~2~
1. poglavlje
S
elest je stajala u vrhu mermernih stepenica posmatrajući šta se dešava u holu. Gosti su se rasporedili oko stolova na kojima je poslužena hrana i piće, a devojke-modeli bile su u grupicama, podalje od primamljivih mirisa, odevene u večernje haljine, čekajući da počne dobrotvorna modna revija. Selest je kasno stigla na impozantno imanje u okrugu Oksford. Ukazala joj se prilika da okrene leđa Londonu i Karlu Rajneru, pa je to iskoristila. Lice joj se smračilo kad je pomislila na njega. Prilikom potpisivanja ugovora s „Rajner visažom“, kao zaštitno lice serije preparata za negu osetljive kože, bila je svesna činjenice da Karl Rajner rado i često prevazilazi poslovne odnose sa svojim modelima, ali kako je u tom trenutku bio u vezi s drugim modelom Monik Silvom, Selest se nadala da će biti pošteđena vlasnikove nasrtljivosti. Čak i posle godina rada u svetu mode, redovna i solidna plata nije uvek bila zagarantovana. Novac se u toj delatnosti nije lako zarađivao i ona je to dobro znala. Karl je tada napustio Monik usmerivši pažnju na Selest, uveren u to da će je lako osvojiti. Ali koliko god da je siguran... neće dobiti ono što želi. Danas je doleteo čak iz Njujorka u London da bi je ubedio da produži ugovor, kao i da dobije nagradu za to.
~3~
Nije nameravala da nastavi saradnju. Naravno, posao je bio dobar, ali nije joj bio cilj da po svaku cenu zaradi novac. Osetila je jezu... Karl nije prihvatio njeno odbijanje i zahtevao je da se nađe s njim na večeri. Da bi pobegla od njega, prihvatila je ponudu da večeras učestvuje na modnoj reviji. Kad je pomislila na to šta je Karl Rajner zapravo hteo od nje... To joj je osvežilo sećanja... stara, ružna sećanja... S mukom ih je potisnula. Pre mnogo vremena platila je cenu, plaćala ju je još uvek i nesumnjivo će je i nadalje plaćati. Alternative nije bilo niti će je biti. Nikad neće moći da pobegne od mračnih sećanja. Godinama se usredsređivala isključivo na karijeru i toga će se držati. Bila je predana i vredno je radila. Sama... Kao i uvek. Pribrala se. Neće dozvoliti da bude uvučena u vrtlog samoprezira. Došla je ovde da bi obavila posao. Pa ipak, kad je sišla dole, osećala je da je danas nešto drugačije. Kao da je bila pred prekretnicom da napusti poznati svet i stupi u novi... Rafael Sangvardo je opušteno držao praznu čašu za šampanjac u ruci, posmatrajući pozlaćenu baroknu salu. Uživao je u tome što je danas ovde gost i to kao jedan od sponzora manifestacije. Eksploatisanje Latinske Amerike omogućilo je izgradnju veličanstvenih građevina u osamnaestom veku, naravno, i uz pomoć njegovih predaka, radnika. Ipak, okrenuo se točak sreće, pa u globalnom selu 21. veka uspešni preduzetnici svojim bogatstvom kontrolišu svet. Zahvaljujući inteligenciji, ambiciji i izdržljivosti, za samo dvanaest godina prešao je dug put. Prvo je kao tinejdžer dobio stipendiju jednog poznatog američkog univerziteta da bi se kasnije razvio u ekstremno uspešnog biznismena u najrazličitijim oblastima poslovanja. U međuvremenu, sebi je mogao priuštiti palatu kakva je ova, ali to nije bilo po njegovom ukusu. Želeo je da bude slobodan, pa
~4~
je radije iznajmljivao stanove u Londonu i Njujorku ili je živeo po hotelima kad je išao na kraća putovanja. Nije nameravao da pušta korenje. Više ne. Za to se pobrinula Medlin. Njene poslednje reči doživeo je kao metak u čelo: podrugljive, besne, prezrive. Bože, Rafe, kakav si ti puritanac! Potisnuo je te misli. Medlin je prošlost, više nije u njegovom životu. Za nju je samo jedno bilo važno: novac. Rafael je stisnuo usne. Medlin sad ima novca koliko je oduvek želela da ga ima, ali to je sve što je mogla da nazove svojim. A nekada je želela više... Nekada je želela njega. Njihova veza bila je veoma burna. Bili su par iz snova: on, tamnoputi latino multimilioner, i ona, crvenokosa britanska lepotica, koja se obogatila zahvaljujući smislu za biznis, a mnogo je brinula o svom ugledu. A onda je sve nestalo. Rekao joj je da je svršeno, na šta se ona nasmejala. Još mu je u ušima odzvanjao njen besni smeh. Ipak, sada je ravnodušan prema njoj. I kad god je pomislio na Medlin, naježio se - zbog njenog lascivnog ponašanja, stava, njene prodornosti. Zapravo, zbog svega. Konobar mu je došao noseći tacnu, pa je Rafael odložio čašu. Kad se okrenuo, nešto mu je privuklo pažnju. Ne nešto, nego neko. Mlada žena silazila je niza stepenice i primetio je svaku sitnicu na njoj. Porcelanska lepota. Plava kosa pokupljena u punđu isticala je njen nežni vrat. Profil joj je bio savršen, kao i vitko telo. Duga, uska bež haljina istakla je njene čvrste grudi i tanak struk. Sigurno je i ona model, zaključio je po njenoj visini i držanju. Kad je sišla niza stepenice, umešala se u mnoštvo, pa ju je izgubio iz vidokruga iako se trudio da je pronađe pogledom.
~5~
Obuzeo ga je nemir, a onda je shvatio: otkad je prekinuo vezu s Medlin, ovo je prva žena, koja mu je privukla pažnju iako je uvek bio okružen lepoticama. Shvatio je zašto: zato što je ona sušta suprotnost Medlin. Naime, ova devojka svetle puti hladna je baš onoliko koliko je Medlin bila vatrena. Ali bilo je još razlika. Medlin bi se prilikom silaska stepenicama potrudila da privuče pažnju, a plavuša je mirno sišla i kretala se kao duh, kao da nije sa ovog sveta. Kao da nije želela da je ljudi primete, što je neobično za ženu koja se time bavi... ako je ona uopšte model. Nije mogao da dočeka da je ponovo ugleda. Uostalom, ko god da je ta plavokosa lepotica, želeo je da je upozna. Zasijale su mu tamne oči. Ali ko zna kakva je... možda je zapravo slična Medlin? Odjeknuli su prvi taktovi Vivaldijevih „Godišnjih doba“, kako je priličilo ovakvom ambijentu, a manekenke su prvo prikazale odeću, koju su već imale na sebi. Selest je bila zadovoljna, jer bi haljinu koju je nosila i sama odabrala. Dobro joj je pristajala, nije previše otkrivala, samo jedno rame i bila je bež, a tu je boju ona mnogo volela. Pristojno i diskretno - to je bio njen modni kredo, jer je zapravo u duši bila veoma skromna. Duboki dekolte i kratke suknje nije privatno nosila. Čak je volela jednodelne kupaće kostime. Sada, dok je šetala modnom pistom, nestao je nemir koji je osećala u vrhu stepeništa. Godine iskustva učinile su da joj šetanje po pisti postane sasvim prirodno. Ponosnog držanja, koračala je do kraja, zastala je pre nego što će se okrenuti... ...a onda se ukočila. Tamne oči, uokvirene gustim trepavicama, obrijano lice markantnih obrisa, strasne usne, odlučna brada, crna kosa. Sve to primetila je u nekoliko trenutaka. Onda joj je postalo jasno da mora nastaviti da se kreće. Kad je sišla s piste, požurila je u garderobu, gde se brzo presvukla u jarkocrvenu haljinu. Opet je
~6~
izašla na pistu i sve vreme bila je svesna činjenice da je čovek koga je videla netremice posmatra. Pa modele uvek svi gledaju! Nikada nije dozvolila da je to izbaci iz ravnoteže. Zašto ovaj čovek tako deluje na nju? Šta je to u njemu drugačije? Pre nego što je stigla do kraja piste pripremala se za prodoran pogled i... ništa. Sva pažnja tog čoveka bila je usmerena na mobilni telefon. Ispružio je noge i kucao poruku. Ni pogledao je nije. Napetost je nestala. Okrenula se i pošla je u pravcu garderobe. Pa dobro, prevarila sam se, pomislila je razočarano. Da se osvrnula, nametnuo bi joj se drugi zaključak. Rafael je podigao pogled s mobilnog posmatrajući je dok je odlazila. Kad se vratio svom telefonu, shvatio je da ga mejlovi ne zanimaju. Šou je završen, začuo se aplauz, a gosti su požurili prema stolovima s posluženjem. Rafael je ustao. Modeli će se sada utopiti u mnoštvo, a on je želeo da je pronađe pre bilo koga drugog, ko bi takođe bio fasciniran njenom lepotom. Dok je pogledom lutao po prepunoj sali, shvatio je da ona nije tu. Namrštio se. Gde li je? Vratio se u salon, gde su radnici već rastavljali pistu. Ni traga od nje. Iz te prostorije dvokrilna vrata vodila su na veliku terasu. Rafael je izašao i na drugom kraju terase ugledao je žensku priliku. Njena svetla haljina presijavala se na slabom svetlu. Gledala je u nebo. Rafaelu su zasijale oči. Selest je posmatrala nebo. Kakvo divno veče! U Londonu se zvezde ne vide, ali su ovde krupne kao dijamanti. Mlečni put u punom svom sjaju... Tako daleko... Ranije je zamišljala kako bi bilo otići tamo i ostaviti planetu Zemlju... - Kinezi su mislili da je Mlečni put izvor Huanghea.
~7~
Selest se okrenula kad je čula glas. Terasa je bila slabo osvetljena, ali nije joj bilo potrebno svetio da bi znala ko je iza nje. Bio je to muškarac koji ju je netremice gledao dok je šetala po pisti. Nije mogla da mu razazna lice, ali je je uočila da je visok i elegantan. Kad je čula njegov duboki glas, osetila je peckanje po koži. U njoj su se budila osećanja, koja nisu dobrodošla! - Imaju i lepe legende - nastavio je. - Na primer, onu o dvoje ljubavnika, koji su razdvojeni i postavljeni na najudaljenije krajeve Mlečnog puta. Vidimo ih kao zvezde, koje stalno teže tome da se približe, ali se nikada neće sresti. Posmatrao ju je dok je pričao. Primetio je njeno ukočeno držanje i napeto lice. Ostavljala je utisak nekog ko želi da pobegne. To mu je bilo neobično, jer su žene uživale u njegovoj pažnji. Medlin sigurno jeste. Ali ona nije Medlin. A baš to tražim, rekao je sebi. Suštu suprotnost. Zato je želeo da je oslobodi nepoverljivosti, koju je osetio. - Fascinantno, zar ne? - trudio se da zvuči opušteno. Zamislite toliku udaljenost. A naša galaksija je samo jedna u milion. Andromeda nam je najbliža. Mora biti tamo negde... Gledao je u nebo kao da traži. - Tamo - pokazala je Selest. - Između Pegaza i Kasiopeje, galaksija M31. Ali nije samo nama najbliža, nego uopšte Mlečnom putu. Za nekoliko miliona godina stopiće se s Mlečnim putem i nastaće gigantska elipsa - bila je besna na sebe što kao navijena priča o galaksijama i zvezdama, ali joj se to učinilo jedino sigurnom konverzacijom. A osećala je sve, samo ne sigurnost. - Mnogo znate o zvezdama. - Volim ih - rekla je. - Daleko su - zašto sam to rekla? Zašto stojim s njim i pričam? I zašto je toliko pogađa njegov duboki, nežni glas? - I to je, po vašem mišljenju, dobro? - upitao je. - Da - bilo joj je jasno da zvuči čudno.
~8~
Primetio je da se kontroliše. Nervoznim pokretom zagladila je haljinu, kao da će tako nešto promeniti. Selest ovo nikada ranije nije doživela. Zato je znala da mora pobeći od ovog čoveka. - Izvinite - rekla je promenjenim glasom - moram da uđem. - Dozvolite mi da vas pratim. - Ne, hvala - odlučno je odbila. Gledao je za njom. U jednom trenutku pričaju o zvezdama, u drugom ga je već odbila. Ne, ona sigurno nije kao Medlin... Selest se vratila u salon, puls joj je tukao kao čekić. Da li je zaista bila na terasi i razgovarala s onim čovekom o astronomiji? Otišla je na terasu iz dva razloga: prvo, da bi videla zvezdano nebo i drugo, da ne bi morala da bude s ljudima. Za večerom će ponovo videti ovog čoveka... koji ju je tražio. To je bilo očigledno. Niko nije počinjao razgovor o dalekim galaksijama sa ženom, a da mu pritom na umu nisu određene namere. O, Bože! Da li je on možda pomislio da je namerno otišla na terasu? Možda je pomislio da je to poziv? Ma nije važno! Izbegavaće ga do trenutka kad će se neprimetno povući. U Oksfordu je rezervisala hotelsku sobu i tu će ostati neko vreme, daleko od Londona i Karla Rajnera. Nije želela da razmišlja o čoveku, koji je pogledom učinio da joj srce podivlja. Koji ju je privukao... Ne! Nije važno to što je osetila da joj je privlačan. Nikada neće biti važno. Ne može biti. Moja prošlost napravila je od mene ovo što sam sad. I ništa to neće promeniti. Pre nego što je ušla u trpezariju duboko je udahnula u pokušaju da se smiri. Kraj jednog stola stajala je njena koleginica Zoi držeći u ruci tanjir salate uz mršav komad piletine. Selest joj je prišla. - Reci mi - radoznalo je upitala Zoi - šta misliš o tipu, koji te gleda čitave večeri? Da li je već nešto preduzeo? Selest se ukočila.
~9~
- Nije - slagala je. - Šteta - uzdahnula je Zoi. - Da sam na tvom mestu, potrudila bih se oko njega. I izgled i novac! Rafael Sangvardo, Latinoamerikanac, investitor težak desetine milijardi. Bio je neko vreme s Medlin Volters, jednom od deset najbogatijih žena sveta. Sad je u Americi da zaradi još. Ali, naravno - Zoi je pogledala Selest u oči - trenutno je Karl Rajner izabrao tebe, jer je završio s Monik. Kad bih ja mogla da biram... izabrala bih gospodina visokog, mračnog i atraktivnog. Karl bi dobio nogu - Zoi je pogledala oko sebe. - Idem da se promuvam, ovde ima dobrih tipova. Osim toga, pravo je mučenje stajati uz ovakvo posluženje i ne jesti ništa - otišla je ostavivši Selest. Rafael Sangvardo. To ime Selest nikada nije čula, ali ako je tako kako Zoi kaže, on se sigurno visoko kotira na listi poželjnih neženja. Ali zašto bi je to zanimalo...? - Mogu li nešto da vam preporučim od ove božanske hrane? Okrenula se prema njemu osetivši napetost, ali ne zato što je želela da pobegne od njega, već zato što ga je sad videla na svetlu. Da, baš je onakav kako ga je Selest opisala: visok, mračan i veoma atraktivan. Nije tipični plejboj, ali jeste neverovatno muževan i markantan. Njegove oči ostavile su je bez daha. Selest nije razumela zašto joj se to dešava, ali je znala da to ne smela dopustiti. Muškarci su je stalno gledali i naučila je to da podnosi. Mora se sabrati i izbegavati pogled ovog čoveka, bez obzira na to koliko je atraktivan. Kad joj se ponovo obratio, nešto se u njoj pokrenulo... Šta joj je rekao? Trebalo je da odgovori bilo šta i da ode. Ah, da, pitao je da li da joj preporuči nešto. - Hvala, već sam uzela - rekla je. Podigao je obrvu iznad ovih neverovatno tamnih očiju. Bazalt, pomislila je Selest. - Od toga se ni vrabac ne bi najeo - promrmljao je odmerivši je od glave do pete. - Bar ne izgledate izgladnelo kao ostali modeli.
~ 10 ~
Nije mogla da prečuje njegovo neodobravanje povodom vitkosti ostalih koleginica. - Modeli moraju da budu vitki - branila se. - Šteta je što žene na Zapadu imitiraju ljude koji nemaju šta da jedu, samo zato što modna industrija tako diktira - odgovorio je. - Naravno, u pravu ste - prisilila je sebe da bude iskrena. Onda je načinila grešku: pogledala ga je u oči i preplavio ju je osećaj da će se udaviti. S mukom je skrenula pogled shvativši da se sva trese. - Žao mi je, ovo je bilo grubo - izvinjavao se. - Ali šteta je što niste probali ove ukusne poslastice - rukom je pokazao na švedski sto. - Sigurna sam u to da je sve ukusno - priznala je. - Ali ne smem. - Zar niste pali u iskušenje? U njegovom glasu osetila je da je izaziva. Ali još gore je bilo to što je Selest znala da on nije mislio samo na „iskušenje“ u vezi s hranom. Odlučno je odmahnula glavom. Krajnje je vreme da ovo prekine. - Ne - rekla je ljubazno, spustivši prazan tanjir, pa se pribrala. - Izvinite, moram da pođem. Ovde sam da bih pokazivala haljinu. Nasmejala se ne pogledavši ga u oči, a onda se okrenula i otišla je... Već drugi put te večeri učinila je to. Zašto beži od mene? To pitanje nije mu dalo mira. Jedno mu je bilo jasno: posle ova dva kratka susreta njegovo interesovanje za nju je poraslo. Puls mu je podivljao i pokrenulo se nešto duboko zapreteno u njemu. U njenim očima Rafael je pročitao da ga ni u kom slučaju ne smatra odbojnim.
~ 11 ~
Dešava joj se isto što i meni! Uspostavljanje samokontrole, uzdisaji, pogledi. Da, sve to ukazuje na njene reakcije u mom prisustvu. Ona definitivno nije imuna. Ali zašto onda beži od njega? Možda zato što je s nekim? Moraće to da proveri! A onda je shvatio da joj ni ime ne zna. Ne bi trebalo da bude teško da sazna sve što želi. Ona je model i ima sklopljen ugovor s agencijom. Osvojiću je, odlučio je Rafael. Zamislio ju je u svojim rukama, kako je pritiska uza se i nežno ljubi njene drhtave usne osećajući njene čvrste grudi na svojim prsima...
~ 12 ~
2. poglavlje
- Pokušavaš da izvučeš više novca, zar ne? - Karl Rajner ju je podozrivo pogledao. Selest nije reagovala. Karl je zahtevao da i ona prisustvuje gala večeri časopisa visoke mode, jer se nadao određenim benefitima. Pošto je Selest još uvek, iako ne zadugo, bila pod ugovorom, morala je da dođe. Nadala se da će s Karlom izaći na kraj kao što je to učinila proteklog vikenda s Rafaelom Sangvardom. Doduše, krupni Karlo s velikim stomakom nije mogao da se poredi s vitkim i elegantnim Latinoamerikancem. Osim toga, Karl je dugu riđu kosu vezivao u rep, jer je želeo da ostavlja utisak kreativnog boema, što je bilo smešno u poređenju s crnom grivom Rafaela Sangvarda. Čim je pomislila na Rafaela, Selestin puls je prešao u galop. Čitave protekle nedelje bilo je tako. Ma koliko se trudila da ga potisne iz misli... bilo je uzalud. Pred njim je otkazao njen istrenirani odbrambeni mehanizam. Ipak, učiniće sve da ignoriše ova osećanja. Rafael Sangvardo mora da bude potisnut iz njene svesti. I ne samo da je glupo misliti na njega, to nema nikakvog smisla! Ono što je on želeo od nje, ona nije smela da želi... Preplavio ju je poznati osećaj samoprezira, što je samo pojačalo gađenje prema Karlu Rajneru. Zašto je morala da potpiše ugovor s „Rajner vizažom“?
~ 13 ~
Ničim je neće naterati da produži ugovor. Za koju nedelju biće ponovo slobodna. Do tada će morati da izbegava ovog jezivog tipa i da ga drži na odstojanju. Selest je sve teže podnosila njegovu pažnju. Stalno ju je pritiskao da potpiše novi ugovor, a večeras je bio još naporniji, jer je mnogo pio. Nije previdela da ga je njeno odbijanje sve više uzbuđivalo. Sada kad je večera konačno prošla, a zvanice počele da se razilaze, ponovo je zapodenuo tu temu. - Nije reč o većoj plati, jednostavno, ne želim da produžim ugovor. Naravno da mi je velika čast to što sam zaštitno lice „Rajner vizaža“ i veoma sam zahvalna na tome... - Ne vidim da si zahvalna - rekao je. Selest je stisnula usne. Znala je zašto je toliko iznerviran: ne zato što ona više neće da radi za „Rajner vizaž“, već zato što nije spremna da izrazi zahvalnost kao Monik Silva. - Šta ti misliš, ko sam ja? - namrštio se. - Učinio sam ti uslugu i sad je vreme da se revanširaš. Znaš šta hoću od tebe! - grubo ju je uhvatio za ruku. - Skloni tu ruku! - glas joj je drhtao kad se povukla korak unazad. - Laku noć, gospodine Rajner - okrenula mu je leđa. Ne obraćajući pažnju na goste u foajeu hotela, Karl ju je zgrabio za ruku okrenuvši je sebi. - Nećeš mi pobeći, ti, mala uobražena kučko! - lice mu je pucalo od besa. - Misliš da si bolja od drugih, zar ne? Ponašaš se kao prokleta kaluđerica - osetila je njegov zadah na alkohol. Mogu da imam bilo koju, čuješ li?! Svaku! Žene kao vi uvek se prodajete. Nisi ti nikakav izuzetak. Fufica si isto kao i svi ostali modeli! Selest je zgroženo udahnula. Bila je toliko iznenađena da nije mogla da se pomeri. A onda je čula duboki glas iza sebe. - Ostavite ovu ženu na miru! Karl se okrenuo. - A ko ste vi, dođavola? Rafael ga nije udostojio odgovora. Strgnuo je Karlovu ruku sa Selestine i, uhvativši ga za lakat, ispratio ga je do izlaznih vrata. - Ako se vratite, rastaviću vas na sastavne delove. Jeste li me razumeli?
~ 14 ~
Nije sačekao odgovor, nonšalantno se pridružio Selest, koja je stajala bleda i ukočena. - Konjak - rekao je. - I neću da čujem „ne“. Potom ću vas otpratiti kući, jer je onaj grubijan još uvek napolju. Nije mogla da se pomeri. Karlove reči odzvanjale su joj u glavi. Fufica si isto kao i svi ostali modeli! Smučilo joj se, mislila je da će povratiti. Neko ju je uhvatio za ruku, ali ne snažno, već odlučno. Zbunjeno je izašla iz hotelskog foajea. Sela je na barsku stolicu. U trenutku je shvatila ko joj je upravo pomagao. Gospode Bože - Rafael Sangvardo! Sedeo je pored nje, zabrinuto je odmeravajući tamnim očima. Skrenula je pogled i počela je da se trese. - Sve je u redu - čula je Rafaelov glas. - Otišao je i neće se vratiti. Podigla je glavu, ali on nije gledao u nju, nego je pokušavao da naruči dva konjaka. Rafael se trudio da drži emocije pod kontrolom. Želeo je da istrči napolje i da pesnicom udari onog pakosnog kretena u lice. Uznemirila ga je činjenica da se jedva kontroliše. Niko ne sme tako da je vređa, pa ni Karl Rajner. O, da, znao je ko je taj čovek, baš kao što je znao ime ove žene, koja mu se motala po glavi otkad ju je prvi put video. Selest Filips. Nije mu mnogo trebalo da sazna. Organizatori modne revije odmah su mu rekli ko je ona, a onda je od modne agencije dobio njenu biografiju. Trenutno je bila pod ugovorom s „Rajner vizažom“, firmom čiji je predsednik Karl Rajner. Nije mu mnogo trebalo ni da sazna kakva je reputacija Karla Rajnera, a to je potvrdila i ona neprijatna scena malopre u foajeu. Šanker im je dodao dve čaše konjaka. Rafael je jednu pružio Selest. - Popijte - rekao je. - Još uvek ste u šoku. Odmahnula je glavom. - Ne pijem alkohol - glas joj je podrhtavao. Još uvek su joj Karlove reči odzvanjale u glavi.
~ 15 ~
- Onda ću naručiti kafu. Nešto vam treba. Beli ste kao kreč. Prisilila je sebe da pogleda u lice čoveka koji ju je spasao. Čoveka, koga nije mogla da izbaci iz glave. - Dobro sam, ali... - progutala je knedlu. - Pobogu! - procedio je Rafael. - Trebalo je da ga odalamim, ali time bih uništio njegov otmeni izgled. Selest je bio potreban trenutak da povrati smisao za humor. - Ne znam kako bi on to podneo - osmehnula se. - Nadam se da bi to bilo dovoljno da u njemu splasne... želja. Nije se usudila da ga pogleda u oči. - Hvala vam što ste mi pritekli u pomoć. Pogledi su im se sreli. Selest se osećala veoma ranjivom i slabom. Nije mogla da skrene pogled s tih fascinantnih očiju. Selest je osetila peckanje po koži. Skrenuo je pogled i magija je nestala. - Nema na čemu - rekao je na španskom. - Dakle... želite li kafu? Ili možda čaj? Vi, Englezi uvek pijete čaj da se smirite, zar ne? - Šolja zelenog čaja bila bi savršena, hvala - umesto napetosti, u prisustvu ovog čoveka osećala je nešto drugo... - Ne razumem, otkud vi ovde? - Bio sam na poslovnom ručku s jednim direktorom moje firme. Znate - promenio se ton u njegovom glasu - društvo Karla Rajnera nikome ne prija, a sad mi se pružila prilika da mu to pokažem... - napravio je kratku pauzu. - Zapravo, želeo sam ponovo da vas vidim - nije mu promakao sumnjičavi izraz njenog lica. - Zar vam je toliko neprijatno? Grickajući donju usnu, očajnički je tražila način da mu kaže da je nemoguće ono što od nje očekuje. - Postoji li neko u vašem životu? Progutala je knedlu. - Nije o tome reč... - zaustavila se, jer nije znala šta da kaže niti kako to da kaže.
~ 16 ~
Pošto je oklevala, Rafaelu je kroz glavu prošla jedna grozna misao i lice mu se smračilo. - Da li je Karl Rajner...? - Ne! Zaboga, ne! Laknulo mu je što je tako reagovala. Pomisao na to da onaj kreten ima bilo šta s njom bila mu je nepodnošljiva. - Bogu hvala! - Kako ste pomislili tako nešto? Rafael je posegnuo za konjakom i otpio je podobar gutljaj. Razmišljao je o tome kako bi se Medlin snašla u situaciji s Karlom Rajnerom. Ipak, Medlin je potpuno drugačija od plave lepotice, koja se usredsredila na aromatični miris čaja. - Bolje? - upitao je tiho. Klimnula je glavom srknuvši gutljaj vrelog napitka. Rafael je uživao gledajući je. Na sebi je imala tamnozelenu koktel-haljinu zakopčanu do grla. Uz to je nosila minđuše od žada. Kosu je opet podigla. Zamišljao je kako bi izgledala kad bi joj pepeljasto-plava kosa padala po nagim ramenima... Sabrao se koncentrišući se na njeno savršeno lice. Lepotom ga je oborila s nogu baš kao i onom drugom osobinom rezervisanošću. Ponašala se kao da nije sa ovog sveta, kao da je ništa ne dotiče. Šta li je ono rekla o zvezdama? Da su daleke... Baš kao ona. Ipak, odlučio je da joj se približi bez obzira na to što je delovala nedodirljivo. S njim neće biti ni sama ni usamljena. Zavešće je i osvojiti. Najbolje je da odmah počne. - Zašto izlazite s Karlom Rajnerom ako vam je toliko odbojan? Znam da ste zaštitno lice, ali... Podigla je glavu. - Otkud vi to znate? Rafael se nasmejao. - Mogao bih da kažem da sam vas prepoznao, ali priznajem da modni magazini nisu moja lektira, pa sam se obratio vašoj agenciji.
~ 17 ~
- Zašto? - upitala je iako je znala odgovor. Rafael Sangvardo se interesovao za nju, a čoveku kakav je on, nije teško da sazna bilo kakvu informaciju. Pogledao ju je u oči. - Neću kriti nameru da želim bolje da vas upoznam, Selest. Dakle, zašto ste izašli s njim? Slegnula je ramenima. - I dalje sam pod ugovorom, pa nisam imala izbora. Dobio je poziv od velikog modnog magazina i poveo me je sa sobom. - I? - Čuli ste šta želi od mene... Ono što ste učinili... da li bi moglo da vas baci u nepriliku? - zaista je bila zabrinuta. - Da li bi mogao da vas tuži? - Naravno, mogao bi. Po načinu na koji je to rekao bilo joj je jasno koliko bi Karl bio glup kad bi pokušao da tuži Rafaela Sangvarda. Odlikovala ga je neverovatna odlučnost. Ali i viteštvo, pa makar to bilo samo zato da bi ponovo stupio u kontakt s njom. Besmisleno je. Ništa od toga neće biti... Stalno je to morala sebi da ponavlja i da se ponaša u skladu s tim. Treba odmah da ustane, da mu se još jednom zahvali i ode kući, u svoj mali stan u Noting Hilu, nagradu za godine provedene u biznisu modelinga. Taj stan je njena sigurna luka, gde može da se isključi posle napornog i stresnog radnog dana. Treba da se vrati svom životu... u prokletoj samoći. Rafaelov glas razvejao joj je teške misli. - A vi? - upitao je. - Da li ćete imati problema zbog toga? Ponovo je slegnula ramenima. - Ugovor mi ističe za nekoliko nedelja i neću ga produžiti. Verovatno će biti tračeva. Ljudi s kojima radim sigurno će saznati za ovo. Ali pošto svi znaju kakav je Karl, niko neće biti iznenađen. Rafael se namrgodio. - Pa ako ste znali kakav je, zašto ste prihvatili saradnju?
~ 18 ~
- U tom trenutku je bio u vezi s drugim modelom, pa sam mislila da sam sigurna. Doskora je funkcionisalo. Jednostavan je razlog što sam prihvatila ugovor s „Rajner vizažom“: dobro su plaćali - podigla je šolju da otpije gutljaj, pa je pogledala Rafaela. Zaslužio je iskrenost, jer joj je pomogao. - Kao zanimanje, modeling je precenjen. Malobrojni stignu do vrha i ostanu tamo. Većina mora da se bori za svaki posao. Ja nisam u vrhu, ali sam dobro pozicionirana i zato sam srećna. Uostalom - dodala je ipak je to jedini način da zaradim za život. Za trenutak joj je pogled bio tup, ali je taj izraz brzo nestao. Rafaelu se učinilo da je nešto ostalo nedorečeno. - Stekao sam utisak da se razumete u astronomiju - pokušao je da opusti atmosferu. Selest je zamislila sebe među zvezdama, slobodnu i van svog tela... Teško je uspevala da potisne užasna sećanja. Rafaelova opaska trebalo je da posluži kao podsticaj za razgovor, pa je to zahvalno prihvatila. - Teško je živeti od toga. Osim toga, ja sam amater. Namejao se. - A vaše ime savršeno je za astronoma: Selest, izvedenica iz latinskog, koja znači nebesko telo ili nebesko biće. Okružuje je ta aura, pomislio je. Kao da joj sve mane ovozemaljskog ne mogu ništa, kao da lebdi iznad svega. Ako postoji žena, na koju se ne može primeniti Rajnerova opaska, onda je to ona. Iznenađeno ga je pogledala. - Nikada to nisam povezala. Široko se osmehnuo. Selest je primetila rupice na njegovim obrazima i iskru u njegovim crnim očima. Zadržala je disanje. Tako bi sad rado sedela ovde, s njim... Ne! To nije smela da poželi! Zašto još uvek razgovara s njim? U međuvremenu se oporavila od scene u foajeu. Sad bi zaista trebalo da ode nazad, u svoj život. U život, u kojem nema mesta za Rafaela Sangvarda... ili za vezu s bilo kojim muškarcem. Međutim, on je nastavio razgovor.
~ 19 ~
- Kako ste se zainteresovali za astronomiju? Opuštena tema, savršena za to što je pokušavao da postigne: da je oslobodi nervoze, da je umiri i da je navede na druge misli. Trebalo je da se oseća dobro u njegovom društvu. Pozvaće je na večeru i to će biti sledeći korak do cilja koji je sebi zacrtao. Njene ruke oko mog vrata, njene usne na mojima. Njeno nago telo, toplo i drhtavo ispod mene... Te slike bile su toliko moćne da je Rafael osetio zatezanje u preponama. Da li i ona oseća isto? Hoće li popustiti pod njegovim pritiskom? Napredovaće korak po korak. Bio je siguran u svoj uspeh. - Zaista ne znam - neće više prihvatati ljubazni razgovor. Vreme je da ovaj susret privede kraju i da ode kući. Rafael ju je odmerio. Šta se to desilo? Promena na njoj bila je iznenadna i potpuno neshvatljiva. Selest je spustila šolju i graciozno je sišla s barske stolice. - Hvala vam, gospodine Sangvardo na svemu - govorila je sažeto i trezveno, bez ikakvog tona. Jedva primetan osmeh savršeno je pristajao okamenjenim crtama njenog lica. - Odvešću vas kući da bih bio siguran u to da se onaj neprijatni gospodin Rajner neće pojaviti. Došao sam svojim automobilom, pa mi to zaista ne predstavlja problem - upitno ju je pogledao. - Zaista želim samo da vas odvezem kući i odmah ću otići. Da li je to u redu? Osetila je Rafaelovu ruku na svojoj iako nije odgovorila. To je bio samo srdačan gest, a ona je osetila strujanje u celom telu. Ispred hotela sačekao ih je automobil. Vozač joj je otvorio vrata. - Kuda? - upitao je Rafael kad je seo pored nje na zadnje sedište. Postalo joj je jasno da će mu dati svoju adresu. On će znati gde ona živi. Pa saznao je mnogo o njoj, verovatno zna i gde živi. Poslušno je rekla adresu i krenuli su. Vožnja je trajala petnaest minuta, pa je Selest iz pristojnosti upitala:
~ 20 ~
- Iz kog ste dela Latinske Amerike, gospodine Sangvardo? Osmehnuo se. - Ah, da li ste se i vi raspitivali o meni? Prokletstvo, sama je sebi postavila zamku! - Jedna koleginica spomenula je to protekle nedelje, na modnoj reviji - pokušala je da zvuči opušteno. Znači li to da si je pitala?. Osetio je trijumf. Dakle, nije ravnodušna prema njemu, kao što se pretvara. Koliko će potrajati da mu to konačno prizna? Bio je apsolutno siguran u to da će se među njima nešto desiti. Cilj je sebi postavio u trenutku kad ju je ugledao na vrhu hotelskog mermernog stepeništa. A on nikad ne odustaje od zacrtanog cilja. - Dolazim iz Mabagve. - Zar Managva nije glavni grad Nikaragve? - upitala je mršteći se. - A Nikaragva je u Centralnoj Americi... - Tako je. Evropljani uvek previde moju malu zemlju Mabagvu, jer nikada nisu čuli za nju. - I ja spadam među takve - rekla je izvinjavajući se. - Nema problema. Verovatno to nije loše s obzirom na činjenicu da je zapadni svet poznat po ratovima i krizama. Toga kod nas nema. Iako su u našoj zemlji, kao i u susednim zemljama, česti zemljotresi. - Da, tektonske ploče stalno se pomeraju - rekla je. - Onda kod vas ima i vulkana? Klimnuo je glavom. - Tako je, ali, na sreću, nijedan nije aktivan - zamišljeno ju je odmerio. - Vi se interesujete i za geografiju, ne samo za astronomiju - po njegovom mišljenju, lepota sama po sebi nije dovoljna, čak ni kad je ovakva. A Selest je i zainteresovana i inteligentna. - Čitava planeta je živa slagalica, koja se stalno menja. To mi uliva samopouzdanje. Ako se planeta menja, možemo i mi.
~ 21 ~
Selest ga je pogledala razmišljajući o njegovim rečima. Da li je zaista tako? Za momenat je osetila tračak nade... koji je odmah nestao pod pritiskom prošlosti. Prošlost će zauvek ostati u njenoj sadašnjosti. I njenoj budućnosti. Ništa se ne može promeniti. U srcu joj je bilo teško. Okrenula je glavu, stigli su u Hajd park. - Znate li kome pripada ova vila? - Rafael je prstom pokazao kuću. Pitao je to da bi nastavio razgovor. Spremno je odgovorila; - To je „Epsli“ vila, pripadala je vojvodi od Velingtona, pobedniku bitke kod Vaterloa. Kuća sad pripada državi i u njoj je sad muzej. Osećala se kao vodič, jer je nastavila da priča o istoriji viktorijanskog društva. U ovom trenutku nije bila sposobna ni za šta drugo. Stigli su do njene zgrade, vozač joj je otvorio vrata. Graciozno je izašla, pa se nagnula prema njemu. - Hvala na vožnji. Molim vas, ne morate da izađete. Ali nije ga sprečila. Posmatrao je njenu zgradu. - Na kom spratu živite? - Na drugom - Selest je počela da traži ključeve po tašni. Izdržala je vožnju, ali bila je veoma napeta. Mora što pre da pobegne od njega. - Sačekaću da uključite svetio u stanu - rekao je. - Hvala - osetila je veliko olakšanje kad se popela nekoliko stepenika do ulaznih vrata. Otvorila ih je, pa se još jednom okrenula. Nije se pomerio s mesta. - Laku noć, gospodine Sangvardo. - Laku noć, Selest - odgovorio je osmehnuvši se. Selest je ušla u kuću i popela se u svoj stan. Uključila je svetio u dnevnoj sobi i stala je uz prozor. Srce joj je tuklo dok je gledala Rafaelovo vozilo kako odlazi. Znala je zašto joj je puls podivljao.
~ 22 ~
Kad je legla u krevet, nije mogla da zaspi. Podočnjaci su nezamislivi u njenom poslu, ali ništa nije mogla da učini jer su joj se stalno u glavi odvijale večerašnje scene. Ali nije mislila na napornu večeru s Karlom Rajnerom, već na vreme koje je provela s Rafaelom Sangvardom. U glavi su joj odzvanjale njegove reči: To mi uliva samopouzdanje. Ako se planeta menja, možemo i mi. Zurila je u tamu. Da li zaista možemo...? Ogorčenje je raslo u njoj, jer se prisetila uvreda Karla Rajnera.
~ 23 ~
3. poglavlje
Čitavog sledećeg dana Selest je očekivala da će se Rafael Sangvardo javiti. Ubeđivala je sebe da je srećna baš zato što za njih nema budućnosti. Zašto je mislila na vreme provedeno s njim? Koliko god da se trudila, nije mogla da izbije tog čoveka iz glave. Čak i kad je išla na fotografisanje za „Rajner vizaž“, sve vreme joj je njegovo lice bilo pred očima. Ovladao je njenim mislima. Stalno se pitala kako je moguće da joj se tako zavukao pod kožu. Razlozi su nevažni. Ništa se neće promeniti. Ako se javi, moraću da kažem ne. Kao i uvek. Ništa drugo nije moguće. Gomilala su se mračna sećanja, a Selestin želudac se zgrčio. I odmah se otreznila. Rafael se opušteno zavalio u sedište u avionu. Bio je zadovoljan onim što je postigao. U Ženevi je osigurao sredstva za najnovije projekte, pa su banke bile predusretljive. Ali sad su njegove misli bile negde drugde... Pred očima mu je titrala slika eterične lepote... fina, nežna... božanska. Kad je ispratio Selest kući, znao je da treba da joj ostavi i vremena i prostora. A sad je planirao sledeći korak. Pitao se kako će ona reagovati. Da li će je to privući ili će pokušati da ga izbegava? Nije bila imuna na njega i to je osetio svakim delićem
~ 24 ~
svog bića, ali je i dalje držala odstojanje. Nije mogao da razume zašto. Rekla je da trenutno nema nikoga. I nije igrala igrice. Njena rezervisanost bila je istinska, nije bila sračunata. Zašto? Stisnuo je oči razmišljajući o tome. Možda je to zbog onog Karla Rajnera? Ako se svi muškarci u svetu mode tako ponašaju, Rafael je mogao da razume njenu distanciranost. U takvim okolnostima svaka žena bila bi oprezna. Ipak, on nije Karl Rajner, to će joj pokazati i tako će osvojiti njeno poverenje. Ubediće je u to da ne želi ništa drugo osim nje. U nedelju uveče zazvonio je telefon. Selest je peglala veš. Istekao joj je ugovor s „Rajner Vizažom“ i dok se ne ukaže nova prilika za angažman, moraće nečim da se zabavi. Sve je isplanirala: dane za negu, džogiranje u Holand parku, jogu, pilates i kurs plesa. Između ostalog, zakazala je i sistematski pregled kod lekara. Mora da čuva zdravlje i to ne samo zbog karijere. Naravno, mora da ostane lepa što duže, ali i da bude zdrava i u formi. Nije želela da završi kao njena majka... Srce joj je poskočilo. Majka ju je prisilila da joj obeća da neće doživeti istu sudbinu. Pošto je rano upozorena, stalni pregledi postali su njena rutina. Umesto da se javi na telefon, nastavila je da slaže jastučnicu dopustivši da se javi sekretarica. Ukočila se kad je čula glas. Otkud njemu broj mog telefona?, proletelo joj je kroz glavu. Znao je njeno ime i adresu, pa nije bilo teško saznati fiksni broj, za razliku od mobilnog. Držeći peglu u rukama, slušala ga je. - Hteo sam da pitam da li biste želeli da odemo na večeru. Sledeće nedelje dolazil poslom u Englesku. Recite mi samo kada vam odgovara. Možete me dobiti na broj... Izdiktirao je broj telefona u Londonu, pa je prekinuo vezu. Selest je primetila da se nije predstavio. Znao je da ću mu odmah prepoznati glas.
~ 25 ~
Unervozila se. Na TV-u je prikazivan neki stari crno-beli film, ali su slike u njenoj glavi bile mnogo koloritnije: pred očima joj je titrao lik Rafaela Sangvarda. Još uvek joj nije bilo jasno zašto je on toliko fascinira. Narednog dana Selest je otišla na snimanje fotografija za neki katalog. To nije baš glamurozan posao, ali je dobro plaćen. Sada kad nema ugovor s Rajnerom, ne odbija manje atraktivne ponude. Kad se vratila kući, pred vratima je zatekla vazu punu belih ljiljana. Na kartici među cvetovima pisalo je samo - Rafael. Unela je vazu na trpezarijski sto. Šta sada da radim? Na to pitanje čitave večeri nije pronašla zadovoljavajući odgovor. Jak miris ljiljana proširio se po čitavom stanu. Tokom nedelje bilo je sve teže. Ponovo je nazvao ostavivši još jednu poruku, veoma sličnu prvoj. Stigao je i drugi buket, ovoga puta frezije nežnog mirisa. Na kartici je bilo ispisano: „Možda vas ovo cveće privuče?“ Selest je frezije odnela u spavaću sobu da ih ne uguši miris ljiljana. Sada ju je čitav stan podsećao na Rafaela. Snimanje za katalog malo joj je skrenulo misli, ali kad se uveče vratila kući, zatekla je ispred praga divlje ruže. Ako ovako nastavi, moći ću da otvorim cvećaru, pomislila je odnoseći cveće u spavaću sobu. Poruka koju joj je sad ostavio obećavala je kratki predah: „Odlazim na Daleki istok, zadržaću se nedelju dana. Možda ćete u narednom periodu lakše pronaći jedno slobodno veče za mene. Zvaću vas kada se vratim u London.“ Činilo se da mu uopšte ne smeta to što ona nijednom nije odgovorila. I posle brisanja tih poruka, njegov duboki glas dugo joj je odzvanjao u ušima. Zurila je u telefon. Možda bi trebalo da ga nazove i da mu kaže da ne gubi vreme. Ali i to joj je bilo teško. Zašto nije shvatio da treba da je ostavi na miru? Jednostavno, treba da nestane iz njenog života.
~ 26 ~
Uostalom, možda bi trebalo da se ugleda na njega i da otputuje nekud u inostranstvo. Možda će joj to pomoći da ne misli stalno na njega. Već sutradan odlučno je ušla u svoju agenciju pitajući postoji li mogućnost bilo kakvog pristojnog snimanja u inostranstvu. Njen agent nije bio oduševljen. - To što si odbila produženje ugovora s „Rajner Vizažom“ ne znači da možeš ubrati cvet koji poželiš - a onda je popustio. Dobro, razumem, svako želi da pobegne od Karla. Daj mi minut da vidim šta mogu da učinim. Selest je sela u fotelju, a njen agent se latio telefona. Vrata su se otvorila i ušla je sasvim mlada, nepoznata devojka, svetle puti i srebrne kose, baš kao Selest. Jedan od zaposlenih pozvao ju je pokretom ruke i ona je poslušno prišla njegovom stolu. Selest se uznemirila. Devojka je u njoj probudila sećanja... takva je ona bila pre desetak godina. Brzo je uzela novine i počela je da ih prelistava. - Šta kažeš na Havaje? - upitao ju je agent. - Sledeće nedelje, pet dana. Jedna od devojaka je zatrudnela, možeš da je zameniš. Selest je prišla stolu da bi čula detalje. Da, Havaji su dovoljno daleko. Zadovoljno je ustala i devojka koja je malopre došla. - Oh, fantastično - uzviknula je. - Hvala vam mnogo! Okrenula se i izašla je zajedno sa Selest. - Da li ste dobili angažman? - srdačno ju je upitala Selest. Devojka je klimnula glavom. - Moj prvi angažman! I već sutra. Reč je o nezi lica. Nadam se da se sutra neću probuditi s bubuljicom na licu. Selest se nasmejala. - Do kraja dana ništa osim vode - našalila se. - Za koga ćete raditi? -„Rajner Visaž“ strahopoštovanjem.
-
prošaputala
je
devojka
sa
- Oni su baš ekskluzivni. Njihove proizvode ne mogu sebi da priuštim. Mislite li da ću moći da probam neke?
~ 27 ~
Selest je razmišljala. Devojka je tako mlada, naivna i lakoverna. Ipak će je upozoriti. - Slušajte me - rekla je ozbiljno. - Molim vas, budite oprezni. Karl Rajner ima nadimak Karl Grabljivac... i sasvim mu pristaje - uzela je papirić iz tašne i napisala broj svog telefona. - Ja sam Selest Filips. Hajde da jednom odemo na kafu - srdačno se osmehnula. Devojčine oči su zasijale. - O, hvala! Ne poznajem druge modele. Sve moje drugarice rade kancelarijske poslove. Ne mogu da dočekam da im ispričam da sam dobila posao. Ah, da, ja sam Luiz Forman. - Srećno, Luiz. Gledala je za devojkom. Da li je i ona nekad bila tako mlada i ambiciozna? Jeste, naravno. Modeling je trebalo da joj pomogne da se domogne slave i bogatstva, zapravo novca koji joj je bio hitno potreban... Energično je potisnula ta sećanja. Rafael je usredsređeno pratio brojeve na ekranu laptopa i u glavi je već proračunavao mogućnosti. - Izvinite, gospodine... dolazi gospođica Filips. Rafael je podigao glavu. - Hvala - zatvorio je laptop i pogledao kroz prozor automobila. Da, to je ona. Na sebi je imala farmerke, sivi džemper i patike. Dugu kosu uplela je u pletenicu, a na licu nije imala ni trunčicu šminke. Izgledala je tako sveže i mlado... Dok ju je Rafael posmatrao, pokušavao je da analizira svoja osećanja. Ne, ništa se nije promenilo. Čak je i ovako opušteno odevena na njega ostavljala isti utisak. Očarala ga je, nije mogao da skrene pogled s nje. Izašao je iz automobila. Primetivši ga, zastala je i posmatrala ga kako joj prilazi. - Izbegavanje ste usavršili, zar ne? - rekao je srdačno.
~ 28 ~
Selest ga je pogledala u oči. - Šta radite ovde? - njeno srce je podivljalo i mrzela ga je zbog toga. Mrzela je i sebe, jer to nije mogla da spreči. - Pozivam vas na večeru - nije se obazirao na njen grubi ton. - To je zaista lepo, ali ne, hvala - namrštila se. - Zar ne bi trebalo da ste na Dalekom istoku? - Vratio sam se ranije - u njegovom glasu prepoznala je drugačiji ton. - Priznajem, nisam mogao da budem daleko od vas. Pocrvenela je. Poželeo je da ispruži ruku i da pomiluje njeno naborano čelo. Otkriva je govor tela... Selest Filips može da se pretvara da je nedodirljiva, može da ignoriše njegove pozive, da ignoriše njega, ali sopstvene reakcije ne može da prikrije. - Tako... - nastavio je - ... jeste li nešto planirali za večeras? - Čujte, mislim da nije... - Nemojte da mislite, nego se nasmejte i prihvatite poziv. Hajde da se dogovorimo kada da pošaljem vozilo po vas. Vratićete se u svoj stan, ulepšaće te se, iako to zaista nije potrebno, jer ste već lepi. Za to vreme, ja ću se vratiti poslu, kao i dosad, jer je to jedini način da funkcionišem - uzdahnuo je. Tokom čitavog razgovora nije skrenuo pogled sa Selest. - Dobro, znači, dogovorili smo se. Vozač će po vas doći u osam. Otvorila je usta, kao da je htela nešto da kaže, ali je on spustio prst na njene usne. - Večera - osetio je da joj usne podrhtavaju, a u njenim očima pročitao je sva protivrečna osećanja. - Obična večera, Selest. Provešćemo prijatno veče zajedno da biste mogli bolje da me upoznate. Naravno, i ja vas - povukao je ruku. - Ipak delimo ista interesovanja prema astronomiji i geologiji i, ko zna, možda imamo još ponešto zajedničko... Onda ćemo odlučiti treba li da provodimo više vremena zajedno. Ne tražim mnogo, zar ne? Pogledala ga je. Delovala je bespomoćno, kao da nema nijedan argument protiv. - Tražim jedno veče vašeg života, Selest. Ništa više - okrenuo se i, uhvativši kvaku na vratima automobila, pogledao ju je preko
~ 29 ~
ramena. - U osam sati, Selest - rekavši ovo, seo je na zadnje sedište i limuzina je krenula. Selest je nepomično stajala na trotoaru. Polako je podigla ruku dotaknuvši prstima uzdrhtale usne, koje su još uvek bridele od njegovog dodira.
~ 30 ~
4. poglavlje
Vozilo je stiglo tačno u osam. Selest ga je videla kroz prozor dnevne sobe. Da li je poludela...? Očigledno jeste. To je samo večera. Iskoristiću priliku da mu objasnim da među nama neće biti ničeg. Uzela je tašnu i krenula. Svesno je obukla haljinu do kolena, golubijesive boje s visokom kragnom. Nanela je vrlo malo šminke, a kosu je pokupila u pletenicu. Pripremila se za vožnju do restorana. Reći će mu da su njegovi napori uzaludni. Restoran u Najtsbridžu bio joj je nepoznat. Odveli su je u salu i... odmah je osetila magičnu privlačnost muškarca, koji je vladao njenim mislima i čulima. - Došli ste - rekao je radosno. Njegov pogled i glas probudili su u Selest nešto što ona nije smela da dozvoli. Osim toga, bila je iznenađena njegovom opaskom. - Mislili ste da neću doći? Podigao je obrve. - Ne bi me iznenadilo. Nije odgovorila, sela je na stolicu, koju joj je džentlmenski izmaknuo. Konobar je doneo meni, pa se povukao. Selest se osvrnula oko sebe. Restoran je bio uređen u kasnom viktorijanskom stilu: sve je bilo tamnocrveno, uz mnogo negovanih saksijskih biljaka. Restoran je bio pun. Rafael ju je posmatrao.
~ 31 ~
- Malo je veća gužva nego što sam se nadao, ali hrana je ovde izvrsna. Pretpostavljam da ovaj restoran nije na listi omiljenih lokala u vašoj branši. - Ne - rekla je. - Nikad ovde nisam bila. - Drago mi je što mogu da vam ponudim nešto novo podigao je čašu. - Za nova iskustva. Selest mu se osmehnula. Uzela je meni i počela da ga iščitava da ne bi sve vreme zurila u Rafaela, iako je samo to želela. - Hoćete li jesti malo, kao svi modeli? - Ne. Danas nisam ručala, pa ne moram da brojim kalorije. - Ah - klimnu glavom. - Onda ćete uzeti prepečeni kamember, guščiju paštetu i za desert mus od čokolade? Rekao je to tako da je na tren pomislila da je ozbiljan. A onda je videla da se osmehuje. - To bi bilo lepo... - ponovo se usredsredila na meni. - Uzeću bakalara na buzaru i grilovano povrće. Bez sosa. - Preješćete se - rekao je. - Ima li mesta za čašu belog vina? - Jedno suvo belo vino - odgovorila je pomislivši da je taj čovek dovoljno plaši, pa joj vino ne treba. Kada je otpila gutljaj, upitao je: - I? Dopada li vam se? - Veoma je dobro - priznala je. - Drago mi je. Šampanjac sam planirao uz doručak u krevetu. Gotovo se zagrcnula. Brzo je spustila čašu na sto, zaprepašćeno ga gledajući. Njegovo lice bilo je ozbiljno, a onda je primetila osmeh u uglu usana. - To je ono što mislite o meni, zar ne? - uzdahnuo je. - Znate, nikad nisam sreo nikoga ko je tako nepoverljiv kao vi. Iskreno sam iznenađen što ste pristali da dođete. Znači li to da ste konačno shvatili da ne predstavljam nikakvu pretnju? Zatreptala je. On sebe ne vidi kao pretnju? Pa uspeo je da sruši sve njene odbrambene mehanizme! Dosad nikada ništa slično nije doživela! Upravo joj je pružio savršenu priliku da mu kaže da ovaj susret ne predstavlja početak, nego kraj.
~ 32 ~
- Gospodine Sangvardo... - Rafael - ispravio ju je. Nije mogla da izgovori njegovo ime. To bi stvorilo opuštenu atmosferu, koju je želela da izbegne. - Želim nešto da razjasnim - nastavila je. Zašto joj je toliko teško da izgovori te reči? Dosad joj nikad nije predstavljalo problem da odbije muškarca. Zato što njega ne želim da odbijem, ta pomisao proletela joj je kroz glavu. Prvi put je srela muškarca, kojeg nije mogla da ignoriše i koga nije želela da izbaci iz glave. Naprotiv, želela ga je od prvog trenutka kad ga je ugledala. Nemoguće! Nikada neću moći da pobegnem od svoje prošlosti. Moram da odbijem Rafaela Sangvarda! I upravo to će učiniti, po svaku cenu. - Biću iskrena prema vama - pogledala ga je pravo u oči, a on se zavalio u stolicu, pun iščekivanja. - Nemojte ovo shvatiti lično, ali... ne bi bilo fer da dopustim da mislite... da je ova večera... sastanak. - A zašto? - Pa... zato što ja ne radim takve stvari - rekla je. - Kakve? - pretvarao se da ne razume. - Da li biste mogli to bolje da definišete? Duboko je uzdahnula. - Kao što sam rekla, nije ništa lično, ali držim se pravila... da nikada ne radim ovo što sad radim. Ili nešto drugo. - Mislite, nešto poput šampanjca u krevetu? - Upravo tako! Rafael se nije pomerio. - Mogu da razumem to pravilo ako ste uvek imali posla s muškarcima poput Karla Rajnera. Ali, Selest... - oči su mu zasijale - ...nadao sam se da ćete u međuvremenu primetiti da sam drugačiji. Veoma sam se potrudio da to shvatite. - Znam da su vaše namere časne, samo... - Da?
~ 33 ~
Pogled joj je odjednom bio potpuno prazan. - Ne ulazim u veze s muškarcima. Ne flertujem, izbegavam afere... ili kako god da to nazivate. Ja... to jednostavno ne radim. Tišina se spustila na njih. Rafael je spustio čašu na sto, pa je šakom poklopio njenu. Stegnuo joj je prste i odmah je osetila njegovu toplinu. Utehu... Odmahnula je glavom, kao da je želela da odagna iz misli tu reč. - Polako ćemo, kao tektonske ploče - rekao je tiho. Pogledala ga je u oči, a grlo joj se stegnulo, kao da će joj svakog trenutka poteći suze. Sve ovo nema smisla... - Da li je to dovoljno polako za vas? - upitao je. Nesvesno je jedva primetno klimnula glavom. Tektonske ploče, koje se kreću jedna prema drugoj... A za mene je pusto ostrvo, na kraju sveta. Samo bih tamo bila sigurna od čoveka kakav je Rafael Sangvardo. Htela je da mu kaže da mu ni sve vreme ovog sveta neće pomoći u dostizanju tog cilja... ali je ćutala. - Dobro... Evo naše večere. Selest je bila zahvalna na tom skretanju pažnje. To će joj pomoći da se ponovo sabere. Nije znala šta joj se desilo, ali bila je zahvalna što je završeno. Rekla mu je ono što joj je na umu: njegovi pokušaji da započne vezu ili aferu s njom nikada neće uroditi plodom. Iz onoga što je on odgovorio zaključila je da on neće vršiti pritisak na nju, a to je značilo da bar večeras može da se opusti. Oh, koliko je to želela! I bilo bi neljubazno da sad ustane i ode. To bi bilo kukavički, jer on to ničim nije zaslužio. Uostalom, nije on kriv što ona ne može da odgovori na njegove želje. Rafael ništa loše nije učinio, ponaša se pristojno i pokazuje samo najbolje manire. U situaciji s Karlom Rajnerom pokazao se kao pravi heroj, a sad je veoma ljubazan i pažljiv. Ne, Rafael Sangvardo ni za šta nije kriv.
~ 34 ~
Selest se nikada neće osloboditi tmurnih sećanja iz prošlosti. To će je zauvek sprečavati da odgovori na Rafaelove želje. Osetila je da napetost polako popušta u njoj. Uživaće u ovoj večeri, a onda će otići kući, nazad u svoj usamljenički život, jedini život za koji je sposobna. Ali dotad može da uživa u društvu Rafaela Sangvarda. - Navodno - rekao je - ova kuća je u viktorijansko doba pripadala jednom bankaru, koji ju je uništio, jer je želeo da zaprepasti aristokratiju. A plemstvo je u njemu videlo samo skorojevića. - Da, tada su samo naslednici iz bogatih kuća bili na ceni osmehnula se. - Zarađivanje novca nije bilo popularno. - Tja, onda ne bih ni ja ušao u visoko društvo. - Pa, mislim da bi vam bilo lakše s obzirom na to da niste Britanac. Ne bi mogli da uđu u trag vašem poreklu. Podrugljivo je podigao obrvu. - Zar me ne bi označili kao divljaka iz prašume? - Mislim da biste im bili egzotični... i tajanstveni. A dame bi sigurno padale u nesvest... On se nasmejao, a ona je morala da se nosi s nesvesticom. Pribrala se. Jasno mu je rekla da se neće upuštati u vezu s njim i zato mora da ga izbaci iz glave. Ipak, bilo je teško sedeti s njim na manje od metar udaljenosti i ne prepustiti se čežnji. - Opisujete me kao da sam lik iz Dikensovog romana - rekao je vedro. - Više kao Džozef Konrad iz „Nostroma“. Radnja tog romana odvija se u vašem delu sveta i opisuje kako srebro i bogatstvo dovode čoveka u iskušenje. - Da, i na kraju je sve to mnoge koštalo života - promenio mu se izraz lica. - Možda zvuči zajedljivo, ali drago mi je što Mabagva nije bogata. Eksploatacija rudnih bogatstava uglavnom je donosila mnogo više lošeg nego dobrog. Zainteresovano ga je pogledala.
~ 35 ~
- Da li u Mabagvi vlada siromaštvo? - Situacija se poboljšava otkad je izabrana nova vlada. Konačno su shvatili da su za dobrobit stanovništva potrebni investitori, koji će ulagati u infrastrukturu, obrazovanje i privredu. Zainteresovano ga je pogledala. - Ali vi živite i radite u Evropi i Americi, zar ne? - Tako je, tamo sam zaradio ovo što imam. Inače, po tradiciji, oni koji zarade novac u inostranstvu, većinu svojih prihoda ulažu u Latinsku Ameriku, a to, naravno, pomaže tamošnju ekonomiju. U mom slučaju sredstva su dovoljno velika da finansiraju odabrane projekte, koji vode boljitku. Dogovorio sam se sa svojim sunarodnicima u inostranstvu da pokrenemo privredu u našoj zemlji. - To je zaista... - ućutala je tražeći pravu reč - ...impresivno. Slegnuo je ramenima. - To je smisleno. To je zapad uradio još u prošlom veku. Bilo bi to dobro za čitavu zemlju. Selest se namrštila. - Da, ali rast standarda podrazumeva i zagađivanje životne sredine... - Tako je. Zato pokušavamo da učimo na tuđim greškama, da ih izbegnemo ako je moguće. Raspričao se o programu pošumljavanja kišnih šuma i razvoju ekoturizma. Selest je zainteresovano slušala. Baš kao što je i Medlin nekada to činila, projurila mu je misao kroz glavu. Zahvaljujući dobrom smislu za biznis, Medlin se koncentrisala isključivo na povećanje profita. Kišna šuma, na primer, za nju nije bila ništa više nego izvor prihoda. - Sentimentalnošću nećeš daleko dogurati, Rafe - umela je da kaže. - Ti i ja uložili smo i rad, i trud, i sposobnost da bismo dobili veliki komad kolača. Tada je trebalo da okonča vezu s njom.
~ 36 ~
Na sreću, Selestina reakcija bila je drugačija: topla, srdačna, saosećajna. S njom je delio poglede na svet. I želeo je da dele bar još nešto: krevet. Međutim, ona je iz nekog razloga odbijala čak i pomisao na to. Pogled mu se za trenutak smračio. U njegovoj otadžbini mnoge žene žive od prodaje telesnih usluga. U zapadnom svetu ne vlada takva kriza. Zapravo, reč je samo o tome da se novac zaradi na najbrži mogući način. Pribrao se. Selest nije takva i ništa više od toga nije morao da zna. Osim, naravno, najvažnijeg: kako da je osvoji? Kako da je navede na to da mu se otvori, polako, korak po korak? Želeo je da se ona opusti u njegovom društvu. - Da li je riba dobra? - upitao je uz osmeh. - Da, veoma je ukusna. - I niste u iskušenju da probate malu kašiku holandskog sosa? - pokazao je na srebrnu činijicu, serviranu uz porciju lososa, koju je naručio. - Ne dozvoljavam da dovedem sebe u iskušenje - izgovarajući te reči, postala je svesna njihovog dvosmislenog značenja. Duge trepavice spustile su se preko crnih očiju. - Onda nisu sve nade izgubljene - rekao je. Odmahnula je glavom, ali su joj usne podrhtavale. Shvatila je da ovaj čovek ima potpuno drugačiji smisao za humor. Kao i svaki bogataš, isijavao je sigurnost, ali se iza tog samouverenog nastupa krila izvesna oštrina, koja mu je pomagala na putu kroz život. Umeo je da bude i vitez, a prema toj osobini osećala je strahopoštovanje. Ne, Rafael Sangvardo ne predstavlja pretnju, ali... problem je u tome što je privlači kao nijedan muškarac do sada. Baš zato ne mogu i ne smem da dozvolim da me zavede. Ne mogu dozvoliti sebi luksuz da ga želim.
~ 37 ~
Zato će se sve završiti na ovoj jednoj zajedničkoj večeri. Selest će ovo zadržati u sećanju i živeće od toga. I od snova. Šta bi bilo kad bi bilo... Više od toga ne može dobiti. Pohvalila je jelo i ponovo se upustila u razgovor. Živo su pričali o svemu i svačemu, a Selestin puls je sve vreme bio ubrzan. Naravno da joj je ona čaša belog vina pomogla da se opusti. Ali Rafael je dobar sagovornik, upućen u sve teme. Njegovi komentari uvek su propraćeni iskrom u očima, a kad je bio ozbiljan, dok je govorio o poslu ili o svojoj domovini, osećala je njegovu strast i posvećenost. Selest je sve bolje upoznavala ovog čoveka shvativši da je pravičan, iskren, principijelan i svestan odgovornosti prema sebi i drugima. Jednom rečju, Rafael je čovek, prema kome je mogla da oseća mnogo više od poštovanja. Njegovo lice privlačilo je njen pogled kao magnet, ali nije smela sebi da dozvoli reakciju na njegovu fascinantnost. Morala je da se ponaša hladno i pribrano i da vlada sopstvenim emocijama. Kako se večera bližila kraju, Selest se sve više opuštala. Dok je zainteresovano slušala Rafaelovo izlaganje o novom kompleksu odmarališta u Mabagvi, u koje je investirao, pogled joj je odlutao na drugi kraj restorana i... ukočila se. Jedan par upravo je sedao za sto. Crvena zavesa zaklonila joj je vidik, ali je prepoznala nezgrapno telo Karla Rajnera. A onda je videla i ženu koja je bila s njim: Luiz, mlada devojka, koju je upoznala pre neki dan u agenciji. - Šta je bilo? - upitao je Rafael primetivši njen izraz lica. Selest je progutala knedlu. - Došao je Karl Rajner, zajedno s mladom devojkom, koja je nova u našem poslu. Činilo se da će svakog trenutka skočiti na noge, pa ju je Rafael uhvatio za ruku.
~ 38 ~
- Mislite da je devojka maloletna? - upitao je tiho. Odmahnula je glavom. - Ne, ali ne želim da... - ućutala je. - Držite je na oku - posavetovao ju je. - Da li vas je Rajner video? - Nije, a ni ja njega sad ne mogu da vidim, jer sedi iza zavese. - On nije važan, važna je devojka. Čak i kad bi sad nastavili razgovor... Selest bi stalno mislila na Luiz. Dok je konobar sklanjao tanjire sa stola, ponovo je pogledala u devojku primetivši da se ona čudno ponaša, kao da joj je teško da se ispravi. Polako je podizala čašu do usana. Pije li vodu ili votku?, pitala se Selest. A kad se Luiz nagnula da uzme zalogaj salate, Karl joj je nešto ubacio u piće. Selest je skočila i požurila do stola mlade koleginice. - Ćao, Luiz. Devojka je staklastim očima pogledala Selest. Prepoznala ju je. - Ćao. - Šta ti radiš ovde? - zabrundao je Karl Rajner. Selest ga je prostrelila pogledom. - Ubacio si nešto u Luizinu čašu, videla sam. I čini mi se da to nije prvi put večeras. Karlovo lice je buknulo. - Ako me još jednom optužiš za tako nešto, videćemo se na sudu. - Momenat - oglasio se Rafaelov glas iza Selest. Spustio je ruku na njeno rame, a drugom je uzeo Luizinu čašu da je pomiriše. Selest je na to rekla: - Rufinol ne miriše niti ima ukus. I odmah se rastvori. - Svašta! - prokomentarisao je Karl. - Ako ništa niste dodali, sigurno nećete imati ništa protiv da popijete ovu vodu, zar ne? - Rafael mu je pružio čašu, ali je Karl ustuknuo. Selest je to bilo dovoljno.
~ 39 ~
Spustila je Luizi ruku na rame. - Vreme je da pođeš kući. - Dobro sam - rekla je Luiz, ali kad je pokušala da ustane, noge su joj otkazale. U međuvremenu je vlasnik restorana primetio da se nešto dešava, pa im je prišao. - Donesite nam, molim vas, bocu mineralne vode - obratio mu se Rafael. - Gospođica se ne oseća dobro, pa ćemo je odvesti kući. Vlasnik je mahnuo konobaru, a ovaj je odmah doneo zatvorenu bocu. Rafael je ispraznio sadržaj u posudu za led, pa je tečnost iz Luizine čaše presuo u praznu bocu. - Odnećemo je na analizu - rekao je Karlu Rajneru. - Ne možete to da učinite! - Rajner je skočio. - Već jesam - Rafael je delovao ravnodušno. - Ili da zovemo policiju? - okrenuo se prema Selest. - Mislite li da će Luiz uspeti da ode do automobila? Selest je pomogla devojci da stane na noge. - Hajde, Luiz, idemo. Rafael je nazvao svog vozača rekavši mu da pripremi vozilo i pomogne Selest oko devojke. Kad su došli do ulaza, rekao je da pošalju račun na njegovu kancelariju. - I još nešto... otkažite sobu gospodinu Rajneru, neće mu trebati - dodao je. - Znam da postoje sobe na gornjim spratovima objasnio je kad ga je Selest upitno pogledala - ali nikad ih nisam koristio. To nije u mom stilu. Selest je dala vozaču Luizinu adresu. Petnaest minuta kasnije, otpratili su devojku do vrata stana, gde ju je prihvatila cimerka. Selest je ispričala šta se desilo. - Recite joj da me sutra nazove. Selest Filips. Poznaje me, radimo za istu agenciju. Moraću da joj objasnim neka pravila preživljavanja u svetu mode! Potom se vratila u vozilo.
~ 40 ~
- Odvešću vas kući - rekao je Rafael. Vozilo je krenulo. Selest se zavalila u sedište sklopljenih očiju. Rafael ju je posmatrao. U glavi su mu odzvanjale reči koje je izgovorila u restoranu: Ne ulazim u veze s muškarcima. Ne flertujem, izbegavam afere. Kako god da to nazivate. Ja... to jednostavno ne radim. To što se zamalo desilo ovoj mladoj devojci... da se nije njoj dogodilo? Da li je to razlog njene odluke? Zato što nije bilo nikoga da je zaštiti? Ali i on je doneo odluku: promeniće to. Dokazaće joj da želja i požuda nisu isto. Pokazaće joj koliko strast između muškarca i žene može da bude divna. Krišom ju je pogledao. Sedela je pored njega toliko blizu, ali izgubljena u svom svetu, daleko od njega, sasvim sama. Emocije su ga preplavile. Nežnost i požuda... Poželeo je da joj dodirne kosu i da je skloni s njenog bledog obraza... Sva snaga ovog sveta bila mu je potrebna da se odupre tom porivu i da nastavi da sedi mirno i nepomično dok nisu stigli pred njenu zgradu u Noting Hilu. Selest je otvorila oči osetivši da vozilo usporava. Oči su joj se srele s Rafaelovim i za momenat ga je bespomoćno pogledala. Rafael je zadržao dah, a onda je učinio ono što je želeo cele večeri: prstima joj je podigao bradu, nagnuo se i usnama je dotaknuo njene. Čuo je da je uzdahnula, ali bilo je prekasno. Nije mogao da se uzdrži. Osetio je njeno podrhtavanje i oklevanje. Želeo je da odagna njenu nesigurnost i nepoverljivost, želeo je da je navede na to da mu se prepusti i da se privije uz njega. I za tren je zaista osetio kako mu se prepušta. Iskoristio je to da bi učinio ono za čim je čeznuo čitave večeri: da oseti njen ukus.
~ 41 ~
Osečao se kao pobednik. Ne zato što ju je osvojio, već zato što mu je konačno poklonila poverenje i dozvolila da je poljubi. Ipak, u tom trenutku ponovo se povukla. Nije želeo da je pusti, ali instinkt mu je rekao da mora, jer će u suprotnom poništiti sve što je dosad postigao. Njegova ruka mirovala je na njenom obrazu, zagledao joj se duboko u oči. - Selest... - prošaputao je njeno ime glasom otežalim od emocija. - Rafaele... ja... - nije mogla da se usprotivi. Ni on nije želeo ništa drugo da čuje. - Pst... obećavam ti, Selest, uzeću samo ono što mi pružiš. Šta god da te je uplašilo u prošlosti... pobrinuću se da to nestane spustio je ruku, ali nije mogao da odvoji pogled s nje. - Polako ćemo napredovati, onako kako ti želiš. Obećavam. Ispravio se, pa je iskočio iz automobila pomogavši joj da izađe. Više nije pokušavao da je poljubi. Dok je prilazila ulaznim vratima u zgradu, u njemu je rasla odlučnost da je osvoji...
~ 42 ~
5. poglavlje
Selest se popela do stana kao hipnotisana. Nije mogla da sastavi nijednu jasnu misao. Sva čula bila su joj uznemirena. Rafael ju je poljubio! Usne su joj gorele. Osećala je kao da su njegove usne još uvek na njenim, kao da magija još uvek traje. Nehotice je dotaknula prstima usne kad je ušla u stan. Naslonila se na vrata i još uvek je mogla da vidi njegovo lice pred sobom. Drhtavo je uzdahnula. Koliko je prošlo od poslednjeg poljupca? Čitava večnost. Nikad je niko ovako nije poljubio. Samo je Rafael mogao da raspali ovakvu vatru u njoj, a da istovremeno bude nežan. Trebalo je da ga zaustavim. Trebalo je da ga odbijem. Ne mogu da radim ovo, ne smem! Ipak, bilo je nemoguće sprečiti ga. Nikada ne bi mogla da odbije te nežne usne. Nemoguće je suprotstaviti se toj magiji. Kao da ju je oslobodio iz zatvora u kojem je dugo ležala... Otišla je u kuhinju da skuva čaj. To će joj pomoći da spere trag njegovih usana. Bespomoćno je sklopila oči. Neće moći da mu pruži ono što je želeo... jer joj je ono što je i ona poželela zauvek zabranjeno. To što ju je poljubio ništa ne menja. Čak ni njena osećanja i želje ništa ne mogu da promene.
~ 43 ~
Polako je pila čaj dok nije nestao ukus Rafaelovih usana na njenim. Srce joj se slamalo... Selest je te noći sanjala ruke, svuda po svom telu. Rafaelovo lice bilo je natmureno, ali zadovoljno kad je završio telefonski razgovor. Od sagovornika je saznao da Karl Rajner ni u firmi više nema nikakvu zaleđinu. Analiza je pokazala da je u mineralnoj vodi zaista bilo rufinola. Luiz je bila prva tinejdžerka model, s kojom je Karl Rajner to pokušao. Za firmu je ovo nedopustivo i snosiće posledice, a Rajner će biti isključen iz upravnog odbora. Rafael je nazvao Selest da joj to javi. Uključila se sekretarica, ali on drugo i nije očekivao. - Ćao, Selest, kako si? Da li si se čula s Luiz? Javi mi ako mogu nešto da učinim. Inače, imam dobre vesti u vezi s Karlom Rajnerom. Nazovi me kad budeš imala vremena. Nije očekivao da će ga pozvati, ali ga je iznenadila koverta koja mu je stigla u kancelariju. „Hvala ti što si mi pomogao one večeri. Selest“ Ništa više. Oči su mu zaiskrile. Uzeo je telefon i okrenuo broj njenog mobilnog. Odmah se javila, zvučala je poslovno. - Halo? - Selest, drago mi je što ti čujem glas - Rafael je čuo da joj se oteo duboki uzdah. - Otkud ti ovaj broj? - nije više zvučala poslovno, već ljutito. - Dala mi ga je Luiz. Bila je veoma srdačna kad sam juče otišao da je obiđem. Ispričala mi je da je već razgovarala s tobom i da joj je veoma žao što je dopustila da joj se to desi. Zahvalna nam je i obećala je da više neće biti glupa - napravio je kratku pauzu. - Kad sam je zamolio za broj, odmah mi ga je dala uz pohvale na tvoj račun. I da, ona se nada da ćemo „biti strašno
~ 44 ~
srećni“. Da ne izneverim Luizina romantična očekivanja, pozivam te u pozorište. Ponovo se pribrala. - To je lepo, ali nemoguće. - Luiz će biti razočarana. Kako da joj objasnim da si me odbila? Ona glumi Kupidona, a ovo joj je hvala? - Da nisi tražio moj broj, ona ništa ne bi znala! - Pa, sad je kasno za to - rekao je opušteno. - Šta ti je draže: opera, mjuzikl, tragedija, komedija? Selest je sklopila oči. - Molim te, već sam objasnila. I rekla sam ti da nije ništa lično - izgovorila je to stegnutog grla. Nastala je tišina, a onda je posle čitave večnos ti rekao: - Selest, spreman sam da čekam - zvučao je ozbiljno i odlučno. - Čekaću koliko treba. Čujemo se - prekinuo je vezu. Selest je dugo zurila u telefon. Rafael se zatrpavao poslom da skrene misli sa Selest. Zaista je želeo da joj ostavi vremena da se privikne. Bilo mu je najvažnije da je ne uplaši time što će vršiti pritisak na nju, ali to nije značilo da je promenio odluku da je bolje upozna i pridobije. Naviknut na duge radne dane, obavio je još jedan u nizu sastanaka. Iz Njujorka se vratio u Barselonu, pa je potom produžio u London. I pored stalnih obaveza i poslovnih sastanaka, pred očima mu je titrao Selestin lik. I ne samo to... sve vreme osećao je njene usne na svojima. Na povratku u London, u avionu je pored njega sedela žena, koja je listala modni časopis. Pogled mu je kao magnet privukla reklama za preparate za negu kože: Selest, u svoj svojoj eteričnoj lepoti. Ostao je bez daha. Šta joj se desilo pa je odabrala samoću? Šta god da je bilo, makar i da je slično onome od čega je spasla mladu Luiz, on će joj pomoći da prevaziđe tu traumu.
~ 45 ~
Čim je sleteo, ostavio joj je poruku na sekretarici. Potom je pokušao na mobilni, ali i tu se javila govorna pošta. Poslao joj je cveće, ali cvećar nije mogao da ga uruči, jer je, kako je saznao od komšije, otputovala. Do podneva je uspeo da sazna gde je. Neko u agenciji rekao mu je da je otputovala na snimanje na neko tropsko ostrvo. Iznervirao se. A zaista je poverovao da će joj poljubac značiti više od reči, da će shvatiti šta se među njima može razviti. Plašio se da je prihvatila posao samo da bi pobegla od njega. Da li je zaista nemoguće ono što on želi? Ne, poraz neće prihvatiti! Ispravio se. Pokušaće još jednom da dopre do nje, da je uveri u životnu sreću i radost. Oslobodiće je samoće. Pozvao je asistentkinju. Pomerio je ili otkazao obaveze, odlučan da se pridruži Selest na tom rajskom ostrvu. I učiniće to.
~ 46 ~
6. poglavlje
Spokojno pijući sok, Selest je posmatrala kako se avion spušta prema pisti obližnjeg aerodroma. Sve je ostavila za sobom: užurbani London, probleme u svetu mode... i čoveka, koji joj se nametao iako ga nije želela u svom životu. Njegov lik bio joj je urezan u svesti, moćan, živ i upečatljiv. Još je osećala njegove usne... i ustreptala je celim telom. Dosta! Dograbila je brošuru, u kojoj su pobrojane sve pogodnosti hotela, u kojem je boravila. Zainteresovala ju je jedna ponuda: noćna poseta nenaseljenoj strani ostrva, gde nesmetano teleskopom može da posmatra noćno nebo u društvu stručnjaka za astronomiju. Odlučila je da se prijavi. I odmah se setila modne revije u Oksfordu kad je u njen život ušao Rafael Sangvardo... Ali upravo ga je izbacila iz svog života. Neće dozvoliti više nijedan kontakt, jer je to previše rizično. U njegovoj blizini teško se kontrolisala. Ne izlazim s muškarcima. Ne viđam se s njima. Ne flertujem, ne ulazim u afere. Ovo ne sme da zaboravi. Sad je daleko od njega i tako treba da ostane. Pa ipak, nije mogla da potisne pomisao na to koliko bi bilo lepo da zajedno s njim gleda zvezdano nebo iznad Havaja... Zatvorila je brošuru i ustala. Sada će otići da pliva i tako će prestati da sanjari! Odradila je posao, sad treba da se opusti i da uživa, i upravo će to raditi.
~ 47 ~
Narednih dana Selest je uživala u suncu i luksuzu. U hotelu su uglavnom boravili mladi, ali bilo je i starijih parova na medenom mesecu. Nije se upuštala u razgovore s gostima, ali iako je navikla na samoću, ponekad je bila ljubomorna na sve te žene koje su ovamo došle s partnerima. Prijavila se za noćni izlet, a dosad je koristila usluge spa centra, išla je na ronjenje i okušala se u surfovanju. Mogla bih da ostanem ovde čitavu večnost, pomislila je dok je ležala na plaži u senci palme. Osim blagog povetarca i šuškanja talasa ništa se nije čulo... A onda... - Zdravo, Selest. Naglo se uspravila, šokirano ga pogledavši. Rafael Sangvardo, odeven u kratke pantalone i majicu bez rukava, privukao je ležaljku pored njene, pa se opružio. - Pre nego što pitaš... jer znam šta te zanima, slobodno možeš da okriviš svoju agenciju iako sam, priznajem, vršio veliki pritisak na sirotog službenika - pogledao je oko sebe. - Ovde je fantastično. Konobar je pritrčao i Rafael je naručio piće za njih oboje. Kada je momak otišao, Rafael se okrenuo prema njoj. Bilo je tako dobro videti je opet! Njeno lice, njeno savršeno telo... nije mogao da je se nagleda. - Pobogu, šta radiš ovde? Oborio je pogled i uozbiljio se. - Ovo je moj poslednji pokušaj, Selest. Ako i on propadne, ostaviću te na miru. Povući ću se i opet ćeš biti sama. Dajem ti reč. - Mislila sam da ću ovde zaista biti sama - rekla je. Pogledao ju je. - Molim te da mi daš još jednu šansu.
~ 48 ~
Za trenutak, koji je potrajao kao čitava večnost, oči su mu bile prikovane za njene. Pogledom joj je postavio pitanje, na koje nije mogla da odgovori. Selest je shvatila da njen puls ne divlja zbog šoka što ga je ugledala, već zato što joj je drago što ga vidi. Zažmurila je. - Ovo je slobodna zemlja. Ali ne možeš pretpostaviti da ću... ućutala je. - Selest, ne pretpostavljam ja ništa. Svaki korak s tobom je kao šetnja po minskom polju. Posle svakog dužeg razgovora čini mi se da sam zaslužio orden! Ne molim te ni za šta drugo pažljivo je birao reči - nego da imaš poverenja u mene i da neko vreme provedeš sa mnom. Možda ću ti se dopasti. Više od toga ne zahtevam. Zajedno ćemo uživati u ovom predivnom mestu, mirisima, šuštanju talasa i cvrkutu ptica. A kad padne mrak, posmatraćemo zvezde - napravio je pauzu, pa je radosno nastavio: - Da li ćeš mi pokloniti poverenje i provesti vreme sa mnom? Nije odgovorila. Nije odbila niti je pristala. Dugo ju je posmatrao kako zatvorenih očiju nepomično leži. Njeno ćutanje shvatio je kao pristanak. - U koji restoran želiš da odemo večeras? - upitao je Rafael kad su ušli u predvorje hotela. - Svejedno mi je - odgovorila je. Zapravo, sve joj je bilo svejedno. Još uvek nije mogla da shvati zašto sve to dopušta. I zar je dozvolila da Rafael provede celo poslepodne s njom na plaži? Pitao ju je šta je sve radila pre nego što joj se pridružio. Odbila je njegov predlog da odu zajedno na plivanje, pa ga je ispod oka posmatrala kako svlači majicu i skače u vodu. Snažnim pokretima sekao je talase. Kad je izašao iz vode, njegova crna kosa presijavala se na suncu, a kapljice vode na njegovom telu sijale su kao dijamanti. Nije mogla da skrene pogled s njegovog tela. Vrelina, koja joj je strujala kroz vene, nije bila ni u kakvoj vezi sa suncem...
~ 49 ~
Da, sve je to dopustila. Dozvolila mu je da leži pored nje na plaži, da zajedno gledaju zalazak sunca i sve vreme bila je apsolutno svesna njegovog prisustva. A sad je on pita u kojem restoranu želi da jedu. Zajedno. Znala je da će mu i to dozvoliti, jer nije želela da ga otera od sebe. Preplavila su je najčudnija osećanja jer je postala svesna činjenice koliko joj prija njegovo društvo. - Onda ću ja odabrati - rekao je. - Naći ćemo se za sat vremena u baru na terasi. Nasmejao se i na obrazima su mu se pojavile rupice. Posmatrao ju je kako odlazi. Iznajmio je bungalov u hotelskom kompleksu preko puta, koji je imao svoju privatnu baštu s bazenom. Razmišljao je da li će je dovesti tamo. Da li će ikad provesti poslepodne zajedno, držeći se za ruke, umesto da im se putevi raziđu? Hoće li provesti vreme u strasti i požudi, a upravo su ga ta osećanja ovamo dovela? Nadao se da će i Selest osetiti istu želju. Kad je sat kasnije otišao na terasu i, ugledavši Selest, setio se one prve večeri u Oksfordu. Sad je bila naslonjena na ogradu terase, zamišljeno posmatrajući veštački vodopad. Kao i tada, osetio je magnetsku privlačnost njene lepote. Kao i tada, i sad mu je delovala izgubljeno, kao da je nevidljivim zidom razdvojena od ostatka sveta. Ali ona više nije sama. Sad ima mene. Svakako, bio je uspeh to što je prihvatila njegovo društvo, ali je znao da ga čeka dug put do ispunjenja želje. Sad više nije bežala od njega, nije ga ignorisala, i to je bilo postignuće, na koje je bio ponosan. Nije smeo da prenagli, jer je znao: ako mu i ovoga puta pobegne, biće to zauvek. Obećao joj je da je ovo njegov poslednji pokušaj i održaće reč. - Ovo mesto zaista je jedinstveno - pogledom je preleteo preko linije horizonta, gde su se na mirnoj morskoj površini videli poslednji tragovi sunca.
~ 50 ~
Selest se okrenula prema njemu. - Da - osmehnula se. - Svaki dan otkrivam ponešto novo i shvatam koliko je ovde sve lepo i idilično. Da, ovo je definitivno bio raj, ali je Rafael znao da se u svakom raju krije zmija. U ovom slučaju, to je bila nepoznata trauma, koju je Selest doživela pre mnogo godina i koja ju je navela na to da se zaključa u vremensku kapsulu. - Želiš li nešto da popiješ? - otrgnuo se od mračnih misli. Morao je da se pobrine za prijatnu atmosferu među njima. Nije mogao da dočeka da se ona konačno opusti u njegovom društvu. Kao što je pretpostavljao, naručila je samo mineralnu vodu. Osetio je da gleda za njim dok je prilazio baru. Iako je ovo luksuzan hotel, nisu uvedena stroga pravila odevanja za večeru. Rafael je na sebi imao lake letnje pantalone i bledoplavu košulju zavrnutih rukava. Kad se vratio pruživši Selest vodu, primetio je da je njena ruka vitka, snažna i preplanula. Doneo je i pivo za sebe. Stajali su uz ogradu zagledani u sve jaču tamu, koja se prikradala s pučine. Tišina koja se spustila na njih bila je sasvim prijatna. Uživali su u osvežavajućem povetarcu. Do njih je dopirao tihi šum zapljuskivanja talasa. Kako je sve više gostiju pristizalo na terasu, Rafael se okrenuo svojoj pratilji. - Hoćemo li poći na večeru? Ostavila je čašu i klimnula glavom. - Koji si restoran izabrao? - Igrao sam na sigurno i odlučio sam se za francuski restoran, ovde, u kompleksu. To je bio najekskluzivniji i najskuplji restoran, pa Selest još nije bila u njemu. Insistiraće na tome da učestvuje u plaćanju računa. Restoran je bio malo dalje od glavne hotelske zgrade, pa su otišli tamo osvetljenom stazom. Kad su stigli, odabrali su mesta najbliža plaži. Dok je Selest proučavala jelovnik, osetila je neverovatan nalet slobode i poručila je ono što joj se u tom trenutku jelo.
~ 51 ~
Rafael je podigao obrve. - Mislim da je taj sos pun pavlake. - Baš me briga - rekla je prkosno. - Kada radim, svakodnevno brojim kalorije, ali posao sam završila i sad mogu da zaboravim na dijetu! Nasmejao se. - Tako treba! - osećao se kao pobednik. Čitave večeri trudio se oko nje. Bio je dobro raspoložen i sve vreme održavao je razgovor živim. Selest je trebalo da se opusti. - Čuo sam da je nedaleko odavde uvala u kojoj se okupljaju delfini. Mogli bismo da iznajmimo katamaran i da odemo tamo. Selestino lice je u trenutku sinulo. - Oh, to bih baš volela! - Dobro - nasmejao se. - Šta bismo još mogli da radimo? Primetio je da joj je sve lakše da razgovara s njim. Donela je odluku da neće brojati kalorije, a sada je prihvatila i da joj naspe vino. Kad im je konobar servirao kafu, raspoloženje među njima bilo je... pa... gotovo opušteno. Rafael je bio zadovoljan. Bilo je dobro što je prešao hiljade kilometara da bi je pronašao u ovoj rajskoj zabiti u pokušaju da rastera duhove prošlosti iz njene glave. Kakva god da ju je sudbina snašla, bio je ubeđen da joj može pomoći da to prevaziđe. Otpio je gutljaj kafe posmatrajući je. Fasciniralo ga je njeno lice pod svetlošću sveća... Za trenutak su im se pogledi sreli. Selest se osetila silno živom. Baš je dobar osećaj sedeti ovde s Rafaelom, gledati ga i osećati toplinu kako struji među nama... Dosad ništa nije moglo da je pokoleba. Romantiku je isključila iz svog života, a onda je došao Rafael Sangvardo i doveo u pitanje sve njene životne izbore.
~ 52 ~
Dok je sedela naspram njega, osetila je da njena odlučnost popušta. Probudila se želja u njoj, želja da prihvati sve ono što joj je Rafael velikodušno nudio. Ali... sme li to...? Selest nije mogla da zaspi. U krevetu, u kojem je dosad mirno spavala, sada se vrpoljila. Znala je razlog: Rafael. Čovek, za kojim je čeznula, kao nikada dotad. Čežnja se rasplamsala u njoj kada ga je onoga dana ugledala na plaži. Selest je želela da učini nešto nezamislivo: da zaboravi prošlost i da oberučke prihvati sadašnjost. Da prihvati ono što joj Rafael nudi. U tami je zurila u obrise ventilatora na plafonu. Nije verovala da će ovaj dan doći. Bila je ubeđena u to da će nastaviti utabanim stazama zato što nikad neće moći da prevaziđe prošlost. Zbacila je tanki pokrivač sa sebe, pa je izašla na balkon. Na nebu su svetlucale zvezde. Ranije je želela da ode među te zvezde, što dalje od onoga što ju je uvlačilo u svet bez nade i budućnosti. U vazduhu je osetila miris egzotičnog cveća pomešan s aromom tropske noći. Osetila je lagani povetarac, Pogled joj je bio prikovan za palme u bašti i iznenada je shvatila da joj zvezde više nisu potrebne da bi pronašla lepotu. Nebo više nije mesto za bekstvo. Sad više ne mora da beži sa zemlje, jer ova mirisna bašta, to palmino lišće na srebrnoj mesečini... sve je to lepo i u svemu ima magije. Srce joj je snažno tuklo u grudima. Rafael ju je čekao, borio se za nju. Predaće mu se, jer će on to umeti da ceni i poštuje. Da li je zaista moguće da ostavi prošlost za sobom i da se konačno oseća slobodnom? Ako se zemlja stalno obnavlja, možemo i mi, ponovo se setila Rafaelovih reči. A ova ostrva upravo su dokaz da je sve stalno podložno promenama. Ako je cela planeta u pokretu i stalno se menja, zašto i njima to ne bi pošlo za rukom? Da, uspeće!
~ 53 ~
Taj zaključak bio je potreban Selest. Mogla je da otpiše prošlost i da prihvati ono što joj nudi sadašnjost. Mogla je da se prepusti čoveku, koji je želi. Selest je polako ušla u sobu. Konačno je uspela da zaspi, jer se pomirila sa sobom...
~ 54 ~
7. poglavlje
- Tamo! Tamo su! - uzviknuo je Rafael dok su plovili katamaranom. - Gde? - Selest je uzbuđeno udahnula. - Ah, sad ih vidim! Nedaleko od njih plivalo je jato delfina. Jedan je iskočio visoko iznad površine vode, a onda je u elegantnom luku ponovo uronio. Plivali su za katamaranom. - O, divni su! - blaženo je uzviknula Selest. Kapetan broda rekao je nešto Rafaelu, ali pošto Selest to nije čula, ovaj joj je preneo: - Surfuju na našim talasima. Pridigla se na prste gledajući šest delfina kako uživaju na talasima. Iznenađeno je vrisnula. - Rafaele, vidi! Direktno su ispod nas! - razrogačenim očima punim oduševljenja zurila je u talase. - Talasi privlače ribu - rekao je kapetan - a delfini to umeju da iskoriste. Ako dođete ujutro u zaliv, možete da plivate s njima. Iako su dobri... sve turiste moramo upozoriti na to da delfini nisu kućni ljubimci. Rafael je odmahnuo glavom. - Ovaj zaliv je njihov, nije naš. Uzeli smo im mnogo toga. Kad je kapetan naglo okrenuo kormilo, Selest se zaljuljala, ali ju je Rafael prihvatio. Katamaran se potom vratio na kurs, a Rafael ju je pustio, ali je i dalje osećala njegove dlanove na svojim ramenima. S njim se osećam sigurno.
~ 55 ~
Vratili su se u luku, a Selesti su klecala kolena. Rafael je to video, pa ju je uhvatio oko struka. Selest se ponovo osećala sigurno u njegovim rukama. - Da li je sve u redu? - upitao je Rafael, a ona je, nemoćna da progovori, klimnula glavom. Zahvalio se kapetanu. Kad su ušli su u terensko vozilo, upitao ju je: - Da li ti se dopao izlet? Selest se razdragano nasmejala. - Bilo je veličanstveno! Ovo ću pamtiti zauvek! Fascinirano ga je pogledala, nikada je nije video tako vedru i neopterećenu. Nije mogao da skrene pogled s njenog lica. Po povratku u hotel, otišli su na bazen. Posle čitavog dana na suncu, prijala im je rashlađena voda u bazenu. Selest je izronila tik uz Rafaela. Provukao je prste kroz crnu kosu, a kapi vode presijavale su se na njegovim širokim ramenima. Povukao ju je za sobom, pa su otišli do ležaljki. Rafael je pozvao konobara, a Selest je zamolila hladnu mineralnu vodu. - Nećeš čaj? - upitao je Rafael. Nasmejala se. - U Americi nema čaja koji mogu da pijem. Zato ovde pijem kafu. - Da li si često boravila u Americi? - Jesam - odgovorila je. - Snimala sam u Grand kanjonu, bilo je predivno... Zatim, u Nju Orleansu. Ah da, jedne jeseni provela sam mesec dana u Novoj Engleskoj i, naravno, redovno odlazim u Njujork na velike modne skupove. - Imam kancelariju na Menhetnu, ali sad ne provodim mnogo vremena u gradu. Radije boravim na Zapadnoj obali - pogledao ju je. - Da li si bila u Los Anđelesu? Selest je odmahnula glavom. - Najbliže tom gradu bila sam kad smo presedali u San Francusku. - A Havaji? Ponovo je odmahnula glavom. - Ne, ovo mi je prvi put. Havaji su divni, kao iz bajke!
~ 56 ~
Rafael se nasmejao. - Da li bi volela da otputuješ na drugu stranu Pacifika? Možda u Australiju? Ovo je bila bezazlena tema, ali čim ju je pomenuo, Selest se zatvorila... kao onda u Londonu... a pitao ju je kada je počela da se interesuje za astronomiju. - Ne - glasio je njen odgovor. Samo jedna jedina reč, kratka i odlučna. Namrgodio se. Čime je izazvao ovakvu reakciju? - Dakle, ne bi volela da putuješ u Australiju? - raspitivao se oprezno. Izbegavši njegov pogled, odgovorila je: - Ne baš - a onda je pokušala da promeni temu: - Da li si dobio dobro mesto za posmatranje zvezda? - O, da - morao je to da učini, jer je znao da će se Selest tome obradovati. Izlet je ispunio sva njihova očekivanja. U vedroj tropskoj noći zvezde su sijale u punom sjaju, izgledale su kao dijamanti prosuti po tamnoj svili. - Prepoznaje li neko ova sazvežda? - mladi doktorand sa havajskog univerziteta rukom je pokazao nekoliko grupisanih tačaka na nebu. Selest je odmah odgovorila: - Tamo su Velika kola, a tamo je polarno svetio. Ovde se vidi... - Super! - mladić je bio oduševljen. - Želite li da preuzmete? našalio se. Nasmejala se. - Izvinite. - Nema razloga da se izvinjavate. Vaš entuzijazam je zarazan - potom je pomogao ostalima da pronađu sazvežđa koja je Selest pobrojala. Stojeći iza Selest, Rafael se nagnuo preko njenih ramena. - Dakle, poznaješ nebo severne hemisfere, a imam neodređeni osećaj da isto tako dobro poznaješ i zvezde na jugu. Znači li to da si bila i u tom delu sveta?
~ 57 ~
Nije odgovorila pretvarajući se da ga nije čula. Zamislio se. Zašto je preosetljiva kad ovo spomenem? Da li se baš u Australiji dogodilo nešto što ju je navelo na to da okrene leđa ljubavi i muškarcima? I je li taj događaj učinio da se u njoj probudi zaštitnički instinkt prema mladoj, naivnoj Luiz? Možda je zato izbegavala njegova pitanja? Sve vreme razmišljao je o tome dok su posmatrali zvezde. Bilo mu je drago što je Selest fascinirana. Želeo je da ona uživa u životu i da se zajedno s njim raduje sitnicama... I njemu je bilo zanimljivo da otkriva tajne neba, da od stručnjaka čuje teorije o nastanku zvezda, Mlečnog puta i drugih galaksija. Zaista je bilo fascinantno. - Njihova svetlost dopire do nas iako su beskrajno udaljene promrmljao je Rafael pomerivši se od teleskopa da ustupi mesto drugom učesniku. - Neke su odavno zgasnule. Njihova prošlost je naša sadašnjost. Uzdrhtala je čitavim telom, Rafael je to osetio. - Hladno ti je? - stajali su u krateru ugašenog vulkana, koji je formirao ovu grupu ostrva. Ovde gore noći su veoma hladne. Neki gosti, poučeni prethodnim iskustvom, poneli su debele jakne. Selest nije odgovorila. Nije se naježila od hladnoće, već od njegovih reči. Njihova prošlost je naša sadašnjost, odzvanjalo je u njenoj glavi, ali je ona to malo izmenila. Moja prošlost postala je moja sadašnjost i drži me okovanom... Selest je odmahnula glavom. Ne, neće dozvoliti da prošlost i dalje vlada njenim životom. Ona želi Rafaela, želi da je on oslobodi prošlosti i da uz njegovu pomoć sve zaboravi. Ona želi njega, da je ljubi, miluje i da joj pokaže koliko čezne za njom... Da, dozvoliće mu to. Osetila je da ju je privukao sebi u želji da je zaštiti od prohladne večeri na visini. Naslonila je glavu na njegovo rame, a on ju je stegnuo obema rukama. Kad ga je pogledala u lice, u njegovim očima videla je svetlost.
~ 58 ~
U hotel su se vratili posle ponoći. Selest je u povratku zadremala. - A sad, pravac u krevet! - rekao je veselo. Pospano se nasmejala kliznuvši niz hodnik prema svojoj sobi. Rafael je gledao za njom dok nije zamaknula iza vrata. Tek tada je pošao u svoj bungalov. Bio je neobično raspoložen. Gledao je zvezdano nebo razmišljajući o tome koliko želi tu ženu zaljubljenu u zvezde. Ipak, to što je ona u njemu izazvala bilo je mnogo više od požude. Šta mi se ovo dešava? - pitao se. Narednog jutra sreli su se za doručkom. Zaneseno ju je posmatrao. Proteklih dana njena je koža dobila zlatastu nijansu. Na sebi je imala laku letnju haljinu, a kosu je povezala maramom. Nije imala ni trunčicu šminke na licu. - Dobro jutro - toplo ga je pozdravila. Osećanja su se rasplamtela u njemu. Požuda, sreća... ali i još nešto. - Prethodna noć zaista je bila veličanstvena, zar ne? Srdačno se nasmejao. - I dalje su ti zvezde pred očima? - Jesu - uzela je komad svežeg ananasa. - Ovaj ananas... svakog jutra sve je ukusniji. Salvetom je obrisao kap soka sa ugla Selestinih usana. To je bio intiman gest... Pogledi su im se sreli, a Selest je prva skrenula pogled. - Šta ćemo raditi danas? - Ti odlučuješ - Rafael je nasuo mirisnu kafu u šolju. - Posle noćašnjeg izleta nekako sam lenja - priznala je. - Onda ćemo lenčariti. Kako bi bilo da odemo na masažu? Svakog jutra džogiram pored otvorenih koliba na plaži i uvek pomislim da se jednom moram prijaviti na masažu. Oči su joj zasijale. - Odlična ideja! - Ja sam pun odličnih ideja, Selest.
~ 59 ~
Obrazi su se užarili i znala je da mu to nije promaklo. Znala je da on govori istinu. Mogla je da prihvati sve što je nudio i to bez zadrške. Rafael je uticao na nju kao nijedan muškarac dosad. Prošlost je izgubila moć nad njom, ugasila se kao zvezda, koja je nestala pre milion godina. Masaža u otvorenim paviljonima tik uz more zaista je bila dobra ideja. Potom su otišli u mali bistro na plaži, na terasu u senci palmi. - Ovde nema velikih talasa - primetio je Rafael. - Veliki talasi su na severnoj obali. Rafael ju je odmerio. - Govoriš kao da imaš iskustva. Nasmejala se odmahnuvši glavom. - Ne, samo sam malo surfovala. I dalje ju je posmatrao. - Dakle, imala si momka surfera? - pokušao je da se našali. Lice joj se u trenu promenilo, baš kao kad je spomenuo Australiju. Uznemirio se. Nije želeo da je ispituje o bolnoj temi, ali je želeo da sazna više o njoj. Ima li porodicu, gde je odrasla... i slično. Ispričao joj je ponešto o sebi, o stipendiji koja mu je omogućila da krene svojim putem, ali ona o svom životu ništa nije rekla. Ovoga puta mu je odgovorila. - Ne, moj otac je bio strastan surfer. Mama mi je pričala o njemu kad sam bila mala. Rafael je dobro protumačio izbor njenih reči. - Šta mu se dogodilo? Pogledala ga je, lice joj je bilo kao maska. - Jednoga dana more je bilo previše uzburkano... - ućutala je kad im je prišla konobarica. Rafael je opsovao u sebi, ali je na Selestinom licu video olakšanje. - Ovo izgleda divno! Mlada devojka se nasmejala. - Probajte!
~ 60 ~
Prionuli su na hranu. Rafaelove misli bile su zbrkane. Da li je Selest zato onako reagovala kad se spomene Australija? Zato što je njen otac tamo poginuo? - Žao mi je - rekao je. - Detetu je teško kad izgubi roditelja. Sećam se dana kad su mi javili da su moji roditelji poginuli u zemljotresu. Bio sam odrastao student... a uprkos tome, bio sam slomljen i plakao sam kao klinac - i sada mu je glas podrhtavao. - Sigurno ti je bilo još teže, jer si bio daleko kad se to desilo rekla je tiho. - Ali verovatno te teši saznanje da su bili ponosni na tebe zato što si studirao na prestižnom univerzitetu. I verovatno su bili zahvalni što nisi bio tu kad se katastrofa dogodila. Uzdahnuo je. - U pravu si. Čitav život posvetili su jednom cilju: da njihovom sinu život bude bolji. Znao je i to da su njegovi roditelji želeli da on ima nešto više od finansijske sigurnosti. Želeli su da sretne posebnu osobu, s kojom će deliti život: ženu, koju će voleti i poštovati... Ponovo se fokusirao na saosećajnu, srdačnu i toplu Selest. Da li je ona osoba, kakvu su mu roditelji želeli? Medlin to svakako nije bila. Ona je svom ocu i majci kupila luksuzni bungalov u Bornemautu misleći da je time njena obaveza prema njima ispunjena i da može bezbrižno nastaviti svoj glamurozni život na Menhetnu. To nije ono što ja želim. Nekad je i on uživao u takvom životu... u vreme kad je bio s Medlin. Otkad su raskinuli, promenila su se njegova očekivanja od budućnosti. Sad je znao šta želi i to je gledao pred sobom: mirno, rajsko mesto u društvu žene, koja to ceni kao i on. I koja ga želi onakvog kakav je. Selest... Jedina žena koja mu nešto znači. Nasmejao se, a ona mu je uzvratila osmehom, u kojem je osetio naklonost, toplinu, intimu. Srce mu je zaigralo...
~ 61 ~
Te večeri Selest je posvetila posebnu pažnju svom izgledu. Oči su joj se caklile, a kosu je pustila da joj slobodno pada po ramenima. Izabrala je i posebnu haljinu od svetlucave tkanine, na kojoj su se prelivale boje od azurnoplave i tikizne do kobaltnoplave, jer je nju nosila i one večeri na modnoj reviji kad je prvi put srela Rafaela. Osetila je peckanje po koži. Tada ni u ludilu ne bih pomislila da ću jednoga dana biti s njim. Pošao joj je u susret, uhvatio ju je za obe ruke, a onda se izmaknuo za korak da bi je odmerio. Promrmljao je nešto na španskom, što ona nije razumela, ali su njegove oči govorile više od reči. U njima je videla divljenje i požudu... Bila je veoma uzbuđena, ali je istovremeno osečala i poverenje. To je osetila i danas po podne kad joj je Rafael pričao o svojim roditeljima. Ispravno je to što sam sada ovde s Rafaelom. Ispravno je ovo što se dešava među nama i što će se desiti... računa se samo sadašnjost, ovo predivno vreme s njim... Preplavio ju je mir i... sreća. Jeli su u francuskom restoranu, tik uz more. Posle večere otišli su u šetnju do malog spruda. - Pogledaj - Rafael je pokazao pun mesec koji se podizao iz mora. Neko vreme ćutke su stajali držeći se za ruke. Kad ga je Selest pogledala u oči, osetila je snažne udare svog srca. Za trenutak ju je zahvatila panika, ali je brzo nestala pod toplinom njegovih očiju. - Selest - promrmljao je nagnuvši glavu. Poljubac je bio nežan, a osećaj koji se budio u njoj... neverovatan. Pomilovao ju je po obrazu. - Hoćeš li poći sa mnom, Selest? Hoćeš li dopustiti da se među u nama desi...? Znam da ti je teško. Znam da imaš ožiljke na duši, baš kao što znam da ti se pre mnogo godina desilo nešto grozno - uzdahnuo je. - Verovatno nešto slično onome od čega si
~ 62 ~
pokušala da zaštitiš Luiz. Ne! - zamolio ju je kad je pokušala da istrgne ruku. - Samo želim da ti kažem da te razumem. I ne tražim ništa od tebe osim da mi veruješ. Molim te da sa mnom podeliš ovo divno čudo, koje se dešava između muškarca i žene. Zavukao je prste u njenu kosu. Selest je osetila toplinu u celom telu. Još jednom ju je poljubio privukavši je sebi, a Selest se prepustila. Zagrlila ga je sklopljenih očiju. Bilo je divno ljubiti se s njim na ovom rajskom ostrvu, pod sjajem meseca i zvezda... Kad je Rafael podigao glavu pogledavši je u oči, Selest je osetila da se njeno srce otvara, kao da je oslobođeno iz tamnice. I dalje ju je gledao pravo u oči. - Dođi - rekao je. Nisu pričali, jer reči više nisu bile potrebne. Od sada će govoriti samo njihova tela. Rafael ju je odveo u svoju spavaću sobu. Nije uključio svetio. - Kako si lepa, Selest. Moja Selest... Privukao ju je u zagrljaj. Osećala je samo njegovu ruku na svom vratu i toplinu njegovog tela... Bila je ispunjena osećanjem slobode. U njoj se pojačavala požuda. Nikada više neće dopustiti da je prošlost u bilo čemu ometa... Rafael ju je oslobodio! Polako joj je svlačio odeću uživajući u svakom milimetru njene obnažene kože. Oprezno ju je gurnuo na krevet gledajući užarenim očima lepotu pred sobom. Onda je spustio usne na udubljenje između njenih dojki i ona je, uz jecaj koji joj se oteo sa usana, počela prstima da miluje njegova mišićava leđa. Puls joj je podivljao. Zagrlila ga je i povukla na sebe. Želela je da oseti svu težinu njegovog tela. Ispunjavao joj je sve želje. Osetio je njene čvrste grudi na prsima. Obuhvatila ga je nogama, a požuda je u njemu vrištala za oslobođenjem.
~ 63 ~
Kada je konačno zaronio u nju, Selest se jače privila uz njega. Vrisnula je, a on se za trenutak zaustavio pomislivši da ju je povredio, ali ga je ona još jače privukla u želji da ga dublje oseti u sebi. Vatra požude gorela je u njima. Ali ova vatra ju je pročistila i Selest je bila sigurna u to da ona više nije ista osoba. Zahvalno je uzdahnula pa se opustila u njegovom naručju. Sklonio joj je kosu sa čela, nežno ju je poljubio, pa ju je pogledao u oči. Rekao je nešto na španskom, ona to nije razumela, ali je njegov glas bio topao i pun osećanja. Sklopljenih očiju naslonio je čelo na njeno. Selestini kapci bili su teški. Zaspali su tako spojeni. - Spremna? - Da! S maskama za ronjenje na licu, skočili su s krme broda u more. Pomoću peraja kretali su se bez problema posmarajući fascinantni podvodni svet. Selest je gledala Rafaelovo mišićavo telo. Kako je ovo moguće? Posle dugih, usamljenih godina... da li je moguće da je rešenje bilo toliko jednostavno? U njegovim rukama postala je druga osoba, oslobođena prošlosti. Bilo je divno dane i noći provoditi s njim. Selest se posle prve noći kad su vodili ljubav preselila u njegov bungalov. Selest je nazvala svog agenta da ga obavesti da neće biti na raspolaganju u narednom periodu, a Rafael je otkazao sve obaveze osim onih koje je mogao da obavi iz hotela. Selest mu je bila apsolutni prioritet. Ne samo da mu se prepustila, počela je i da mu veruje. Konačno se vratila u život, vesela, vedra i strasna. To bi trebalo da potraje... Posle ronjenja Rafael je jedva čekao da se vrate u bungalov. - Vreme je za siestu - rekao je s iskrom u očima. Selest se nasmejala.
~ 64 ~
- Zar nećemo na ručak? - To ćemo kasnije. Kad su ušli u sobu, Rafael ju je nestrpljivo privukao i poljubio. - Ti si sve što želim. - A ti si sve što ja želim - odgovorila je promuklo. Do pre nekoliko dana nije verovala da je ovo moguće. Mislila je da joj je ovo zauvek zabranjeno. Ovde, u ovom raju usred Tihog okeana konačno je umakla svojoj prošlosti. Bila je ispunjena zahvalnošću i... požudom. Silnom požudom. Strast, koja je bila gotovo opipljiva, činila je da joj krv ključa čim pogleda Rafaela. Obgrlivši ga oko vrata, privila se uz njega. Reagovao je istog trena. Povukao je Selest na krevet, jer nije mogao da je se zasiti. Ležali su jedno uz drugo, vreli i ispunjeni strašću. Osećala je udare njegovog srca i bila je smirena i srećna. Rafael je to video na njenom licu. Vreme koje je proveo s njom zauvek ga je promenilo. Stigao je do prelomne tačke u svom životu. Znao je da ostatak života želi da provede sa Selast. Zauvek. A ipak, u zajedničkom životu potrebna su i neka pravila. Ne mogu zauvek da ostanu na ovom ostrvu. Uostalom, i Selest sigurno ima izvesne obaveze, a on svoje više nije mogao da odlaže. Nešto je morao da preduzme... Na pamet mu je pala scena kad je kritikovao Medlin prilikom njenog poslednjeg ispada dok su još bili zajedno. Naime, preuzela je modnu kuću i odmah otpustila i osnivača i dizajnere. - Trebalo je da mu ponudiš da bude suvlasnik ili bar savetnik. Mogla si i dalje da koristiš njegov talenat. Medlin to nije htela ni da čuje. - Rafe, čovek je gubitnik. Trebalo je odlučno da vodi svoju firmu umesto da bude slab. Sad plaća cenu.
~ 65 ~
- Medlin, on je kreativna duša, umetnik, a ne biznismen. Ali sad firma pripada tebi i možeš da zaradiš bogatstvo zahvaljujući svom smislu za posao i njegovom talentu za dizajn. Medlin, ne moraš da ga uništiš niti da mu oduzmeš sve što ima. Oči su joj bile ledene. - Sentimentalnost je za gubitnike, a ja ne planiram da gubim. Uzimam ono što mogu da dobijem. To sam uvek činila i tako ću nastaviti. To se nikad neće promeniti. Medlin je uvek sve podređivala sebi, a kad je Rafael shvatio koliko je bezosećajna, njihova veza je okončana... Na sreću, sa Selest ne postoji takav rizik. Gledao ju je. Usnulo lice bilo joj je opušteno. Budila je duboka osećanja u njemu. Znao je da je mora nagovoriti da pođe s njim u Njujork. Načeće tu temu za večerom, odlučio je. - Ne želim da idemo odavde, ali više ne mogu da zapostavljam posao. Mnogo porodica zavisi od mene i čekaju se moje odluke - po izrazu njenog lica shvatio je da ni njoj povratak u svakodnevicu nije mio. Uhvatio ju je za ruku. - To ne znači da će nam se putevi razići. Pođi sa mnom u Njujork... ostani sa mnom. Ne mogu da živim bez tebe, Selest. Ako očekujem mnogo, oprosti mi... Stegnula mu je ruku. - Ozbiljan si? Rafael je čuo nadu u njenom glasu. Poljubio je njene prste. - Naravno da jesam. Ne želim da izgubim ovo među nama. - Ni ja - prošaputala je. - Samo želim tebe, Rafaele! Osetio je neverovatno olakšanje i sreću. Ponovo ju je poljubio u ruku, a onda je uzeo čašu da natoči vino. - Možda će biti komplikovano zbog tvog posla, ali siguran sam da ćemo pronaći neko rešenje. Nasmešila mu se. Nikada ga neće napustiti. Danima se plašila šta će se desiti kad se završi odmor na rajskim ostrvima, a on je izrazio želju da je povede sa sobom u Njujork. Da ostane s njim!
~ 66 ~
- Ali dotad - pogledao ju je - uživaćemo u ostatku odmora. Hajdemo na plažu da posmatramo okean. Selest je pošla za njim. Ovo je bilo jedino mesto na kojem je želela da bude...
~ 67 ~
8. poglavlje
Po povratku u Njujork Rafael je morao da se posveti zapostavljenim poslovima, pa se Selest javila njujorškoj ispostavi svoje agencije obezbedivši nekoliko poslića. Ipak, srcem je bila na drugom mestu. Konačno je uživala u sadašnjosti. Kad Rafael odradi najhitnije poslove, imaće više vremena za nju. Večeri su provodili ili u njegovom stanu na Ist Sajdu ili su izlazili na večere. Tog poslepodneva Rafael ju je nazvao zamolivši je da mu bude pratilja na jednoj zabavi. - Zapravo, organizujemo žurku u čast mladog stručnjaka, koji dizajnira tašne - rekao je. - Prošla godina bila mu je teška i želim to da promenim. Ako se slažeš, poslaće ti jednu svoju tašnu, a ti izaberi uz nju odgovarajuću garderobu... - Nema problema - rekla je odmah. Nije se pokajala kad je videla tašnu kraljevskoplave boje s pravim safirima. Obukla je belu svilenu haljinu da ne bi zasenila tašnu. Rafael će se presvući u firmi, pa će se naći u ekskluzivnom hotelu u blizini Central parka. Selest je krenula sama. Kad je stigla u hotel, pogledala je info tablu u lobiju da bi saznala gde se održava ta žurka. - Pretpostavljam da i vi idete u apartman “Leonardo”? - Da - rekla je okrenuvši se. Devojka je koju godinu bila starija od nje. Obline je istakla dizajnerskom haljinom, koja je odlično pristajala uz njenu vatrenocrvenu kosu.
~ 68 ~
Selest se činilo da je zna odnekud. Možda je glumica? Ili džetseterka? Supruga poznate ličnosti? Nije mogla da se seti. Žena je odmeravala Selest, a pogled joj se zaustavio na tašni. - Smem li da pogledam? - ispružila je ruku. Iznervirana time, Selest joj je pružila tašnu. - Izvolite. Devojka je otvorila tašnu, pogledala etiketu, pa ju je zatvorila i vratila. - Zanimljivo. Da pođemo zajedno liftom pošto idemo na isto mesto? Selest nije mogla da je odbije, zajedno su ušle u lift. - Interesantan izbor - žena je pokazala tašnu. - Hvala - rekla je Selest. - Da li su tako zahtevali? Bela haljina uz tašnu druge boje... Deluje efektno. Radoznala sam... koliko košta vaša večerašnja gaža? - Oh, nisam došla poslom, nego kao gost. - Zaista? - oči su joj zaiskrile. Lift se zaustavio i vrata su se otvorila. - Hajdemo. Bilo je nemoguće da je odbije. Na prijemu je Selest rekla svoje ime, koje je bilo na listi zvanica. Kad je hotelski službenik pogledao u njenu pratilju, ova je uhvatila Selest podruku. - Ja sam njena telohraniteljka. U Selestinoj glavi zazvonio je alarm. Očima je potražila Rafaela. Bio je s grupom gostiju na drugom kraju prostorije. - Izvinite - rekla je novoj poznanici. Žena se okrenula i otišla je na drugu stranu. Dok je prolazila, prisutni su se sklanjali da joj naprave mesta. Ko god da je ona... ili ima mnogo novca ili je nešto drugo posredi. Rafael je ugledao tu ženu i u momentu se ukočio. Selest je to primetila i... naježila se. Žena je prišla Rafaelu. - Rafe, lepo je što te opet vidim! - glas joj je bio dubok.
~ 69 ~
Selest je pogledom pratila kako se žena naginje i ljubi vazduh pored Rafaelovog obraza, a zatim se povlači za korak. - Zdravo, Medlin - uzvratio je ukočeno. Medlin se tiho nasmejala. - Nisi valjda pomislio da neću doći večeras? - U pravu si, trebalo je da znam da hoćeš - smrknuto je rekao. Ponovo se nasmejala, pa se okrenula Rafaelovom prijatelju. - Lisijena Fevrea poznaješ - rekao je Rafael. Selest ga je samo jednom čula da govori tim tonom: kad je razgovarao s Karlom Rajnerom. - On je kreativni genije, koga ti, Medlin, nisi prepoznala kao odlučujući faktor kad si kupila njegovu firmu. Selest je zastala. Naravno, jasno je ko je ta žena! Medlin Volters, multimilionerka koja je sve u životu sama postigla, i s kojom je Rafael dugo bio u vezi. - Firma je u međuvremenu postala internacionalna, prihod se udesetostručio, akcije su skočile, a linija proizvoda doseže... - To su ostaci onoga što je nekad bila - rekao je Rafael. Medlin je odmahnula glavom. - Proizvodi se odlično prodaju. Selest se kao u transu pridružila toj grupi. - Ovo se sigurno prodaje - podigla je svoju tašnu da bi svi mogli da je vide, pa se okrenula Lisijenu Fevreu. - To je najlepša i najkvalitetnija tašna, koju sam imala zadovoljstvo da nosim. Ima li je u drugim bojama? - upitala je zainteresovano. Lisijenova pažnja sad je bila usmerena isključivo na nju. - U svim duginim bojama! To je samo jedan model iz moje kolekcije. Pogledajte ovo... Prišao je dugom stolu, na kojem su bili izloženi ostali modeli. Kad su im prišli Rafael i Medlin, Lisijen je ućutao. - U redu, Medlin, reci - Rafael je zvučao prijatno, ali je Selest osetila da je napet. - Priznajem da sam pogrešila - okrenula se Medlin dizajneru.
~ 70 ~
- Ne razumem modnu industriju kao što sam mislila, i žao mi je zbog odluke koju sam donela. - Dobra Medlin - rekao je Rafael, a Selest je primetila da su joj se oči razrogačile, kao da je progutala otrov. - Smem li da skinem ovu pokajničku odoru? Molim te! pogledala je Rafaela. Selest je bilo jasno da je pokušavala ponovo da ga osvoji. Rafael je strgnuo kravatu i otkopčao prvo dugme košulje. Veče ga je smorilo. Ipak, možda je nešto dobro proisteklo iz susreta s Medlin. Izvinila se Lisijenu, pa makar to bilo neiskreno. Rafael je znao da se Medlin nikada neće zaista pokajati. Znao je to bolje od svih... Naježio se. Okačio je kravatu i sako na vešalicu, pa je iz kupatila čuo šum vode. Selest se tuširala. Medlin i Selest zajedno su ušle u salu... i razlika među njima nije mogla biti jasnija. Odmahnuo je glavom. Medlin mu ništa nije značila, a Selest mu je bila sve. Selest je izašla iz kupatila ogrnuta bademantilom, s peškirom na glavi. Prišao joj je, privukao ju je sebi i poljubio u obraz. - Hvala - rekao je. - Ne razumem... - Ponosno i graciozno preživela si ovo veče. I bila si veoma ljubazna prema Lisijenu - pogledao ju je u oči. - I stoički si podnela Medlin Volters. Jasno mi je da se njoj ne sviđa to što sam učinio za Lisijena... tu tužnu priču ispričaču ti drugi put, ali se nadam da mi veruješ kad kažem da sam to drugačije zamišljao. - A ja sam joj omogućila da uđe u zatvoreno društvo... - Nemoj prebacivati sebi - umirio ju je. - Da to nisi bila ti, bio bi neko drugi. Kad ona sebi nešto uvrti u glavu, ništa je ne može sprečiti da to učini. A ako uvrti sebi u glavu da želi da ti se vrati? Sela je pred ogledalo i počela da se češlja. Rafael joj je uzeo četku iz ruke.
~ 71 ~
- Zabrinuta si zbog Medlin? - upitao je kad su im se pogledi sreli u ogledalu. Progutala je knedlu. - Da li bi trebalo? - Ne - odgovorio je. - Medlin je prošlost. Podvukao sam crtu. Za trenutak je prestao da je češlja, jer mu je bilo važno da joj objasni da mu Medlin ne znači apsolutno ništa. - S vremena na vreme sretnemo se i ponašamo se civilizovano. Znam da je posle mene bila s mnogima, verovatno je i sada s nekim, ali baš me briga. - Misliš li da je i ona ravnodušna? - trudila se da joj glas ne zadrhti. Rafael je slegnuo ramenima. - Ne znam i ne interesuje me, Selest. Trenutno me interesuje samo jedno: da odemo u krevet. Predala mu se... svom Rafaelu. Narednog dana Selest je sedela za pisaćim stolom u Rafaelovoj radnoj sobi zagledana u plavu tašnu. Jutros ju je Rafael zamolio da smisli reklamnu kampanju za Lisijena Fevrea. Zamolio ju je da pobaca svoje ideje na papir, jer je ipak imala iskustva u modnoj industriji. Tog sunčanog dana zapisivala je svaku ideju koja joj je prošla kroz glavu da bi o tome kasnije mogla da popriča s Rafaelom. Čula je da se otvaraju ulazna vrata. Dakle, i Rafael je ranije izašao... Lepo! - U radnoj sam sobi, potrošila sam ti skoro sav papir! doviknula je. - Dakle... kada ste juče rekli da ste gost, bili ste u pravu. Vi ste nova Rafaelova kurva. Selest je podigla glavu ugledavši Medlin Volters u vratima. U tamnoplavom kostimu bila je prava žena od karijere. Selest ju je hladno odmerila. - Kako ste ušli? Posetiteljka ju je sažaljivo pogledala.
~ 72 ~
- Zadržala sam ključeve - ušla je u sobu. - Da vas bolje pogledam... Lepo je znati da je Rafael tražio nekoga ko je sasvim drugačiji od mene. Sad spava s čačkalicom. Selest je ćutala. Medlinin pogled skliznuo je na Selestine skice. Podigla je obrve. - Vidi ti nju! Očigledno imate brojne talente. Dakle, niste dobri samo u krevetu, a to sigurno jeste, jer je Rafael u tome veoma zahtevan... Hoćete li prihvatiti moj predlog za kombinovanje bele haljine i tašne drugačije boje? - Ideja je dobra - i bila je, zaista. - Oh, pa ja sam puna dobrih ideja! - odgovorila je lažno srdačno. Došla je da proceni konkurentkinju. Pa, vreme je da joj pokažem s kim ima posla. - Očigledno ne uvek - odgovorila je Selest. - Mislite... zato što nisam zadržala Lisijena Fevrea? To je stara vest. Selest je odmahnula glavom. - Nisam na to mislila, nego na pomisao da i dalje imate šanse kod Rafaela. Selest je pogodila pravo u centar, prepoznala je to po izrazu Medlininog lica. - I Rafael je stara vest - odgovorila je podigavši obrvu. - Uvek sam mislila da ste vi modeli u toku s vestima iz sveta poznatih. Zar niste čuli da sam verenica senatora, koji treba da bude kandidat za potpredsednika? Iako, kad već pominjete... Selest se naježila od Medlininog ciničnog tona. - Poštovani senator je... previše pošten. Možda me učini drugom damom Sjedinjenih Država, ali je u krevetu previše mlak za moj ukus - pogledala je Selest pravo u oči. - Da, to je dobra ideja. Mogla bih da spavam s Rafaelom poslednji put, pa da se toga prisećam kad po hiljaditi put budem u misionarskoj pozi. Kao što ste shvatili, Rafael voli da eksperimentiše. Oči su joj zasijale kada je videla Selestinu reakciju.
~ 73 ~
- Zaboga, pa vi ste pocrveneli! Sad bar znam zašto mu se toliko dopadate. Ne samo da ste mršava plavuša, već ste i kaluđerica. Selest se trudila da ostane pribrana. - Šta god da pokušavate, gospođice Volters - rekla je - mislim da je najbolje da sad odete. - I ja tako mislim - odjeknuo je dubok, ledeni glas i obe su se okrenule. Rafael je ušao u sobu. - Odlazi, Medlin. Selest je videla da sevaju munje u njegovim očima. - Rafe, dragi, zaista izgledaš kao da si pod stresom. Dođi da te izmasiram. Znaš da to umem. Rafael nije reagovao, pa je Medlin potražila novu žrtvu. - Ne? - sklonila je kosu s lica. - Ali možda tvoja mala plavuša želi masažu? Mislim da bi joj se to dopalo, a, Rafe? Možeš da gledaš ako nećeš da nam se pridružiš... - podrugljivo se nasmejala. Rafael je prišao vratima, demonstrativno ih otvorivši. U Medlininim očima blesnuo je bes. - Nikakvo čudo što si spao na Gospođicu Nevinost - rekla je. Šta radite? Držite se za ruke i gledate se u oči? Zaboga, Rafe, baš si dosadan! Ne mogu da verujem da sam toliko vremena izgubila s tobom! - Nestani! - izgovorio je preteći tiho. - O mislim da zaslužujem suvenir! - zgrabila je tašnu i izletela napolje. - Zapravo - okrenula se još jednom - na taj način učiniću vam uslugu. Nosiću ovu tašnu sutra uveče na prijemu u Beloj kući, to će ti biti najbolja reklama. Možda ću nagovoriti senatora da mi kupi čitavu kolekciju, pa će je celi Vašington videti. Umem da ispravim grešku, zar ne? Rafael ju je prodorno gledao. - Senator? - Ti baš nisi u toku, Rafe! Da, senator Roksburg i ja smo zajedno. A ako me lepo zamoliš, ubaciću te na spisak gostiju kad se budem udavala za potpredsednika. - Ozbiljna si, Medlin? - upitao je grubo.
~ 74 ~
- I te kako - rekla je trijumfalno. - Senator je zaljubljen u mene, a pošto je udovac... tužno je to što je izgubio suprugu, ali sad ima mene. I naravno da ću mu pomoći da finansira kampanju. Ali tek kad se udam za njega. - Jesi li poludela? Medlin, ostavi ga dok još možeš. - Mora da ti bude jasno da će sve što uradiš protiv mene izgledati kao ljubomora bivšeg momka željnog osvete. Napravićeš budalu od sebe. - Mislio sam da ti je jasno da će te štampa razapeti. Zaboga, razmisli. Ako Roksburg postane potpredsednik, neko će se setiti i prodaće sve što zna o tebi za dobre pare. To će biti politički skandal godine! Medlin je prebledela. - Nemoj da mi pretiš! - Ovo nije pretnja, nego dobronamerno upozorenje. A ja sigurno neću reći ni reč, ne pada mi na pamet da se uvlačim u takav skandal. Medlin je zarila prste u tašnu. - Dobiću ono što želim, kao i uvek. I kad postanem supruga Edvarda Roksburga, ništa me više neće zaustaviti! Rafaelov pogled bio je hladan kao led. - Medlin, možda si... najemancipovanija možda tvoje bogatstvo prevazilazi maštu, ali ti supruga potpredsednika Sjedinjenih Država. uzdahnuo je - nekadašnja prostitutka ne potpredsednikova žena.
žena na svetu i nikada nećeš biti Jer u Americi može da bude
U prostoriji je zavladala tišina. Onda se začuo zveket kad je tašna ispala iz Medlininih ruku. Rafael ju je gledao kako kruto izlazi iz stana i prilazi liftu. Polako je zatvorio vrata za njom, pa je pogledao Selest. Bila je bleda kao kreč i nepomična. Bilo mu je žao što je ona to morala da čuje. Bilo mu je žao što je upoznala Medlin. Prišao joj je.
~ 75 ~
- Žao mi je... - Ona ima ključeve od tvog stana - rekla je Selest, jer joj je samo to palo na pamet. Rafael je tiho opsovao. - Sutra ću promeniti bravu. Treba mi piće. Čini se da treba i tebi. Nije mu odgovorila. Rafael ju je zabrinuto gledao, pa je pošla za njim u kuhinju. Naiskap je popio viski, a Selest je uzela čašu vode. - U šoku si. Sedi, pre nego što se srušiš. Moram da razgovaram s tobom - mračnog lica, Rafael se vratio u dnevnu sobu. Selest je sela na sofu. - Nisam to znao dok smo bili zajedno, Medlin mi je sve ispričala u slučajnom susretu, jer je te večeri previše popila. Pričali smo o kapitalu, investicijama, a u nekom trenutku i o tome kako smo stvorili početni kapital - napravio je kratku pauzu. - Rekao sam da sam radio kao student i štedeo koliko sam mogao. Prihvatao sam dobro plaćene poslove... Medlin se nasmejala mojoj priči i zahvalila je bogu što je žensko, jer je ona za šest meseci zaradila više nego ja za tri godine zahvaljujući onome što joj je priroda dala. Pritom se dobro zabavljala za razliku od mene. Tada se nosila mišlju da zaradi milione pomoću najstarijeg zanata, jer bordeli nikad ne propadaju - počeo je da šeta. - Žao mi je što si malopre prisustvovala onoj sceni. Ipak, izgubio sam kontrolu, jer Medlin ne vidi u kakav se rizik upušta. Prepoznaće je neka njena bivša mušterija ili koleginica i prodaće tu priču medijima za velike pare! Ako ne raskine s Roksburgom, moram ga upozoriti pre nego što mu Medlin uništi karijeru - oči su mu zasijale. - Medlin zna da je nikada ne bih odao, ali je suludo očekivala da ću se složiti s njenim izborom - pogledao je u Selest. - Nadam se da mi veruješ da se nikada ne bih opet upustio u vezu s njom! Selest je prepoznala stid u njegovom glasu. U tom trenutku zazvonio mu je mobilni. Prepoznao je broj, pa je tiho opsovao i prihvatio poziv. - Nisam zaboravio. Odmah dolazim - prekinuvši vezu, uhvatio je Selest za ruku. - Zaista mi je žao, moram da idem -
~ 76 ~
poljubio joj je ruku. I dalje je bila bleda kao kreč i mrzeo je što mora da je ostavi. - Možeš sama? - upitao je zabrinuto. Klimnula je glavom, pa je nastavio: - Brzo se vraćam, ali sigurno ne pre sedam. A onda ćemo uživati. Zaslužili smo to - pogledao je na sat. - Moram da idem. Učini mi uslugu i nemoj misliti na Medlin. Kada je otišao, Selest je dugo nepomično sedela na sofi. Činilo joj se da će se raspasti. Sastanak je bio uspešan. Rafael nije mogao da dočeka da se vrati Selest. Na povratku kući dobio je od nje poruku i... ukočio se. Nazvali su je iz agencije u Londonu ponudivši joj posao, koji nije mogla da odbije. Požurila je na prvi let i već je bila na putu prema aerodromu. U neverici je gledao kratku poruku na ekranu. Polako je shvatao šta te reči znače i osećao se kao da ga je neko svom snagom udario u stomak. Otišla je... Kako je mogla sve da odbaci i ode? Možda zbog Medlin, iako ju je Rafael uveravao da prema njoj ne oseća ništa drugo nego odvratnost i stid? Mora poći za njom, i to odmah! Pozvao ju je, ali se uključila govorna pošta. Već viđeno... Odlučno je posegnuo za laptopom i u roku od nekoliko minuta rezervisao je kartu za London. Vozaču je rekao da ga odveze na aerodrom, pa je ponovo pokušao da nazove Selest. Nije se javila, zato joj je napisao poruku da uskoro stiže.
~ 77 ~
9. poglavlje
Selest se zavalila u sedište. Noć je pala na Atlantik. Pokušavala je da ne razmišlja, da ne oseća. Želela je da zaspi, ali san joj nije hteo na oči. Kad je avion sleteo, oči su joj bile crvene, a ten siv. Da je zaista išla na snimanje, morala bi da nanese tone šminke. To je bio izgovor da napusti Njujork... i Rafaela. Nije smela da razmišlja o tome, morala je da zaboravi, ali bol je bio neizdržljiv. Ugrizla se za usnu. Moraće da profunkcioniše čak i ako se sad oseća kao zombi. Prvi let iz Njujorka za Evropu, za koji je kupila kartu, bio je za Frankfurt, u koji su upravo sleteli. Još bolje. U poruci, na koju nije odgovorila, dobila je podatke o Rafaelovom letu. Pošao je za njom u London. Bila je očajna, ali nije mogla protiv sebe. Ne želim to da mu radim, ali moram... Neće moći večno da beži, u jednom trenutku moraće da se vrati u London i da se suoči s njim. Potrebno mi je vreme. Samo nekoliko dana. Zapravo, trebalo joj je vreme da prihvati činjenicu da je sve završeno među njima... Rafael je odmah po dolasku saznao da Selest nije u svom stanu i da nije stupila u kontakt sa svojim agentom, koji je mislio
~ 78 ~
da je ona i dalje u Njujorku. Nije bilo nikakvog posla zbog kojeg su je zvali da se vrati. Niko nije znao gde je Selest. Zato je ostao u Londonu. Ako Selest bude viđena u Njujorku, neko će ga o tome obavestiti. Ukoliko se ona vrati u stan, takođe će ga obavestiti. Ako se javi agenciji, saznaće i to. Posle pet dana shvatio je da je Selest propala u zemlju. U tom trenutku zazvonio mu je telefon. - Gospođica Filips upravo je izašla iz taksija pred svojom zgradom - rekao mu je privatni detektiv koji je nadgledao njen stan. Rafael je osetio silno olakšanje. Brzo se obukao i odvezao u pravcu Noting Hila. Dvadeset minuta kasnije pozvonio je na njena vrata. Selest je otvorila, a on ju je povukao u naručje. - Zaboga, gde si bila? - prošaputao je. Onda ju je uhvatio za ramena i odmaknuo od sebe. Na sebi je imala haljinu od trikotaže, lice joj je bilo bez imalo šminke, bledo i ispijeno. A ipak je bila najlepša žena na svetu... Pažljivo ju je ugurao u stan u želji da je konačno poljubi, ali ga je ona odgurnula od sebe. - Rafaele, nemoj - glas joj je bio neobično piskav. Nešto nije bilo u redu. Upitno ju je pogledao. - Šta nije u redu? - glas mu je vibrirao od brige. - Da li si bolesna? Uspaničio se. Zato je otišla bez reči! Nije to bilo ni u kakvoj vezi s Medlin. Rafaelu su prvo kroz glavu proleteli najrazličitiji horor scenariji: bolnice, pregledi, doktori koji razmenjuju ozbiljne poglede, loše vesti koje treba da mu saopšte... Selest je odmahnula glavom. - Hvala Bogu! - uzviknuo je. Osvrnuo se oko sebe, pa je prošao kroz uzani hodnik uputivši se u dnevnu sobu s velikim prozorima, koji su gledali na ulicu. Selest ga je pratila. Soba je bila skromna, ali ukusno uređena, odisala je toplinom i udobnošću.
~ 79 ~
Reči su pokuljale iz Rafaela: - Zamalo da umrem od brige! Crvene fleke iskočile su na njenim obrazima. - Žao mi je. Nisam htela da te uznemirim... - ućutala je. Morala sam da otputujem. - Zbog nepostojećeg angažmana? - podigao je obrve. - Ne - uzdahnula je. - Znaš da je to bio izgovor. - A šta je pravi razlog? - trudio se da ostane miran. Ako je zbog Medlin, pokušaće da je ubedi da mu ta žena apsolutno ništa ne znači. Selest ga je pogledala. - Skuvaću čaj. Ovo je bio dug put. Letela sam od Njujorka do Frankfurta. Sad sam stigla ovde... - glas joj je utihnuo. Pokušala sam da pronađem snagu da uradim ono što se mora uraditi. Ne znam da li ću uspeti. Videti te ovde... Nisam spremna, a moram to učiniti. Ovde i sada. Otišla je u kuhinju, Rafael ju je pratio. - Želiš li kafu? - upitala je trudeći se da zvuči normalno. Plašim se da mogu da ti ponudim samo instant kafu. Nemam aparat... Setila se supermodernog aparata za kafu u njegovom njujorškom stanu... Brzo je dovela misli u red i usredsredila se na pripremu kafe i čaja. Bilo joj je potrebno da razmišlja o tim banalnim radnjama da ne bi mislila... Ali izlaza nije bilo i to je vrlo dobro znala. Teret koji joj je pritiskao dušu bio je nepodnošljiv. Mislila sam da sam konačno slobodna da prihvatim ono što mi se nudi. Slobodna da budem s Rafaelom, da ostanem s njim. Slobodna da ga volim... Da, u nekom trenutku zaljubila se u njega. Verovatno kad je ležala u njegovom naručju, spokojna i voljena. Kad se osećala sigurnom. Nikada nisam bila sigurna, nijedne sekunde! Baš kao što nisam slobodna.
~ 80 ~
- Reci mi šta se dešava, Selest! Rafaelov glas trgnuo ju je iz misli. Seo je na sofu posmatrajući je očima punim iščekivanja. Pogledala ga je i srce je počelo da joj damara u grudima. O, kako je lepo videti ga opet! Znala je svaki detalj na njemu... Tvoj lik nosiću zauvek u sećanju! Baš ovu sliku tebe kako sediš na sofi. Bar mi ovaj trenutak pripada. Samo ovaj trenutak. Držeći šolju čaja, sela je daleko od njega, na rukohvat fotelje pored kamina. Videla je da on ne odobrava to što nije sela pored njega. O, koliko je to želela! Želela je samo da se privije uz njega i da ga zagrli. Ali to više ne može. Otrgnuta je od njega silom, koja je toliko vremena drži u okovima i koja je nikada neće pustiti. - Zašto si otišla? - pogledao ju je u oči i u tom trenutku znao je odgovor. To je bilo jedino objašnjenje. - Zbog Medlin, zar ne? upitao je mirno. Oborila je pogled. - Da. Rafael je znao da je ovaj neprijatni razgovor uznemiruje, ali se nadao da će uspeti da je smiri. - Šta ti je rekla? - fiksirao ju je pogledom. - Izbacila je mnogo otrova pre nego što sam došao, zar ne? Selest je odmahnula glavom, a njemu je zaigrao mišić na obrazu. - Pa zašto onda, za ime boga? Zašto? Zar nisam bio dovoljno jasan kad sam rekao da ne želim ništa s njom? - duboko je uzdahnuo. Selest ga je tupo gledala. - Misliš da sam bio preterano grub prema njoj? - upitao je posle nekog vremena, ali je ona i dalje ćutala. - Misliš da sam nepopustljiv, da ne poznajem ni saosećanje ni razumevanje... Da sam puritanac, jer je mrzim zbog načina na koji je zaradila početni kapital? - naslonio se, i dalje je gledajući pravo u oči. - Selest, dolazim iz zemlje u kojoj je siromaštvo toliko da ljudi u zapadnom svetu to ne mogu ni da zamisle. Seljaci
~ 81 ~
praktično robuju na poljima da bi prehranili porodicu. Sirotinja u gradovima živi po zaklonima od kartona, a svuda po ulicama mogu se videti deca kako prosjače... A žene... i stare i mlade prodaju svoje telo za obrok, za prenoćište... ili zato da prehrane decu. To je pravo siromaštvo, pravi očaj. Ako misliš da proklinjem te žene zato što čine jedino što mogu da bi preživele, zaista me ne poznaješ. Uzbuđeno se pogrbio. - Te žene nemaju izbor, očaj ih na to nagoni - pogled mu je bio nemilosrdan. - Medlin Volters nikad nije bila u takvoj situaciji. Ona je prodavala sopstveno telo da bi zaradila novac! Podsmevala mi se, jer sam vredno radio dok je ona zarađivala hiljadu funti za noć u hotelskoj sobi. Iazbrala je to i nije se stidela. Zato je mrzim. I mrzim svaku ženu koja to radi iz takvih pobuda. Selest je plitko disala. Prisilila je sebe da otpije gutljaj čaja. Opekla je jezik, ali to nije osetila, jer je snažan bol tinjao duboko u njoj. Polako je spustila šolju, pa je ustala. Došao je taj trenutak. Mislila sam da sam slobodna da budem sretna. Ali nije tako. Srce joj se slamalo. Nije uspela da pobegne od prošlosti. Ona je postala njena sadašnjost i njena budućnost. Mrzi svaku ženu, tako je rekao. Reci mu, ne smeš više da kriješ. - Moram da razgovaram s tobom - rekla je. Sedeo je u njenoj dnevnoj sobi, ali rastojanje među njima nikada nije bilo veće. Selest se setila kineske legende o dvoje ljubavnika na Mlečnom putu, koju joj je ispričao prve večeri kad su se upoznali. Ona opisuje baš nas, razdvojene okeanom zvezda. Bol je postao nepodnošljiv. - Uplašila sam te i povredila i želim da se izvinim zbog toga. Teško ti je kad čuješ za žene poput Medlin. Kad čuješ za žene koje su imale drugi izbor. Uzdahnuo je.
~ 82 ~
- Selest, znam da si doživela traumatično iskustvo i da si se zato povukla u sebe. Nikad nisam pitao šta ti se desilo, ali video sam tvoju reakciju na Karla Rajnera kad te je uvredio. Video sam šta si učinila za Luiz. Zato pretpostavljam da ti se desilo nešto slično, samo što tada nikoga nije bilo pored tebe da te zaštiti. I znam da nisi imala izbora, šta god da se desilo. To znam zato što vidim da nisi kao Medlin. U tebi nema ničega lošeg. Oteo joj se tih, uplašeni uzdah. Zvučalo je kao da se sve u njoj slama. Lice joj je bilo napeto, oči sjajne, kao pod temperaturom. Naježio se. - Ista sam kao Medlin! Rafael je skočio. - Nisi joj ni nalik. Kako možeš to da kažeš? Videla si da je Karl Rajner ubacio onoj devojci drogu u piće da bi spavala s njim ne znajući šta radi. Selest je načinila pokret rukom, kao da se brani. - Nisam kao Luiz. Dobro sam znala šta radim! Znala sam i koliko će mi to novca doneti! - zažmurila je. - Prvo se utvrdi cena... to je prvo i najvažnije što prostitutka učini! Rafael je zanemeo. Više nije mogao da razmišlja, nije mogao da se pomeri. Selest ga je tupo gledala, kao da je njena duša napustila to krhko telo. A onda je progovorila čudno čvrstim glasom. - Sada znaš - rekla je. - Medlin i ja smo identične. Mogla sam da biram i izabrala sam isto što i ona. Želela sam brzu zaradu i to sam uradila na isti način kao ona. Nastala je tišina, koja je potrajala čitavu večnost. Onda je on progovorio. - Ne verujem ti - rekao je tiho. Prišla mu je. - Ali tako je. Bilo je tako: seks za novac. Prostitucija. - Ne... - Da! Prostitucija! - osetila je ogorčenje i mržnju prema sebi dok je to izgovarala. - Oh, naravno da sam pokušavala da ubedim sebe da nije tako - drhtavo je uzdahnula, ali je nastavila: - Tada sam počela da se bavim modelingom i šokirala sam se kad sam shvatila koliko početnice malo zarađuju. Kao i sve tinejdžerke,
~ 83 ~
zamišljala sam da ću posle prvog angažmana moći da priuštim sebi luksuz, kao pravi supermodel. Ali nije tako bilo - progutala je knedlu. - Ponekad mi nisu plaćali. Bar ne novcem, ali davali su mi odeću iz kolekcije koju sam predstavljala. Glas joj je zvučao monotono. - Naravno, novac mi je bio potreban, pa sam otkrila mogućnost kako da ga zaradim - oči su joj zgasnule, u njima nije bilo života. - Da li si nekad čuo za „letnje neveste“? Da li je odmahnuo glavom? Pojma nije imao. Osetio je samo da se sav pretvorio u grč. Selest je nastavila da govori beživotnim tonom: - Prijavila sam se za neki šou u Emiratima. Nudili su nam odlične kontakte, ali i brak na određeno vreme. Bogati Arapi, ali ne samo oni, kupovali su supruge na određeno vreme. Dobro su nas plaćali, a ti brakovi trajali su najduže nekoliko nedelja. Kad muškarac dobije ono što želi, brak se raskine - pogledom je odlutala u daljinu. Za trenutak je ućutala, pa je nastavila: - Bile smo na otvaranju velikog tržnog centra. Tražili su Evropljanke, plavuše svetle puti. Posao je bio dobro plaćen, ali nedovoljno po mojim kriterijumima. Kad me je jedan fotograf upitao želim li da zaradim mnogo više, pristala sam. Objasnio mi je o čemu je reč. Rekao mi je da kao „letnja nevesta“ mogu mnogo da zaradim, pre svega zbog mog izgleda, koji je bio na ceni. Pogledala je Rafaela, koji je izgledao kao da ništa ne shvata. - On je to nazvao „trofejna supruga“. Na zapadu se to zove drugačije: prostitutka. Princip je isti. Seks za novac. Dobila sam mnogo novca - Selest je progutala knedlu. - Znam šta sad misliš o meni - teškom mukom pogledala ga je u oči. - Nisam bila ni drogirana ni prevarena. Znala sam šta radim... baš kao Medlin. Želela sam brzu zaradu. Na momenat je zatvorila oči. - Sad znaš zašto sam otišla... Zašto mora da se završi ovo među nama - zaljuljala se na nogama. - Lagala sam te, Rafaele, zato što sam te želela. Mislila sam da mogu da zaboravim prošlost, da mogu da ignorišem to što se
~ 84 ~
desilo. Mislila sam da mogu da budem u normalnoj vezi s tobom. Kad si mi ispričao sve o Medlin i kad sam shvatila koliko je mrziš... Kada sam ugledala gađenje na tvom licu, znala sam da više ne mogu da te obmanjujem jer... mrziš sve žene, koje su kao Medlin... kao što sam ja. Ćutala je nekoliko trenutaka. - Zato sam otišla. A sad... - izgovorila je tiho, ali odlučno moraš da odeš. Zaista mi je žao. Rečima ne mogu izraziti koliko mi je žao što sam te varala, što si bio zabrinut za mene i što si brinuo jer nisi znao gde sam. On je i dalje nepomično stajao. - Rado bih ti rekla da je vreme provedeno s tobom najsrećniji i najlepši period mog života. Ali znam da je moje priznanje to zauvek uništilo. Ipak, tako ću se osećati do kraja života. Svaki trenutak proveden s tobom sačuvaću u sećanju - nije mogla da nastavi, snaga ju je napustila. - Koliko ti je bilo godina? - iznenadio ju je pitanjem, jer nije očekivala nikakav komentar. Pogledala je kroz prozor. - Sedamnaest. I na sve sam pristala, niko me nije prisilio. - Pa bila si dete! - brecnuo se. - Besramno su te iskoristili! - Rafaele, nije važno koliko sam imala godina. Znala sam u šta se upuštam. Spavala sam sa strancem za novac. Prodala sam se. Kao Medlin. Žao mi je što ti ovo radim, ali... - Je li? - prekinuo ju je. - Žao ti je što to meni radiš? A šta je s tobom? U međuvremenu si odrasla. Medlin se nikad nije pokajala! A ti, Selest... da li se kaješ što si to uradila? Pogledala ga je, pa mu je zadala smrtni udarac. - Ne kajem se. Dobila sam ono što sam htela: mnogo novca za malo rada. Na njih se spustila mučna tišina. Bez reči se okrenuo napustivši njen stan. Rafael je besciljno lutao po hladnoj noći. Vazduh je mirisao na kišu, nebo je bilo tamno, bez zvezda. Vozač ga je bešumno pratio.
~ 85 ~
Verovao sam joj, a ona kaže da je ista kao Medlin. Ali Selest ne može biti takva, nemoguće je! A poželeo sam da ostatak života provedem s njom... Srce mu se raspadalo, a on je posrtao kroz noć.
~ 86 ~
10. poglavlje
Selest je izašla iz zgrade. Iako je na sebi imala debeli zimski kaput, bilo joj je hladno. Sećanja na havajski povetarac sa okeana, sunce, vreli pesak... rugalo joj se u lice: Umislila si da možeš da budeš srećna i slobodna? Budalo! Nemoguće je zaboraviti šta si učinila. Od početka si znala da je nemoguće. Preplavilo ju je kajanje jer je povredila Rafaela. Kajala se i zbog glupe nade, kojom je sebe obmanjivala. Zabola mu je nož u srce kad mu je rekla istinu. I sebi je zadala smrtonosni udarac. Zaslužila si to! Zaslužila si ovaj bol zato što si mu slomila srce. Za sopstveno slomljeno srce bila je sama odgovorna. Jače je stegnula kaput oko sebe. Bila je mršavija nego ikad. Dobila je angažman na jesenjoj nedelji mode, a u izgledu je bilo i nekoliko poslova na proleće. Bila je dovoljno mršava i po ukusu najzahtevnijih kreatora. Bez pauze je radila naporne revije i to joj je odgovaralo. Tako nije morala da razmišlja... A posle prolećnih revija konačno će se povući. Nije znala šta će raditi kad napusti modnu industriju, zapravo joj je bilo svejedno. Prodaće stan i otići će na neko mirno, izolovano mesto. Možda u Škotsku. Ili u Jorkšir... Svejedno, jer će tamo živeti usamljeno, bez ljubavi. Bez Rafaela. Reflektori su osvetlili podijum, a spiker ih je predstavljao.
~ 87 ~
- A pre svega hvala ovom čoveku - rekao je Lisijen Fevre koji je verovao u mene i koji mi je omogućio da vam predstavim svoju novu kolekciju. Okrenuo se Rafaelu, koji se držao po strani. Rafael je prihvatio zahvalnost klimanjem glavom i osmehom... iako mu ni do čega nije bilo. Bol se urezao u njegovo lice, baš kao i praznina u njegovu dušu. Rafael je bio srećan zbog Lisijena i poželeo mu je sreću iako trenutno nije želeo da bude tu. Sve ga je podsećalo na ono veče kad se pojavila Medlin, kao zla veštica, koja u bajci baca kletvu. Da je nisam upozorio na to koliko su sulude njene političke ambicije, Selest nikada ne bi saznala zašto sam napustio Medlin. I ne bi mi ispričala svoju prošlost. Onda ja ne bih otišao i i dalje bismo bili zajedno. Prema Medlin nije osećao to što oseća prema Selest. Lucijen je završio govor. Odjeknuo je aplauz, potom se publika razišla, pa je bilo malo opuštenije. Rafael se izgubio u mnoštvu. Lisijen mu je kasnije prišao. - Žao mi je što Selest večeras nije mogla da dođe - rekao je. Nadao sam se da će biti ovde. Hteo sam da joj ponudim da odabere neku tašnu iz kolekcije. Nikada neću zaboraviti koliko je bila ljubazna kad je Medlin Volters nezvana upala na zabavu. Takva ljubaznost i takva lepota retko se nađu u jednoj osobi. - Tako je - odsutno je rekao Rafael. Na sreću, gosti su prilazili Lisijenu da mu čestitaju. Odvukli su ga i Rafael je opet ostao sam. Lisijenove reči odzvanjale su mu u glavi: Nikada neću zaboraviti koliko je bila ljubazna... Rafael je ugledao sliku pred očima: Selest prilazi Lisijenu, hvata ga podruku i odvodi od Medlin, jer je primetila koliko se uzbudio i iznervirao. Sledeća slika: Luiz i Karl Rajner. I opet se Selest umešala da bi spasla Luiz, a da je pritom devojku jednom u životu videla. Ali je znala kakav je čovek pored nje. Medlin nikada ne bi učinila ništa slično. Potom je čuo Selestine reči u glavi: Ista sam kao Medlin!
~ 88 ~
Nehotice je stegnuo pesnice. Bez obzira na sve, njih dve nemaju baš ništa zajedničko! Sećanje na to strašno veče vezalo mu je grlo. Još uvek je pokušavao da pronađe opravdanja za nju... da je bila premlada, da su je iskoristili i da se sigurno kaje... Ne kajem se. Njen glas, tako jasan i odlučan... sve to nema smisla! To nije odgovaralo onome što je znao o njoj. Ako joj je zaista stalo isključivo do novca, zašto nije produžila veoma isplativ ugovor s Rajnerom? Zašto nije bila s njim da bi napredovala u poslu? Odbila je da se prostituiše zbog karijere. Kako je to povezano s onim što mu je rekla? Nije. Ako malo bolje razmisli... ništa ne ukazuje na bilo kakvu povezanost. Ne, to zaista nema nikakvog smisla. Mozak mu je radio punom parom. Ako se Selest ne kaje, zašto živi tako povučeno? Zašto je izbegavala veze s muškarcima? Zašto joj je bilo toliko teško da mu veruje i da mu se preda? Zašto je bila toliko traumatizovana? Zašto joj je toliko trebalo da ga konačno pusti u svoj život? Postojalo je samo jedno logično objašnjenje: lagala ga je kad je rekla da se ne kaje. Stajao je nepomično u žagoru zvanica, pogođen ovim saznanjem. Ali, zašto ga je lagala? Zašto je svesno uništila njihovu vezu? Polako su mu se kristalisale jasne misli: ako se zaista ne kaje, sigurno postoji veliki motiv za tadašnje ponašanje. A to bi moglo da znači samo... Progurao se do izlaza, pa je izvukao mobilni iz džepa. Morao je da obavi nekoliko hitnih poziva, od kojih mu zavisi životna sreča i budućnost. Sigurno ne grešim! Očaj se mešao s nadom, za koju se grčevito hvatao.
~ 89 ~
Selest se pakovala. Nije se pripremala za modnu reviju u inostranstvu, nego za napuštanje Londona. Zauvek. Nije znala kuda će, ali je već iznajmila svoj stan, a novi stanari dolaze za vikend. Spakovala je veći deo garderobe i stvari. Stan je bio besprekoran. Sad samo treba da spakuje kofer, letnju garderobu, koju će poneti na neko toplo mesto. Ova hladnoća joj se uvukla u kosti... Primiče se proleće. Završila je poslednje revije i javila je agenciji da im više neće biti na raspolaganju. Treba još samo da uzme kofer i tašnu i da pođe na aerodrom. Još uvek nije znala kuda će. Možda u Španiju? Tamo je toplo i ako bude živela skromno, ušteđevina će joj dugo potrajati, a dobijaće i novac od kirije. Ne, Španija ne dolazi u obzir. Ako iz dana u dan bude slušala španski, to će je stalno podsećati na Rafaela... Dakle, gde je još lepo u ovo doba godine? U Emiratima je sad toplo, ali sigurno je gužva... Pre bi umrla nego da opet ode tamo. Australija? Ni u kom slučaju. Frustrirano uzdahnuvši, Selest je uzela tašnu. Kad stigne na aerodrom, pašće joj nešto na pamet. Ionako joj je svejedno. Nikada joj ništa više neće biti važno. Ili neko. Oglasilo se zvono interfona. Sigurno je taksi. Selest je obukla kaput i poslednji put se osvrnula da pogleda svoj stan. Ništa nije osetila. Zatvorila je iza sebe vrata i... ukočila se. Rafael se penjao uza stepenice. Selest nije mogla da se pomeri s mesta. Nemoguće, ovo se ne dešava... Pa ipak... Rafael je preskočio poslednji stepenik prilazeći joj. Otvorila je usta u pokušaju da protestuje. Namrštio se pogledavši u njen kofer, pa ga je uzeo i gurnuo nazad u stan. Potom je ugurao i nju, zatvorio je vrata i rekao:
~ 90 ~
- Moram da popričam s tobom. Od njegovog pogleda zavrtelo joj se u glavi. - Moram da razgovaram s tobom! - prišao joj je, a ona se povukla. Primetio je da u stanu nema njenih stvari, ostao je samo nameštaj. - Šta je ovo? Prazan stan, kofer... - Napuštam Englesku - promucala je. - Već sam izdala stan. Ponovo bi nestala bez traga! Došao je na vreme. - Kuda si pošla? - To još uvek ne znam... - mozak joj nije radio, bila je potpuno savladana emocijama. Ne mogu ovo da izdržim. Nepodnošljivo je videti ga opet, od krvi i mesa, a ne samo u snovima. - Šta kažeš na Australiju? Ipak imaš dvojno državljanstvo, britansko i australijsko. Prebledela je. - Otkud znaš? - Znam mnogo toga o tebi, Selest. Mnogo više nego što sam znao pre nekoliko meseci - duboko je uzdahnuo. - I zato moram da razgovaram s tobom. - Ne - odmahnula je glavom. - O, da - položio je ruke na njena ramena. Glas mu se promenio i to ju je uplašilo. - Sedi. Pomogao joj je da sedne na sofu. Kolena su joj klecala. Rafael je seo na drugi kraj. Između njih je bio veliki razmak. - Moram da idem - rekla je. - Taksi upravo stiže... Ponovo je zazvonio interfon, ali pre nego što je reagovala Rafael je prišao vratima. Čula je da je rekao vozaču da im njegove usluge nisu potrebne. Potom se vratio u dnevnu sobu. Bio je tako visok, tako očaravajući... Selest nije mogla da diše. Rafael je ponovo seo. - Preterano si mršava - rekao Nije odgovorila. Šta ga briga? To ništa ne znači.
~ 91 ~
- Dugo mi je trebalo, Selest - rekao je ozbiljno - ali u nekom trenutku shvatio sam da se mnogo toga što si mi ispričala ne uklapa. Rekla si da se ne kaješ zbog onoga što si uradila kad ti je bilo sedamnaest godina. Samo su dva razloga zbog kojih bi neko to rekao - fiksirao ju je pogledom. - Ili zato što ne vidiš ništa pogrešno u svom ponašanju, kao Medlin, ili... - napravio je kratku pauzu - ... ili postoji drugi razlog za to. Reci mi, zašto imaš dvojno državljanstvo? Nije odgovorila. Nije morala. - Tvoj otac je Australijanac, tamo si rođena, a tvoja majka je Engleskinja. Kada je umro, vratile ste se ovamo. Ovde si odrasla. Sa sedamnaest si otišla s majkom u Australiju i tri godine kasnije opet si se vratila u London - rekao je ne skidajući pogled s nje. - Takav put nije jeftin, pogotovo kad odrastaš u socijalnim stanovima, kao što je slučaj s tobom. Sigurno niste imale dovoljno za luksuzni način života koji ste vodile u Australiji... Selest je zurila preda se. Znala je da je sve saznao. - Video sam njenu umrlicu, Selest - rekao je tiho. - Moji ljudi su je pronašli u Novom Južnom Velsu. I očevu - ponovo je ućutao. - Pričala si mi o ocu, rekla si da se udavio. Ali nisi mi rekla da je pokušavao da spase druge surfere. Pročitao sam u tadašnjim novinama kako se sve desilo. Posthumno mu je dodeljen orden. Na slici ste tvoja majka i ti, dvogodišnja curica. - Znam tu sliku! Mama ju je uvek nosila i uvek je plakala! Toliko ga je volela...! Uzeo joj je tašnu iz ruke. - Toliko ga je volela da je želela da umre tamo gde je on umro - rekao je tiho. Selestina majka umrla je u 42. godini od raka. - Saznala je dijagnozu kad je rak već bio u poslednjem stadijumu. Karcinom jajnika - Selest je progutala knedlu. Obećala sam joj da ću se redovno kontrolisati, jer se plašila da je to nasledno. Posle očeve sahrane napustile smo Australiju, ali kad je saznala od čega boluje, poželela je da se vrati. Želela je da umre
~ 92 ~
u zemlji koju je on toliko voleo i da još jednom obiđe mesto gde su proveli medeni mesec. - A ti si se vratila s njom? - upitao je tiho. - I sve vreme bila si uz nju. Kad je umrla, sahranjena je pored njega, blizu vode. Suze su joj se slivale niz obraze. Rafael ih je nežno obrisao. - Da bi sve to mogla da platiš, prijavila si se za „letnju nevestu“ - pažljivo je birao reči. - Rekla si mi da ti je novac bio neophodan, ali nisi mi navela razlog. Okrenula se. - U čemu je razlika? - tupo ga je pogledala. - Pitao si me da li se kajem. Ne kajem se. Da je bilo drugog rešenja... ali nije. Pustio joj je ruku. - Kakva je razlika? Kako možeš to da pitaš? - oči su mu zasijale. - Razlika je ogromna! - Nije! Činjenica je da sam upražnjavala seks za novac! Odveli su me na plažu, organizovali neki smešni obred na jeziku koji ne razumem. Bilo je važno da shvatim da sam tu da bih uradila ono za šta sam plaćena. Svake večeri dobijala sam nešto poput rufinola i od toga mi je sve bilo u magli... Zahvalna sam im na tome! Ne sećam se šta sam radila... Rafael ju je uhvatio za ruku i podigao sa sofe. - Veoma je važno da sad shvatiš ono što ću ti reći: ne sudimo po delima, već po motivima. Sve što radimo, radimo iz posebnih razloga, zar ne? U tome je razlika: nisi to uradila za sebe, već za svoju majku koja je umirala. Podnela si žrtvu za nju iako ti je sve to bilo odvratno toliko da si bila traumatizovana za celi život. I ti sebe porediš s Medlin! Bože! Da si mi one večeri ispričala ovo što sad znam... ono što sam morao da znam, učinio bih ono što ću sad učiniti... draga moja Selest. - Pre svega, molim te da mi oprostiš i da mi se vratiš. I molim te da me voliš - potom ju je poljubio. Još uvek se nije usuđivala da poveruje u ono što je upravo čula. - Videla sam jezu u tvojim očima kad si pričao o Medlin. I kad sam ti ispričala o sebi.
~ 93 ~
- A šta sad vidiš, Selest? Zar ne možeš da prepoznaš ljubav u mojim očima? Za to što si uradila potrebna je hrabrost, kakvu nema većina ljudi. Nikad ne bih osudio ženu koja se prostituiše iz očaja. Zar ne vidiš da je to bio tvoj razlog? Očajnički čin ljubavi, jer si želela da ispuniš majčinu poslednju želju. Rafael nije očekivao odgovor, ali je primetio da nestaje sumnja u njenim očima. Privukao ju je u zagrljaj. - Hoćemo li? Zajedno? Od sada ćemo uvek i svuda zajedno. Rafael joj je sklonio kosu s lica, pa ju je još jednom poljubio. Potom je podigao njen kofer i zajedno su izašli iz stana. Selest ga je pogledala s nadom u očima. - Kuda? - upitala je. - U budućnost - odgovorio je uhvativši je za ruku.
~ 94 ~