Alison Smit - Isplanirani brak by Bibliotekarka

Alison Smit

Megan Kej je uzela ključeve sa komode i još jednom odmerila svoj odraz u ogledalu koje je stajalo kraj ulaznih vrata u kuću. Na sebi je imala trenerku i pamučnu majicu sa kratkim rukavima. Bilo je neobično za nju da odlazi sportski odevena u restoran na ručak, ali tog dana nije imala volju ni za čim, a posebno za doterivanjem. Tog jutra je jedva prisilila sebe da uradi kraću jutarnju gimnastiku u sobnoj teretani i da se istušira. Odmerila je svoju dugu kosu vezanu u nizak rep i namrštila se. Brajan nije voleo kada je ona vezivala kosu i sada bi joj, kada bi je video, verovatno skinuo gumicu i raspustio njenu kosu boje meda da slobodno pada po ramenima. Pomislivši na njega ponovo je osetila onu istu težinu u telu sa kojom se tog jutra probudila. Trebalo joj je nekoliko sati da bi se pokrenula, nije smela da razmišlja o njemu i o budućnosti jer ju je to uznemirivalo. To je neprestano ponavljala u sebi kao pokvarena traka, ali su joj misli odlazile na drugu stranu, hrlile su ka Brajanu. Izašla je iz kuće i otišla do automobila. Daljinskim upravljačem je, otvorila kapiju i potom sela u “Mercedes” koji joj je Brajan dao na korišćenje i pokrenula ga. Nakon dvadesetak minuta vožnje se zaustavila. Parkirala je automobil dva bloka dalje od restorana u kome je trebala da se nađe sa svojom prijateljicom, Ališom. Imala je potrebu da svoje telo fizički izmori, jer je verovala da će jedino na taj način, kada bude bila umorna, prestati da misli. Nastavila je da hoda, ali kako su njeni koraci bili brži, tako su se njene misli sve više komešale, slagale jedna na drugu i pravile haos u glavi. Kada je ušla u restoran već je bila potpuno rastrgnuta mislima i prilično neraspoložena. Ališa ju je dobro odmerila kada joj se Megan pridružila za stolom. Duga kosa boje meda joj je bila vezana u nizak rep. Bila je sportski obučena, ali joj držanje tela nije bilo takvo. Ramena su joj bila povijena, a pogled tup, bezizražajan. - Ne izgledaš dobro - rekla je nakon što ju je poljubila u obraz i ponovo sela na svoju stolicu. Megan je sela preko puta nje. Još više se oneraspoložila zbog takvog njenog komentara.

- Nisam očekivala da ćeš mi ti zameriti što sam obukla trenerku, znam da je trebalo da... - Nisam govorila o tvojoj odeći - prekinula ju je Ališa. Bilo je očigledno da je Megan sva rastresena, pa je znala da će morati da joj objasni šta je želela da kaže da se ona ne bi bezrazložno ljutila na nju. Ti izgledaš loše. Zabrinuta sam za tebe. Da li se osećaš dobro? - Jednako kako izgledam - slegla je ramenima i duboko, tužno uzdahnula. - Šta se događa sa tobom? Kakav je to uzdali? - Ališa se još više zabrinula. - Kada bi znala kakav je haos u mojoj glavi, onda bi ti bilo jasno da ne postoji jednostavan način da ti kažem kako mi je . - Počni od samog početka - blago se osmehnula Ališa. - Ne postoji početak od koga bi mogla da krenem da pričam. Ne znam ni sama kada sam počela ovako da se osećam - Megan je pretpostavljala da će svojoj prijateljici delovati veoma zbunjujuće i pomalo kontradiktorno ono što je nameravala da joj kaže. I ona je sama bila veoma rastrzana između razuma i želja koje su se iznenada pojavile. - Da li mogu da ti pomognem? Da li je posao u pitanju? Tvoji roditelji? - Sa radnjom je sve u redu. Roditelji su dobro, čula sam se sa njima pre neki dan, planiraju da dođu u Toronto, kod mene u posetu za mesec dana - malo je oklevala, pa dalje nastavila. - U pitanju je Brajan i moj brak sa njim. Nijedna od Ališinih pretpostavki nisu bile tačne. Začuđeno je raširila svoje bademaste oči, jer nije očekivala da joj to kaže. - Ta epizoda u tvom životu će uskoro biti završena. Ističe godinu dana vašeg ugovora o braku - a onda ju je pogledala ispod oka. - Da li ti je on pravio neke probleme? - pitala ju je to iako nije verovala daje tako nešto moguće. Brajan je bio sjajan čovek sa kojim je Megan bila u dobrim odnosima. - Ništa slično. Ališa ju je sa strpljenjem posmatrala iako je u njoj rasla radoznalost. Megan je poručila hranu i sačekavši da ode konobar nastavila da govori. - Ja nisam sigurna da želim da se razvedem.

Bilo je to priznanje koje je zaista potpuno šokiralo Ališu. Nekoliko puta je zbunjeno trepnula, a potom naglas rekla. - Znala sam da nije trebalo da spavaš sa njim. Imali ste dogovor i trebalo je da se držite tog dogovora - odmahnula je glavom nekoliko puta. - Prekršili smo ga, ali to nije najgore. Za mesec dana ističe ugovor koji smo sklopili i na samu tu pomisao ja se rastužim... - težina u telu joj se ponovo pojačala, a želja za hranom je nestala. Gubila je volju za bilo čim na samu pomisao da će se razvesti od Brajana. - Megan, reci mi samo da se to nije dogodilo više od jednom? - Ališa je odjednom shvatila da joj njena prijateljica nije bila dovoljno iskrena. Megan je bilo potrebno dosta vremena da bi se za nekoga vezala. Ona i Brajan su provodili mnogo više vremena zajedno nego što joj je ona to govorila. Megan je spustila glavu. - Gotovo svake večeri... - priznala joj je, a onda je podigla glavu i sa više uverenja nastavila da govori. - Bio je ranjiv nakon dedine smrti. Meni je trebala pažnja i nežnost i... jednostavno se dogodilo. Nastavili smo da provodimo večeri zajedno jer nam je to tako odgovaralo. Oboma nam je prijala bliskost i pažnja koju smo jedno drugom pružali. - Vezala si se za njega - shvatila je Ališa. - Nisam ni razmišljala o tome dok nije otišao na put. Nema ga tri dana u kući i ja ne znam kako da se ponašam kada se vrati. Bliži se kraj ugovora i on će sigurno hteti da ga ispoštuje. Kao što i ja, sa jedne strane, želim da ga ispoštujem. - Oh, Megan - Ališi je bilo jasno u kakvu situaciju je njena prijateljica samu sebe dovela. - Ti dobro znaš da ja nisam želela da se udam, niti za njega niti za bilo koga. Brak je institucija u koju ja ne verujem. - Alion je uspeo da te nagovori da se udaš za njega - podsetila ju je Ališa, koja ni tada nije mogla da poveruje da ju je on tako lako u to ubedio. - Nisi imala srca da odbiješ njegovu ponudu.

Ališa je, iako joj je Brajan od samog početka bio veoma simpatičan, mislila da je Megan pogrešno postupila. Verovala je da nije trebala da pristane na dogovor sa njim. - A zar bi ti imala? Njegov deda je imao poslednju želju, da mu se unuk oženi pre nego što umre. Mislim da je veoma plemenito od Brajana što je to i hteo da mu ispuni. - Ali to nije bila prava ženidba, već... - Svejedno - prekinula ju je Megan. Ona nije mislila da je u Brajanovom postupku bilo ičega lošeg. - Gregori nije saznao da je to bila laž i umro je spokojan. To je i bila Brajanova najveća briga. Nije želeo da rastužuje svog dedu, jer, s obzirom da su mu roditelji poginuli, on je bio njegova jedina porodica. Doktor veruje da mu je to, što se tako dobro osećao od kada je saznao da se Brajan oženio, i produžilo život za nekoliko meseci. - Nije, ipak trebalo da pristaneš na taj dogovor - ponavljala je Ališa, jer je bila ubeđana u to. - Nisam imala mnogo izbora. Uostalom, znaš da sam sa novcem koji sam dobila spasila svoj stan od hipoteke. Kada se ugovor okonča, Brajan će uplatiti poslednju ratu i više neću imati dugova. - Da - potvrdno je klimnula glavom. Ališa se prisetila koliko je njena prijateljica bila očajna zbog finansijske situacije i mogućnosti da izgubi radnju i stan. - Srećom radnja je sada počela ponovo dobro da radi... ali... - Ali si sada sebi samo zakomplikovala život. - To jesi u pravu - složila se sa njom Megan. - Ne znam šta da radim. Pitam se, s obzirom da je njegov deda preminuo, da li je više potrebno da izigravamo srećno zaljubljeni par? Možda bi, kada se vrati sa puta, trebalo da se iselim iz njegove kuće?! - iako je na to više puta pomišljala nije to njemu spominjala. Ipak, to je bilo najlogičnije da uradi. Naročito zbog činjenice da ju je pozvao samo kada je stigao u Njujork i posle joj se više nije javio. Njegovo nejavljanje joj je samo još više pojačalo nervozu i nesigurnost. Brajan je bio otišao u Njujork na sajam računara koji se tamo održavao. On je imao fabriku za izradu kompjuterskih čipova, a Njujorški sajam računara i opreme je bio jedan od najvećih u svetu. - Da li si ti zaljubljena u njega? - Ališa ju je prestravila sa tim pitanjem i trgala je iz razmišljanja.

- Naravno da nisam zaljubljena - brzo je rekla. - Zašto si tako nešto pomislila?! - Megan se branila. - Ne znam. Brajan je sjajan momak i u njega bi se svaka žena lako zaljubila. - Ali ne i ja. Znaš da ne verujem u ljubav - opomenula ju je Megan. - Ja sam se prosto navikla na njegovo društvo i na njegovu pomoć... toliko da mislim da će mi biti teško da se od toga odviknem. To su jedini razlozi zbog kojih mi sve ovo teško pada. - Ti si imala loše iskustvo sa Redom, a ovo sa Brajanom ne mora tako da se završi. - A kako bi moglo?! - naoštrila se Megan. - Upoznala sam ga kada je zajedno sa bivšom devojkom došao u moju radnju da izabere nakit za njenu sestru. Potom sam ga videla još nekoliko puta u svojoj radnji. Kupovao je nakit, ja sam mislila da to radi za svoju devojku. On mi je potom rekao da je raskinuo vezu sa njom i da su to što je kupovao uglavnom bili rođendanski pokloni za svoje prijateljice. - Možda je samo želeo tebe da vidi - ubacila se Ališa. - Sumnjam da je to bio razlog, jer znam da Brajan ima zaista mnogo prijateljica. Jedna od njih je Suzan, koju ne mogu očima da vidim namrštila se setivši se te nametljive devojke. Njoj ni činjenica da je on oženjen nije bila dovoljna da prestane da mu se nameće i udvara odmahnula je glavom ne želeći više da razmišlja o njoj. Nastavila je svoje izlaganje. - Kada je jednom ušao u radnju čuo je moj razgovor sa bankarom, pozvao me na ručak i onda mi predložio da se udam za njega uz određenu novčanu naknadu koja bi pokrila moje dugove. Za dve nedelje smo se venčali a da gotovo ništa nismo znali jedno o drugom. Napamet sam učila podatke koje mi je davao o sebi, da ne bi pogrešila pred njegovim dedom. To sasvim sigurno nije normalan početak jedne veze. A ono što ne počne normalno, ne može dobro da se završi. I onda je odjednom postala svesna da mora da ode iz Brajanove kuće i to što pre. Ona više nije imala tamo šta da traži. A on joj je svojim nejavljanjem to i poručivao. Konobar im je poslužio jelo, ali Megan nije nikako mogla da počne da jede. Bila je kao na iglama. Misao da bi što pre trebalo da se iseli iz Brajanove kuće ju je sve više opsedala. Bilo joj je neprijatno da ostavi svoju prijateljicu samu u toku ručka, i samo iz poštovanja i pristojnosti je još uvek sedela za stolom.

- Zar nisi gladna? - Ne baš, uzeću nekoliko zalogaja - viljuškom je šarala po tanjiru. Uzela je jedan zalogaj. Hrana je bila veoma ukusna, potom je uzela još nekoliko zalogaja. Ališa je bila završila sa ručkom, i ona je odmah odložila svoj pribor iako nije završila jelo. Bila je nestrpljiva da što pre ode kući. - Šta misliš da uradiš? - posle nekog vremena zapitala ju je Ališa jer je primetila da je nervozna do krajnih granica. - Spakovaću danas svoje stvari i vratiću se u svoj stan. Počeću da punim kofer koji sam otvorila i ostavila ga tako. - Hoćeš li da ti pomognem? - Ališa nije želela da je ostavi samu jer je Megan delovala nekako izgubljeno. - Ne, sama ću. Ona je želela da poslednje sate u Brajanovoj kući, provede sama.

*** Rastala se sa Ališom i potom, predomislivši se, otišla do radnje. Lea, radnica koja je radila u njenoj radnji nakita, ju je dočekala sa širokim osmehom na usnama. - Radnja je ponovo prazna - konstatovala je Megan sa nezadovljnim izrazom na licu. - Naprotiv - uveravala ju je Lea. - Pre samo nekoliko minuta je bilo toliko mušterija... - širila je ruke i smeškala se. - Moraćeš da obnoviš seriju onih minđuša - pokazala joj je rukom na prazan prostor na kome su te minđuše bile stajale. - Imam u kući nekoliko pari već završenih, doneću ih - odkako je Brajan otišao Megan je radila predano i napravila dosta nakita. - Odlično. Ja sam se obradovala ovom kraćem zatišju jer sam želela da popijem kafu. - Pridružiću ti se - rekla je Megan. Od kada se, hodajući od restorana prema automobilu, predomislila za pakovanje i napuštanje Brajanove kuće, počela je da koristi svaki izgovor da bi što kasnije počela sa tim. Nakon nekoliko minuta držala je šoljicu kafe u rukama i razgovarala sa Leom o izmenama koje su trebale da naprave u radnji. Misli su joj lutale i bilo joj je krivo što ne može da prati Leu, jer imala zaista izvrsne predloge. Na kraju je rekla. - Dajem ti odrešene ruke - imala je potpuno poverenje u tu devojku, koja je već tri godine radila kod nje. Lea je imala kratku plavu kosu koju je često ukrašavala šnalicama, koje su činile da izgleda mlađe i još ljupkije. Osmehnula se zadovoljno, a onda sa nedoumicom rekla. - Ali ti si to uvek sa mnom radila i znam da ipak... - Ti imaš toliko dobrih ideja da bi bila velika šteta da ih ne realizujemo. - Možemo to zajedno da uradimo. Svaka sugestija je dobrodošla. - Ja nisam dobro raspoložena i mislim da bih ti ti bila sama velika smetnja - priznala joj je Megan. Jedino što je njoj tih dana prijalo je bilo pravljenje nakita u tišini svoje radionice.

I tada joj je Lea postavila pitanje koje je htela da joj postavi čim ju je ugledala na vratima radnje. - Da li si dobro? - Ne bih umela da ti odgovorim na to pitanje - okrenula je očima. Zaista nije imala nijedan razlog da se loše oseća, ali uprkos tome ona je neprestano osećala neku teskobu koja joj nije dozvoljavala da se slobodno smeje i priča. - Da li mogu nekako da ti pomognem? - Ne, Lea. Hvala ti - uhvatila ju je za ruku. A potom ustala sa stolice. Problem je lične prirode i moram sama da ga rešim. Kada je izgovorila te reči više nije imala izgovora zbog kojih bi još duže odlagala povratak kući. Vrata radnje su se otvorila. - Pauza je završena - našalila se Lea, a Megan se tek primetno osmehnula. - Vidimo se - rekla je Lei dok je ona ostala da uslužuje mušteriju koja je ušla unutra.

*** Megan je parkirala “mercedes” u blizini samog ulaza u kuću. Prešla je nekoliko stepenika i otključala ulazna vrata. Ostala je nekoliko trenutaka u tom položaju razmišljajući da li da uđe u kuću ili da ode u baštu i provede neko vreme u njoj. Bili su to poslednji dani leta, vreme kada sunce gubi na svojoj jačini i kada nežno svojom toplotom miluje telo. Megan je volela, kada bi se u poslepodnevnim časovima vratila iz radnje, da ode u baštu, legne na ležaljku i pusti neku tihu, prijatnu muziku uz koju bi se opuštala. Često je uzimala knjige i čitala, čekajući da se Brajan vrati sa posla da bi mogli zajedno da večeraju. Ti dani su joj se sada činili kao jedni od najsrećnijih koje je provela u svom životu. Trgla se i odmahnula glavom. Nije bilo moguće da je ona razmišljala tako, ukorila je samu sebe. U to vreme se ponašala kao žena-domaćica koja je počinjala da živi tek kada bi joj se muž vratio sa posla. Jedva je čekala da dođe kući iz radnje, da se istušira, i umesto Kendal, njihove domaćice, spremi ručak ili večeru za Brajana. Nije nigde izlazila. Sećala se da joj je Ališa bila prigovorila da se zatvorila u kuću i da je uopšte ne viđa. I bila je u pravu. Potpuno se bila predala tom braku iako je znala da on nema budućnost. To su bili dani nakon Gregorijeve smrti. Brajan nije želeo da izlazi iz kuće, osim što je odlazio na posao, a ona je želela u svemu da mu udovoljava da ne bi osećao tugu zbog gubitka. Nedelju dana kasnije prvi put su vodili ljubav. Bila je to prava eksplozija strasti. Potiskivane želje su izbile na površinu i odnele ih na neslućena mesta zadovoljstva. Još na prvi pogled između njih se rodila privlačnost. Ta ljubavna magija se samo još više pojačala kada su počeli da žive zajedno. Dugo su se opirali tome, poštujući jedno drugo i ugovor koji su sklopili. A onda nakon jedne romantične večere, sve se odigralo veoma spontano, baš kao da je tako trebalo da bude. Još dok je palila sveće i razmišljala o tome da li je preterivala sa tolikim detaljima i da li će je Brajan pogrešno protumačiti u njoj se rađalo uzbuđenje.

A Brajan je pročitao sve te signale baš onako kako je trebalo, kako je ona to u dubini srca htela. On ju je želeo isto onoliko koliko i ona njega. Ušla je u hodnik i odložila torbu na komodu. Ubacila je ključeve u pletenu korpicu i zaputila se prema dnevnoj sobi. Iznenađeno je zastala kada je ugledala Brajana. Trebalo je da se vrati tek za dva dana. - Brajane?! - prosto nije mogla da veruje da gleda u njega. - Iznenađena?! - osmehnuo se i krenuo joj u susret. Jeza je prostrujala njenim telom kada ga je videla kako joj prilazi sigurnim koracima. Brajan je bio za glavu viši od nje, imao je nešto šira ramena i lepo držanje tela. Kosa mu je bila tamnosmeđa, trepavice guste i crne, a kontrast svemu tome su bile plave oči. - Prilično. Kada si doputovao? - Pre pola sata. - Da li si gladan? Kendal ima slobodan dan i nema ništa spremljeno za jelo - zapitala ga je i osetila se kao prava brižna žena. To ju je iznerviralo. - Sigurno si negde svratio na ručak i... - Ne želim da pričam o hrani - prišao joj je i poljubio je. Megan je istog trenutka osetila kako se plima uzbuđenja diže u njenom telu. Znak za uzbunu se uključio. Izmigoljila se iz njegovog zagrljaja i prošla nekoliko koraka dalje od njega. - Kako si putovao? Kako je bilo na sajmu? Da li si zadovoljan kako je sve prošlo? - zasula ga je pitanjima. Megan je još uvek bila pod utiskom misli koje joj tog dana nisu davale mira. Nije mogla tek tako da mu priđe i poljubi ga, kada je do pre samo nekoliko minuta razmišljala o tome da ode iz njegove kuće. - Zašto si pobegla od mene? - nije obraćao pažnju na njega pitanja. Videla je plamen stasti u njegovim očima i znala je da je njemu sada samo jedna misao u glavi. - Možda bi trebalo da se odmoriš... - uzmaklaje još jedan korak, ali joj Brajan nije dozvolio dalje da ide. Osetila je iza sebe deo zida od kamina. On je svoje ruke, obgrlivši je, oslonio na taj zid i tako je zarobio. - Zar ti nisam nedostajao? Da li si mislila na mene? - sledila se kada je čula ta pitanja.

Iako su Brajan i ona vodili ljubav skoro svako veče nisu nikada razmenjivali nežne reči. Uglavnom su ćutali, ležeći jedno drugom u zagrljaju. - Pa... - nije znala šta da odgovori. Odjednom je bila dobila želju da se poigrava sa njim, testira njegovu ljubomoru i osećanja, ali se obuzdala. Tako nešto nije ličilo na nju. Nije imala razloga da ga pravi ljubomornim jer ništa dublje od fizičke privlačnosti nije osećala prema njemu, kao ni on prema njoj. - Znam da nisam. Jer da jesam bar jednom bi me pozvala - glas mu je imao optužujući ton. - Ti nisi zvao mene - izletelo je njoj. - Baterija na mobilnom telefonu mi se istrošila nekoliko sati po odlasku. Nisam imao punjač kod sebe - pokazao je glavom na policu na kojoj je stajao mobilni telefon priključen na punjač. - Pozvao sam te nekoliko puta na fiksni telefon, ali se uvek javljala sekretarica. A zašto ti mene nisi zvala? Nemam nijadan propušten poziv sa tvog broja. - Mislila sam da... - zaćutala je. Osetila je kako se živost vraća u njeno telo. Razlog zbog koga je nije zvao nije bio taj zato što to nije hteo. Nije bio u mogućnosti da joj se javi! Odjekivalo je u njenoj glavi u punilo njenu dušu slatkim osećajima. - Zašto nisi? - Zato što sam bila luda - nasmejala se i poljubila ga. Jedan poljubac je pokrenuo drugi, potom treći... Garderoba im se našla na podu, a njih dvoje su se našli nagi na fotelji kraj kamina. Brajan je veštim dodirima lako pronalazio njene erogene zone. Megan je sve više bila koncentrisana na uzbuđenje koje su u njenom telu izazivale njegove usne i ruke nego na misli koje su je opsedale tokom tog dana. Brajan je uvek znao da je odvede na “mesto” na kome bi zaboravljala na sve. Oboje su brzo doživeli vrhunac, željni jedno drugog. - Hmm... - smeškao se dok je laganim pokretima prstiju sklanjao kosu sa njenih leđa, da bi mogao nesmetano da je dodiruje po goloj koži. - Nedostajala si mi, znaš? - Mnogo? - Aha, svako veče. Nedostajao mi je ovaj zagrljaj nakon vođenja ljubavi. - Pa...

Megan se nikada nije najbolje snalazila u ljubavnim izjavama. Čak joj je bivši momak, Red, sa kojim je provela četiri godine u vezi to uvek zamerao. Govorio joj je da je pomalo hladna i da ne ume da bude spontana. To je sigurno i bio razlog zbog kojeg ju je prevario, ogorčeno je pomislila. Ta crvenoskosa devojka je zasigurno bila dobro ugrejala njihov krevet u kome ih je Megan zatekla. Prvo je tražila od njega da se iseli iz njenog stana, a potom je izbacila i taj krevet. Tek tada je mogla da nastavi da živi u tom stanu. I iako joj je Red, nakon što su prekinuli vezu, priznao da je pogrešio što je podlegao trenutku slabosti, ona nije mogla da mu oprosti prevaru. Bilo joj je teško nakon raskida sa njim, ali nije popustila pod njegovim molbama. - Znam, tebi nisam nedostajao. - Pa... - ponovo je započela rečenicu pa se zaustavila. - Nisam to rekla - na kraju je jedva nekako izustila. Sakrila je glavu iza njegovog ramena da ne bi mogao da joj vidi lice. Ni sama nije znala zašto joj je bilo tako teško da mu kaže da joj je nedostajao, kada je to bila istina. Pre samo nekoliko minuta su bili vodili ljubav i on je to mogao da oseti u svakom njenom poljupcu i dodiru. Prste je zaranjala u njegovu kožu, želeći da ga oseti što bliže sebi. Da je mogla upila bi se u njegovo telo. Usne je grčevito stiskala uz njegove ne želeći ni na sekund da se odvoji od njih. - Da li ti je hladno? - zapitao ju je nešto kasnije. - Pomalo - tela su već bila počela da im se hlade i ona je osetila prvi nalet hladnoće. - Hajdemo u krevet - podigao ju je u naručje i poneo prema spavaćoj sobi. Uneo ju je unutra i zastao kada je ugledao kofer na sred kreveta. Kofer je stajao rastvoren, ali u njemu nije bila složena nijedna stvar. Megan je primetila njegov iznenađen pogled. Polako ju je spustio na pod. - To je tvoj kofer - konstatovao je. - Da - potvrdila je i spustila glavu. - Planirala si negde da putuješ? - sklonio je kofer sa kreveta na pod, legao na njega i pozvao nju rukom da mu se pridruži. - Pa... - osećala se glupo jer je sve svoje rečenice započinjala na tako nesiguran način.

- I? - Htela sam da spakujem svoje stvari - odlučnijim glasom je rekla. Nakon tih reči više nije mogla da mu se pridruži u krevetu. Istina o tome ko su njih dvoje i kakav je njihov odnos zapravo ju je pljusnula u lice. Okrenula se i izašla iz sobe. Otišla je po svoje stvari i polako počela da ih oblači.

*** Za nekoliko trenutaka u dnevnu sobu je ušao i Brajan. Na sebi je imao bade mantil. - Htela si da spakuješ svoje stvari, jer si planirala negde da putuješ? - insistirao je da na to pitanje dobije odgovor. Megan nije bilo jasno zašto je to radio. I on sam je dobro znao da njihov ugovor ističe i da je vreme da ona ode. Jedino mesto na koje je mogla da ide je bio njen stan. - Ne daleko - ironično je rekla. Sa svojim pitanjima joj je samo još više otežavao. - Do svog stana. - Molim?! - Brajane, ne razumem zašto se praviš da ne znaš o čemu govorim raširila je ruke, a potom prste nervozno provukla kroz kosu. - Dobro znaš šta znači onaj kofer koji si video. Ugovor je istekao, vreme je da spakujem svoje stvari. On ju je u neverici gledao nekoliko trenutaka. - Zar je već prošlo godinu dana? Megan je bila iznenađena njegovim pitanjem. Ona je tačno znala vreme, pa čak i sat kada su sklopili ugovor, a potom i brak. Nije bilo moguće da je on na to zaboravio. - Ugovor ističe za mesec dana. - Mesec dana? - postavio je to pitanje više za sebe. Za trenutak se zamislio. - Da - potvrdila mu je. - Zašto si htela danas da spakuješ stvari? - Pa... - ponovo je krenula, a onda naljutivši se na sebe što je bila tako sva smušena i izgubljenja, što nije umela normalno da odgovori na njegova pitanja, počela brzo da govori. - Za mesec dana ili sada, sasvim je svejedno. Ono zbog čega smo sklopili taj ugovor je ispunjeno, a ovih mesec dana bi bili samo formalnost. Brajan se okrenuo od nje, neko vreme je samo ćutao. Kada ju je ponovo pogledao, Megan je bila svesna toga da mu se raspoloženje značajno promenilo. - A kada si planirala to da mi kažeš? Da se nisam ranije vratio sa puta, verovatno te ne bi zatekao u kući. Zar ne? - bio je besan.

I Megan je mogla da opravda taj njegov bes, jer je bio u pravu. Trebala je o svemu tome da razgovara sa njim, pa tek onda da napravi odluku. - Tako nekako - spustila je glavu. - Mislila si ranije da odeš?! - nasmejao se ironično. - Ne vidim više nijedan razlog zbog kog bi ustala u ovoj kući. Brajan je neko vreme samo ćutao pronicljivo posmatrajući njeno lice. - Ipak ćeš morati da ostaneš do kraja - najednom je rekao i inatno joj se iscerio u lice. - Da još mesec dana provedem sa tobom ovde u kući? - Megan je shvatila da to ne bi mogla da podnese. Ako je morala da ode o njega i da se rastane sa njim, bilo bi joj mnogo lakše da to odmah uradi. Pomisao da će ga gledati narednih mesec dana a da će joj svakog dana u glavi biti prisutne misli o rastanku, ju je užasavala. Ne bi mogla da podnese to mučenje. Morala je još u toku dana da ode od njega. - Po tvom izrazu lica bi mogao da zaključim da bi to za tebe bila kazna. Zar treba da te podsećam da si mi se pre samo nekoliko minuta bila potpuno predala?! - Brajanovo lice je bilo izmenjeno. Nikada ga nije videla takvog. - Trebao bi da se smiriš - ispružila je ruke ispred sebe u znak odbrane, jer joj se činilo da bi on svakog časa mogao da krene prema njoj. - Kako je moguće da posle ovog što smo večeras imali budeš tako hladna i proračunata?! - bio je počeo da viče na nju. Više se nije obuzdavao. U besu koji je osećao popustile su sve kočnice. - Nisam proračunata - zabolele su je te njegove reči. - Samo sam... samo sam... - pokušavala je da pronađe pravu reč i odbrani svoje ponašanje. - ...praktična. Vreme je da oboje nastavimo sa svojim životima. Ja nisam tvoja žena... - Ti jesi moja žena! - ispravio ju je grubo. Uhvatio ju je za ramena i gledao je pravo u oči. - Ali samo na papiru - podsetila ga je ona. - Moja si i to ćeš ostati - u njegovom glasu je osetila posesivnost i inaćenje.

- Brajane, ne želim da pravim probleme, ali zaista mislim da je mnogo bolje da sada odem... - Ako želiš da dobiješ ostatak novca iz ugovora, moraćeš da ostaneš - zapretio joj je i pustio njena ramena. Odaljio se od nje. - Ucenjuješ me?! - planula je i Megan jer nije očekivala da će on tako nešto reći. - Ne, nego te teram da ispuniš svoj deo ugovora. Tvoj potpis je na tom papiru, ti si pristala na sve uslove - podsetio ju je. - Brajane, hajde da se smirimo i da razgovaramo kao što smo i do sada raz... - Ja sam ti rekao šta imam. Ti odluči! - rekao je to i okrenuo se od nje. Zaputio se u gostinsku sobu u kojoj je on spavao pre nego što su prvi put vodili ljubav. Nakon tog dana, oboje su svako veče spavali u zajedničkoj spavaćoj sobi. Megan je gledala za njim, ne razumevajući šta se to dogodilo i zašto se Brajan tako ponašao. Imao je razloga da bude ljut na nju, ali ne i da bude tako grub i da je ucenjuje.

*** Ališa je nekoliko puta pokušavala da dobije Megan, ali joj je mobilni telefon bio isključen. Na kraju se odlučila da je pozove na kućni broj. Brajan se javio. - Oh, ti si se vratio sa puta - Ališa je zvučala zbunjeno i iznenađeno što ga čuje. - Da, očigledno je da me ovde niko nije očekivao - glas mu je pucao od ironije. - Pa... - zbunjeno je zastala ne znajući šta da kaže na taj njegov komentar. - Pretpostavljam da želiš da čuješ Megan - rekao je sumorno. - Da... da... - Ališa nije bila navikla da Brajanovo takvo ponašanje. Nije bio nimalo ljubazan i jedva je čekao da prekine razgovor sa njom. - Ona još uvek spava - zastao je, a onda dodao. - Ukoliko već nije otišla iz kuće - rekao je više za sebe, ali ga je Ališa čula. - Pozovi je malo kasnije. - Naravno... - rekla je, ali nije bila sigurna da ju je Brajan čuo jer je već bio spustio slušalicu. - Šta se sa njim događa?! - progunđala je Ališa i ponovo pozvala Megan na mobilni telefon. Na kraju joj je ostavila poruku na govornoj sekretarici. - Megan, javi se kada čuješ poruku. Spustila je mobilni telefon na sto i počela da razmišlja o svojoj prijateljici. Brajan se, na neki način, pojavio u pravom momentu u njenom životu. Bila je na ivici bankrota i u vrlo lošem emotivnom stanju nakon prekida veze sa Redom. On joj je predložio da se venča sa njim i bude godinu dana u braku sa njim u zamenu da otplati dug na hipoteku. Bio je to veoma primamljiv predlog, koji je Megan prihvatila i u njemu videla svetio na kraju tunela. Brajan je bio odgovoran i perspektivan mlad muškarac. Način na koji je on brinuo o svom obolelom dedi, vratila je Megan veru u dobrotu ljudi. Uneo je pozitivnu promenu u njenom životu i Ališa je shvatala zašto joj je bilo teško da se rastane od njega.

Uz to ona je verovala da je Megan zaljubljena, čak iako ona to nije želala da prizna. S obzirom da se isticanje ugovora bližio ona je znala da se njena prijateljica loše oseća i želela je da bude u uz nju. To što se nije javljala na telefon ju je zabrinjavalo. Trgla se iz razmišljanja jer je telefon zazvonio. Na displeju je pisalo Meganino ime. - Halo, Megan? Kako si? - Tek sada sam se probudila - bilo je prošlo jedanaest sati. Megan nije htela da spominje da je celu noć razmišljala i da je zaspala pred samo jutro. Ni sama nije znala zašto su joj nadolazeće suze gušile grlo i zašto se toliko tužno osećala. - Tako kasno? Da li si dobro? - Da. Sinoć sam kasno zaspala i... - prestala je da govori, jer joj je bilo bezveze da smišlja izgovore. Nije imala tajne pred Ališom, ona je bila njena najbolja drugarica. - Da li si se posvađala sa Brajanom? Javio se na telefon i bio je nekako čudan. - Hm... ne znam kako bih to nazvala. Brajan mi je tražio da ostanem do kraja isteka roka ugovora koji smo potpisali. Htela sam da odem, ali mi on to nije dozvolio. Zapretio mi je da neće isplatiti preostalu ratu za hipoteku. Zaista nisam očekivala tako nešto od njega. - Molim?! - nekoliko puta je zbunjeno zatreptala očima. Da je mogla da je vidi Megan bi shvatila koliko je bila iznenađena. - Ne razumem zašto je to tražio od tebe?! - Ni ja ne razumem - odmahivala je glavom Megan. - Da si samo videla kako mu je lice promenilo boju. Ne mogu da razumem njegovo ponašanje. - Zaista sam iznenađena. - I sada ne znam šta da radim... - Megan je sada bila mnogo više zbunjena nego prethodnih dana. - U meni sve kipti od besa. Želim da istog trenutka izletim iz ove kuće... - glasno i brzo je govorila, ali je odjednom zastala. - Ali se i bojim da to uradim jer ću se ponovo vratiti na početak - priznala je. Taj strah da će izgubiti prodavnicu je bio veoma intezivan. Osećaji besa i straha su bili pomešani u njoj. A onda je bes prevladao. - Volela bih da mogu da mu taj ček koji treba da uplati natrljam na nos. - Megan je osećala da vri iznutra. Nije mogla da veruje da će je Brajan uceniti.

Tek jutros kada se ustala je postala toga svesna kao i činjenice da je sve vreme imala pogrešno mišljenje o njemu. - Da li je bio pijan? - odjednom je sinulo Ališi. Samo tako je mogla da objasni njegovo ponašanje. - Ne - brzo ju je razuverila. - Brajan vrlo retko pije. Samo u posebnim prilikama. I do sada ga nikada nisam videla pijanog. - Njegovo ponašanje mi je veoma čudno - Ališa je htela da pronađe neko logično objašnjenje za njegovo ponašanje, ali nije ništa mogla da smisli. - Ne možeš da zamisliš koliko sam se ja iznenadila. Naprosto je neverovatno kakva je to promena bila. Volela bih da sam sve to samo sanjala. - Dođi kod mene na kafu, razgovaraćemo. Danas sam uzela slobodan dan. - To mi je sada jedino potrebno, da izađem iz ove kuće. Dogovorile su se da se vide za sat vremena u Ališinom stanu.

*** - Megan! - začula je Brajanov glas i zastala ispred ulaznih vrata. Nije joj se dopadala boja njegovog glasa sa kojom joj se obratio. Bila je posednička, kao da je on imao prava na nju. Okrenula se prema njemu i drsko izvila obrvu. Stavila je ruke na kukove i provokativno ga posmatrala. - Gde si se zaputila? - Gde sam se zaputila? - ponovila je pitanje za njim, ne verujući da se usudio da je tako nešto pita. - Da, dobro si čula - prišao joj je nekoliko koraka. - Od kada to tebe interesuje gde ja idem?! - odgovorila mu je pitanjem. - Od kada si odlučila da ne poštuješ ugovor koji smo sklopili spremno joj je odgovorio. Na sebi je imao samo bade mantil, što je bio znak da tog dana nije išao na posao. Njegovo telo ju je privlačilo i ona je samo brzim pogledom prešla preko njega. Skrenula je glavu u stranu jer nije želela da joj bilo šta remeti misli. - Hm... - namrštila se. - Pa nameravaš da me nateraš da ga poštujem do kraja, zar ne? - Ako bude bilo potrebe. - Brajane! - naprosto nije mogla da veruje da te reči prelaze preko njegovih usana. - Želim da znaš gde ideš i šta radiš. - Nemam nameru da ti se pravdam za svaki korak koji napravim pogledala ga je u oči. - Svakako ću saznati sve što me interesuje - inatio se on. - Kako si planirao da to ostvariš?! Da budeš moj čuvar? Moja senka? Ignorisao je njena pitanja. - Dobro znaš šta će se dogoditi ako ne budeš poštovala ono što smo se dogovorili. - Već si mi pretio - podigla je ruke u vis. - Ne moraš to ponovo da radiš. Dovoljno sam čula - negodujući je odmahnula rukom i okrenula se od njega.

- Gde si krenula? - Ako te toliko interesuje saznaj sam - značajno ga je pogledala preko ramena i potom izašla iz kuće. Osećalaje nalet negativne energije koja je pokuljala iz njegovih očiju i opekala njena leđa. To je još samo više ubrzalo njene korake i probudilo želju da se što brže udalji od njegove kuće.

*** Nikada nije brže vozila, u rekordnom vremenu je stigla do Ališinog stana. Uletela je u njega kao furija. - Izvoli uđi - njene reči su više zvučale kao eho kada je Megan prohujala pored nje. Sve vreme je uhćala. - Kako ga mrzim! - Mrziš ?! - Ališa je bila iznenađena. Nije očekivala takve reči od nje. - Pa... - odmahnula je glavom. - Nikoga nisam mrzela, ali mislim da bih njega mogla. Megan je nekoliko puta sedala na fotelju, ali bi brzo ustajala i pravila krug oko nje. Bilo je očigledno da je veoma uzrujana. - Šta se dogodilo? - Ah, ne možeš ni da zmisliš kakav je Brajan - počela je da govori. Imala sam potpuno pogrešno mišljenje o njemu. - Prepričala je njihov poslednji razgovor i čekala njenu reakciju. - Hm... pa... - oklevala je - imaš sasvim dovoljno elemenata da budeš ljuta za njega, ali da ga mrziš? - Ališa je okrenula očima. - Ali ti nisi videla njegov izraz lica, pa te oči... ubijao me je pogledom - Megan nije mogla da shvati da je njena prijateljica ne razume. Sigurno bi se i ona isto tako osećala na njenom mestu. - Posmatrao me je kao stvar, kao da sam objekat sa kojim on može da radi šta god poželi. Kao da me je kupio sa tim prokletim novcem! - Mislim da možda malo preteruješ - polako joj je to saopštila Ališa. Primetila je da kod Megan razum nije prevladavao u tim trenucima. - Preterujem?! - zabezeknula se. - Zaista misliš da preterujem? - pitala ju je ponovo nakon nekoliko trenutaka. Ališin izraz lica joj je dovoljno govorio. To ju je malo povratilo u stvarnost. - Verujem da si veoma razdražljiva ovih dana i da je to razlog zašto su se tvoje emocija tako razgalile. - Jesam razdražljiva - spustila je glavu. Sela je na fotelju preko puta Ališe i umirila se. Iako je i dalje osećala veliku netrpeljivost prema Brajanu i njegovom ponašanju, znala je da mora da se umiri. Takvo ponašanje nije njoj priličilo. - U pravu si. Treba malo da ohladim glavu.

- Naravno. Sigurno je i Brajan veoma nervozan, verovatno zbog posla i da je zato tako reagovao. - Možda si u pravu. - Videćeš da će se to sve srediti - tešila ju je. - Ako je moguće - neodlučno je odmahnula glavom. - Nemoguće je da se Brajan tako ponaša. Sigurna sam da će ti se izvinuti zbog svog ponašanja - Ališa je u to bila uverena. - Ne očekujem da se to dogodi, ali bilo bi dobro, jer ne znam kako bi pod ovakvim pritiskom živela sa njim mesec dana pod istim krovom oslonila je glavu na naslon fotelje i zatvorila oči. - Biće sve u redu - uveravala ju je. - Hoćeš li da skuvam kafu ili čaj? Ališa je nije ponudila ni sa čim kada je došla zbog Megan i načina na koji je ona ušla u stan. - Čaj od lipe. Dobro će mi doći da se malo smirim. - I ja ću popiti jedan - ustala je sa fotelje i otišla do kuhinje da skuva čaj.

*** Megan nije bila sigurna da je Brajan kod kuće jer nije primetila uključeno svetio. Polako je otključala vrata od kuće i ušla u hodnik. Nije htela da uključi svetio, već je na prstima počela da se šunja. Nadala se da Brajan, ako je u kući, neće čuti njen ulazak. Primetila je da slabo svetio dolazi iz pravca tepezarije i umesto da se popne na stepenice i ode u spavaću sobu, zaputila se u trpezariju. Išla je polako, trudeći se da ne napravi nijedan šum. Najednom je vrisnula. Osetila je nečije snažne ruke na ramenima i počela da se otima. - Pusti me, pusti me! Brajan ju je pustio i upalio svetio. - Ja sam, ja sam - umirivao ju je tihim glasom: - Brajane, šta to radiš? - preplašila se. Bila je ubeđena da je neki provalnik. - Hteo sam da te iznenadim - njegov blagi osmeh na usnama je za nju bio veoma zbunjujući. - Da me iznenadiš? - tek tada je pogledala u pravcu trpezarije. Ugledala je ukusno postavljen sto i upaljene sveće. - Ovako je romantičnije - ponovo je ugasio svetio. - Brajane... - Megan je bila ostala bez reči. Tog dana se nije nameravala da se vrati u kuću sve dok nije pao mrak. Svašta je očekivala da će zateći u kući, ali ne i romantičnu večeru. - Iznenađena sam - prošaputala je. - Da li ti se dopada? - Da... ali... - To je način da ti se izvinim za svoje grubo ponašanje - nežno je obuhvatio njena ramena. Bilo je baš onako kako je Ališa pretpostavila da će biti. Ona joj je rekla da Brajan nije mogao sve vreme da se pretvara i da bi do sada primetila da je on loš čovek. I bila je pravu, razneženo je gledala u svece koje su bile izgorele do pola. Sigurno ju je dugo čekao. - Da li si gladan? - osmehnula se. - Jer ja jesam - uhvatila ga je za ruku i povela prema stolu. - Nisam jela ceo dan. - Sigurno sam ja kriv za to - neraspoloženo je rekao. - Žao mi je što sam bio grub prema tebi - nežno ju je poljubio u vrat, a potom u obraz.

- I ja sam bila gruba - priznala je ona. Osećala je ogromno olakšanje zbog njegovog priznanja i izvinjenja. - Voleo bih da se to nije dogodilo - priznao joj je. - I ja - oslonila se na njegovo rame. Brajan ju je zagrlio, a potom je odvojio od sebe i pomogao joj da se smesti u stolicu. - Pretpostavljam da si sam spremao večeru. Jer je Kendal i danas slobodna. - Sasvim sam - potvrdio je. - Špagete? - Nisi morala mnogo da pogađaš - otvorio je poklopac sa činije. - To je jedino što umem da skuvam. - To jeste možda jedino jelo koje znaš da skuvaš, ali ga ti odlično praviš. U ovoj kući se jedu najbolje špagete u gradu. - Da li to znači da se ne ljutiš više na mene? - Brajanu je to bilo veoma važno. - Ne ljutim se. Samo mi je žao što smo dozvolili da do te svađe dođe. Megan je osećala da se jedna nit prekinula. Bila je ubeđena da Brajan i ona imaju savršen odnos, prepun razumenjava. I iako nije bila zaljubljena u njega, čak je i razmišljala o tome da bi on mogao da bude dobar životni partner. Ona, koja nije verovala u brak ili bilo kakvu dugu vezu, počela je da misli da bi sa Brajanom tako nešto bilo dostižno. Ali nakon svađe koju su imali to njeno mišljenje se sasvim promenilo. - U pravu si. Previše sam nervozan u poslednje vreme. - Da i ja sam. Nijedno od njih nije priznalo razlog svoje nervoze. Megan je znala da je baš on i brak koji je trebao uskoro da se okonča njena najveća briga, ali nije znala šta je mučilo Brajana. - Da li je na poslu sve u redu? - zapitala ga je između zalogaja. - Da... uglavnom... - neodređeno jerekao. Megan je to shvatila kao potvrdu svoje sumnje. Imao je problema na poslu i zbog toga se agresivno ponašao. - Zaboravio sam nešto - najednom je rekao i ustao od stola. Otišao je do muzičkog uređaja i pustio muziku. Zvuci pesme “Stranac u noći” su zagolicale Meganine uši. Milina se razlila njenim

grudima. Iako je stavila samo nekoliko zalogaja u usta, odjednom više nije bila gladna. Ustala je sa stolice. - Da li si za ples? Brajan joj je prišao i zagrlio je. - Kod tebe volim to što uvek daš pravi predlog - šaputao je u njenu kosu. Lagano su se kretali u ritmu muzike, koju su oboje voleli. Bila je to pesma koja je svirala na radiju kada su se prvi put sreli u njenoj radnji. Oboje su se toga sećali, jer je ta muzika nežnih nota još samo više rasplamsavala njihova osećanja i misli. - Šta još voliš kod mene? - Mnogo toga - uzdahnuo je. - Mnogo? - terala ga je priča. Prijalo joj je da joj govori lepe stvari. - Volim kako mirišeš - duboko je uzdahnuo. - Voliš moj parfem - nasmejala se. - Volim miris tvoje kože - ispravio ju je. - Tako je nežna i glatka prstima je prelazio preko njenog ramena. - Volim kada se ježi pod mojim dodirima. Spustio je poljubac na njeno rame. Tvoje izražajne oči me uvek opčine. U njima mogu da pročitam ono što želiš da prećutiš. - Nije fer. Ja ne umem da pročitam tvoje skrivene misli - sakrila je glavu na njegove grudi. Tako joj je prijao taj osećaj. Njegove grudi su bile najlepše mesto za njenu glavu. Posle tako napornog dana prepunog napetosti prijao joj je osećaj olakšanja i sigurnosti koju je pronašla pored njega. - Ako me pitaš šta želiš da znaš ja ću ti odgovoriti - spremno je rekao. Megan se udrvenila u njegovom zagrljaju. Kako je rekao te reči njoj je istog trenutka kroz glavu prošlo pitanje, koje ju je uplašilo i koje nikako nije smela da mu postavi. Htela je da ga pita da li je voli. Misli koje su počele da joj naviru su je uznemiravale i ubrzavale njen puls. Želja da sazna odgovor na pitanje i strah od tog odgovora držali su njene usne poluotvorene, ali bez glasa koji bi silazio sa njih. Počela je da oseća otkucaje srca u glavi i imala utisak da je hvata laka vrtoglavica. Snažno je zatvorila oči i nekoliko puta odmahnula glavom.

- Ne želiš ništa da me pitaš? - nežno je rukama prešao preko njenih ramena i prstima počeo da joj mazi vrat. Njegov dodir je uvek mogao da otera sve njene misli i sumnje. Kada bi vodila ljubav sa njim ona bi zaboravljala na sve i bila svesna samo njihovih nagih tela. - Ne. Želim da vodim ljubav sa tobom - podigla je glavu i poljubila ga. Prijatni uzbuđujući trnci su počeli da struje njenim telom. Što ih je bilo više, to su se konfuzne misli udaljavale iz njene glave, ostavljajući za sobom jedva čujni eho. - I ja želim da vodim ljubav sa tobom. Njegov glas pun požude rasterao je poslednje reči, ostali su samo predivni osećaji koji su poput talasa zapljuskivali njeno telo. Osetila se laka poput pera kada ju je Brajan podigao u naručje i poneo prema spavaćoj sobi. Megan je volela da sluša njegovo mrmljanje dok ju je strasno ljubio. Retko kada je uspevala da razume to što je govorio, ali nije bilo ni potrebno da čuje jer su njegovi strasni poljupci govorili više od reči. - Ne mogu više da izdržim - rekao je kada ju je spustio na postelju. Prekrio je njeno telo i uzeo je. Brajan bio nežan i strpljiv ljubavnik i Megan je samo na trenutak ostala zatečena brzinom kojom ju je uzeo. Osetivši kako se zadovoljstvo širi njenim telom, obgrlila je ruke oko njegovih ramena i uskladila svoje pokrete sa njegovim. I kao i uvek do tada, potpuno se prepustivši impulsima koje su diktirala njihova tela, oboje su zajedno doživeli vrhunac. - Volim kada ležiš ovako stisnuta uz mene nakon vođenja ljubavi poljubio ju je u kosu. - Aha - složila se sa njim, osmehnuvši se. Napetost je potpuno nestala iz njenog tela. Tog dana je mislila da će pući od besa i nervoze koji su joj razarali telo, a nekoliko sati kasnije ležala je u krevetu sasvim opuštena. Nije mogla ni da pretpostavi da će se tako nešto dogoditi. Htela je da pita Brajana šta ga je nateralo da promeni mišljenje, ali se predomislila. Nije želela da kvari tako lepo veče. Razgovaraće o tome sutra ili narednih dana.

*** - Brajane... - osmehivala se Megan. Nije mogla da ne oseti milinu u grudima kada ga je videla kako joj donosi doručak u krevet. U ruci je nosio poslužavnik. - Mislio sam da si gladna. - I bio si u pravu - gledala je u tost namazan sa džemom i sok. Bio je to doručak kakav je ona volela. Prijala joj je Brajanova pažnja. - Ja sam se probudio ranije i doručkovao. Nisam želeo da te budim jer si čvrstvo spavala. Megan nije mogla da prestane da se osmehuje. Pružila je ruku prema njemu i nežno pomilovala njegovo lice. To je bilo dovoljno da se Brajan pokrene i poljubi je. Bio je to slasan poljubac koji je zahtevao niz novih. - Mmm, mislim da ću ostati gladna - rekla je Megan dok je svoje ruke obavijala oko njegovog vrata. Brajan se nakon tih reči odvojio od nje. - To neću moći da dozvolim - uzdahnuo je. Megan je videla da se sa mukom odvojio od nje. Seo je na stolicu pored kreveta. - Zašto ti nisi otišao na posao? - zapitala ga je kada je pogledala na sat. Bilo je prošlo devet sati. - Otkazao sam neke sastanke. Hteo sam da provedem neko vreme sa tobom. Ona je završila doručak, a potom ustala iz kreveta. Htela je da ode u kupatilo da se istušira. Pomerila je kofer u stranu kako bi mogla da uzme garderobu iz plakara. - Pomoći ću ti da vratiš kofer u plakar - rekao je Brajan i uzeo kofer. - Nema potrebe - zaustavila ga je Megan - i ona je uhvatila kofer svojim rukama. - Vratiću ga nazad... - Nema potrebe, Brajane. - Zašto? - Svejedno ću morati da složim svoje stvari u njega. Neću moći odjednom da sve spakujem i prenesem u stan. Mislim da će biti bolje da već ove nedelje počnem da paku...

- Ti i dalje planiraš da pakuješ svoje stvari?! - trgao je kofer iz njenih ruku, a ona ga je začuđeno pogledala. - Pa... naravno... - Ja sam mislio da si ti promenila mišljenje! - Kako to misliš da sam promenila mišljenje? - nije mogla da razume ono što je govorio. - Nemam šta da menjam - slegla je ramenima. Rastanak je bio neminovan. Nakon isteka ugovora njih dvoje više nisu imali šta da traže jedno kraj drugog. - Zar ćemo ponovo o tome da se raspravljamo?! - Brajane, ne razumem te - Megan je zaista bila u čudu. I u tim trenucima joj je bilo veoma žao što nije mogla da mu čita misli. Baš bih volela da zna šta se to nalazilo u njegovoj glavi. - A ja ne razumem tebe! - besno je bacio kofer na pod. - Šta to radiš? - šokirano je gledala u njega. - Ako nameravaš da se iseliš iz kuće pre nego što istekne ugovor... preteći ju je gledao. - Dobro znaš šta ja mislim o tome. - Znam, čula sam šta si juče imao o tome da kažeš. Nadala sam se da si se urazumio i promenio mišljenje. - Nisam. - Da li si ti svestan da me ucenjuješ?! - Megan više nije mogla da izdrži i proderala se na njega. - A da li si ti svesna da ako se ne budeš držala dogovora da nećeš moći da otplatiš hipo... - Znam, znam - podigla je ruku u vis da bi ga sprečila da govori. Nije mogla tu rečenicu da čuje još jednom. Bila je previše uvredljiva na te reci koje su je terala na postupke zbog kojih bi kasnije verovatno zažalila. - Onda ćeš... - Ne - zaustavila ga je. U njoj se rodila snaga, a nju joj je davao bes. Onda ćeš ti izaći iz moje sobe - rekla je i pogledala ga popreko. Ako je već morala da poštuje taj ugovor, nameravala je da ispunjava sve njegove klauzule doslovno. - Naše sobe - ispravio ju je. - Ne, nego moje sobe. Ako želiš da poštujem ugovor, onda ćeš i ti morati to da radiš. U njemu ne stoji da sam obavezna da spavam sa tobom i da delim sa tobom postelju.

Brajan ju je ćutke gledao, nije očekivao to od nje. - Zapravo - oči su joj zlobno zacaklile. - U ugovoru piše da mogu da imam vezu, da normalno vodim svoj ljubavni život, ali da ga držim u tajnosti. Da li se sećaš? To je bio moj uslov. - Šta hoćeš sa time da kažeš? - Hoću da te podsetim da se dobro sećam svake stavke iz ugovora i da ću napokon da počnem da ga primenjujem kako treba. - Megan, zabranjujem ti da, dok si moja žena... - Mislim da ne možeš da mi zabraniš! Megan se nije uplašila kada je Brajan preteći krenuo prema njoj. Napravila je i ona korak prema njemu i prkosno isturila bradu. To je Brajana još više iznerviralo. - Neću dozvoliti da se tako ponašaš sve dok nosiš prezime Kej. - Meni nije stalo do tvog prezimena. Znaš da sam ga uzela samo da bi tvoj deda bio uveren u naš brak. Mogu već danas da ga promenim. - Megan... Megan... - Brajan je stajao vidno iznerviran i siktao, ali ništa više od njenog imena nije silazilo sa njegovih usana. Okrenuo se od nje i izleteo iz sobe. Potom se vratio i uzeo kofer koji je bio bačen na pod i odneo ga sa sobom. - Oh, Bože - zavapila je očajno Megan kada je Brajan izašao iz njene sobe. - Šta se krije u glavi ovog čoveka?! Zašto se tako ponaša? Zašto me toliko povređuje?! - sela je na krevet i stavila glavu u ruke. Nadolazeće suze su joj stezale grudi i grlo, ali se nisu slile niz njene obraze. Dale su samo sjaj njenim tužnim očima. Sklonila je ruke i stavila ih pored tela. Sedela je tako neko vreme a onda se pokrenula. Otišla je u kupatilo da se istušira.

*** Iako osećaji tuge i bespomoćnosti nisu isčilili iz nje ona se ipak osećala drugačije nego pre nego što je otišla u kupatilo. Primamljiva pomisao joj je davala snagu da se kreće, da misli, da živi. Prišla je telefonskom aparatu i uzela slušalicu u ruku. Broj koji je pozvala još uvek je bio u njenom sećanju iako je prošlo mnogo vremena od kada ga je poslednji put birala. Iako je bila ubeđena da nikada više neće okrenuti taj broj, ova situacija je menjala sve. Začula je pospani muški glas. Bila je zaboravila da je on voleo duže da odspava, ali nije osećala grižu savesti što ga je probudila. - Halo, Red. - Megan?! - prosto nije verovao da čuje njen glas. - Da, ja sam. - Učinilo mi se da još uvek sanjam. - Da li sam te probudila? - Nije važno. Drago mi je da si me pozvala - u njegovom glasu mogla je da oseti da je bio iznenađen njenim pozivom i da se sigurno pitao zbog čega ga je zvala. - I meni je drago što te ponovo čujem - jedva je prevalila to preko svojih usana. - Nadam se da nisi previše iznenađen što me čuješ - brzo je dodala slađim glasom. - Ne, ne... - nije govorio istinu, ali Megan nije bilo briga zbog toga. - Htela sam da te pozovem da odemo zajedno na kafu. Dugo se nismo videli... ja sam razmišljala o onome što si rekao... - Naravno - obradovao se Red. - Kada god ti budeš mogla. Ja se još uvek bavim pisanjem i imam dovoljno slobodnog vremena. - Danas posle podne? - U koje vreme? - U pet. - U našem kafiću? Megan je progutala knedlu. Taj kafić više nije mogla da zove tim imenom, zapravo u njemu nije bila od kako su njih dvoje raskinuli vezu. Ali pomisao na Brajana joj je davala snage da nastavi sa svojom zamisli. - Da, tamo. Vidimo se - Ona je htela da prekine vezu, ali je čula njegov glas. - Megan, zaista mi je drago što si me pozvala.

- To je samo kafa i... razgovor između dvoje prijatelja. Nemoj previše da očekuješ. - Da, naravno. Samo sam hteo da kažem da mi je drago što ću te ponovo videti. - Vidimo se, Red - rekla je Megan i prekinula vezu. Ona nije mogla da kaže da joj je drago što će ga ponovo sresti. Ipak on je bio jedini muškarac koga se setila da mi mogao da joj pomogne da ostvari svoju zamisao.

*** Megan nije mogla da ode na sastanak sa Redom, a da se pre toga ne vidi sa Ališom. Sve što je više razmišljala o onome što je planirala da uradi, sve više je uviđala da je to velika greška. Ipak, nije odustajala od toga, nešto jače od razuma ju je teralo da to nastavi da radi. - Drago mi je da si se mene setila i pozvala me na ručak - rekla je Ališa kada joj se pridružila za stolom u restoranu u kome su često ručavale. - Sve moje kolege su zauzete i morala bi da ručam sama. - Ne znam da li će ti i dalje biti drago kada budeš čula razlog zbog koga sam te pozvala. - Mislila sam da je razlog to što si gladna - našalila se Ališa, a Megan se tek osmehnula. - Šta se sada dogodilo? - Danas u pet sati posle podne ću se videti sa Redom - rekla je na brzinu i pratila promene na njenom licu. - Sa Redom?! - Ališa je ostala zgranuta. Megan joj je potvrdno klimnula glavom. - Ali zašto? Naterao te je na to - samo tako je mogla da objasni to što joj je Megan saopštila. - Ne, ja sam njega pozvala. - Sada sam još zbunjenija. Ti ne prestaješ da me iznenađuješ. - Znam da je glupost to što sam uradila, ali isto tako ne nameravam da odustanem od svoje namere. - Želiš ponovo da budeš sa Redom?! - Ališa naprosto nije mogla u to da poveruje. - Da li si ti imala amneziju i zaboravila šta ti je on uradio? Red te je prevario sa... - Ne moraš da me podsećaš - odmahivala je rukom. Iako nije želela da to spominje, Megan je primetila da joj to više ne smeta kao ranije. Kada bi pomislila na to da ju je Red prevario sa tom devojkom, nije osećala bol, niti razočaranje. On je bio muškarac koji je pripadao njenoj prošlosti, kao i osećanja koja je gajila za njega. - Mislim da ću morati - bila je uporna Ališa. Ona je planirala da je odgovori od tog suludog susreta. - Ne treba da brineš zbog Reda i mene. Ne osećam više ništa prema njemu.

- Znam, ponovo te je ubeđivao da te voli i da ti treba da razmisliš jod jednom o svemu... - Ališa, radim to da bih se inatila Brajanu. Red me uopšte ne interesuje - prekinula ju je Megan i ponovo iznenadila svoju prijateljicu. - Jutros smo se posvađali i ja... - nije mogla da joj opiše osećanja koja su je terala da to uradi. I sumnjala je da i kada bi uspela da joj ih opiše da bi je Ališa razumela i podržala. - Megan, ja zaista ne znam šta se sa tobom događa u poslednje vreme - priznala je Ališa. - Zbunjuješ me svojim ponašanjem. - I sama sam ponekad zbunjena - nesigurno se osmehnula Megan. - Znam da ne možeš da podržiš ovo što radim, ali sam morala sa tobom to da podelim. Ališa je ćutala neko vreme, a onda je ozbiljnim glasom zapitala prijateljicu. - Da li si svesna koliko to sve komplikovano može da bude? Ko zna šta iz tog susreta može da proizađe. - Znam. - Plašim se samo da ćeš biti povređena - nežno je svojom šakom prekrila njenu koja je stajala na stolu. - Ja sam sada povređena. Kasnije možda osetim olakšanje. - Ah, Megan... - slegla je ramenima Ališa. - Nadam se da si u pravu. - Znam da se detinjasto ponašam, ali to je jače od mene. Ne mogu jednostavno da dozvolim Brajanu da bude kako on želi. - Oboje se detinjasto ponašate - Ališa je htela da joj kaže da je razlog tome to što su oboje zaljubljeni jedno u drugo i što kriju svoja prava osećanja. Ćutala je jer je znala da bi njena prijateljica odmah porekla te reci. - On je sve započeo. Ja sam i previše ponosna da bi se sada povukla. - Znam. Hajde da poručimo hranu. Potpuno sam zaboravila zašto sedimo za ovim stolom kada si mi rekla šta nameravaš da uradiš našalila se Ališa. Megan se osmehnula. Bilo joj je drago što njena prijateljica, bez obzira što nije podržavala ono što je nameravala da uradi, nije je ni osuđivala. Baš to je bilo ono što joj je u tim trenucima bilo potrebno.

*** Red je ustao sa stolice kada ju je ugledao. Megan je na sebi imala belu košulju i suknju. On je voleo kada je ona nosila garderobu bele boje jer je izgledala mlađe i svežije u njoj. Megan je sasvim slučajno obukla tu kombinaciju, ali je Red to protumačio kao povoljan znak. - Ne znam da li je to zato što te dugo nisam video, ali mi se čini da si lepša nego pre. - Hvala ti, Rede - pružila mu je ruku, ali ju je on privukao prema sebi i utisnuo poljubac u njen obraz. Megan se osmehnula. U tim trenucima je shvatila da je u potpunosti prebolela Reda. Dodir njegovih usana na svom licu je doživela kao dodir tkanine svoje ešarpe koju je imala oko vrata, potpuno bez ikakvih osećanja. - Drago mi je što si me pozvala. Dugo se nismo videli. Imam toliko toga da ti pričam. Red je odmah počeo da govori i samo na kratko bi prestajao kada bi ga Megan prekidala i ubrzo bi nastavljao. Megan se, nešto kasnije, pogledavši na sat iznenadila. Dva sata je sedela sa Redom. Vreme joj je brzo prošlo jer je Red zaista bio dobar sagovornik. Megan je mogla da mu pronađe mnogo drugih mana, ali nikada za njega nije mogla da kaže da nije šarmantan i zanimljiv. - Knjiga koju sam nedavno počeo da pišem je o izgubljenoj ljubavi koja biva ponovo pronađena - naglasio je te poslednje reči. - Zar ti ne pišeš naučno-fantastične romane? - uzela je šoljicu kafe u ruke i otpila gutljaj. - Roman jeste naučno-fantastičan ali je glavna tema izgubljena ljubav. - Mislim da ćeš razočarati svoje čitaoce - Megan namerno nije želela da mu stavi do znanja da je razumela tajnu poruku koju je pokušavao da joj prenese. - Oni će sigurno očekivati malo više akcije, a malo manje ljubavi. - Trebalo bi da ga završim do kraja godine - nije više ništa komentarisao. Znao je da se Megan mora da bude strpljiv. - Poslednjih nedelju dana pre nego što budeš predao rukopis nećeš izlaziti iz stana - nasmejala se Megan.

Setila se kako je jednom tri dana pisao bez prestanka, nije spavao samo je povremeno uzimao hranu. - Ne znam zašto ali tek pred sam kraj uvidim šta je loše, šta treba da ispravim i onda... - Znam - smejala se prisetivši se kako ga je hranila dok je on neprestano gledao u monitor i kucao. Na kraju je prosula supu na tastaturu jer se i ona zagledala u tekst koji je pisao i onda su se tome oboje smejali. Po izrazu na njenom licu mogao je da shvati da je se priseća događaja iz prošlosti. - Ima toliko lepih sećanja, zar ne? - Da - potvrdno mu je klimnula glavom, a onda se namrštila. Jer sva ta lepa sećanja su uvek bila u senci tog jednog ružnog događaja. - Da li je kafa dobra? - najednom je promenio temu, jer je video da je njeno raspoloženje nestalo. - Da. Rede, zaista sam uživala u tvom društvu danas - rekla je Megan i ustala od stola. - To znači da ćemo se ponovo videti. Video je dvoumljenje na njenom licu, pa je požurio da kaže. - Naravno, samo kafa i razgovor. Voleo bih da ponovimo ovo. - Javiću ti se. - Čekaću tvoj poziv - Red ju je ponovo poljubio u obraz i Megan mu je uzvratila. Okrenula se od njega i lakim koracima se zaputila prema izlazu iz kafića i parkingu. Sada je bila spremna da se vrati u Brajanovu kuću. Bila je odsutna tog celog dana, sigurno se pitao gde je i sa kim je.

*** Megan je bila u pravu, jer ju je Brajan čekao u kući kao zapeta struna. Kada je ušla u dnevnu sobu i rapoloženo mu poželela dobro veče, njegovo lice se još više smrklo. - Ne deluje mi da će biti dobro veče - pronicljivo ju je posmatrao. Megan je znala da je njemu najviše iritantan njen vedar osmeh, zato se još jače osmehnula. - Ne treba da budeš tako neraspoložen, Brajane. Sigurno je to zato što si ceo dan zatvoren u kući. - Za razliku od tebe. - Da. Zar ne primećuješ koliko sam dobro raspoložena. Za to je bilo dovoljno samo da izađem sa svojim prijateljima. Trebao si ti isto to da uradiš - drsko je rekla. - Sa prijateljicom, ili sa prijateljem? Megan je jedva čekala to pitanje. Nadala se da će joj ga postaviti. - Sa prijateljem. Dugo se nismo videli i oboma nam je veoma prijao taj susret. - Da li tvoj prijatelj zna da si ti udata žena? - Brajan nije mogao da sakrije ljubomoru i neraspoloženje. - Ne. - Onda ti to i nije neki prijatelj kada nisi mogla da budeš iskrena prema njemu - odmeravao ju je prekornim pogledom ispod gustih, skupljenih obrva. - Nije bilo potrebe da mu spominjem ovaj brak kada će on za manje od mesec dana prestati da postoji. Brajan ju je ćutke odmeravao. Megan je u jednom trenutku imala utisak da će krenuti prema njoj, ali je on u poslednjem momentu promenio pravac kretanja i zaputio se u gostinjsku dobu. Vrata su se za njim zalupila sa treskom. Megan se zadovoljno osmehnula. Već sada je znala, da će se ponovo videti sa Redom. Uživala je u tome da Brajanu povređuje mušku sujetu. Neko je tom nadmenom i uobraženom muškarcu morao da pokaže gde mu je mesto.

Mogla je da zamisli kakva će njegova reakcija tek biti kada bude saznao da je taj muškarac Red. Očekivaće od njega da pozeleni od besa. Osveta je bila slatka. Sa tim mislima uputila se u svoju spavaću sobu.

*** Megan je pred samo jutro sanjala da Brajan ulazi u njenu sobu, da seda na njen krevet i da je nežnim dodirima budi. Otvorila je oči i shvatila da se Brajan ne nalazi pored nje. Nekoliko puta je trepnula i potom rukama prošla po telu, po mestima na kojima ju je on u snu dodirivao. Osetila je prazninu u rukama i u srcu. Ustala je i otišla u kupatilo da se istušira, ali dugo vremena nije mogla da izbriše taj osećaj sa kojim se probudila. Ušla je u trpezariju. Tamo nije zatekla Brajana. Iako nije želela Megan nije mogla da se otrgne utisku da je kuća prazna bez njega. - Da li da vam spremim tost? - zapitala ju je Kendal. - Ne, hvala - nije osećala glad, šta više, osećala je mučninu na samu pomisao na hranu. - Nešto drugo? - Ne, Kendal nisam gladna. - Bledi ste. Da li se dobro osećate? - brižno ju je zapitala. - Dobro sam - osmehnula se. - Samo sam loše spavala i loše sanjala. Otišla je u dnevnu sobu i uključila televizor. Shvativši da televizor neće uspeti da zaokupi njene misli, otišla je u svoju sobu i obukla se sa namerom da ode do radnje. U radnji je bilo dosta mušterija i Megan se priključila Lei kako bi joj pomogla. Razgovor sa ljudima, komplimeti koje je dobila za svoj rad uspeli su da skrenu njene misli sa Brajana. - Svakog dana je sve bolje - hvalila se Lea, dok su pile kafu. Bilo je zatišje u radnji. - Marketinška kampanja koju smo uradili je bila odličan potez. - Da - složila se sa njom. Ali tu kampanju ne bi mogli da urade da Brajan nije otplatio deo hipoteke, zbog čega joj je banka odobrila novi kredit sa kojim je mogla da plati reklame, pomislila je Megan. - Možda ćeš morati da zaposliš novu radnicu. Mislim da uskoro neću moći sama.

- U pravu si - tog dana je zaista bila gužva u radnji, a Lea joj je govorila da je svakog dana tako. Ona nije mogla da postigne sve to sama. - Objavi oglas na internetu. - Trebalo bi da sastavimo tekst oglasa kako bi se javile samo osobe koje su kvalifikovane za ovoj posao. - Uzeću hemijsku olovku i papir - Megan je izvadila to iz ladice i stavila na sto. Ubrzo su napisale tekst. - Možeš to da objaviš - nakon što je izgovorila te reči, vrata radnje su se otvorila. Ugledala je Reda. Bila je zatečena njegovim dolaskom. Primetila je da i Lea gleda u njega začuđeno. Nakon što ih je pozdravio prišao je bliže Megan. - Nadam se da ti ne smeta što sam svratio ovde. - Ne, naravno. . - Dopada mi se kako ste sredile prostor - gledao je oko sebe. - Taj kompliment u potpunosti treba da bude upućen Lei - ali Lea se već bila okrenula i otišla u zadnji deo radnje i nije čula njene reči. - Svratio sam jer sam se nadao da ću te ovde zateći. - I? - zapitala ga je jer je bio zaćutao. - Pitao sam se da li bi htela da ideš sa mnom na jezero? - Na jezero? - predlog je bio potpuno neočekivan. - Pa... ne znam šta da ti kažem... - Mislio sam da se prošetamo pored jezera i veslamo čamcem po jezeru. Vremenski uslovi još uvek to dozvoljavaju, uskoro će jesen i više neće biti prijatno voziti se u čamcu. Megan je razmišljala neko vreme, a onda odlučila da prihvati njegov predlog. Što je više vremena provodila van Brajanove kuće to se bolje osećala. - U redu. Kada si planirao to? - Može već sutra posle tri. - Odgovara mi. - Vidimo se sutra, Megan - pozdravio se sa njom i zadovoljan izašao iz radnje.

Megan je još neko vreme bila sa Leom, a potom je krenula kući. Nameravala je da kada se vrati, ode u svoju radionicu i tamo provede neko vreme. Gledajući izložen nakit dobila je dosta novih ideja koje je htela da realizuje.

*** Umesto da se prvo prošetaju, Red joj je predložio da odmah iznajme čamac i da se provozaju. Jezero je imalo plavo-zelenu boju, a dosta opalog lišća se nalazilo na njegovoj obali. Megan je pogledala u vis prema krošnjama drveća i naježila se. Pomislila je na predstojeće dosadne jesenje kiše, na hladno vreme i činjenicu da će za tri nedelje biti razvedena od Brajana. Odmahnula je glavom, nije želela da je tako ružne misli okupiraju. Jer dan je bio lep, sunčan i topao. Sunčeva svetlost se prelamala na lišću koje je bilo počelo da žuti i davalo mu zlatnu boju. Jesen je umela da bude i lepa, prepuna boja i toplog, blagog sunca. Red je napravio nekoliko snažnih zaveslaja i oni su se otisnuli od obale. - Dopada mi se tvoja ideja da dođemo na jezero - rekla mu je nakon nekog vremena. Voda kao da je odnosila njenu negativnu energiju i ona je bila počela da se opušta i uživa. Red je neumorno veslao, želeći da se odalje što dalje od obale. Megan je pomisila kako joj je to veoma romantično i to mu je rekla na glas. - Kad smo bili zajedno nikada nismo bili ne jezeru... - rekao je Red sa kajanjem u glasu. - Nemoj o tome da govoriš - Megan nije želela da se priseća njihove veze već da se opusti i ni o čemu ne razmišlja. - Samo želim da kažem da sam se malo više potrudio, kasnije se ne bi dogodilo... - Red - prekinula ga je. - To je ostalo u prošlosti. - Da li si sigurna? - Megan nije videla kako se njegove oči šire, a iz njih kulja nada. - To je deo prošlosti. U sadašnjosti nema prostora da se ispravljaju greške. - Nisi u pravu - bio je prestao da vesla. - Prednost je to što sada znamo gde smo grešili. To može da nam pomogne da ostvarimo vezu kakvu smo oduvek želeli.

- Red, ja ne mogu da zaboravim da si me ti prevario. Na žalost više nikada ne bi mogla da imam poverenje u tebe - te reci su porušile sve njegove nade. - Nadam se da me bar ne mrziš zbog toga što sam uradio - rekao je nakon nekog vremena. - Ne mrzim te - osmehnula se. - Ne bi to sada smela da ti kažem kada si me odvezao tako daleko od obale - našalila se Megan, a Red je odmah prihvatio tu šalu. - Mogao bih ovu situaciju da iskoristim na više načina. - Kao na primer? - smeškala se. - Mogao bih da od tebe izvučem svakakva obećanja. - Kao na primer? - ponovila je. - Da me pozoveš na ručak ovih dana. - Obećavam - rekla je glumeći strah. - Hm... mogao bih da nastavim - napravio je izraz lica kao da smišlja neku pakost. - Nemoj da preteruješ sa zahtevima. Možda ću ja na kraju morati da skočim u vodu i zaplivam prema obali - oboje su počeli da se smeju. Megan je, s obzirom da je i sama malo veslala, bila umorna, baš kao i Red kada su stigli do obale. - Mogli bi da sednemo na klupu da se odmorimo - predložio je Red, a Megan je to odmah prihvatila. - Sunce polako počinje da zalazi - Megan se mnogo duže nego što je planirala zadržala na jezeru. - Da li si gladna? - Pomalo. - Hoćeš li da odemo na večeru? Megan je pomislila da je Kendal sigurno nešto spremila za večeru, a i bila je previše umorna da bi još ostajala napolju i zato je odbila Redovu ponudu. - Neki drugi put. - Megan, iznenađena sam što te vidim ovde? - trgao ju je ženski glas. Ona je okrenula glavu u desnu stranu i ugledala Suzan. Lice joj je istog trenutka promenilo izraz lica. Suzan je bila Brajanova prijateljica. - Da - smušeno je rekla. - Uživaš u poslednjim danima sunca - odmerila je Reda koji je sedeo pored nje.

- Da - ponovo je potvrdno klimnula glavom. - Drago mi je što sam te videla - trudila se da zvuči ljubazno iako joj to nije polazilo za rukom. Potom je ustala sa klupe. Red je ustao za njom. - I meni je drago - ne obraćajući pažnju na to što su njih dvoje želeli da odu ona je stala pred Reda i pružila mu ruku. - Suzana. - Red - zbunjeno je rekao. - Megan je uvek u društvu zgodnih i interesantnih muškaraca provokativno ga je odmeravala. - Bilo mi je drago što sam vas upoznao - rekao je Red i zaišao je u širokom luku. Megan i on su ubrzali korak da bi se što pre udaljili od nje. - Ko je bila ta žena? - Neko koga mi nikada nije prijatno da vidim - negodujuće je okrenula očima i požurila prema svojim kolima. - Bilo mi je zaista prijatno danas sa tobom - rekao joj je kada joj je otvorio vrata od njenog automobila. - I meni je. - Sećaš li se šta si mi obećala? - ponovo se našalio Red jer mu se nije dopadalo to što joj se raspoloženje potpuno promenilo. - Sada kada sam na kopnu to sve mogu da poreknem - prihvatila je šalu. - Ah, nadao sam se da će biti drugačije. Ipak, očekujem da me pozoveš na ručak. - Verovatno ću te pozvati - rekla je i zatvorila vrata. Mahnula mu je pre nego što se udaljila sa parkinga.

*** Megan je bila nasmejana kada je ušla u kuću. Nije želela da joj neprijatan susret sa Suzan pokvari dobro raspoloženje koje je imala tog dana. Zato je odbacila ružne misli i prisećala se prijatnih trenutaka koje je provela sa Redom. Ušla je u trpezariju. Večera je već bila postavljana, a Brajan, koji je sedeo za stolom, je završavao obrok. Ona nije bila primetila da se u njenoj kosi nalaze dva sitna, suva lista, ali zato on jeste. Ustao je sa stolice i odmah joj je prišao. Megan se na trenutak uplašila jer je pomislila da će je udariti. Trgla se i povukla unazad. Ali već je bilo kasno. Brajan je svojim spretnim rukama već bio izvukao lišće iz njene kose. - Interesantno - rekao je zagledan u lišće u svojoj ruci. - Šta to? - Mislio sam da ti spavaš u svojoj sobi, ali si ti ipak veče provela u nekoj šumi. - Ne veče, nego dan - ispravila ga je. - U šumi? - Ne tiče te se - drsko mu je odbrusila. - Sa kim si bila, Megan? - Sa prijateljem - bila je tajanstvena jer je znala da ga to strašno nervira. - Da li taj prijatelj ima ime - stajao je pored nje, a Megan je odjednom bila ostala bez moći da se pokrene. - Nije važno. - Meni je veoma bitno. Reci mi njegovo ime - uhvatio ju je za ruku i stegao ju je. - Brajane, to me boli. Gledao ju je nekoliko trenutaka a potom pustio njenu ruku. I taman kada je mislila da će se odaljiti od nje, Brajan se spustio do njenih usana i poljubio je. Poljubac je bio grub, ali je u Megan izazvao uzbuđujuće trnce. Iako je imala nameru da ga odgurne od sebe, ona mu je ipak uzvratila na poljubac. Brajan ju je ljubio dok joj nije nestalo daha. Počelo je da joj se vrti u glavi. I kako je bio naglo počeo da je ljubi, tako je i prestao.

- Da li te tvoj prijatelj ljubi ovako? Megan prvih nekoliko sekundi nije razumela šta ju je zapitao. - Molim? - Budi iskrena, Megan. Da li te i on ovako ljubi? - Od njega ne bih mogla da očekujem ovakvu grubost - prstima je prešla preko usana koje su joj bridele. - Aha! - ponovo joj je prišao. - Kažeš da sam ja grubijan?! - Videla je da je besan i znala je da je preterala sa provokacijama. Megan je osetila strah. Znala je da mu se neće moći da odupre ako ponovo bude krenuo da je poljubi. Gledao je u njene usne nekoliko trenutaka, a potom se okrenuo i izašao iz trpezarije. Megan je sela za sto, ali više nije osećala glad. Nešto kasnije kada se smirila, naterala je sebe da večera.

*** Nekoliko dana kasnije, Megan je na svom noćnom stočiću pronašla pozivnicu za zabavu. Bila je to zabava u čast svih onih koji su učestvovali u nedavno održanoj dobrotvornoj akciji. Brajanova kompanija je učestovala u toj akciji, pa su on i ona su bili pozvani. Potražila ga je u dnevnoj sobi. Kendal joj je rekla da je u on u svojoj radnoj sobi. Sedeo je za radnim stolom i nije ni podigao pogled sa papira koje je čitao kada je ona ušla unutra. To njegovo ignorisnje ju je vređalo i bolelo. Isto tako to ju je teralo da mu još više prkosi. - Brajane, ja ne želim da idem na ovu zabavu - pokazala mu je pozivnicu koju je ostavio u njenoj spavaćoj sobi. Stavila je pozivnicu na sto. Tek tada je podigao svoj sumorni pogled i zaustavio ga na njoj. - Ni ja ne želim - osorno je rekao. - Ali moram da se pojavim tamo. - Ti idi, a ja... - nije bila raspoložena da to veče deli lažne osmehe. Sve teže je podnosila život sa njim pod istim krovom i još teže se prisiljavala na osmeh. - Obavezna si da ideš sa mnom. Znaš to. - Zabava je večeras, ja nisam isplanirala ništa da obučem i... - Sigurno ćeš se snaći - nehajno je rekao. Spustio je glavu i ponovo počeo da pregleda papire. - Naravno, ne treba ni da kažeš - počela je ona ironično. - Ako ne odem sa tobom na zabavu nećeš ispoštovati ugovor do kraja. - Drago mi je da ti je to jasno - nije je gledao. Megan je krenula ka vratima. Pre nego što je izašla čula je njegov zapovednički glas. - Budi spremna u osam sati.

*** Megan je izašla iz svoje sobe tek u osam i trideset. Osmeh joj je sijao na usnama. - Da li sada možemo da krenemo? - Brajan je znao da je ona namerno kasnila da bi mu prkosila. I uspevala je u tome, sa svakim minutom kašnjenja njegova nervoza je rasla. - Ne, pre nego što mi kažeš kako izgledam - okrenula se oko svoje ose. Na sebi je imala crnu koktel haljinu koja je u sebi imala protkane srebrne niti. Dekolte je lepo naglašavao njene grudi. Kosu je bila podigla i zakačila srebrnom šnalom. Naušnice su joj bile napravljene od tankih srebrnih traka koje su padale sve do njenih nagih ramena i nežno ih dodirivale. Brajan je spustio pogled do njenih lepo izvajanih listova i stopala. Na sebi je imala crne cipele sa visokom potpeticom, koje su samo još više naglašavale njene lepo građene noge. - I? Šta kažeš? - zapitala ga je kada je videla da mu se oči cakle od uzbuđenja. - Mislim da ti za ovakav izgled nije bilo potrebno toliko vremena. Znaš da kasnimo. Meganin osmeh je istog trena sleteo sa njenih usana. Okrenula se od njega i zaputila se prema vratima i ne gledajući da li on ide za njom. Vožnja je prošla u tišini. - Megan, večeras prelepo izgledate - domaćin im je poželeo dobrodošlicu na ulazu u kuću. - Hvala. - Brajane, kao i uvek, drago mi što vas vidim. - Takođe. - Nadam se da ćete uživati u zabavi. - Siguran sam da hoćemo - učtivo se pozdravio sa njim. Ušli su u salon gde su se nalazile i druge zvanice. Megan je htela da razgleda prostor i uređenje, ali je njen pogled ostao skamenjen na jednoj figuri. - Oh... - otelo se sa njenim usana kada je ugledala Suzan. - Nisam znala da će ona biti ovde.

- Ko? - Brajan nije stigao da dobije odgovor od Megan, jer se Suzan u tren oka stvorila kod njih. - Brajane, kako si? - poljubila ga je u obraz. - Megan, drago mi je da te ponovo vidim - nju je samo učtivo pozdravila. - Takođe - jedva je naterala sebe da to promrmlja. - Moram da priznam da zavidim tvojoj ženi - Megan je po njenom izrazu na licu znala da sprema neku zlobu. - Na čemu? - Uvek je dobrom društvu. Pre neki dan sam je videla sa jednim zgodnim i interesantnim muškarcem kraj jezera. Megan je osetila kako se iz Brajanovog tela širi negativna energija. Nije ni morala da ga pogleda da bi znala kakav mu je izraz lica bio. Uplašila se da bi mogla da napravi scenu pred tolikim ljudima i već je imala spremne reči sa kojima bi ga umirila, ali se on samo pokrenuo i otišao od njih dve. - Baš si morala to da mu spomeneš - Megan je bes koji ju je obuzeo iskalila na Suzan. - A ti mu nisi rekla? - sarkastično ju je zapitala. - Bila sam sigurna da zna. - Uhhh.... - prosiktala je kroz zube i potom i sama otišla od Suzan shvativši da je uzaludno da se sa njom raspravlja. Pogledom je potražila Brajana. Ni sama nije znala zašto, ali se nije dobro osećala kada je Suzan to rekla Brajanu. Imala je potrebu da se opravda pred njim. Na način na koji je Suzan to rekla, sticao se utisak da je Megan varala Brajana. A to nije bila istina. Pronašla ga je ispred toaleta. - Brajane... - Megan, trenutno ne mogu da razgovaram sa tobom - okrenuo je glavu od nje. - Suzan je bila zlobna. - Da li je govorila istinu? - ipak nije izdržao a da je ne pita. Gledao ju je pravo u oči i fiksirao pogledom. Megan se nećkala i na kraju potvrdno klimnula glavom. - Da, srela me je pored jezera sa jednim prijateljem, ali... ona je to rekla da bi me unizila u tvojim očima, da bi te naterala da poveruješ da sam te prevarila.

- Pa, zar nisi, Megan? - fiksirao ju je pogledom. Nije mogla da se pomeri ni za milimetar. - Nisam. - Voleo bih da mogu da ti verujem - prišao joj je i uhvatio ju je za ruku. Stisak je bio mnogo jači nego što je ona očekivala. - Suzan je bila zlobna. Ništa se nije dogodilo između mene i... - Ne želim da čujem njegovo ime - prekinuo ju je. Prekrio je njene usne prstima. - Ne želim da večeras misliš na njega, Megan. Večeras želim da budeš samo moja, telom i mislima - spustio je svoje usne na njene i počeo da je ljubi. Poljupci su mu bili grubi, kao da je kažnjava sa njima, ali Megan nije mogla da im odoli. - Želim da moji dodiri i moji poljupci budu sve o čemu ćeš večeras misliti. - Kada me ljubiš mogu samo o tome da mislim - prošaputala je požudno u njegove usne. Njoj nije bilo potrebno mnogo da bi se izgubila u lavirintu strasti u koji su je stavljale njegove usne. - Volim da te osetim ovako blizu - Brajan je polako počeo da joj zavlači ruku pod haljinu. Stiskao je njenu butinu i privlačio je bliže sebi. - Brajane... neko može da naiđe... On je na trenutak otvorio oči i pogledao oko sebe. - Nema nikoga - rekao je i nastavio da je ljubi i dodiruje. - Brajane... ne ovde... - Hajdemo - povukao ju je prema hodniku. Ušao je u jednu od gostinjskih soba i povukao je za sobom. - Nema nikoga? - Nema - zadovoljno se smeškao. - Brajane, mi smo ludi... ne bi trebali da radimo ovo... - Bio bih lud kada bi prestao da uživam u tebi i tvom telu - nastavio je da je ljubi, jer je znao da je to jedini način da prestane da razmišlja i da se dvoimi. - Nedostajala si mi... - Megan je bila počela da se osmehuje, ali već sledećeg je osmeh nestao sa njenih usana. - Moj krevet je bio prazan bez tebe. - Brajane... - pokušala je da ga odgurne.

- Koliko mi je samo nedostajao tvoj miris - jače ju je stegao i zagnjurio glavu u njen vrat. Počeo je da ga ljubi i nastavljao je da mrmlja - Tvoja toplina... Megan, ti mene izluđuješ... Megan više nije mogla da mu se odupire. I ona je bila njega željna. - Oh, kako volim da te osetim kraj sebe - rekao je kada ju je položio na krevet i skinuo njenu haljinu. Megan ga je privukla sebi. Osetila je težinu njegovog tela na svom i zadovoljno uzdahnula. Proteklih dana, koje su proveli u svađi, razmišljala je o tome da nikada više sa neće imati priliku da voditi ljubav sa njim i ta pomisao ju je uznemiravala. Nijedan muškarac nije umeo da, kao 'Brajan, probudi strasnu i nežnu ženu u njoj u isto vreme. Nijednom nije pošlo za rukom da je dovede do krajnjih ivica uzbuđenja da na trenutke zaboravi i svoje ime. Dok je nežno milovao njene grudi, Megan je bila potpuno zaboravila na činjenicu da se nalaze u gositnjskoj sobi domaćina koji je to veče pravio zabavu. Nije joj bilo važno gde se nalaze sve dok je on bio kraj nje. - Uzmi me - prošaputala mu je u uvo i on je odmah ispunio njenu želju...

*** Megan je obukla haljinu i jedva nekako uspela da popravi šminku koja se razlila pod Brajanovim strasnim poljupcima. Ponovo je zakačila kosu sa srebrnom šnalom, jer ju je on skinuo istog trenutka kada ju je položio na krevet. Kada su se priključili ostalim gostima, Brajan više nije ispuštao njenu ruku iz svoje. Megan se trudila da se tako kreću kroz društva da ne budu u Suzaninoj blizini, ali to je bilo nemoguće izvesti, jer ih je ona pratila i tražila prvu priliku da im se približi. - Nisam stigla da te pitam, Megan, kako si se provela na jezeru? - Bilo je prijatno - kratko i brzo je odgovorila, nadajući se da više neće spominjati taj dan. Megan je osetila kako je Brajan jače stegao njenu ruku. - Meni si izgledala da se odlično zabavljaš. Videla sam te još dok ste zajedno bili u čamcu, a on veslao. To je bilo tako romantično. Meganina ruka je ostala prazna. Brajan se kraj nje ukočio. Ćutao je i nije gledao u nju. - To je bio prijateljski susret - Megan ju je popreko pogledala. - Da - ironično se nasmejala. Nije joj verovala. - Drago mi je što si tako slobodnog shvatanja. Sigurna sam da ti onda neće smetati da zamolim tvog muža za ples. - Ali ovde niko ne pleše... - To nije razlog da mi ne zapleše... - Suzan nije ni uspela, da završi rečenicu kada ju je Brajan zgrabio za ruku i poveo malo dalje do prostora na kome je bilo dovoljno mesta za ples. Megan je ostala da stoji sama, šokirana i povređena njegovim ponašanjem. Suzan je bilo potrebno samo nekoliko trenutaka da bi se potpuno opustila u Brajanovim rukama. Oslonila je glavu na njegovo rame i još više mu se približila. Primetila je da se Brajan nije trudio da napravi distancu između njih, već je dozvoljavao da ga ona spretno dodiruje po ramenima. Megan je okrenula glavu jer više nije mogla da gleda u taj prizor, Grudi su joj se stisnule, činilo joj se u veličinu jedne pesnice. Imala je utisak da će se onesvestiti jer bilo joj je nedostajalo vazduha. Nije marila što su svi gledali za njom kada je praktično izletela iz kuće. Uhvatila se za jedan stub, pokušavajući da održi ravnotežu dok

je duboko udisala vazduh. Noćna svežina je polako prodirala kroz njene nozdrve do pluća i nakon nekog vremena povratila je normalno disanje. - Nemoguće! - ponavljala je tiho samoj sebi. - To je nemoguće ponavljala je dok su joj suze navirale na oči. Grudi su je bolele, a dušu joj je oblivala tuga na samu pomisao da Brajan bude sa nekom drugom ženom. Dok ga nije videla u Suzaninom zagrljaju ona nije mogla ni da zamisli da će joj to toliko teško pasti, da će je toliko boleti. Čak ni kada je Reda zatekla u prevari nije se tako loše osećala. Tada je najviše bila povređena njena sujeta i to ju je bolelo toliko da je odlučila da kroz tako nešto više ne prolazi. Ali nije mogla da očekuje da će joj se dogoditi ovo. Više nije mogla da žmuri pred osećanjima koja je počela da gaji prema Brajanu još od kada su se upoznali. Ona je bila ludo zaljubljena u njega! Toliko ga je volela i toliko ju je bolelo to što joj on nije uzvraćao na njena osećanja. - Ne želim ovo da osećam - mrmljala je sebi u bradi. - Ne želim ponovo da budem nesrećna. Megan je bila svesna jačina emocija prema Brajanu. Bilo joj je potrebno dosta vremena da bi prebolela Reda, a Brajana je znala da ne bi mogla nikada da zaboravi i prestane da voli.

*** Tek kada se malo smirila Megan se vratila nazad na zabavu. Bilo je prošlo dosta vremena. - Gde si ti? - Brajan ju je popreko gledao. Uhvatio ju je za lakat i povukao u stranu. - Brajane, to me boli - Brajanov stisak nije bio toliko jak koliko je Megan bila preosetljiva u tim trenucima. - Gde si bila? - popustio je stisak. - Napolju. - Megan, šta si tamo radila? Sa kim si bila? - Bila sam sama. - Sama? - nije joj verovao. - Trebalo mi je vazduha. - Megan, reci mi šta si radila napolju? Ona nije bila sposobna da odgovara na njegova pitanja prepuna sumnji. - Pleši sa mnom - zatražila je od njega. - Molim? - Pleši sa mnom, Brajane - uhvatila je njegove ruke i stavila na svoja ramena. Spustila je glavu na njegove grudi i počela da se kreće u ritmu spore muzike. Njegove grudi su bile sklonište od mnogih ružnih misli, Megan se nadala da će joj to i ovog puta pomoći. Ali, više ništa nije bilo isto. Od trenutka od kako je sebi priznala da je zaljubljena u Brajana, Megan više nije mogla da pronađe mir. - Da li si dobro? - zapitao ju je Brajan, jer se Megan čudno ponašala. Duboko je udisala vazduh i izdisala. Svoje nokte je nesvesno zarivala u njegova ramena. - Treba mi vazduha. Ponovo mi treba vazduha - neprestano joj se vraćao osećaj stezanja u grudima. - Hoćeš li da izađemo napolje? - odvojio ju je malo od sebe i zabrinuto je pogledao. Bila je bleda u licu. - Hoću da idemo kući - rekla je i pogledala ga. Oči su joj bile sjajne od nadolazećih suza, a pogled prepun tuge. Brajan nije mogao da joj odbije tu želju.

- Idemo odmah - poveo juje prema izlazu. Na kratko su se pozdravili sa domaćinom i potom izašli. Oboje su ćutali kada su ušli u automobil i tokom vožnje su bili prilično ćutljivi. - Laku noć - poželela mu je Megan i zaputila se u svoju sobu. - Da li dobro Megan? - Brajan nije mogao a da je to ne pita. Samo jedna pogled na nju tako skrhanu, bio je dovoljan da on zaboravi sav bes koji je osećao. - Biću - klimnula je glavom i otišla u svoju sobu.

*** Megan je loše spavala to veče, a ujutru kada je ustala osećala se kao da je ošamućena. Htela je da popije jaku kafu, ali kada joj je Kendal donela šoljicu ona ju je samo gurnula od sebe. Od mirisa koji se širio njoj je bilo muka. - Da pozovem Brajana? - Kendal je primetila kako je Megan pobledela. Nije se osećala dobro i zato je morala sasvim da se osloni na naslon stolice. Ipak, iako se osećala loše nije dozvolila Kendal da ga pozove. - Možda bi trebalo da odete kod doktora? - Biće mi dobro - uveravala ju je. - Samo ću malo da legnem i odmorim se. Kendal joj je pomogla da ode do dnevne sobe i da se opruži na kožnoj garnituri. Uključila je televizor i pokušavala da prati dešavanja, ali joj je koncentracija bila loša. Čak ni nakon sat vremena Megan se nije osećala bolje. Nije želela da Kendal to primeti jer je znala da bi tu informaciju prenela Brajanu. Pozvala je svog lekara i zakazala pregled za dva sata. Bila je ustala i otišla iz dnevne sobe u svoju spavaću. Megan je jedva uspela da se istušira. Neprestano je osećala slabost u celom telu, vrtoglavicu i mučninu. Bila je pozvala taksi i otišla kod doktora. - Od kada osećate te tegobe? - zapitao ju je doktor, dok je radio rutinsku proveru krvnog pritiska i otkucaja srca. - Već neko vreme osećam mučninu i vrtoglavicu, ali u poslednje vreme nisam uzimala redovne obrake i mislila sam da je to razlog. - Kada ste imali poslednji menstrulani ciklus? - Pa... - zastala je ne mogavši da se seti datuma. - Danas je dvadeset i peti u mesecu - pokušavao je da joj pomogne doktor da se seti. - Dvadeset peti - ponovila je za njim i odmah se setila datuma. Meganin mozak se u jednom trenutku pretvorio u kalkulator koji je grozničavo počeo da računa dane. - Petog... prošlog meseca... - ostala je zapanjena sa tom činjenicom. Kako je bilo moguće da joj je tako nešto promaklo. - Ne... ne... - odbijala je da u to poveruje.

Ponovo je počela da se priseća. Otvorila je svoju torbu i u njemu našla mali rokovnik u kome je pisala važne datume. - Da li ste potvrdili datume? - Da. - Mislim da će biti najbolje da uradimo analizu iz krvi - predložio joj je. - Svejedno sam planirao da uzmem vaš uzorak krvi zbog osnovnih analiza. - Naravno, uradite što je potrebno. Doktor je pozvao sestru koja je uzela uzorak krvi od Megan. - Kada će rezultati biti gotovi? - Za nekoliko sati, u međuvrmenu vam savetujem da se odmarate i uzimate što više vitamina.

*** Megan nije mogla ta dva sata da provede sama, pa je otišla u radnju. Lea joj je, kada ju je videla tako bledu, odmah rastvorila multivitaminsku tabletu u vodi. - Popij ovo, bolje ćeš se osećati. - Hvala ti, Lea. Kroz nekoliko minuta, Megan se zaista osetila bolje. Htela je da ustane sa stolice da se pridruži Lei u nameštanju stalaka za nakit, jer je morala sa nečim da se zaokupi, ali joj se zavrtelo u glavi. Uhvatila se za naslon fotelje i tako nekoliko sekundi ostala. Potom je ponovo sela. - Kada će ti rezultati biti gotovi? - zabrinuto ju je pogledala Lea. Megan je pogledala na svoj ručni sat, a potom rekla. - Za sat vremena. - Miruj do tada - posavetovala ju je. Donela joj je časopise da ih prelistava dok čeka. Megan je jedva dočekala da tih sat vremena prođe. Nije mogla da podeli sa Leom svoje strahove, a Ališa je bila na poslu. Iako je mogla da očekuje da će test na trudnoću biti pozitivan, ona je neprestano sebe ubeđivala da to nije moguće i tako se umirivala. - Pozvala sam taksi - rekla je Megan kada je ustala sa fotelje. - Idem po rezultate. - Da li se sada dobro osećaš? Možeš li sama da ideš? - Mnogo mi je bolje. Ona tableta koju si mi dala povratila me je u život. - Javi mi kakvi su rezultati. U radnji je bilo kupaca i Lea nije mogla da se zadrži u dužem razgovoru sa njom.

*** Megan je samo što je ustala sa stolice ponovo u nju sela kada je videla rezultat testa. Bila je u drugom stanju. - Ovo je nemoguće - prošaputala je sebi u bradu tek primetno se osmehujući. Talasi brige i sreće su naizmenično zapljuskivali njeno telo. Pomisao da nosi Brajanovu bebu činila ju je zaista srećnom, ali činjenica da treba da se razvedu joj je otimala tu sreću. - Pored toga, vi ste malokrvni - sopštio joj je doktor koji je stajao pored nje. - To je razlog zbog koga osećate slabost i vrtoglavicu. - Kada sam izašla iz vaše ordinacije popila sam jednu multivitaminsku tabletu i bolje sam se osećala. Doktor je samo potvrdno klimnuo glavom. - Biće potrebno da unosite dosta vitamina. Napisaću vam recepte. Najbolje bi bilo kada bi mogli da unosite sveže voće i povrće. - Potrudiću se. - Naravno, neophodno je da uradite ginekološki pregled. - Svakako. Odmah ću ga zakazati. - Evo, izvolite - pružio joj je recepte. - Ako vam bude bilo šta potrebno, slobodno me pozovite. - Hvala vam, doktore. Do viđenja. Megan je izašla iz njegove ordinacije sluđena. Odmah se zaputila u ginekološku ambulantu da bi zakazala pregled. Dok je hodala kroz hodnike, razmišljala je o tome kako je trebala da postupi. Znala je da neće sakriti od Brajana da čeka njegovo dete, jer je verovala da bi tako nešto bilo nemoralno. Pitala se samo da li da mu tu vest saopšti odmah, ih da sačeka da se razvedu. Ona je znala da ona ne bi volela da Brajan ostane ubraku sa njom samo zbog toga što ona čeka njegovo dete. I tada je donela odluku da mu saopšti vest tek kada izađe iz njegove kuće.

*** Megan je primetila nepoznat automobil u njihovom dvorištu čim se otvorila kapija. Nije bila raspoložena za društvo pa se nadala da je to automobil od Brajanovog poslovnog saradnika i da njih dvojica sede u radnoj sobi, da ona neće morati da im pravi društvo. Bila je šokirana Suzaninim prisustvom u njihovoj dnevnoj sobi. Kendal je Brajanu i njoj posluživala viski baš u trenutku kada je ona ušla unutra. - Suzan? - izgovorila je njeno ime, ali je gledala u Brajana. On kao da nije primetio njenu upitno izvijenu obrvu i pitanje u glasu. - Odlično što si stigla - rekao je mirnim glasom. Mirnoća sa kojom joj se obraćao ju je pomalo iznenađivala. - Da, ja sam - smeškala se Suzan. - Drago mi je što si i ti stigla. Dvoje prave društvo, a troje zabavu. Megan nije mogla da nasluti šta se krije iza tih njenih reči. - Suzan mi baš ponovo prepričava ono što mi je danas rekla kada je svratila kod mene u kancelariju. - Oh, vas dvoje ste se već videli - ta činjenica joj se nimalo nije dopadala. - Da, i tada mi je rekla da je Red - posebno je naglasio njegovo ime. - Bio sa tobom na jezeru. Brajan je znao sve o Redu, jer mu je ona to bila ispričala. Znao je da je on bio jedini muškarac koga je volela i da se nakon raskida veze teško oporavljala. I odjednom joj je postalo jasno zašto je pozvao Suzan u njihovu kuću. Želeo je da je ima kao svedoka da će mu ona reći istinu. Megan svakako nije nameravala da laže. Ali je bilo očigledno da joj Brajan više nije verovao. - Da, Red i ja smo proveli jedno prijatno posle podne zajedno. - Na jezeru? - Brajan je hteo da potvrdi tu informaciju. - Da, prvo smo se vozili čamcem, a potom smo seli na jednu klupu da se odmorimo. - Tu sam ih ja srela - ubacila se Suzan. - Da, tu smo tebe sreli. Brajan je zapucketao prstima. To je radio samo kada je bio veoma nervozan. Mada njegova spoljašnjost to nije odavala, jer je delovao veoma smireno.

- Hoćeš li da nazdraviš sa nama? - pozvala ju je Suzana da im se pridruži. Megan je znala da njoj nije bilo stalo do njenog društva već da je samo htela da uživa u njenom mučenju. - Ne smem da pijem alkohol - izletelo je iz nje. Preplašeno je pogledalaunjih, ali je ubrzo shvatila da oni nisu ni konstatovali tu njenu izjavu. Brajan je bio sigurno ljut, iako to nije pokazivao, a Suzan je bila zanesena u svojim mislima i planovima koje je, pretpostavljala je, imala sa Brajanom. - Živeli! - podigao je svoju čašu i kucnuo o Suzaninu. - Za nas - provokativno ga je pogledala. Ispio je viski u nekoliko gutljaja i potom se namrštio. Nekoliko sekundi kasnije, nasuo je sebi još jednu čašu. - Brajane... - Megan je mogla da oseti kako se između njih stvara distanca. On je više nije ni gledao. Odmeravao je Suzan i njoj nazdravljao. Nije joj preostalo ništa drugo nego da se popne uz stepenice i ode u svoju sobu.

*** Iako nije želela mogla je da čuje Suzanin grleni smeh i kroz zatvorena vrata. Imala je utisak da se smeje tako snažno samo da bi joj prkosila. Pustila je muziku u sobi kako je više ne bi čula, potom je pozvala Ališu. - Da li ja to čujem muziku? - zapitala ju je Ališa. - Da, pustila sam je da... - zastala je jer joj se grlo steglo. - Ne mogu da podnesem da slušam Suzanin glas. Njeno smejanje me izluđuje. - Suzan je kod tebe u kući? - Ališa se začudila. I iako joj je to vređalo ponos i nanosilo bol, ona je odlučila da sve ispriča svojoj prijateljici. Prvo joj je spomenula odlazak sa Redom do jezera, potom zabavu, Brajana koji je plesao sa njom, a sada i njen dolazak u kuću. - Tebi se u poslednje vreme događaju zaista... - nije znala kako da nazove ta dešavanja. - Nepredviđene situacije - završila je rečenicu. - Oh, kada bi samo znala... - tiho je zavapila Megan. Zatvorila je oči i dve suze su se skotrljale niz njene obraze. - Megan nemoj da mi kažeš da ima još nešto? - Bila sam danas kod doktora i... - Šta nije u redu? Da li si dobro? - Ja sam u drugom stanju - glas joj je bio tih i jedva čujan. Ta vest je Ališu pogodila kao grom iz vedra neba, mogla je samo da zamisli kako se njena prijateljica osećala. - Da li si sigurna? - Uradila sam nalaz iz krvi. Test je pozivitan. - Da li si to saopštila Brajanu? - Suzan me je sprečila u tome - ironično se nasmejala. - Uostalom nisam planirala da mu to kažem dok se ne razvedemo. - Ali, Megan ne možeš više tako da razmišljaš - pobunila se Ališa. Vas dvoje ćete imati bebu i treba ozbiljno da razgovarate o vašem braku. - To nije brak sklopljen iz ljubavi, Ališa. To je samo jedan ugovor koji ja jedva čekam da se prekine.

Megan je shvatala da ne bi mogla da podnese činjenicu da je Brajan sa njom iz sažaljenja ih zbog deteta. A nije znala kako da sazna njegova prava osećnja. Činjenica da je Suzana sedela u njihovoj dnevnoj sobi, pila viski i nazdravljala sa njim dok je ona bila u svojoj spavaćoj sobi i plakala, dovoljno joj je govorila kakva osećanja on gaji za nju. - Prošlo je gotovo godinu dana. Sigurna sam da se mnogo toga promenilo, kao i vaša osećanja. - Da, u pravu si. Moja osećanja su se promenila, ali znam da njegova nisu. - Kako možeš to da znaš kada nikada o tome niste razgovarali? ubeđivala ju je Ališa. - On prema meni oseća samo strast, a pošto sam dobila zamenu mislim da ni to osećnje više neće deliti sa mnom. - Mislim da bi trebala da razgovaraš sa njim. - Jedino što bi ja trebala da radim je da odem odavde. Ja više nemam šta da tražim u ovoj kući. - Megan, dobro razmisli o svemu - zatražila je to od nje Ališa. - Razmislila sam - rekla je i ubrzo prekinula vezu sa svojom prijateljicom. Izvadila je jednu manju torbu iz plakara i u nju počela da pakuje svoje stvari.

*** Megan je kada je spakovala stvari ugasila svetio i legla u krevet, a potom i sa daljinskim upravljačem ugasila muziku. Trgla se kada je začula Suzanin smeh. Bila je skoro ponoć, a ta žena je i dalje bila u njihovoj kući. Prekrila je glavu sa jastukom i iako više nije čula glasove, nije mogla da zaspi. Saznanje da je ta nametljiva žena u dnevnoj sobi sa Brajanom ju je toliko nervirala da je naglo skočila iz kreveta i zbacila prekrivač sa sebe. Ogrnula je bade mantil i sišla dole u dnevnu sobu. Flaša sa viskijem je stajala ispred njih i bila poluprazna. Kada ju je videla Suzan se još više približila Brajanu i zagrlila ga oko ramena. - Brajan i ja se ludo zabavljamo, šteta što ne možeš sa nama. - Šteta je što ni vi više to nećete moći! - ironično je rekla. Megani je bilo drago što je Kendal otišla i što nije morala da gleda sve to. Bilo bi je sramota pred njom da je videla tu raskalašnu ženu i raspasanog Brajana koji je ukrstio očima i samo nalivao čaše sa viskijem. Suzan je krenula da ga poljubi, ali se on odvojio od nje i usporenim pokretima ruku joj odmahivao. - A ne, ne... tu mi je žena... - rekao je to i počeo da se smeje toj izjavi. - A, ne... ne... nije ona moja žena. - Ja jesam tvoja žena - stala je naspram njih. Uzela je flašu sa viskijem i sklonila je u stranu. - I više ne dozvoljavam da se tako ponašate. - Mi se samo šalimo i smejemo - rekao je Brajan. - Hajde, pridruži nam se - povukao ju je za ruku. Megan se iznenadila da ima još toliko snage u rukama, s obzirom da je bio pijan. Pokušala je da mu se otrgne, ali ju je on nekoliko puta cimnuo i ona je pala njemu u krilo. - Brajane! - Tako je bolje - zagrlio ju je i poljubio je u obraz. Megan se izmigoljila iz njegovog zagrljaja i ustala. Uhvatila je Suzan za ruku i podigla je sa dvoseda. Bila je začuđena što se Suzan nije opirala. Sigurno je bila prilično pijana.

- Vreme je da ideš kući - rekla je besno. Bilo joj je dosta tog cirkusa koji su njih dvoje pravili u kući. - Brajane... - tražila je od njega podršku, ali je on samo odmahnuo rukom. Alkohol ga je već bio toliko savladao da više nije imao snage. Pozvala je taksi za Suzan i potom je smestila u njega. Kada se vratila u dnevnu sobu, Brajan je već bio zaspao. Skinula je cipele sa njegovih nogu i prekrila ga ćebetom. Potom se popela u sobu i iz ladice izvukla papir i olovku.

*** Megan je ostavila poruku kraj sočića u dnevnoj sobi. Čim je sišla dole odmah je otvorila sve prozore jer su se tragovi alkohola osećali svuda. Ušla je u kuhinju, a za nekoliko trenutaka je i Kendal ušla za njom. - Dobro jutro. Da li želite da vam pripremim doručak? - Ne, hvala Kendal. Uprvo pripremam sebi tost. - Da je Brajan ustao? - On je prespavao u dnevnoj sobi - bilo joj je neprijatno što joj je to pričala, ali bi ga ona svakako zatekla tamo. - Mislim da će mu, kada ustane, biti potrebno nešto protiv mamurluka. Kendal se osmehnula. - Ne brinite znam šta ću mu poslužiti. - Ja idem na put i biću odsutna sigurno nedelju dana. - Srećan vam put. - Hvala - Megan je izašla iz kuhinje dok je još u rukama nosila tost. Imala je potrebu da što pre napusti tu kuću. U hodniku je uzela torbu i potom pozvala taksi. Kada je ušla u vozilo izdikritala mu je adresu svoga stana. Megan nije planirala nigde da otputuje, već da se na nekoliko dana, preseli u svoj stan. Nije to nameravala Brajanu da kaže, jer je znala kakva bi bila njegova reakcija. Sada kada je znala da je u drugom stanju, morala je još više računa da vodi o svojim finansijama. Htela je da ostane neko vreme u stanu, dok se ne pribere i razmisli šta će dalje da radi, a da se potom vrati u Brajanovu kući i tamo provede još nekoliko dana pre isteka ugovora.

*** Megan se umesto nekoliko, zadržala deset dana u svom stanu. Prijao joj je mir i što nije bila neprestano izložena pritisku kao kada je živela sa Brajanom. O njemu je neprestano razmišljala, pitala se da li je Suzan otišla po svoja kola, da li se zadržala u njegovoj kući, možda čak i prespavala i tada bi postajala uznemirenena. Ali kada bi uzimala alat u ruke i koncentrisala se na posao, uspevala je da pronađe potreban mir. Niko sem Ališe nije znao gde se ona nalazi. Brajana verovatno nije ni bilo briga jer je nijednom nije pozvao. Ona mu je bila ostavila poruku da je morala da otputuje, a njega nije interesovala ni gde ide, ni kada će se vratiti. Bolela ju je ta njegova nezainteresovanost i ona joj je naviše donosila suze u oči. Pozvonio joj je mobilni telefon i ona je pogledala u displej. Bila je to Ališa. - Da li si spakovala stvari? - Da. Danas se vraćam u njegovu kuću - na samu tu pomisao osećala je nervozu. - Kako se osećaš? - Jedva čekam da to sve prođe - priznala joj je. - Da li si ga pozvala? - Ne. Zaista ne znam šta me tamo očekuje, niti u kakvom će on raspoloženju biti. - Hoćeš li razgovarati sa njim? - Da. Mislim da ću poslušati tvoj savet - rukom je prošla preko stomaka. - Reći ću mu da sam u drugom stanju. Nekoliko dana neće napraviti nikakvu razliku - Megan je bila uverena da će se oni razvesti bez obzira na tu činjenicu. - Držim ti pesnice. - Hvala ti. Čujemo se kasnije.

*** Megan je stavila ključ u bravu i okrenula ga. Nije znala da li bi Brajan promenio brave na vratima, ali i to je mogla od njega da očekuje. Ipak, nije bio to uradio. U dnevnoj sobi je zatekla Kendal kako aranžira cveće u vazi. - Dobar dan, dobrodošli. - Hvala, Kendal. - Da li vam je putovanje bilo ugodno? - Da, prijalo mi je . - Da li je Brajan tu? - Kendal ju je malo iznenađeno pogledala. - Brajan se uveče vraća sa puta. Da, to je bila informacija koju je ona kao njegova žena trebalo da zna, i bilo joj je pomalo neprijatno pred tom ženom. Ali Kendal je uvek bila ljubazna i uslužna, nije joj ostavila mnogo vremena da se oseća neprijatno. - Da li se vi možda gladni? Odmah ću postaviti sto. - Odlično - Megan se zadovoljno osmehnula. Njen apetit se bio popravio kao i krvna slika, pa je sada mnogo češće jela nego ranije. Megan se nešto kasnije popela u svoju spavaću sobu. Na noćnom stočiću je zatekla kovertu na kojoj je pisalo njeno ime. Srce joj je uzdrhtalo. Da li je to bilo pismo koje joj je Brajan ostavio? Uzela je kovertu i na brzinu je otvorila. Njena nada je kao pogođen brod potonula kada je videla da je to izveštaj iz banke. Nije bilo ni traga od Brajanovog pisma, ili barem kratke poruke. Kada je pogledala ono što piše u izveštaju, ona nije mogla da poveruje da je to istina. To ju je bilo potpuno slomilo.

*** Ališa je sačekala Megan ispred svog stana i zajedno sa njom ušla unutra. Njena prijateljica je zvučala prilično uznemireno i ona nije mogla da dočeka trenutak da je vidi i pita je šta se dogodilo. - Da li si dobro? - Ne znam - odmahnula je glavom. Bila je na ivici plača. Odaljila se od Ališe kada je krenula da je zagrli, jer je znala da kada bi osetila njene ruke oko svog ramena da ne bi mogla da se zaustavi. Poslednje što joj je u tim trenucima trebalo je da izgubi i to malo ponosa koji je imala. - Hajde, Megan - povukla ju je za ruku da bi sela na stolicu. - Sedi, skuvaću ti kafu. - Ne mogu da ostanem - rekla je gutajući knedle. - Moram da odem, bar na nekoliko dana da se smirim. - Tek si se vratila u njegovu kuću - zbunjeno ju je pogledala. - Znam da si uznemirena i da... - Ne možeš ni da zamisliš kako se osećam nakon svega. Ovo poslednje što sam saznala, potpuno me je porazilo. - Šta se dogodilo?! - Ališa nije želela da čuje još jednu ružnu vest, ali je to očigledno bilo jedno što je Megan mogla da joj saopšti. - Brajan je uplatio sav iznos za hipoteku istog dana kada smo potpisali ugovor. Ostavio mi je potvrdu o uplati na mom noćnom stočiću. To sam zatekla kada sam se vratila u njegovu kuću. - Uplatio je sav novac, kako to nisi znala? - Zato što nisam proveravala taj račun. Kroz njega su prolazile samo rate od hipoteke. O tome je vodio računa moj knjigovođa. Da je bilo nekih problema on bi mi javio. - Ali to znači da njemu uopšte nije bilo stalo do novca. Ako ti je uplatio iznos odmah, to znači da... - radosno je počela da govori Ališa, ali ju je Megan prekinula. - Da se sve vreme poigravao sa mnom, a da sam ja morala da se ponašam kako je on hteo. Da sam znala da je otplatio hipoteku, sigurno bi istog trenutka, kada mi je zapretio da to neće uraditi, izašla iz njegove kuće. Ne mogu da verujem da me je tako obmanjivao. Znao je da je

hipoteka otplaćena, ali me je terao da ostanem sa njim samo da bi se poigravao sa mnom... - To mi ne liči na Brajana - Ališa to nije htela da prihvati kao objašnjenje. - To ti ne liči na njega? Ne mogu da verujem da možeš da izgovoriš sve reči znajući šta mi je sve priredio - u Meganinom glasu se osećala optužba. - Moraš da priznaš da mu ni ti nisi otala dužna. Kako se samo on osećao kada je saznao da si provodila vreme sa Redom i da si se vozila sa njim po jezeru. - Na čijoj si ti strani? - popreko ju je pogledala. - Na vašoj. - Ne postoji naša strana. Ja sam dole na jugu, a on je daleko na severu - raširila je ruke kako bi joj i vizuelno pokazala koliko su oni daleko. - Vi ste... - uzula ju je za šake i povukla ruke jednu prema drugoj i spojila ih. Pogledala ju je u oči. - Vi ste zaljubljeni jedno u drugo. Megan ju je neko vreme gledala zbunjeno i pomalo ošamućeno. - Šta to govoriš? - Ti si zaljubljena u njega, a i on u tebe... i to verovatno od samog početka. - Ališa... da je Brajan zaljubljen u mene... od samog početka? - u neverici je odmahivala glavom. - Da. - Zašto se onda ponašao onako grubo prema meni? - Moraš da priznaš da si ga ti sama izazvala da uradi mnogo toga. - Ponovo počinješ... - On je postao grub kada je shvatio da ti želiš da odeš. Tada te je ucenio, a već ti je bio uplatio novac. To nije bila prava ucena, to je bio samo očajnički potez da te zadrži pored sebe. Zar to nije potez zaljubljenog čoveka? - Ališa je pokušavala da joj otvori oči. Bila je istinita ona izreka da je ljubav slepa, a da zaljubljeni ništa ne vide. Megan se malo zamislila. - Misliš? - nesigurno ju je zapitala dok joj je srce uzbuđeno poskakivalo.

- Naravno - uveravala ju je i nastavila joj da joj nabraja razloge zbog kojih veruje da je njena tvrdnja tačna. - Možda ima smisla to što govoriš - osmeh se polako promaljao na njenim usnama. - Naravno da ima - nasmejala se Ališa. - Ali na kraju me je pustio. Ostavio mi je ovu kovertu bez ikakve poruke - sumnja se ponovo uvukla u nju. - Zato što je bio ubeđen da te je izgubio. On je verovatno mislio da si ti otišla sa Redom na put. - Oh, Ališa, ako su samo ovo maštanja...? - Megan se uplašila nade koja se rodila u njoj, jer je znala koliko bi joj razočarenje teško palo. - Sigurna sam da nisu. - Ne bih mogla da podnesem još jedan udarac - odmahnula je glavom. - Nikada neću saznati da li je to istina - znala je da ona ne sme da ga ponovo vidi i da razgovara o svojim osećanjima sa njim. To bi je previše uzrujalo. - Hoćeš - Ališa je bila puna energije. Uzela je njen mobilni telefon u ruku i okrenula Brajanov broj telefona. - Šta to radiš?! - Zovem Brajana! - Ne... ne mogu da se javim - gurala je telefon dalje od nje. - Halo, Brajane - javila se Ališa, jer je shvatila da se Megan neće javiti na telefon. - Megan hoće da razgovara sa tobom - pružila je telefon prema njoj. - Nisam htela da razgovaram sa njim - pokretala je usne, ali joj glas nije silazio sa usana. Megan više nije imala izbora, nego da mu se javi. Uzela je telefon u ruku. - Halo... Brajane... - glas joj je podrhtavao. - Megan, drago mi je da te čujem - rekao je, ali u njegovom glasu nije bilo živosti. - Da li si se vratio sa puta? - zapitala je. - Da, upravo sam stigao. Kako si znala da sam...? Bila si ovde... shvatio je. - Da. Htela sam da razgovaramo. Da li si slobodan?

- Naravno, dođi - rekao je to i prekinuo vezu. Megnino srce se snažno uzlupalo. - Šta je rekao? - Rekao mi je da dođem i prekinuo vezu. - Moraš odmah da ideš - Ališa je vratila njen telefon u torbicu. Pomogla joj da ustane, ogrnula joj jaknu. Radila je sve kako bi Megan što pre otišla da se vidi sa Brajanom, jer je verovala ako to odmah ne uradi da će se kasnije predomisliti. - Ališa... - Hajde požuri, on te čeka.

*** Megan je sporim korakom ulazila u kuću, kao da je htela da da sebi vremena da se predomisli i vrati se nazad. Osećala se slabo i rastešeno i nije bila sigurna da će moći da obavi razgovor sa njim. Brajan je čuo njene korake i pošao joj u susret. Ugledala ga je na kraju hodnika. Iznenadila se kada je videla da je omršavio i da mu je brada zapuštena. - Zdravo - nesigurno ga je pozdravila. - Hajde, uđi - poveo ju je u dnevnu sobu. - Da li želiš nešto da popiješ? - Ne. - Meni će prijati viski - nasuo je čašu viskija i vrlo brzo je istresao u grlo. Megan je poželela da i ona može da popije malo alkohola i umiri se. - O čemu si htela da razgovaramo? - zapitao ju je i nasuo drugu čašu viskija. Primetila je da Brajan gleda na sve strane, ali da nijednom nije pogledao direktno u oči. Pomisao da je i za njega taj razgovor jednako stresan kao i za nju joj je dalo snage da počne da priča. - Želim da pričamo o nama. - O nama? - iznenadio se. - Da li tu ima još nešto da se ispriča. Ti si dobila deo novca koji... - Ne želim o tome da govorim - prekinula ga je. - Ne razumem - pogledao ju je iskosa. - O čemu onda? - Postoji jedna priča koja tek počinje - krenula iz okola da govori. To je nešto što nijedno od nas nije planiralo. Ali to može da promeni naše živote u potpunosti. - Megan, možeš li da budeš malo preciznija? - po prvi put ju je pogledao u oči. - Trudna sam, Brajane. On je nekoliko sekundi gledao u nju kao da je ispred sebe gledao u čudo, a potom ostavio čašu sa viskijem tako brzo i naglo da se zamalo nije prevrnula i prosula i prišao joj. Klekao je pored nje i svoje ruke stavio na njen stomak. Megan je u njegovim očima videla suze koje se sjaje. - Trudna si? Da li je to istina? - gledao ju je sa nadom dok je svoje ruke pritiskao uz njen stomak.

- Da. Skoro dva meseca. - Dva meseca! - radosno je uzviknuo. - Kada si saznala? - Onog dana kada sam te ovde u kući zatekla sa Suzan u društvu. - Oh... - smračilo mu se pred očima. - Ta devojka mi se nikada nije dopadala, čak mi je bila odbojna - odmah je počeo da joj se pravda. - Napravio sam tu glupost i pozvao je u kuću jer sam bio zaslepljen ljubomorom što si ti provela dan na jezeru sa Redom. - A ja sam provela taj dan sa Redom samo da bih se tebi inatila što si me ucenjivao. Brajan je počeo da se osmehuje. - A ja sam te ucenio kao poslednji bednik, jer je to bio jedini način da te nateram da ostaneš što duže uz mene. Uradio sam to kada sam video da si htela da spakuješ svoje stvari. - Uopšte nisam htela da pakujem svoje stvari. Ti si otišao u Njujork i nisi mi se javljao i ja sam mislila da mi na taj način poručuješ da treba da odem iz tvoje kuće. - Iz Njujorka te nisam zvao onoliko koliko sam to želeo, jer sam se nadao da ćeš mi, kada se vratim, reći da sam ti nedostajao, da ćemo početi da pričamo o onome šta jedno prema drugom osećamo. - I jesi mi nedostajao - te reči su lako skliznule sa njenih usana. To je bila istina i ona želela da on to zna. - Ljubavi, oprosti mi za svaku glupost koju sam napravio u ovih poslednjih mesec dana. Sve te grube reči koje sam rekao... ništa od toga nisam mislio... - počeo je da ljubi njen stomak. - Oprosti što sam te uzrujavao. - Ni ja se nisam bolje ponašala. I ti treba meni da oprostiš - mazila je njegovu glavu. - Volim te, Megan. Volim te i želim da budeš uvek pored mene. - I ja volim tebe - sagnula se da bi mogla da ga poljubi. Prelepi osećaji su strujali njenim telom. Napokon je bila srećna. Samo ju je još jedna sumnja mučila. - Zašto me nisi zvao kada sam otišla? Ja sam ti ostavila poruku da moram da otputujem, a ti... - To je bilo najteže jutro u mom životu - prekinuo ju je. - Onaj mamurluk i ta poruka. Mislio sam da si otišla sa Redom. Plašio sam se da te pozivem i da to potvrdim.

- Bila sam u svom stanu, sama. - Nadao sam se da ćeš se vratiti na nekoliko dana pre isteka ugovora. Bila mi je nesnosna pomisao da te više nikada ne vidim. - To se neće dogoditi - uveravala ga je. - Biću kraj tebe i kraj naše bebe. - Ne možeš da zamisliš koliko si me obradovala! - zagrlio ju je, ali ne onako silno kao što je želeo, jer se plašio da je ne povredi. Emocije su mu tim trenucima bile veoma snažne, gotovo razarajuće. - Bila sam iznenađena kada sam saznala za tu vest, ali i srećna. Brajan je počeo da je ljubi, ali je onda na trenutak zastao i vragolasto se osmehnuo. - Da li znaš da sam ja od trenutka kada sam te ugledao pomislio da bih voleo da ti budeš majka moje dece? - Ne verujem ti - smeškala se. - Bilo je nečeg snažnog i intenzivnog u našem prvom susretu. Nakon toga nisam mogao da prestanem da dolazim u tvoju radnju. Kupovao sam nakit koji mi nije trebao - smejao se. - I to samo da bi tebe video. - Aha... znači ovaj ugovor o braku to je zapravo bila tvoja ideja, a ne Gregorijeva. - To je bila moja prilika da te vežem za sebe. - Volim te - prijalo joj je saznanje šta je sve uradio da bi je osvojio i približio je sebi. - To je najveći poklon koji sam mogao da dobijem u ovom životu rekao je to i upio svoje usne u njene.

KRAJ Scan: anci.sd Obrada: Mila