Alison Smit - Bračni brodolom

BRAčNI BRODOLOM

~2~

*** Saklasti zraci sunca su prodirali kroz grane i zeleno lišće, padali na osmehnute obraze jedne prelepe plavokose devojke, čije je lice i bez tih zraka bilo ozareno. Simpatične jamice usadile su se na njenim obrazima još u trenutku kada je ugledala visokog muškaca u svečanom crnom odelu. Muškarca kome je želela da se obeća za ceo život.

Prelepo uređena bašta restorana u kome se održavala ceremonija venčanja davala je tom svečanom činu posebnu lepotu.

Lilejn Kinsli je stajala u beloj, raskošnoj haljini kraj muškarca njenih snova i sa nestrpljenjem i strepnjom iščekivala kada će mu matičar postaviti pitanje.

Priželjkivala je da čuje to sudbonosno „da“ i sa njegovih usana.

Blago joj je stegao ruku kada je začuo pitanje. Okrenuo se prema njoj i gledajući je pravo u oči rekao: - Da. Lilejn je osetila kako joj srce ubrzano kuca, a suze naviru na oči. Jedva se uzdržavala da ne zaplače. Čula je prijatan, ženski glas kako govori: - Proglašavam vas mužem i ženom.

Osetila je malaksalost u telu od sreće koja ju je svu obuzela.

Ljubav koju je osećala i saznanje da je postala žena Vilijema Dajsona izbrisali su sve ružne trenutke koji su joj se dešavali u poslednje vreme.

U momentu kada je trebalo da se potpiše kao Lilejn Dajson ruka joj je zadrhtala. Setila se svog oca, koji je umro pre nešto više od mesec dana i činjenice da mu je ona bila kćerka jedinica. Sada više niko nije nosio prezime Kinsli. Iznenadna tuga je ovladala njenim telom. Prsti su joj zadrhtali i ona je jedva držala olovku u rukama.

Vilijem ju je uhvatio čvrsto za ruku i stegao je. Primetio je sjaj u njenim očima prouzrokovan nadolazećim suzama.

~3~

- Siguran sam da je i on sa nama ovde - šapnuo joj je na uho. - I da je zadovoljan što smo zajedno.

Suza se slila duž njenog obraza. Obrisala ju je pre nego što je uspela da padne na papir, na kome je trebalo da stoji njeno novo prezime. Vilijem je bio u pravu. Iako njen pokojni otac, Pol Kinsli, nije mogao fizički da bude pored nje, ona je verovala da je njegova duša blizu nje i da se, kao i ona, raduje. Nije smela da bude tužna na dan svog venčanja! Njen otac joj to nikada ne bi poželeo.

- Više bih volela da je tu sa nama - setno se osmehnula, trudeći se da odbaci sve ružne misli.

- I ja bih voleo, draga - utisnuo je jedan nežan poljubac na njen obraz.

Lilejn je pogledala prema matičaru koji ih je pomalo začuđeno posmatrao. Stisnula je malo jače olovku između prstiju i počela da utiskuje slova svog imena i novog prezimena na prapir.

Nakon što se potpisala okrenula se prema Vilijemu koji ju je nežno poljubio. On je uvek znao šta joj treba. Sa tim poljupcem obrisao je gorak ukus na usnama i tugu u srcu koja se probudila kada se prisetila oca.

- Hajde draga, oraspoloži se - nežno ju je uštinuo za obraz. - Ili ću pomisliti da nisi srećna što si postala moja žena - osmehuo se a potom je zagrlio.

Na njenim obrazima su se pojavile simpatične jamice, kao posledica njenog širokog osmeha. Jače je stisnula njegovu ruku, koju je osećala kao izvor energije iz koje je crpela snagu u želji da nadvlada tugu koja joj je pritiskala grudi.

Prišli su im njena prijateljica Sara i Dejvid Vilijemov prijatelj, koji su ujedno bili venčani kumovi i jedini gosti na toj ceremoniji venčanja. Čestitali su im na sklopljenom braku i poželeli sve najlepše.

- Vidimo se na zabavi - poručila im je Lilejn kada su se ona i Vilijem uputili prema limuzini koja ih je čekala.

~4~

Čim su seli u limuzinu Vilijem je zarobio njene usne. Za dva meseca koliko su se zabavljali imao je tako malo prilika da je ljubi.

Prvo su se često nalazili na zabavama, koktel-partijima, potom na bdenju, pogrebu...

I svuda i uvek, oko njih je bilo mnogo ljudi.

Lilejn je najviše vremena provodila sa Sarom koja joj je bila velika podrška od trenutka kada je njen otac doživeo moždani udar, pa sve do sada.

To veče, njihova prva bračna noć, je trebalo da bude i vreme kada će po prvi put voditi ljubav. Lilejn je imala telo koje mu je oduzimalo dah, zbog koga noćima nije dobro spavao jer ga je neprestano zamišljao kraj svog. Ipak, zbog svega što se izdešavalo nije želeo da vrši pritisak na Lilejn iako ju je jako želeo U trenucima koje je proživljavala nakon smrti oca osećao je da su joj najpotrebniji bili zagrljaj, blaga reč, topao i nežan poljubac.

To joj je i pružao. Želeo je da, u trenutku kada mu se bude potpuno predavala, sve njene misli budu posvećene samo njemu i trenutku koji zajedno proživljavaju.

Odvojio se malo od nje, jer je osetio da u njenom poljupcu nema strasti kao što je navikao.

- Da li si dobro? - zabrinuto ju je zapitao.

- Da, samo... - ponovo su joj se suze skupile u očima. - Ne mogu da odagnam ove osećaje koji se mešaju u meni - priznala mu je.

Ma, koliko je bila srećna sa njim nije mogla a da ne oseti i tugu.

Njen otac, koji je bio njena najveća ljubav i podrška u životu, više nije bio živ, a ona sa tim još uvek nije mogla da se pomiri.

- Draga, znaš i sama da bi on ovo želeo. Siguran sam da je srećan zbog nas, da nas gleda negde sa neba i da se osmehuje pokušao je da je uteši.

- Kada bi bila u to sigurna, tada se ne bi borila sa ovim osećajem sreće i tuge koji me naizmenično zapljuskuju - i ona je želala da veruje u to što je govorio.

~5~

- Čim ostanemo sami, učiniću sve da zaboraviš na tugu koju osećaš - obećao je i strasno joj poljubio vrat.

Znao je da će je svaka dalja priča o njenom ocu samo još više rastužiti. Nastavio je da je ljubi, a Lilejn je trebalo dosta truda da se odvoji od njega.

- Zar si zaboravio na zabavu koju smo organizovali? - zapitala ga je svesna šta se njemu vrzmalo po glavi.

- Voleo bih da mogu da zaboravim - namrštio se i malo odvojio od nje.

- To je obavaza koja nam u ovom času nije nikako trebala - već se bio pokajao što je organizovao zabavu.

- Ali, morali smo sa prijateljima da podelimo tu radost, zar ne?

- nežno se osmehnula Lilejn.

Ona nije imala priliku da, osim Dejvida, upozna još nekoga od Vilijemovih bližih prijatelja. Uglavnom su ljudi, sa kojima ju je upoznavao, bili njegovi poslovni saradnici, glumci i režiseri. Sretali su ih na koktelima na koje su zajedno odlazili.

- Sa prijateljima?! - upitno je izdigao obrvu i imala je utisak da je planirao da odgovori na to pitanje koje je sam postavio, ali se zaustavio. Umesto toga je rekao: - Idemo pravo na zabavu. Što se pre pojavimo na toj zabavi, pre ćemo moći da odemo.

- Mislim da je to odlična ideja - rekla je.

Ni ona nije bila raspoložena za veće društvo ili okupljanja.

Morala je neprestano da se osmehuje, mada je sa vremena na vreme osećala potrebu da zaplače. Jedino što je zaista želela bilo je da se nađe u Vilijemovom zagrljaju i da se šćućuri na njegovom ramenu, da se oseti zaštićenom i voljenom.

Međutim, znala je da ime Vilijam Dajson znači mnogo i da je on, u skladu sa svojim imenom imao i obaveza.

Njegova produkcijska kuća bila je najjača u Engleskoj. Zato je Lilejn bila iznenađena kada je Vilijem odlučio da kupi malo, privatno pozorište njenog oca. Taj potez koji je učinio nikako nije mogla da shvati i verovala je da se iza svega krije neki tajni

~6~

dogovor njenog oca i Vilijema. Bila je uverena da su očevi dugovi bili mnogo veći od sume za koju je ona znala i da je njen otac nekako uspeo da ubedi Vilijema da mu proda pozorište i tako pokrije dugove.

To što je kupio pozorište koje mu gotovo da neće donositi nikakav prihod samo zato da bi spasao njenog oca, podiglo je Vilijema na pijedastal u njenim očima. Od trenutka kada je čula šta je uradio on je za nju postao princ koji je dojurio na svom konju u poslednjem trenutku i spasao ih od sigurne propasti.

Strast koju je osetila prema njemu, kada su se prvi put sreli, se pretvorila u ljubav i beskonačnu zahvalnost.

- Ah, već smo stigli - u glasu mu se jasno osetilo razočarenje. A možda bi najbolje bilo da samo produžimo pravo i...

Ponovo je počeo da je ljubi po vratu, njenoj najosetljivijoj tački.

- Ako tako nastaviš... - čujno je uzdahnula. - Ubedićeš me.

- To mi je i namera - rekao je promuklim glasom. - Oh, Vilijeme - uzdahnula je duboko i iako je osećala kako se prijatne struje spuštaju duž njene kičme, odvojila se od njega.

Pogled mu je bio zamagljen željom koja mu je razdirala telo.

Toliko dugo ju je želeo, a sada kada je bio nadomak ispunjenja te želje umesto da bude mirniji on je imao utisak da će pući, da će mu se telo pokidati na komade.

- Hajde da zaboravimo na njih, da zaboravimo na sve i da...

- Ti bi to uradio? - začuđeno ga je zapitala.

Nije mogla da veruje da bi ostavio sve te ljude koje su čekali na njih da bi proslavili venčanje.

- Toliko te želim, Lilejn. Uradio bi sve samo da te imam kraj sebe - priznao joj je.

- Ali, ti me imaš - osmehnula se. Prijalo joj je to što je toliko želi i što se žar strasti jasno vidi u njegovim očima. - I imaćeš me cele večeri. Ali, najpre moramo da odemo na tu zabavu i pozdravimo se sa svim prijateljima koji su došli zbog nas.

~7~

- Voleo bih da te savest ne grize toliko - rekao je i pomirljivo se osmehnuo. - Hajde, idemo.

*** Nakon dužeg vremena provedenog sa gostima Lilejn je uspela da se izvuče iz jedne grupe gostiju i pridruži se Sari. Primetila je njen pogled koji se često zaustavljao na Dejvidu. I ona sama je pogledom potražila Vilijema.

- Izgleda da je Vilijem bio u pravu. Možda nismo trebali da dođemo na zabavu - požalila se svojoj prijateljici.

U njenim zaljubljenim očima se video sjaj ljubomore. Već neko vreme je stajala sa Sarom, dok je Vilijem pričao sa raznim ljudima.

I svaki put kada bi krenuo prema njoj bio bi zaustavljen i sprečen da se ponovo nađe u njenom društvu.

Vrlo često su žene bile te koje su ga zaustavljale, prisno dodirivale čestitajući mu brak. Lilejn je tek tog trenutka shvatila koliko je zaljubljena u Vilijema jer je imala utisak da bi, kada bi te žene prešle granicu pristojnosti, pojurila ka njima i sve ih rasterala.

Odjednom je primetila da se na zabavi nalaze samo žene i da sve zaljubljeno gledaju u Vilijema. Odmah joj je postalo jasno kako bi sve želele da se nalaze na njenom mestu, ali to nije smela na glas da kaže Sari, jer bi joj ona sigurno rekla da je poludela. Zato je ćutala dok ju je ljubomora iznutra izjedala.

- A ja mislim da te je Vilijem previše razmazio - rekla je Sara razneženim glasom.

Primetila je kako ljubomornim pogledom Lilejn prati svaki njegov korak i kako jedva čeka da se ponovo nađe kraj njega. Kako je već dugo bila sama, Sara je želela da joj se isto tako desi ljubav koja će imati snagu Lilejninog zaljubljenog pogleda i Vilijemove tako očite žudnje za njom.

~8~

Želela je snažne emocije, koje će je uzburkati i koje će joj protresti svaki živac, baš kako što se to dešavalo njenoj prijateljici.

Nadala se da bi baš tako nešto moglo da joj se desi sa Dejvidom, Vilijemovim prijateljem. Tokom ceremonije venčanja osetila je izuzetno snažnu privlačnost prema njemu, ali nije znala da li je to bilo izazvano tim specijalnim trenutkom ili Dejvidovim crnim očima. Nadala se da se njihov kontakt neće završiti te večeri i da će ga ubuduće viđati, baš kao što su i obećali jedno drugom tokom razgovora.

- Kako to misliš?

- Toliko ti ugađa i... Moram da ti kažem da želim da se zaljubim tako snažno i jako kao što si se ti zaljubila i da...

- Ne znam da li je to baš toliko dobro - lagano je odmahnula glavom.

Ljubomora ju je izjedala sa svakim sekundom sve više. Nikada se u životu nije osećala tako nesigurno, zapravo nikada pre nije osećala toliki strah. Na samu pomisao da bi mogla da izgubi Vilijema, na pomisao da bi on mogao da se zaljubi u drugu ženu, hladan znoj bi joj oblio celo telo.

- Hej, što si se toliko namrštila? - zapitala ju je Sara.

- Ma, ništa - odmahnula je rukom ispred lica terajući tako od sebe te crne misli. - Samo, ponekad mi se čini da i nije dobro nekoga toliko voleti - rekla je na glas.

Ona je nakon očeve smrti bila toliko ranjiva, da je bila ubeđena da ne bi podnela još jedan gubitak.

- Možda si u pravu, ali kada gledam tebe i Vilijama kako vam oči sjaje, a vaša tela, čak i sa ove daljine, naprosto vape da se dodirnu, budu blizu jedno drugog...

- Pa, nije baš tako - zacrvenela se Lilejn.

- Baš je tako. Imam utisak da bi on zaista mogao da te pojede.

Evo i sada kada gleda u tebe...

- Prekini Saro - Lilejn je osetila kako joj se kičmom spušta armija mrava.

~9~

Želela je da se nađe u Vilijemovom zagrljaju i da oseti njegove ruke na svojima. U trenutku je shvatila da više ne može da ga posmatra sa te razdaljine, a da ne oseća njegove ruke na svojim ramenima.

- Hajdemo do toaleta.

Sara je ugledala Šilu, glumicu i bivšu Vilijemovu devojku, kako ulazi u toalet. Šila se na trenutak okrenula i iskosa pogledala u pravcu Sare i Lilejn.

Sara je zastala i u momentu je htela da povuče Lilejn, ali je njena prijateljica bila toliko zamišljena da nije primetila promene na Sarmom licu i u njenom ponašanju.

Sari se učinilo da ih je Šila primetila i da se zlobno osmehnula.

Nije želela ni da pomisli šta bi mogla da izvede Šila, umišljena filmska zvezda, poznata po skandalima i raskalašnom životu.

Kada su Lilejn i ona ušle u toalet nisu primetile Šilu i njenu prijateljicu sa kojom je išla, ali vrlo brzo dve devojke su začule njihove glasove koji su dopirali iz kabina.

- Lilejn, hajdemo... - pozvala ju je Sara.

Intuitivno je osećala da Šila neće reći ništa dobro i da bi trebalo što pre da odu iz toaleta.

Povukla je svoju prijateljicu, a ona ju je zaustavila rukom i pokazala joj da ćuti. Začula je Vilijemovo ime i odmah se zainteresovala za razgovor koji je čula. Lilejn je naćulila uši iako to nije ni morala, jer su Šila i njena prijateljica pričale dovoljno glasno.

Sara je želela da joj kaže da je u kabini Šila i neka njena prijateljica i da ne treba da ih sluša, jer će sigurno nešto tračariti, ali Lilejn nije obraćala pažnju na gestikulaciju i mimiku njenog lica.

- Pomalo mi je žao te devojke. Vilijem će je šutnuti čim dobije ono što želi od nje. Kada je se zasiti, ostaviće je. Naravno, pozorište je već dobio od njenog oca. Ispostavilo se još da ih je spasio, a zapravo je on bio taj koji je doveo pozorište u taj položaj.

~ 10 ~

- Da, to pozorište je počelo da bude primamljivo za glumce koji su se ostvarili i koji su želeli da glume iz čiste ljubavi prema svojoj profesiji. To se Vilijemu nije dopadalo jer ga je dosta glumaca odbilo...

- Naravno da mu se nije dopalo! - prosto je uzviknula Šila. Zaista ne razumem kako je neko i poželeo da ide u ono malo i neugledno pozorište?! To je sramota za naštu profesiju. Vilijem im je samo činio uslugu.

- Zapravo, nije mi jasno zašto se on, ipak, ženi sa njom? Ona mi i ne izgleda kao tvrdi orah. Sva se topi kada ga gleda.

- Znaš i sama, zbog glasina kojima će narednih meseci javnost biti zaokupljena. Glasine su najbolja reklama. Najpoželjniji neženja je napokon „ulovljen“. Mesecima će njih dvoje biti glavna tema u novinama. I svi će se pitati koliko će taj brak trajati. Od samo jednog osmeha ili namrštenog pogleda pravice priče... - nabrajala je Šila.

- Vilijem zaista zna kako da vodi posao... - zakikotala se Šilina prijateljica. - Zna, da bez obzira na količinu novca koji poseduje, nikako ne sme da padne u zaborav.

Taj zlokoban osmeh je malo trgao Saru. Uhvatila je Lilejn za ruku i povukla je ka izlazu iz toaleta. Povela ju j e prema bašti j er j e verovala da će joj svež vazduh prijati da se povrati od šoka. Njeni ubledeli obrazi su joj jasno govorili kako se tog trenutka osećala.

- Da li si dobro? - zapitala ju je nakon nekoliko trenutaka.

- Malo mi je bolje - rekla je, a boja je počela da se vraća u njeno lice.

- Hoćeš li da se vratimo unutra, Vilijem te sigurno traži pogledom i pita se...

- Ne, ne... - odmahnula je glavom.

Sara je mogla da primeti da njena prijateljica izgleda, u najmanju ruku, sluđeno. Mogla je da pretpostavi da je u njenoj glavi sada pravi haos. Nije smela da dozvoli da sumnja, koja se

~ 11 ~

oslikavala na njenom licu, uzme maha. Počela je da govori, ali je Lilejn uopšte nije slušala. Odjednom je rekla: - Želim da popravim šminku - glas joj je bio žustar i odlučan.

Uputila se prema toaletu, a Sara je krenula za njom. Zebnja se uvukla u njeno srce. Znala je da želi da ode u toalet kako bi videla Šilu. Za trenutak se uplašila da bi mogle da se posvađaju i naprave skandal.

- Lilejn... - Sara je pokušala da je zaustavi, ali su svi njeni pokušaji propali.

Ušle su u toalet, ali on je bio prazan, a glasovi se više nisu čuli.

- Otišla je - rekla je Lilejn više za sebe, ali ju je Sara čula.

Oslonila se na pult i zagledala se u ogledalo, ali je Sara verovala da ona ne vidi svoj odraz. Sara je gledala kako se Lilejnin izraz lica neprestano menja. Na trenutak joj je izgledala kao da će da pukne od besa, a potom da će bespomoćno da zaplače.

- Lilejn, nisi valjda poverovala u to što su ove dve...? - Sara je napokon progovorila.

- Naravno da nisam - brzo je rekla.

Izvadila je iz svoje torbice neseser sa namerom da popravi šminku, ali su joj ruke drhtale tako da je ona na kraju bacila maškaru na pult.

- Lilejn...

- Ali, da li su zaista lagale? - sumnja je lagano počela da se budi u njoj.

- Znaš li ko je bio unutra u kabinama? Znaš li čije si reči čula? zapitala ju je Sara.

- Nisam sasvim sigurna - odmahnula je glavom. Lilejn je verovala da to i nije toliko važno, već da je važno to što je rečeno.

- Bila je to Šila, kraljica skandala. Njena karijera se i zasniva samo na tome. Talenta ima tek toliko da...

- Sara je pričala, ali je Lilejn nije sasvim pratila. Njene misli su išle u drugom pravcu.

~ 12 ~

- Kako je Šila mogla da zna da se ja nalazim u toaletu? zapitala ju je.

- Gotovo sam sigurna da nas je videla kada smo ulazile i da...

- Ali nisi sasvim sigurna! - besno ju je prekinula. - To sve objašnjava.

- Lilejn, Šila se okrenula pre nego što je ušla u toalet i mislim da nas je videla.

Sara nije mogla da shvati da je Lilejn tako lako poverovala tim devojkama. Sa druge strane je imala očiglednu Vilijemovu ljubav i nije to mogla da odbaci samo zbog jednog trača.

- Misliš da su samo glumile i da...? - sumnjičavo ju je zapitala, a na njenom licu se, na tren, pojavila nada.

- Naravno da to mislim - potvrdila joj je bez dvoumljenja. Hajde, Lilejn, zaboravi to što su govorile. Pa, obe su glumice, zar ne? Ova scena za njih je bila nitinska. Ne dozvoli da ti pokvare venčanje i da ti...

- Već su mi pokvarile venčanje - namrštila se. - Totalno su ga pokvarile! - besno je lupila nogom o pod.

- Tačnije, u ovom momentu jedino mogu da razmišljam o razvodu.

- Lilejn! - uzviknula je Sara ne mogavši da veruje da to čuje od svoje prijateljice. - Kako na tako nešto možeš i da pomisliš?!

- Da bi sprečila Vilijema da „dobije ono što želi“.

Sara je primetila bolnu grimasu na licu svoje prijateljice. Njoj je bilo strašno da izgovori tu rečenicu, a ne da pomisli da bi Vilijem zaista mogao tako da se ponaša. Primetila je da se bori sa ljubomorom i sumnjama koje je izazvala Šila, i sa druge strane ljubavi koju je osećala za njega.

- Ma, hajde, da je samo to razlog zar bi se on sa tobom ženio?

Glupo je misliti o tome! - tvrdila je Sara.

I kao da je samo to čekala da čuje, ohrabrenje koje bi bar na tren potisnulo sumnju iz njenog srca Lilejn se okrenula prema njoj i rekla.

~ 13 ~

- U pravu si - naslonila se na pult i pogledala u svoj odraz. Kakva sam ja glupača. Ova scena koju su napravile je bila ravna nisko budžetnim filmovima. Za malo da nasednem na tu glupu priču - u njenim rečima se jasno videla potreba da veruje u to što govori, ali je Sara shvatala da to nije baš sasvim tako, zato je nastavila da je hrabri.

- Šila je njegova bivša devojka, ali bi očigledno htela da bude sadašnja. Zato se tako ponašala! Drago mi je da si prozrela njenu nameru.

- Naravno - osmehnula se nešto sigurnije. - Idemo nazad u salu.

Devojke su se, nakon što su popravile šminku, uputile u salu.

Međutim, samo što su napravile nekoliko koraka u sali Sara je htela istog momenta da okrene Lilejn na drugu stranu, ali za to je već bilo prekasno. Ugledala je Šilu kako se prisno oslanja na Vilijemovo rame i nešto mu govori na uho.

Htela je da zgazi tu nametljivu ženu koja kao da je znala u kom momentu treba da se pojavi ne bi li Lilejn zagorčala život.

- Ne obraćaj pažnju na nju - odmah je reagovala Sara kada je primetila da se Lilejn skamenila u mestu.

- Pa, zapravo ako toliko želi pažnju dobiće je - ironično je rekla. - Idemo li?

- Lilejn... - pozvala ju je, ali se ona ustremila prema Šili kao orao na svoj plen. Sari nije preostalo ništa drugo nego da je prati.

- Dragi - osmehnula se Vilijemu i pozvala ga.

Na zvuk njenog glasa vešto se izvukao ispod Siline ruke i prišao joj. Privukao ju je sebi, prisno je obgrlivši oko struka.

Utisnuo je jedan slasan poljubac na njene usne i verovatno bi nastavio da je ljubi, da ga Lilejn nije blago odgurnula od sebe.

- Nisi nas upoznao.

Vilijem se nevoljno okrenuo prema Šili i predstavio je.

- Drago mi je - rekla je Šila ironičnim glasom i značajno je pogledala.

~ 14 ~

- Takođe - drsko ju je odmerila i pre nego što je uspela da joj dobaci nekakav komentar, Šila se oglasila.

- Ti si umeo da odabereš, Vilijeme - rekla je odmeravajući je, ali se plašim da je ona pogrešila - slatko se osmehnula i okrenula od njih ne dozvoliviši da joj Lilejn bilo šta kaže.

Dok je ona pratila njen zavodljiv korak kojim se udaljavala Vilijem se nijednog trenutka nije okrenuo da je pogleda.

- Šta je sa ovim želela da kaže? - ljutito je zapitala Vilijema, iskaljujući svoj bes na njemu, kada nije mogla na njoj.

- Ne obraćaj pažnju na nju draga, molim te - nežno ju je zagrlio i poljubio je u vrat. - Nemoj da ti Šilin zloban komentar pokvari zabavu.

Lilejn je pokušavala da ostane mirna, da se ne prepusti niti besu, niti očajanju, jer su je ta dva osećanja sa vremena na vreme obuzimala. Ta bezobrazna devojka je zaista znala kako da joj potpuno pokvari raspoloženje.

Poželela je da požuri za njom, da joj, gledajući je u njene zmijske oči, kaže da je lažljivica, da joj ništa ne veruje. Ali, sumnja, kao tek posejano seme, lagano je klijala na dnu njenog srca i sprečavala je da se pomeri sa mesta.

- Tako su svi dosadni - šapnuo je na njeno uho. - Jedva čekam da ostanemo sami, samo ja i ti.

I umesto da izazove uzbuđujuće trnce u njenom telu, ta njegova izjava ju je uplašila, naterala da misli da je Šila u pravu, da je Vilijemu jedini cilj da spava sa njom. A nakon toga da je ostavi.

Sledila se na samu tu pomisao.

- Ali, moraš da ispoštuješ svoje goste - rekla je i odvojila se od njega. Odjednom joj više nije bilo prijatno u njegovom zagrljaju. Idem da se pridružim grupi mojih gostiju. Gotovo da celo veče nismo pričali.

Okrenula mu je leđa, ali je na svom ramenu osetila njegovu toplu ruku kako je zaustavlja i privlači sebi.

~ 15 ~

- Pustiću te sada da odeš, ali kada uđemo u spavaću sobu... čujno je uzdahnuo na njeno uho. - Bićeš samo moja.

Vilijem je čitavo to veče dok je pokušavao da vodi nekakvu konverzaciju sa gostima razmišljao samo o njoj i toj večeri kada je napokon trebalo da mu pripadne. Nije bio siguran da je ona znala koliko je zaista želi, koliko mu je potrebna i zato joj je to neprestano ponavljao.

Lilejn je uspela da se okrene i osmehne mu se pre nego što je otišla od njega. Ali čim se okrenula od njega, osetila je kako joj kolena klecaju i da nema snage u nogama. Požurila je prema Sari, koju je uhvatila za ruku i oslonila se na nju.

- Lilejn šta je tebi? Potpuno si prebledela.

Lilejn je ugledala jednu grupu gostiju kako joj se približava.

Nije imala snage da razgovara sa njima.

- Hajdemo da se prošetamo. Molim te, ne mogu da ostanem ovde. Gušim se.

Iako nije želela, iako se borila kao lavica Lilejn je shvatila da je Šila uspela da unese sumnju i nemir u njoj. Više nije mogla istim očima da gleda Vilijema. Umesto princa u njemu je videla dželata koji je brzo i surovo spustio svoju sekiru na njenu porodicu.

Lik njenog oca neprestano joj je titrao pred očima. Srce joj se stezalo pri samoj pomisli da je Vilijem odgovoran za zdravstveno stanje njenog oca, a na kraju i za smrt. Njen otac je doživeo moždani udar nakon svoje odluke da mu proda pozorište! Ta činjenica je još više učvrstila njeno mišljenje da je Šila u pravu.

Oh, kada bi samo mogla da zna šta je od svih tih misli koje su joj se rojile glavom, bila istina, zavapila je u sebi?!

*** Sara je nekako uspela da ubedi Lilejn da su njene sumnje neosnovane. Prekorila ju je što razmišlja kao devojka iz devetnaestog veka i optužuje Vilijema da želi da je iskoristi.

~ 16 ~

Lilejn se na kraju smejala razgovoru koji su vodile. Priznala joj je da ju je ljubomora zaslepila i da je svašta umislila u svojoj glavi.

Bilo joj je drago što je Sara bila pored nje, jer nije bila sigurna da bi sama uspela da se obuzda.

Sara je bila ubeđena da je, kada je to veče poslednji put mahnula Lilejn, pre nego što je otišla sa Vilijemom u limuzini, sve bilo u najboljem redu.

Međutim, Lilejn se nije tako osećala. Samo nekoliko trenutaka nakon njenog razgovora sa Sarom, bilo joj je dovoljno da vidi jedan ironičan Šilin pogled i ponovo padne u očajanje. Borila se između onoga što bi ona želela da je istina i onoga što je možda moglo da bude istina. Čim su se našli u limuzini Vilijem je počeo strasno da je ljubi i svojim snažnim poljupcima joj potpuno oduzimao dah. Osećala se kao u klopci između njegovih čvrstih ruku i tela sa kojim ju je pritiskao. Umesto da se prepusti i uživa u njegovim dodirima, ona se osećala zarobljeno, nesposobno da se pomeri i realno razmisli.

A u tim trenucima baš joj je to trebalo, da trezveno i na miru razmisli o svemu.

- Vilijeme, ne mogu da dišem - opomenula bi ga kada je uspevala da dođe do vazduha.

- Oh, draga... izvini - disanje mu je bilo plitko, a glas isprekidan.

- Tako te želim...

Izgledao je kao čovek koji više nije umeo da kontroliše svoje ponašanje, koji je bio opsednut željom koju je osećao za nju.

I samo što bi se odvojio od nje, ponovo bi počinjao da je ljubi i da je stiska uz svoje telo.

U Lilejn se neprestano mešala želja i osećaj odbojnosti. Pod njegovim vrelim prstima uspevala je da zaboravi na Šilu i na svoje ružne misli. Tek povremeno bi u njene misli dolazile Šiline reči i tada bi gurala Vilijema od sebe. U tim momentima jednostavno nije mogla da podnese njegove ruke na sebi.

- Oh, draga, jedva čekam da se nađemo u vili i spavaćoj sobi mrmljao je zanesenim glasom. ~ 17 ~

Vrata od limuzine su se otvorila i oni su ugledali, u daljini, avion koji ih je čekao.

U toku vožnje Lilejn je uspela da se napravi da spava, a Vilijem znajući da joj je taj dan bio naporan nije želeo da je budi. Međutim, ona nije spavala samo je oči držala čvrsto zatvorene dok joj je glava bila oslonjena na njegovim grudima.

Osećala je njegovu ruku kako nežnim pokretima prelazi preko njene kose i snažne otkucaje srca i ponovo se pitala šta je od svega što je to veče čula i šta je prošlo kroz njenu glavu istina.

Neprestano se pitala da li je bilo moguće da ju je Vilijem oženio samo zbog hira i dobrog marketinškog poteza. I kao i mnogo puta te večeri ponovo je ostajala bez odgovora. U nekoliko navrata je poželela da ga to pita, ali nije bila sigurna da bi od njega dobila pravi odgovor, zato je ćutala i pravila se da spava, nadajući se da će je sva ta zbrka u glavi proći dok ne slete na Bahame.

Lilejn nije uspela ni da osmotri vilu u koju su ušli jer ju je Vilijem uzeo u naručje i poneo prema spavaćoj sobi. Imala je utisak da je bukvalno preleteo stepenice i doneo je do kreveta u spavaćoj sobi. I što je on više žurio sa željom da je što pre ima, ona je sve više osećala odbojnost prema njemu.

Imala je utisak da se poput snažne životinje povučene samo instiktom i željom sručio na njeno telo. Osećala je njegove vešte prste na svojim grudima i plimu zadovoljstva kako se širi njenim telom, ali je njen razum uključio alarm koji je, kao lud, neprestano zvonio u njenoj glavi i sprečavao osećaje zadovoljstva da se umnože u njenom telu.

Jednostavno, nije mogla da se prepusti njegovim rukama, nije mogla da mu dozvoli da je ima i tako ispuni svoj hir. Možda je prokockala šansu da spase sve ostalo, svog oca, pozorište, ali je morala da sačuva svoje dostajanstvo.

- Ostavi me... ostavi me - progovorio je njen razum. Gurala ga je od sebe, ali bez većeg uspeha.

~ 18 ~

- Ne bih sada mogao da te ostavim ni za šta na svetu - mrmljao je ponesen željom i alkoholom nije video kakve izraze lica je pravila. Jer da je to video skamenio bih se u mestu.

- Vilijeme Dajsone, ostavi me na miru! - viknula je. - Ostavi me ili ću vrištati!

- Lilejn, šta se sa tobom dešava? - začuđeno ju je pogledao nakon što se malo odvojio od nje. Izgledao je kao da se upravo probudio iz nekog sna.

- Budeš li me još jednom takao optužiću te za silovanje! zapretila mu je.

- Za silovanje? - ponovio je njeno pitanje u neverici. - Šta se to sa tobom dešava, Lilejn? - tek tog trenutka se otreznio i postao svestan reči koje su izgovorili.

- Desilo se to da sam saznala istinu. Znam da hoćeš... - zastala je jer nije imala snage da kaže to naglas. - I znam da si iskoristio moga oca i da sada hoćeš...

- Draga, ko ti je napunio glavu sa tim glupostima? - odahnuo je kada je shvatio o čemu se radi.

Bio je uveren da će njegove reči odagnati svaku sumnju iz njene glave. Nežno ju je pomazio po kosi, ali je ona napravila tako gadljiv izraz lica da se on trgao.

U tim trenucima jedino o čemu je Lilejn razmišljala bilo je to da je on odgovoran za smrt njenog oca. Tu činjenicu prosto nije mogla da podnese.

Bila joj je strašna i sama pomisao da je zaljubljena u muškarca koji ju je tako prevario. A bila je tako slaba prema njemu da i sada kada se napokon odvojio od nje, ona jedino želi da se ponovo nađe u njegovom zagrljaju.

- Lilejn, sa kim si pričala?

- Zar je to važno? - brecnula se na njega. - Važno je da znam istinu. Želim razvod.

- Molim?!

- Hoću razvod! - povikala je. - Odmah hoću razvod!

~ 19 ~

- E, pa nećeš ga dobiti - podigao sa se kreveta i preteći je pogledao. - Ne znam šta si umislila u svojoj glavi i odakle potiče promena u tvom ponašanju, ali razvod nećeš dobiti.

- Ni ti nećeš dobiti to što si naumio - zapretila je ona njemu.

- A šta ja to želim? - stavio je ruke na bokove i ispitivački je pogledao.

- Znaš ti dobro, ali me nećeš imati, jer ja iz ovih stopa idem odavde - spremila se da ustane sa kreveta, ali su je njegove snažne ruke zaustavile.

U njegovom stisku nije bilo nežnosti i želje za zaštitom na koju je navikla, već samo čiste surove, muške snage koja ju je prikovala nazad za krevet.

- Ostaćeš tu! - rekao je naređivačkim glasom od koga se ona stresla.

- Nećeš mi ti naređivati šta ću da radim - branila se ali sa mnogo manje borbenosti u glasu.

Dok je ležala tako na krevetu i gledala Vilijema nadvijenog nad njom, bila je svesna da bi on, sa snagom koju je posedovao, mogao da radi šta hoće sa njom. Mogao bi da je, svojim snažnim rukama, prikuje za krevet i natera da bude njegova. Strah i te njene misli su se jasno oslikavale na njenom licu.

- I te kako hoću. Ja sam tvoj muž. A ti si žena Vilijema Dajsona i tako ćeš se ponašati.

- Ah, tako! Tebi je važno...

- Važno mi je, a ti ćeš ostati ovde. A da bi bio siguran u to... ustao se i uzeo ključ iz brave.

Podigao ga je u vis i pokazao prema njoj, a zatim se hitro, pre nego što je ona uspela da odreaguje, našao sa druge strane vrata i zaključao ih.

Lilejn je skočila i dotrčala do vrata, ali je bilo kasno za to.

Lupala je rukama o vrata, dozivala Vilijemovo ime, zahtevala da joj otvori, psovala, ali nikakvog odgovora nije bilo sa druge strane.

~ 20 ~

Umorna od lupanja, od besa, od svega vratila se u krevet i čim je dotakla meku postelju na kojoj je trebalo da doživi svoju prvu bračnu noć, odmah je počela da plače.

Rukom je nežno prolazila po svilenoj tkanini i oplakivala svoju sudbinu. U tim trenucima nije postojalo ništa što bi moglo da je smiri, niti je postojala reč koja bi mogla da joj unese nadu. Ona je znala da je njenoj sreći došao kraj i da više ne može da povrati poverenje koje je imala u Vlijema. Želela je da se vrati u prošlost i nekako izbegne trenutak kada se našla u toaletu. Poželela je da nikada nije čula Šiline reči, da nikada nije posumnjala u Vilijema, saznala pravu istinu. Da se to nije desilo sada bi uživala u ljubavi i Vilijemovom toplom zagrljaju.

Ta noć bi sigurno bila najlepša koju je imala u životu.

A potom se setila svog oca. Bol koji je osećala još se više produbio. Osećala se kao da ga je izdala. A zbog misli koje su je opsedale i kukavičluka taj osećaj ju je naterao da se trgne. Još neko vreme nije mogla da izbegne da oseća sažaljenje nad svojom sudbinom, ali kako je vreme prolazilo tako je sve više osećala bes.

Prvo prema sebi, a potom i prema Vilijemu.

U momentu je osećala da ima dovoljno snage da razvali vrata i baš to je poželela da uradi. Međutim, gotovo istog trenutka u njoj se javilo jedno sasvim jasno osećanje. Želja za osvetom! Krv joj je proključala na samu pomisao da bi mogla da učini da se i on oseća jednako loše kao što se i ona osećala. Činilo joj se da joj ništa ne bi moglo popraviti raspoloženje kao činjenica da će njemu potpuno upropastiti medeni mesec.

Te misli i planovi koje je počela da kuje dali su joj snage da nadvlada bol i samosažaljenje. Bila je ohrabrena zamišljenim scenama, Vilijemovom zgranutom izrazu lica, tugom i besom u njegovim očima. Te scene koje je zamišljala su viđale njeno ranjeno srce i davale joj snagu jednaku snazi koju da je ljubav zaljubljenoj ženi.

~ 21 ~

*** Kada je narednog jutra Lilejn ustala iz kreveta, prvo što je uradila bilo je da proveri da li su vrata od sobe otključana. Kada se uverila da jesu odahnula je. Odlučila je da se istušira, obuče i tek onda siđe u dnevnu sobu i potraži Vilijema.

Zatekla je Vilijema na terasi koja je imala pogled na more. Bio zamišljen, a na stolu su stajale dve šoljice sa kafom. Jedna je već bila do pola ispijena.

Da nije oka sklopio prethone večeri Vilijem to nije morao da joj kaže. Videla je to po njegovim podočnjacima i očima bez sjaja.

Osmehnula se tom prizoru, osetivši u sebi zadovoljstvo zbog toga.

Ugledavši je i osmeh na njenim usnama, nesvesno i Vilijem se osmehnuo.

- Skuvao sam ti kafu.

- Vidim - tek primetno se osmehnula i sela na stolicu do njegove.

- Da li si možda gladna?

- Da, veoma - protrljala je rukom stomak.

- Čini mi se da si i bolje raspoložena nego juče... - pogledao ju je ispod trepavica.

Ispružila je ruke u visi i protegla se, na stolici, poput mačke.

Osmeh je blistao na njenim usnama dok se pogled njenih braon očiju gubio u plavetnilu mora. Želela je da izgleda zadovoljno, da on bude siguran da je njegove reči nisu povredile, da ništa što on kaže i uradi ne može da je povredi.

- Mnogo bolje. Zapravo, toliko da želim da izađem. Ješću negde u restoranu.

- Idemo zajedno - rekao je i bio spreman da ustane sa stolice kada ga je zaustavio njen glas.

- Ne, želim da idem sama.

~ 22 ~

- Lilejn, mi moramo da razgovaramo - Vilijem je shvatio da se ništa nije promenilo od prethodne večeri i da je taj osmeh na njenom licu bio samo varka, za koju se on, želeći da veruje da je sve u redu između njih dvoje, uhvatio.

- Da, slažem se sa tobom. Ali ostavimo to za kasnije. Sada želim da uživam - ponovo se protegla i ostala u tom zavodljivom položaju kao morska sirena koja uživa u suncu izlažući njegovim zracima svoje prelepo telo. - U poslednje vreme sam izgubila dosta vremena... - zastala je malo sa govorom i značajno ga pogledala.

- Misliš sa mnom?!

- Sam si rekao - slegnula je ramenima i pogledala ga iskosa.

- Ne igraj se sa mnom, Lilejn - zapretio joj je.

- Šta može da mi se desi? - ironično ga je zapitala. - Ponovo ćeš me zaključati!

- Neću te zaljučati i zbog toga... želeo bih da razgovaramo o tome i da...

- Kao što sam ti rekla, ne želim da razgovaram, želim da uživam. Idem na plažu.

- Lilejn, žao mi je zbog onoga što se desilo i zaista nisam hteo da te zaljučam u sobi, ali sam poludeo kada si rekla da...

- To si i pokazao - ironično ga je prekinula. - A kako bi se ubuduće izbegle takve situacije hoću da se preselimo u hotel.

Tamo ću biti sigurnija.

- Lilejn...

- U jednom si u pravu - ponovo ga je prekinula ne želeći ni da sasluša to što je imao da joj kaže.

U tim trenucima ga je toliko mrzela i prezirala kao nikoga u životu. Želela je što pre da se udalji od njega.

- Nikome ne treba skandal. Ostaćemo ovde, a po povratku ćemo razgovarati o razvodu. Samo, ja se više ne osećam sigurno pored tebe. Želim da se preselimo u hotel...

- Lilejn, to ne dolazi u obzir...

~ 23 ~

- Dolazi! Ukoliko još danas ne bude sve sređeno, kada se vratim sa plaže, otići ću kući.

- Ucenjuješ me.

- Nazovi to kako hoćeš - slegnula je ramenima. - Svejedno mi je. Ništa što ti kažeš više ne može da me povredi - ustala je sa stolice i zaputila se prema plaži.

Vilijem je zavrteo glavom kao čovek koji nije znao šta više da uradi. Ostao je nekoliko trenutaka zagledan u jednu tačku, a potom se pokrenuo uzeo bežičnu slušalicu telefona u ruke sa namerom da organizuje njihovo preseljenje iz vile u hotel.

*** - Nisam te video ceo dan - prigovorio joj je Vilijem sledećeg dana kada se kasno uveče vratila u njihovu hotelsku sobu.

- Upoznala sam veoma interesantne ljude - dodala je nehajno i prošla pored njega.

On je ležao na dvosedu i spremao se da ide da spava. Bila je to druga noć za redom koju je trebalo da provede na tom neudobnom dvosedu.

Lilejn je videla kako se mršti dok je pokušavao da namesti jastuk kako bi mu bilo što udobnije. Njegove duge noge su virile ispod pokrivača i dvoseda koji je bio isuviše mali za njegovu krupnu konstituciju tela.

Međutim, Lilejn ni najmanje nije marila za to. Šta više, tražila je zasebnu sobu, ali Vilijem joj to nije dozvolio. Iz razloga što su bili u istoj sobi ona je sve vreme provodila napolju.

Iz trena u tren u njoj je raslo osećanje mržnje prema njemu i besa prema samoj sebi. Nije mogla da shvati kako je dozvolila da je Vilijem tako lako prevari.

Opčinio ju je svojim šarmom, slatkorečivošću i sjajnim, zelenim očima. Taj sjaj koji je videla u njima protumačila je kao

~ 24 ~

ljubav, a sada je bila sigurna da je u njegovim očima videla samo zadovoljstvo zbog toga što se sve odvijalo po njegovom planu.

- Kakve ljude? Gde ste bili? - zapitao je ne skrivajući ljubomoru.

Međutim, Lilejn je boju njegovog glasa protumačila kao zlovolju. Sigurno je bio besan što je ceo dan proveo zatvoren u sobi čekajući da se ona vrati.

- Ne verujem da bi te interesovali detalji - značajno je podigla obrvu i pogledala ga.

- Lilejn, nemoj da se šališ sa mnom! - zapretio joj je i ustao sa dvoseda.

- I ne šalim se - rekla je mirnim, nezainteresovanim glasom, mada je osetila kako ju je na promenu boje njegovog glasa nešto preseklo po sred stomaka. - Ionako ćemo se razvesti. Ne mislim da treba da ti se pravdam.

Uzela je svoj neseser i krenula prema kupatilu.

- Zašto to neprestano govoriš? - zaustavio ju je njegov glas na samom ulazu u kupatilo.

- Zato što je to istina - rekla je i ne okrenuvši se.

A da je to uradila videla bi kako joj prilazi laganim koracima sa rukom ispruženom prema njoj. Prsti su mu lagano podrhtavali kako su bili sve bliži njenom ramenu. Na licu mu se jasno oslikavalo dvoumljenje. Nikada nijednoj ženi Vilijem nije prilazio sa toliko želje da je dodirne i toliko zebnje u srcu.

- Lilejn... - pozvao ju je tihim, molećivim glasom koji ju je ukopao u mestu.

Više nije mogla da napravi nijedan korak. Osećala je njegovu šaku iznad svog golog ramena i svakog časa je očekivala da će da je dodirne. Odjednom se ceo kosmos skupio u taj maleni prostor između njegovih prstiju i njene kože, dok je sve drugo prestalo da postoji.

~ 25 ~

U grlu je osećala snažne otkucaje srca i mislila da će je ugušiti.

Misli su joj nadolazile, bile su snažne i konfuzne, ali nijednu nije mogla da izgovori naglas.

Poželela je da može da vrati kazaljke na satu, da poput Supermena zavrti zemaljsku kuglu unazad i ponovo oseti njegove prste na svom telu. Ta potreba je bila toliko jaka da je Lilejn počela lagano da se pomera unazad ne bi li osetila Vilijemove snažne ruke kako je prihvataju sebi u zagrljaj.

Imala je utisak da njeno telo lagano putuje u beskraj, da se oslobađa stega i ponovo oživljava, kada je osetila njegove ruke na svojim ramenima. Samo jedan tren je nedostajao da napravi korak unazad i potpuno se osloni na Vilijemovo telo. Bio je to tren kada je nesvesno otvorila oči i shvatila gde se nalazi.

Osećaji koji su počeli da nadolaze rasprhnuli su se kao jato čvoraka sa drveća nakon pucnja iz puške. Razbežali su se na sve strane, a grane na drveću su, kao i njeno telo, ostale ogoljene.

Osetila je prazninu u duši koju je, kada su je njegove ruke privukle bliže sebi, zamenio osećaj gađenja i netrpeljivosti. Trgnula je svoja ramena iz njegovih toplih šaka i za tren umakla njegovim usnama koje su se lagano spuštale ka njenom vratu.

- Idem u kupatilo - progovorila je, osetivši svoje grlo najednom slobodnim. - Nadam se da ne moram da zaljučavam vrata... - aludirala je na njegovu „navodnu“agresiju.

Vilijem ju je, začuvši te reči, istog časa pustio. Međutim, već sledećeg trenutka osetila je kako ponovo hvata njena ramena i jako ih steže.

- Šta pokušavaš Lilejn? Šta se to desilo kada si počela tako da se ponašaš? - govorio je kroz stisnute zube, a glas mu je bio promukao zbog besa i povređenosti.

- Dobro ti znaš šta se desilo - odgovorila mu je ljutito iako su je njegove ruke kao kandže snažno držale u zagrljaju. - Kasno sam shvatila kakve su tvoje namere. Da sam uspela na vreme da te prozrem moj otac bi još uvek bio živ.

~ 26 ~

- Molim?! - zgranuto je uzviknuo i nesvesno popustio stisak.

To što je rekla šokiralo ga je.

Lilejn je to iskoristila i otrgnula se od njega. Uspela je da mu dobaci pre nego što je zatvorila vrata kupatila za sobom: - Sa tobom sam jedino sigurna ako se zaključam.

Nije se okretala i nije mogla da vidi začuđen i potpuno izgubljen Vilijemov izraz lica.

Dugo je stajala pod tušem misleći da će voda u mlazovima odneti sve te osećaje i misli koje su se mešale u njoj. Još uvek je gorela od Vilijemovog dodira, a ujedno je osećala i odbojnost prema njemu. U isti mah ga je želela kraj sebe kao što je i želela da se nađe na drugom kraju planete, što dalje od njega. Bilo joj je tako teško da se izbori sa tim mislima i osećajima. I jedni i drugi su bili veoma jaki i na momente joj se činilo da će izludeti od toga.

Kada se vratila u sobu svetlo je već bilo ugašeno, a Vilijem je ležao na dvosedu. Nije znala da li spava ili se samo pravio. Za svaki slučaj, ne želeći da ga probudi i ponovo uđe u raspravu sa njim, do svog kreveta je došla na prstima. Polako se uvukla u krevet ne praveći buku.

Ležala je dugo budna razmišljajući o tome šta je čeka nakon povratka sa Bahama. Pokušala je da pravi planove o novom životu koji je nameravala da započne daleko od Vilijema.

Trudila se da misli o svemu i svačemu ali bi joj se misli, posle nekog vremena, opet vraćale na Vilijema i na činjenicu da je on sa njom u sobi, da leži na dvosedu i da ne zna kako će to moći da izdrži narednih desetak dana.

*** Narednog dana Lilejn je, kada se vraćala sa plaže na ručak, zatekla Vilijema kako razgovara sa jednim muškarcem u holu hotela. Imala je utisak da vode poverljiv razgovor i za trenutak je poželela da sazna o čemu pričaju.

~ 27 ~

Lagano im se približavala trudeći se da je ne primete. Imala je želju da čuje bar neku rečenicu. Međutim, Vilijem ju je ugledao i pre nego što je ona uspela da im se približi.

- Oh, Lilejn, draga - izgledao je veoma raspoloženo i radosno što je vidi. Lilejn je znala da je to bila samo predstava za tog čoveka, za koga je odmah pomislila da je njegov poslovni saradnik.

- Drago mi je što si se ranije vratila.

Prišao joj je i kada je video da se ona dvoumi i ne zna kako da se ponaša, on ju je poveo prema tom muškarcu, koji se okrenuo i zainteresovano je odmerio.

- Upoznaj gospodina Stjuarta. On je... - malo je zastao. - Moj poslovni saradnik. Odseo je u istom hotelu kao i mi.

- Drago mi je - pružila mu je ruku.

- Zadovoljstvo je moje - osmehnuo se, a sitne radoznale oči su prošarele njenim telom i licem.

Imala je utisak da je ispituje i donosi neke zaključke u vezi nje.

Bio joj je neprijatan taj njegov otvoren, radoznao pogled. Okrenula se prema Vilijemu.

- Idem u sobu da se osvežim pre nego što siđem u restoran na ručak.

- Naravno draga, čekaću te.

Ona mu je samo klimnula glavom. Zapravo, nadala se da će taj čovek otići, da neće biti potrebe da pred njim glume srećno zaljubljeni par.

Iako je Lilejn želela da se osveti Vilijemu još uvek nije znala kako to da uradi. Mislila je da sitne pakosti kao ta, koja joj je pala na pamet, da ga ocrni pred tim čovekom ne bi bile dovoljne da izravna račune sa Vilijemom, već bi samo učinile da njihov odnos postane još nepodnošljiviji.

Otišla je do sobe. Istuširala se i ponovo obukla. Nameravala je da siđe do restorana. Zatekla je Vilijema kako sedi sam za stolom u restoranu.

~ 28 ~

- Da li će nam se gospodin Stjuart pridružiti za ručkom? zapitala ga je i sela za sto.

- Ne. - Hvala Bogu - odahnula je. Unervozila ju je i sama pomisao da bi morala da sedi blizu Vilijema. Vilijem ju je posmatrao nekoliko trenutaka, a potom progovorio.

- Toliko ti je mučno moje prisustvo!

Onaje samo ćutala i tupo gledala u njega. Knedla joj je zastala u grlu i nije mogla da progovori nijednu reč. Kada bi odgovorila sa da ili ne, u oba slučaja bi slagala. Ni sama nije znala šta je htela i šta je osećala.

- Ćutanje je obično znak odobravanja - klimnuo je glavom i ustao od stola.

Lilejn je u tom trenutku osetila kako se praznina širi njenim telom. Jedan deo nje je želeo da ustane i vikne za njim, ali je, ipak, ostala da sedi za stolom kao skamenjena.

- Ja sam još uvek zaljubljena u njega - prošaputala je sebi u bradu poraženim glasom. - Kako mogu to da osećam za njega nakon svega? - besno je nogom lupila o pod. Trgao ju je zvuk mobilnog telefona.

Otvorila je svoju torbicu, uzela telefon i pogledala u displej.

Sara ju je zvala. Gledala je displej i pokušvala da potisne osećanja koja su se kovitlala u njoj. Uspela je da se, nekako na silu, osmehne i javi se Sari.

- Znam da nisam smela da te nazovem i uznemiravam te na medenom mesecu, ali nisam mogla da odolim. - Sara je pričala kao navijena. - Kakav je provod?

- Odličan - rekla je koliko god je mogla vedrije.

Međutim, Saru nije mogla da prevari, jer je njena prijateljica znala da bi Lilejn brbljala kao luda, baš kao što je i ona to radila kada je bila dobro raspoložena. Znala je da bi Lilejn bila nezaustavljiva, da od nje ne bi mogla da progovori nijednu reč.

~ 29 ~

- Kako se provodite? - ponovo ju je zapitala sa dozom sumnje u glasu.

- Pa, znaš da sa Vilijemom nikada nije dosadno i evo baš... zastala je jer nije znala šta da izmisli. - Upravo idemo...

- Šta se to dešava, Lilejn? - zabrinuto ju je zapitala. - Mislila sam da je između tebe i Vilijema sve u redu. Kada ste odlazili delovali ste mi srećno.

- Ništa nije u redu - priznala joj je i istog časa joj se oteo kamen sa srca. - Sve ono što je Šila rekla je istina. Vilijem nije čovek za kakvog sam ga smatrala.

- Kako si došla do tog zaključka? Šta je uradio? Šta ti je rekao?

- Sara naprosto nije mogla da poveruje da je Vilijem sve vreme lagao Lilejn. Ona nije znala zaljubljenijeg čoveka od Vilijema i baš zbog toga joj je vrlo često zavidela, želela da i za nju neki muškarac oseti tako snažnu emociju.

- Nije mi trebalo mnogo da to zaključim! Napao me je u spavaćoj sobi kao životinja. Jasno je da je seks jedino što ga interesuje...

- Lilejn, napao te je? Pokušao je da te...? - nije mogla ni da izgovori tu reč.

- Pa, ne baš... nije pokušao da me siluje, ali je.. - namrštila je svoje lepo lice. Znala je da nakon tog priznanja Sara neće uzeti za ozbiljno njene reči. - Samo... nekako je...

- On je lud za tobom! - uzviknula je Sara. - Nisi valda strast koju oseća za tebe tako pogrešno protumačila?!

- Znala sam da me nećeš razumeti - protestvovala je Lilejn.

- Razumem ja tebe i više nego što ti misliš. Šila je uspela u svojoj nameri. Kako si mogla da dozvoliš toj ženi da ti uništi medeni mesec?!

- Sara je sada bila besna na Lilejn.

- Ali, Saro...

- Znam da si sada veoma ranjiva zato što ti se toliko toga ružnog dešavalo u poslednje vreme, ali to nije razlog da optužuješ

~ 30 ~

Vilijema. Danas sam bila na ručku sa Dejvidom, sve vreme mi je pričao o vama. Divi vam se. Divi se vašoj ljubavi. Rekao je da nikada nije video Vilijema tako zaljubljenog...

- Ali, šta ako je Šila u pravu? - Lilejn je osećala kako Sarie reči kao topla voda otapaju ledene korice kojima je bilo okovano njeno srce. Međutim, sumnja je i dalje bila prisutna. Bilo joj je potrebno još ubeđivanja, još podrške.

- Nije u pravu. Rekla sam ti da sam je zapazila pre nego što je ušla u toalet. Okrenula se prema nama i gotovo sam sigurna da nas je videla i da je namerao govorila ono što je govorila...

- Ali, Saro...

- Lilejn, Šila je ispraznila hitac u prazno sa tom svojom pričom.

Verujem da bi se i sama iznenadila kada bi shvatila da je pogodila pravo u centar. Mislim da se ni ona sama, iako je to baš htela, nije nadala da ćeš ti tako reagovati.

- Ne mogu nikako da se oslobodim tih ružnih misli - priznala joj je skrhano.

- Znam... - uzdahnula je Sara kojoj je bilo žao što se ne nalazi kraj svoje prijateljice. - Proživela si veoma teške trenutke i prirodno je što se osećaš nesigurno, što ti sumnje izjedaju srce i...

- Žestoko smo se posvađali - priznala joj je Lilejn. - Ne znam da li nakon toga možemo...

- Lilejn, šta god da ste rekli jedno dragom sigurna sam da će to prestati da bude važno kada se ponovo pomirite - uveravala ju je Sara. - A znaš kako se kaže...

- Znam, znam... -- osmehnula se Lilejn. - Posle svađe ljubav je još slađa.

- Baš tako!

- Hvala ti što si me nazvala - Lilejn joj se iskreno zahvalila.

U momentu je dobila želju da pronađe Vilijema, da razgovara sa njim i da raščiste nesporazum.

- Drago mi je što sam te pozvala. Nadam se da sada nećeš dozvoliti da ti medeni rnesec bude ružna uspomena.

~ 31 ~

- To nikako! - osmehula se.

Prekinula je vezu i stavila telefon u torbicu. Pogledom je po restoranu potražila Vilijema. Nije ga videla. Nadala se da je u blizini i da će ga lako pronaći...

*** Čitav taj dan Lilejn je provela sama. Samo se pola sata zadržala u razgovoru sa jednim simpatičnim muškarcem, a sve ostalo vreme je tražila Vilijema.

Osećala se veoma loše. Neko vreme je provela u sobi očekujući da će se vratiti. I na kraju je, umorna od šetanja i čekanja, odlučila da se presvuče i ode na večeru.

Obukla je belu haljinu sa bretelama, koja se pri bokovima širila i dosezala do kolena. Obula je crvene sandale, koje su išle u kombinaciji sa malom, crvenom tašnom.

Podigla je svoju dugu, plavu kosu, zakačila je šnalom i dozvolila da joj nekoliko pramenova kose padne preko vrata i ramena. Stavila je ogrlicu od crvenih korala i na usne nanela ruž u istoj boji. Izgledala je veoma ženstveno i zanosno.

Tek primetin osmeh je zatitrao na njenim usnama kada se pogledala u ogledalu. Bila je zadovoljna svojim izgledom, ali veoma nezadovoljna što će to veče provesti sama.

Osećala je da će ako uskoro ne razgovara sa Vilijemom njene sumnje ponovo nadvladati poverenje. A njega kao za inat nigde nije mogla da nađe. Mobilni telefon mu je bio isključen i sve joj se činilo da on i nije želeo da bude pronađen.

Lilejn je odlučila da pre večere popije piće i zato se uputila prema hotelskom baru. Nadala se da bi koja kap alkohola mogla barem malo da joj popravi raspoloženje.

Ugledala je Vilijema i osmehnula se. Iako joj je bio okrenut licem nije gledao u njenom pravcu. Njegove zelene oči su bile prikovane za nešto drugo.

~ 32 ~

A kada mu se malo približila shvatila je i za šta. Stajao je kraj vitke i visoke crnke i odmeravao je. Lilejn je videla kako u jednom trenutku izdiže ruku i sklanja pramen kose sa lica te devojke.

Samo tren kasnije kao da je bio privučen snagom njenog vuklanskog pogleda, sklonio je svoje oči sa te crnke. Uputio joj je samo jedan kratak pogled u kome se nije videlo ni iznenađenje, ni griža savesti, niti bilo šta. Gledao je u nju kao da gleda u slučajnu prolaznicu, a ne u svoju ženu.

Lilejn je osetila kako će eksplodirati od naleta ljubomore i besa koji su je istovremeno obuzeli. Zastala je u mestu i skupila ruke u pesnice. Izgledala je kao neko ko je bio spreman na borbu.

Htela je da priđe Vilijemu i da mu saspe bujicu ružnih reči u lice.

Nakon nekoliko trenutaka, umesto toga, snažno je lupila nogom o pod i okrenula se na peti za stoosamdeset stepeni. Vruća para je izlazila iz njenih nozdrava, dok je, poput bika spremnog za borbu, izlazila iz hotela.

Nije ni primetila da joj se jedan tamnoputi muškarac približava. Njegove crne, sjajne oči su bile uperene u njeno lice, dok je ona gledala kroz njega.

Lilejn je imala utisak da hoda kao kroz maglu. Kada je osetila snažan udar, trgla se, pogledala oko sebe i tek tada postala svesna prostora oko sebe.

- Oh, Bože! - uzviknula je, jer je ugledala muškarca koji se uhvatio za glavu.

U naletu besa ona nije ni bila svesna kolika je njena snaga, a toga nije bio svestan ni taj muškarac dok joj je opušteno, laganim korakom, prilazio. U hodu ga je zakačila ramenom i on se oteturao i udario glavom u stub.

- Vi ste jedna veoma snažna žena - osmehnuo se kada je sklonio ruku sa glave i ugledao njeno, od brige, iskrivljeno lice. Iako ne izgledate tako - odmerio je njenu ženstvenu figuru.

- Tako mi je žao... ja stvarno ne znam... - zaista nije znala kako bi objasnila to što se desilo.

~ 33 ~

- U redu je. Evo već mi je bolje - osmehnuo se i sklonio ruke sa glave.

- Zaista vas nisam videla - namrštila se.

- Mnogo ste lepši kada se smejete. Nema potrebe da budete tako namršteni. Primio sam ja i veće udarce u životu - ponovo se osmehnuo, ali Lilejn nije mogla tako lako da se opusti i prihvati njegovu šalu.

I za to što joj se desilo krivila je Vilijema. Ona je želela da mu pruži šansu, da mu da mogućnost da joj objasni sve što se dešavalo, a on je i tu poslednju šansu upropastio. Sada joj je bilo krivo što se uopšte i premišljala i dozvolila Sari da je ubedi da treba da razgovara sa njim.

- Da li ste dobro?

Prišla mu je i laganim dodirom dotakla njegovo čelo kako bi se uverila da mu nije ostala modrica od udara u stub.

- Sada sam bolje - aludirao je na njen dodir.

- Oh, vi imate snage i da se šalite - stidljivo se osmehnula, jer joj je prijao njegov komentar.

Ni sama nije znala kako je uspela da gotovo obori tog čoveka.

Ona ga je povredila a on se trudio da je odobrovolji kako se ne bi osećala neprijatno. Iako ništa nije znala o njemu zbog tog njegovog gesta odmah joj je postao simpatičan.

- Bio sam samo iskren. Ruke lepe žene su isceljujuće. A vama, sigurno ne moram da govorim koliko ste lepi.

- Zaista mi je je žao zbog ovog sudara. Mora da sam... - nije znala šta bi rekla u svoju odbranu.

Bila je kao luda dok je izlazila iz hotela, a sve to zbog Vilijema i one crnke.

- Meni nimalo nije žao. Sada mogu da tražim od vas da me odvedete na piće kako bi popravili štetu koju ste napravili nasmejao se i pre nego što je ona bilo šta rekla namestio ruku tako da njoj nije preostalo ništa drugo nego da ga uhvati pod ruku i krene zajedno sa njim u pravcu hotelskog bara.

~ 34 ~

Iako joj je sve to izgledalo pomalo ishitreno i nametnuto sa njegove strane, Lilejn zaista nije imala izbora nego da krene za njim. Osećala se loše što ga je povredila svojim nesmotrenim ponašanjem i piće je bilo najmanje što je mogla da mu plati da bi mu se odužila.

- Nadam se da zbog udarca niste dobili amneziju i znate kako se zovete - sada je ona pokušala da se našali.

- Mogao sam da dobijem samo amneziju kada su u pitanju druge devojke. Jer kada sam vas ugledao, zaboravio sam da druge postoje - šarmantno joj je odgovorio.

- Ali niste zaboravili kako da udelite kompliment - osmehnula se.

- Ime mi je Pedro Suarez.

- Lilejn... - zastala je malo se dvoumeći i potom na glas rekla. Kinsli.

Pedro se zadovoljno osmehnuo i klimnuo glavom.

- Imate lepo ime Lilejn.

- A vi ste veoma vešti u delenju komplimenata - potvrdila je malopređašnje reči.

- A vama je veoma lako dati kompliment.

Nakon svega što je preživela tog dana, a naročito te večeri, komplimenti su joj bili potrebni kako bi popravila raspoloženje.

*** Lilejn je videla iznenađenje na Vilijemovom licu kada su ona i Pedro ušli ruku pod ruku u hotelski bar. Međutim, to iznenađenje je bilo kratkog daha.

Klimnuo joj je glavom i potom se ponovo okrenuo ka šanku.

Devojka crne kose više nije bila sa njim u društvu, a Lilejn je pretpostavljala da je otišla do toaleta.

~ 35 ~

Pedro joj je kavaljerski izvukao stolicu u koju se ona smestila.

Zadovoljstvo koje je osetila kada je u ulazila u bar zbog Vilijemovog iznenađenog lica je nestalo kada je shvatila da je on preko ogledala u šanku neprestano posmatra.

Osetila je kako se u njoj rađa nervoza. Odjednom je imala utisak da promatra i ocenjuje svaki njen pokret i taj osećaj joj se nije dopao. Imala je utisak da je pod skenerom i zato je ukrutila držanje tela.

Pedro joj je postavio nekoliko pitanja, a ona je smušeno odgovorila na njih. Kada im je prišao konobar i zapitao ih šta će popiti, ona više ne mogavši da izdrži rekla je na glas.

- Ja bih radije promenila lokal - obratila se Pedru. - Zapravo, ja sam i nameravala da napustim hotel kada sam srela tebe. Prestala je da mu persira jer ju je Pedro to zamolio i pre nego što su ušli u hotel.

- U redu - složio se sa njom. Objasnili su konobaru da odlaze, a nekoliko trenutaka kasnije napustili su hotel.

- Noć je lepa, možemo i da se prošetamo - predložila je, nadajući se da će je u šetnji nervoza malo proći.

- Važi - uputili su se prema šetalištu. - Nadam se da nećeš pogrešno protumačiti moje pitanje, ali...

- Slobodno me pitaj. Toliko sam ti dužna, kada već nećeš dobiti piće - sada se ona našalila, svesna kako joj je lako da na taj način razgovara sa njim.

- Da li si došla sama ili...?

- Nisam došla sama - iskreno mu je priznala. - Ali, sada jesam sama.

- Nadao sam se takvom odgovoru, jer sam poželeo da te pozovem sutra na ručak - predložio joj je.

- Koji ću ja da platim i tako ti se odužim za...

Uzeo je za ruku izdigao je i poljubio, a potom joj se šarmantno osmehnuo.

~ 36 ~

- Lilejn, pravo je uživanje biti u tvom društvu. Ručak je samo povod - iskreno je dodao. - Želim da zaboraviš na to da si naletela na mene i da te više ne grize savest zbog toga - predložio joj je.

- Možda ću i da zaboravim, ako se sutra na tvom čelu ne pojavi modrica.

- To znači da pristaješ da ideš sa mnom na ručak? - upitno je izdigao svoje guste, crne obrve.

- Naravno - osmehnula se.

- A, da li bi mogao da se nadam da provedeš to čitavo posle podne sa mnom na plaži?

- Mogao bih. Kao što sam ti rekla sama sam i ni sama ne znam kako bi isplanirala sutrašnji dan.

Za Lilejn je bila prava sreća što je „naletela“ na Pedra. Već je bila počela da se pita kako će izdržati do kraja medenog meseca da po čitav dana provodi sama. Uz to, Pedro će joj pomoći da Vilijema napravi ljubomornim, što joj je i bila namera. Želela je da se Vilijem oseća loše, iskorišćeno, baš kako se ona osećala nakon što je čula Šilin razgovor.

Nakon što ga je videla sa onom crnokosom devojkom Lilejn više nije sumnjala u to ko je bio Vilijem Dajson. Znala je da nije bio čovek za kog ga je smatrala kada se udala za njega i to saznanje je menjalo sve.

Trebalo mu je tako malo vremena da pronađe zamenu. Ko zna sa kojim je sve devojkama bio dok je ona sedela kraj očeve bolesničke postelje. Ta pomisao je zapalila svaki živac u njenom telu. Tog momenta obećala je sebi da će izlaziti sa Pedrom ili bilo kojim drugim muškarcem sve dok Vilijem ne poludi od ljubomore i besa.

~ 37 ~

*** Te večeri se vratila prilično kasno. Veče koje je provela sa Pedrom je bilo veoma interesantno i zanimljivo. Uspela je na momente da se sasvim opusti i izbaci Vilijema iz glave, što joj je veoma prijalo.

Kada se vratila u sobu svetlo je bilo upaljeno, a Vilijem je sedeo na dvosedu. Bio je obučen, što je značilo da ju je sve vreme čekao. Pogledao je na sat kada je ušla i upitno izdigao obrvu.

Ona je samo okrenula glavu od njega, jer nije mogla da izdrži taj ljutiti pogled.

- Prošao je jedan sat posle ponoći - rekao je glasom punim gneva i prstom joj pokazao na svoj ručni sat iako ga ona nije gledala.

- Znam koliko je sati - rekla je što je mogla mirnijim glasom i okrenula se prema njemu. - A ti nemoj da izigravaš ljubomornog muža, jer sam te videla sa onom crnom devojkom, tako da...

- Ta devojka nije bitna - prekinuo ju je. - Popili smo piće zajedno i to je sve što se desilo.

- Naravno. I ja sam samo popila piće sa prijeteljem - rekla je i značajno izdigla obrve.

- Lilejn, šta ti to pokušavaš?

- Ne razumem tvoje pitanje - slegnula je nezainteresovano ramenima.

- Šta to radiš? - zapitao ju je ozbiljnim glasom. - Zar ne misliš da je sve ovo besmisleno i da...?

- Za mene neke stvari tek sada imaju smisla - prekinula ga je.

- Tek sam sada shvatila ko si ti zapravo - dodala je.

Učinilo joj se da je u njegovim očima videla bolnu senku. Nije mogla da izdrži taj njegov tup pogled bez sjaja. Ponovo se okrenula od njega.

~ 38 ~

- Lilejn, zaboravi na te gluposti koji su čula. Ti si moja žena.

Hajde da uživamo u ovom medenom mesecu i da prestanemo da se inatimo - zamolio ju je tihim glasom.

Prišao je sa leđa i počeo da ljubi njena gola ramena. Lilejn je njegove poljupce osetila kao pečate koje nikada neće moći da izbriše. Bojala se njihove snage i moći koju imaju nad njom. Bojala se svoje slabosti, toga da će ponovo potkleknuti.

- Pusti me... - zamolila ga je jer u prvi mah nije imala snage da mu se odupre. - Vilijeme, pusti me - zatražila je grubljim glasom kada su njegovi poljupci postajali sve strasniji, a njegove ruke su je sve jače stezale sebi u zagrljaj.

- Ne mogu da te pustim, Lilejn - rekao je promuklim glasom. Ti si sve o čemu razmišljam poslednjih dana.

- Pusti me...

- Ne želim da te pustim - disanje mu je bilo otežano. - Ti si moja žena, ti meni pripadaš!

Taj posednički ton u njegovom glasu ju je potpuno trgao.

Skupila je svu snagu i u jednom trenutku se otrgla od njega i okrenula prema njemu. Podigla je svoju ruku visoko u vazduh, sa nemerom da ga udari.

I pre nego što se njena šaka ustremila prema njegovom obrazu, zaustavio ju je i snažno je uhvatio za ručni zglob.

Nemo su se gledali nekoliko trenutaka. Vilijemovo lice je nekoliko puta promenilo boju, dok se na Lilejninom mogao videti samo strah.

Osećala je kako joj celo telo snažno drhti, a pomisao da će je Vilijem smožditi u tom trenutku nije je napuštala. Zatvorila je oči, jer se plašila onoga što bi moglo da usledi.

Odahnula je kada je osetila kako stisak na njenom zglobu popušta i kako joj Vilijem pušta ruku. Okrenuo se od nje i bez reči izašao iz sobe.

~ 39 ~

Vrata za njim su se zalupila sa treskom, a Lilejn se trgla. Ona je tek tada otvorila oči. U tim trenucima se osećala veoma loše i pitala se da li će ona moć sve to da izdrži.

Htela je da spakuje svoje stvari i ode sa ostrva. Nekoliko puta je to i nameravala da uradi, ali ju je neka neobjašnjiva sila zaustavljala u toj nameri. Ni sama nije znala zašto je ostajala, kada je imala na stotine razloga zbog kojih je trebala da ode.

Zaspala je pred samo jutro izmučena teškim mislima, ali se Vilijem do tada nije bio vratio u sobu.

*** Lilejn i Pedro su sedeli u restoranu koji se nalazio u blizini hotela i završavali ručak. Pedro je pričao mnogo više nego Lilejn.

Ona je pratila njegovu priču i sa vremena na vreme mu odgovarala na pitanja koja joj je postavljao.

- Lilejn, šta je potrebno da uradim da bih ti bar na kratko popravio raspoloženje?

- Ah... - trgla se na njegovo pitanje i odvratila pogled od Vilijema. Tog dana ju je pratio i gde god bi se ona našla i on je bio tu. - Ništa više od onoga što činiš.

Lilejn je bilo pomalo krivo jer nikako nije mogla potpuno da se opusti, dok se Pedro trudio da joj u svemu udovolji.

- Čini mi se da to nije dovoljno... - sumnjičavo je rekao i pogledom ispratio mesto na kome su se zadržale njene oči boje lešnika.

Vratila je pogled na Pedrovo lice, ali je on bio odsutan, gubio se u nepoznatoj daljini.

- Pedro, ja sam samo...

Nije znala kako da mu objasni da je čovek koji ih bukvalno strelja pogledom i zbog koga se oseća veoma neprijatno njen muž i da su oni svega nekoliko dana u braku. Dok se sa druge strane ona

~ 40 ~

nalazila u restoranu sa muškarcem koga je upoznala prethodnog dana, umesto sa svojim mužem. To sve je i njoj samoj izgledalo pomalo neverovatno, a mogla je da zamisli kako bi to zvučalo jednom strancu.

- Čini mi se da te neko progoni - osmehnuo se, mada je ton kojim je to rekao imao težinu.

- Kako to misliš?

Lilejn se trgla, okrenula i ponovo pogledala u Vilijema. Imala je utisak da je Pedro video da im Vilijem prilazi. Kroz noge joj je prošla ledena struja.

- Baš to. Neprestano se okrećeš, gledaš oko sebe sa očima punim straha...

- Oh, Pedro...

Odahnula je sa olakšanjem kada je shvatila da Vilijem sedi i dalje na istom mestu.

Ipak, bila je svesna da će tom muškarcu koji se zaista trudio da joj ulepša dan, morati da da objašnjenje za svoje ponašanje.

Potpunu istinu nije mogla da mu kaže, sigurno je ne bi razumeo.

- Mislim da bi se mnogo bolje osećala kada bi otišli dalje od hotela i ovog mesta - odjednom je rekla, svesna da joj je to potrebno. - Na neki način si bio u pravu kada si rekao da me nešto progoni. Zaista želim da pobegnem odavde.

- Ništa lakše - spremno je ustao. Lilejn mu je bila zahvalna što nije postavljao dalja pitanja, što nije tražio objašnjenja. Činilo joj se da je taj stranac mnogo bolje razume od bilo kog drugog. Pozvao je konobara i platio račun.

- Ali, dogovor je bio da...

- Ti bi mogla da platiš večeru, ili sutrašnji ručak - osmehnuo se znalački. - To je način da obezbedim još jedno viđenje sa tobom.

Lilejn je bila veoma zadovoljna Pedrovim ponašanjem. Bila je uverena da malo toga može da popravi njeno raspoloženje. Tog jutra kada je ustala poželela je da pozove Saru i sa njom se ispriča.

Ali joj se, posle kraćeg razmišljanja, učinilo da bi joj taj razgovor

~ 41 ~

bio veoma naporan, jer Sara nije mogla da razume da Vilijem nije muškarac za kog se predstavljao.

Verovala je da i kada bi joj prepričala šta se dešavalo prethodne večeri da bi ona ponovo pronašla neko opravdanje za njega i njegovo ponašanje. A ona je znala da ih je samo trenutak delio od momenta kada će je Vilijem udariti. Sara joj nikada ne bi poverovala u tako nešto.

Iz tog razloga Lilejn je bila zadovoljna što je sa Pedrom. On je bio jedini koji ju je razumeo i bez pogovora prihvatao njene reči.

Krenula je zajedno sa Pedrom do njegovog iznajmljenog automobila, a uz put je izvadila mobilni telefon iz torbe i isključila ga. Nije želela da je bilo čiji poziv omete, želela je da se prepusti Pedrovom šarmu, dobrom raspoloženju i da se sasvim opusti.

*** Lilejn se kasno te večeri vratila u sobu. Svetlo je bilo ugašeno.

Otišla je prvo do kupatila, a potom se zaputila prema svom krevetu. Nije želela da pali svetlo da ne bi probudila Vilijema. Želela je da po svaku cenu izbegne svađu sa njim.

Blagi osmeh joj je titirao oko usana, a za to je bio zaslužen Pedro. Nadala se da će joj taj lepo provedeni dan doneti i lepe snove, za razliku od košmara kroz koje je prolazila svake noći od dana svog venčanja.

Podigla je pokrivač i lagano ušla u krevet. Vrisnula je od straha kada je osetila nečije telo u svom krevetu. Naglo je ustala iz kreveta i upalila lampu.

Ugledala je Vilijema kako se pridiže iz kreveta i posmatra je sanjivim očima.

- Šta radiš u mom krevetu? - zgranuto ga je zapitala.

- Ovo je i moj krevet - odgovorio joj je nabusito. - Imam prava da ležim na njemu.

~ 42 ~

- Ako misliš... ako misliš da ćeš moći da... - počela je zbunjeno da muca.

- Nemam ni najmanju želju - prekinuo ju je nezainteresovanim glasom.

- Vilijeme, ako...

- Legao sam u ovaj krevet samo da bih te sačekao da ti kažem da sutra uveče idemo zajedno na zabavu priređenu u našu čast glas mu je bio prezriv.

Lilejn se šokirala ovom njegovom izjavom. Gledala ga je zbunjeno. Nije očekivala da će tako nešto čuti i sada nije znala šta da mu kaže.

- Kakva zabava? Šta to govoriš?

- Stjuart Robinson pravi zabavu u našu čast. Upoznala si ga ovde u hotelu.

- Da, ali...

- Da si došla ranije zatekla bi me budnog i mogao bih sve da ti objasnim - u njegovom glasu se jasno osećao prekor zbog njenog kasnog dolaska.

- Imam druge planove i...

- Otkazaćeš sve svoje planove - rekao je grubim glasom i u trenutku se potpuno rasanio. - Jer idemo zajedno na tu zabavu.

Budi spremna u osam uveče - okrenuo se od nje i ustao se sa kreveta. Nije nameravao više ni reč da joj kaže.

- Ne možeš da mi naređuješ i da...

- Mogu Lilejn - zlobno se osmehnuo.

- Neću ti to dozvoliti, Vilijeme - suprostavila se njegovim rečima, ali je njeno srce zbog straha zakucalo mnogo jače. - Ne možeš ništa da uradiš da bi me nagovorio da idem na tu glupu zabavu.

- Itekako mogu, Lilejn. Ne zaboravi da si moja žena, da sam ja vlasnik pozorišta koje je pripadalo tebi i... - zastao je malo. Pomisli na još mnogo toga što ti ne bi išlo u prilog ako se ne pojaviš na zabavi kao moja žena i tako se i ponašaš. ~ 43 ~

- Ti to meni pretiš?! - tako nešto, ipak, nije očekivala da će čuti od njega.

Nije mislila da će tako lako i brzo skinuti masku i pokazati svoje pravo lice.

- Shvati to kao savet - rekao je i otišao do dvoseda. - Koji treba da poslušaš - dodao je i sasvim se okrenuo od nje. Za njega je taj razgovor bio završen.

Lilejn je zgranuto gledala u njega. Prava bura osećanja se odvijala u njoj. Ona nije mogla tek tako da začuti i da prihati da bude deo njegove igre, da pristane na učenu. Imala je želju da se svađa sa njim, dok mu ne kaže sve ono što je mislila o njemu.

Brzim, oficirskim korakom je stigla do dvoseda na kome je ležao - Ne nameravam da idem sa tobom i da izigravam tvoju ženu... - pobunila se, mada joj je srce lupalo kao ludo. Ta njegova pretnja imala je uticaj na nju, mada ona to nije želela da prizna.

- Ti nećeš izigravati moju ženu, ti jesi moja žena - odgovorio joj je grubo. - Ali, mi se čini da na tu činjenicu vrlo često zaboravljaš.

- Bila bih srećna kada bi tako nešto mogla da zaboravim.

Zapravo bila bih srećna kada bi se probudila jednog jutra i shvatila da je sve to bio samo san.

- To sigurno neće biti naredno jutro - presekao ju je jednim pogledom.

Lilejn ga je neko vreme nemo posmatrala. Udaljila se nekoliko koraka od njega, jer je zračio izuzetno negativnom energijom. Vilijeme, čemu ova farsa? - zapitala ga je umornim glasom. - Hajde da se vratimo u London i da započnemo brakorazvodnu parnicu Lilejni se činilo da je na kraju snaga, da ne može više da izdrži.

- Neću ti dati razvod braka. Niti sada, niti ikada.

- Ne razumem te! - uzviknula je.

- Inatiš mi se jer sam prozrela tvoju nameru.

- Ne inatim ti se, Lilejn. Jednostavno, ne želim da se razvedem od tebe - rekao je i iznenadio je.

~ 44 ~

Nije znala šta bi odgovorila na to. A potom pomislivši da to radi samo da bije povredio rekla je: - A ja neću da idem na tu glupu zabavu - besno je lupila nogom o pod.

- Mi čak nismo ni par.

- Ići ćeš i bićemo par - rekao je sigurnim glasom, a potom dodao.

- Ukoliko ne želiš da ostaneš i bez dela nasledstva koje ti je otac ostavio.

- Kako se samo usuđuješ?! - na pomen njenog oca srce joj se steglo.

- Ne ostavljaš mi drugog izbora - rekao je umornim glasom i prebacio prekrivač preko glave.

Lilejn je neko vreme stajala u mestu, a potom se vratila u krevet, ali više nije imala mira. Osmeh, koji je imala na usnama do pre nekoliko minuta, je sasvim nestao sa njenog lica.

Ni u snu nije sanjala da će njen medeni mesec tako da izgleda.

Grube reči, svađe, pretnje a sada i učena. Iako je njihovu vezu osudila na propast i Vilijema smatrala za čoveka. bez skrupula, nikada nije pomislila da bi mogli da dođu u takvu situaciju u kojoj su se sada nalazili.

Trebalo joj je dosta vremena pre nego što se smirila u krevetu i zaspala.

Kada se narednog dana, negde pred podne Lilejn probudila na krevetu je zetekla kutiju. Pogledom je potražila Vilijema. Dvosed je bio namešten, a on je izašao iz sobe.

Pretpostavljala je da se u kutiji nalazi poklon od njega.

Dvoumila se da li da je otvori ili ne. Na kraju je radoznalost prevladala i ona je ipak otvorila kutiju.

U kutiji je bila svečana, crvena haljina. Na haljini je stajao papir sa porukom. „Obuci je večeras“.

~ 45 ~

- Kao da ja ne umem da odaberem garderobu prokomentarisala je gnevno na glas i sklonila kutiju u stranu.

-

Prisetila se da je imala dogovor sa Pedrom da odu zajedno na ručak, ali sada više nije bila raspoložena za to. Vilijem je i ovog puta uspeo da joj pokvari raspoloženje. Već unapred se nervirala zato što nije nikako mogla da izbegne odlazak na tu zabavu. Nije htela da dozvoli Vilijemu mogućnost da ostvari svoje pretnje.

Nasledstvo od oca za nju je imalo veliku sentimentalnu vrednost i ona je znala da bi se osećala veoma loše kada bi ga izgubila. Više uopšte nije sumnjala da bi Vilijem mogao da ispuni svoje pretnje.

Pozvala je Pedra i otkazala ručak. Bio je veoma razočaran, ali mu je ona obećala da će se videti narednog dana. Bio je toliko šarmantan i uporan da mu je obećala da će provesti čitav dan zajedno. Njegov muževan glas i šarmantni komentari malo su joj popravili raspoloženje i iz glave isterali crne misli.

Lilejn je čitav taj dan, osim što je izašla na ručak, provela u sobi. Imala je mnogo vremena za razmišljanje.

Vilijem je sve vreme bio odsutan.

Nije mogla, a da se ne zapita gde se on nalazi. I protiv svoje volje osećala je ljubomoru. Kada nije bio pored nje neprestano bi razmišljala o tome gde se nalazi i sa kim je, a kada bi se našla kraj njega imala je želju da se svađa sa njim i da ga vređa.

Ponovo su joj se misli komešale, ponovo joj je srce želelo jedno, a razum poručivao drugo.

I na kraj u, iako ispočetka nije želela, obukla je crvenu haljinu samo da je proba. Kada se ugledala u ogledalu, shvatila je da joj stoji kao salivena.

Haljina je imala dubok dekolte koji je lepo isticao njene pune grudi. Preko njenih pravih ramena prelazile su sitne, jedva vidljive bretele. Haljina je pratila liniju njenog tela, isticala uzan struk i nešto šire kukove, i spuštala se sve do kolena. Izrez na leđima je bio otvoren i pokriven tankim, crvenim nitima koje su podsećale na paučinu. ~ 46 ~

Iako joj to nije bila prvobitna namera, Lilejn je ostala u toj haljini. Krenula je prema toaletnom stolu, da se našminka kada je u sobu ušao Vilijem.

Oči su mu ostale, kao ukopane, na njenoj vitkoj figuri. Ruka mu je ostala na bravi i on je nekoliko trenutaka stajao tako na samom ulazu u sobu i posmatrao je.

I Lilejn je zastala. Osetila je blage trnce u telu. Taj njegov izraz lica podsetio ju je na onaj kada ju je prvi put ugledao i kada, čitavo veče, nije skidao pogled sa nje.

- Da li ćeš biti spremna na vreme? - zapitao ju je kada je napokon ušao u sobu.

- Naravno - pročistila je grlo koje joj je odjednom postalo suvo.

- Gde se održava zabava? - zapitala ga je što je mogla mirnijim glasom.

- Na hotelskoj terasi.

- Biću spremna - rekla je i sela za toaletni sto.

Pogledi su im se ponovo sreli u ogledalu, ali su oboje brzo skrenuli i usredsredili se na ono što su radili.

Vilijem je ubrzo otišao u kupatilo, a Lilejn je nastavila da se šminka. Istakla je svoje pune usne crvenim ružem, a trepavice crnom maškarom. Od šminke je još stavila samo malo rumenila na obraze i odmerila svoj odraz u ogledalu. Uzela je šnalu, podigla kosu i prikačila je. Njena prava i ženstvena ramena su došla do punog izražaja kao i pune grudi.

Kada se Vilijem obukao i potpuno spremio ponovo je izašao iz sobe i vratio se tačno u osam sati.

Lilejni se učinilo da nije mogao da gleda u nju. Oči su mu šarale svuda po sobi, samo ih nije zaustavljao na njoj. Kratko ju je zapitao da li je spremna, a kada mu je klimnula glavom otvorio je vrata od sobe i propustio je.

~ 47 ~

*** Do terase su stigli u tišini. Ali pre nego što su ušli, Lilejn je osetila njegovu ruku na svom struku. Zadrhtala je od tog nežnog dodira i naježila se. Duboko je udahnula pre nego što su ušli na terasu.

Lilejn je primetila da na lepo uređenoj terasi ima svega dvadesetak gostiju. To joj se dopalo, jer nije bila raspoložena za veliku gužvu. Vilijem ju je poveo prema jednoj grupi gostiju, a ona je prepoznala njihovog domaćina, Stjuarta Robinsona.

- Drago mi je da ste stigli - osmehnuo im se i predstavio im ostale goste.

Lilejn je samo nemo klimala glavom, nesposobna da progovori bilo šta jer ju je Vilijemova čvrsta ruka držala oko struka i sve više je privlačila sebi. Osećala je miris toaletne vode koju mu je ona kupila, a koja joj je punila nozdrve.

Komplimente koji su joj bili upućeni Vilijem je primao umesto nje i na njih je odgovarao. Svaki put bi se potrudio da spusti poljubac u njenu kosu ili na obraz, što je Lilejn dodatno dekoncentrisalo. Imala je utisak da koristi svaku, pa i najmanju, priliku da bi je poljubio i prisnije privukao sebi u zagrljaj.

- Koliko planiramo da se zadržimo na zabavi? - zapitala ga je, dok joj je na licu titrao izveštačen osmeh.

- Do kraja - rekao je i malo se odaljio od nje kako mu ne bi više mogla postavljati pitanja.

Međutim, Lilejn je osećala da više ne može da izdrži da bude na toj zabavi, zato mu je ponovo prišla i pre nego što je uspela da mu šapne nešto osetila je kako se okreće prema njoj i, bez obzira na goste koji su se nalazili u njihovoj blizini, spušta svoje usne na njene. Zadrhtala je celilm telom kada je osetila njegove meke usne na svojima. Htela je da iskorakne unazad, da bar za koji santimetar pobegne iz tog magičnog kruga u koji su bile ulovljene njene usne,

~ 48 ~

ali umesto toga privučena željom, nagnula se napred i prepustila se njegovom poljupcu.

Njegova ruka se, činilo mu se, posle čitave večnosti, našla na njenom obrazu, a potom i u kosi. Nežnost se sa njegove ruke prenela u njeno telo.

Bilo je to osećanje sasvim suprotno gnevu i razočarenju koje je osećala u poslednje vreme. Bilo je to osećanje protiv koga joj je bilo mnogo teže da se bori. Imala je želju da se sasvim prepusti njegovim rukama i da zaboravi na sve.

Osetila je kako joj se, zbog uzbuđenja i osećaja koji je obuzimaju, u očima stvaraju suze. Hladan trag suza na njenom vrelom licu ju je malo trgao.

Odvojila se od njega i na brzinu prstima obrisala suze da ih Vilijem ne bi video.

- Mislim da je ovo bilo dovoljno - rekla je suvim glasom, kao da je bila primorana na taj poljubac. - Upravo smo ostavili utisak srećno zaljubljenog para.

Lilejn je želela da sa tim rečima izbriše osećanja koja su u njoj ponovo počela da klijaju. Ona nije smela da oseća ljubav za njega, nije smela da mu se prepusti.

- Hajde, da te upoznam sa ostalim gostima - pravio se da nije čuo njenu primedbu.

Uhvatio ju je oko struka i poveo prema jednoj grupi gostiju.

Lilejn je osetila na svojoj kosi njegov nežan poljubac i jači stisak oko struka. Zatvorila je oči, jer je ponovo osetila kako joj nadolaze suze. Nije znala kako da obuzda navalu osećanja i kako da ostane prisebna.

- Moram do toaleta - rekla je pre nego što su se priključili gostima.

Krenula je na drugu stranu, pokušavajući da se izvuče iz njegovog zagrljaja, ali ju je Vilijem zaustavio.

- Otpratiću te - rekao je i zajedno sa njom pošao u pravcu toaleta.

~ 49 ~

Lilejn se zadržala u toaletu duže nego obično. Nije popravljala šminku već je neko vreme samo tupo gledala svog odraz u ogledalu. Trudila se da duboko diše, umiri se i prizove zdrav razum.

Uspela je da se malo pribere, ali sve to je palo u vodu kada je ugledala Vilijema i njegove sjajne oči kako je prosto proždiru. Čim ju je ugledao odmah joj je prišao i obgrlio je oko struka.

- Da li si dobro? Čini mi se da si bleda? - zabrinuto ju je zapitao.

- Biću dobro kada odem odavde - rekla je suvim glasom. - Ne želim da razgovaram sa ovim nepoznatim ljudima i da... - zastala je sa pričom, jer je imala utisak da je Vilijem i ne sluša.

Lice joj je bilo namršteno, dok ju je on držao za ruku i vodio prema suprotnom delu terase od tog na kom su se nalazili.

- Ovde ćeš biti malo mirnija - na kraju je progovorio kada su se našli u senci jednog ukrasnog drveta.

- Nadam se - okrenula je očima i pogledala u masu ljudi koji su se lagano kretali i razgovarali.

- Pobrinuću se da nas ne ometaju - rekao je.

Lilejn je okrenula glavu prema njemu i pogledala u njegove zelene oči. One su bila fiksirane za njene usne. Kroz telo joj je prošla struja koja je učinila da oseti malaksalost.

Zemlja se zatresla pod njenim nogama, ali su zato tu bile Vilijemove čvrste ruke koje su je privile u zagrljaj i tako joj pružile potrebnu sigurnost.

Tako se lepo osećala u njegovom zagrljaju, toliko joj je bio potreban. Kada je osetila njegove usne na svojima nije se pobunila.

Prepustila se njegovim poljupcima na trenutke zaboravivši sve ono što ih je razdvajalo.

Vilijemove usne su bile najlešpe koje je ikada ljubila i jedine koje su joj pružale potpuno zadovoljstvo. Svojim jezikom je nežno kružio njenim usnama izazivajući slatke trače.

~ 50 ~

- Tako si lepa večeras, Lilejn - zaneseno je šaputao između poljubaca. - Čini mi se da nikada nisi bila lepša - nastavio je da govori opijen poljupcima i njenom blizinom.

Ruke su mu se nalazile na njenim leđima, a prsti su bili ispreplitani sa pačuastom mrežom i njenom mekom kožom.

U njegovim rečima i dodiru osetila se beskonačna nežnost i ljubav. Lilejni je tako malo nedostajalo da u sve to poveruje.

Odvojio se malo od nje i zagledao se u njene oči.

- Voleo bih da mogu ponovo da vidim onaj sjaj u tvojim očima dok me posmatraš - zatražio joj je.

Delovao joj je veoma iskreno. Toliko da Lilejn prosto nije mogla da poveruje da je laže. Nije znala kako da razluči kada je bio iskren prema njoj, a kada ne.

Odvojila se malo od njega i sa teškom mukom progovorila: - Trebalo bi da se pridružimo ostalim gostima.

Okrenula se od njega i iznenađeno zastala. Ugledala je Pedra kako im prilazi. Nije mogla da pretpostavi da će njega videti na toj zabavi. Naglo se okrenula unazad jer je osetila priliv snažne negativne energije koja ju je naprosto udarala u leđa.

Kada je ugledala Vilijemov izraz lica shvatila je i zašto se tako osećala. Njegovo, inače veoma muževno lice, bilo je mračnije i od najdubljeg mraka. Čelo mu je bilo naborano, a oči skupljene u dva uska proreza. Skenirao je pogledom tamnoputog muškarca koji im je prilazio.

Lilejn je bila sigurna da kada bi oči mogle da ubiju da bi to svakako Vilijamove uradile.

- Šta on radi ovde?! - zagrmeo je. Lilejn je imala utisak da će Vilijem skočiti na Pedra i preko pesnica izbaciti gnev iz sebe. Nije mogla da dozvoli da se tako nešto desi.

- Ja sam ga pozvala - rekla je i stala između dvojice muškaraca.

Vilijem ju je gledao nemo dok se izraz njegovog lica menjao iz trena u tren. U jednom momentu je izgledao kao da će nešto da

~ 51 ~

kaže, ali se predomislio i samo prošao pored njih, više se i ne osvrnuvši.

- Lilejn, tako mi je žao... - čula je iza sebe Pedrov glas. - Kada sam čuo da je u bašti zabava u tvoju čast i čast tvog muža nisam mogao da poverujem da si to ti...

Lilejn je podigla ruku u znak da prestane da priča. Osećala se veoma neprijatno. Međutim, Pedro je morao da završi rečenicu.

- Morao sam da dođem i to proverim. Nisam mogao da verujem da si ti udata za Vilijema Dajsona i da bi me tako...

- Pedro, molim te... - pogledom ga je zamolila za začuti. Objasniću ti sve, ali ne sada.

U tim trenucima nije imala snage za to iako je imala obavezu da to uradi. Primetila je Stjuarta Robinsona kako im se približava.

Pokušala je da se osmehne, ali to je bila bleda kopija njenog pravog osmeha.

- Da li je sve u radu? - zapitao ju je i upitno pogledao u Pedra.

- Sve je u redu - potvrdila je Lilejn, a Pedro je samo klimnuo glavom.

- Nisam siguran da sam vas video na spisku gostiju - ponovo je pogledao u Pedra.

- Gospodin je moj prijatelj - uhvatila je Pedra pod ruku i povela ga prema izlazu.

- Mislim da nisam prokomentarisao je Pedro.

dobrodošao

na

ovoj

zabavi

-

- I ja mislim da ne bi bilo dobro da se duže zadržavaš ovde.

Vidimo se sutra za vreme doručka - obećala mu je.

Lilejn je požurila da isprati Pedra jer je primetila kako ih je Vilijem streljao pogledom. Iako ona ne bi imala ništa protiv da napravi skandal Vilijemu, o kome bi pisale sve novine, nije želela da Pedro zbog toga ispašta.

- Da li si sigurna u to?

- Naravno. Vidimo se sutra.

~ 52 ~

Poljubili su se u obraz kada su se opraštali, a Lilejn nakon toga nije smela ni da pogleda u Vilijema.

Zabava se ubrzo završila. Lilejn je jedva dočekala da isprate sve goste kako bi mogla da ode u sobu i odmori se.

*** Međutim, u sobi ju je čekala još jedna rasprava sa Vilijemom.

Njegova crna kosa je bila razbarušena, jer su mu se prsti, zbog očite nervoze, neprestano nalazili u kosi. Njegova čvrsta, široka vilica je bila stegnuta. Jedva je mogao da govori od nadolazećeg besa i ljubomore.

Raspravljali su se više od sat vremena, svako ostavši pri svojim stavovima.

- Ne želim da te više ikada vidim sa tim muškarcem - rekao je kroz stisnute zube.

Vilijem se nalazio na dvosedu. Sedeo je, ali je izgledao napeto i spremno da svakog časa ustane i odjuri iz sobe. Lilejni se činilo da u tim momentima teško podnosi i samog sebe.

- Misliš da možeš da mi naređuješ i da treba da podlegnem svakoj tvojoj uceni?!

Lilejn je sedela na svom krevetu i bila je leđima okrenuta od Vilijema.

Vilijem je okrenuo očima. Izgledao je kao čovek koji je pokušavao da objasni nešto nekom ko nije hteo da sluša. Nije više znao na koji način da joj stavi do znanja da greši.

- Kako ne možeš da shvatiš da taj muškarac hoće samo da te iskoristi, Lilejn? - zapitao ju je po ko zna koji put te večeri.

- Ne želim ponovo da slušam istu priču - preklopila je rukama usne školjke.

- On je samo jedan sitan žigolo. koji želi da te osvoji i tako se domogne tvog novca i slave.

~ 53 ~

- Misliš da ako ti tako razmišljaš, da tako razmišljaju i ostali muškarci - podrugljivo mu je rekla. - Ti si želeo mene da iskoristiš, pa sada misliš da i on to želi.

Vilijem je ustao sa dvoseda kao oparen. Zavrteo je glavom i nekoliko trenutaka ćutao. Kada je ponovo progovorio glas mu je bio nežan i brižan.

- Ne želim da te povredi...

- Ti mi to govoriš?! - skočila je sa kreveta i pogledala ga.

Neverovatno! - uzviknula je i ironično izdigla obrvu. - Misliš da imaš prava da tako govoriš.

- Lilejn, taj Pedro Suarez...

- Kako si saznao njegovo ime? - začuđeno ga je pogledala. Bila je sasvim sigurna da ga nijednom nije pomenula pred njim baš zbog Pedrove bezbednosti. - Ponovo si me špijunirao? - zgranuto ga je pogledala.

- Nije važno kako sam saznao njegovo ime, važno je da znam ko je on...

- Za tebe bi svaki muškarac koji bi mi prišao bio prevarant zaključila je.

Nije mu poverovala ni u jednu reč koju je rekao o Pedru. On bi izmislio i najveću laž, samo da je odgurne od njega. Bio je ljubomoran, bilo mu je krivo što je nekom drugom muškarcu više verovala nego njemu, bilo mu je krivo što je Pedro stao na put njegovim namerama. Plašio se da će se ona zaljubiti u Pedra i da tako neće ostvariti svoju nameru, mislila je u sebi.

Zbog tih misli koje su joj strujale glavom, Lilejni se srce ispunilo milinom. Napokon je Vilijem prolazio kroz isti pakao kroz koji je ona prolazila.

I zaslužio je to, pomislila je u sebi.

- Lilejn, kako ne možeš da shvatiš da Pedro želi samo da te iskoristi. Upotrebiće te da bi stekao popularnost preko novina, a potom će pokušati da te odvuče u...

~ 54 ~

- Sada si prevršio svaku meru Vilijeme Dajsone - prekinula ga je u pola rečenice.

Nije želela više da sluša kako optužuje Pedra za sve ono što je on zapravo radio.

- Prošla je ponoć. Gde ćeš sada, Lilejn? - zapitao ju je kada je video da se zaputila prema vratima sobe.

Okrenula se prema njemu i zlobno se osmehnula, znajući da će sa svojim rečima pogoditi njegovu mušku sujetu, mesto koje ga je najviše bolelo.

- To možeš da pretpostaviš.

Nakon tih reći je izašla iz sobe. Nije potražila Pedra, kako je nagovestila Vilijemu da će uraditi, već je otišla do plaže i prošetala se. Želela je da bude sama i da razmisli o svemu.

*** Lilejn i Pedro su sedeli u restoranu koji se nalazio na nekoliko kilometara udaljen od hotela, u kom je Lilejn odsela. Lilejn je pokušala da objasni Pedru situaciju u kojoj se nalazila. I iako nije pronalazila prave reči da bi opisala to što joj se dešavalo, Pedro je pokazivao veliko razumevanje.

Njega je najviše interesovalo da li Lilejn namerava da ostane u braku sa Vilijemom. A kada je saznao da ona namerava da se razvede od njega, od tog momenta više ništa ga nije sprečavalo da je drži za ruku i pruža joj sitne nežnosti.

Lilejn nije znala kako da se ponaša u novonastaloj situaciji. Ni sama nije znala da li su joj prijali Pedrovi povremeni dodiri ili ne.

Znala je samo da, se veoma loše i napeto oseća svaki put kada u sobi zatekne namrštenog Vilijema. Kada god bi se videli neprestano su se svađali i raspravljali. Iz tog razloga je izlazila sa Pedrom i ostajala napolju po ceo dan.

~ 55 ~

Kako bi izbegla da vidi Vilijema odlazila je sa Pedrom na što udaljenija mesta. Birali su malo osamljenije plaze na kojima su mogli da se ponašaju slobodno i uživaju u miru i lepoti prirode.

- Čini mi se da smo obišli sva interesantnija mesta - rekla je Lilejn.

Bio je to treći dan kako je uzastopno odlazila sa Pedrom i provodila čitav dan sa njim.

- Možda smo mogli da se provozamo čamcem do susednog ostrva - predložio joj je.

Baš u tom trenutku u restoran je ušao Stjuart. Njena ruka se nalazila u Pedrovoj i ona ju je instiktivno istrgla. Nije želela da taj čovek, iako ga nije dobro poznavala, misli da je ona neka nemoralna žena. Stjuart je znao da je ona Vilijemova žena i da se njih dvoje nalaze na medenom mesecu.

Uputio se prema njima, ali se Lilejn iskreno nadala da im neće prići.

- Možda to nije loša ideja - okrenula se prema Pedni.

Njegov predlog joj se učnio dobar. Bili bi dovoljno daleko od hotela i mogućih susreta sa poznatim ljudima. A to je ono što je bilo Lilejn potrebno, da se sasvim opusti.

- Na susednom ostrvu se nalazi odličan restoran „Tropiko“.

Mogli smo tamo da odemo prekosutra, sutra imam neke obaveze predložio joj je Pedro.

- Predlog je prihvaćen - rekla je, dok je kraičkom oka posmatrala kako Stjuart prolazi pored njih.

Samo joj je klimnuo glavom u znak pozdrava, što je i ona uradila. Seo je za sto iza njih. Iako joj je bio iza leđa i nije mogla da ga vidi, Lilejn je počela da se oseća loše. Imala je utisak, iako to nije mogla da tvrdi jer joj se nalazio iza leđa, da je Stjuart neprestano posmatra.

Pedro je odmah primetio njenu nervozu. Predložio joj je da promene lokal što je ona odmah prihvatila.

~ 56 ~

Osmehnula mu se sa zahvalnošću. Bilo joj je prosto neverovatno kako je umeo da pročita svaku njenu misao i da joj udovolji u svemu. Bila mu je zahvalna što se toliko trudio da se ona oseća dobro.

Pedro Suarez je svojom pojavom i svojim ponašanjem pravio ravnotežu, balans u njenom životu. On je stajao nasuprot svim ružnim dešavanjima.

Ona nije znala šta bi se sa njom desilo da se on nije pojavio.

Bila je sigurna da bi se do sada već bila utopila u moru tuge i samosažaljenja. Za osmeh na usnama mogla je da bude zahvalna samo njemu.

Ni najmanje nije obraćala pažnju na Vilijemove opaske vezano za Pedra. Zapravo, zbog toga što se dobro osećala u njegovom društvu i u inat Vilijemu, koji nije mogao da podnese tu činjenicu, sa Pedrom je provodila svaki svoj slobodni trenutak.

*** Naredne večeri kada se vraćala u hotel uključila je mobilni telefon. Samo nekoliko trenutaka kasnije oglasilo se zvono na telefonu. Na displeju je ugledala Sarino ime.

Nisu se čule nekoliko dana i Lilejn se veoma obradovala tom pozivu.

- Lilejn, drago mi je što si se javila - rekla je zabrinuto Sara kada je začula njen glas.

- Šta nije u redu? - zabrinuto ju je zapitala.

- To sam ja zapravo htela tebe da pitam? - uzvratila joj je pitanjem.

- Kako to misliš?

- Danas su se u svim tabloidnim novinama pojavile slike tebe i jednog tamnoputog muškarca - Sara je govorila glasom kao da nije mogla da veruje da se to desilo.

~ 57 ~

- Ne razumem - Lilejn je bila gotovo sigurna da u Pedrovoj i njenoj blizini nije videla nikakve paparace.

- Čitav London je pun tvojih slika sa tamnoputim muškarcem.

Držite se za ruke i ja... - malo je zastala.

- Saro... - krenula je da joj objašnjava Lilejn ali je zastala ni sama ne znajući šta da joj kaže.

- Nisam mogla da poverujem da su prave. Ubeđivala sam Dejvida da je to fotomontaža.

- Nije fotomontaža - priznala joj je Lilejn i osetila, iako to nije želela, stid.

- Lilejn, zar si ti u vezi sa tim muškarcem? - zapitala ju je Sara zgranutim glasom.

U njenom glasu se, pored iznenađenja, osećala i optužba.

Lilejn je odmah reagovala.

- Ti dobro znaš šta se izdešavalo između Vilijema i mene...

- Ali, Lilejn to uopšte ne liči na tebe. - Sara nije mogla da veruje da priča sa svojom prijateljicom koju je poznavala od detinjstva.

Nije ličilo na nju da se tako ponaša.

Lilejn se umesto u hotel ponovo zaputila na plažu. Nije želela da njen razgovor čuje bilo ko u hotelu, a naročito ne Vilijem.

- Ništa se ne dešava između Pedra i mene - priznala joj je jer ju je bolela optužba koja se osetila u njenom glasu.

- Još uvek - konstatovala je Sara.

- Ali imam utisak da će se uskoro nešto desiti.

- Pa, šta ako i bude tako!? - pobunila se.

U poslednje vreme je imala utisak da je Sara mnogo više na Vilijemovoj strani nego na njenoj.

- Nije u redu da to radiš, dobro znaš kakav je Vilijemov položaj, a i tvoj...

- Vilijem je hteo popularnost - ironično se nasmejala. - Sećaš se šta je Šila rekla. Eto, dobio ju je.

~ 58 ~

Sara je zaćutala na kratko jer je shvatila da se sa njom ne vredi raspravljati. Činilo joj se kao da je njena prijateljica potpuno isključila zdrav razum.

- Dejvid mi je rekao da je taj Pedro sa kojim se viđaš jedan običan prevarant...

- A Dejvid je te podatke dobio od Vilijema - prekinula ju je u pola rečenice. - Zar ne?

Sara je prećutala odgovor na to pitanje, već je nastavila da joj govori ono što ju je mučilo.

- Lilejn, u novima se najavljuje tvoj razvod i novo venčanje. Zar je moguće da je dotle stiglo?

- Do novog venčanja ne, tu su novinari malo preterali, ali do razvoda da.

- Lilejn, ti znaš da je neko morao da im dostavi te podatke, da oni ne smeju da iznose informacije baš...

- Misliš da im je to Pedro dao? - konstatovala je Lilejn.

- Ne znam ko bi drugi mogao to da uradi.

- Vilijem. Njemu ide u prilog čitava ta pompa oko venčanja, a sada oko razvoda - gorčina se jasno osećala u njenom glasu.

- To što piše u novinama je veoma loše za njega. Ne znam kakvu korist bi mogao da izvuče od svega toga.

- Slušaj... - Sara je malo zastala a potom je ponovo progovorila.

- „Nekada najpoželjniji neženja, za kratko vreme će to ponovo postati. Samo par dana posle venčanja žena ga je napustila i to na medenom mesecu. Sa tim postupkom je osporila sve njegove kvalitete ljubavnika i zavodnika kao i sve hvale koje su izrečene na tu temu. Neženja - da, poželjan - ne“ Čitala sam ti, deo članka, od reči do reči. Da li sada shvataš šta si uradila? - zapitala ju je Sara.

- Saro, užasno sam zbunjena, ne znam ni sama šta osećam nakon kraće pauze je rekla Lilejn. - Kada sam ugledala tvoje ime na displeju obradovala sam se. Mislila sam da ću čuti glas prijatelja.

Umesto toga ti me neprestano optužuješ. To mi je u ovom momentu najmanje potrebno.

~ 59 ~

- Lilejn, žao mi je što sam tako zvučala - izvinula joj se Sara, jer je shvatila da ju je sve vreme razgovora optuživala. Ona je zapravo samo želela da Lilejn napokon otvori oči i vidi pravu istinu. - Ja sam samo mnogo zabrinuta za tebe.

- Ne treba da budeš - rekla joj je sigurnim glasom. - Još uvek se nisam razvela. O tome ću razmišljati kada se vratim sa Bahama i budem razgovarala sa svojim advokatima.

- Sada mi već zvučiš mnogo razumnije - osmehnula se Sara. Sve to što se dešava je veliko iznenađenje za mene. Nisam mislila da bi tako nešto: moglo da se desi tebi i Vilijemu. Jednostavno, još uvek ne mogu da poverujem da ćete se vas dvoje razvesti priznala joj je Sara. - Treba dobro da razmisliš o svemu.

- Ali, iz toga će se izroditi, ipak, nešto dobro - konstatovala je Lilejn.

- Šta to? - zainteresovano ju je zapitala.

- U poslednje vreme često spominješ Dejvida. Rekla bih da ti se polako ostvaruje želja - rekla je to jer je želela da prestanu da pričaju o Vilijemu i njoj, a i bila je radoznala da sazna kako se odvija situacija između Dejvida i nje.

- Još je rano da o tome govorim, ali... - napravila je malu dramsku pauzu, pa potom glasnije dodala. - Moguće je da si u pravu.

Nastavile su da pričaju o njoj i Dejvidu, a Lilejn je sa pažnjom slušala svoju prijateljicu. Bilo joj je potrebno da skrene misli sa sebe i svog života, a Sarina interesantna priča joj je potpuno držala pažnju.

*** Bilo je veče kada je Lilejn predložila Pedru da se vrate u hotel.

On je insistirao da ostanu na ostrvu i da ponovo odu u restoran „Tropiko“ i večeraju.

~ 60 ~

Nalazili su se na plaži i laganim korakom šetali po pesku.

Pedro je neprestano pokušavao da joj se približi, dok se Lilejn migoljila iz njegovih ruku.

Tog dana su iznajmili jahtu. Pre podne su proveli kupajući se, a posle podne su otišli na susedno ostrvo i u restoran „Tropiko“ kako su se i bili dogovorili.

Kada je tog jutra Pedro ugledao Lilejn u njenom crvenom bikiniju izgledao je kao da je izgubio razum. Šta god je radio trudio se da joj bude blizu kako bi mogao da je dodirne, a nekoliko puta je i pokušao da je poljubi.

- Hajde, Lilejn - ubeđivao ju je. - Večeraćemo, popiti po još jednu čašu vina i...

- Kasno je za večeru - opomenula ga je. - A zar ne misliš da si previše popio? - zapitala ga je.

Lilejni se nije dopadalo njegovo napadno ponašanje. Pedro se iz trenutka u trenutak sve više menjao, postajao je potpuno drugačiji čovek od onoga kakvog ga je upoznala. Liljen je bila sigurna da je tome bio kriv alkohol.

- Mislim da mene nije opio samo alkohol - probao je da prebaci ruku preko njenog ramena, ali se ona izvukla.

- Pedro, zaista želim da idem odavde. Hoću da odem sa ostrva i...

- A, ako ja neću da idem! Ne možeš sama, ne znaš da upravljaš jahtom. Moraćeš prvo da budeš dobra prema meni - rekao je to i šeretski se iskezio na nju. Lilejn ga je začuđeno pogledala. Nije verovala da bi Pedro na taj način mogao da je ucenuje. Ali se nakon sledeće izjave iznenadila još više.

- Ako dobijem poljubac možda bi mogao i da razmislim napućio je svoje usne i zatvorio oči kao da će ga ona svakog časa poljubiti.

- Pedro, šta to govoriš? - zbunjeno ga je pogledala.

Znala je da je pod dejstvom alkohola, ali ni to nije bilo opravdanje za njegovo takvo ponašanje.

~ 61 ~

- Pitaš me šta govorim, šta radim? - ironično ju je pogledao. - A šta ti radiš Lilejn?

- Molim?

- Došla si sa mnom ovde - podigao je ruke u vis i okrenuo se oko svoje ose. Na momenat se zateturao i izgledao kao da će pasti, ali je uspeo da povrati ravnotežu. - Sami smo... mrak je... misliš da ne znam šta se krije u tvojoj glavi...

- Pedro...

- Zar misliš da sam ja od kamena? Da možeš da se igraš sa mnom cele večeri? - zapitao ju je, a potom i ne sačekavši njen odgovor rekao. - Ta haljina je kao stvorena za ples. Pleši sa mnom, Lilejn.

Prišao joj je i snažno privukao u svoj zagrljaj. Lilejn je osetila njegov topao dah i miris alkohola na svom licu. Odjednom joj se sve smučilo. Čitav taj dan je razmišljala o tome kako je pogrešna što je prihvatila njegov predlog jer se Pedro ponašao slobodnije nego inače, ali znajući ko je čeka u sobi u hotelu, ostala je sa njim.

- Pedro, pusti me... - zatražila je. Pokušala je da ga odgurne od sebe, ali je on bio mnogo snažniji od nje i nije je ispustio iz zagrljaja. Lilejn se otimala, ali jedino što je uspela da uradi bilo je da ih oboje obori na pesak.

Osetila je njegovo snažno telo kako prekriva njeno. U trenutku joj se učinilo da ne može da se pomeri, da ju je sasvim zarobio.

Strah joj se po prvi put te večeri jasno usadio u srce. Oko njih je vladao mrak i nije bilo nikoga koga bi mogla da pozove u pomoć.

- Pusti me! - viknula je iz sveg glasa. - Vrištaću ako to ne uradiš - zapretila mu je, ali više iz straha, nego što je zaista mislila da bi ga time ugrozila.

- Ne verujem da će te neko čuti, draga moja - zlurado se nasmejao. Podigao je njene ruke iznad glave i zarobio ih svojom snažnom rukom.

~ 62 ~

- Sada ne nameravam da te pustim... - počeo je da je ljubi po licu.

- Neću te pustiti sve dok te ne budem imao.

Drugom, slobodnom rukom je počeo da krstari po njenom telu. Lilejn se otimala, ali je to bio isuviše slab otpor za Pedra.

Ostrašćenom rukom je, u jednom potezu, pokidao bretelu na njenoj haljini kako bi lakše dopreo do njenih grudi.

- U pomoć! - zavapila je Lilejn kada su se njegove vlažne i grube usne sklonile sa njenih.

U daljini se čula muzika koja je dopirala iz obližnih kafića.

Mrak je sakrivao njihova tela, ali se Lilejn nadala da će je, ipak, neko čuti. Nada je bila jedino što joj je preostalo u tim trenucima.

*** Lilejn je odjednom osetila kako joj je telo lako kao pero. Nije znala šta se dešava. Otvorila je oči i ugledala dvojicu muškaraca, obasjanih mesečinom, kako se bore.

Nakon nekoliko udaraca Pedro se našao na pesku, a muškarac koji joj je pritekao u pomoć se našao kraj nje. Lilejn se pridigla u sedeći položaj, podigla pogled i ugledala svog spasioca.

Bio je to Stjuart Robinson.

- Da li ste dobro? - zapitao ju je.

U Lilejninom grlu se stegla knedla i nije mogla da progovori nijednu reč. Spustila je svoje ruke i pokušala da prekrije one delove tela koje je pocepana haljina otkrivala.

Osećala je takav stid kao nikada u životu. Nije mogla da podigne pogled i odgovori na Stjuartovp pitanje.

Kada je primetio koliko joj je neprijatno, Stjuart je skinuo svoj sako i prebacio ga preko njenih ramena.

~ 63 ~

- Da li možete da ustanete? Samo je nemo klimnula glavom i prihvatila njegovu ispruženu ruku. Prošla je pored Pedra bojažljivo gledajući u njega.

- Ne brinite se, on više ne može da vam naudi.

- Hvala vam - uspela je da progovori kada su se malo odaljili od tog mesta.

- Ne treba da mi zahvaljujete. To bi uradio svako drugi da se našao na mom mestu.

Lilejn je drhtala od straha koji je i dalje, iako je opasnost prošla, bio prisutan u njenim venama.

- Zaista ne znam šta bi se desilo da niste vi naišli - u glavi joj je vladao haos.

Nije mogla još uvek da shvati da je na sigurnom, da je Pedro svojim nasilničkim ponašanjem više ne ugrožava. Slike mogućeg odvijanja događaja su joj neprestano iskrsavale pred očima. One su činile da se ježi iako je napolju bilo prilično toplo.

Stjuart nije mogao ni da pretpostavi koliko mu je Lilejn bila zahvalna.

- Nemojte o tome sada ni da razmišljate. I ovako ste dovoljno uznemireni.

I zaista Lilejn se osećala veoma slabo i krhko. Bila je uverena da bi malo jači vetar mogao da je obori.

Kretala se mehaničkim koracima i pratila Stjuarta.

Kako su se približavali osvetljenom delu staze, tako je Lilejni bilo sve neprijatnije. Bila je svesna svog lošeg izgleda. Njena plava kosa je bila u neredu. Pokušala je da je malo dovede u red.

Stjuart kao da je pročitao njene misli rekao je: - Ne brinite se moj čamac je u blizini. Odvešću vas do hotela.

Vaš muž sigurno brine za vas.

Lilejn je osetila kako njene noge tonu u pesak, a ona nestaje sa lica zemlje. Bilo joj je toliko neprijatno. Nije znala šta da mu odgovon na taj komentar, te je samo klimnula glavom.

~ 64 ~

Stjuart je primetio kako nesigurnim korakom ulazi u čamac i sela u njega.

- Ne treba da se brinete, uskoro ćete biti na sigurnom - obećao joj je čvrstim glasom.

I zaista kako joj je Stjuart obećao tako je i ispunio. Vrlo brzo su se našli u hotelu. Ispratio ju je do sobe, a ona mu je, pre nego što je ušla unutra, vratila sako i još jednom zahvalila što joj je pomogao.

*** Tog dana se ništa nije dešavalo onako kako je ona htela.

Nadala se da će Vilijem spavati kada bude ušla u sobu, ali je on bio budan. Ponestajalo joj je snage i hrabrosti da se nosi sa celom tom situacijom. Vilijemu nikako nije smela da prizna šta joj se desilo.

To bi samo dokazalo da je on bio u pravu, a ona jednostano nije mogla, bar ne te večeri, to sebi i njemu da prizna.

- Lilejn, šta ti se desilo? - zabrinuto ju je zapitao i ustao sa dvoseda. Do tog trenutka dok ona nije došla gledao je televizor.

- Ništa - odmahnula je glavom i sklonila pogled.

- Kako to misliš ništa?! - zgranuto ju je zapitao. - Haljina ti je pocepana i...

Lilejn je skupila dovoljno snage da podigne pogled i pogleda ga. Obratila mu se pomalo bezobraznim glasom.

- Ništa ružno se nije desilo. Bila je to samo jedna strastvena noć. A ovo... - rakom je pokazala na pokidane bretele - je samo posledica toga.

- Lilejn... - pozvao ju je nežnim glasom.

- Sada bi samo želela da se istuširam i legnem da spavam rekla je, prošla pored njega i otišla u kupatilo.

Sve vreme dok se tuširala Lilejn je pokušavala da izbriše slike Pedrovog napastvovanja, ali to nikako nije mogla. Suzdržavala se da ne zaplače, da se ne samosažaljeva i nekako je u tome i uspela.

~ 65 ~

Ali, slike, kao i strah, zbog pomisli na to što je moglo da joj se desi da Stjuart nije došao, je i dalje strujao njenim venama.

Vilijem je i dalje gledao televizor kada je ona ponovo ušla u sobu. Tiho je prošla do kreveta i legla. Ali kada je osetila meku postelju pod sobom, tek tada je osetila svu težinu osećanja koja su je pritiskala.

Iako nije želela, suze su joj se prolile niz lice. Više nije mogla da ih zaustavi. Snažni jecaji su potresali njene gradi. Ona je telo i lice prekrila čaršavom ne želeći da je Vilijem vidi kako plače.

Gušila je svoje jecaje u jastuku, da je ne bi čuo.

Nakon nekog vremena osetila je Vilijemovu ruku na svom ramenu i trgla se. Nije smela da se okrene prema njemu.

- Lilejn, ti plačeš?

Nije mogla odmah da mu odgovori, jer su joj grlo gušile nadolazeće suze.

- Ne, učinilo ti se - uspela je da progovori nakon nekoliko trenutaka.

Glas joj je bio promukao od plača i nije uspela da ga zavara.

Osetila je lak i nežan dodir na svojim ramenima. Bio je to zaštitnički dodir, onaj koji hrabri i teši.

- Lilejn, draga šta ti se desilo? - zabrinuto ju je zapitao. - Molim te, reci mi - zamolio ju je tihim glasom. Kako nije dobijao odgovor od nje, ponovo je progovorio: - Tvoje ćutanje me plaši.

Bile su to reči koje njena slomljena duša nije mogla da izdrži.

Okrenula se prema njemu i bacila mu se u zagrljaj. Vilijem je samo na tren iznenađeno zastao, ali ju je odmah potom nežno prigrlio u svoje naručje.

- Oh, Bože, Lilejn, šta ti se desilo? - uplašeno je zavapio. Kroz telo mu je prošla snažna struja straha.

- Molim te, reci mi.

- Ne mogu o tome sada da pričam - uspela je da progovori. Sada sam dobro. Sve je prošlo. ~ 66 ~

Njegov zagrljaj je delovao umirujuće na nju. Vilijem se polako pomerio i naslonio na jastuk, a potom je povukao i Lilejn na svoje grudi i još jače je stegao. Ona se osećala sigurno u njegovom naručju, dok je slušala snažne otkucaje njegovog srca. Znala je da Vilijem, ma šta mislila o njemu, nikada ne bi mogao da uradi ono što je Pedro uradio.

Nežno ju je mazio po ramenima i delu leđa. Lilejn je osećala kako se polako opušta i kako suze prestaju da teku iz njenih očiju.

Osetila je njegove poljupce prvo u svojoj kosi, a potom i na vratu.

Nije se bunila, već se izvila da bi mu oslobodila put do meke kože njenog vrata.

Vilijem je dobro znao kako da u njoj probudi želju. Ubrzo su se sa njenih usana oteli tihi, slasni uzdasi. Izvila je svoje ruke unazad i uplela svoje prste u njegovu kosu. Mrsila je pramenove njegove kose, privlačeći njegovu glavu bliže sebi.

Osetila je njegove ruke na svojim grudima i delu stomaka.

Lagano je milujući spuštao se ka najosetljivijoj tački na njenom telu. Njegovi prsti su se vešto zavukli ispod spavaćice i pronašli put do njenih gaćica.

Lilejn je zadovoljno uzdahnula kada je on zavukao prste ispod njenih gaćica. Želja je buknula u njoj. Naglo se pridigla i okrenula prema Vilijemu.

Opkoračila je njegove kukove i sela mu u krilo. Vilijem se istog trena pridigao i zarobio njene usne. Iako je želeo da njegov poljubac bude nežan, da joj ulije sigurnost, strast je uzela maha i on je gladno ispijao slast sa njenih usana.

Usne su joj bile crvene i vlažne od njegovih poljubaca. Samo što bi se odvojio od njenih usana, njegov zamagljen pogled bi ponovo pao na njih, a one su, kao zrele trešnje, bile naprosto neodoljive za njega.

Uspeli su da se oslobode odeće, koja im je postala pretesna.

Vilijem je svojim toplim prstima obuhvatio njene grudi, a jezikom je nadraživao njene bradavice.

~ 67 ~

Lilejnino telo se kretalo u ljubavnom ritmu koji su diktirali njegovi vreli dodiri. To njeno kretanje je omamljivalo Vilijema, topilo njegov razum i podgrevalo želju za njom.

- Toliko te želim, Lilejn - mrmljao je i svojim toplim dahom žario njene grudi.

I Lilejn je njega želela i više nije mogla da izdrži, zato se izvila i prekidajući ljubavnu predigru, dozvolila da njegova muškost zaroni duboko u nju.

Snažan uzdah se oteo iz Vilijemovih grudi. Sav se zgrčilo od lepote osećaja koji je prostrujao njegovim telom. Obuhvatio je njeno telo svojim čvrstim rukama i tako ostao nekoliko trenutaka sa njom u zagrljaju, dok mu je lice bilo zariveno u njenu mirisnu kosu.

Počeli su polako da se kreću u ritmu koji je diktirala strast i vrlo brzo se našali na samom vrhuncu uživanja. Radosni osmesi su preleteli preko njihovih usana kada su oboje, zadovoljni i zagrljeni legli na postelju i tako ostali.

*** Lilejn se probudila i trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati šta se desilo. Videla je Vilijema u svom krevetu i osetila njegove ruke na svojim ramenima. On se promeškoljio i otvorio oči.

Pogledao ju je i osmehnuo se.

Konfuznih misli i osećanja, Lilejn nije znala šta da uradi i kako da reaguje i zato je ponovo zatvorila oči.

Vilijem ju je nakon nekog vremena tiho pozvao imenom, ali se ona i dalje pravila da spava. Nakon nekog vremena osetila je kako on ustaje iz kreveta i odlazi u kupatilo.

Tek tada je skupila hrabrosti da otvori oči. Pogledala je po sobi. Oko kreveta je bila razbacana njihova garderoba, a čaršavi i posteljina su bili potpuno izgužvani.

~ 68 ~

Sve su to bili tragovi strasno provedene noći, noći koja je ujedno bila najgora i najlepša u njenom životu. Začula je otvaranje vrata na kupatilu i ponovo se napravila da spava. Nije znala kako da se ponaša prema Vilijemu, niti je znala šta je mislila o njemu, niti šta je osećala. Bila je veoma zbunjena.

Njeno srce joj je govorilo da treba da se prepusti osećanjima, a razum joj je govorio da bude oprezna kako ponovo ne bi bila povređena. Uskoro je čula kako se otvaraju vrata sobe. Kada je, nešto kasnije, otvorila oči, Vilijem više nije bio u sobi.

*** Lilejn je naručila doručak u sobi, jer nije želela da silazi u restoran. Plašila se da bi mogla da sretne Pedra.

Samo što je završila sa doručkom mobilni telefon joj je zazvonio, bila je to Sara.

- Lilejn, veoma je važno da me saslušaš - rekla je Sara nakon što je začula njen glas.

- U vezi čega? - Uvezi Pedra i...

- Ne želim o tome da razgovaram - protestvovala je.

- Moraš da me salušaš. Dejvid ima sigurne podatke koji govore da je Pedro jedan...

- Znam - prekinula ju je.

- Znaš. Kako znaš? Kako si saznala? Juče si mi... - zbunjeno joj je postavljala pitanja.

- Saro, napravila sam takvu glupost! Pedro me je napao i ko zna šta bi se desilo da me jedan čovek nije spasao - priznala je svojoj prijateljici.

- Kako je do toga došlo? - zapitala ju je Sara.

Dejvid joj je ispričao da je Pedro lovac na bogate žene, da iza sebe ima nekoliko brakova, ali joj nije pominjao da je tako nasilan.

~ 69 ~

Lilejn joj je ispričala sve u kratkim crtama. Nije želela da se priseća sinoćnjeg događaja u potpunosti.

- Da li ti je sada jasno da je Vilijem želeo samo da te zaštiti kada ti je tražio da prestaneš da se viđaš sa Pedrom? - Sara se nadala da će njena prijateljica napokon shvatiti koliko je Vilijem zapravo voli.

- Ne znam šta da kažem...

- Dejvid mi je priznao da je Vilijem iznajmio privatnog detektiva da bi pazio na tebe, da bi bio siguran da si ti dobro ubeđivala ju je i dalje Sara.

- Misliš da bi me špijunirao? - Lilejni se nije dopadalo što je to uradio bez njenog znanja.

- Lilejn, sa tobom se zaista ne može razgovarati protestvovala je Sara. - Stjuartu je glavni zadatak bio tvoja bezbednost.

- Rekla si Stjuart? - začudila se Lilejn.

- Da. Stjuart Robinson. Tako se zove privatni detektiv koga je angažovao. Zašto me to pitaš?

- Zato što se muškarac koji mi je pomogao zove isto tako. Ja sam zapravo mislila da je on Vilijemov poslovni saradnik.

- Eto i tome što te je spasao, trebalo bi da zahvališ Vilijemu.

- Možda si u pravu - složila se sa njom. Ona je toliko optuživala Vilijema, ali da nije bilo njega, ko zna šta bi se sa njom desilo. Zaista ne znam šta da radim. Da li znaš da je taj Stjuart Robinson organizovao zabavu u našu čast? - zbunjeno ju je zapitala.

- Dejvid mi to nije rekao - zaćutala je zamislila se. - Naravno, to je bio jedini način da bude pored tebe - sinulo joj je odjednom.

- Ne verujem da bi se toliko ponižavao i da bi...

- Zato što ne znaš koliko te voli - prekinula ju je Sara.

- Oh, Saro šta sada da radim? - zavapila je.

~ 70 ~

Kada bi barem bila sigurna u to što joj je Sara govorila! Vilijem joj nikada to na glas nije rekao, a da bi se iznad njene glave uklonio oblak nesiurnosti baš joj je to trebalo da čuje od njega.

- Razgovaraj sa Vilijemom - predložila je.

- Ne znam da li ću moći, nakon svega. Toliko toga se ružnog desilo između nas dvoje za tako kratko vreme da ne znam...

- Hej, nemoj da budeš takav pesimista. Imaš još dovoljno vremena da ispraviš stvari i napokon počneš da uživaš u svom medenom mesecu.

- Volela bi da si u pravu - priznala je iskreno.

- Naravno da jesam - osmehnula se Sara, ovoga puta zaista ubeđena da će se Vilijemov i Lilejnin odnos popraviti.

- Hvala ti. Čujemo se - rekla je Lilejn i prekinula vezu.

Ustala je sa kreveta, sa namerom da se obuče, sačeka Vilijema i pokuša da razgovara sa njim.

*** - Šta ti je to na licu? - zapitala je Lilejn Vilijema kada ga je videla, kasno te večeri, u sobi. Ispod oka je imao crvenu oteklinu. Čitav dan ga je čekala i zbog toga je postala veoma nervozna.

- Ništa - okrenuo je lice od nje. Lilejn je sinulo odjednom.

Desilo se ono čega se ona plašila.

- Išao si da potražiš Pedra, zar ne?

- Neko je morao da ga nauči pameti - odbrusio je, bes koji je osećao prema tom čoveku jasno se ogledao u njegovom glasu. Imao je sreće što sam uspeo da se obuzdam...

- Vilijeme, nisi to trebao da radiš - prišla mu je. Želela je da vidi kolika je njegova povreda, ali je on i dalje skrivao lice od nje. Otišao je do dvoseda i seo.

- Nisam mogao da dozvolim da neko dira moju ženu i da prođe nekažnjeno - glas mu je zvučao posednički. ~ 71 ~

- Tvoje vlasništvo niko ne sme da pipne - uvređeno je rekla i okrenula se od njega.

Kako je mogao, nakon prošle noći, da tako govori o njoj!?

Osećala se kao stvar, a ne kao voljena žena. Ponovo se zapitala da li je on sposoban za takva osećanja. Zašto joj nikada nije rekao da je voli, ako je to zaista tako osećao. Zašto nije zatražio od nje da izgovori te reči, ako mu je bilo stalo.

Nekoliko trenutaka kasnije osetila je njegove ruke na svojim ramenima.

- Nisam mogao da dozvolim da te povredi i da misli da može da se izvuče - rekao je mnogo nežnijim glasom. - Kada samo pomislim šta je moglo da se desi... - zastao je.

- Lilejn, ne znam šta bi uradio da se to desilo - priznao joj je iskreno.

U glasu mu se jasno osetilo da je potresen i da mu je veoma teško da pričao o tome.

To je raznežilo i omekšalo Lilejnino srce. Okrenula se prema njemu i naslonila glavu na njegove grudi. Upleo je prste u njenu kosu i privukao je u svoj zagrljaj.

- Zašto mi nisi rekao da si unajmio detektiva?

- Zato što bi pomislila da želim da te špijuniram - rekao je. Zapravo, u početku sam to zato i uradio - priznao joj je iskreno.

- Znala sam - rekla je i odvojila se od njega. - Neprestano imam utisak da želiš da me poseduješ - okrenula je glavu od njega.

- Lilejn...

- Ne mogu da razgovaram više o tome - odmahnula je rukom.

- Umorna sam i previše iscrpljena da bi mogla da podnesem još jednu raspravu.

- Kada bih ti objasnio zašto sam to uradio, možda bi mogla da me shvatiš.

- Možda, ali ne večeras. Idem da se istuširam i posle toga da spavam - okrenula se od njega i otišla u kupatilo.

~ 72 ~

Kada se vratila u sobu, Vilijem je ležao na njenom krevetu.

Nije se pobudila protiv toga, već je legla pored njega. Nakon nekog vremena osetila je kako se njegove ruke pomeraju i polako počinju da je maze. U tišini su se okrenuli jedno prema drugom i počeli da se ljube. Reči su samo bile izvor nesporazuma između njih.

Dodirima i poljupcima su jedino umeli da pokažu ono što su osećali jedno prema drugom i zato su im se prepuštali u potpunosti.

Vodili su ljubav te večeri, a potom iscrpljeni ali srećni zaspali čvrsto zagrljeni.

*** Lilejn je ležala kraj Vilijema. Bilo je jutro i ona je bila budna, ali nije otvarala oči. Nije znala šta bi mogla da mu kaže. Shvatila je da njih dvoje jedino umeju dobro da se slože u krevetu. Nedostajale su im reči, sa kojima bi mogli da premoste jaz, koji se jasno osećao između njih.

Osetila je kako se Vilijem pomera, ali je i dalje držala oči zatvorene praveći se da spava.

Vilijem se pridigao, oslonio na lakat i pogledao u njeno usnulo lice.

- Oh, Lilejn kada bi samo znala koliko te volim - prošaputao je i nežno prstima prošao preko njene kose.

Lilejn je osetila kako joj je srce brže zakucalo. Jedna suza joj se iskrala ispod zatvorenih kapaka i krenula duž njenog lica.

- Kako mogu to da znam ako mi to govoriš dok spavam - rekla je i otvorila oči.

- Zato što se plašim da ti to kažem kada si budna - priznao joj je i nežno je pogledao.

- Plašiš se?

~ 73 ~

- Prvo sam se plašio da to priznam i samom sebi. A kasnije, kada sam te video sa Pedrom, mislio sam da je kasno da ti to kažem - bolna grimasa se pojavila na njegovom licu.

Lilejn se i sama pridigla i oslonila na lakat gledajući ga pravo u oči.

- Ali, kako si me zaprosio? Kako si me pitao da budem tvoja žena kada nisi bio siguran...

- Moje srce je to znalo i pre nego što sam ja toga postao svestan. Lilejn, ja nikada pre tebe nisam bio zaljubljen. Kako sam onda mogao da znam kako to izgleda, šta osećam za tebe. Znao sam samo da želim da budeš moja, da ja budem tvoj.

- Oh, Vilijeme zašto mi to nisi pre rekao? - suze su ponovo zablistale u njenim očima. Bile su to reči koje je želela da čuje od njega. - Toliko toga se ne bi dogodilo da si samo...

- Ne bi bila sa Pedrom? - sumnjičavo ju je zapitao.

U njegovim očima je videla strah. Znala je da mu je bilo stalo do tog odgovora. I on sam je morao da se oslobodi nekih sumnji.

- Nisam ni bila sa Pedrom... bar ne onako kako ti misliš...

- Ne lažeš me, Lilejn?

- Ne - nežno ga je pomazila po licu.

- Ali, šta se to onda desilo, zašto si postala tako gruba, šta si to čula kada si se tako promenila?

- Čula sam Šilu kako govori da si se venčao sa mnom samo da bi se lakše dokopao pozorišta i da bi me iskoristio - priznala mu je i od stida koji ju je obuzeo, jer je poverovala u te, sada je znala besmislene, reči, spustila glavu.

Vilijem ju je uhvatio za bradu i podigao je.

- Tvoj venčani poklon je trebalo da bude pozorište. Trebao sam da ti ga dam u jutro nakon prve bračne noći. Tvoj otac je to znao. Obećao sam mu to.

- Oh, Vilijeme, tako te volim - prošaputala je kroz suze koje su ponovo počele da joj kvase obraze.

~ 74 ~

- Lilejn, molim te ne moj da plačeš - zamolio ju je kada ju je uzimao u naručje.

- Ali, tako sam te povredila, nepravedno optužila... - onda se setila šta joj je Sara ispričala. - U novinama se povlače naša imena i to sve zbog mene i moje...

- To nije zbog tebe. Pedro im je javio te vesti, a oni su samo napravili nekoliko slika i sklopili priču.

- Bila sam tako glupa, tako ljubomorna. Možeš li da mi to oprostiš?

- Naravno draga. Naravno da mogu.

- Hvala ti, ljubavi.

- I ja sam bio ljubomoran - imao je želju da joj sve prizna, da joj kaže kroz šta je sve prolazio proteklih nekoliko dana. - Sam sam organizovao onu zabavu, jer nisam znao kako da te zadržim pored sebe. Svakog dana kada si odlazila sa Pedrom mislio sam da te gubim zauvek.

- Nisi me izgubio nijedne sekunde. Čak i kada sam mislila da te mrzim i prezirem, zato što si me prevario i izdao, i tada sam bila samo tvoja.

- Od, draga moja - počeo je da ljubi njene usne od uzbuđenja i od radosti što su napokon uspeli da reše sve nesporazume.

- Volim te - promrmljala je u njegovo uho, želeći da i sama čuje te reči od njega.

- I kada bi ceo svet nestao i pretvorio se u prah i pepeo, ostala bi samo moja ljubav koju osećam za tebe - govorio joj je to dok ju je gledao u oči, jer je želeo da mu veruje, da zna da je to što joj je rekao istina.

kraj

~ 75 ~