Lizi u tom trenutku učinio užasno grešnim. Osetila e jezu kako joj struji niz kičmu.

To znači da mogu da ti ponudim iskustvo i vernost, budući da sam se iživeo još dok sam bio u tvojim godinama. Sa druge strane, ti ćeš meni dati svoju mladost, svoju lepotu, svoje predivno glatko, čvrsto, mlečnobelo telo - i svoju odanost, kada je preusmeriš sa prijateljice i brata kako bi zaštitila oca od najgoreg mogućeg skandala koji možeš da zamisliš ukoliko njegovo ime bude uvučeno u čitavu ovu priču.

Kako si samo hladan - rekla je drhtavim glasom, ruku obavijenih oko ramena.

U postelji nisam.

I to je to? - upita Lizi pocrvenevši, ali ovaj put od besa. - U postelji ću spoznati tvoju topliju stranu i tvoje neverovatno iskustvo, dok ću izvan nje igrati ulogu tvog raskalašnog i razmaženog trofeja, žene koja ti je saču- vala obraz? I sve to bez uplitanja osećanja, bez Ijubavi.

Ljubav je precenjena fantazija.

Kad si ti u pitanju, očigledno jeste.

Opet kopaš po mojoj disfunkcionalnoj porodici?

Ne, samo ti stavljam do znanja da mi se ne sviđaš.

Ali me ludački želiš - rekao je baršunastim glasom. Lizi se promeškolji na stolici i namršti se, kao da joj je tamni oblak pomračio lice.

Uzbudiš se čim me ugledaš - nastavio je bespoštedno. Instinktivno znaš da će seks između nas dvoje biti toliko dobar da te sama ta činjenica kopka poput bola koji ne jenjava. Ako sada obiđem ovaj sto i zgrabim te u svoje naručje, na licu mesta ćeš se uzbuditi.

-I bez kreveta i postelje?

Ovo sarkastično pitanje izletelo joj je pre nego što je uspela da ga zaustavi.

Ukoliko je mislila da će ono poljuljati njegovo ogromno samopouzdanje, grdno se prevarila. Luk se samo nasmejao. Bio je to mekan, dubok, strahovito uznemirujuć zvuk koji je dolazio negde iz dubine njegovog grla.

Ja sam izuzetno prilagodljiv, belia mia.

Lizi je mrzela njegovu lenju, opuštenu nadmenost i sigurnost.

Izazivale su je i terale da nastavi dalje, iako je bila svesna da zalazi u opasnu zonu.

Znači da je sasvim u redu da, ako mi jednog dana dođe, recimo, ušetam u tvoju kancelariju i zatražim ti seks dok vodiš poslovne pregovore vredne milione preko telefona? - izazivala ga je.

To je jedna od tvojih fantazija? - upitao je.

Lizi oseti kako ostaje bez daha.

Naravno da ću u tom slučaju dati sve od sebe da ti udovoljim.

Ti se samo pobrini da dođeš bez hulahopki.

Odmerio ju je od glave do pete.

Sa gaćicama ću već nekako izaću na kraj, ali hulahopke bi mi samo otežavale.

Ako me već tvoja fantazija primorava da te zadovoljavam dok zarađujem

milione, što mi više olakšaš posao, to ćeš biti zadovoljnija.

Gospode, nepodnošljiv si!

Lizi mu okenu leđa, ne mogavši da veruje sa kakvom hladnoćom u glasu je sve ovo ispričao i prezirući sebe jer mu je uopšte pružila priliku za tako nešto.

Iskusniji sam u ovoj igri od tebe - dodao je. - Premda je seks na mom kancelarijskom stolu dok razgovaram telefonom i za mene novina - priznao je.

Gledaćemo da to isprobamo.

Lizi opet obujmi rukama svoja glatka ramena, kao da će time prekinuti razgovor nad kojim je već polako počela da gubi svaku kontrolu, iako ga je ona sama započela. Uostalom, bio je u pravu.

Bio je mnogo iskusniji od nje u ovoj igri i sve što je postigla bilo je da upadne pravo u zamku iz koje sada nije znala kako da se izbavi.

Znaš li kuda su odbegli ljubavnici otišli?

Lizi se trgnu na ovo pitanje, koje kao da je došlo niotkuda.

Ne - odgovorila je kratko, odmahnuvši glavom.

A znaš li kako ti se kosa presijava na suncu koje ulazi kroz prozor iza tebe?

Potaknuta Lukovom opaskom, Lizi okrenu glavu kako bi proverila njegove reči, i sunčevi zraci koji su zaista obasjavali prostoriju na trenutak je zaslepeše.

Za boga miloga, hoćeš li već jednom prestati da igraš ovu glupavu igru? prodrala se.

Ovo nije nikakva igra - rekao je mirnim tonom, utonuvši u fotelju, tako prokleto siguran u sebe i sve ono što se usudio da joj kaže da nije mogla da skine pogled sa njega. Nije mogla a da ne bude svesna senzualnosti koja je

izbijala iz svakog milimetra njegovog zgodnog, muževnog tela. Kapci su mu bili napola spušteni, ali je ipak mogla da vidi njegove prodorne oči boje tamnog zlata. Usne su mu bile meke i požudne i kao da su pozivale na dodir.

Zatvorivši na trenutak oči, Lizi je mogla da oseti njihovu toplotu.

Udaj se za mene sledeće nedelje i unaprediću tvoj seksualni život od razočaravajuće dosadnog do nepodnošljivo uzbudljivog — ponudio joj je, prekidajući njenu kratkotrajnu odsutnost.

Lizi razrogači oči.

Ko ti je rekao da je moj seksualni život…?

Bjanka, a ko bi drugi?

Njena najbolja prijateljica, Bjanka, ispričala mu je tako nešto o njoj?

Rekla je da si bila samo sa dva muškarca, od kojih nijedan nije potrajao duže od jedne noći… u postelji.

Obojica Englezi, naravno - dodao je. - Što će reći da m je najverovatnije nedostajalo finoće.

A ti misliš da je fino to što ovako razgovaraš sa mnom?

Osećala se kao da joj je neko zabio nož u grudi. jedva da je uspevala da diše.

Tokom njihovog desetogodišnjeg prijateljstva Bjanka je nikada nije ovako razočarala! Kako se usuđivala da mu priča o njenom privatnom životu? Kako je mogla da mu ispriča takve laži?

E pa, ja mislim da nije - rekla je oštro. -I nemam nameru više da slušam takve gadosti.

Još jednom se okrenula da izađe, ali taj bespoštedno hladan glas nije imao nameru da je pusti da ode.

Udaj se za mene sledeće nedelje i izbaviću tvog oca iz dugova. Isplatiću njegovu pozajmicu i poslaću svoj tim stručnjaka da pomogne u nadgledanju

oporavka njegove kompanije nastavio je, ponovo je sprečivši da jednom zauvek napusti tu prostoriju. - A koji ću - dodao je - ja finansirati sve dok opet ne bude stajala na svojim nogama. Nemoj da se udaš za mene sledeće nedelje i proturiću informacije o proneveri u javnost, a onda ću samo stati sa strane i posmatrati kako se sve ruši.

Lizi shvati da je to bila najniža tačka do koje je bio spreman da ide kako bi spasio sopstveni ponos.

Neko mi je dužan, Elizabet - nastavio je sumorno.

Ili ćeš mi ti platiti taj dug, ili tvoja porodica. Činjenica da te želim jedini je razlog zašto imaš privilegiju da biraš.

Ovo je samo osveta - prošaputala je.

Osveta je jedan vid strasti, amore mio. Moj savet bi ti bio da prihvatiš moju ponudu dok je strast za osvetom još uvek vrela u mojoj krvi.

Reči… bio je vešt na rečima. Toliko vešt da je vezivao njene misli i osećanja u čvorove. Uprkos vrtoglavici, oteturala se i stala ispred jednog od prozora, buljeći u svetlucavo jezero iza koga su se u daljini, u izmaglici, uzdizale sive planine, dok se od grada Belađa sa druge strane jezera nazirala samo uska bela linija.

Tako je blizu, a tako daleko, pomislila je turobno. Osećala se poput Lukove zatočenice na nekom pustom ostrvu. Kao što je i sam rekao, nije mogla nigde da ode bez njegovog odobrenja.

A Metju?, zapitala se. Zašto je to uradio? Bio je stariji od nje, ali svega osamnaest meseci, i imao je dobar razlog da se suprotstavi njihovom ocu jer je ovaj odbijao da prihvati da njegov sin može sam da odlučuje o tome šta će činiti sa sopstvenim životom. Da li je uzeo novac u želji da zabije njihovom ocu nož u leđa? Da li ga je Bjanka ohrabrivala da to uradi jer je njegov otac stavio tačku na njihove romantične planove da se venčaju pre dve godine?

Gospođa Moreno je ukazala Edvardu Hadliju na to da pokušava da prekine njihovu romansu na sasvim pogrešan način i da će, ukoliko im zabrani da se viđaju, od njih napraviti Romea i Juliju, upozoravala ga je dramatično.

Dramatično ili ne, ispostavilo se da se ono što je predviđala obistinilo - ili barem delimično. Lizi se iskreno nadala da dvoje zaljubljenih neće ići baš toliko daleko da na kraju popiju otrov.

Ipak, i ono što su do sada učinili u potpunosti je zapanjilo Lizi, budući da su od raskida oboje bili u vezama sa drugim osobama od kojih je jedna trenutno sedela nasuprot njoj, nestrpljivo iščekujući njen odgovor.

Morala je sebi da prizna još jednu stvar. Bila je beskrajno povređena jer joj se ni brat ni najbolja prijateljica nisu poverili.

Mada, ni to nije bilo toliko neobično, jer su svakako znali da bi ona pokušala da ih spreči. Šta će biti sa njima kada se u jednom trenutku pojave? - upita Lizi sumnjičavo.

Bjanka nije uradila ništa loše osim što se predomislila u vezi s udajom za mene - odgovori Luk suvo. - A što se tiče tvog brata, o njemu odlučuju tvoj otac i banka.

Uglađeno, otvoreno i pošteno. Nije se čak ni potrudio da ponovi kako je upravo on taj koji drži zamahnutu sekiru nad glavom njenog brata.

Ili je pak to bila ona?

Ne želim da nosim Bjankinu venčanicu - prošaputala je. - Ne želim da se udam za tebe u crkvi. Ne želim da mi kupiš ništa osim onoga što je preko potrebno za ulogu koju hoćeš da odigram za tebe. I ne želim da prestanem da radim, jer moram da zarađujem novac kako bih ti vratila sve ono što budeš uložio u kompaniju Hadlijevih.

Udaćeš se za mene baš onako kako je već dogovoreno započeo je Luk da nabraja hladnim tonom. - Prihvatićeš, i to drage volje, sve što budem hteo da ti poklonim i nećes se vratiti nazad na posao.

Lizi pođe nekoliko koraka prema njemu, šokirana ovim niskim udarcem.

Ne… Ne možeš tek tako… da me postaviš na Bjankino mesto -

zamuckivala je, premda je u sebi kiptela od besa. Nikada u svom životu nije se osećala bednije i bespomoćnije nego u tom trenutku.

- Vlasti ti to neće dozvoliti!

Znam da već postajem dosadan jer se stalno ponavljam, ali novac je svemoguć.

Novac je svemoguć. Nažalost, bio je u pravu.

Mislim da te mrzim - prošaputala je.

Ali ipak ćeš ponosno i dostojanstveno zauzeti Bjankino mesto i učiniti da svi pomisle kako smo zapravo ti i ja, a ne njih dvoje, otkrili kako ne možemo da živimo jedno bez drugog. I nećeš mi vratiti dug nikako drugačije nego našim prvim detetom začetim u tvojoj utrobi. Sa tim ciljem u glavi leći ćeš u naš bračni krevet ispunjena toplinom i žudnjom - što znači da se nećeš boriti protiv onoga što oboje želimo.

Mogu li sada da idem, molim te?

Bila je na ivici suza i jedva je uspevala da se suzdrži i ne zaplače tu pred njim, ali nekako je uspela da se izbori sama sa sobom. On je ustao, i na trenutak joj se učinilo kao da je pošao prema njoj, ali onda je naglo zastao.

Ne još.

Pravilne, prelepe crte njegovog lica opet su se pretvorile u hladnu, surovu, neprobojnu masku.

Moramo da porazgovaramo o još nekoliko detalja.

Da porazgovaramo? - upita Lizi zajedljivo. - Zar to ne podrazumeva da i ja imam pravo na svoje mišljenje?

Verovatno - rekao je - ali zapravo sam hteo da kažem kako bih voleo da popričam s tvojim ocem pre nego što ti to učiniš. To baš i nije neka tema za

razgovor - dodao je. - Takođe, nećeš se vratiti u hotel u Milanu, već ćeš počevši od danas živeti ovde.

Lizi pritisnu usne prstima kako bi zaustavila njihovo drhtanje.

Kao zatvorenica.

Ne - odbrusio je. - Ovde mogu da te zaštitim od navale novinara koji će početi da opsedaju hotel u Milanu kada kasnije popodne budem objavio vest o našem venčanju. Osim toga, mislim da se Morenovima ovakav obrt situacije uopšte neće dopasti. Biće ti žao njih. Meni, sa druge strane, neće biti nimalo žao.

Je li?

Lizi se gorko nasmeja. Šta misliš, zašto su meni poverili da dođem ovamo?

Njegove oči boje tamnog zlata najednom se zacakliše.

Znači, uplašeni su. Dobro je, to nam ide u prilog.

Hoćeš li prestati da pričaš kao da sve ovo ima neke veze sa mnom, kad nema?

- upita Lizi razjareno.

Ja sam ovde samo pion koga koristiš kako bi spasio svoj povređeni ponos!

Pioni su jako moćne figure na šahovskoj tabli.

Umukni, molim te! - povika Lizi razgoropađeno. - Da li si uopšte svestan koliko izluđuje to što na sve imaš odgovor?

Očigledno nisam.

Uglovi njegovih usana izvili su se u gotovo neprimetan osmeh.

Potrudiću se da obuzdam tu naviku - predložio je.

Lizi duboko udahnu vazduh.

Mogu li sada da idem? - ponovila je svoje malopređašnje pitanje.

Podigavši slušalicu telefona koji je stajao na radnom stolu, Luk pritisnu nekoliko brojeva i poče da izdaje uputstva na italijanskom nekome sa druge strane žice. Lizi ga je slušala, istovremeno zamerajući sebi što joj je muževna boja njegovog glasa dok je govorio svoj maternji jezik toliko privlačna.

Jesi li nešto razumela? - upitao je nekoliko trenutaka kasnije, pošto je prekinuo vezu.

Nešto - odgovorila je, klimnuvši glavom.

Družeći se sa Bjankom tokom proteklih godina prilično je dobro naučila italijanski.

Pričali ste o mojoj sobi.

Biće spremna za nekoliko minuta.

Ustavši od stola, Luk pođe prema njoj. Lizi se najednom ukoči, osećajući se kao trkač koji čeka da pištolj opali kako bi se dao u trk. Šta… ? - upitala je plašljivo kada je stao ispred nje.

Nije rekao ništa, samo ju je gledao u oči jednim od onih svojih hipnotišućih pogleda, a zatim je podigao ruku i ovlašno joj dotakao obraz nadlanicom. Lizi je teško disala. Jedan deo nje želeo je da pobegne što dalje od njega, ali onaj drugi nije joj to dopuštao jer bi mu time samo stavila do znanja stvari koje on nije trebalo da zna.

Bio je tako lep, nije mogla to da porekne. Uprkos njegovoj hladnoći i nadmenosti, kao i beskompromisnoj odlučnosti da dobije ono što želi, koja je u njoj izazivala nesavladiv bes, Luk de Santis je posedovao fizičku lepotu

koja je bila tako opasno privlačna.

Kapci mu se napola spustiše kada je vrhovima prstiju nežno dodirnuo ugao njenih usana.

Hajde da se dogovorimo - rekao je tonom koji je pretio da postane izrazito prisan. - Možeš da mi vratiš novac koji mi duguješ poljupcima. Recimo ovako, jedan poljubac, jedan evro - predložio je. Počevši od sada…

On pognu svoju tamnokosu glavu i razdvoji usne, dok su mu prsti skliznuli niz njen vrat, zadržavši se is- pod njene teške, bujne kose.

Odgurni ga, vrištala je jedina njena moždana ćelija koja a je u tom trenutku obavljala svoj posao, ali ona je stajala savršeno mirna, goreći iznutra, opčinjena izrazom njegovog lica dok joj se približavalo.

Lizi ispusti jedan bespomoćan uzdah, i on ga prekinu toplim vrhom svog jezika kojim joj je nežno oblizao usne, a potom je počeo da je ljubi, strastveno i neporecivo - lepo.

Zatim se naglo uspravio i ustuknuo, tražeći pogledom njene oči.

Sive su - promrmljao je, namrštivši se. - Moraću malo bolje da se potrudim.

Ponovo je sagnuo glavu i obujmio njeno lice dlanovima, počevši iznova da je ljubi, istražujući jezikom unutrašnjost njenih usta. Lizi oseti kako je obuzima vrelina i ona nesvesno ispusti jedan bespomoćni jecaj.

On se opet odmaknu od nje.

E, sada su skoro zelene - rekao je. - Već si mi vratila dva evra.

Potom se kratko osmehnuo, pustio njeno lice, okrenuo se, otvorio vrata i izašao, zatvarajući ih za sobom i ostavljajući Lizi da stoji nasred prostorije, nema pred saznanjem da mu je upravo dala, i to besplatno, dokaz koji mu je bio potreban kako bi se jednom za svagda uverio da je ono što je rekao, da ga ona želi, ništa drugo do istina.

Nije imala čime da mu se suprotstavi. Nedeljama se borila protiv privlačnosti koju je osećala prema njemu. I da, užasno se uzbudila kada ju je poljubio. I uprkos tome što to nije dugo trajalo, bila je uzbuđena kao ni- kada do tada u svom životu. A on je to osetio.

Sto se njega tiče, njihov dogovor je bio zapečaćen.

4.

Mediji su se u potpunosti pomamili. Lizi je čak na neki način bila zahvalna Luku što ju je, premda protiv njene volje, preselio u svoj dom. Nikome nije bilo dozvoljeno da se približi vili bez njegove izričite dozvole. Nikome nije bilo dozvoljeno da stupi s njom u telefonsku vezu.

Osim njenom ocu. Pošto joj je dopušteno da ga nazove, Lizi ga je zatekla povređenog, besnog i zbunjenog. Nije mogao da veruje da je baš ona od svih ljudi mogla da se postavi između svoje najbolje prijateljice i čoveka za koga je Bjanka trebalo da se uda. Bio je razočaran u nju. „Znaš šta, Lizi“, rekao joj je tonom očajnika, „iskreno se nadam da nisi povukla na svoju majku.“ Očeve reči strahovito su je zabolele, potpuno je dotukavši.

Sa druge strane, Metju je konačno uradio nešto čime bi zavredeo očevo poštovanje jer je - navodno - doputovao u Milano i odveo nesrećnu Bjanku pre nego što je skandal dospeo u novine. Ne, on se nije čuo sa njenim bratom.

Ne, nije imao pojma kuda je otišao.

I još neverovatnije od svega, nije imao pojma da je Metju ispraznio račun kompanije. ,,Greška“, tako je to nazvao kada se ona konačno usudila da se dotakne te teme. „Ispraviće je već sutradan.” Čak je i Luk zavredeo nešto neradog poštovanja njenog oca pošto je bio spreman da se izvini za bol koji su naneli tolikim ljudima.

Osim toga, Luk je nameravao to da nadoknadi time što će pomoći kompaniji Hadli da ponovo stane na noge.

Samo je Lizi bila odbačena, a očevo poređenje sa njenom majkom sasvim jasno joj je kazivalo i zašto. Ali, naravno da će biti tu u subotu da je preda mladoženji. Luk je to očekivao.

Stari dobri Luk, pomisli Lizi ogorčeno.

A što se Morenovih tiče, oni su proveli čitav jedan dan razgovarajući sa novinarima o tome kako je najbolja prijateljica njihovoj jadnoj ćerki preotela verenika.

Predstavljena sam u medijima kao neko ko vam je uništio brak - saopštila je svom mučitelju preko telefona, ljutito kružeći oko stola u njegovoj radnoj sobi. Pričali su telefonom jer je, kada je izašao iz te prostorije tri dana ranije,

nekoliko sati kasnije napustio i vilu, nakon čega se više nije vraćao. - Metju je princ na belom konju, Bjanka je izneverena devica koju je on došao da spasi, a ti…

- zastala je - ti si apsolutno otelotvorenje pravog muškarca.

Dovoljno veliki da priznaš da si po- grešno izabrao, a opet dovoljno nadmen da zgrabiš onu koja će ti sačuvati obraz - zaključila je ljutito.

On se nasmejao. Lizi je bila toliko besna da je želela da se obruši na njega, ali on nije bio tu. A šta i da jeste? Ona bi i dalje bila sve ono loše što ljudi pričaju o njoj i…

Kada si rekao da ću ja na kraju izvući najdeblji kraj, zaista si to mislio prošaputala je.

Pošto se prašina slegne, sve žene će ti zavideti, veruj mi rekao je.

Jer sam bila dovoljno srećna da te uhvatim?

Ova izjava je bila tako tipična za njega, tako nad-mena!

E pa, ja se ne osećam kao srećnica. Osećam se iskorišćeno, i to tako da nisam sigurna hoću li ikada moći da ti oprostim. Ukoliko očekuješ da potpišem ovaj predbračni ugovor koji su mi tvoji advokati upravo dostavili, onda idi do đavola, Luk, jer ja ništa ne potpisujem!

I zalupila mu je slušalicu.

Luk se pojavio u vili sat vremena kasnije. Lizi je bila u svojoj sobi.

Bio je to predivan apartman sa pogledom na jezero i balkonom na koji se nije usuđivala da kroči zbog miliona kamera i foto-aparata uperenih u prozore sa čamaca ukotvljenih na obali jezera.

Sklupčana na kauču i čitajući knjigu koja, barem što se nje ticalo, nije sadržavala ni jednu jedinu reč, rekla mu je da ode i nije ga ni pogledala.

Spustio je ugovor na njeno krilo.

Potpiši - naredio je.

Lizi nije obraćala pažnju na njega. Na sebi je imala kratku plavu pamučnu suknju i tanku bluzu limunžute boje. Sunčevi zraci koji su ulazili kroz dugačak prozor iza njenih leđa obasjavali su njene nestašne vatrenoriđe lokne, koje su joj padale na ramena. Bila je nenašminkana i bosonoga. A ako je neki čovek bio naviknut da mu žene budu besprekorno skockane od glave do pete, onda je to bio Lučano e Đ noveze Marčelo de Santis.

Sada je na ugovor položio jedno krajnje impresivno naliv-pero, od onih sa ugraviranim inicijalima.

Potpiši - ponovio je.

Igrajući se jednim neposlušnim čuperkom, Lizi tvrdoglavo napući usne.

On teško uzdahnu i udalji se od nje. Čula je šuškanje tkanine.

Dopustivši sebi da baci pogled u njegovom pravcu, videla je kako prebacuje svoj čeličnosivi sako preko naslona stolice. Kada se ponovo okrenuo prema njoj, kravata mu je bila olabavljena oko okovratnika košulje na plave prugice, ispod koje su se nazirali njegovi napeti, zategnuti mišići.

Besprekoran biznismen, pomisli Lizi, bacivši još je- dan kratak pogled na njegovo preplanulo lice, da bi ga ubrzo skrenula u sasvim suprotnom pravcu.

Došetao je do mesta na kome je sedela sa nogama sklupčanim ispod zadnjice, dok je ugovor i dalje počivao na njenim butinama.

Osvrnuvši se oko sebe, dohvatio je jednu lepu stolicu presvučenu plavim brokatom i spustio je pokraj sofe, a potom je seo. Čuj - rekao je pognuvši se napred i naslonivši laktove na kolena — ne mogu da se oženim tobom ukoliko ne potpišeš predbračni ugovor. Šteta - uzvrati Lizi spokojnim tonom - jer ja se uopšte ne slažem s tim.

On duboko udahnu vazduh.

To je čista formalnost - objasni Luk uravnoteženim, takođe spokojnim tonom.

- Ja se nalazim na čelu jedne veoma prestižne banke. Vredim više od blaga kakvog kralja. Ukoliko ovo ne potpišeš, moji deoničari će izgubiti poverenje

u mene jer nisam znao da se zaštitim.

Onda nemoj da im kažeš - reče Lizi, ne shvatajući u čemu je problem.

Kad-tad će saznati. Stvari poput ove uvek isplivaju na površinu — rekao je. Tebe će proglasiti pohlepnom sponzorušom, a mene budalom.

Znači, biću pohlepna sponzoruša koja je rasturila brak svoje najbolje prijateljice.

Lizi slegnu ramenima. Šta još mogu da mi prikače a da bude gore od ovoga?

Luk ispruži ruku, nežno istrže knjigu iz Lizinih prstiju i spusti je sa strane.

Potom je uzeo nalivpero i poturio joj ga pod nos.

Potpiši - bio je uporan.

Lizi je zurila u nalivpero, ali ga nije uzela u ruke.

Molim te - dodao je.

Lizi duboko uzdahnu.

Izbriši deo o tome kome će pripasti deca u slučaju razvoda.

Ne prozborivši ni jednu jedinu reč, Luk uze ugovor, pronađe pomenuti pasus i precrta nekolicinu redova mastilom, dodajući čak i svoj potpis urednim, sigurnim, elegantnim rukopisom.

A sada uradi isto to u vezi sa sumom, kolikom god, koju treba da dobijem u slučaju da… znaš već - promrmljala je.

Ne - odbio je.

-

Uzmi ili ostavi - upozorila ga je Lizi tvrdoglavo.

Onda ću da ostavim.

Ustao je sa ugovorom u ruci i udaljio se nekoliko koraka od nje.

Naše venčanje se otkazuje. Imaš sat vremena da spakuješ svoje stvari i napustiš moju vilu, gospođice - Hadli - obavestio ju je. - Poslušaj moj savet i izađi na vrata za poslugu, ukoliko ne želiš da te opkole novinari. I da, ne zaboravi da kažeš ocu da mi duguje pet i po miliona funti, i još pet i po banci.

Prebacio je sako preko ramena i uputio se prema vratima.

Lizi skoči na noge kao oparena.

U redu, potpisaću! - rekla je, besna na sebe jer je otišla tako daleko da izgubi tlo pod nogama.

Zastao je, onako vitak, tamnoput i nabijen seksualnom energijom kojoj je Lizi jedva uspevala da se odupre.

Okrenuo se, i ona ugleda njegovo savršeno lice, na kome nisu mogla da se pročitaju nikakva osećanja. Došetao je do nje i ćutke joj predao ugovor sa sve nalivperom.

Lizi se okrenu, ode do jednog malog stola pokraj prozora i nažvrlja svoj potpis, a zatim ispruži ruku kako bi mu vratila ugovor i pero.

On ih je preuzeo svojim dugim prstima i mirno pustio da padnu na pod. Već u sledećem trenutku Lizi se našla u njegovom snažnom zagrljaju. Njen iznenađeni povik nije naišao ni na šta drugo osim na moćan pritisak njegovih usana i njegov topao, uporan jezik. Osećala je kako joj srce tuče kao pomahnitalo i bila je svesna požude zatočene u Lukovom muževnom, mišićavom telu. Jednom rukom ju je uhvatio za kosu dok ju je drugom, koja je počivala na njenoj guzi, priljubio čvrsto uza se, tako da je gotovo ostala bez daha.

Ako nikada ranije nije spoznala nezadrživu snagu muške strasti, onda je to činila upravo sada. Ljubio ju je snažno, bez prestanka, ne dopuštajući joj da udahne vazduh. Mogla je da oseti njegovo uzbuđenje. Promrmljao je nešto kada je

zadrhtala, priljubljena uz njega, a zatim ju je uzeo u naručje i poneo je do kreveta.

Nemoj - prošaputala je kad ju je polegao.

Učinilo joj se da je krenuo da nalegne na nju, ali on to nije učinio.

Stajao je pored kreveta i posmatrao je, tako da se osećala veoma sićušnom, slabašnom i ranjivom dok je svojim prodornim pogledom pratio podi-zanje i spuštanje njenog grudnog koša, da bi ga potom spustio na njena bosa stopala.

Oči su im se susrele, a zatim se upiljio u njene jarko-crvene usne, još nadute od ljubljenja.

Već si mi vratila tri evra od onoga što mi duguješ, gospođice Hadli - obavestio ju je hladno i okrenuo se da pokupi predbračni ugovor i penkalo, a onda se po-novo uputio prema vratima.

Međutim, Lizi nisu mogli da promaknu njegovi zažareni obrazi, niti vidljivi znaci njegovog uzbuđenja koje očigledno nije uspevao da kontroliše.

Sklupčavši se na krevetu, obrgrlila je ramena rukama, žarko želeći da shvati zašto nije mogla da mu se odupre.

Zelela je da razume zašto je, dok ga je posmatrala kako gubi kontrolu, postajala tako uzbuđena da je morala da čvrsto stegne butine kako bi ublažila vrelinu koju je osećala među nogama.

Na venčanje je trebalo da bude prevezena helikopterom. Beo i blistav, sleteo je na savršeno uređen travnjak koji se prostirao iznad jezera. Tog jutra stigao je i jedan čuveni modni kreator iz Milana kako bi joj doneo venčanicu. On je bio prva osoba iz spoljašnjeg sveta koju je videla za tih nedelju dana koliko je boravila u vili. Znala je da je njen otac već doputovao u Italiju jer je razgovarala sa njim telefonom. Znala je da ni Luk nije mnogo daleko jer je videla kako jedan drugi helikopter, sa pozlaćenim logom De Santisovih na repu, preleće preko vile dvaput dnevno.

I znala je da je još uvek centralna tema medijske pometnje zato što joj je jedna služavka to rekla, sva ustreptala i usplahirena, dok je jedino o čemu je Lizi mogla da razmišlja bila kako će se izboriti sa javnošću pošto izađe iz svog zlatnog kaveza.

Venčanica nije nimalo ličila na onu koju je Bjanka trebalo da nosi i Lizi je s olakšanjem odahnula.

Bila je zaista prelepa. Nije imala pojma kako je kreator uspeo da je načini

tako da joj savršeno pristaje i nije htela to ni da pita, ali romantični volani glatke bele svile urađeni u grčkom stilu prilično su je pomerali kada se konačno pogledala u ogledalo. Izgledala je tako puteno i senzualno, a opet kao kakva vestalka.

Je li to bila Lukova predstava o tome kako bi jedna nevesta trebalo da izgleda?

Ne grickajte tako donju usnu, signorina - upozorio ju je kreator iskusno. — Vaše usne su ionako dovoljno pune da sasvim sigurno načisto izluđuju Lučana. Ne morate i to da radite.

Lizi otrgnu usnu od svojih snežnobelih zuba i pogled joj se zaustavi na njenoj dugoj svilenkastoj kosi. Karla, jedna od služavki, ponudila se da je sredi.

Oprala ju je, stavila pakovanje i kao nekom magijom, maltene je ukrotila.

Karlini vešti prsti govoto neprimetno su je našminkali, ali izgledala je…

Ne čudi me zašto je rizikovao da se obruka zamenivši lepu Bjanku ženom koja trenutno stoji preda mnom - rekao je kreator.

Nemojte tako - odgovori Lizi drhtavim glasom koji jedva da je uspeo da napusti njeno napeto bolno grlo.

Njena privrženost najboljoj prijateljici nije dopuštala nikome da zadirkuje Bjanku. Nedostajala joj je. Želela je da je vidi, da razgovara s njom, da sazna zašto je pobegla s Metjuom, kao i da li za to što je nameravala da učini ima njen blagoslov, jer ako ga nije imala…

Lizi proguta pljuvačku i oseti kako joj suze naviru na oči. Neko je zakucao na vrata, da bi se ubrzo potom promolila glava Luisa, majordoma koji ju je prvi put uveo u vilu, pre samo nedelju dana koji su se njoj činili kao čitava večnost.

Vreme je da krenete, signorina - obavestio ju je.

Sa ocem se srela u crkvi. Izgledao je mlađe nego ka-da ga je poslednji put videla u Saseksu, dve nedelje ranije. Na njegovom iicu više nije bila primetna ondašnja zabrinutost, ali razočaranje koje je videla u njegovim očima dovodilo ju je na ivicu suza.

-

Izgledaš predivno - rekao je. - Baš kao tvoja majka.

Baš kao tvoja majka, ponovi Lizi u sebi dok se njen otac naginjao da joj utisne jedan hladan i ovlašan poljubac u obraz.

Potom ju je uveo u crkvu, krcatu radoznalim svatovima i raznoraznim znatiželjnicima. Pritajeni šapat pratio ih je sve vreme dok su ruku pod ruku hodali po sivom mermernom podu, prema čoveku koga je mogla da vidi kako, onako visok i vitak, stoji pokraj oltara.

Nosio je svečano sivo odelo - formalno kao i njen otac, i kao čovek koji je stajao pored njega, a koga nije prepoznala, premda nije bilo nemoguće da ga je nekada upoznala, budući da je njena sposobnost rasuđivanja sada bila svedena na minimum. Želela je da Bjanka bude tu. Oduvek se podrazumevalo da će ona biti prisutna na Lizinom venčanju, kao što se podrazumevalo da Lizi bude prisutna na njenom.

Takođe je želela da zastane, da se okrene prema ocu i da mu se izvini, da ga moli za oproštaj jer nije mogla da podnese činjenicu da je sada hodao pored nje poredeći ono što ona radi sa onim što je njena majka učinila deset godina ranije.

Za sve je bila žena koja je uništila sreću jednog savršenog para, pohlepna i sebična sponzoruša. Iako svesna da to nije bila istina, osećala se užasno.

Potom se Luk okrenuo prema njima, a samouvereni pogled njegovih očiju boje tamnog zlata poput magneta ju je privukao još tih nekoliko koraka koliko ih je delilo. Njen otac mu je ponudio njenu ruku i on ju je prihvatio, obuhvativši svojim dugim tamnoputim prstima njene, koji su nekontrolisano drhtali. Nakon toga je usledila klasična svečana ceremonija i sveštenikovo prigušeno mrmljanje na tajanstvenom latinskom jeziku, čiji ritam joj se dopadao, da bi konačno bili proglašeni mužem i ženom.

Poljubac koji je Luk utisnuo na njene usne bio je strastveniji nego što je očekivala, možda zato što je zapečatio ovaj suludi, iznenadni brak pred nekoliko stotina oduševljenih svedoka. Četiri evra, pomisli Lizi kada je Luk konačno odvojio svoje usne od njenih.

Trebaće mi čitav život da mu vratim ono što mu dugujem.

Kao da je znao o čemu je razmišljala, on se nasmeja, otkrivši svoje blistave bele zube.

Sledeća stvar koje je Lizi bila svesna bio je trenutak kada su izašli iz crkve.

Zabljesnula ih je blistava sunčeva svetlost i kakofonija zvukova. Foto-aparati su škljocali sa svih strana i ona oseti kako srce počinje sve snažnije da joj lupa. Kao da je i to znao, Luk je nežno privuče bliže sebi. Dva reda momaka iz obezbeđenja obučenih u tamna odela štitila su ih od radoznalih posmatrača, i Luk požuri s njom prema limuzini koja ih je čekala ispred, ne skidajući ruku sa njenog struka sve dok se nije uverio da se bezbedno smestila u kola.

Automobil je krenuo čim je on seo pored nje. Neka neobična izmaglica koja kao da joj je sve vreme zaklanjala vidik polako je počinjala da se podiže.

Zavladala je tišina. Bilo je gotovo. Učinila je to. Udala se za verenika svoje najbolje prijateljice. Otežano je disala.

Jesi li dobro? - upitao ju je neočekivano brižnim tonom.

Koliko je to moguće, pomisli Lizi u sebi, i ne pokušavajući da izrekne odgovor.

Umesto toga je spustila pogled na svoju ruku, gde je tradicionalna zlatna burma krasila njen tanani prst. Isti takav prsten sijao je i na njegovoj tamnoputoj koži. Nije očekivala da će ga i on nositi i bila je iznenađena kada joj je u crkvi naloženo da stavi prsten na njegov prst.

Poput crkve i čitave organizacije svečanosti, Lizi je pretpostavljala da su i burme bile iste one koje je kupio za svoje venčanje sa Bjankom.

Nisam baš toliko bezosećajan - rekao je hladno.

Sada joj je čitao i misli, kao da je i njih takođe posedovao.

Barem je haljina bila moja.

Osetila je njegov oštar pogled i blagu napetost mišića njegovog lica.

Ne dopada ti se? - upitao je.

Zar je bio slep?

Naravno da mi se dopada. To je najromantičnija i najlepša venčanica koju sam ikada videla…

-

A ti izgledaš predivno u njoj… bellissima - izjavio je tihim glasom. Svakome ko te je gledao kako se polako i otmeno približavaš oltaru bilo je kristalno jasno zašto sam se danas oženio baš tobom.

Još jedan cilj na tvom spisku spasavanja ponosa postignut?

Podižući bradu, Lizi ga pogleda prvi put od kad su se poljubili kao muž i žena, a potom odmah požele da to nije učinila jer je izgledao tako prokleto opčinjavaju- će i savršeno - pravi pravcati princ iz bajke o kome je svaka devojka maštala još od malih nogu.

Na njenim usnama pojavi se neznatan, gorki smešak.

Ne očekuj od mene da ti čestitam jer nemam nameru da to uradim - rekla je, okrećuću glavu na drugu stranu.

Osećaš se prevareno - promrmljao je.

Baš me zanima zašto?, zapita se Lizi ironično. Zato što mi nije dopustio da izaberem venčanicu za sopstveno venčanje, na primer? Zapravo se osećala obmanutom iz mnogo razloga. Niti je imala pravo da bira sebi muža, niti je njena najbolja prijateljica mogla sa njom da podeli taj dan, niti je videla ponos, već samo neodobravanje na očevom licu.

Ona duboko uzdahnu.

Povredila sam i razočarala svog oca zbog svega ovoga.

A sada si u opasnosti da razočaraš mene.

Način na koji je ovo izgovorio naterao je Lizi da ponovo pogleda u njega.

Osetila je kako naglo postaje napeta kada je videla gotovo divljački sjaj u njegovim očima.

Imali smo dogovor — podsetio ju je smrknuto. — U njemu niko od nas ne osporava jedan od osnovnih sastojaka zahvaljujući kojem će ovaj brak opstati.

Mislio je na obostranu privlačnost. Lizi udahnu vazduh i zausti da kaže nešto, najverovatnije nepromišljeno, ali on zaustavi njene reči naginjući se prema njoj i pritisnuvši svoje hladne prste na njene usne.

Vodi računa, bella mia moglie, da ne napraviš sebi medveđu uslugu tim tvojim neobuzdanim jezikom posavetovao ju je. — Tvoj otac će se oporaviti od razočaranja čim bude shvatio da mu je naš brak više doneo, nego oduzeo — rekao je oporo. — Kao što ćeš i ti shvatiti da treba da prevaziđeš svoje razočaranje u mene kao tvog muža, a ja se iskreno nadam da će se to desiti što pre. I… - nastavio je svojim mračnim tonom, ne dopuštajući joj da skrene pogled -… ja ću se oporaviti od svog razočaranja u tebe kada budeš pre- stala da sažaljevaš samu sebe. Seti se ko si sada, signora De Santis. To ime čini te mojom suprugom, mojom ljubavnicom, budučom majkom moje dece i čuvarem ugleda De Santisovih.

Opa!, bilo je sve što je Lizi mogla da pomisli kada je konačno završio svoj govor. U nekom trenutku ovog neobičnog razgovora pogodila ga je pravo u neku slabu tačku za koju nije ni mislila da postoji.

Podigla je ruku, uhvatila njegove prste i sklonila ih sa svojih usana.

To je bilo zaista dobro - rekla je. - Prilično nadmen stav čoveka punog sebe koji je trebalo da me postavi na moje ponizno mesto, zar ne?

Ali nije? - upitao je, podigavši obrvu.

Lizi odmahnu glavom, svesna da joj srce ludački udara, ali ne i toga da i dalje grčevito steže njegove prste, kao i toga da su ti prsti obgrlili njene.

Ti si za mene i dalje čovek koji me je ucenio da se udam za njega kako bi sačuvao svoj povređeni ponos, a ja sam i dalje žena koju si platio kako bih sačuvala tvoj povređeni ponos!

Zar zaista misliš da nema žena koje bi rado usko- čile na tvoje mesto?

Pretpostavljam da ih ima na stotine - reče Lizi hladno. - Ali zar mi ti sam nisi rekao da nemaš nameru da loviš?

Brzo razmišljaš.

Osmehnuo se, čvrsto stegnuvši Lizine drhtave prste koje je držao u svojoj šaci. U sledećem trenutku Lizina glava je sa sve velom počivala na njegovim širokim grudima. Tek što je ispustila iznenađen uzdah, on je utisnuo jedan strastveni poljubac na njene usne. Ovaj put je bio vreo, moćan i potpuno omamljujuć, kao da je iz poljupca u poljubac polako nagomilavao požudu koju je osećao prema njoj. Kada se odmakao od nje, Lizi se vrtelo u glavi i drhtala je, a disanje joj je bilo ubrzano i isprekidano. Osećala je kako joj usne bride i čak su je malčice zabolele kada je Luk položio svoj topao kažiprst na njih.

Kao što vidiš - prošaputao je - i dalje nemam potrebu da lovim.

Bila je to opaska na račun načina na koji je Lizi podlegla njegovom poljupcu, ne pružajući ni najmanji mogući otpor. U trenutku je prebledela i uspravila se na sedištu. Haljina joj je bila izgužvana, i dok je pokušavala da je poravna svojim nemirnim prstima, osećala je njegov prodoran pogled na svom vratu, razarajući puls njegove seksualne nadmoći i, što je najgore od svega, bila je uverena da se ludo zabavlja.

Već sam te jednom upozorio, cara, da sam mnogo iskusniji u ovim igrama od tebe - podsetio ju je, gotovo joj šapućuću ove reči na uvo. - Budi malčice mudrija i prestani da me izazivaš.

Limuzina je usporila i ona pogleda kroz prozor, primetivši da su se već dovezli do vile. Bila je zatečena brzim protokom vremena, ali i činjenicom da se do vile moglo doći i kopnenim putem.

Posmatrala je kako se pred njima otvara masivna kapija od kovanog gvožđa.

Automobil je prošao kroz nju, polako klizeći između cvetne aleje i savršeno podšišanog travnjaka, da bi se na kraju zaustavio ispred glavnog ulaza.

Prethodnih nekoliko dana dok je boravila u vili nije se usuđivala da izađe napolje, plašeći se radoznalih paparaca koji su vrebali sa svih strana.

Međutim, bacivši pogled prema jezeru dok ju je Luk izvodio iz kola, Lizi iznenađeno primeti da ih više nije bilo.

Zapravo, čitav pogled na jezero bio je zaklonjen ogromnim belim platnom.

Pretpostavila je da su ga postavili duž ivice stene kako bi sprečili pohlepne fotoreportete da slikaju svadbenu zabavu koja je upravo počinjala.

Sav taj luksuz i poznate zvanice činili su da se Lizi oseća nelagodno od trenutka kada je izašla iz limuzine pa sve vreme trajanja svadbene proslave.

Da je Bjanka bila ovde, Lizi bi se protiv neprijatnosti izborila zdravim smislom za humor koji je posedovala, a koji joj je bio od velike pomoći u nekim situacijama.

Ali, da je Bjanka bila ovde, onda bi ona bila nevesta i centar pažnje, a Lizi bi bila srećna jer može da ostane negde u pozadini, nevidljiva, upravo onakva kakva je volela da bude.

Međutim, sada nikako nije mogla da postane nevidljiva. Morala je da stoji pored svog novopečenog su- pruga i da pozdravlja zvanice koje su pristizale iz crkve.

Njegove zvanice, podsetila je sebe. Njegovo venčanje. Nije pozvala nikoga od svojih prijatelja, samo oca, čije neodobravanje je bilo prisutno na njegovom licu čak i kada je došao u vilu i čvrsto je zagrlio.

Njene oči preklinjale su ga za razumevanje, ali sve što je on video kada ju je pogledao bila je mlada žena koja je veoma ličila na svoju majku, a tu mesta za oproštaj nije bilo. Osećala se kao da ju je napustio njen jedini saveznik.

Morala je da sputa suze koje su joj navirale na oči dok ga je posmatrala kako okreće leđa i nastavlja da korača dalje.

Objasni mi šta se to desilo, do đavola — rekao joj je strogim glasom čovek koji je stajao pored nje.

Lizi samo ćutke odmahnu glavom i zatrepta nekoliko puta suzdržavajući se da ne zaplače. Čovek poput Luka nikada ne bi shvatio kako je to biti zgnječen pod teretom nečijeg nerazumevanja. To osećanje bilo bi mu strano poput nelagode koju je trebalo da oseti usled tako iznenadne promene neveste.

Tokom svih ovih godina, od kada ih je njena majka napustila, Lizi se svim svojim snagama trudila da ne ispolji nijednu od majčinih osobina. Međutim, dok je stajala ovde u ovoj prelepoj vili, obučena u predivnu venčanicu, osećajući se kako ju je odbacila jedina osoba za koju je mislila da uvek može da se osloni na nju, morala je da se zapi- ta da li je toliki trud da se dokaže svom ocu i stekne njegovo poštovanje zapravo bilo potpuno beskorisno gubljenje vremena.

Srce joj je bilo u potpunosti slomljeno.

Bujica elegantnih zvanica neprestano je nadolazila. Lizi se smeškala, i nekako je uspevala da istrpi sve te poglede, poneki ljubazan, ali i nekolicinu kralje neučtivih komentara. Uprkos smirenom izrazu lica, srce joj je lupalo kao

pomahnitalo. Luk ju je sve vreme držao blizu sebe, ležerno je obavijajuću rukom oko struka.

U jednom trenutku počeli su da obilaze goste, ali niko nije uspevao da popriča sa nekim od njih dvoje nasamo. Njegova ruka nije se odvajala od njenog struka. Čak ni začikavanje Lukovih najbliskijih prijatelja na račun njegove posesivnosti prema nevesti nije moglo da ga udalji od nje.

Posluženje je bilo u vidu predivno serviranog švedskog stola, ali Lizi nije bilo ni do hrane ni do pića, te je njena čaša penušavog šampanjca ostala gotovo netaknuta. Nešto kasnije usledio je zabavan, ali pomalo ironičan govor Lukovog kuma, koji je Lizi odslušala spuštene glave, dok je na mladoženjinom licu titrao ozbiljan, ali zadovoljan osmeh.

Ništa ga nije doticalo, primetila je. Taj čovek je imao čelične živce i kao da nije posedovao nikakva osećanja. Ipak, po jačini stiska njegovih prstiju na njenom struku mogla je da oseti kada bi ga nešto uznemirilo, što se posebno dešavalo kada bi u prolazu načuli pritajene razgovore u kojima je pominjano Bjankino ime kao nesuđene mlade i njen nestanak sa lica zemlje.

Je li njegova reakcija bila uzrokovana besom ili bolom?, pitala se.

Međutim, kada ga je pogledala, njegovo lice nije otkrivalo ništa.

U nekoliko navrata ugledala je svog oca kako pro- miče u gužvi i želela je da ode i pita ga da li se čuo sa Metjuom, ali svaki put kad bi to pomislila Luk bi je odvukao u sasvim suprotnom pravcu.

Dan je proticao beskrajno sporo i u nekom trenutku Lizi shvati kako joj izveštačeni smešak koji nije skidala s lica postaje ogroman teret. I zato je, kada joj je Luk tiho rekao da je vreme da ode i presvuče se, ona osetila strahovito olakšanje jer je konačno imala neki izgovor da se izgubi barem na nekoliko minuta, te se nije ni setila da pita zašto je uopšte morala da se presvlači.

U sobi ju je čekala Karla, služavka sa kojom je za tih nedelju dana koliko je provela u vili uspostavila najbliskiji kontakt. Pomažući Lizi da skine venčanicu, odgovorila joj je na pitanje koje nije stigla da postavi Luku. Šteta što morate da skinete ovu predivnu haljinu, signora rekla je Karla, teško uzdahnuvši. - Ali vaša nova garderoba je već spakovana i poslata. Sigurno je baš uzbudljivo i romantično kada vas neko odvede na medeni mesec na neko skriveno, tajnovito mesto.

Medeni mesec?

5.

Molim te, ne, pomisli Lizi bespomoćno, napućivši usne da to i izrekne, ali je u poslednjem trenutku ipak nekako uspela da se suzdrži.

Ipak, negodovanje je isijavalo iz njenih očiju dok je silazila niz stepenice obučena u pripijenu zelenu haljinu od meke tkanine, koja je predivno pristajala njenoj figuri i lelujala oko njenih kolena.

Luk ju je već čekao u dnu stepeništa. On se takođe presvukao, i to u prijatno laneno odelo boje kafe i jednostavnu majicu, u kojoj je izgledao krajnje opušteno i toliko seksi da to nije bilo fer.

Pogledao ju je, i ona primeti neku neobičnu iskru u njegovim očima i na trenutak zastade. Međutim, taj neočekivani sjaj u njegovom pogledu je ubrzo iščezao i on ispruži ruku prema Lizi, ćutke joj nalažući da nastavi da silazi niz stepenice.

Kada mu se konačno približila, on ju je uhvatio za ruku i nežno je povukao prema sebi. Njegove usne gotovo da su dodirivale njenu slepoočnicu. Osećala je kako toplina njegovog tela greje njeno.

Prelepa si - prošaputao je.

I ti si, pomisli Lizi, ali ništa ne reče.

Kuda idemo? - upitala ga je tihim glasom, svesna svih tih ljudi koji su stajali okolo i posmatrali ih.

Tamo gde i svi novopečeni bračni parovi.

Uzeo je jaknicu krem boje koju je ona bila prebacila preko svoje ruke.

Negde gde možemo da budemo sami.

Ali ja ne želim da budem sama s tobom. Namrštila se kada joj je prebacio jaknu preko ramena.

-

Ne želiš? Sad sam potpuno skrhan.

Naravno da je primetila ironiju u njegovom glasu.

Mislila sam da ćemo ostati ovde. Zar ne možemo da budemo ovde?

Uputila mu je jedan nestrpljiv pogled, kao da ga preklinje očima.

Navikla sam se na vilu. Tako je… ugodna. Vadeći joj kosu iz jakne, Luk na trenutak zastade i pogleda je. Njegove oči boje tamnog zlata zadobile su neki neobičan izraz.

Potom mu se osmeh opet vratio na lice.

Tradicija nalaže da se za medeni mesec uvek nekuda otputuje.

Lizi mu se još malčice približi.

Ovo je smešno - prošaputala je. Njene usne nalazile su se negde u visini njegovog vrata, i Luka zapahnu njena toplina. Šta to?

Sve ovo.

Ona baci jedan kratak pogled na ljude koji su staja- li oko njih.

Ako mi nekuda idemo, zar ne treba i oni da odu? Želiš da izbacimo naše goste napolje? - upitao je u neverici.

Tvoje goste. Čuvaj se, cara - tiho ju je upozorio. - Siguran sam da zapravo ne želiš da mi se zameraš, zar ne? A posebno pred ovoliko svedoka.

Samo sam rekla da možemo da ostanemo…

Primakao se tako neprimetno da ga nije ni osetila.

U jednom trenutku joj je prebacivao jaknu preko ramena, a već u sledećem njegovi dugi prsti odlučno su stegli njen krhki zglob i on je privuče k sebi i prisloni je na svoje grudi. Lizi je možda pomislila da se pobuni, ali pre nego što je uspela išta da kaže ili učini njegove meke tople usne već su se priljubile uz njene, oduzimajući joj dah.

Jedva da je bila svesna uzvika iznenađenja koji su se širili predvorjem i ona oseti kako joj čelo obliva hladan znoj. Uprkos neospornom uzbuđenju koje je proželo čitavo njeno telo, Lizi pokuša da ispruži ruke kako bi ga odgurnula od sebe. Ali on nije išao nikuda, kao ni poljubac, i ona svom svojom težinom nalegnu na njega. Jakna koju je nekoliko trenutaka ranije Luk tako pažljivo položio na njena ramena sada skliznu na pod, pored njenih nogu, i on je još čvršće obujmi rukama. Oko njih su mogle da se čuju šaljive opaske i pokoji suvi smeh.

Luk je polako usporavao pokrete svojih usana, da bi konačno prestao da je ljubi, uzmaknuvši nekoliko centimetara od nje.

Predstava mora da se nastavi, cara - promrmljao je meko.

Isuviše smetena njegovim ponašanjem pred gotovo svim zvanicama, Lizi samo proguta pljuvačku i klimnu glavom. Kako je Luk zakoračio unazad, prostorom se prolomio bučan aplauz, i Lizi se učini kao da joj je sva krv pojurila u lice.

Pošto se sagnuo da dohvati njenu jaknu, Luk je ležerno prebaci preko ramena i uspravi se, a potom se šaljivo nakloni publici, sa širokim osmehom na licu.

Aplauzu se sada pridružio i gromoglasan smeh. Lizi je sve vreme stajala spuštene glave. Mrzela je to rumenilo koje joj je oblivalo obraze svaki put kada bi se osećala nelagodno.

Tek kada ju je uhvatio za ruku i poveo je napolje, prema travnjaku na kome ih je već čekao helikotper, Lizi se seti svog oca.

Naglo se okrenula prema Luku.

Ne mogu da odem a da se ne pozdravim s ocem.

—

On je već otišao kako bi uhvatio let za Getvik — odgovori Luk hladno.

Tokom minuta koji je usledio Lizi nije mogla da dođe do daha.

Osećanje odbačenosti je bilo toliko jako da je samo nemo zurila u Luka dok joj se boja polako povlačila iz lica.

Luk je bez reči povede preko travnjaka i uvede je u helikopter.

Nekoliko minuta kasnije Iebdeli su nad privremenim zidom od belog platna, da bi se ubrzo potom uputili prema jezeru, po kome je bila razasuta čitava armada čamaca, brodića i barki krcatih foto-reporterima koji su nesumnjivo vrebali priliku da ih fotografišu.

Smestivši se pored nje, Luk je nehajno odmahnuo rukom.

Ne obraćaj pažnju na njih - rekao je. - Uskoro će se umoriti od ove igre i preusmeriće se na neku drugu senzaciju.

Začudo, Lizi više nije marila hoće li ih neki paparaco uhvatiti ili ne.

Otišao je a da se nije ni pozdravio sa mnom - prošaputala je.

To je bilo jedino za šta je marila. Čovek mora da spasava biznis - reče Luk, ni ne pokušavajući da se pretvara kao da ne zna o kome je reč.

Moraš da shvatiš da mu je kompanija sada prioritet. O, da.

Hvala ti - uzvrati Lizi hladno - na tako lošem izgovoru.

Tokom ostatka leta vladala je apsolutna tišina. Dok su preletali preko jezera, Lizi je sve vreme gledala kroz prozor, diveći se blistavosti i plavetnilu jezera.

Sat vremena kasnije sleteli su na aerodrom Linate, gde ih je čekao privatni mlaznjak sa logom De Santisovih, koji se presijavao na popodnevnom suncu.

Unutrašnjost aviona odisala je luksuzom. Luk se pobrinuo da je smesti, a potom je kratko porazgovarao sa stjuardom i dogovorio se nešto sa pilotom.

Dva minuta kasnije seo je pokraj nje, i začulo se rulanje motora.

Vezao je svoj sigurnosni pojas i naložio njoj da učini to isto.

Poleteli su u vedro plavetno nebo, a ona i dalje nije imala predstavu kuda idu.

Zapravo je i nije bilo bri- ga. Danas je bio najgori dan u njenom životu i ona se osećala u potpunosti skrhano, poput bogalja koji se kreće samo zahvaljujuću sopstvenom instinktu i ničemu drugom.

Rekao sam mu da ode dok si se presvlačila - rekao je Luk iznenada, i ona se zbunjeno zagleda u njega.

Bio je zavaljen na sedištu pored njenog. Predstavljao je oličenje opuštenosti i nonšalantnosti, ali Lizi je na njegovim usnama ipak primetila dozu napetosti.

Zašto? - prošaputala je.

Njegove oči boje tamnog zlata na trenutak blesnuše.

Uznemirio te je.

Ali on je moj otac! - odbrusi Lizi. — On ima pravo da me uznemiri!

A ja sam tvoj muž - uzvrati Luk. - Ja imam pravo da uklonim iz tvog života sve što te uznemirava.

Lizi mu uputi jedan opor pogled ispunjen negodovanjem.

Ti me uznemiravaš. Da li to znači da ćeš da ukloniš sebe iz mog okruženja?

Ne dok letimo na visini od tri hiljade metara.

Nasmešio se, ali osmeh je ubrzo nestao sa njegovog lica i on uzdahnu.

Prestani da iskaljuješ svoju mržnju na mene, Elizabet, i objasni mi zašto tvoj otac misli da može da se ponaša prema tebi onako kako je to činio danas.

Ispričala mu je za svoju majku hladnim, ravnim, ponositim tonom, nesvesna toga da je on posmatrao svaki izraz koji je prelazio preko njenog lica jer je izbegavala da ga pogleda dok je govorila.

-

Eto - zaključila je - on smatra da su se njegovi najgori strahovi u vezi sa mnom danas ostvarili, našim venčanjem.

U tom trenutku, razgovor je prekinuo stjuard, koji im je prišao sa kafom i sendvičima koje je odmerenim pokretima prebacio sa poslužavnika na stočić ispred njih. Luk je odmahnuo stjuardu rukom kad je krenuo da im sipa kafu i nagnuo se napred da to sam učini.

Da li ličiš na svoju majku? - upitao je radoznalo.

Lizi klimnu glavom.

Ja za njega predstavljam stalni podsetnik na ono što je ona uradila.

Pružio joj je šoljicu vrele tečnosti.

A gde je ona sada?

Ona je… umrla, pre dve godine.

Glas joj je postao tako promukao da je otpila gutljaj kafe ne bi li se povratila.

Osetivši gorko-sladak ukus, namrštila se.

Stavio si šećer.

Ti ne stavljaš šećer?

Ne - rekla je, a potom radoznalo upitala: - A ti?

Zavalivši se ponovo na naslon svog sedišta, Luk takođe otpi jedan gutljaj kafe.

Ne znamo baš puno toga jedno o drugom, zar ne? upitao je.

Ne, pomisli Lizi turobno, ne znamo.

Pa, da li stavljaš šećer u kafu ili ne? - pitala ga je zapovednim tonom.

Jaka, crna i slatka - odgovorio je, a potom se okrenuo prema njoj kako bi je pogledao. Njegove oči boje zlata bile su tamnije nego obično, a Lizi nije uspevala da odgonetne šta su to pokušavale da saopšte.

Prijalo joj je da razgovaraju o neutralnim temama, i baš kada je htela da kaže nešto o vremenu, Luk je prekide.

Izgleda mi, cara - rekao je staloženo - da je tvoja porodica isto tako disfunkcionalna kao i moja, što nas čini mnogo sličnijima nego što smo mislili da jesmo, zar ne?

Otvorivši usta da mu se suprotstavi, Lizi ih odmah potom zatvori, shvativši da je on najverovatnije u pravu.

Ali ja ipak ne volim kafu sa šećerom - rekla je odlučno i spustila svoju šoljicu na sto.

On se samo nasmejao i pozvao stjuarda da donese još kafe.

Iz nekog njoj neznanog razloga, raspoloženje joj se naglo popravilo. Čak je pojela par sendviča i osetila je kako polako počinje da se opušta.

Kuda idemo? - konačno se odvažila da upita.

Pa, dugo ti je trebalo - našali se Luk, ustajući da protegne noge. - Na Karibe odgovorio je, otvarajući vrata ormarića za koji se ispostavilo da je bife sa pićem, a potom izvadi jednu flašu. Tamo imam kuću, na jednom rajskom ostrvu skrivenom od celog sveta.

Jedino društvo praviće nam pelikani. Hoćeš jedno?

Okrenuo se i pokazao joj bocu alkoholnog pića koje je najviše podsećalo na brendi. Lizi odmahnu glavom.

Plašiš se da se opet ne napiješ?

-

Plašim se da ću zaspati.

Srećom po tebe, ako i zaspiš u ovom avionu to nije nikakav problem, jer imamo veoma udoban krevet iza onih vrata tamo, na kraju kabine - rekao je, vraćajući se sa čašama u ruci.

Strpljivo je sačekao da Lizi pogledom prouči pregradni zid, a potom joj pruži jednu čašu.

Lizi je znala da će, ukoliko je ne prihvati, morati da izdrži još jednu turu sarkastičnih komentara na svoj račun.

Budući da je pred nama devet sati puta, prispavaće ti se u svakom slučaju, sa brendijem ili bez njega.

Sa tobom ili bez tebe?

Pitanje je izletelo iz nje pre nego što je uspela da ga zaustavi.

Njegove oči boje tamnog zlata najednom zasjaše.

Je li to bio poziv?

Ne, nije! - odbrusila je.

Onda uzmi brendi - rekao je. - Bezbedna si sa mnom. Za sada…

Upravo to za sada činilo je da se oseća nervozno, ali izazovan ton njegovog glasa natera je da prkosno uzme čašu iz njegove ruke i saspe žestoko piće u grlo.

To ti baš i nije bila dobra ideja, cara - rekao je, posmatrajući je kako se mršti i kašljuca jer je osećala kako joj alkohol prži ždrelo i čitavu utrobu.

Bio je u pravu. To nikako nije bila dobra ideja. Brendi joj je udario pravo u glavu. Jedva je izdržala nekih pola sata pre nego što je osedla potrebu da se sruči na krevet i zatvori svoje umorne oči.

Luk se ponudio da je otprati do kabine, međutim ona ga ponosno odbi, što ju

je koštalo strahovito puno truda i koncentracije da se otetura do male spavaće sobe a da se ne saplete i ne razbije nos.

Nekoliko minuta kasnije, ostavši samo u grudnjaku i gaćicama, bila je sklupčana ispod laganog jorgana presvučenog mekim, ugodnim lanom, i tonula je u dubok san, dok joj je i dalje nepodnošljivo bubnjalo u glavi.

Nije znala koliko sati je spavala, ali kada je otvorila oči, oko nje je bio samo mrkli mrak, propraćen zvukom motora koji ju je odmah podsetio na to gde se nalazila.

Glava joj je bila znatno bistrija i osećala se mnogo bolje nego kada je dospela ovamo. Bila je gladna, ali sama pomisao da mora da ustane iz ovog udobnog kreveta i obuče se, i da se potom suoči sa Lukom, bila je dovoljna da se samo okrene na drugu stranu i ostane tu gde jeste sve dok…

Kada ga je ugledala, krv u žilama joj se sledila. Ležao je potrbuške pored nje, sa tamnom kosmatom glavom na jastuku pored njenog i širokim preplanulim ramenima koja su se presijavala na mekoj svetlosti lampe sa njegove strane kreveta.

Lizino telo je tokom svega nekoliko sekundi od potpuno opuštenog postalo toliko napeto da nije mogla da se pokrene, ali videvši da Luk spava ona oseti olakšanje i ponovo se malčice opusti.

Crne satenaste trepavice počivale su mu spokojno na visokim jagodicama, dok su mu usne bile opuštenije nego što ih je ona ikada videla. Njihov senzualni oblik sada je bio još lepši, a njegova razbarušena crna kosa bila je sjajna i blago talasasta.

Vođena radoznalošću pred kojom, znala je to, nikako nije smela da poklekne, Lizin pogled skliznu na njegove ruke, ležerno zabačene na jastuk, a zatim i na njegova široka ramena i snažna bronzana leđa koja su bila otkrivena jer mu je jorgan kojim je bio pokriven skliznuo sve do struka.

Ona pažljivo navuče svoj prekrivač na ramena jer ju je njegova golišavost podsećala na sopstvenu.

Je li bio potpuno nag? Lizi se naježi kao da joj neko prevlači perom preko površine kože. Njene nozdrve zatreperiše i ona oseti njegov topao miris, tako neodoljivo muževan da je nesvesno oblizala usne vlažnim vrškom jezika.

Koža njegovog mišićavog tela presijavala se kao da je namazana uljem za sunčanje, premda je Lizi jako dobro znala da je to prirodni sjaj njegovog predivnog tela.

Moj muž, pomislila je, da bi potom tiho izgovorila te dve reči ne bi li oslušnula kako zvuče, ali čitava ta priča i dalje joj je bila toliko strana kao i

njihova dva tela koja su, jedno pored drugog, ležala na istom krevetu.

Sive… - promrmljao je duboki, tamni, pospani, topli glas.

Lizi se trgnu i podiže pogled kako bi osmotrila njegovo lice. Bio je budan.

Ona se grčevito uhvati prstima za ivicu jorgana. Odmah bi izletela iz kreveta da nije bila svesna toga da na sebi ima sportski grudnjak drečavozelene boje i odgovarajuće gaćice koje su bile sve samo ne izazovne.

Seksi dimno sive… Ne, ne mrdaj se… - prošaputao je kada je krenula da ustaje iz kreveta. Okrenuo se na stranu i podbočio glavu rukom, a zatim je uperio pogled u njeno zabrinuto lice i njenu vatrenu divlju kosu prostrtu po jastuku.

Bellissima… — zapevušio je. - La bella signora De Santis.

Nemoj… - odbrusila je. - Hoćeš li prestati da me nazivaš lepoticom?

Kakvo si ti neobično stvorenje.

Nasmešio se, ispruživši ruku da skloni jednu neposlušnu kovrdžu sa njene obrve.

Imaš najdivnije lice koje sam ikada video i na jed- noj ženi i najneverovatniju upornost da to poričeš. Voleo bih da znam zašto to radiš.

Na želim da odgovorim na tvoje flertovanje - reče Lizi, i ona ista kovrdža ponovo pade na isto mesto, na šta se ona namršti. Samo zato što si…

Glas joj najednom zamre i ona se ujede za donju usnu, shvativši šta je upravo nameravala da kaže.

On joj se malčice približi i ona oseti kako su malje na njegovim grudima zagolicale kožu njene ruke.

-

Samo zato što sam… šta?

Samo zato što smo… venčani… i ovde - dovršila je, a kada je Luk prebacio svoju nogu preko obe njene, ona ispusti neki neartikulisani povik. - Sta to radiš? - upitala je zaprepašćeno.

Zbližavam se sa svojom suprugom.

Ona pusti jorgan koji je grčevito stiskala kako bi ga odgurnula od sebe, ali njena napeta čula kao da su se zbunila kada su se tople dlačice na njegovim grudima susrele sa njenim vlažnim drhtavim dlanom. Čitava ova situacija je zbunjujuća, pomislila je, sa sve njegovom snažnom mišićavom nogom koja je i dalje počivala preko njenih i tim neodoljivim izrazom u njegovim očima dok ju je posmatrao, tako nežnim, mekim i još uvek pospanim.

Na mestu koje je dotakla svojim dlanom mogla je čak da oseti i ubrzane otkucaje njegovog srca. Nagnuo se i poljubio je, i to ne strastveno, već lagano i ovlašno, međutim, ona ustuknu, osetivši se zarobljeno njegovom vrelinom, snagom i blizinom.

Prestani da paničiš - prošaputao je nežno. - Nisam ovde da bih te povredio.

Ali ja ne…

Najnormalnije je da poljubiš čoveka pored koga se budiš.

Očekivao je od nje da ga poljubi? Nema šansi, po- mislila je, odgovorivši mu odmahivanjem glave.

Znači, očekuješ od mene da te prvi poljubim? To nije baš fer od tebe, cara, ali dobro… - rekao je, i njegova usta ponovo su pronašla njena, s tim što je ovaj put prvo istražio ivice njenih usana svojim jezikom, a potom je nežno pokušao da ih razdvoji.

Dopustila mu je da je lagano okusi, daha zarobljenog u grudima. U trenutku kada se Luk ponovo povukao njeno srce je užurbano kucalo i usne joj zadrhtaše od žudnje.

-

Ovo uopšte nije loš način da započnemo novi dan prošaputao je.

Još uvek… Još uvek je mrak - reče Lizi slabašnim glasom.

Ali prošla je ponoć - rekao je, povlačeći se još malo unazad kako bi se nalaktio i ponovo podupro glavu rukom. - Spavala si dva sata. Propustila si našu prvu zajedničku večeru kao muža i žene i ostavila si me samog da razmišljam o tome kako sam bio glup što sam dozvolio svojoj novopečenoj neiskusnoj suprugi da eksira brendi kao od šale.

Lizi pocrvene.

To što nisam navikla da pijem brendi ne znači da sam neiskusna.

Znači, iskusna si?

Da li je time hteo da kaže da se ponašala kao pomahnitala?

Verovatno je bio u pravu, pomislila je sramežljivo.

Dobro, sad jesam gladna - rekla je, glasom koji joj se učinio sasvim normalnim, na čemu je odmah čestitala samoj sebi, premda joj je srce i dalje tuklo o rebra. - Ako budeš bio ljubazan da pomeriš nogu, ja ću ustati i…

On na to samo odmahnu glavom i njen glas najednom utihnu.

Opusti se - rekao je nežno. - Nemam nameru da zapečatim naše bračne zavete ovde, na ovom prilično neromantičnom mestu, ali želim više od onoga što smo do sada podelili… mnogo više promrmljao je, i ponovo spustio glavu, ustremivši se na nju, ovoga puta nimalo sporo i nežno.

Njegova usta požudno, nestrpljivo i halapljivo potražiše njena i on je svom težinom svoga tela prisloni nazad na jastuke, oduzimajući joj dah iz pluća.

Lizi oseti kako vrelina ispunjava svaku ćeliju njenog tela, dok su je njegov ukus, miris i zastrašujuća strast kojom se obrušio na nju naterali da pusti

jorgan koji je stezala i grčevito se uhvati za njegove mišice.

Premda ne baš uverljivo, njegovo ubeđivanje o tome kako nema nameru da ovo pretvori u nešto što ona ne želi dalo joj je neophodan izgovor da otpusti sve svoje kočnice, te poče podjednako požudno da ga ljubi, dok joj se telo izvijalo pod pritiskom njegovog. Jedva da je primetila kada je strgao prekrivač sa njih; samo je zadovoljno jauknula kada je osetila njegov snažan stisak na svojoj bledoj nagoj butini.

Prestavši na trenutak da je ljubi, pogledom boje tamnog zlata pogledao ju je pravo u oči.

Meka si kao svila - prošaputao je.

Potom je njegova ruka počela da klizi naviše, pre- ko ivice njenih gaćica i njenog ravnog stomaka, pa sve do njenog napetog glatkog grudnog koša i okruglih sočnih dojki. Lizi oseti kako joj se od njegovih vrelih dodira čitava površina kože ježi.

Jeza, koja se poput munje propela od njenih golišavih butina pa sve do njenog glatkog vitkog vrata, usledila je kada su njegovi prsti nežno obujmili njene okrugle bujne dojke, jedva prekrivene zelenom pamučnom tkaninom grudnjaka. Pokušala je da skloni njegovu ruku, ali on svojim snažnim prstima stegnu njenu šaku, nežno je podiže i skloni s puta kako bi neometano posejao tople, vlažne poljupce po njenom dugom tananom vratu i drhtavim grudima.

Jauknula je i izvila se pod njim kada je vrh njegovog jezika pronašao njenu otvrdlu bradavicu, koju je potom nežno, ali kao zaposednut, počeo da gricka svojim oštrim zubima.

Zatim se opet vratio do njenih usana, podvukavši ruku ispod njenih leđa kako bi je privio uza se. Sledeća stvar koje je postala svesna bio je njen otkopčan grudnjak, dok ju je, čvrsto je stegnuvši, ponovo polegao na jastuke.

Predivna si - mogla je da čuje njegov promukao glas kroz izmaglicu svojih podivljalih čula.

Zatim se ponovo ustremio na njene tople meke usne koje je prvo ovlašno oblizao vrhom svog jezika, da bi ubrzo potom gladno i požudno prodro u njena usta, dok su mu obe šake počivale na njenim dojkama, sada nagim i tako osetljivim na njegov dodir da je u jednom trenutku Lizi ispustila nekontrolisani jecaj. Potpuno zaslepljena, uhvatila se obema rukama za Lukovu glavu i zarila prste u njegovu sjajnu gustu kosu.

On ju je bez predaha obasipao poljupcima. Mogla je da oseti drhtaje njegovog napetog tela i da obuzda njegov krik svojim jezikom kada je uhvatio njenu čvrstu bradavicu između kažiprsta i palca.

Još tada je trebalo da ga zaustavi, ali ona to nije učinila. Morala je da zna da ako se izvija, jeca i željno upija poljupce jednog muškarca, da će ga dovesti do vrhunca. Međutim, njoj se strahovito sviđalo to kako se osećala zbog njega, i bila je pohlepna, želela je još.

Njegove ruke sada su klizile svuda po njenom telu, milujući je i ispitujući, što ju je dovodilo do tih neobuzdanih, drhtavih jecaja.

Koža mu je bila poput vrelog satena pod njenim neumornim dlanovima.

Nikada pre toga nije osetila kako su joj telo i čula u potpunosti izvan kontrole.

Dahtala je i podrhtavala, a on je disao brzo i isprekidano.

Stvarnost je trebalo da nastupi kada je osetila njegovu napupelu moćnu erekciju među svojim preponama. Njegova ruka je istog tog trenutka skliznula u njeno međunožje, ali stvarnost nikako nije dolazila. Bila je izgubljena u oluji užarenog zadovoljstva koje je strujalo njenim venama i sve što je mogla da učini bilo je da ga čvrsto opaše nogama. Jedna njegova ruka i dalje je klizila po njenom telu, dok je druga bila zarivena u njenu bujnu razbarušenu kosu, koja je plamtela poput vatre na prigušenoj svetlosti lampe.

Vrelina njegovih polju- baca bila je tako snažna i strastvena i Lizi je konačno postala svesna da joj više nema pomoći.

Znao sam da ćeš mi ovo uraditi - prošaputao joj je na uvo i ona oseti kako je njegov prst čitavom duži- nom skliznuo u njenu nutrinu.

Uprkos tome što nije bila pripremljena na vrelinu njegovog silovitog upada, Lizi nije ustuknula već se izvila, zastenjala i priljubila svoje usne uz njegove, kao da je to bio jedini način da preživi sve ono što joj se u tim trenucima dešavalo. On je šaputao reči koje ona nije mogla da čuje, pobuđujući u njoj osećanja za koja nije ni znala da ih poseduje.

Potom je nakratko zastao kako bi joj strgao gaćice i upravo taj njegov pokret bio je ono što ju je vratilo u stvarnost koju je, premda nerado, već neko vreme iščekivala.

Osetila je kako je savladava panika, poput kakvog nezaustavljivog čudovišta, i ona ga odgurnu od sebe, potpomognuta naletom adrenalina koji kao da je zaposeo svu krv koja je tekla njenim venama. Na trenutak je bacila pogled na njegovo lice, ugledavši na njemu samo beskrajnu zbunjenost, a zatim se nekako izmigolji- la i sela, spustivši svoje još uvek drhtave noge na pod.

Neprijatnu tišinu koja je nastupila remetio je samo zvuk njenog isprekidanog disanja. Oči su je toliko pekle od suza koje su navirale da je jedva uspevala da ga vidi.

Rekao si… - konačno je uspela da prozbori.

Znam šta sam rekao - presekao ju je.

Lizi trepnu, usudivši se da usredsredi svoj pogled na njegovo moćno nago telo koje je sada ležalo pored nje, ispruženo na krevetu. Pokrio je oči rukom, dok su mu usne bile stisnute i napete. Ne mogavši da skrene svoj lutajući pogled s njega, oči su joj se u jednom trenutku zaustavile na njegovoj još uvek ukrućenoj muškosti, koja je provirivala iz gustog žbuna stidnih dlačica.

Zatečena naletom vreline koja ju je celu prožela, ona naglo okrenu glavu na suprotnu stranu, ne znajući šta joj je dalje činiti.

Zaskoči ga, govorio joj je neki uvrnut unutrašnji glas.

Bože dragi… - prošaputala je, spuštajući glavu i pokrivajući svoje zajapureno lice rukama. Nije mogla da veruje da je dopustila da stvari odu ovako daleko.

Nije mogla da veruje da je poverovala u njegovo obećanje.

Imaš tako seksi leđa - rekao je iznenada, na šta se ona trgnu i bujna kosa joj se poput slapa obruši niz kičmu. - Kremasta, bela, glatka, čvrsta i tako dražesno oivičena čipkanim ivicama tih gaćica, koje trenutno :pak predstavljaju čist višak.

Pocrvenevši od stida, Lizi posegnu rukom iza leđa da namesti izvrnuti rub.

Misliš da si nešto postigla? - začikavao ju je.

Ona odmahnu glavom i požele da i dalje na sebi ima ^rudnjak jer bi tako možda sakupila hrabrost, okrenula se i svašta mu sasula u lice. Ali nije. Osećala se nezaštićeno, a grudi su joj bile nekako teške i ona ih pokri rukama, kao da će time uspeti da poštedi sebe daljih neprijatnosti.

Zar zaista misliš da je dobra ideja prekinuti igru baš u trenutku kada je

postajala… strastvena?

Bio je ljut. Njegove reči pogodile su Lizi poput vrška otrovne strele.

Ali… ti ne razumeš.

Začula je nekakve pokrete iza svojih leđa, i shvativši da je Luk ustao sa kreveta, ona zgrabi jedinu stvar koja joj je bila na dohvat ruke, svoju majicu, i užurbanim pokretima je navuče na sebe. On se takođe oblačio. Čovek koji je u stanju da pregazi svoja obećanja i ne zaslužuje više od toga nego da bude raspaljen… i ugašen - reče Lizi, osetivši nalet samopouzdanja pošto konačno više nije bila naga.

A šta je sa iskonskim instinktima? - upitao je. - Toga kod tebe nema?

Dohvativši suknju i navukavši je brzim pokretima na sebe, Lizi je napokon sakupila dovoljno hrabrosti da se okrene. Luk je stajao sa druge strane kreveta, i dalje go do pojasa, i ona oseti kako joj jeza ponovo prožima kičmu.

Meka svetlost poigravala se sa mišićima na njegovim leđima kada se sagnuo da dohvati košulju sa poda.

Odvrativši pogled od njega, Lizi je propustila trenutak kada su se njegove prodorne oči zaustavile na njenim punim dojkama i čvrstim bradavicama koje su se nazirale ispod tanke tkanine njene majice.

Nemam nameru da se izvinjavam zbog nečega što, prema tvojim rečima, nije ni trebalo da se desi - rekla je, zabacujući kosu unazad.

On na to samo spusti glavu i sagnu se da dohvati nešto s kreveta.

Evo… - rekao je, ispruživši ruku. - Bolje ga obuci pre nego što izađeš odavde, jer bi moj stjuard mogao da dobije moždani udar.

Presekavši tim rečima Lizinu malopređašnju odvažnost, Luk navuče svoju crnu košulju i izađe iz prostorije. Nije ih zalupio, pomislila je, premda je odmah potom primetila da su vrata bila klizna.

Ali da nisu, svakako bi to učinio.

Pogledala je u grudnjak, koji je sada držala u ruci, a onda i u svoje telo, pocrvenevši sve do korena svoje bujne kose.

Ostatak puta proveli su prilično suzdržano, uz povremenu hladnu i krajnje učtivu komunikaciju o opštim temama. Lizi je jela, on nije, umesto toga je pio kafu, a što se tiče alkohola, nije ga više bilo ni u naznakama.

Luk je odnekuda izvukao aktovku i koncentrisao se na neke papire koje je izvadio iz nje. Lizi je poželela da i ona ima nešto slično, kako bi mogla da odvrati misli od suludih ideja koje su je neprestano opsedale.

Ali nije. Ona je sada bila razmažena žena jednog veoma bogatog čoveka, a njen posao sekretarice u porodičnoj firmi sada je pripadao prošlosti. Njena nova uloga u životu bila je da bude žena bogataša — ili barem da polako uči kako se to postaje. Recimo, da bude tiha kada se bogati muž koncentriše, jer joj je i sam pogled na njegov ozbiljan profil govorio da se upravo to od nje očekuje.

U jednom trenutku je ponovo zadremala, sklupčana na sedištu sa nogama podvijenim ispod guze i glave zavaljene na mekani naslon. Kada se probudila, bila je pokrivena toplim ćebetom, a Luk je i dalje sedeo pored nje, usredsređen na svoje papire.

Neko vreme ga je svojim snenim očima posmatrala kako penkalom podvlači pojedine redove na dokumentu koji je iščitavao. Bilo je to isto ono nalivpero kojim je potpisala predbračni ugovor, primetila je, crno, sa zlatnim prstenom koji je obavijao njegovo vitko telo, i platinastim vrhom sa koga se na papir slivalo mastilo nalik tečnoj svili.

Pogrešno si napisao reč ,,neodlučan“ - promrmljala je, nemajući nameru da to kaže, budući potpuno nesvesna da je čitala ono što je pisao.

Penkalo se naglo zaustavi i podiže od papira svega nekoliko milimetara.

Okrenuo se da je pogleda, a njegove oči boje tamnog zlata više nisu bile ljute, već samo blago odsutne.

Ja nikada ne grešim u pisanju - rekao je hladnim, nadmenim glasom.

Napisao si ,,i“ umesto ,,u“ - bila je uporna Lizi. - Rečenica bi trebalo da glasi: „Ovakav stav je neodlučan i neprihvatljiv pročitala je naglas. - Ukoliko se pogrešno napiše, gubu na smislu.

Reč ,,neodličan“ zapravo i ne postoji, a i kad bi postojala, značila bi nešto sasvim drugo.

-

Možeš da pročitaš moj rukopis odatle?

Zavalivši se na naslon sedišta, radoznalo ju je pogledao.

-1 to tako da vidiš jesam li napisao ,,i“ ili ,,u“?

Lizi klimnu glavom, i dalje sklupčana pod ćebetom.

Da si pisao na italijanskom ne bih mogla. Ne pišem italijanski baš najbolje.

A ni engleski.

Lizi se zbunjeno zagleda u njegovo lice, na kome se nije očitavala ni najmanja trunka zbunjenosti, uprkos tome što čak nije ni proverio je li ona bila u pravu. To je značilo da je ili isuviše siguran u sebe, ili da je ona pogrešila.

Pridigavši se kako bi spustila noge na pod, Lizi se nagnu prema njemu i uze papir iz njegovog krila. Pažljivo je pročitala ono što je na njemu pisalo, a potom mu ga je vratila, ne prozborivši ni reči.

Sada je on zbunjeno zurio na nju, a preko njegovog lica najednom se nadvila senka nesigurnosti. Lizi nije mogla da odoli a da se ne nasmeje. Tako je dobro biti u pravu.

Luk pogleda u papir i usne mu se razvukoše u pomirljiv osmeh.

Ti užasna riđokosa veštice - promrmljao je, prepravljajući ,,i“ u ,,u“.

Moja kosa nije riđa - pobuni se Lizi.

Nego kakva je?

Spuštajući papire na stočić ispred njih, Luk se nasloni na sedište i zagleda se u nju.

Kestenjasta - odgovori Lizi, sklanjajući svojim dugim prstima nekoliko nestašnih kovrdža sa lica. — I svojeglava — dodala je, pošto joj je jedna kovrdža ponovo pala na obrvu.

Kao i njena vlasnica.

Znači, primetio si.

Pokušala je da zagladi nestašnu loknu, ali bezuspešno, jer se opet vratila na isto mesto.

Primetio sam — odgovorio je staloženo.

A jesi li primetio i da sam devica? — upita Lizi opušteno.

6.

Ako je Lizi to rekla da bi trgnula Luka iz njegovog opuštenog raspoloženja, onda je u tome i uspela, shvatila je, jer su mu se obrazi istog trenutka zažarili i on naglo ustade sa sedišta, pri čemu su se papiri rasuli svuda unaokolo.

Je li to neka neslana šala?

Iz njegovih očiju izbijao je bes i ona grčevito uhvati ćebe i navuče ga još više na sebe, kao da će se tako zaštititi.

Samo sam… mislila da bi trebalo to da pomenem pre nego što se stvari ponovo… zagreju - objasnila je, takođe pocrvenevši, jer se pošto je to izgovorila osećala smešno, glupavo i…

Devica - procedio je kroz svoje stisnute zube. - Do đavola, odakle ti ideja da mi saspeš tako nešto u lice, i to niotkuda?

Ne znam šta bi hteo da uradim - reče Lizi u samo- odbrani. Da to napomenem u onom glupom predbračnom ugovoru kako bi imao vremena da se privikneš na tu činjenicu?

Luk je sada prebledeo od besa.

Ali maltene smo vodili ljubav…

Ne, ja sam to prekinula - podsetila ga je. - Mislio si da te zavlačim…

Uhvativši se za potiljak, Luk se okrete od nje. Lizi se još više skupi pod ćebetom.

Htela sam to odmah da ti kažem tamo, u sobi, ali ti si bio nestrpljiv. Sada bih volela da ti uopšte nisam ni rekla!

Ja takođe - promrmljao je, uputivši se prema bifeu.

Ako te ovo već toliko vređa, zašto ne uradiš ono što i obično i ne zameniš me nekom drugom, iskusnijom mladom?

Ne vređa me — reče Luk kruto. — I ja nisam svojom voljom zamenio Bjanku. Ona me je ostavila i pobegla s drugim, a ti to veoma dobro znaš.

Mudra devojka - prošaputa Lizi, boreći se protiv suza koje su joj navirale na oči. Čuvši ga kako to kaže, setila se kako ne bi ni bila ovde, niti vodila ovaj razgovor da ga Bjanka nije napustila.

Bjanka, njegova prva izabranica!

Dobro… - rekla je ustajući, i počela da skuplja razbacane papire, jer je imala očajničku potrebu da nekako uposli ruke. - Ja sam to što jesam, i ti si to što jesi, što mi govori da gotovo ništa ne ide u prilog ovom bezveznom braku. Ali znam da ne mogu da nabijem glavu u pesak i da se pretvaram da želim da te zaustavim svaki put kad me dodirneš zato što oboje znamo koliko mi se to sviđa!

Elizabet…

Nemoj! - uzviknula je. - Budeš li i sada izgovorio jedan od onih tvojih mudrih komentara, biće mi muka!

Luk je izgledao zaprepašćeno.

Nisam nameravao da…

Da, jesi. Jednostavno si takav i ne možeš ništa protiv toga.

Otirući suze iz očiju i sklanjajući nekoliko dosadnih kovrdža sa čela, Lizi drhtavim prstima sakupi sve papire sa poda i konačno se uspravi i podiže glavu.

Ne znam kako da se ponašam sa čovekom kao što si ti i to mi strahovito

otežava ovu situaciju.

A ti misliš da ja znam kako da se ponašam prema tebi? uzvrati Luk. - Nisi nimalo nalik ženama sa kojima sam se ranije susretao.

Jednim žustrim pokretom sasuo je žućkastu tekućinu, najverovatnije viski, u grlo.

Sa jedne strane si mirna, stidljiva i neverovatno osetljiva, dok si sa druge živa vatra i strast!

Sada znaš i zašto sam takva.

Spustila je papire na stočić.

Da, znam zašto - rekao je. - Nevina si i…

Zarobljena sam u braku koji nisam želela.

Sa čovekom koga želiš.

Lizi pognu glavu jer na ovo nije imala ništa da kaže u svoju odbranu. Želela ga je, premda je žudela za tim da ga ne želi.

Toliko dugo ga je želela da je krivica koju je osećala zbog toga i dalje tinjala u njoj.

Ne želim da se zavaravam time da i ti mene želiš - rekla je tihim glasom, pokušavajući da pronađe svoje cipele, premda nije imala pojma kuda bi uopšte otišla u njima. - Kao što voliš da kažeš, ti ne loviš, a ja sam ovde. Ali ako misliš da mi zato što me privlačiš ne smeta to što sam došla ovde kao zamena, varaš se, jer mi to jako smeta.

Ponovo je pognula glavu.

Sama činjenica da nisam imala izbora da svoju ne- vinost podarim onome kome ja želim sasvim dovoljno boli i bez tih tvojih komentara. Osećam se kao

da ću ti preneti neku užasnu društvenu bolest.

Izvinjavam se ako sam ostavio takav utisak.

Ponovo je postao onako smiren i krut, kakav je, uostalom, i bio veći deo vremena.

Ti… Iznenadila si me - rekao je.

Iznenadila sam i samu sebe, pomisli Lizi ogorčeno. Trebalo je da držim svoja brbljiva usta zatvorena.

Ako ti je seks između nas dvoje toliki problem, onda od sada možemo malo da usporimo. Sto se mene tiče, to je sasvim u redu.

Lizi razočarano spusti pogled, pomislivši kako mu zapravo uopšte i nije stalo do nje.

Hvala - prošaputala je učtivo, uprkos praznini koju je osećala u stomaku.

U tom trenutku zasvetleo je natpis „Vežite pojaseve“, poštedevši je iskušenja da se sruči na pod i uguši se neutešno plačući.

Umesto toga je sela, vezala pojas i uposlila svoje drhtave prste tako što je njima grčevito stezala ćebe kojim se ponovo pokrila.

Preko zvučnika se začuo piskutav glas stjuardese.

Slećemo za pet minuta, Luk. Vreme je vedro, a vlažnost je sedamdeset pet procenata. Tačno je dvadeset jedan čas i trideset tri minuta. Santo te čeka na aerodromu.

Luk vrati flašu viskija u bife i zatvori ga, a potom sede pored nje.

Dok se avion spuštao nisu gledali jedno u drugo, a tišina koja je vladala kabinom mogla je da se seče nožem.

Međutim, kada su napustili letelicu, njegova ruka ponovo se našla na njenim leđima, ovlašno ih podupirući, i Lizi opet oseti istu onu jezu koja ju je povremeno prožimala od trenutka kada ga je prvi put ugledala.

Brzo su obavili sve formalnosti. Vazduh je bio vreo i težak, i u njemu se osećala zavodljiva aroma egzotičnih začina. Automobil koji ih je čekao bio je

jedan snažan četvorotočkaš sa dovoljno prostora da smeste sav svoj prtljag, koga zapravo i nije bilo tako malo. Njihov vozač, Santo, pozdravio ih je širokim osmehom, otkrivši nisku predivnih belih zuba, i sa takvom toplinom sa kakvom se Lizi u svom životu možda čak i nikada pre nije susrela.

— Zar nisi rekao da ovde ima samo pelikana? — upitala ga je, ugledavši u daljini nešto što je ličilo na prelepi gradić ušuškan u zalivu u obliku potkovice. Mogla je da vidi i pregršt beličastih jahti kako se spokojno ljuljuškaju na mesečini.

Luk nije odmah odgovorio na njeno pitanje, što je bilo sasvim dovoljno da napetost između njih dodatno poraste. Šalio sam se - rekao je mirnim tonom.

Bila je to smrtna presuda za svaku nadu koju je Lizi možda i gajila da mogu da se vrate u normalu nakon one ružne scene u avionu.

Stisnuvši usne, nije prozborila više ni reči, samo je zurila kroz prozor u senovite obrise neobičnog predela koji se prostirao svuda oko njih. Tek kada su prošli kroz ogromnu kapiju i kada je ugledala predivnu vilu ružičaste boje koja se ukazala pred njima, iznenada se zapitala da li je Luk nameravao i Bjanku da dovede ovde.

Nemoj!, rekla je sebi ljutito. Prestani već jednom da igraš tu samosažaljivu igru sa samom sobom. Zar stvari ionako nisu već dovoljno loše?

Pred kućom je stajala grupica muškaraca i žena koji su izašli da ih dočekaju.

Bila je to posluga. Uzeli su kofere i otvorili im vrata, a noć se ispunila toplim osmesima i još toplijom dobrodošlicom koja je uključivala zagrljaje i neobuzdanu radost sve dok ih Luk nije zaustavio jednim pokretom ruke.

Vila je izgledala kao da je upravo prenesena sa sni- manja nekog filma o kolonijalnim vremenima. Lizi je zamišljala dame u krinolinama kako šetaju tremom.

Uprkos tome što nije mogla da ga vidi, Lizi je mogla da čuje i omiriše okean koji se očigledno nalazio u neposrednoj blizini, zajedno sa teškim mirisom jasmina, koji je ispunjavao vazduh poput kakvog opijata.

Dođi - reče Luk, obglivši je nežno oko ramena.

Kako ne bi dala osoblju povoda za tračarenje, Lizi ga nije odgurnula. I njegov zagrljaj bio je nekako drugačiji, nekako hladniji, kao da je to radio na silu.

Njeno glupo priznanje o nevinosti zasigurno je predstavljalo najledeniji tuš u njegovom životu. Sada je između njih ponovo bio podignut zid i Lizi nije znala da li je ikako bilo moguće preskočiti ga, i ko zna, možda čak i srušiti jednoga dana.

Unutrašnjost kuće bila je podjednako lepa kao i njegova vila na jezeru Komo, ali drugačije uređena, u mirnijim, pastelnim tonovima.

Lizi se udaljila od njega čim su na trenutak ostali sami, kako bi prošetala po ogromnom predvorju sa belim mermernim stepeništem koje je vodilo prema galeriji na prvom spratu. Jedan ogroman ventilator visio je sa plafona, lagano se okretao i komešao vazduh, zbog čega joj je kosa neprestano vijorila.

Sutra ću te upoznati sa celim osobljem, ali ovo je Nina, cara…

Okrenuvši se kako bi ga pogledala, Lizi se susrete sa njegovim užarenim očima, koje su se trenutak potom prebacile na jedno sićušno stvorenje predivne bronzane puti, koje je stajalo pored i stidljivo joj se smeškalo.

Nina je šef osoblja i upravlja čitavim posedom - reče Luk pažljivo odabranim rečima i glasom. - Ako ti bilo šta ustreba, obrati se njoj.

Uspevši da izvuče smešak niotkuda, Lizi koraknu napred, pozdravi Ninu i ispruži ruku.

Veoma sam srećna što vas vidim ovde, signora De Santis uzvrati Nina uslužno, i Lizi se oseti poput kakve varalice. - Želela bih da vam čestitam u ime čitavog osoblja vile.

Imajući u vidu opštenarodno ushićenje i čestitke koje su primili pošto su izašli iz automobila, Ninin pažljivo uvežban govor nije imao previše smisla. I dok je Lizi smišljala odgovor, čovek koji je stajao pored nje ipak je uspeo da je preduhitri.

Moja supruga bi želela da ode gore da se osveži i presvuče rekao je smirenim glasom. Reči „moja supruga“ zvučale su toliko plitko da su odmah zaparale Lizine uši.

Odvešću vas do vaše sobe, signora - reče Nina. - Molim vas -

pozvala ju je. - Ovuda…

Lizi pođe za Ninom, ostavljajući Luka da stoji na- sred predvorja.

Bila je svesna da ju je posmatrao, a kada su došle negde do polovine stepeništa, začula je odjek njegovih koraka na mermernom podu, ali se nije okrenula da pogteda kuda je otišao.

Spavaća soba je bila prelepa, u harmoničnoj kombinaciji bledoplave, rezede i boje slonove kosti. Unutra je zatekla dve sobarice koje su raspakivale njihove stvari. Iznad masivnog kreveta od mahagonija lagano se okre- tao još jedan ventilator, a na drugom kraju prostorije, iznad stola koji je već bio postavljen i dve stolice, lenjo se vrteo još jedan.

Imate i kupatilo, signora, eno tamo - reče Nina, skrećući Lizinu pažnju na vrata koja je upravo otvorila, otkrivajući meke zlatno-kremaste tonove italijanskog mermera. - Hoćete li da vam pripreme kupku?

Ne, ne, hvala vam - promrmlja Lizi stidljivo. - Mislim da ću prvo istražiti šta sve ima, ako je to u redu.

Naravno. Želite da se smestite - reče Nina učtivo, klimnuvši glavom, a potom zatvori vrata od kupatila i pljesnu rukama dvema sobaricama. - Hajdemo.

Ostavićemo novu gospođu da predahne.

Recimo da joj je baš to bilo potrebno. Uprkos napetosti koju je osećala, Lizi je uspela da zadrži osmeh na licu sve dok tri žene nisu napustile sobu, a onda se, poput uvelog cveta, sručila u najbližu fotelju. Lice joj je bilo bledo a pogled prazan dok je zurila u predivno izrezbaren krevet sa baldahinom od prozirne bele svile.

Jedan ogroman krevet, dva velika plakara od tamnog mahagonija i dva skupocena poluraspakovana kofera koja su bezvoljno ležala na podu ispred njih. Jedno veliko kupatilo, elegantno - barem na osnovu onoga što je mogla da vidi kada je Nina na nekoliko sekundi otvorila vrata - i okrugli sto postavljen za dvoje sa jednim jedinim cvetom hibiskusa u uzanoj kristalnoj vazi i dve svećice boje slonovače koje su plutale u dvema staklenim kuglama ispunjenim vodom, čekajući da budu upaljene.

Tome se mogla dodati i jedna svenula nevesta koja je sedela usred svega toga i odbegli mladoženja koji se u tom trenutku nalazio ko zna gde, najverovatnije ispijajući brendi u salonu ili možda čak u nekom lokalnom baru.

Savršen medeni mesec u raju.

Ustala je i odšetala do kofera kako bi proverila koji je od njih pripadao njoj.

Nije prepoznala ništa, niti u koferima, niti među stvarima koje su već visile u plakaru. Ona je bila ništa drugo do kupljena mlada kojoj je bio otrgnut bukvalno svaki detalj njenog pređašnjeg života - osim možda jedne jedine stvari koju on nije ni želeo da ima.

Saginjući se, prešla je pogledom preko najfinijeg donjeg veša uredno složenog na vrhu. Svaki komad bio je izuzetno seksi, stvoren da zavede, uključujući i bikinije različitih krojeva i boja.

Kupaćih iz jednog dela, koje je iz praktičnih razloga Lizi najviše volela da nosi, nije bilo. Potom je tu bila garderoba koja samo što nije vrištala imena čuvenih modnih kreatora - moderne, šik, smele prnjice vedrih boja, koje su pratile najnovije trendove.

Sjajno.

Uzdahnuvši, zaputila se prema kupatilu, a kada je ušla, neko vreme je samo stajala, posmatrajući velelepan prostor oko sebe.

Bio je tu jedan ogroman, izuzetno dubok džakuzi, dve velike tuš kabine, jedna toaletna šolja i dva bela porcelanska lavaboa, jedan pored drugog, iznad kojih su visila elipsasta ogledala u ramu od kovanog gvožđa, i nekoliko staklenih polica načičkanih bočicama, tubicama i teglicama ranorazne kozmetike, koju bi svaka žena samo mogla da poželi.

Nije imala nameru - ovaj put definitivno - da se pita je li sve ovo bilo namenjeno Bjanki.

Umesto toga se skinula, ušla u jednu tuš kabinu i pustila vodu.

Deset minuta kasnije vratila se u sobu, ne iznenadivši se previše kada je otkrila da su sobarice u međuvremenu dovršile raspakivanje i poređale svu garderobu u plakare.

Bila je ogrnuta mekanim bade mantilom koji je zatekla okačen na vratima kupatila. Trljajući mokru kosu peškirom, odšetala je do staklenih vrata koja su najverovatnije vodila na terasu, poželevši da baci pogled napolje, premda je oko vile vladala gotovo apsolutna tama. Povukla je dršku i otkrila da vrata nisu ni bila zatvorena. Pred njom se pružala veranda sa belo okrečenim brodskim podom. Drvo pod njenim bosim stopalima je bilo je još toplo kada je zakoračila na nju. Načinila je nekoliko korala i ovlašno se naslonila na nisku ogradu, odsutno trljajući kosu peškirom i pitajući se kakav se pogled prostirao ispred nje.

Bio je mrkli mrak, ali ona je uspela da ugleda beli penušavi talas koji se tromo kotrljao prema obali. Nije bio daleko, možda svega stotinak metara.

Kako su joj se oči polako privikavale na tamu, takođe je mogla da vidi i belo okrečenu baštensku kućicu, nedaleko od plaže.

Tek kada je usredsredila svoj pogled na nju, nazrela je Lukovo lice u tmini.

Stajao je pored kućice poput kakve senke.

Poješće te komarci ukoliko budeš stajala napolju još neko vreme - dobacio joj je odozdo hladnim glasom.

Ne kvari mi trenutak, inače ću sići dole i pronaći ogromnu flašu brendija, da se i ja malo počastim.

Nasmejao se. Bio je to dubok, ciničan smeh.

Možda ti se pridružim.

Ovo je bilo suludo. Lizi uzdahnu.

Ovakav si zato što sam ti poremetila planove za medeni mesec? - upitala ga je otvoreno. - Jer ako jesi, nadam se da barem uživaš u tom tvom cinizmu.

Potom se okrenula i vratila se unutra, zatvorivši vrata jednim ljutitim pokretom.

Ušao je u spavaću sobu dok je sedela na krevetu i češljala svoju dugu, neposlušnu kosu. Naslonio se svojim širokim leđima na vrata i stavio ruke u džepove.

Onako visok, tamnoput, zgodan… seksi. Lizi je želela da skrene pogled sa njega, ali razigrani leptirići u njenom stomaku nisu joj dozvoljavali da to učini.

Hoćemo li da pokušamo da vratimo ovaj suludi brak na pravi put ili da otvorimo bocu brendija pa šta bude? - upitao je onim svojim dobro znanim ciničnim tonom.

To ,,suludi“ sve govori.

Lizi slegnu ramenima i okrenu se da spusti češalj na noćni stočić.

Mislim da smo ovako daleko dogurali samo zato što tokom proteklih nedelju dana gotovo da i nismo bili zajedno.

Bila je to paklena nedelja za mene, cara. Žonglirao sam venčanjima, nevestama, tastovima i medijima.

Hvala bogu na već unapred isplaniranom medenom mesecu u raju - reče Lizi, pre nego što je uopšte i pomislila da zaustavi ovu bujicu osornih reči koja je spontano poletela iz njenih usta.

Luk nije ništa rekao.

Ovako dalje ne može - prošaputa Lizi potreseno.

Mislim da želim da idem kući.

Uprkos tome što ti otac možda nikada neće oprostiti?

Ovo je bilo tako okrutno od njega! Lizi se namršti, a on duboko uzdahnu.

Bjanka je želela da poseti svoje rođake u Australiji, tako da je trebalo da provedemo medeni mesec u jednom hotelu sa pogledom na čuvenu Sidnejsku operu - obavestio ju je staloženo. Ovde joj se svakako ne bi svidelo. Isuviše je mirno i nema mesta na kojima bi mogla da se pokaže. Čudi me da ti nije ispričala ništa za Sidnej, s obzirom na to da mi je rekla kako ti sve govori.

Kao što oboje znamo, Bjanka mi očigledno nije baš uvek govorila istinu promrmlja Lizi, misleći time na beg koji je njena najbolja prijateljica zasigurno veo- ma dugo planirala sa njenim rođenim bratom. - Žao mi je… što stalno donosim pogrešne zaključke - dodala je.

Luk se iznenada potpuno uozbilji.

-

Nina je pripremila laganu večeru. Želiš li da jedeš ovde ili da siđemo dole?

Promenio je temu, pomisli Lizi, i pogled joj odluta prema stolu, romantično postavljenom za dvoje.

Možda je bolje da siđemo dole - rekla je, okrenuvši se ponovo prema njemu.

Luk samo klimnu glavom i odvoji se od vrata.

Za pet minuta, onda — rekao je, okrenuo se i izašao. Ako je u deliću sekunde i bacio pogled na sto pored prozora, Lizi to nije primetila.

Pet minuta kasnije, silazeći niz stepenice, primetila je da je Nina čeka u predvorju.

Gospodin Luk je u maloj trpezariji, signora - rekla je. Pokazaću vam put.

Sedeo je za okruglim trpezarijskim stolom i nejahno nabadao škampe po tanjiru iz koga se pušila testenina. Još jedan crveni cvet hibiskusa stajao je u uzanoj kristalnoj vazi na sredini stola, a svetlost sveća obasjavala je prostoriju iz različitih uglova, trepereći preko belog stolnjaka, finih kristalnih vinskih čaša i njegovog tamnoputog lica.

Videvši je na pragu, ustao je, odmerivši kratku uzanu haljinu boje tamnog sleza koju je odlučila da obuče. Njegov znatiželjan pogled nije joj prijao i Lizi oseti strahovitu vrelinu u obrazima.

Nije pomoglo čak ni to što je i on bio izuzetno elegantan. Za svega nekoliko minuta uspeo je da se presvuče u belu lanenu košulju, čije je poslednje dugme bilo otkopčano, i crne svilene pantalone, koje su isticale izrazitu dužinu njegovih nogu.

Verovatno nisi gladna — rekao je, na šta Lizi još više pocrvene.

Bilo bi lepo kad bi prestao da mi čitaš misli — rekla je, približavajući se stolu.

Nisu u pitanju misli, već tvoje lice - veoma je izražajno.

Uvek je imao neki komentar, pomisli Lizi, promrmljavši jedno gotovo nečujno ,,hvala“ kada joj je učtivo pridržao stolicu kako bi sela.

Kao što sam rekao, verovatno nisi gladna - nastavio je blažim glasom dok je ponovo sedao za sto. - Ali pojedi barem malo, Nine radi. Mislim da je već dovoljno zbunjena našim odnosom da ne moramo još dodatno da je sluđujemo time što ćemo odbiti hranu koju je pripremila za nas.

Lizi klimnu glavom. Primetila je nervozan izraz na Nininom licu dok je silazila niz stepenice. Budući da se podrazumevalo da su novopečeni supružnici na medenom mesecu ludo zaljubljeni i da se ne odvajaju jedno od drugog, njih dvoje su joj sigurno delovali i više nego neobično.

Lizi udahnu vazduh, pomalo drhtavo i isprekidano, i lati se viljuške i kašike koje su bile uredno postavljene pokraj tanjira. Luk je izvadio flašu šampanjca iz posude sa ledom koja je stajala bliže njemu. Izletanje pluta- nog čepa bilo je propraćeno praskom.

Ne odgovaram za sebe - reče Lizi, želeći da zvuči barem malčice šaljivo.

Luk joj samo uputi jedan kratak osmeh i nastavi da sipa penušavo vino u čaše.

Nećeš ni pipnuti ovo dok ne pojedeš malo testenine - rekao je ozbiljno.

Lizi izvi usne u jedva vidljiv smešak.

Zvučiš kao moj otac.

To mi nije bila namera.

Posmatrajući njegovo isklesano lice, Lizi shvati da je opet dirnula u jedan od retkih živaca ovog čoveka koji nije bio satkan od čelika.

Nije mu se sviđalo da ga poredi s njenim ocem, shvatila je. To ga je vređalo.

Niti je umeo da prepozna šalu.

I nije voleo device.

Nakon toga, večera je protekla gotovo u potpunoj tišini, a Lizi nije znala da li je Luk bio uvređen ili je jednostavno želeo da ih oboje poštedi neprijatnosti u ko;e su neprestano upadali. Osim toga, i ona sama je ubrzo ubila bilo kakvu šansu za neobavezan razgovor jer nije prestajala da razmišlja o onome što je

trebalo da usledi.

A najveći problem bio je upravo u tome što nije znala šta će se desiti pošto odlože escajg u tanjire. Za vreme leta ka ovamo je znala. Tokom čitave nedelje koja je prethodila venčanju tačno je znala šta je sledeće trebalo da se dogodi jer joj je Luk sve to stavio do znanja veoma jasnim, nedvosmislenim jezikom.

Brak, seks, bebe - mali potomci De Santisovih.

Kasno je.

Ustala je, ni sama ne znajući zašto je odabrala baš taj trenutak da pokupi uštirkanu salvetu iz krila i odloži je na sto.

Mislim da ću… otići na spavanje.

Nije ga gledala, ali je mogla da oseti njegov prodoran pogled na sebi. Nije ništa rekao. Samo je sedeo zavaljen na svojoj stolici, poigravajući se praznom čašom koju je držao u ruci i posmatrajući je kako se povlači iz trpezarije.

Bledoplave zavese bile su navučene na prozore, a okrugao sto romantično postavljen za dvoje bio je raščišćen. Postelja je bila raspremljena, a sobu je osvetljavala prigušena svetlost dve lampe koje su stajale na noćnim stočićima pokraj kreveta. Zureći u prazno, Lizi se obgrli rukama i poče da drhti kao da se nalazila na najhladnijem mestu na planeti.

Pošto je nestrpljivim pokretima skinula haljinu sa sebe i obukla najglatkiju belu svilenu spavaćicu koju je ikada u životu imala, izvadila je ukosnice i snažno zamahnula glavom, pri čemu joj se njena plamena griva svom silinom obrušila na ramena.

Nije se pogledala u ogledalo. Nije želela da vidi svoj izraz lica.

Samo se uvukla pod prijatan laneni čaršav i umorno spustila glavu na jastuk, ponavljajući u sebi kako mora što pre da zaspi.

Protekli su čitavi sati, ispunjeni prikrivenom željom, nadom i neprestanim razmišljanjem o događajima i situacijama koje su obeležile prethodni dan, koji je trebalo da bude najvažniji u njenom životu. U jednom trenutku morala je da se pomiri s tim da će njena prva bračna noć biti isto tako neplodna kao i dan koji je bio za njom, te je konačno uspela da se opusti i utone u dubok, omamljujuć san.

Bilo joj je toplo i ugodno i sanjala je nežne talase kako se kotrljaju ka obali prekrivenoj snežnobelim peskom, kada je osetila dodir dugih prstiju kako

nežno masiraju svilu koja je prekrivala njen stomak i ona se probudi.

Otvorila je oči, osetivši njegove vrele, vlažne usne na svom vratu, odmah iza uva, bas tamo gde je bila najosetljivija…

7.

Ne pomeraj se - šapnu joj nežno Luk svojim promuklim glasom, ali Lizi savlada takva panika i srce poče ta- ko snažno da joj udara u grudima da se spontano okrenula na leđa i zagledala se u njega razrogačenim očima, pokušavajući da nazre obrise njegovog lica u tami.

Mislila sam da si…

On je prekinu spustivši svoje usne na njene, i zadrža ih tako nekoliko trenutaka, ne pomerajući ih, kao da nije želeo da čuje kraj njene rečenice.

Moramo da spasemo našu prvu bračnu noć, amore - rekao je.

- Učinićemo to polagano, toliko polagano da se nećeš ni sećati da si se uopšte plašila.

Lizi je htela da kaže da se ne plaši, ali nije mogla da izusti ni reč.

Ruka na njenom stomaku probudila joj je sva čula, a njegovi prsti i dalje su nežno milovali sklisku svilu. Mogla je da oseti njegovu toplotu kada se nadvio nad nju svojim nagim, uzbuđenim telom.

Ona je zatvorila oči i razdvojila usne za njega, osetivši njegov dah kada je prihvatio njen poziv i uronio svoj jezik u njena usta, isprva nežno, da bi ubrzo počeo sve strastvenije da se poigrava i prepliće sa njenim. Podigla je ruke kako bi ga obgrlila oko vrata, nesvesno zarivši prste u njegovu tamnu gustu kosu, grčevito se poigravajući sa njegovim svilenkastim uvojcima. Njeno telo se izvijalo nagore kako bi pratilo milovanje njegove ruke, koja je i dalja kružila po njenom ravnom stomaku. Činilo se da su upravo ti pokreti podstakli njegovu ruku da sklizne niže, na njen kuk, pa na butine, i konačno do ivice Lizine spavaćice, koju je brzo i vešto povukao ka gore, sve do njenog vrata.

Njegove usne su se na nekoliko trenutaka odvojile od njenih, dok joj je svukao spavaćicu preko glave, i ona poče da drhti od nestrpljenja, kao da ne može da dočeka da se ponovo spuste na njene, što se ubrzo i desilo. Ljubeći je gladno i požudno, Luk je sada prelazio rukom preko razgolićenih delova

njenog putenog tela. Ponovo je prešao preko njenih butina i nežnih obrisa njenih kukova i struka. Kada je prošaputala nešto u njegova usta, on se pridiže i stade da posmatra njeno telo dok je iznova milovao njen stomak i kažiprstom iscrtavao linije oko njenih belih jedrih dojki.

Lizi omamljeno zatvori oči, spremajući se za novi talas zadovoljstva, koji je usledio kada je Luk jagodicama prstiju počeo nežno da prelazi preko njenih nabreklih ukrućenih bradavica. Ona ispusti jedan kratak, ali glasan jecaj, svesna da je u istom trenutku pocrvenela od stida.

On se nije stideo. Samo je svojim dugim prstima vešto pripremao njene očvrsle pupoljke kako bi ih gricnuo zubima i uzeo usnama.

Lizi oseti kako se jedna probadajuća vrela žaoka zariva sve do njene utrobe, izvijajući joj telo poput žice. Još jednom je podigao svoju tamnokosu glavu i pogledao je, da bi potom obasuo čitavo njeno lice malim toplim poljupcima, koji su se spuštali niz njenu vilicu i dugi labuđi vrat. Lizi zatvori oči i strpljivo mu se prepusti sve dok nije dobila ono što je želela - njegove tople zavodljive usne na njenim.

Ljubila ga je kao da bi umrla da to nije činila. Osećala se kao da pluta na oblacima, nošena lahorom želje. Kada je pokušao da je smiri, zarila je nokte u njegovu kosu, a zatim i u njegova snažna mišićava leđa.

II virago inglese… - prošaputao je, osmehujući se u neverici, jer zasigurno nije očekivao ovakve izlive strasti od svoje engleske neveste.

Lizi više ni za šta nije marila, ili barem ne za ono što ju je svih prethodnih dana sputavalo. Otpustila je sve kočnice, želeći da ponovo bude kao u onom krevetu u Lukovom privatnom avionu, pre nego što se uplašila i prekinula njihovu opasnu igru. Želela je da iskusi tu čarobnu bliskost sa muškarcem o kojem je maštala, koja je, znala je to, tek bila pred njom.

Pritisak njenih zgrčenih prstiju na njegovim leđima malčice je popustio i Luk iskoristi taj momenat da je pogleda pravo u oči.

— Rekao sam lagano - prošaputao je. - Nemam nameru da te silujem, Elizabet.

Ali njoj to ništa nije značilo, jer u tom trenutku Lizi nije uspevala da razazna razliku između brzog i laganog… čega god. Njena podivljala čula bila su ta koja su upravljala njenim pokretima. Taj slatki puls po- žude kontrolisao je ritam njihovog zajedničkog plesa. Njeni prsti, koji su se opet zarili u njegov vrat kako bi približila njegove usne svojima, bili su nestrpljivi i neobuzdani.

—

Ali ja želim da budem silovana - šapnula mu je mazno na uvo.

Njegove usne, vrele od poljubaca, izviše se u obešenjački osmeh.

— Da ti objasnim. Neću ti dati povoda da me optužiš za silovanje pošto sve ovo prođe i tvoja savest odluči da te progoni.

Lizi zbunjeno zatrepta.

— Ali neće me ništa progoniti…

— Hoće - reče Luk. - Želiš me, ali ne želiš da me želiš. Trenutno si nekim čudom dopustila sebi da to zaboraviš. Štaviše… - dodao je, zagledavši se u njene iskričave zelene oči - …mislim da će ti biti ogromno zadovoljstvo da me optužiš za šta god ti bude palo na pamet.

— Kako možeš da budeš tako hladan i proračunat da čak i sada razmišljaš o tako nečemu? - upita ga Lizi prekorno.

— Nisam hladan i proračunat - reče Luk, naglo se uozbiljivši. Samo pokušavam da igram što je pošteni- je moguće.

— Zaista? - upita Lizi zaprepašćeno, zagrcnuvši se od nervoznog smeha i osećajući kako se malopređašnje zadovoljstvo pretvara u ogorčenost. - Pa ti nisi bio pošten prema meni od kad smo se prvi put sreli.

Stisnula je pesnice i pokušala da ga odgurne.

— Loš si ljubavnik, Luk - dodala je frustrirano, kada je shvatila da ne može da ga pomeri ni za milimetar. - Kao da želiš od mene da potpišem još neki ugovor pre nego što nastavimo sa ovim brakom, ako on uopšte može tako da se nazove!

Još jednom joj je jezik bio nepromišljen, i brži od pameti. Lizi je to znala čim je izgovorila ovu optužbu. Dah joj je zastao, okrenula se i trepćući pogledala u njegovo zaleđeno lice. Zarila je zube u svoju punu donju usnu, i čekala.

Srce joj je udaralo kao ludo, ali njena glupava tvrdoglavost nije joj

dozvoljavala da povuče reč pre nego što bude prekasno.

A znala je da bi trebalo - stavljao joj je to do znanja svojom skamenjenošću.

Nije se pomerao, nije ništa rekao, nije davao nikakve vidljive znake na osnovu kojih je ona mogla da nasluti kako se on oseća, ali nepodnošljiva tišina koja vladala prostorijom sve je govorila. Najednom je osetila tu razliku u njihovim godinama i iskustvu, i kako svi mišići na njenom telu počinju bolno da se grče.

Reci nešto… - prošaputala je, ne mogavši više da podnese napetost.

Konačno se pomerio, poput čoveka koji je upravo doneo neku važnu odluku.

Ispružio je ruku i upalio svetlo, okupavši ih oboje mekim zlatastim sjajem koji svakako nije doprineo smanjivanju Lizine nervoze. Najednom joj se pogled zamutio, ali mogla je da vidi ka- ko on i dalje gleda u nju, u njene krupne uplašene oči i svilenkaste kestenjaste kovrdže, koje su, razbarušene po jastuku, uokvirivale njeno bledo lice.

Srce joj više nije onako brzo udaralo, sada su to više bili spori, tupi otkucaji.

Njegovo lice, njegovo prelepo, prelepo lice i dalje je bilo tako bezizražajno da nikako nije nagoveštavalo ono što će u sledećem trenutku učiniti.

Zario je svoje duge prste u njene lokne, skupivši ih potom na njenom potiljku, tako da joj je glava zapravo počivala na njegovoj ruci. Nežno ju je povukao za kosu, izvijajući njen dug beo vrat, a zatim je savio svoju tamnokosu glavu i spustio usne na njenu zategnutu, glatku kožu.

Njeno oskudno iskustvo sa muškarcima svakako nije moglo da je upozori na ono što će uslediti. Bilo je to zavođenje, na onom najdubljem i najupornijem nivou. A on je bio iskusan muškarac koji nije previše mario za njen prkosan i budalast stav nevinašceta.

Vodio je ljubav sa njom tiho, i savršeno istančano. Njena glatka mlečnobela koža reagovala je na svaki njegov dodir, a njegove vrele meke usne klizile su po njenom vratu i licu sve dok konačno nisu došle do njenih drhtavih usana.

Ljubio ju je strastveno i dugo, bez imalo milosti, sve dok nije počelo da joj se vrti u glavi, kao da je pijana. Njegovi prsti, usne i jezik dopirali su do mesta do kojih još niko pre njega nije došao.

Njegovo tiho šaputanje upravljalo je njome kao marionetom. Bila je u zamci, zarobljena snagom njegovog iskustva i sopstvenom žudnjom da iskusi sve ono što je on želeo da joj pruži. Milovao je svaki kutak i udolinu na njenom telu. Ostavljao ju je bez daha svojim šakama, ustima i zubima. Istraživao je jezikom njene oble dojke, nateravši je da zarije zube u satenastu, zategnutu kožu na njegovom ramenu dok je grickao njene naje- žene bradavice.

Čak je osetila kako je jednom ili dvaput zadrhtao dok su njeni nemirni, radoznali prsti klizili uz i niz njegova leđa. A kada su njegovi vešti prsti konačno preuzeli kontrolu nad njenim željnim pulsirajućim međunožjem, Lizi je zapahnuo talas gotovo nepodnošljive vreline i ona je u potpunosti izgubila osećaj za realnost. Razum joj je bio podređen žudnji njenog tela i načinu na koji je on, polako i uporno, učinio da ona, stenjući, jecajući i uzdišući, dosegne vrhunac o kome je donedavno mogla samo da mašta u svojim najsmelijim snovima.

Svaki delić njenog tela iskusio je njegovo milovanje. Nije bilo milimetra kože, niti nervnog završetka koji on nije pokrio svojim iskusnim šakama. Lizi nije mogla da prestane da isprekidanim šapatom, bespomoćno i molećivo, izgovara njegovo ime.

Nije znala kada je poslednji put otvorila oči, ne otkad je spustila kapke i dopustila mu da joj radi šta god želi. Ali osetivši kako njegovo telo naleže na njeno i kako joj se butine polako razdvajaju, Lizi lenjo otvori oči, i pogled joj se susrete sa njegovim, opčinjavajućim i skovanim od tamnog zlata.

Sve na njemu bilo je načinjenog od tog istog tamnog zlata njegova široka ramena, koja su većim delom zaklanjala svetlost lampe, njegov dugi, mišićavi torzo, koji je sada prianjao uz njene kukove. Osećala je prisustvo i snagu njegove erekcije među svojim pažljivo pripremljenim, toplim i vlažnim preponama. Usne su mu bile nepodnošljivo nežne kada ih je prislonio na njene, nemo je upozoravajući na još jedan dug poljubac.

A onda je došao taj trenutak. Obuhvatio je njenu guzu šakama i promeškoljio se kako bi još prisnije nalegao na nju. Njeno telo se isteglo i izvilo kako bi mu se što bolje prilagodilo. Ono što je tada zamisiila bio je gorući, vatreni mač koji ulazi u nežne korice.

Prestala je da diše i zarila nokte u njegova ramena, dok ju je istovremeno preplavljivao osećaj straha i neizvesnosti.

Jesi ii sigurna da želiš ovo? - prošaputao je. Činjenica da joj je uopšte postavio ovakvo pitanje nakon što ju je tako odlučno vodio ka samo jednom mogućem cilju, bila je i više nego dovoljna da se Lizine oči nakratko ispune suzama. A da li je on to želeo?

Lizi klimnu glavom, ispustivši samo jedan težah uzdah i pogledavši ga bolećivo svojim nežnim svetlim oči- ma. A upravo njegove tamnozlatne oči su se prve zatvorile kada je konačno prodro u nju. Usne su mu zadrhtale dok je ona pokušavala da suzbije bolni jecaj. Njegove ruke su podrhtavale dok joj

je sklanjao mokru, slepljenu kosu s lica, a potom ga je ljubio, i ljubio, sve dok nije osetio kako je napetost polagano napušta. A ona je osetila kako on ulazi još dublje u nju, do samog kraja, i na njeno ogromno iznenađenje, bol kao da je iznenada uminuo. Njegove šake skliznule su do njenih listova. Podigao ih je i ona ga je obgrlila nogama oko struka.

Isprva je šaputao nešto na italijanskom, nešto što ona nije uspela da razume, a onda ju je čvrsto zagrlio i počeo da se pokreće tako da su ubrzo oboje kružili kukovima u neobuzdanom, ali skladnom ritmu. Njeni nokti su se sve dublje zarivali u njegova leđa kako je on, kao nekom dirigentskom palicom, ubrzavao njihov zajednički ples. Znala je kuda ide, ali nije znala kako do tamo da stigne.

Zabacila je glavu unazad, pokušavajući da dođe do daha. Sve ovo je bilo previše za nju.

Uhvatio ju je za kosu, zabacujući joj glavu još malo unazad.

Pogledaj me - rekao je, i ona podiže svoje teške kapke, shvativši da nije ni bila svesna trenutka kada ih je zatvorila. Njen pogled najednom se našao zarobljen divljim tamnim plamenovima u njegovim očima. A zatim je, tek tako, učinio da joj se to desi. Čitavo njeno telo se zgrčilo i pomislila je kako će sagoreti, i nestati. Ako je uopšte i mogla da razmišlja…

Nakon njenog prvog jecaja, njegov ritam, inače dubok i spor, postao je kratak i brz, ali to je bilo sve što je Lizi uspela da primeti jer se uskoro izgubila u nekom samo svom svetu, kojim je vladala zaslepljujuća svetlost i u kome je lebdela, osećajući se poput perceta nošenog na ugodnom povetarcu koji je donosio prijatno osveženje za njena uzavrela čula. Trgnuo ju je njegov snažan, dubok krik i nagli trzaji njegovog torza, nakon kojih se postepeno primirio, prebacivši gotovo svu težinu svog obamrlog tela na nju.

Zavođenje… Bila je to reč koja joj se nekoliko minuta kasnije neprestano vrtela po glavi, kada je konačno uspela ponovo da se spusti na zemlju. Upravo sam potpuno, predivno, istinski i bespoštedno zavedena.

On se i dalje nije pomerao. Bio joj je težak, ali to kao da joj nije smetalo.

Osećala je brze otkucaje njegovog srca, koji su se mešali sa njenim, nešto sporijim. Shvatila je da su joj noge i dalje obavijene oko njega, premda više nisu bili jedno.

Znala je da će joj ova slika njih dvoje, kako leže iscrpljeni i priljubljeni jedno uz drugo, ostati urezana u sećanje do kraja života.

Njihovo sjedinjavanje bilo krajnje fizičko i primitivno, a opet tako snažno.

Konačno je spustila svoje još pomalo drhtave udove, oslobodivši ga svog grčevitog stiska. Kao da su njeni pokreti uticali i na njega da se pomeri, on se protegnu i ispruži ruku kako bi ugasio svetlo.

Time kao da je bio označen kraj, neka vrsta kraja, kraj nečega, premda Lizi nije mogla sa sigurnošću da kaže čega. Skliznuo je sa nje, istovremeno se okrećući na leđa, a potom je stavio ruke pod glavu. Nije ništa rekao, nije ju pogledao. Kao da je, sada kad je bilo gotovo, očekivao da će oboje jednostavno zaspati.

Lizi oseti bol. I suze koje su polako navirale na njene oči i peckale joj grlo.

Međunožje joj je bilo vlažno i još uvek je osećala blage trzaje svojih mišića, koji su se lagano vraćali u prvobitno stanje.

Pošto više nije mogla da podnese tišinu koja je vladala između njih, zaustila je da nešto kaže, ali on je samo podvukao ruku pod njenu glavu i privukao je na svoje maljave, tople grudi.

A onda je zaspao. Lizi se nikada u životu nije osetila tako bedno. Šta se to desilo? Je li ovaj muk zapravo bila njegova mala osveta zato što ga je neprestano peckala, usudivši se čak i da ga proglasi lošim ljubavnikom, uprkos tome što nije imala nikakvih osnova da tako nešto kaže? Želela je da može da objasni sebi zašto je to uradila. Želela je da može da shvati zašto ga je istovremeno toliko prezirala i žudela za njim. Uopšte nije razumela samu sebe.

Pokušala je da se pomeri od njega, ali njegova snažna ruka ju je čvrsto držala.

Na njeno iznenađenje, svakako ne prvo, shvatila je da joj se sviđa kada je tako grli, te je dopustila svojim zgrčenim mišićima da se lagano opuste.

Nije joj palo na pamet da je on sve vreme ležao po- red nje širom otvorenih očiju, i da je svaki put kada bi se ona pomerila pored njega morao dobro da kontroliše reakciju svoga tela.

I nije znala da je ono što je ona doživela kao primitivno sjedinjavanje, za njega zapravo bilo najuzvišenije iskustvo u njegovom ciničnom seksualnom životu.

Lizi je utonula u san, ušuškana u njegovom zagrljaju, i prvi put je otvorila oči tek narednog jutra, otkrivši da je sama u krevetu. Na neki način, to je bilo pravo olakšanje. Nije morala odmah da se suoči sa njim i pogleda ga u oči, ne znajući šta bi rekla, a da to ne bude nešto glupavo, nespretno ili uvredljivo.

Mogla je na miru da se istušira i da se obuče, bez neprestanog motrenja na svaki njen pokret, na šta svakako nije bila naviknuta.

Međutim, nije se samo istuširala, već je odlučila da napuni kadu, utone u

mirisnu kupku i dopusti sebi da oživi čitavu prethodnu noć, i to ne samo u mislima, jer joj je i telo podilazila jeza pri samoj pomisli na pojedine trenutke koje nikada neće zaboraviti. Šta su to radili jedno drugom? Zašto su to radili? Sve što je Lizi znala u tom trenutku, prisećajući se vrelog tempa njihovog strastvenog snošaja, bilo je da je nekako, tokom one nedelje koja je vodila ka prethodnoj noći, dozvolila Luku de Santisu da podstakne želju u njoj, koja je sve više i više rasla, dok je nije u potpunosti svladala.

Zato što ga je volela…?

Ne!, vrisnula je u sebi, zaprepašćena. Ne, nije ga vo- lela. Nije želela da ga voli!

Dragi Bože, ne dozvoli mi da krenem tim beznadežnim putem bez povratka!, pomislila je izbezumljeno.

Bilo joj je potrebno puno hrabosti da pola sata kasnije siđe niz stepenice, jer joj je prva bračna noć i dalje bila zarobljena u glavi, zauzimajući posebnu fioku koja, činilo joj se, nikada više neće biti otvarana. Mislila je, barem tada, da se na tu noć više neće nadovezati ništa slično. Sve ju je bolelo, čak i mesta za koja je mislila da ne mogu da bole, i bila je strahovito uplašena jer nije znala šta može da očekuje od njega kad se budu videli.

Ne znajući kuda da krene kada je sišla u predvorje, odlučila je da prati svoje instinkte i ponovo se našla u prostoriji u kojoj su prethodne noći večerali. Bilo je kasno, gotovo već vreme za ručak, premda je njen unu- trašnji časovnik bio toliko zbunjen da nije bila sigurna misli li na vreme za ručak u Italiji ili ovde, a zaboravila je da stavi svoj ručni sat dok se presvlačila pre nego što će napustiti Lukovu vilu na jezeru Komo.

Trpezarija je po danu izgledala drugačije. Prostranija i izrazito svetla, iako su sunčevi zrači bili sprečeni da uđu kroz širom otvorene dvokrilne prozore ogromnom tendom koja je lelujala na nejakom vetru. Ispod se nalazilo kameno dvorište, koje se prostiralo sve do blistavog plavetnila velikog bazena, dok je iza bila bujna bašta krcata tropskim rastinjem, koja je vodila pravo na zaslepljujuće belu peščanu plažu, a potom i u tirkiznoplavo kristalno čisto Karipsko more. Talasi su nežno zapljuskivali obalu, kao da su bili isuviše lenji da se penušaju i kotrljaju. Sa mesta na kome je stajala nije mogla da se vidi letnja kućica koju je prethodne noći nazrela sa balkona spavaće sobe. Čuvši nekakav zvuk iza sebe, Lizi se naglo okrenu, očekujući da će videti Luka, ali umesto njega je ugledala Ninu, koja je užurbano ušla u trpezariju, pomalo zadihana i sa blistavim osmehom na licu.

Ustali ste, signora. Gospodin Luk je rekao da vas pustimo da se ispavate zbog džet-lega, ali ja sam već počela da brinem da nećete da uhvatite ništa od ovog predivnog, predivnog dana!

Ninin opušten nastup i bezbrižno ćaskanje donekle su uspeli da smanje napetost Lizinog tela. Već u sledećem trenutku sedela je na istoj stolici na kojoj je sedela i prethodno veče, pijuckajući sveže isceđen sok od pomorandže i grickajući kriške ukusnog egzotičnog voća. Nina se sve vreme vrzmala oko nje, poput kvočke koja brine o svojim tek izleglim pilićima.

Molim te, zovi me Lizi — rekla je, pošto je reč signora počela da joj para uši.

Nije se osećala kao signora, nije se osećala čak ni kao gospođa, premda joj je zlatna burma na njenom prstu govorila da to jeste.

Iz svega toga sledilo je pitanje - a kako se onda osećala?

Gospodin Luk je nakon doručka otišao da obiđe svoje farmere, kao što uvek radi kad dođe ovamo — rekla je Nina, privukavši odmah ovim rečima Lizinu pažnju, koja je u međuvremenu nekuda odlutala.

Njegove farmere?

Nina klimnu glavom, sipajući vrelu kafu u šoljicu.

Nije vam rekao? Ova kuća i zemlja pripadali su njegovoj baki.

Možete da vidite njen portret u glavnom salonu. Pokazaću vam ga kasnije, ako želite. Gospodin Luk je proveo veliki deo svog detinjstva ovde, tokom školskih raspusta. Njegova baka bila je čvrsta i odlučna dama, koja je osmislila sistem kolektivnog ratarstva na ostrvu. Gospodin Luk je produžio njenim stopama nakon gospođine prerane smrti prošle godine.

Prošle godine?

Lizi nije imala pojma da je Luk nedavno pretrpeo takav gubitak.

Nina klimnu glavom.

-I dalje nam mnogo nedostaje, a pre svega gospodinu Luku.

Jednom mi je rekao da je ona od njega napravila čoveka…

Nina zastade i duboko uzdahnu.

Postoji i tamna strana medalje kada se rodite u jednoj ovako imućnoj porodici. Pretpostavljam da morate da zanemarite izvesna osećanja i instinkte kako biste ostali jaki.

Potom je ponovo pokazala Lizi svoj predivan osmeh.

A sada ste vi ovde da budete uz njega i načinite ga što boljim čovekom.

Od iskra u njenim mednobraon očima Lizini obrazi se zažariše.

Dopali biste se njegovoj baki. Imate njen pogled, tvrdoglavi ste kao ona i…

Engleskinja je… - dobaci poznati muški glas iz pozadine.

Lizini pokreti se zamrznuše, baš u trenutku kada je posegnula da uzme još jednu sočnu kockicu svežeg ananasa. Pogled joj odluta prema vratima na kojima je stajao, naslonjen na dovratak, u svetlim lanenim pantalonama, plavoj majici kratkih rukava i kose razbarušene od vetra. Bio je sav elegantno izdužen i zategnut, kao da gleda u studiju kakvog vrhunskog umetnika koji je pred sobom imao savršen model - mišićavog muškarca bronzane puti i očiju boje tamnog zlata. Lizi ponovo oseti žar među preponama.

Opasnica.

Nina se okrenula i osmehnula mu se, očigledno nesvesna napetosti koja je naglo porasla.

Nazvali ste je engleska opasnica.

II virago inglese - preveo je baršunastim glasom, a potom ju je pogledao. Oči su mu bile delimično sakrivene ispod gustih tamnih trepavica, koje su ih natkriljivale poput kakvog plašta.

Nazvao ju je tako prethodne noći, kada je zarila zube u njega.

Rekao joj je nešto slično i u avionu. Lizi odustade od komadića ananasa za

kojim je do pre nekoliko trenutaka žarko čeznuia, i ustade kao oparena.

Buon giorno, bella mia moglie - prošaputao je. Oči su mu blistale onim svojim zlatnim sjajem dok je odmeravao njenu uzanu belu majičicu i kratku plavu suknju.

Lizi najednom postade svesna svojih naježenih bradavica koje su se nazirale ispod tananog grudnjaka, kao i toga da joj je mini-suknja otkrivala noge u gotovo svoj njihovoj dužini i vitkosti. Kosa joj je bila vezana, ali ona je poželela da nije jer su joj obrazi bili nepodnošljivo zažareni i nije bilo načina da to sakrije. Želela je da stoji tu u dugačkom vunenom kaputu upr- kos nepodnošljivoj karipskoj vrelini.

Nećeš mi ništa reći, cara?. - začikavao ju je.

Ne, pomislila je, zato što još uvek ne mogu ništa da kažem.

Umesto toga je samo jezikom ovlašno oblizala svoje suve usne.

Posmatrao ju je dok je to radila, ali ona na osnovu njegovog izraza lica nije mogla da zaključi o čemu je razmišljao. Ali zato je mogla da oseti njegovu napetost, koja je bukvalno zagrebala njeno telo dok ju je ponovo odmeravao.

Znači, moja slatka nevina mlada je ostala bez reči - nastavio je da je zadirkuje. — Možda ipak ima nade za moju lošu tehniku.

Lizi zastade dah.

Nemoj - promrmljala je, ne mogavši da veruje da je uopšte mogao da joj kaže tako nešto nakon prethodne noći, a pogotovo ne pred Ninom.

Sami smo.

Kratko se nasmejao kada je bacila uplašen pogled na mesto na kome je Nina do malopre stajala.

Zbrisala je čim te je videla kako si pocrvenela, rekao bih, vrlo šarmantno.

Uostalom, prekasno da kriješ svoju nevinost, amore.

Na posteljini je bilo krvi.

Iz Lizinog lica najednom se povuče sva krv i ona preblede.

Nisi primetila?

Odvojivši se od dovratka, lagano je pošao prema njoj.

Neka od sobarica sigurno hoće kad bude nameštala krevet.

Verovatno je već gore.

Lizi se trgnu kada je rukav njegove majice okrznuo njenu golu nadlakticu dok je prolazio pored nje kako bi uzeo baš onu kockicu ananasa od koje je ona nekoliko minuta ranije odustala.

Ne znam šta da kažem - nastavio je, pošto ona i dalje nije ništa prozborila. Moram da priznam da sam se, kad sam video krv, osetio kao srednjovekovni vitez.

Ubacio je ananas u usta.

Jedva sam čekao da se vratim na ručak i vidim čaršav kako visi na prozoru, kao dokaz tvoje čednosti i moje nesumnjivo…

Lizi zadrža dah kako ne bi briznula u plač, okrenu se i istrča iz trpezarije, isključivši njegove reči iz svojih ušiju kao što bi ugasila radio. Uspela je nekako da se dokopa predvorja još uvek suvih obraza, pitajući se ogorčeno da li je tup udarac koji je čula iza sebe bio znak njegovog besa jer nije imao više koga da zadirkuje i ponižava.

Napolju je bilo toliko vrelo da se maltene predomislila i vratila u kuću, u kojoj je vladala prijatna sveži- na. Ali - ne. Radija bi živa izgorela nego da se vrati tamo, pomislila je sa suzama u očima, dok je hodala preko travnjaka u pravcu… Nije znala kuda je pošla i nije je bilo briga.

Nije razumela zašto je imao potrebu da bude tako okrutan prema njoj. Prošlo je dvadeset četiri časa otkako je bila u braku sa njim, ali nije bila sigurna koliko još može da izdrži.

Sela je na kamene stepenice koje su vodile prema plaži, obgrlila kolena rukama i zagledala se u more. Drhtala je, zamišljajući radoznale služavke kako se kikoću i prepričavaju njenu sramotnu tajnu jedna drugoj. Luk je sebe nazvao srednjovekovnim vitezom, a šta je onda bila ona?

Začula je korake iza sebe, ali nije se pomerila. Čak i kada ga je krajičkom oka videla kako stoji nad njom, nastavila je nepomično da sedi, nemo zureći u plavu pučinu.

8.

— Žao mi je — prošaputao je. - To je bilo neoprostivo brutalno od mene.

Zar je bio svestan toga? Lizi je pretpostavila da je to sigurno moralo nešto da znači. Potom je pomislila kako možda ipak nije ništa značilo i suze joj ponovo navreše na oči, ali nekako je uspela da ih zaustavi.

— Pošto pretpostavljam da si se zasitio toga da me kažnjavaš jer si se oženio pogrešnom ženom, učini mi jednu malu uslugu, Luk, i rezerviši mi let za London, molim te - rekla je, tihim ali odlučnim glasom.

Njegov uzdah savršeno se uklopio u lagani povetarac koji je pirkao sa mora.

Kada je čučnuo ispred nje i prstima nežno dotakao njen bledi obraz, ona je odbila da ga pogleda, želeći da otpusti sve kočnice i brizne u plač.

— Bio sam šokiran… - rekao je promuklo - …kada sam jutros video dokaz tvoje nevinosti. Osećao sam se kao da sam ti ukrao nešto što mi ne pripada.

— I to ti je jedini izgovor?

Lizi i dalje nije gledala u njega.

— Ne. Imam još neke - priznao je. - Premda nisam siguran da si sada spremna da ih čuješ.

Verovatno je bio u pravu. Čula je i više nego dovoljno njegovih ciničnih komentara o svemu i svačemu.

Srce joj se slamalo u hiljadu sitnih komadića i oči su je strahovito pekle.

Nemam nameru da ispaštam zbog onoga što ti je Bjanka učinila — rekla je odsečno. - Upropastio si mi prethodnu noć dvaput, računajući i tvoje ponašanje u ovom trenutku - i mislim da si to namerno uradio.

Napadam samo kad moram da se branim.

Zar ne rade to svi?, zapita se Lizi bolno.

Očekivao sam da ćeš mi sasuti raznorazne optužbe u lice, pa sam hteo da te preduhitrim.

Znaš šta si ti, Luk? Konačno je podigla glavu i pogledala ga, ne osetivši ni trunku saosećanja kada je ugledala pokajnički izraz na njegovom prelepom tamnoputom licu.

Toliko si hladan i ciničan u vezi sa svime da ne uspevaš da prepoznaš tuđa osećanja. Misliš da možeš tako prezrivo da se ponašaš prema meni zato što sam ti od samog početka stavila do znanja… da me privlačiš.

Njegove napete usne najednom se razvukoše u jedva primetan osmeh.

Nije to prezir - porekao je.

Dobro, bilo je krvi na posteljini - nastavi Lizi, sada već samouverenije.. Osećajan muškarac bi mi nežno ukazao na tako nešto, ali ne i ti. Saopštio si mi to na grub i ponižavajuć način, ne mareći za moj stid i nelagodu.

Mislio sam da ćeš sama primetiti.

E pa, nisam.

Ponovo je sagnula glavu. Istina je bila ta da se nije usudila da baci pogled na krevet pošto je ustala iz njega.

-I u čemu je toliki problem sa mojim neiskustvom? odbrusila je iznenada. — Zašto misliš da je u redu da se šališ s tim, da me ismevaš?

Oprosti mi… To je sve što mogu da ti kažem.

Bilo je prekasno za oproštaj. Barem se Lizi tako činilo.

Juče sam bio ljut zbog mnogo toga - rekao je. - Zbog stvari koje, priznajem, nije trebalo da unosim u našu spavaću sobu.

Molim te da prihvatiš moje izvinjenje i moje obećanje da ću ubuduće biti bolji.

Prilično ponizan govor za čoveka koji je za sebe smatrao da je iznad svih i svega.

Loviš - promrmlja Lizi odsutno.

Isprva je bio zatečen, potom je usledio gromoglasan smeh, a onda ju je nežno uhvatio za bradu i podigao njeno lice prema svom.

Lovim - složio se, sa osmehom koji je vidno omekšao njegove stroge crte. — Što znači da je ovo loš dan za lavove, cara, jer su očigledno očajni čim to moraju da čine.

Lizi je prepoznala njegovu poruku, premda s nevericom, jer su njegove reči došle potpuno nenadano. Udahnula je vazduh, želeći da može da nasluti je li ovo bila samo još jedna u nizu njegovih strategija kako bi olakšao sebi život i prilagodio ga svojim potrebama.

Pokušaj još jednom da me postidiš - reče Lizi konačno - i odšetaću iz ovog braka bez obzira na sve tvoje pretnje i ucene.

Na njeno iznenađenje, on klimnu glavom, ne skidajući s nje svoje tamnozlatne oči natkrivene gustim crnim trepavicama. Usne su mu ponovo bile stinute, i premda mu je lice bilo ozbiljno, Lizi se učini da je po prvi put skinuo svoju hladnokrvnu masku. Sve što je sada videla bio je jedan prezgodan, neodoljivo privlačan muškarac.

Najednom je ustao, uspravio se i ispružio ruku kako bi joj pomogao da ustane.

Lizi je nekoliko sekundi zurila u njegovu ruku, i dalje oklevajući da prihvati ono što joj je nudio, ali i svesna uzburkane vrele krvi u svojim žilama, koja nije imala nameru da je tek tako pusti da odbije njegov poziv. Čvrsto je stegnuo njene prste i povukao je k sebi. Lizi ustade, ali kada je pokušala da

istrgne svoju šaku iz njegove, on je još jače stisnu i privuče je bliže sebi, pri čemu se njeno lice našlo na samo nekoliko milimetara od njegovog.

Srce je počelo da joj lupa kao pomahnitalo. Nameravao je da je poljubi, a ona nije bila sigurna da je u tom trenutku to želela.

Osetila je onu dobro poznatu jezu kako joj ide niz kičmu.

Potrebne su mi… neke stvari koje je tvoj savršeni tim stilista zaboravio da spakuje u moj kofer - rekla je, svesna da je ova tema i te kako mogla da sačeka, ali želeći da sebi da malo vremena kako bi smislila šta želi a šta ne. Šta na primer? - promrmljao je.

Glas mu je bio promukao.

Jedan džentlmen ne postavlja takva pitanja - odgovori Lizi strogo.

Mislim da smo već zaključili da ja baš i nisam neki džentlmen - uzvrati Luk. Podigla je pogled, koji se zaustavio na njegovim punim usnama, i premda je tada žarko poželela da ga po- ljubi, nekako se suzdržala.

Pre svega šešir i krema za sunčanje… tona kreme za sunčanje - dodala je, trudeći se da ne zvuči previše uznemireno zbog njegove blizine.

Iako joj je glas bio odlučan, Lizi je znala da on oseća njen nemir jer je blago podrhtavala. Napetost i drhtaji postali su nešto uobičajeno kada se nalazila u njegovoj blizini, i činilo joj se kao da nikada neće uminuti, kao da će doveka morati da živi s tim. Potom je osetila njegovu ruku na svojim leđima i one tanke linije koja ih je do malopre razdvajala više nije bilo. Toplina njegovog tela bila je toliko omamljujuća da je konačno podigla glavu i pogledi su im se susreli.

Sta god da je video u njenim uplašenim očima, to je izmamilo prijatan, blagonaklon smešak na njegovom licu. A onda ju je poljubio.

Bio je to tako kratak poljubac da je iščezao pre nego što je uopšte uspela da se osvesti i reaguje.

Hajdemo onda u kupovinu - bilo je sve što je rekao.

Lizi je tada shvatila da su zapečatili još jedan dogovor, premda u tom trenutku nije bila u stanju da nasluti o čemu je tačno bila reč.

Ponovo je igrao hladno, stari dobri Luk koji je voleo da ima kontrolu nad svim, pa tako i nad svojom buntovnom ženom.

Odvezli su se do grada u njegovom metaliksivom sportskom automobilu. Pre nego što su seli, uredno je podigao krov kako bi zaštitio njenu bledu kožu od jakog tropskog sunca. Ulazili su i izlazili iz radnjica, okrečenih u raznobojne pastelne nijanse i nakrcanih sitnicama kojima je bilo teško odoleti.

Izabrao je jedan slamnati šešir za nju dok je ona gledala nešto sasvim drugo, roze, sa širokim obodom, a zatim ga je platio, stavio ga Lizi na glavu i izveo je iz radnje, ne dajući joj vremena ni da se pobuni zato što se nikako nije slagao sa bojom njene kose.

Nadmen si - promrmljala je. Čitav svoj život - uzvratio je ležerno i uveo je u apoteku kako bi izabrali kremu sa najjačim zaštitnim faktorom koju su mogli da pronađu. Lizi ga je pustila jer…

A zašto ne bi?, zapitala se. Donosio je odluke o svim drugim stvarima u njenom životu, o njenoj odeći, venčanju i prvoj bračnoj noći, pa zašto ne bi i o zaštitnoj kremi koju je trebalo da kupi? Ona je potom otišla da kupi još neke ženske sitnice po svom izboru, a on je samo platio račun.

Počela je da se oseća kao razmažena, ušuškana ženica, ali ipak je bila dovoljno ozlojeđena da nikako nije mogla u potpunosti da uživa u toj ulozi.

Dok je hodao pored nje, njegova ruka je uvek počivala negde na njenom telu, uglavnom na njenoj nadlaktici, ramenu ili leđima sve dok nisu naleteli na jedan par koji je poznavao, kada ju je najednom čvrsto obujmio oko struka, pribivši je uz sebe.

Lizi nije bila sigurna zašto je to učinio, ali dok ga je slušala kako je predstavlja, nije se opirala.

Moja supruga, Elizabet - rekao je.

Sudeći po izrazima njihovog lica, vest o Lukovom skandaloznom venčanju pročula se čak do ovog majušnog karipskog ostrva.

Cara, ovo su Elena i Fabio Romano, moji prijatelji - dovršio je predstavljanje.

Elena Romano je bila mlada, vitka i izrazito lepa žena, ali neki radoznali sjaj u njenim tamnim očima podsetio je Lizi na kakvu crnooku vešticu sa dugim oštrim noktima. Fabio Romano je bio visok, preplanuo čovek srednjih godina i prilično dosadnog izgleda.

Lizi se zapita hoće li i Luk jednoga dana slično izgledati, kao muškarac koji je imao sve, ali mu nije ostalo ništa.

Rekli su kako krstare Karibima na svojoj jahti i pozvali su Luka i Lizi da im se pridruže jedno popodne. Luk ih je odbio na najfiniji i najuljudniji način.

Fabio Romano je isto tako fino i uljudno prihvatio njegovo odbijanje.

Međutim, njegova lepa žena nije bila baš ta- ko prefinjena. Odmerivši Lizi od glave do pete, njene gavrancrne oči zloslutno zasjaše.

Kakav divan šešir, cara - rekla je sa lažnim osmehom na licu.

- Tako je sladak i… roze. Kako se usuđuješ da nosiš tu nijansu s obzirom na boju tvoje kose?

— Luk ga je odabrao - odgovori Lizi spokojno. - On voli sve što je slatko… i roze.

Elenin nervozan smešak u trenutku nestade sa njenog lica, a Lizi oseti snažan stisak Lukovih prstiju na svom struku.

To onda objašnjava fotografiju sa vašeg venčanja u jutrošnjim novinama — nastavi Elena. Malopređašnji komentar očigledno nije bio kraj njenom peckanju. - Veoma dramatična slika nežne mlade svetle puti pokraj svog iskusnog italijanskog mladoženje.

Kučka ima jako dobro opažanje, pomisli Lizi.

Moj tim stilista je to odlično odradio, zar ne? - uz- vratila je, nasmešivši se kroz stisnute bele zube.

Naravno da je, družeći se toliko godina sa Bjankom, naučila kako da odgovori ženama poput Elene. I premda ju je lepršavi obod njenog ružičastog šešira sprečavao da vidi Lukovo lice, ništa na ovom svetu je ne bi nateralo da

podigne glavu i pogleda ga, iako je ponovo osetila stisak njegovih prstiju, ovaj put na leđima.

Ništa se ne primećuje - reče Elena iznenada, prostrelivši pogledom Lizin stomak, na šta ona samo ispusti jedan duboh uzdah i široko se nasmeja.

Gospode! - uzviknula je. - Nije mi ni palo na pamet da ljudi misle kako je Luk bio primoran da mnome oženi!

Ne misle.

Bio je to glas Fabija Romana koji je, izašavši iz svoje učmalosti, odlučio da stavi tačku na ovaj neprijatan razgovor.

Elena obožava tračeve. I neprestano tračari. To je duševna hrana profesionalnih kučki.

Ja to nisam rekla, ali on jeste, govorio je Lizin pogled upućen Eleni, dok je ova crvenela od stida, ukoliko ga je uopšte i imala.

Nekoliko minuta kasnije ljubazno su se pozdravili sa Lukovim prijateljima i uputili se prema uličici u kojoj su ostavili automobil.

Baš si mi bio od pomoći - reče Lizi, povređenog ponosa i kipteći od besa.

Luk je, sa druge strane, bio potpuno opušten.

Uskoro ćeš shvatiti da je bolje da se suzdržavaš od bilo kakvih komentara u prisustvu osoba kao što je Elena.

E pa, Lizi nije imala nameru da ćuti, niti da bude mirna i ponizna ženica. Ako je ovo bio samo nagoveštaj onoga što ju je čekalo u Italiji, onda joj se to nimalo nije dopadalo.

Sviđaš joj se. Zato se tako obrušila na mene.

Počinješ da umišljaš stvari.

Ogorčena bivša ljubavnica, sada još ogorčenija jer nije uspela da dotuče tvoju dramatično bledu nevinu nevestu.

Morala bi da odeš daleko u Eleninu prošlost da bi pronašla imalo nevinosti u njoj - rekao je, vragolasti se smeškajući. Uostalom, zašto si ljuta na mene kad si očigledno i više nego sposobna da se izboriš sa ova- kvim situacijama i bez moje pomoći?

Ne sviđa mi se tvoj način života — odgovori Lizi.

Luk na to ništa ne reče. Samo joj je otvorio vrata automobila i sačekao da uđe.

Lizi je skinula šešir i po- ložila ga na krilo, posmatrajući ga kako spušta raznorazne kese i kesice podno njenih nogu, a potom zatvara vrata, obilazi oko kola i seda pored nje. Želim da vidim fotografiju o kojoj je pričala - reče Lizi iznenada.

Ne - bilo je sve što je rekao, a zatim je okrenuo ključ i upalio motor.

Zašto? - upitala ga je oštro. - Jesi li je ti video?

Odgovora nije bilo. Okrenula je glavu i zagledala se u njegov profil, koji kao da je bio isklesan u kamenu. Dok je vozio uzbrdo prema vili, Lizi najednom poče da se vrti u glavi, a onda delići rasturene slagalice polako počeše da dolaze na svoje mesto. Lizi je ubrzo povezala ružnu scenu koju joj je jutros priredio sa onim što je Elena Romano rekla.

Video si je - rekla je zažarenim, promuklim glasom. - Zato si bio onako neprijatan prema meni u trpezariji. Video si fotografiju, ali nije ti se dopalo ono što je na njoj bilo prikazano i što će većina ljudi najverovatnije zaključiti - ja, bledunjavo nevinašce, i ti, jadni bogataš ulovljen najstarijim trikom u istoriji muško -ženskih odnosa.

Imaš bujnu maštu - odbrusi Luk, naizgled nezainteresovano.

Želim da je vidim - ponovi Lizi.

Ponovo nije ništa rekao, samo je zaustavio auto ispred prelepe ružičaste vile i izašao napolje. Lizi je učinila to isto, gledajući ga preko blistavog krova automobila. Mrštio se, trudeći se da ne obraća pažnju na nju, kao da je dosadna mušica koju bi najradije spljeskao rukom.

U redu, rekla je sebi dok je lagano koračala prema kući, mora da postoji još neki način da dođem do te fotografije. Znala je da čovek poput Luka nikuda ne ide bez svog laptopa i pouzdane internet konekcije.

Popevši se stepenicama do dugačkog hodnika, počela je da otvara vrata jedna za drugim u nadi da će u nekoj prostoriji ugledati računar.

Ukoliko želiš da obiđeš celu kuću, cara… - začula je njegov staložen glas - Ja ću ti je rado pokazati. Možeš da ideš, Nina rekao je kućepaziteljki, koja ga je očigledno pratila u stopu otkako je ušao u kuću.

Lizi se okrenula taman na vreme da vidi Ninu kako se polako udaljava. On je stajao na svetlosivom mermernom podu, tako prokleto staložen, za razliku od nje, koja je bila toliko besna da je u trenutku poželela da se obruši na njega i isuče nokte poput kakve divlje mačke.

Umesto toga je samo skupila šake u pesnice.

Ako ti i ostatak sveta možete da vidite fotografiju sa mog venčanja, onda i ja želim da je vidim.

Uveravam te da ne želiš - rekao je, neubedljivo se osmehnuvši i ispustivši nestrpljiv uzdah dok ju je posmatrao kako mu okreće leđa i otvara naredna vrata.

Kako to da svi mogu da uživaju u onoj prijatnoj strani tvoje ličnosti, dok ja dobijam samo…

Najednom je zastao. Lizi se nije ni osvrnula na njegove reči jer je upravo bila ušla u prostran salon okupan mekom sunčevom svetlošću. Na suprotnom zidu bledoplave boje nalazio se portret jedne otmene gospođe, u širokom zlatnom ramu.

Opasnica - prošaputala je, toliko zatečena da je zaboravila kako je zapravo bila krenula u potragu za nekom vrstom radne sobe po vili koja svakako nije imala zanemarljiv broj odaja. - Dragi bože… - promrmljala je, polako se približavajući portretu.

Kontesa Aleksandra de Santis - začula je Lukov dubok glas u pozadini. Velika dama, glava porodice, loša majka, predivna baka i moja druga virago inglese.

Liči na mene - prošaputa Lizi.

Pretpostavljam da ti je Nina to rekla - uzvrati Luk ravnim glasom.

A ti tako ne misliš?

Buljila je u lice tog predivnog stvorenja koje je oduzimalo dah.

Izgledala je kao da je sišla pravo sa nekog Ticijanovog platna.

Tvoja kosa je tamnija, a oči su ti sive, a ne plave.

Ali oblik njenih usana, mala špicasta brada i njena vitka figura nalik peščanom satu, odevena u dugu plavu haljinu koja je pratila savršeno ženstvenu liniju njenog tela, sve to je strahovito podsećalo na Lizi.

Koliko je ovde imala godina? — upitala je, i dalje ne mogavši da veruje. Četrdeset devet - odgovori Luk, a Lizi se sa usana ote još jedan začuđen uzdah. Izgledala je kao da nema više od osamnaest. - Moj deda je naručio tu sliku kao poklon svojoj supruzi za njen pedeseti rođendan. Govorio je kako je njena lepota jedina stvar koja ih je održala, dok je ona tvrdila kako su ostali zajedno samo zato što je ona to dozvolila, uprkos njegovim nebrojenim ljubavnim avanturama tokom njihovog dugog braka.

Hoćeš da kažeš da ga je volela.

Sviđa mi se da verujem u to, premda nisam siguran da je deda zasluživao takvu privrženost i odanost. Međutim, razvoda u to vreme gotovo i da nije bilo u italijanskom visokom društvu.

Ali ga je naterala da plati na neke druge načine.

To je bilo pronicljivo - reče Luk nakon kraće stan- ke, vidno zatečen.

Zato što se osećam kao da je poznajem, pomisli Lizi, i dalje teško dišući. A stojim ovde pored čoveka kome ne mogu da verujem.

Misliš da sam kao moj deda - reče Luk, pogledavši je pravo u oči.

To je bilo pronicljivo od njega.

Uzimaš ono što želiš - odgovori Lizi. - Misliš da na to imaš pravo. Osim toga, ne igraš fer dok to činiš.

Okrećući se, prkosno je podigla bradu. Želim odmah da vidim tu fotografiju.

Njegov pogled je polagano prešao sa portreta na njeno odlučno lice. Nije mogla ni da pretpostavi o čemu je u tom trenutku razmišljao. Ukoliko je i dalje pokušavao da je poredi sa svojom bakom, to se nije videlo. Ako je odlučio da se oženi njome zato što ga je podsećala na verovatno jedinu osobu koju je ikada voleo, ni to se nije videlo.

Težak, surov, bezosećajan, nadmen, iznova je nabrajala u sebi njegove osobine dok je čekala odgovor. Činjenica da je upravo shvatila kako je njegovo porodično ime krasila čak i titula, premda nikada nije čula da ga je neko njome oslovio, dodatno je pojašnjavala njegovu ličnost.

Srce je ponovo počelo nekako čudnovato da joj kuca jer je on i dalje ćutao, a ona nije imala ni najmanju nameru da se povuče, iako se u tim neodoljivim tamnozlatnim očima dešavalo nešto što nije baš najbolje razumela.

Ne prestajemo da se svađamo - rekao je konačno.

Lizi klimnu glavom, ne rekavši ništa.

A ti još uvek veruješ da možeš da pobediš.

Da nije verovala, mogla bi slobodno da legne i dopusti mu da je pregazi.

Umem da koristim računar, samo treba da mi pokažeš gde je…

Nasmešio se. Nije to bio omalovažavajuć osmeh, ali nije bio ni prijatan. Da je mogla sebe da vidi, verovatno bi se povukla i istrčala iz salona glavom bez obzira, ali nije mogla da vidi kako zbog njene prkosno uzdignute brade njena bujna kovrdžava griva postaje još vatreni- ja, niti kako su se bradavice na njenim dojkama pretvorile u dve otvrdle grudvice koje samo što nisu pro-bile tanku tkaninu njene bele bluze.

Ali zato je on bio svestan svega toga, toliko da podigne pogled sa njenog izazovnog poprsja, koje se podizalo i spuštalo u ritmu njenog isprekidanog disanja, i pogleda je pravo u oči, bezobrazno i nepokolebljivo. Lizi nije bila u stanju da uzvrati istom merom, te pognu glavu, ponovo osetivši kako joj obraze obliva rumenilo.

Oči su joj sada bile uperene u njegov vrat, isti onaj preplanuli vrat koji je bio uzročnik svih njenih problema. Još uvek živo sećanje na trenutak kada su njene usne okrznule njegovu glatku kožu učini da opet poželi da ih spusti na isto mesto. Sva ta njena opsednutost Lukovim vratom predstavljala je zagonetku koju ona nikako nije uspevala da reši, a jedino što je znala bilo je da nije nimalo jenjavala, štaviše, postajala je sve jača i nepodnošljivija.

Možda je povlačenje ipak bila dobra ideja, začula je svoje misli, spremajući se da pođe prema vratima.

Mislim da ću sada da odem…

Kukavice - rekao je baršunastim glasom, nečujno se osmehnuvši i pošavši prema njoj, premda je ona to- ga postala svesna tek kada se našla zarobljena u njegovom zagrljaju i kada su se njegove meke usne željno obrušile na njene.

Bio je to vreo, dug, požudan i beskrajno dubok poljubac. Pošto se završio, Lizi je ostala bez daha, čvrsto priljubljena uz njegove snažne grudi. Osećala je kako joj čitavo telo pulsira, a jedinu utehu pružala joj je nje- gova otvrdla muškost, priljubljena uz njene zažarene butine.

Volela bih da prestaneš da me ovako spopadaš - uspela je da procedi kroz stisnute zube.

Ja nisam fer igrač, sama si to rekla - podsetio ju je suvo, i opet zaposeo njena usta, pre nego što je stigla išta da prozbori. Po okončanju ovog poljupca, Lizi je drhtala u njegovom naručju, grleći ga grčevito oko vrata.

Brzo ili polako? - upitao ju je tihim glasom, i da- lje dodirujući njene čedne usne. - Brzo znači da strgnemo odeću sa sebe i uradimo to ovde, uza zid ili na podu. Polako znači da bi trebalo da se prebacimo u spavaću sobu, na krevet.

Biraj.

Ne znam… - promrmlja Lizi bespomoćno. - Nisam baš vešta u svemu ovome…

Veruj mi, cara, vrlo si vešta - uzvratio je promuklim, ali veoma seksi glasom.

Toliko seksi da je vrhom svog jezika nežno prešla preko njegovih usana.

Pogledala ga je očima nevinašceta, a on je uhvati za struk i blago je odgurnu od sebe. Potom ju je bez reči zgrabio za ruku i pohitao prema hodniku.

Odluka o tome gde će se odvijati ostatak njihovog ljubavnog plesa očigledno je već bila doneta, iako ona ništa nije rekla. Ubrzo su se našli u spavaćoj sobi.

Zatvarajući vrata za njima, odvukao ju je do kreveta i prislonio na jedan od stubova koji su služili kao potpora za baldahin.

Ne pomeraj se - šapnuo joj je, koraknuvši unazad.

Nije ni morao tako nešto da joj kaže jer Lizi ionako nije imala snage da se mrdne. Samo je stajala tako, osećajući se kao da je prikovana za taj stub, posmatrajući Luka kako skida odeću sa sebe. Kako je postepeno otkrivao deo po deo svog zategnutog maslinastog tela, Lizino disanje postajalo je sve ubrzanije. Kada je skinuo majicu, pogled joj je ostao prikovan za meki tepih u obliku deteline na njegovim grudima. Potom je skinuo svoje lagane lanene pantalone i konačno, mokasine, koje je nestrpljivim pokretima stopala odbacio u stranu, ostavši samo u boksericama.

Skinuvši i njih, pred Lizi, koja je i dalje nepomično stajala širom otvorenih očiju, ukazalo se njegovo veličanstveno nago telo.

Sviđa ti se ono što vidiš? - upitao je vragolasto.

Lizi ovlaži usne jezikom i klimnu glavom.

Mogu li i ja da osetim vrh tvog toplog vlažnog jezika na svom telu?

Naravno… - prošaputa Lizi stidljivo.

Koraknuo je prema njoj, tako nepodnošljivo lep, za-nosan i moćan da je njeno srce počelo još ubrzanije da lupa.

Uživaj - rekao joj je, i ona nije mogla da veruje kojom brzinom je poletela prema njemu, nije mogla da veruje da je ona bila ta koja ga je pohotno dodirivala svojim prstima, kušala svojim jezikom i grickala svojim oštrim blistavobelim zubima, dok je on stajao pred njom, nepomičan, držeći se za stub kreveta tako da je bila zarobljena u njegovom naručju.

I premda je stajao kao ukopan, Luk je dahtao, stenjao i ubzano disao na njene dodire, koji su ga dovodili do ludila. Kada se dokopala njegovih usana, dao ih joj je, a kada je odvažno prešla rukom preko njegovih stidnih dlačica i istražila dužinu njegove erekcije, smesta je osetila njegovu reakciju.

Disanje mu je bilo isto tako isprekidano kao i njeno, a mišići su mu bili napeti i zategnuti. Kada je konačno obavila ruke oko njegovog vrata, on je to video kao neku vrstu predaje i posustajanja, te je promrmljao nešto na italijanskom i preuzeo inicijativu. Pocepao joj je suknju nestrpljivim pokretima, ne obazirući se na rajsferšlus, koji je ostao netaknut. Zatim je čučnuo kako bi joj skinuo gaćice, pri čemu je vrhom svog pohotnog jezika samo na trenutak dotakao njeno vrelo međunožje. Lizi nesvesno ispusti jedan sladostrasni jecaj, pomislivši kako više od ovoga nije bila u stanju da podnese, ali prevarila se.

Sledeća na redu bila je njena bluza, a zatim i grudnjak, koje joj je strgnuo preko glave, oslobađajući njene bele jedre dojke. Obujmio ih je svojim dugim prstima, a nju obuze iznenadni talas vrelog zadovoljstva, koji ju je preplavljivao iznova i iznova, dok su se njegove usne poigravale njihovim nežnim vrhovima.

Ako je ovo za njega bilo polako, za Lizi svakako nije. Bilo je vrelo, strastveno i brzo. Njeni prsti sada su stezali njegove snažne bicepse, i držala je oči zatvorene jer je tako sve bilo mnogo intenzivnije. Kada ju je konačno polegao na krevet, Lizi spontano raširi svoje duge noge, ponovo osetivši punu težinu njegovog tela na sebi.

Na sekund je pomislila da će je uzeti odmah, bez uvoda, i bila je šokirana kada je shvatila da je ona upravo to i želela. Ali nije bilo tako. Do trenutka kada je odlučio da je došlo vreme, Lizi je bila na ivici nesvesti, ne mogavši više da izdrži iščekivanje koje ju je u potpunosti izluđivalo.

Ovo nije bilo tek prosto sjedinjavanje, pomisli Lizi kao kroz izmaglicu dok je prodirao u njeno telo, dugo i lagano, kao da je želeo da istraži svaki milimetar njene nutrine. Bilo je to jedno vrelo, duboko, strastveno vođenje ljubavi, pri čemu su se njih dvoje spojili u jedno celo koje se izvijalo, njihalo i plesalo u savršenom ritmu, da bi na kraju zajedno dostigli vrhunac savršenog zadovoljstva. Sve to vreme osećala je kako joj se koža, nervi, mišići, pa čak i kosti, pretvaraju u drhtavu, užarenu lavu kojoj će biti potrebni meseci i godine da se ohlade, ako se to ikada i desi. Nikada neću dopustiti nikome drugom da mi ovo radi, pomislila je lenjo, nesvesna toga da je ovu svoju misao tiho prošaputala.

Samo je znala da se iz nekog razloga Luk ponovo otisnuo na još jedno dugo, senzualno putovanje sa njom.

I tako su proveli čitavo popodne - vodeći ljubav. Nisu se oblačili.

Nisu napuštali spavaću sobu. Zajedno su se tuširali, izležavali, ljubili i vodili ljubav, a na kraju su zajedno i zaspali, umorni i iscrpljeni, zadovoljnog srca i isprepletanih udova.

9.

Tako je nedokučiv, pomisli Lizi, posmatrajući Luka kako stoji na vrelom podnevnom suncu i razgovara sa jednim od lokalnih farmera, dok je ona sedela u senci, na tremu skromne kućice ofarbane u plavo, ispijajući hladnu tekućinu neobičnog ukusa kojom ju je poslužila farmerova žena kako bi utolila žeđ.

Tokom dve nedelje koliko su bili na ostrvu, primetila je da Luk poseduje tri različita nastupa, barem koliko je ona mogla da razluči. Ponekad je bio hladan i sofisticiran, kao u par prilika kada su se našli u društvu prijatelja koje je imao ovde. Ili pak ozbiljan i predan, kao recimo sada, dok je pažljivo slušao ono što mu je farmer objašnjavao. I na kraju je tu bio onaj vreo i strastven nastup, da se ponekad pitala hoće li preživeti sve ono što je Luk iziskivao od njenog tela i naglo probuđenih čula. Ponekad bi se probudio usred noći i priljubio se uz nju, ne ostavljajući joj prostora da ga odbije, premda ona u suštini to nije ni želela.

Upecala si se na Lučana de Santisa, bilo je sledeće što je pomislila, dok je pogledom prelazila preko njego- vih širokih ramena, savršeno istaknutih

belom majicom koja je pratila liniju njegovog torza sve do širokog kaiša na maskirnim bermudama koje je tog dana prvi put obukao. Kada je bio nag, bio je kolosalan, dok je obučen bio jednostavno isuviše seksi da bi bio stvaran, čak i u ovako komotnoj garderobi.

Lizi ponovo oseti onu dobro znanu jezu, ovaj put pojačanu žaokom u donjem delu stomaka, odmeravajući pogledom njegove dugačke preplanule noge.

Prave muške noge, primetila je.

Prekrivene tamnim uvijenim dlačicama i ojačane mišićima koji su im davali toliku snagu da je njima nesumnjivo mogao da je presamiti napola.

Lagano je podizala pogled, uživajući još nekliko trenutaka u njegovoj očaravajućoj figuri, znajući da on zna da ga ona posmatra, iako joj je bio okrenut leđima. Između njih je sada strujala neka vrsta magnetnih vibra- cija, koje ni na sekund nisu prestajale. Odsutno otpivši još jedan gutljaj svog neobičnog osvežavajućeg napitka, Lizi se zapita hoće li tako ostati i nakon što prekosutra napuste ovo čarobno mesto i vrate se u stvarnost.

Time je mislila na Milano, a ne na ono drugo skrovište na jezeru Komo, i na stvaran svet u kome će se Luk vratiti svojim poslovnim obavezama, a ona…

Njene misli se tu zaustaviše, jer nije imala predstavu šta će tamo raditi. Lizi zapravo nije imala pojma u šta se vraća. Luk ju je ovde držao podalje od stvarnog sveta, verovatno zato što ni on nije bio siguran šta sve tamo može da očekuje.

Nije čak znala ni da li su se Bjanka i Metju konačno pojavili. Nije se nijednom čula sa ocem - niti je imala želju, niti ju je Luk ohrabrivao da to učini. Nakon rasprave o spornoj fotografiji sa njihovog venčanja još pr- vog dana njihovog boravka na ostrvu, Lizi se više nije vraćala na tu temu, shvativši da je barem neko vreme želela da se pretvara da su tih petnaest dana bili njihova stvarnost, a da je ono u šta se vraćaju ništa drugo do fantazija.

A onda se okrenuo da je pogleda, i ona oseti kako joj srce na trenutak zastaje.

Tog dana probudio se izuzetno ozbiljan, a ta ozbiljnost još uvek se ogledala u njegovim tamnozlatnim očima, koje je spustio na polupopijenu čašu u njenoj ruci, da bi ih ubrzo potom uperio u njeno lice, takođe malčice preplanulo i osveženo boravkom u ovom raju na zemlji iz koga nije želela nikada da ode.

Volim te, pomislila je, nadajući se da nije pročitao i ovu njenu misao dok je hodao prema njoj, pošto je ostavio farmera koji je sada pričao mobilnim telefonom.

-

Imaš li nešto protiv da ja dokrajčim to piće?

Uzeo je čašu iz njene ruke ne čekajući na odgovor i iskapio ono što je ostalo pre nego što je Lizi uspela da mu kaže da je farmerova žena pripremila jednu i za njega.

Uglađeno uljudan i nadmeno drzak, sve u jednom seksi paketu, pomislila je dok je posmatrala grimasu koju je napravio, kao da je ukus ovog egzotičnog pića i njemu bio nekako čudan.

Tokom protekle dve nedelje vodio ju je svuda sa sobom.

Upoznala je nekolicinu njegovih veoma bogatih prijatelja, ali isto tako siromašnih farmera i svi su je prihvatili na istovetan način toplim osmesima i do- brodošlicom koja je odražavala osećanja koja su gajili prema njemu, i njegovoj baki, budući da su svi komentarisali koliko je ličila na pokojnu kontesu De Santis.

Farmerova žena je izašla na trem i počela da ćaska sa njim na lokalnom dijalektu, dok je Lizi sedela i slušala ih. Nije joj bilo važno to što nije razumela ni reč od onoga što su govorili, jednostavno je uživala u njihovim prijatnim glasovima - a posebno u Lukovom.

Koliko jezika govoriš? - upitala ga je nešto kasnije, dok su se vozili u njegovom sportskom kabrioletu, nameštajući svoj ružičasti šešir, bez koga joj je boravak na ostrvu u međuvremenu postao nezamisliv.

Ne znam - odgovorio je nehajno. - Brzo ih učim.

Slegnuo je ramenima, kao da to nije bilo nimalo važno.

Ali jeste bilo. I puno je govorilo o njemu. Bio je pravi pravcati biznismen svetskog kalibra - kulturan, obrazovan i prefinjen, čovek koji se savršeno dobro osećao u sopstvenoj koži. Opušteno se zavalivši na sedište, Lizi se okrenula prema njemu i stala da proučava njegov mednozlatni profil, blaženo se smeškajući. Šta? - rekao je, nakratko je okrznuvši pogledom.

Tako si nadmen - prošaputala je.

-

Mislim da smo to već utvrdili, zar ne?

Ponovo se usredsredio na vijugavi put ispred njih.

E pa, onda si takođe uobražen, ako misliš da je to što govoriš milion jezika nešto sasvim normalno.

Milion? - upitao je, lenjo joj se osmehnuvši. — Ti baš umeš da mi udeliš kompliment, cara. Uostalom, i ti imaš svakojake, zadivljujuće talente.

Kao na primer? - upitala je začuđeno. - Taj što nosim ružičasti šešir samo zato što se tebi sviđa, iako se uopšte ne slaže sa bojom moje kose?

To bi svakako bio jedan od njih - potvrdio je, klimnuvši glavom. - A tu je i tvoj talenat da budeš tiha i nenametljiva kada smo u društvu, što samo doprinosi tvojoj tajanstvenosti.

Tajanstvenosti? - upitala je zatečeno. - Ja sam samo stidljiva, znaš to.

Osim sa mnom.

I baš u trenutku kada joj je uputio jedan neodoljiv osmeh, zrak sunca obasjao je njegovu crnu kosu.

A tu se pojavljuje još jedan od tvojih zaprepašćujućih talenata. Divlje strasna i opasno provokativna, kao što si recimo sada.

Nisam provokativna! — pobuni se Lizi.

A kako bi nazvala to što sada sediš opušteno zavaljena na sedištu, znajući da ti je suknja zadignuta gotovo do gaćica?

Samo o jednom razmišljaš - odbrusila je, povukavši suknju naniže.

E pa, za to si ti kriva! I da, još nešto… Zapravo imaš još jedan neverovatan talenat koji me je zaista potpuno zadivio, jer ne poznajem nikoga ko može da popije toliko Martinog rum punča a da i dalje stoji na nogama, a kamoli da vodi iole smislen razgovor.

Lizi razrogači oči i opipa jezikom kvržice čula ukusa u svojim ustima.

Znači, to je bio taj čudan ukus?

Da, Martin domaći rum - odgovori Luk, klimnuvši glavom. Zato nas sada vozim kući što je brže moguće kako bih te smestio u krevet, pre nego što ti alkohol udari u glavu.

Rum - ponovi Lizi zamišljeno, osetivši kako pogled polako počinje da joj se muti, premda je to možda ipak bila autosugestija.

Pre toga je pila rum samo jednom, a posledice su bile takve da nije želela da ih se priseća.

Nema šansi da uđeš sa mnom u spavaću sobu - rekla je, uspravivši se na sedištu.

Zar se nismo divno provodili, cara,. - upitao je, zadirkujući je.

- Ti si otpuštala sve svoje kočnice, a ja sam koristio priliku.

Nije ličilo na rum koji sam tada probala - rekla je mršteći se.

Postoji velika razlika između pažljivo destilisanog ruma koji se čuva godinama pre nego što se sipa u flaše, i onog koji pravi Marta - objasnio joj je. - Prvi poseduje kvalitet najboljeg francuskog konjaka, a ovaj drugi pre podseća na kakav veštičiji napitak deluje sporo, ali je zato smrtonosan.

-

Popio si pola moje čaše - podsetila ga je.

Tako je… - bilo je sve što je rekao, ali Lizi je savršeno razumela šta je time želeo da kaže.

Kako god, jedva da je uspela da pomeri noge kad je došao trenutak da izađe iz kola. Luk joj je otvorio vrata smejući se, što nije prestao da čini ni dok ju je u naručju unosio u kuću. Njene usne su se spontano našle na njegovom vratu, kao da je zavisila od njega, kao da više nije mogla da živi bez mednog ukusa njegove kože.

Ne mogu da odolim… - prošaputala je zaneseno.

Shvatiću to kao kompliment.

Lizi nije ništa odgovorila, samo je nastavila da ga ovlašno dodiruje vrhom svog jezika.

Vrata spavaće sobe su se otvorila, doneo ju je do kreveta i spustio je na satenski prekrivač, morajući bukvalno da otrgne njene ruke koje su ga grčevito stezale oko vrata, kako bi otišao da zatvori vrata. Zaključao ih je i pošao nazad prema njoj, ugledavši je već napola obnaženu, kako kleči na krevetu poput sirene u moru belog satena.

Imaš isuviše odeće na sebi - požalila se dok je koračao ka krevetu.

Misliš da ja to ne znam?

Dok je brzim pokretima otkopčavao košulju i bermude, Lizi je skinula majicu i oslobodila svoje bele dojke grudnjaka, legavši na krevet i izvivši telo u savršen luk.

Osećam se tako seksi da želim odmah da se uspužem na tebe.

Kasnije - promrmljao je, a zatim se popeo na krevet i naglo je pridigao u svoje naručje, da bi je odmah potom ponovo bacio na postelju, nalegavši na nju i pritisnuvši je svom težinom svoga tela, tako da nije mogla ni da mrdne.

Opet ga je obgrlila oko vrata, tražeći svojim usnama njegove i priljubljujući se kukovima uz njega sve dok nije osetila njegovu erekciju i namestila se tako da uroni u nju, nastavivši potom da se njišu u ritmu koji su tokom poslednjih dana polako ali sigurno dovodili do savršenstva.

Bila je toliko uzbuđena da nije marila za to što jeca, uzdiše, pa čak se i smeje.

Bilo je apsolutno predivno.

Produžavala je vrhunac sve do trenutka dok nije osetila gotovo oštar bol, kada je konačno dopustila sebi da po ko zna koji put doživi ekstazu u njegovom strastvenom zagrljaju.

Ukoliko ikada budeš pila rum u društvu nekog drugog muškarca, ubiću te šapnuo joj je Luk na uvo, jedva uspevši da dođe do daha.

Već te želim ponovo… - bilo je sve što je Lizi mogla da prozbori.

Ima li ičeg zavodljivijeg od strasti , pitala se Lizi nešto kasnije, ležeći ispružena na stomaku, zatvorenih oči- ju, osećajući se kao da u njenom telu više nema nijedne ćelije koja nije bila podmlađena.

Luk je izašao iz kupatila i mogla je da oseti svež miris njegove kupke. Kada je legao pored nje i nežno prešao jagodicama prstiju niz njenu kičmu, ona se blaženo nasmejala.

Mislim da si sjajan, seksi i savršen ljubavnik - rekla je.

A ja mislim da si ti i dalje pijana - uzvratio je su- vo. - Što znači da ćeš kasnije, kada budeš shvatila šta si mi sada rekla, početi da mrziš samu sebe.

To bi bilo loše po tvoj ego… - složila se. - Molim te - duboko je uzdahnula uradi to ponovo, baš mi je prijalo.

Ali Luk se samo okrenuo na leđa i zagledao se u tavanicu. Bio je vidno neraspoložen.

Elizabet - rekao je tiho. - Koncentriši se na trenutak jer moram nešto da ti kažem.

Pošto nije ništa odgovorila, okrenuo se prema njoj, nečujno coknuvši jezikom

kada je shvatio da je zaspala.

Njegova blago alkoholisana nevesta, u kojoj je uživao proteklih nekoliko časova, sada je spavala kao beba.

Uzdahnuo je, ponovo uperivši pogled u tavanicu. Vest koju je doznao tog jutra preko interneta a koju je čitav dan odlagao da joj kaže moraće da sačeka još malo.

Kada se konačno probudila, Lizi je bila sama u krevetu, ne računajući tup bol koji je osećala u glavi. Rum, prisetila se, dok ju je blag bol u mišićima dok se vukla prema tuš kabini podsećao na način na koji je provela popodne sa Lukom. Čim je pogledala kroz prozor, dok je češljala svoju mokru zamršenu kosu, znala je da se nešto događa. Mogla je da vidi dva čoveka kako hodaju po mekom belom pesku i nije joj trebalo dugo da shvati da nisu samo šetali, već patrolirali.

Odmah je spustila češalj na toaletni stočić i izašla iz sobe. Dok je silazila niz stepenice, mimoišla se sa dve služavke koje su došaptavale na lokalnom jeziku. Užurbano su je pozdravile i nastavile dalje svojim putem, ovaj put bez osmeha na koje je Lizi već bila naviknuta.

Zbunjena i radoznala, sišla je u predvorje, odlučivši da prati zvuk Lukovog napetog, zabrinutog glasa. Zatekla ga je u trpezariji, kako stoji pored stola i jednom rukom sipa sebi kafu u šolju, dok je u drugoj držao mobilni telefon, prislonjen na uvo.

Na sebi je imao iste one bermude i majicu koje je pre nekoliko sati nestrpljivo strgao sa sebe, ali sve ostalo u vezi s njim bilo je nekako drugačije. Imao je usredsređen izraz lica, glas mu je bio oštar, kao i način na koji se kretao, te je Lizi jedva uspela da prepozna čoveka koji ju je donedavno svojim gipkim, nesputanim telom slao pravo u oblake.

Sta se desilo? - upitala je istog trenutka kada se okrenuo i pogledao je, dok je još bila na vratima.

Zaklopio je mobilni telefon i spustio ga na sto.

Naše skrovište je otkriveno - rekao joj je, ne trudeći se da okoliša. - Elena Romano je očigledno smatrala da bi bilo jako zabavno objaviti to na internetu, sa sve šarmantnim delom o romantičnoj strani Luka de Santisa. Krišom nas je fotografisala onoga dana kada smo se oprostili od njih na doku. Tvoj roze šeširić sada će videti na hiljade Ijudi.

Ali zašto bi to uradila, mislim, gotovo dve nedelje kasnije? upita Lizi zbunjeno, koračajući prema njemu.

Fabio ju je izbacio - objasni joj Luk. - Čini se da ju je uhvatio u… kompromitujućem položaju sa jednim od svojih mornara.

Pretpostavljam da je imala na umu da iskoristi susret sa nama kako bi odvratila pažnju medija od sebe.

Pa, je li uspela? - upita Lizi, prilazeći stolu.

Jeste.

Luk joj pruži šolju kafe koju je upravo sipao.

Na ostrvu se skupila gomila paparaca, što znači da ćemo morati da skratimo naš boravak ovde.

Kada je to rekao, mislio je bukvalno, shvatila je Lizi nekoliko sekundi kasnije, kada je ugledala helikopter koji se polako spuštao na travnjak pored bazena. Pri- bliživši se prozoru kako bi ga posmatrala dok se prizemljivao, Lizi primeti da je Luk veoma brižljivo obezbedio vilu, jer su čuvari odeveni u crno stajali svuda unaokolo.

Je li sve ovo neophodno? - pitala ga je, osetivši kako joj blaga jeza prožima telo.

Da — odgovori joj Luk kratko i jasno. - Imam još jednu vest rekao je potom, sačekavši da ga Lizi pogleda pre nego što je nastavio dalje.

— Odbegli ljubavnici su se pojavili. Bjanka je kod Vita Morena u Sidneju, a tvoj brat je u Engleskoj.

Usledila je pauza i ona zadrža dah jer je predosećala da ono što će čuti neće biti nimalo prijatno.

-

Uhapsili su ga na aerodromu Getvik i trenutno ga ispituje policija.

Lizi u trenutku preblede.

Ali zar nisi rekao…

Priznao je, cara - prekinu je Luk. - Dobrovoljno je priznao da je podigao novac sa računa kompanije Hadli. Moram odmah nazad u Milano, da razjasnim neke stvari. Polazimo za deset minuta.

Deset minuta za pakovanje nije bilo ništa u poređenju sa devet dugih sati koliko je trajao let za Milano. Luk nije bio pričljiv. Bio je učtiv, ali suzdržan, i ona nije mogla da ga krivi zbog toga. Njegova čast bila je povređena. Lizi je dobro znala da im nikada neće oprostiti zbog toga, niti njenom bratu, niti Bjanki.

Jedinu utehu pružalo joj je to što vest o Metjuovom hapšenju nije procurela u javnost. Luk je veći deo leta proveo na telefonu, kako bi se pobrinuo da tako i ostane.

Sleteli su na aerodrom Linate rano ujutru. Nebo je bilo crno i padala je jaka kiša. Sačekala ih je limuzina sa zatamnjenim staklima, koja ih je prevezla do Milana.

Luk je i tokom tog putovanja, premda znatno kraćeg, sve vreme pričao mobilnim. Lizi je još nekoliko sati ranije prestala da ga sluša, posvetivši se sopstvenim mislima.

Pola sata kasnije bili su u njegovom stanu u Milanu. Luk je proveravao poštu.

Lizi se vrzmala po salonu, svesna toga da je on posmatra, iako je naizgled bio udubljen u natpise na kovertama. I on je, poput nje, znao da je to bilo to surova realnost njihovog braka na delu.

Kao da želi da to još više istakne, nosio je odelo, i to prvo u kome ga je Lizi videla za čitave dve nedelje. Bilo je to savršeno skrojeno elegantno tamno odelo koje je još više isticalo njegovu pojavu, od njegovih širokih ramena i dugih nogu, pa čak do njegove sjajne zaglađene crne kose.

Pokazaću ti stan za koji trenutak - dobacio joj je.

Lizi se okrenu i uputi mu jedan bled osmeh.

Bila sam već ovde.

Potom mu je opet okrenula leđa. Čak mu je i glas zvučao drugačije - bio je tih, uravnotežen i hladan.

Jedan jedini put kada je bila ovde, na zabavi koju je priredio prve nedelje njenog boravka u Milanu, njegov glas je zvučao upravo tako. I tada je nosio odelo. Obilazio je goste, krećući se poput kakvog satelita lansiranog u kosmos. Jedva da ju je primećivao među silnim gostima - premda je jednom zastao da nakratko proćaska s njom, prisetila se. Ciao, kako si? Dobro se zabavljaš?

Da li je tada uopšte znao njeno ime?

A onda se nasmešila, shvativši da ga sigurno jeste znao. On je bio čovek koji je govorio milion jezika, i jedno malo ime nikako nije moglo da mu promakne.

Ovde ćemo provoditi veći deo vremena. Slobodno možeš da promeniš ono što ti se ne sviđa.

Lizi klimnu glavom, a potom se lagano osvrnu oko sebe, zadivljena vrhunskim ukusom kojim je salon bio opremljen. Dok je hodala prema prozoru kako bi vide- la pogled, pitala se da li bi uopšte nešto menjala. Sive zavese od čiste svile sa jednostavnim tamnobraon štrafticama, ili pak jastuke presvučene istim materijalom, neobavezno razbacane po braon kožnoj sofi.

Mogla je recimo da je presvuče plišem, tek da bi se suprotstavila njegovom nesumnjivo dobrom ukusu, ili da jednu ili dve slike zameni nekim od svojih crteža ugljenom, koje je povremeno radila, kada bi joj dosadilo da bude mirna, tiha i smerna. Bila je to neka vrsta njenog ventila.

Okrenula se od prozora, ugledavši ga kako stoji ne- koliko metara dalje od nje, odsutan, igrajući se telefonom u ruci. Možda je zapravo ,,nedokučiv“ bila prava reč koja je opisivala njegov izraz lica. Ili veličanstven. Veličanstveno lep, veličanstveno preplanuo, veličanstveno nedokučiv.

Mogu li da imam svoju sobu?

Lizi uopšte nije imala nameru da ga pita ovako nešto, ali reči su same od sebe pohitale iz njenih usta.

Kako to misliš „svoju sobu“? — upitao je blago.

Svoju sobu u smislu da ne želim više da spavam s tobom, pomislila je, ali bila je toliko zatečena ovom svojom pomisli da se nije usudila da je glasno

izgovori. Umesto toga je samo slegnula ramenima.

Neki svoj kutak.

Ovaj odgovor je bio kompromisno rešenje, ali morala je ozbiljno da porazmisli o onome što joj je nekoliko trenutaka ranije bilo na vrh jezika.

Neko mesto gde ću moći da smestim sve svoje starudije, kada ih budem dopremila iz Engleske.

Voliš starudije? - upitao je, radoznalo podižući obrvu.

Klimnula je glavom, stisnuvši usne jer su najednom počele da drhte. Mogla je da oseti kako joj suze naviru na oči. Takođe je osećala kao da se između njih odjednom stvorio nekakav nepremostivi jaz. Postala je bolno svesna razlike u godinama koje su ih delile, tih dvanaest dugih godina koje su mu omogućavale da stoji tu pred njom, tako predivan i svoj na svome, dok je ona…

Lizi proguta pljuvačku. Srce joj je tuklo kao ludo, zato što je znala da je taj nepremostivi jaz između njih počeo da se produbljuje onog trenutka kada se helikopter spustio na travnjak pokraj bazena njegove vile na Karibima.

Još više se produbio tokom dugog, sumornog leta za Milano, a potom još više kada je izašao iz kabine u avionu obučen u ovo savršeno skrojeno tamno odelo, diskretno je upitavši da li bi i ona možda želela da se presvuče.

I zato je sada na sebi imala besprekoran svetlosivi kostim koji se pojavio nioktuda, na vešalici okačenoj o vrata kabine. Osećala se kao stranac — samoj sebi - istančano stilizovana kako bi mogla da se pojavi s njim u javnosti, a zapravo je bila neka sasvim druga osoba. Šta se dešava, cara?. - upitao je promuklim glasom, i ona jedva da je uspela da zadrži suze koje su se sada već gomilale u uglovima njenih lepih sivih očiju.

Ništa - odgovorila je, premda je to bilo tako dale- ko od istine.

- Samo se osećam nekako čudno ovde. Kao da tu ne pripadam.

Navići ćeš se već.

Je li to bila samo konstatacija ili naređenje?

Ja sam zapravo…

U tom trenutku zazvonio je telefon, i začuvši ga nakon dve nedelje mira i spokoja, oboje poskočiše kao opareni. Luk je pošao da se javi i ubrzo je, prošavši kroz lučni otvor na zidu, nestao iz njenog vidokruga. Lizi odluči da krene za njim. Zatekla ga je u prostoriji za koju je pretpostavila da je njegova radna soba. Nije ušla unutra, već ga je samo osmotrila kroz širom otvorena vrata i uputila se prema stražnjem delu stana u kome se, barem prema njenom sećanju, nalazila kuhinja. Osećala je da će se srušiti ukoliko odmah ne popije kafu.

Lukov razgovor je potrajao, i kada se konačno opet pojavio, ona je već uveliko bila u salonu, a na stolu ispred sofe pušile su se dve šoljice vrele kafe.

Moram da izađem - rekao je užurbano.

Ona samo klimnu glavom, ponovo stisnuvši usne, jer je želela da kaže nešto u vezi s Metjuom i čitavom ovom zbrkom u koju ga je njegova porodica uvalila, ali nikako nije uspela da pronađe prave reči.

Ne znam kad ću se vratiti, ali dogovorio sam se sa jednom svojom prijateljicom, inače savetnicom, Abrijanom Tristano, da dođe ovamo da te posavetuje kako da se postaviš ukoliko dođe do nekih neprilika.

Ona je pravna savetnica?

Da. Odlično radi svoj posao. Pusti nju da se za sve pobrine. U svakom slučaju, ona ima moj broj mobilnog telefona, da može u svakom trenutku da stupi u kontakt sa mnom.

Ne sviđa mi se ovo, pomisli Lizi, stojeći nasred prostorije i posmatrajući ga.

Volela bih da pođem s tobom - rekla je. - Tako se osećam sigurnije.

Luk se osmehnuo, prvi put za proteklih nekoliko sati. Bio je to jedan od onih osmeha koji su, iako bezglasni, uspevali da ublaže ozbiljan izraz njegovog lica i uzburkaju njenu krv gotovo isto tako snažno kao Martin domaći rum.

Amore, ukoliko budeš sve vreme pored mene, dekoncentrisaćeš me. Sada bih ti najradije prišao i poljubio te što si to predložila, ali plašim se da posle neću moći da se odvojim od tebe.

Lizi načini jedan korak napred. Nije mogla da odoli.

Onda ću ja tebi da priđem.

Potom je načinila još jedan korak i, našavši se pred njim, obgrlila ga snažno oko vrata kako bi mogla da spusti svoje usne na njegove, želeo on to ili ne.

Bio je topao, kao kakav tamnoputi muškarac sa Kariba, i mirisao je skupo, kao pravi biznismen iz Milana. Nije se povukao, već je zavukao ruke pod njen sako i priljubio je uz sebe, i sve Lizine sumnje sa kojima je ušla u ovaj stan najednom su iščezle.

Ne dozvoli im da te kinje - prošaputala je kada su im se usne razdvojile.

Zar zaista misliš da to može meni da se desi?

Ne, samo je morala nešto da kaže jer je želela da odloži trenutak kada će joj okrenuti leđa i otići.

Samo sam uplašena - priznala je.

Nemoj da budeš.

Ponovo je dotakao njene usne svojima.

Znam šta radim.

Potom se začulo zvono na vratima, i on se naglo od- maknu od nje. Dok ga je posmatrala kako se udaljava prema hodniku, primetila je kako topli tamnoputi muškarac sa Kariba polako nestaje.

Abrijana je bila veoma prijatna, premda se Lizi bojala da joj se neće dopasti.

Došla je u farmerkama i patikama, noseći sveže pecivo iz obližnje pekare.

Zahvaljujući njenom prijateljskom nastupu, Lizi se ubrzo opusti, a posebno je bilo važno to što se Adrijana veoma dobro branila od telefonskih poziva i nenajavljenih posetilaca koji su pokušavali da se probiju do stana.

Lizi su bila potrebna čitava dvadeset četiri sata da shvati da je ponovo izolovana, kao onomad u vili na jezeru Komo. Bila je pažljivo zaštićena od ovog novog talasa radoznalih medija koji su živeli samo i isključivo na račun tuđih života.

Nije odgovarala na telefonske pozive, nije bilo novina u kojima bi mogla da pročita šta se događa, ali čak ni Luk nije uspeo da spreči televizijske stanice da se pozabave gorućom vesti — da li je Lučano de Santis, predsednik De Santis banke, zloupotrebio svoj položaj u vezi sa pozajmicom datom tastu.

Luk te je upozorio da to ne gledaš - rekla je Abrijana zabrinuto, videvši kako je Lizi prebledela. - On nije uradio ništa loše. Uzeo je svoj lični novac i to može da dokaže. Nema potrebe da brineš.

— U redu - promrmlja Lizi, trudeći se da poveruje u ono što joj je Abrijana rekla, ali ona je znala više od Abrijane, isto kao što je znala i da Luka ne bi pozvali na razgovor da je sve bilo tako uredno i čisto kao što je njegova savetnica kazala.

Jedva da ga je viđala tokom naredne nedelje, koja se otegla u nedogled. Iako je svako veče dolazio kući, uvek je to bivalo kasno, a on je bio umoran i ćutljiv. Kako su dani prolazili, sve što je mogla da vidi bile su napete crte njegovog lica, koje bi se malčice opustile samo kada bi spavao, a ponekad joj se činilo kao da je čak i tada bio u grču.

Nije spavao sa njom u krevetu. Rekao joj je da ne želi da je uznemirava svojim kasnim leganjem i ranim ustajanjem, i ona je to razumela, zaista jeste.

Ali nedostajao joj je. Znala je da je to sebično, ali bilo je tako.

A onda je, nedelju dana nakon što su se vratili sa Kariba, jedne noći osetila kako se dušek pokraj nje uleže, i ona se naglo trgnu iz ionako laganog sna.

Zatim je osetila kako polako tone u njegov čvrst zagrljaj, a ubrzo potom i njegov gladan, ali nežan poljubac.

Kada joj je konačno dopustio da udahne vazduh, potražila je njegovo lice u polutami. Izgledao je drugačije, opušteno, one napetosti više nije bilo.

-

Gotovo je? - upitala je.

Klimnuo je glavom, legavši na stranu i podbočivši se rukom kako bi mogao da je gleda.

Tvoj brat je pušten jer je banka odlučila da ne podnosi prijavu, budući da je novac nedostajao svega dvadeset četiri sata rekao je. - Tvoj otac je samo ispričao istinu, ostavši pri tome da nije znao šta se događa.

-Ati? Ja sam se takođe držao svoje priče. Dokle god sam tvrdio da ne znam ništa o pet i po miliona koje je tvoj brat podigao, nisu mogli da dokažu da sam učinio nešto nepropisno.

Lizi podiže ruku i nežno ga pomilova po usnama jagodicama svojih tankih prstiju.

Ali to što si uradio… jeste bilo nepropisno, zar ne?

Na trenutak nije ništa odgovorio, a onda se svojim pogledom boje tamnog zlata zagledao u njene sive, uplašene oči.

Uzeo je njene prste i poljubio ih.

Moralno, da.

Lizi oseti kako joj se protiv volje jedna krupna suza skotrljala niz lice.

Tako mi je žao što si se osetio obaveznim da uradiš nešto nezakonito samo radi mene… ali hvala ti - dodala je. A onda je rekla nešto što je jednostavno morala da kaže, nešto što je žudela da izgovori čitave protekle nedelje. - Volim te, Luk prošaputala je.

Bilo je to prvi put da je dopustila sebi da to izgovori. Čuvši te reči kako se odvajaju sa njenih usana, Lizi se učini da će srce da joj iskoči iz grudi. Bila je svesna da više od ovoga nije mogla da mu se otvori.

On je samo ćutao, nastavivši da ljubi jagodice njenih prstiju i da je posmatra svojim nedokučivim pogledom. Potom se osmehnuo.

Kakva ljupka zahvalnost od mog najvećeg kritičara začikavao ju je. - Gotovo da je vredelo podneti sve ovo.

Bio je ovo hladan tuš za Lizina uzavrela osećanja. Pokušala je da ustane, ali on ju je zaustavio.

Ne - prošaputao je. - Zaboravi šta sam rekao. Samo sam još uvek malo zajedljiv zbog toga što sam morao nekome da se pravdam, ali to što si rekla je zaista predivno.

Da li je to bio pokušaj da je odobrovolji? Jer ako jeste, nije bio dobar. Osećala se slomljeno.

I ja tebe volim, bella mia - dodao je tihim, zavodljivim glasom.

- Naravno da te volim. Uostalom, zašto bih rizikovao svoj ugled ako ne zbog žene koju volim?

Zašto bi?, pomisli Lizi neveselo. Zbog puke žudnje? Besa?

Povređenog ponosa? Zelje da ne ispadne budala kakvom ga je Bjanka napravila, bez obzira na cenu koju je za to morao da plati?

Da joj je dopustio, mogla je da sačini poduži spisak.

Sve što sada želim jesi ti, toliko jako da gotovo boli - šapnuo joj je na uvo, prekinuvši suludi tok njenih misli i spustivši ponovo svoje vrele usne na njene.

Prvi put nakon njihove prve bračne noći vodili su ljubav tiho i bez reči. Bila je zadovoljena, ali i obrazi su joj bili vlažni od suza.

Luk ih je nežno obrisao poljupcima, ne rekavši ništa. Čvrstu ju je privio uza se, ne rekavši ništa. Kada se narednog jutra probudila, bila je sama u postelji, a neki neobičan tup bol razdirao joj je utrobu.

Bio je to bol koji će potrajati, i ne samo to, bio je to bol koji će se pogoršati, premda Lizi to nije znala kada je tog jutra na jedvite jade ustala iz kreveta.

Zapravo je htela da ostane u njemu, glave zarivene u jastuk i pokrivene

čaršavom. Nije želela da se suoči sa onim što je nov dan donosio, šta god to bilo, ali Abrijana je uskoro trebalo da dođe i morala je da se sredi.

Kada je ušla u kuhinju, zatekla je poruku pokraj svoje omiljene šoljice za kafu. Uzela ju je drhtavim prstima i počela da čita Lukov uredan krupan rukopis. Večera u osam, napisao je. Rezervisaću sto najednom posebnom mestu. Obuci nesto zanosno. Biće to nas prvi sastanak. I potpisao se: Ti amo, Luk. Ti amo, Luk… Lizi se zagrcnu od bujice suza koje su joj zastale u grlu, pokušavajući da se suoči sa novom spoznajom u svom životu.

Ti amo, Luk… Poželela je da to nije napisao. Poželela je svim srcem da se pravio da nije čuo njene reči kako bi ona mogla da zaboravi na to koliko je bila glupa i da nastavi dalje.

Ali Ti amo, Luk govorilo joj je da se osećao loše zbog sopstvene reakcije kada je čuo njenu ljubavnu izjavu. Ti amo, Luk značilo je da je pokušavao da se iskupi. Ti amo, Luk podsećalo ju je na to da je pred njima bio brak koji je trebalo nastaviti bez obzira na sve, a Ti amo je bio ključni deo tog braka, uprkos tome što nije bilo iskreno i spontano.

Očajna, zgužvala je poruku u lopticu, a potom je prekrstila ruke i grčevito stegla laktove prstima. Iz hodnika se začula zvonjava telefona. Pozvonio je čak šest puta pre nego što je uspela da se sabere i javi se.

Da? - prošaputala je.

Elizabet? - začula je Lukov glas na drugom kraju žice. - Zašto se ti javljaš na telefon? Gde je Abrijana?

Zašto je on bio jedina osoba na svetu koja ju je zvala Elizabet?, zapitala se.

Zašto je morao da bude tako bolno drugačiji od svih ostalih?

Još nije stigla - odgovorila je tihim, nesigurnim glasom.

Nastupio je tajac. Poželela je da nešto kaže, ali nije mogla da smisli šta. Osim toga, znala je da će joj, ukoliko progovori, glas drhtati.

-

Jesi li dobro, cara? - upitao je zabrinuto.

Osećao je da nešto nije u redu. Lizi stisnu usne. Bilo je čudno kako je jedno obično tepanje uspelo da je učini ovako krhkom i slomljenom. Cara je bilo u redu, sa tim je mogla da se nosi.

Zvučalo je prisno, ali neobavezujuće.

Luk, razmišljala sam o tome da uhvatim neki let za Englesku, možda čak danas… Otišla bih da… posetim oca i…

A zašto baš danas, do đavola? — prasnuo je oštro.

Sta se događa s tobom? Zašto si izabrala baš ovaj trenutak da mi to radiš?

Njemu ? Radila je to sebi, a ne njemu!

Samo sam mislila…

E pa, nemoj da razmišljaš! - dreknuo je. - Dio mio, koliko kod da živim, nikada neću razumeti žene! Na putu sam za stan. Ne radi ništa dok ne dođem.

Ne bi ni trebalo da vodimo ovaj razgovor!

Trebalo je da Abrijana bude tu i da se javlja na prokleti telefon!

Zašto dolaziš ovamo? - upita Lizi mršteći se. Ponovo je usledila tišina, i gotovo da je mogla da ga vidi kako sedi na zadnjem sedištu svog automobila.

Reći ću ti kad stignem. Naši planovi se menjaju. Idemo u vilu na jezeru Komo. Umesto što pakuješ kofer da me napustiš, bolje se spakuj za odlazak tamo!

I prekinuo je vezu. Lizi je zurila u slušalicu u neverici. Nikada do tada nije bio tako besan, i sad kada je čula da ume da bude i takav, shvatila je da joj se mnogo više sviđa onaj smireni, hladnokrvni Luk. Začula je zvono na vratima. Spustila je slušalicu i otišla da otvori vrata Abrijani. Po glavi su joj se još uvek vrzmale svakojake misli te nije ni pomislila da bi to mo- gao da bude neko sasvim drugi.

Ugledavši osobu koja je stajala na pragu u besprekornoj crnoj haljini, Lizi samo što se nije onesvestila.

Bjanka! - uzviknula je.

10.

Bjanka Moreno je i dalje nepomično stajala na pragu, streljajući je očima crnim kao ugalj, da bi se već u sledećem tretnuku uperila prst Lizi u lice.

Kako si mogla, Lizi? - viknula je. - Kako si mogla tek tako da se udaš za njega?

Lizi koraknu unazad, ne mogavši da podnese vrelinu koju je Bjankina pojava isijavala.

Ali… ti si pobegla sa Metjuom - promrmljala je.

Napustila si Luka…

Nisam ga napustila! - povika njena najbolja prijateljica. - Luk je me oterao jer je rekao da je pronašao drugu i da više ne želi da se oženi sa mnom!

Ali to nije istina. Znaš da nije. Ti si…

Metju me je spasio - prekinu je Bjanka, ne mareći za Lizina objašnjenja. Pozvala sam ga kad sam videla šta se događa između tebe i Luka…

Ništa se nije dešavalo! - povika.

Pozvala sam Metjua da dođe i da te odvede pre ne- go što mi uništiš život!

Bjanka joj se sada primakla toliko da je Lizi mogla jasno da vidi suze u njenim očima.

-

On je nameravao to da uradi… Metju… odmah jutro nakon… što sam vas zatekla zajedno na terasi. Videla sam ti lice, Lizi!

Znala sam šta si uradila!

Krivica zbog onoga što se desilo te večeri i dalje ju je izjedala, i Lizi zausti da nešto kaže, ali iz njenih usta nije izašla ni jedna jedina reč.

Bjanka joj uputi jedan razarajući pogled.

Odvukla sam te odande što sam pre mogla - nastavila je. Tvoj brat je želeo da uđe u tvoju sobu i odvuče te kući, ali već je bilo prekasno.

Bjanka zastade, duboko udahnuvši vazduh kako bi mogla da nastavi dalje.

Luk je došao u hotel svega nekoliko minuta posle nas. Rekao mi je da je gotovo, i to pred mojim rođakom Vitom i tvojim bratom, Lizi! - zavapila je. Okončao je našu vezu tek tako, u roku od nekoliko minuta. Nikada u životu nisam bila tako ponižena!

Ništa od ovoga nije bila istina, ili barem nije bilo onako kako je Bjanka to predstavila, ali Lizi nije mogla da shvati zašto ju je Bjanka tako uporno ubeđivala u to.

Dobro znaš da je to laž - reče Lizi drhtavim glasom.

Hoćeš da kažeš da ja lažem? - uzviknu Bjanka. - Jesi li ili nisi osetila privlačnost prema mom vereniku od prvog trenutka kad si ga ugledala?

Bože dragi… - prošaputa Lizi, ne znajući šta da kaže u tom trenutku.

Bile smo prijateljice - najbolje prijateljice! A ti si me izdala na najgori mogući način! I sada ćeš da saznaš kako je to biti nepodnošljivo povređen, Lizi, kad ti kažem da očekujem Lukovo dete i da ga želim nazad!

I dok su Bjankine reči odzvanjale u tišini koja je po- tom usledila, iznenada se desilo nekoliko stvari odjed- nom. Luk se pojavio na lučnom otvoru koji je vodio iz hodnika u salon, visok i napet, sa Abrijanom koja je stajala pored

njega, potpuno bleda u licu. Kada ga je ugledala, Bjanka potrča prema njemu i baci mu se u zagrljaj, lica oblivenog suzama. Žao mi je, žao mi je… - ponavljala je, ne prestajući da jeca, dok je on samo nepomično stajao, lica kao od kamena, a pogleda uperenog u Lizi.

Nije bilo sumnje da je čuo šta je Bjanka rekla jer je toliko vikala da se njen glas zasigurno mogao da se čuje i pred vratima stana. I nije ništa poricao. Nije oterao Bjanku od sebe. Samo je gledao u Lizi, kao da je čekao da ona nešto kaže.

Osećala se kao da je neko najednom upalio svetlo, kao da po prvi put vidi stvarnost, nakon nedelja poricanja. Bila je svesna toga, ma koliko to nerazumno zapravo bilo od nje, da joj uopšte na pamet nije palo da su Luk i Bjanka bili ljubavnici. Samo je blokirala ono što je bilo savršeno jasno. I zato je sada morala da stoji ovde, osvešćena, dok je Luk samo nemo zurio u nju a Bjanka je proždirala svojim pogledom. Osetila je mučninu i znala je da mora što pre da pobegne odatle kako ne bi povratila.

Bjanka je i dalje tiho jecala, a Lizi je nekako uspela da drhtavim nogama načini korak napred. Premda ne- svesno, primetila je da je Luk u nekom trenutku došapnuo nešto Abrijani, koja se iznenada izgubila iz salona, dok se čitava ova situacija pretvarala u ogromnog monstruma koji joj se polako ali sigurno približavao da je ščepa svojim razjapljenim čeljustima.

Dok je prolazila pored njih, Luk je ispružio ruku i uhvatio je za rame. Tako se snažno otrgla da on umalo ne opsova.

Nemoj - rekao je onim svojim dubokim glasom.

Zastala je da ga pogleda, a potom je prebacila pogled na Bjanku, da bi ga ubrzo opet vratila na Luka, i na njenom licu nakratko zatitra jedan bledunjav, beskrajno tužan osmeh. Kakav su samo trougao sačinjavali - muškarac, njegova odbačena verenica, i sadašnja supruga.

Možda joj je Luk čitao misli jer je u tom trenutku ponovo položio ruku na njeno rame, kao u nemoj molbi.

Nemoj - ponovio je. - Ja ću se pobrinuti za ovo.

Pobrinuće se… Teške vijugave suze su joj se poput kakvih zmijica obmotale oko vrata. Za šta je on to mogao da se pobrine? Za svoju bivšu verenicu koja je sada bila na ivici histerije? Za svoju glupo naivnu suprugu? Ili pak za bebu,

koja je ubedljivo prevazilazila značaj svega ostalog?

Uspela je nekako da se izvuče iz njegovog stiska i da produži dalje, niz hodnik. Konačno se dočepavši spavaće sobe, zatekla je sebe kako zuri u svoj zbunjeni odraz u ogledalu okačenom na vrata plakara. Osećala se kao da gleda u potpunu strankinju, visoku neznanku zanosnih oblina, sivih očiju i kestenjaste kose.

Jedina stvar koja joj se činila bliskom bila je ona neposlušna kovrdža koja joj je i dalje uporno padala na obrvu.

Bilo je gotovo. Moralo je da bude. Više nije bilo važno što je sve ono što joj je Bjanka sasula u lice bila izmišljotina koju je Luk lansirao kako bi sačuvao svoj obraz. Sada je jedino važno bilo dete koje je Bjanka tvrdila da nosi u svojoj utrobi.

Prvi naslednik Luka de Santisa.

Ona je bila uljez u ovom malom trouglu, što je značilo da je ona bila ta koja je morala da ode.

Možda je Bjanka bila u pravu. Možda jeste zaslužila sve ovo, sav ovaj bol i jad koji je trenutno osećala u svom srcu. Najednom je shvatila da ne može da udahne vazduh, počela je da se guši i znala je da je to znak da mora što pre da pobegne odatle, dok je još mogla.

To i nije zahtevalo previše posla, shvatila je ubrzo, pošto je otvorila plakar i zgrabila prvi kofer koji joj je došao pod ruku.

Počela je da trpa stvari unutra bez ikakvog reda i smisla, na trenutak zastavši da izdvoji ono što će ogrnuti kada bude izašla napolje. Izabrala je beli laneni sako koji nikada pre nije nosila.

Obukla ga je preko bele pamučne majice koju je imala na se- bi, odlučivši da ostane u famerkama jer su joj one bile najudobnije za putovanje. Potom je dohvatila svoju tašnu i drhtavim rukama ispreturala njen sadržaj kako bi proverila jesu li pasoš i kreditne kartice na svom mestu. Pošto je utvrdila da je sve tu, potpuno zaboravivši na svoj poluspakovan kofer, izašla je iz spavaće sobe.

Hodnikom je vladala samrtna tišina. Nije videla čak ni Abrijanu.

Vrata Lukove radne sobe bila su zatvorena, i pretpostavila je da su on i Bjanka unutra.

Napolju je još uvek padala kiša, sitna i beskrajno dosadna.

Zaustavila je taksi i ušla u njega. Aerodrom Linate bio je krcat ljudima. Uvek je bilo tako, ali ipak je uspela da nađe mesto na prvom sledećem avionu za

London. Tri sata kasnije već je bila na Getviku.

Prvo lice koje je ugledala među ljudima koji su dočekivali prispele putnike sa njenog leta bilo je lice njenog oca. Ponovo je osetila kako joj suze naviru na oči.

Kako si… ? - upitala je, blago se nasmešivši.

Luk me je nazvao - objasnio je, a zatim je glavom pokazao na čoveka koji je stajao nekoliko metara iza nje.

Lizi se okrenu, i osmeh koji je maločas krasio njeno lice najednom nestade.

Od trenutka kada je izašla iz Lukovog stana u Milanu, pratio ju je jedan od gorila iz njegovog obezneđenja.

Nije znala zašto je baš tada briznula u plač i bacila se u očev zagrljaj.

U redu je, Lizi, sada si kod kuće - rekao je on brižnim glasom, tapšući je po leđima. - Hajde, idemo polako do mog automobila.

Bili su na pola puta do kuće kada je pitala za Metjua.

On je dobro - odgovori njen otac ozbiljno. - Ako ništa drugo, naučio je nekoliko teških lekcija iz života, a posebno onu da je uzeti nešto što ti ne pripada možda zabavno na samom početku, ali kad-tad shvatiš da ćeš to morati da platiš, i tu je zabavi kraj.

Je li pričao o Metu koji je uzeo novac sa računa njihove porodične kompanije ili o njoj, koja je navodno preotela Luka od Bjanke? Lizi ga to nije pitala jer nije želela da čuje odgovor.

Gde je on sada? - upitala je umesto toga.

U jednoj od onih skupih klinika za rehabilitaciju koju je Luk platio. Zar nisi to znala? - pitao je začuđeno. - Mislio sam da ti je Luk rekao.

Ako je nešto shvatila tokom svog kratkog braka sa Lukom, bilo je to da joj je govorio samo ono što je on mislio da ona treba da zna.

Sve ostalo je prećutkivao.

Zašto je Metju na rehabilitaciji?

Tvoj brat se upetljao u nešto mnogo pre ovoga sa Bjankom odgovori njen otac suvo. - Zbog toga ne krivim nikog drugog do sebe - dodao je, teškim glasom. — Nije trebalo da budem tako tvrdoglav i da od vas pokušavam da stvorim ljude po mojim aršinima, već da vas pustim da budete ono što jeste… Metju je dugovao mnogo novca, i to nimalo naivnim tipovima - nastavio je.

- Ideja da pozajmi izvesnu sumu sa računa kompanije kako bi vratio dugove bila je zapravo tek početak njegovih pravih problema, pošto je smislio da bi usput mogao i da mi se osveti za neke stvari u životu. Ostatak priče ti je poznat. Otišao je u Australiju sa Bjankom, gde je takođe naučio jednu veoma važnu lekciju - da najveća ljubav tvog života nije obavezno i najzdravija kao što si, uostalom, i sama mogla da iskusiš.

Lizi ponovo nije ništa rekla. Nije želela da razmišlja o svojoj ludosti i nepromišljenosti kada je Luk bio u pitanju. Sve što je želela bilo je da ušeta u svoju kuću, u svoju staru spavaću sobu, i da bude bedna i jadna do kraja svog života.

Međutim, desile su se stvari koje su opasno pretile da osujete ovaj njen ne baš primamljiv plan. Još dok su otključavali ulazna vrata, iz kuće se čula zvonjava telefona. Javio se njen otac.

Luk je - rekao je, pružajući joj slušalicu.

Ali Lizi je samo prkosno stisnula usne i zaputila se prema kuhinji.

Nije želela da razgovara s njim - vero- vatno više nikada u životu.

Zvao je ponovo narednog jutra, ali ona je opet odbila da priča s njim.

Puno mu dugujemo, Lizi - rekao joj je otac, držeči slušalicu u ruci i pokušavajući da se izbori sa njenom urođenom tvrdoglavošću.

Ja mu ništa ne dugujem - reče Lizi osorno. - Pošteno sam mu platila svoj dug. Činjenica da je Luk sigurno čuo njene reči uopšte je nije dotakla jer je

smatrala da je zaista otplatila svoj dug kada je on bio u pitanju, i to poljupcima, duševnim bolom koji joj je naneo i slepom verom u njegove bezočne laži.

A kada te je on to lagao?, najednom je začula neki unutrašnji glas.

Prekini, naredila mu je. Ostavi me samu u mom jadu i bedi.

Dopada mi se ovako. Uzela je šolju kafe i ponela je u svoju samačku postelju.

Do kraja nedelje nije nazvao više nijednom i ona ga je zbog toga mrzela.

Mrzela ga je, mrzela ga je, mrzela ga je, i to tako strahovito da je, kada se konačno pojavio na njenom kućnom pragu jednog popodneva, bila i više nego spremna da mu opali šamar iz sve snage.

Problem je bio u tome što Luk nije bio od onih muškaraca koje je bilo tako lako napasti, zapravo, bilo je nemoguće nasrnuti na njega, a Lizi je toga bila i više nego svesna dok je prelazila pogledom preko njegove mokre kose i besprekorno izglancanih cipela na kojima se presijavalo nekoliko savršeno okruglih sićušnih kapljica vode. Na sebi je imao dugačak crni vuneni kaput, i poput njegove kose i cipela, i on je bio poprskan kapljicama kiše koja je proteklih nedelju dana neprekidno padala širom Evrope. Lice mu je bilo napeto i zabrinuto.

Mogu li da uđem? - upitao je. - Pre nego što mi odgovoriš, zamolio bih te da prestaneš da se duriš i da skineš taj hladan i prkosan izraz sa svojih usana, cara, da to ne bih ja morao da uradim.

Znala je da se ne šali. Po načinu na koji je svoje tamnozlatne oči prikovao za njene stisnute usne, Lizi je mogla da vidi da je spreman da to uradi. I što je još gore, činilo joj se da je svojim vatrenim pogledom počeo da topi led sa njenog lica. Ali ona se nije dala. Podigla je bradu i vatreni pogled njenih zelenih očiju sudari se s njegovim.

Ne znam otkud ti to da misliš da možeš tek tako da dođeš ovde i da odmah počneš da mi naređuješ - uzvratila je ljutito. - Ali moram da ti kažem da si izgubio pravo na…

Luk načini jedan preteći korak napred, što nagna Lizi da korakne unazad.

Srce joj je kucalo kao pomahnitalo, kao i uvek u njegovoj blizini, i teško je disala kada je konačno ušao u kuću, zatvorio vrata i zabravio ih rezom.

Osećajući kako je vrelina njegovog tela opija, Lizi se naglo okrenu i prode kroz vrata salona, ne zaustavljajući se sve dok nije došla do kamina, u kome

je tinjala prijatna vatrica.

On je zastao i naslonio se na dovratak, te su se na kraju gledali preko osam metara širokog jaza koji se prostirao između njih.

Svetlost je ovde bila mekana, tavanica niža nego u njegovom stanu i vilama, pa joj se odjednim činio veći i krupniji. Lice mu više nije bilo tako belo kao kada ga je ugledala kako stoji na njenom kućnom pragu, prebledeo od hladnog jesenjeg vazduha. Međutim, Lizi primeti da je izgledao nekako umorno i napeto, kao onoga dana kada je Bjanka odlučila da se ponovo pojavi u njihovim životima.

Smršala si - rekao je, stavljajući joj do znanja da je, dok ga je proučavala, radio isto što i ona.

Ne, nisam - odbrusila je, obavivši ruke oko sebe kao da će one nadomestiti kilograme koje je znala da je izgubila.

Osim toga, deluješ umorno - dodao je, ne obazirući se na njeno poricanje. Ne možeš da spavaš bez mene, cara?

To što si kazao je tako tipično za tebe. Kako si samo nadmen i umišljen uzvratila je.

Si, verovatno - rekao je hladno, a potom se konačno odvojio od dovratka. Mogu li da skinem kaput? Ovde je nepodnošljivo toplo.

Lizi htede da mu kaže da to ne čini jer se ionako neće dugo zadržati, ali samo je stisnula usne i klimnula glavom zato što - do đavola - nije želela da on ode.

Počeo je polako da otkopčava kaput, a ona je kao hipnotisana posmatrala dugmiće kako se oslobađaju iz svojih rupica. Pošto ga je skinuo, ostao je u odelu, još jednom od onih savršeno skrojenih odela koje je nosio kada se nalazio u ulozi poslovnog čoveka.

Daj ga meni - reče Lizi, krenuvši prema njemu dok se on osvrtao tražeći mesto gde bi mogao da spusti mokar kaput.

Prilikom primopredaje prsti im se na trenutak okrznuše i Luk ih nakratko

stisnu, na šta se Lizi ukipi i on ih brže-bolje pusti, uzdahnuvši.

Odbijajući da ga pogleda, odnela je kaput u hodnik. Kada se vratila, zatekla ga je kako stoji ispred kamina otprilike na mestu na kome je ona do malopre stajala, samo što joj je on sad bio okrenut svojim širokim napetim leđima.

Bio je zagledan u uramljenu fotografiju na kojoj se nalazila ona, uslikana onoga dana kada je maturirala. Imala je osamnaest godina i stidljivo se smešila u kameru, dok joj je nestašna kovrdža prekrivala obrvu, ovlašno joj dodirujući trepavice. Bjanka je bila ta koja se tog predivnog prolećnog dana nalazila iza objektiva fotoaparata. Pored ove je nekada stajala gotovo identična Bjankina fotografija, ali otac joj je rekao da ju je Metju sklonio.

Kako je ona? - upitala je bojažljivo. - Mislim, Bjanka.

Dobro je.

Okrenuo se da je pogleda.

Vratila se u London sa roditeljima. Elizabet…

Metju je izašao iz rehabilitacionog centra - presekla ga je.

Da, znam. Elizabet…

Ne želi da se vrati kući. Ovo je mali trgovački grad u kome svi znaju sve o svakome, a on nije u stanju da se s tim suoči, te je trenutno kod jednog školskog prijatelja u Falmutu… Planiraju da zajedno pođu na put oko sveta, sa rančevima na leđima… Želi da pronađe sebe. Ako ima nečeg dobrog u vezi s onim što se desilo, to je što je moj otac priznao da je bio previše strog prema Metu i…

Ne postoji nikakva beba, amore - prekinu je Luk tiho.

11.

Lizi je samo zurila u njega, isprva ne shvatajući značenje Lukovih reči.

Nameravao sam to da ti kažem pre nego što istrošiš sve smislene teme za razgovor i počneš da mi pričaš o promenljivom engleskom vremenu - rekao je. - Bjanka je lagala, Elizabet. Niti je trudna, niti je to ikada bila. Samo je ljuta na ceo svet - na tebe, mene, tvog brata, ali i na sebe, jer je napravila užasnu zbrku od svog života.

Hoćeš da kažeš da je onoga dana došla u tvoj stan i sasula mi u lice sve ono samo da bi me povredila?

Ne samo tebe, već i mene — reče Luk. — Premda joj je bilo potrebno čitavih nedelju dana da to prizna.

Njegove oči boje tamnog zlata zasjaše.

Ona te jako dobro poznaje, amore mio - rekao je nežno. Znala je šta da ti kaže da te natera da pobegneš od mene. Sada mi samo nije jasno zašto još uvek stojiš tamo tako pokunjena, umesto da mi budeš zahvalna i baciš mi se u zagrljaj.

Lizi najednom oseti kako se u njoj razbuktava bes.

Zahvalna? Za šta?

Za to što nema nikakvog deteta - objasni Luk. I zato što si ti i dalje žena kojom sam odlučio da se oženim.

Trebalo je da ostaneš u Milanu i podržiš me dok istina ne izađe na videlo.

Lizi nije trebalo dugo da shvati da je upravo to bio razlog zašto je došao ovamo onako natmuren i napet. Bio je ljut jer nije ostala tamo i dozvolila da joj se po drugi put rugaju. A sada je očekivao da mu ona sve oprosti zbog srećne vesti da se to neće desiti.

Tako si prokleto samouveren, Luk. Zar si zaista mislio da ću ti se odmah

obesiti oko vrata? - upitala je u neverici. - Ili si zaboravio da sam planirala da odem od tebe i pre nego što se Bjanka pojavila i dodatno za- komplikovala stvari?

Ništa ja nisam zaboravio.

Pomerio se, načinivši za početak samo jedan korak napred.

Samo sam ti dao priliku da dopustiš tom malom incidentu da izbledi.

E pa, ja ne želim da izbledi - reče Lizi odsečno, povukavši se korak unazad. I da se nisi usudio da me dotakneš! - ljutito ga je upozorila, osetivši kako je leđima udarila o vrata. - Lagao si me, izazivao si me, iscedio si sva osećanja iz mene do poslednje kapi, a šta si mi ikada dao za uzvrat? - upitala ga je, osećajući kako joj suze naviru na oči. - Tvoje predivno telo i uživanje u njemu je sve što si ti meni dao, Luk. I još se usuđuješ da pomisliš da je to dovoljno da ti budem odana i pružim ti podršku?

Ne - odgovori Luk, trljajući prstima potiljak. - Ti zaslužuješ da dobiješ mnogo više od mene.

Njegovo priznanje nije učinilo da se Lizi oseti bolje.

Hvala ti na toj mrvici - rekla je, poželevši da umre na licu mesta jer je jedva sputavala poriv da mu se uprkos svemu baci u zagrljaj.

A onda se setila poruke koju joj je ostavio onog da- na - Ti amo, Luk - i uputila se prema vratima salona kako bi ih otvorila.

Moram da te zamolim da sad odeš — kazala je, ne mogavši ništa protiv drhtanja u svom glasu. - Moj otac će uskoro doći i ne bih volela da…

Ne, neće.

Lizi ga zbunjeno pogleda, grčevito se držeći za kvaku.

Neće šta? - upitala je.

Neće uskoro doći kući - pojasni Luk. - Zna da sam ja ovde objasnio je promuklim glasom. - Rekao sam mu da ću te izvesti na večeru.

Večeru? Kakvu večeru? Ne želim da idem na večeru s tobom.

Jedino tako ćeš me se otarasiti, cara - rekao je, tako hladnim i smirenim glasom da Lizi nije mogla da odoli a da se ne okrene i ne pogleda ga..

Ugledavši ga kako stoji nasred prostorije, beskrajno samouveren, znala je da se ponovo pretvorio u onog proračunatog Luka de Santisa koji nije igrao fer.

Visok, jak, tako zgodan i seksi, pomisli Lizi, nesvesno ovlaživši usne jezikom.

Objasni - kazala je.

Večera - ponovio je. - To je sve. Već sam rezervisao sto. Sve što treba da uradiš jeste da sedneš za taj sto i da večeraš sa mnom.

Nema šansi da je to bilo sve što je očekivao od nje.

Ili očekujem svoju pozajmicu nazad…

Da, to je bilo to. Vrlo dobro je poznavala ovog Luka i taj izraz lica koji je bilo nemoguće pročitati. Tu nadmenost zbog koje je u nekoliko navrata u svoj svojoj nemoći poželela da se obruši pesnicama na njega.

Večera…

Prekrstila je ruke na grudima. Njegove guste trepavice se pokrenuše dok ju je posmatrao, i snažan drhtaj joj potrese telo.

Gde? U mom hotelu. Odseo sam u Langvel Holu.

Langvel Hol, ponovi Lizi u sebi. Samo najbolje je bilo dovoljno dobro za

Luka. Langvel Hol bio je najluksuzniji hotel u toj oblasti nekada spektakularan posed koji je vremenom pao u zaborav, da bi ga nedavno restaurirali i pretvorili u hotel.

Tačno je znala šta je želeo da postigne svojim uljudnim, pretnjom začinjenim pozivom na večeru. Želeo je da je izmesti iz prostora u kome se osećala sigurno i zaštićeno i da je odvede tamo gde je on bio svoj na svome.

Nemam ništa što bih mogla da obučem za večeru u Langvel Holu - reče Lizi hladno.

Njegove blistave zlatne oči pređoše pogledom preko njene jednostavne ravne lanene haljine.

Pođi tako - rekao je nehajno. - Idemo na večeru, a ne na modnu reviju.

Lizi je i dalje bila ljuta i nije imala nameru da nasedne na njegovu prevaru i dopusti mu da je povede u otmeni restoran Langvel Hola u haljini koju je nosila već dva dana jer je bila suviše uznemirena i deprimirana da bi je promenila.

Večera - ponovila je, ali ovaj put s drugačijim na- glaskom. -I to je to? Potom ćeš me vratiti kući i otići svojim putem, bez ikakvih dodatnih trikova?

-Si. Klimnuo je glavom, odgovorivši na italijanskom kako bi njegovo ,,da“ ubedljivije zvučalo.

Lizi se bez reči okrenula, izašla u hodnik i uzdignute brade se popela stepenicama do svoje sobe. Možda je trebalo da se osvrne jer bi ga u tom slučaju videla kako prelazi dlanom preko čela, kao da otire napetost sa njega.

Kada se ponovo pojavila, na sebi je imala dugačak crni kaput, a ispod njega jedinu pristojnu haljinu koju je imala ovde u Engleskoj, jedan veoma skroman komad od crnog žerseja sa rol kragnom, srednje dužine i dugih rukava.

Luk ju je već čekao u predvorju, takođe u kaputu, a na licu mu nije bio vidljiv ni jedan jedini znak nestrpljenja. Ćutke su izašli iz kuće i ušli u njegov iznajmljeni bentli kontinental. Bilo je to otelotvorenje luksuza u kojem su se po pljusku vozili ka svom odredištu.

Nisu razgovarali. Kao u zatišje pred buru, statički elektricitet je igrao po njenim živcima.

Langvel Hol je čak prevazišao sva njena očekivanja, svojim velelepnim predvorjem, masivnim stepeništem od hrastovine, predivnim antikvarnim nameštajem, skupocenim porcelanom izloženim u staklenim vitrinama i originalnim umetničkim delima od neprocenjive vrednosti.

Odveli su ih do stola smeštenog u jedan ušuškan ćošak elegantnog restorana.

Nevidljive ruke skinule su im kapute i odložile ih u garderobu. Umesto sveća, prigušena svetlost lampi doprinosila je intimnoj atmosferi, dok su blistavi kristal, ispolirano srebro i fini kineski porcelan krasili čisto bele stolnjake.

Nedostaju ti dijamanti - rekao je dok ju je posmatrao kako seda za sto, prekoputa njega.

Time nećeš uspeti da me smekšaš.

Pomislila je na Bjankine dijamante. Pošto je i on konačno seo, videvši njegov izraz lica Lizi je znala da je i Luk pomislio upravo na njih.

Onda smaragdi - ispravio se. - Da ti se slažu sa očima.

To je otrcana fraza - uzvrati Lizi smrknuto. - Uostalom, moje oči nisu zelene, već sive.

Trenutno nisu - reče Luk opušteno, i nasmeši se primetivši da joj je obraze oblilo rumenilo, jer su oboje znali da su njene oči postajale zelene samo kada bi je poneli vrtlozi strasti, bez obzira na to koja vrsta strasti bila u pitanju.

Prišao im je konobar i ponudio Luku vinsku kartu, ali on je nije ni pogledao već je odmah naručio svoje omiljeno vino. Langvel Hil je bio od onih mesta u kome ste mogli da dobijete gotovo sve ono što biste poželeli, o kom god luksuzu ili kapricu se radilo.

Lizi je otvorila svoj jelovnik, praveći se da ga pažljivo proučava.

Luk je samo mirno sedeo i posmatrao je.

Prestani - rekla je, ne podižući pogled sa menija.

-

Volim da te gledam - uzvrati Luk ravnim glasom.

Ponekad mi oduzimaš dah. Čist seks - promrmlja Lizi.

A ti želiš od mene više od seksa?

Lizi oseti kako srce počinje ubrzano da joj kuca, premda i dalje nije podizala pogled.

Moj francuski nije toliko dobar da bih mogla da razumem sve ovo - rekla je, pokazavši na meni. — Moraćeš da mi prevodiš.

Ti amo - rekao je. - To znači „volim te“.

Lizi se na to trgnu, umalo oborivši svoju čašu.

To je bio italijanski - prošaputala je, konačno uperivši svoje krupne oči u njega. - Ne ismevaj me, Luk — dodala je bolnim, drhtavim glasom. - Ili ću odmah ustati i otići.

Ali njegovo lice nije izgledalo kao da se šalio, niti je šaljiv bio njegov dubok uzdah kad je zavukao ruku u džep svog sakoa, a potom se nagnuo napred da položi nešto na njen jelovnik.

Njegove crne oči tako su je streljale da se osećala primoranom da ponovo spusti svoj pogled. U tom trenutku se sledila.

Reci mi, koji deo ove poruke te je toliko uznemirio da si je zgužvala u lopticu i bacila je na kuhinjski pod? - upitao ju je mirnim, tihim glasom.

Lizi odmahnu glavom, na ivici da brizne u plač.

Nisam… Nisam znala da mi je tamo ispala.

Ovaj deo? - nastavio je, kao da nije čuo njene reči, upirući prstom tamo gde je bilo napisano „Večera u osam“. - Da li te je ovaj deo uznemirio zato što je zvučao kao arogantna naredba, a ne kao predlog? Ili je to ovaj deo, cara nastavio je nežno - gde sam bio toliko neuviđavan da pomenem da je reč o našem prvom sastanku?

Vrlo dobro je znao koji deo ju je uznemirio, samo se i sada igrao s njom.

Ne želim da igram ovu igru - odbrusi Lizi, ustajući od stola.

On je takođe ustao i uhvatio je za ruku, pošto je želela da ode.

TI amo - rekao je.

Ne… - prošaputala je, pokušavši da istrgne svoju ruku iz njegovog snažnog stiska.

Ali njegovi prsti nisu popuštali.

Ti amo - ponovio je, napeto. - Ponavljaću to dok god ne budeš pristala da me saslušaš.

Kao onda kad si se našalio s tim u krevetu?

Reči su joj izletele pre nego što je uspela da ih zaustavi. Njen impulsivan jezik upravo je izgovorio ono što ju je najviše povredilo.

Ljudi su prestali da jedu i svi su se okrenuli prema njima.

Trpezarijom je zavladala samrtna tišina.

Pokušao sam to da ispravim ovom porukom - objasnio je, ne skidajući svoje prodorne oči s njenih.

Napisao sam to jer sam želeo da znaš da to zaista mi- slim, ali ti si to videla kao još jedan znak mog uvrnutog humora i arogancije.

-

Ti si najbezosećajnije stvorenje na ovoj planeti! - uzviknu Lizi.

Ti amo - ponovio je, iskreno, pokorno. - Reci mi da sam prestar za tebe i ja ću se složiti, ali ja sam tebe ucenio, tobom se oženio i želim da tako i ostane.

Imam isto godina koliko i Bjanka. U čemu je razlika? - namršti se Lizi, hvatajući se za jedini deo oko koga je htela da se raspravlja.

Lukov izraz lica se potpuno izmeni. Najednom ju je povukao k sebi i naslonio je na svoje grudi. Zaustila je da nešto kaže, ali njegove usne su se tako silovito obrušile na njene, poput vrelog žiga. I nije to bila demon- stracija muške želje, bio je to vreo, snažan poljubac koji je prodirao u svaki kutak njenih usana i zavodio je tako da bi se zasigurno srušila na zemlju da je on nije čvrsto držao u svom zagrljaju.

Jedva da je bila svesna žagora koji se širio oko njih. Ljudi - otmeni ljudi večerali su sa pogledom na Luka de Santisa koji je vodio ljubav sa svojom ženom.

U ovome je razlika — šapnuo joj je na uvo kad joj je konačno oslobodio usne.

Ali Lizi odmahnu glavom.

Ti samo znaš da uzimaš, Luk - prošaputala je nesigurno. Ukoliko ti to dozvolim, uzimaćeš i uzimati od mene sve dok ne bude ništa ostalo. Bio si okrutan te noći, znaš? - drhtavo ga je udarila pesnicom po grudima.

I uradio si to namerno. Zar si mislio da će jedna na brzinu nažvrljana poruka moći to tek tako da ispravi?

Neko je negde nešto promrmljao. Lizi okrenu glavu. Ugledala je more lica koja su ih posmatrala. Usne joj zadrhtaše i ona ispusti nejak jecaj, a zatim se oslobodi njegovog zagrljaja i dade se u trk.

Došla je do predvorja kada ju je sustigao i obrglio je tako snažno da ju je odigao od zemlje.

Možeš da mi radiš šta god želiš, ali ne još - procedio je dok je pokušavala da

se oslobodi njegovog stiska, a potom se okrenuo i pošao prema liftu.

Jedan odvažni recepcioner pokušao je da ga zaustavi.

Ona je moja supruga. Preporučio bih vam da se ne mešate u naše stvari.

I ušao je u lift.

Poslednja slika koju je Lizi ponela sa sobom kada su se vrata zatvorila bio je pogled na ogromno predvorje i restoran u kome su svi bili na nogama, zureći u njih.

Nadam se da si uživao u onom užasnom spektaklu koji si dole priredio - rekla je. - A sada me spusti!

Nema šansi da to uradim. Barem ne u ovom životu - uzvrati Luk. - Ti ne želiš da me čuješ. Ne želiš da mi oprostiš. Svadljiva si.

Ne zanima te kako se ja osećam. Voliš me, ali me ne voliš!

Kao da su njegove reči konačno doprle do njenog uma, Lizi prestade da mu se opire i on je pusti da nogama dotakne tle. U tom trenutku vrata lifta se otvoriše, kao po nekom unapred utvrđenom planu.

Nežno je uhvativši za ruku, povukao ju je napolje. Okrenuo je ključ u bravi i Lizi se našla u najveličanstvenijim odajama u kojima je ikada u životu bila.

Vrata za njima su se zatvorila. Luk ju je pustio i udaljio se nekoliko koraka od nje. Kipteo je od besa, gnev je izbijao iz celog njegovog tela. Mogla je to da vidi po pulsirajućim venama na njegovim slepoočnicama. Dohvatio je flašu nečega, sipao tekućinu u čašu i iskapio je. Potom se okrenuo i prostrelio je svojim tamnim pogledom. Šta još želiš od mene? - upitao je, nemoćno šireći ruke. Ostavio sam Bjanku. Oženio sam se tobom što sam brže mogao.

Rizikovao sam svoj ugled i porodično ime zbog tebe. Koliko još nagoveštaja ti je potrebno da bi otvorila oči i shvatila zašto sam uradio sve to?

Lizi se iz petnih žila trudila da natera svoj zbunjeni um na razmišljanje, ali njegov napet stav i prekoran pogled u njegovim očima su je u tome sprečavali. Bio je ljut - da. Branio se - da. Bio je visok, markantan i zgod- niji

nego ikada jer je konačno odlučio da joj se otvori.

Ti amo? - odvažila se da izusti.

Uprkos svoj napetosti, Luk pokorno klimnu glavom.

Od prvog puta kad su nam se pogledi sreli, još u Londonu — priznao je. — Bio je to istinski šok za mene. Mislio sam da mi se to desilo zato što si me podseti- la na baku, ali to osećanje nikako nije jenjavalo. Moj život je već bio zacrtan. Bio sam veren sa Bjankom…

I spavao si sa njom — prekinu ga Lizi. Šta želiš da ti kažem? - upitao je. - Ja sam čovek od trideset četiri godine koji se nikada nije zakleo na celibat.

Nisam ni mislila da jesi - odbrusi Lizi. - Samo sam…

Zastala je i ugrizla se za usnu, svesna da je ono što je nameravala da izgovori zvučalo glupo, nezrelo i potpuno nefer, ali bolelo ju je svaki put kad bi pomislila na Bjanku i njega zajedno.

Nije znala zašto joj je to sada bilo toliko važno, ali ona tu ništa nije mogla.

Sa Bjankom je bio samo…

Nemoj! — prekinu ga Lizi, ne želeći da čuje kako ih Luk poredi, kao da su…

U redu — prošaputao je, sležući ramenima i okrećući joj leđa.

- Ne, nije u redu - ispravio se odmah potom, stvorivši se iznenada pred njom.

- Reći ću ti ono što sam naumio, zato što mislim da treba to da čuješ. Bjanka i ja smo bili vereni, i naravno da smo bili intimni. Ovo je dvadeset prvi vek, cara, doba u kome većina žena ne insistira na svojoj nevinosti. Ali kada sam tebe upoznao, prestali smo da imamo odnose - priznao je. - Sto je najverovatnije doprinelo tome da Bjanka potraži ljubavnike sa strane.

Video je Lizin zatečen izraz i cinično se nasmejao.

Naša odluka da se venčamo nije imala nikakve veze sa ljubavlju, cara.

Bjanka je govorila istinu kada je tu udaju nazvala ulaskom u dinastiju De Santisovih. Imala je odgovarajuće poreklo i bila je lepa. I to je bilo sve.

Reči su mu zastajale u grlu, ali Luk je ipak nastavio dalje.

Napravio sam ogromnu grešku - rekao je. - Bio sam toliko osoran da nisam želeo da potražim ženu svog života jer sam verovao da je Bjanka ipak ta, i da je tako trebalo da bude, bez uplitanja previše osećanja u čitavu tu priču.

Nisam učinio uslugu ni sebi ni njoj kada sam ćutke prihvatio sudbinu koja mi je bila servirana na tanjiru. A onda sam upoznao tebe i toliko si me privukla da više nisam mogao da budem fer ni prema kome.

Nisam mogao da odolim načinu na koji si me posmatrala. Trebalo mi je dugo da se zapitam zašto mi to toliko prija.

Njegove zlatne oči najednom obasjaše njeno bledo, ukočeno lice.

Tvoja kosa me fascinira - prošaputao je nežno. — Sviđa mi se njena boja, to što je tako neposlušna i što ti uopšte ne mariš za to.

Volim tvoje ženstveno, oblo telo i nedostaješ mi kad nisi sklupčana pored mene u našem krevetu. Nedostaje mi to što ne mogu da zaspim sa rukom na tvojim baršunastim grudima, i što ne mogu da se probudim i nežno okrznem tvoje meke usne svojima. Želiš li još da čuješ? Jer ima još…

Poput miša koji se susreo sa ogromnom divljom mačkom, Lizi samo stidljivo klimnu glavom.

U redu - rekao je, duboko udahnuvši. - Prezirem način na koji sam uzeo tvoju nevinost. Činjenica da sam bio onako grub prema tebi ne prestaje da me proganja. Nikada nisam želeo da vidim onakav izraz na tvom licu kao kada ti je Bjanka rekla da je trudna sa mnom… Želim čitavog života da uživam u pogledu na tvoju predivnu figuru i zanosne obline. Zelim da žudim za tobom čak i ako mi nikada više ne dozvoliš da te dodirnem… I obožavam dodao je, iznenadno mekim i svilenkastim glasom - da te gledam dok sto- jiš tu, preda mnom, i uživaš u mojim rečima, znam da uživaš, jer veruješ da to

zaslužuješ da čuješ, a znaš da sledi osveta za to što si takva — prišao je bliže — sebična žena koja nije u stanju da oprosti i koja želi samo seks…

Nas dvoje vodimo ljubav - ispravi ga Lizi.

Znači, priznaješ da ipak postoji razlika - rekao je, konačno se malčice opustivši.

Prišavši joj, uhvatio je jedan pramen kose na nje- nom potiljku.

Lizi zabaci glavu, izlažući mu svoj dugi mlečnobeli vrat i ukrstivši pogled s njegovim.

Zelene su. Umireš od želje da mi strgneš svu odeću. Želim tvoju bebu - prošaputala je.

Njegove zlatne oči najednom postaše crne, usled naleta vrelog adrenalina koji je nagnao njegovu ruku da posegne za rajsferšlusom na njenoj haljini.

Jeftin mekani materijal skliznuo je niz njene obline i našao se na podu, dok je ona bila zauzeta otkopčavanjem dugmića na njegovoj elegantnoj košulji.

Njeni prsti ubrzo su se našli na njegovoj zategnutoj kozi, prekrivenoj muževnim dlačicama koje su joj nežno golicale jagodice. Osećala je kako mu se mišići grče i opuštaju dok ga je milovala.

Luk ju je za sve to vreme samo upijao pogledom. Nije se čak usuđivao ni da dotakne njene usne, koje su ga mamile svojom čulnošću i punoćom. Znao je šta ona voli, šta su oboje voleli, da seksualna napetost među njima poraste do granice neizdržljivosti, i da je onda uzme, gladno i strastveno. Njegova košulja odlete u stranu, a za njom i njena haljina. Lizi otkopča svoj grudnjak i baci ga u stranu. I dalje se nisu dodirivali, osim što je on još uvek grčevito stezao pramen njene kestenjaste kovrdžave kose, dok se ona bavila njegovim pantalonama.

Međutim, njene usne počeše da drhte a boja njegovih očiju opet poprimi onaj vatreni sjaj.

Skini cipele - prošaputala je nestrpljivo. I dok je to činio, Lizi ga jednom rukom obrgli oko vrata, a drugu provuče između otkopčanog pojasa njegovih pantalona i njegovog zategnutog stomaka. Propinjući se na prste, Lizi mu

prisloni usne na uvo.

Ti amo — prošaputala je, osetivši njegov odgovor kako poput Martinog ruma struji njegovim telom. - Ti amo - ponovila je, gricnuvši mu ovlašno ušnu resicu.

A onda je jednom rukom čvrsto uhvatila njegovu nabreklu muškost, dok ga je drugom stisnula za vrat kako bi primakla njegovo lepo lice svojim gladnim požudnim usnama.

Nadam se da si svesna da ćeš morati da platiš za ovo promrmljao je uzbuđeno kada je svojim oštrim zubima zagrizla njegovu vrelu donju usnu.

Hoćeš li da znaš šta ti dugujem? - upita ga Lizi nestašno. - Pet i po miliona poljubaca i nekoliko mlađanih De Santisa.

Koliko god živela, nećeš uspeti da mi vratiš sav dug - rekao je samouvereno, a potom ju je uzeo u naručje i odneo je do kreveta, toliko prostranog i dekadentnog da je prevazilazio čak i onaj u Lukovoj vili na Karibima, sa sve teškim draperijama i prekrivačem od tamnocrvenog brokata koji kao da se rvao sa bojom njene kose i zbog koga je njena ionako bleda koža izgledala još bleđe i nežnije.

Ali Luku se dopadalo ono što je video, i Lizi je to mogla da vidi u zlatnim plamenovima koji su kuljali u njegovim očima.

Mada, pustiću te da pokušaš - prošaputao je, oslobađajući i nju i sebe ostataka odeće koja ih je samo sputavala da se konačno predaju jedno drugom.

Je 1’ odmah počinjem? - upita Lizi nevino.

Si - odgovorio je, nalegavši na nju čitavom dužinom svog tela.

- Ništa ne brini, ja brojim.