Keri Chin Budi moja

Keri Chin

BUDI MOJA

by voki

P

rudens Milsent je stajala u skučenom prostoru i pokušavala da umiri glasno lupanje svog srca. Stezala je ogrlicu koju joj je stric ugurao u ruke, pre nego što ju je sakrio. Ogrlica je bila zlatna i masivna, ukrašena veoma retkim mineralom lapis lazuri.

Samo je daska delila od razbojnika koji su preturali po ormaru iza kojeg se ona nalazila. Stričev i strinin glas više nije čula. Nadala se da su ih izveli iz kabine, lako nije mogla da vidi lica razbojnika, jasno je mogla da zamisli kako izgledaju. Čula ih je kako pričaju i razumela veći deo razgovora, iako su govorili lošim francuskim jezikom. Otvarali su kovčege koji su se nalazili u kabini.

Traţili su neke dragulje i, činilo se, da će izvrnuti svaku stvar da ih pronaĎu.

Već joj je ponestajalo vazduha, kada je čula jednog kako izdaje nareĎenje da sve iznesu iz kabine i da se povuku što pre. Na dosadašnjim putovanjima se sretala sa raznim bitangama. Ipak, nikada do sada nije osećala strah kakav ju je odjednom obuzeo. Imala je neki predosećaj da će se ovaj napad loše završiti. Čekala je, činilo se, čitavu večnost da izaĎe iz skloništa. Nije bila sigurna da li još nekoga ima u blizini. Kada se duţe vreme nije čuo nikakav ljudski glas, pogurala je pregradu i kroz ormar izašla u kabinu.

Na podu je zatekla stravičan prizor. Stric Stiven i strina Evgenija leţali su, jedno pored drugog, u velikoj lokvi krvi. Sagnula se i pomerila oba tela. Nisu davali nikakve znake ţivota. Zagrizla je rukav na haljini kako bi sprečila bolni krik. Ţivotinje su joj oduzele dvoje ljudi koji su joj bili poput roditelja. Klečala je pored njihovih tela, potpuno nemoćna da se suoči sa tako nasilnom smrću.

Nisu to zasluţili, ponavljala je u sebi dok su joj se suze slivale niz hladno, bledo lice.

Klečala bi tako ko zna koliko vremena da ispod vrata nije naglo počela da prodire voda. Trebalo joj je vremena da shvati da je brod počeo da tone.

Razbojnici su se pobrinuli da svaki trag njihovog zlodela ostane na dnu mora.

Pomerila se tek kada joj je haljina bila sasvim mokra. Prebacila je stričevu, već hladnu ruku, preko strinlnih leĎa. Ako će im grob biti okean, htela je da odu zagrljeni. Potom je ustala i dohvatila malu torbu koja je visila na zidu. U nju je spakovala nekoliko vaţnih, spisa, stričeve beleške, dţepni sat, svecu, kresivo i još nekoliko sitnica. Uzela je malu čuturu za vodu i poţurila iz kabine. Brod je sada ubrzano tonuo pa je kroz duboku vodu morala da se probije do palube.

U poslednjem času je uspela da otkači čamac za spašavanje i uĎe u njega.

Napravila je tek nekoliko zamaha veslom kada je trup broda potpuno potonuo.

Noć je bila previše tamna da bi to videla, ali je osetila. Nešto dalje, ugledala je svetlost koja se udaljavala. Dolazila je sa gusarskog broda. Nije bila sigurna gde se nalazi. Znala je da su tokom dana bili blizu Portugalije. Mogla je samo da

2

by voki

pretpostavi da se nalazi u vodama Francuske. Na kraju, govor gusara je to mogao da joj potvrdi.

Još uvek u potpunom šoku, pokušala je da se malo sabere. Morala je da napravi neki plan. Nebo je bilo tamno, bez ijedne zvezde. To joj je išlo u prilog da je niko neće primetiti, ali joj je oteţavalo da se orijentiše na koju stranu da vesla. Na kraju je odlučila da se prepusti vetru, pa kuda je odnese. Do jutra ionako ništa drugo nije mogla da uradi.

I Pru se naprezala da ugleda nešto što nije ogromno morsko prostranstvo. Već tri dana je bila u malom čamcu koji je plutao otvorenim morem i nije videla nijedan brod. Bila je na izmaku snage. Nije imala nikakve zalihe osim malene čuture sa vodom koja je bila skoro prazna. Dozvoljavala je sebi samo po jedan gutljaj i to onda kada joj se činilo da više ne moţe da izdrţi ni sekund. Da nevolja bude veća, sunce je nemilosrdno prţilo od izlaska i znala je da joj je ostalo još najviše dva dana ţivota. Kolika god bila njena mentalna snaga, nije mogla da pomogne u borbi sa nemilosrdnom prirodom. Zaţalila je stotinu puta što je one kobne noći dozvolila stricu da je sakrije. Ako joj je smrt bila suĎena, trebalo je da bude brza. Ovako je umirala polako. Ipak, stic i strina nisu ţeleli da ona umre. Zbog njih se i trudila da ostane u ţivotu što duţe.

Skinula je sa glave improvizovanu maramu, napravljenu od podsuknje i umočila je u vodu. Pošto je dobro iscedila, ponovo je obmotala oko glave. To i nije bila neka zaštita od sunca, ali bar joj neko vreme nije bilo toliko vruće.

Sklupčala se u dnu malog plovila i zatvorila oči. Nije ţelela da misli o nesreći koja se dogodila, već je misli usmerila na lepa sećanja sa prethodnih putovanja.

U tim sećanjima Stiven i Evgenija Milsent su bili ţivi, vedri i nasmejani. Mislila je i na brata koji je ostao u Engleskoj. Toliko je lepog do sada doţivela da joj na neki način i nije bilo ţao što će se njen ţivot završiti. Uljuljkana u svet mašte utonula je u san. * * * - Kapetane! Kapetane! - vikao je mornar sa osmatračnice.

- Čovek sede kose i dugih brkova na kratko je prekinuo razgovor koji je vodio sa mlaĎim muškarcem i uperio pogled ka osmatračnici.

3

by voki

- Na milju od nas je čamac. Nema nikakvu zastavu, ali liči na čamac za spašavanje sa engleskog broda. Ne vidim dobro, ali mislim da u njemu ima nekoga.

Stari kapetan se okrenuo ka mlaĎem muškarcu i upitno podigao obrve.

Muškarac je samo potvrdno klimnuo glavom.

- Rufuse! - viknuo je kapetan i sačekao da mornar doĎe do njega. - Ti i Toni spustite čamac i otiĎite da proverite šta se nalazi u čamcu koji je Devlin video.

- Odmah kapetane - mladić je trenutno reagovao na nareĎenje.

- Spuštaj sidro! - neko je viknuo.

Kapetan Erik Sajmor je sačekao da vidi kako se čamac spušta u more, a onda se ponovo okrenuo ka svom sagovorniku.

- Gde smo ono stali? - upitao je blago.

- Kod toga šta ste saznali u luci Nantes.

- Ah, da! - kapetan Erik je usukao svoj dugački brk i izvadio lulu iz dţepa. Rufus i momci su bili u nekoj krčmi na dokovima koja je omiljeno gusarsko mesto. Čuli su razgovor koji se vodio za susednim stolom. Gusari su opljačkali i potopili brod po imenu "Strela". Pored uobičajenog tovara zaplenili su i neke predmete iskopane u Egiptu. Ţalili su se da opet nisu pronašli dragulje. Ponovo im je cilj bio naš brod.

- Ali, mi smo ih izbegli. Čini mi se da je to treći pokušaj.

- Jeste. Ipak, oni neće odustati. Ne mogu da dokučim ko im odaje vreme pošiljke.

- Mnogo je sumnjivih - rekao je mladić zamišljeno. - Znaš da gusari svuda imaju oči i uši.

- Kaţem ti sinko, ovo postaje mnogo rizično. Moţda je vreme da odustaneš.

Bogatiji si od bilo kog plemića u Engleskoj.

- Misliš da ja to ne znam, Erik. Ti dobro znaš da mi novac nije vaţan. Nikada nije ni bio. Ovo ne radim zbog toga.

- Znam, znam. Samo sam hteo da kaţem da treba da pronaĎeš neki manje rizičan hobi. Postoji mnogo stvari koje mogu da ti donesu ţeljeno uzbuĎenje, a da ti glava ne bude u torbi.

- Ne trebaju mi očinski saveti. Dovoljno mi je što sam četiri godine slušao svog oca. Sam ću odlučiti kada je vreme da prestanem.

- Nisam mislio da utičem na tvoju odluku. Samo sam hteo da razmisliš o tome.

Uskoro planiram da se povučem u penziju. Biće mi teško da te prepustim nekom drugom kapetanu.

- Ne mogu da te zamislim na kopnu, Erik. Zar ti neće nedostajati vodeno prostranstvo i brodovi?

Erik je slegnuo ramenima.

4

by voki

- Vreme je da se posvetim unucima. Propustio sam odrastanje svoje dece. Ne mogu propustiti i odrastanje njihovih potomaka. Moţda je vreme da puštam brodove od papira na potoku, ispod svoje kuće. Pretpostavljam da se čovek na sve navikne.

- To je dobar razlog za penziju. Malo je onih koji su preţiveli trideset godina na moru, a pritom očuvali porodicu.

- Zato što sam izabrao pravu ţenu Filipe. Moja Elis je heroj priče. Ona je ta koja je očuvala porodicu. Nikada se nije ţalila. Sama je podigla troje dece. I ti treba da pronaĎeš ţenu. Ne bih da zvučim kao tvoj otac ali, imaš obaveze prema tituli i porodičnoj lozi.

- Ne podsećaj me. Dobro znam koje obaveze imam. Ipak, ne mogu da se oţenim samo zbog naslednika. Znaš da takav brak nije za mene. Jednom sam pokušao i to iskustvo se pokazalo kao velika greška.

- Tada si bio mlad. Otac ti je izabrao verenicu. Ko je mogao da zna da je ona zaljubljena u drugog muškarca? Sada je potpuno drugačija situacija. Sam odlučuješ ko će ti biti saputnica. Opet se ponavljam, ali prikladnu damu nećeš naći na brodu. Moraš da izlaziš u društvo.

- Misliš meĎu jato mladih guski. Poslednji put, kada sam pokušao tako nešto, imao sam čast da se nekoliko tih prikladnih dama onesvesti u mom prisustvu.

Moţeš misliti kako mi je to bilo slatko.

- Ko zna o čemu si im pričao - nasmejao se Erik. - Ne smeš da ih zastrašuješ svojim pričama Filipe. Bar ne dok te ne upoznaju malo bolje.

- Ono što im ja pričam nije zastrašujuće. Ako nisu sposobne da usmeno podnesu ono što radim i očekujem od buduće supruge, kako bi podnele ako bi to postale. Više nisam spreman na kompromis. Traţim suprugu koja je sposobna da me prati u svemu. Čim je naĎem, učiniću je svojom vojvotkinjom.

- A ako je ne naĎeš?

- Ništa se strašno neće desiti - rekao je Filip leţerno, ali se nije osećao tako.

- Osim što će se ugasiti loza stara pet pokolenja. Ţeliš li da budeš odgovoran za to?

- Ako i budem, verovatno je to boţija volja - slegnuo je ramenima.

- Kapetane! - ponovo se oglasio Devlin sa osmatračnice. - Rufus i Toni se vraćaju nazad. Vuku čamac za sobom. Izgleda da su nešto pronašli u njemu.

Kapetan Erik Sajmor i Filip Stjuart, vojvoda od Kenta, poţurili su na drugu stranu palube. Radoznalost im je bila zajednička osobina. U čamcu je moralo biti nešto zanimljivo kada su ga dva iskusna mornara vukla za sobom. Uskoro su bili zapanjeni onim što su ugledali. Na dnu čamca bilo je telo. I to ţensko.

- Rufus i ja mislimo da je ţiva - viknuo je Toni. - Da je podignemo gore?

5

by voki

- Pa, niste valjda dovukli čamac ovamo da bi ste je ostavili u njemu ?! - Erik je rekao iznervirano.

Rufus je viknuo da mu spuste kuku kojom će zakačiti čamac. Nekoliko mornara se rastrčalo palubom i ubrzo se začula glasna škripa čekrka koji je podizao čamac. Jedan mornar se spustio niz merdevine i povukao ga na izbočinu predviĎenu za čamce, a onda ušao i pomerio telo. Čak i sa te udaljenosti, Filip je jasno video opekotine od sunca koje je ţena imala svuda gde se videla koţa.

- Paţljivo Amose, - viknuo je Erik - podigni je, ali pokušaj da joj ne dodiruješ golu koţu.

Amos je sa lakoćom podigao mlitavo telo i dodao ga drugom mornaru koji je čekao na merdevinama. Treći je čekao kod ograde na palubi. Čim je preneo preko ograde, Beni je spustio devojku na pod palube. Filip je prišao i sagnuo se nad mršavim telom. Povukao je tkaninu koja joj je padala preko lica. lako je bilo tamno crveno, sa nekoliko vidljivih opekotina od sunca, shvatio je da je reč o veoma mladoj devojci.

Amos im se pridruţio i pruţio kapetanu ono što je našao u čamcu. Erik je otvorio malu koţnu torbu i izvukao beleţnice u koţnom povezu. Nakon toga je izvukao sat, a onda je na dnu torbe ugledao ogrlicu.

- Mislim da smo pronašli jednu preţivelu putnicu "Strele" - rekao je tiho Filipu koji je pokušavao da pronaĎe puls na devojčinoj ruci.

- Rekao bih u zadnji čas. Jako je slaba. Amose, trči u kuhinju i reci da mi pošalju lonac mlake vode. Trebaće mi i limun - podigao je devojku u naručje i brzim koracima se zaputio pod palubu. - Odneću je u svoju kabinu, Erik. Imam nešto melema za rane ali trebaće mi više. Moţeš li da zamoliš Romana da napravi?

- Odmah ću se pobrinuti za to.

- Odlično! Posle doĎi u moju kabinu - Filip je vikao dok se spuštao niz stepenice.

Nogom je otvorio vrata svoje kabine i, čim je ušao, spustio je devojku na široki leţaj. Prvo je odmotao improvizovanu maramu sa njene glave. Po rukama mu se razlila plava, talasasta kosa. Izvukao je noţ iz čizme i polako rasparao haljinu.

Nije smeo da povlači tkaninu naglo jer je postojala opasnost da se platno zalepilo za koţu. Tek kada je rasparao i poslednji šav, počeo je polako da vuče.

Pokazalo se da joj je veći deo tela samo jako crven. Problematični su bili samo oni delovi koji su bili direktno izloţeni suncu. A to su noge, šake i lice.

Paţljivo je okrenuo i pogledao leĎa. Ni na njima nije bilo opekotina. U gornjem delu je imala nekoliko slojeva odeće i to je zaštitilo. Pokupio je razrezanu tkaninu i bacio je na pod pored sebe. Poţurio je do ormara i izvadio 6

by voki

naramak čistih ubrusa i čaršav kojim će joj prekriti telo. Već je shvatio da je devojka iz viših slojeva društva. Haljina i rublje koje je imala na sebi bili su dobrog kvaliteta. Tako je pretpostavio da joj ne bi bilo ni malo prijatno da njeno nago telo bude izloţeno pogledima mornara. On će morati da ima tu privilegiju jer je bio odgovoran za njeno lečenje.

Taman kada je pokrio čaršavom, u kabinu su ušli Erik i Amos.

- Je li još uvek ţiva? - upitao je Erik.

- Jeste. Daj vodu Amose. Moraću brzo da je hidriram ako mislim da tako i ostane.

Kada je Amos spustio lonac sa vodom, Filip je umočio ubrus, ocedio ga i neţno joj prešao preko lica.

- Usne su joj ispucale do krvi -rekao je Erik. - Koliko su strašne opekotine?

- Veći deo tela joj je bio pokriven haljinom. Koţa je samo jako pocrvenela. To će se rešiti. Bitnije mi je da je prizovem svesti kako bi počela da unosi tečnost.

Više me sada brinu unutrašnji organi. I njeno lice.

- Roman će doneti melem čim bude gotov. Ostavićemo te sada da radiš. Čini se da ćeš imati mnogo posla. Ako ti bilo šta zatreba, odmah pozovi.

Filip je samo klimnuo glavom i ponovo se posvetio devojčinim usnama.

II Pru je zatreptala nekoliko puta i polako otvorila oči. Iznad nje se nalazila drvena greda. Pokušala je pogledom da pronaĎe nebo. Nije ga bilo. Svetlost koju je videla više joj je ličila na svecu. Leţala je na čvrstoj podlozi, a opet bila je mekša od čamca. U nekom, jedva svesnom, deliću mozga zaključila je da je u teškom stanju čim halucinira. Bila je toliko umorna da nije imala snage da se otrgne tom nepoţeljnom stanju svesti.

Filip je sedeo u drvenoj fotelji i čitao. Često je bacao pogled na krevet na kome je leţala njegova pacijentkinja. Na čas mu se učinilo da je trepnula. Brzo je ustao i prišao joj. MeĎutim, oči su joj bile sklopljene. Ponovo je opipao puls. Činilo se da je malo jači u odnosu na prethodni put. To je bio dobar znak. Sada je samo bilo pitanje vremena kada će se probuditi.

Spustio joj je ruku pored tela i još nekoliko trenutaka ostao zagledan u nju.

Mogao je da nasluti da se ispod crvenila i otoka krije veoma lepo lice. Moralo je biti tako, jer je imala prelepo telo. Čak i pod crvenilom, koţa joj je bila savršena.

7

by voki

Prvi put je imao priliku da iz nekog novog ugla sagleda ţensko telo i ono što je video veoma mu se dopalo. Noge su joj bile duge sa lepo oblikovanim listovima. Čvrsti mišići odavali su da je devojka dosta vremena provodila u pokretu.

Jedva je čekao da se probudi, kako bi mogao da sazna ko je i kako se našla na brodu "Strela". Po ogrlici i drevnim zapisima, koje je imala u torbi, pretpostavio je da je bila u Egiptu, ali ništa više od toga nije mogao da zna.

Taman je hteo da se udalji kada su se duge trepavice pomerile. Odmah zatim, otvorila je oči i tupo se zagledala u njega, lako ga je čarobna boja njenih očiju ostavila bez daha, uspeo je da se nasmeši.

Pru je gledala u zelene oči muškarca koji je bio nadvijen nad njom. lako je lice delovalo stvarno, ona je imala utisak da ponovo halucinira. Oko kestenjaste kose širio se zlatasti sjaj. Da li je on bio anĎeo? Mora da jeste inače se ne bi smešio.

Crte lica su mu bile pomalo grube, ali je široki osmeh omekšavao linije. Da, to je sigurno anĎeo pravednik.

Pokušala je da se pomeri i da nešto kaţe, ali nije se čuo nikakav zvuk. To je valjda bio siguran znak da ovo nije stvarno. Ipak, nije zatvorila oči. Slika pred njom bila je nestvarno lepa.

- Zdravo - anĎeo se oglasio toplim, melodičnim glasom. - Vratili ste se.

Vratila? Odakle je trebala da se vrati? U glavi joj je sve bilo zbrkano. Ponovo je otvorila usta i ovog puta je čula glas za koji je pretpostavila da izlazi iz njenog grla. Bio je hrapav i nije ni malo ličio na njen, ali je pitanje bilo ono što je mislila.

- Gde sam?

- Na brodu "Crni biser". Plovimo ka Engleskoj. Kako se čini da ste Engleskinja, mogu da kaţem da idete kući - tamno plave oči pogledale su ga nesigurno pa je brzo nastavio. - Nemate razlog za brigu. Sada ste na sigurnom dohvatio je posudu sa vodom u kojoj je bio naceĎen limun. r Morate pokušati da popijete malo vode. Sada ću vam podići glavu da lakše gutate.

Pru je poslušno klimnula glavom i dopustila da joj snaţna ruka zaĎe ispod vrata i podigne je. Drugom rukom joj je prineo kašiku i sačekao da razdvoji usne.

- Malo će vas peći. Usne su vam još uvek ispucale, a u vodi ima limuna. To će vas brţe povratiti.

Pojio ju je polako, praveći pauze izmeĎu gutljaja. Nisu je pekle samo usne.

Pekla su je i usta i grlo, ali nije mogla da se buni jer je znala da je slaba zbog nedostatka tečnosti. Nije znala kako je uspeo da proceni kada je dosta, ali u trenutku kada je pomislila da ne moţe progutati ni kap više, on je prestao.

Odloţio je posudu i spustio joj glavu na niski jastuk.

8

by voki

- Sada odmarajte. Previše ste slabi za bilo kakav razgovor. Do ujutru će vam sigurno biti bolje pa ćete me onda pitati sve što budete ţeleli.

Ponovo je bio u pravu. Stvarno je osećala da nema snage da postavi bilo kakvo pitanje. Ipak, verovala mu je da je na sigurnom. Niko ko bi ţeleo da joj učini neko zlo ne bi se sa ovakvom neţnošću brinuo o njoj. Pokušala je da se osmehne u znak zahvalnosti, ali joj se lice bolno zateglo, pa je odustala.

Shvatio je njenu nameru i on se ponovo osmehnuo njoj. Oči su mu svetlucale na svetlosti svece i Pru je sklopila oči. Nadala se da ovo nije samo san i da će ga ponovo videti kada se probudi.

Pošto je shvatio da je ponovo zaspala, Filip je tiho napustio kabinu. Proći će sigurno nekoliko sati pre nego što se ponovo probudi. Popeo se na palubu da udahne malo sveţeg noćnog vazduha. Prethodne tri noći skoro da nije spavao.

Teška groznica koju je devojka imala izmučila je i njega. Obloge koje joj je stavljao sušile su se munjevitom brzinom. Zato je morao da bude stalno prisutan. Nije buncala. Uglavnom je tiho jecala i plakala. Ponovo je gubila dragocenu tečnost kroz suze. Zato i jeste osećao tako duboko zadovoljstvo što se napokon probudila.

Znao je da je dobrim delom on zasluţan za to i osetio je poznato uzbuĎenje što će do kraja putovanja imati čime da se bavi. Prema planu puta, ostalo im je oko dve nedelje do Londona. To je sasvim dovoljno vremena da se ona lepo oporavi i da on sazna sve što ga je interesovalo. Noć je bila neobično mirna i odmah je osetio pomeranje iza sebe. Okrenuo se i ugledao Erika.

- Zašto ne spavaš? - upitao ga je kapetan. - Ako ti je nezgodno da budeš u fotelji, namestićemo ti krevet u drugoj kabini.

- Malopre se probudila - rekao je Filip. - Mislim da još uvek nije potpuno svesna gde je, ali reagovala je na moj glas.

- Jesi li uspeo da saznaš ko je?

- Nisam, ali sam saznao da je Engleskinja. Postavila mi je pitanje gde se nalazi.

Njen akcenat mi je potvrdio da pripada višem staleţu. Pored toga, u očima sam joj video duboki strah i bol. Rekao bih da je to od traume koju je doţivela na "Streli". Nekoga je sigurno izgubila. Pitam se sa kim je putovala?

- Saznaćeš uskoro. Bitno je da joj se stanje poboljšalo. Iskreno, kada smo je našli nisam joj davao velike šanse. Dehidratacija i opekotine su opasne stvari.

Susreo sam se sa mnogo ljudi kojima su ostale ozbiljne posledice. I svi su bili mnogo jači od nje.

- Ona neće imati posledice - Filip je rekao kroz zube. Ni sam nije znao zašto mu je to toliko vaţno.

- Svestan sam toga. Kao da bi ti dozvolio tako nešto. Dobro te poznajem momče. Kada nešto shvatiš lično, ne postoji prepreka da ostvariš ono što si 9

by voki

zamislio. A čini se, da si ovo shvatio veoma lično. Pretpostavljam da je njen oporavak za tebe veliki izazov. Dugo nisi imao priliku da se baviš medicinom.

- Ova devojka je zasluţila da preţivi. Hrabro je izdrţala nekoliko dana sama na otvorenom moru. Dame njenog ranga bi jednostavno umrle od straha - duboko je udahnuo kao da ţeli da usisa u sebe tu činjenicu. - Idem sada, vreme je da promenim obloge - mahnuo je kapetanu i pošao ka potpalublju.

Pru je već neko vreme bila budna. Sada je već bila sigurna da bar deo onoga čega se sećala nije bio san. Okruţenje je ponovo bilo isto. Širok krevet, drvena greda na plafonu i treperava svetlost svece. Po blagom ljuljuškanju znala je da je na brodu. Samo je nedostajao lepi muškarac sa zelenim očima. Uspela je da pomeri glavu i pogleda čitavu prostoriju. Nije ga bilo. Znači taj deo je sanjala. Čudila se kako joj je baš to lice došlo u san jer je bila sigurna da ga nikada pre nije videla.

Uz bolno stenjanje se okrenula i dohvatila posudu sa vodom. Bila je Ďavolski ţedna, a ovog puta nije bilo čvrste preplanule ruke da joj prinese kašiku ustima.

Kašika joj nije ni trebala. Spustila je na policu i nagla posudu. Otpila je tek nekoliko gutljaja kada su se vrata otvorila.

Preko posude je pogledala i ugledala ono isto lice od ranije. U nekoliko koraka je prešao rastoja- od vrata i prihvatio posudu iz njenih ruku.

- Nadam se da niste preterali. U ovoj fazi je potrebno strogo kontrolisano unositi tečnost. Vaš organizam ne moţe da podnese veliku količinu vode odjednom - glas mu je bio baš onakav kako ga je zapamtila, dubok i melodičan, ali sada ispunjen blagim prekorom.

- Znam to, ali bila sam ţedna. Popila sam samo nekoliko gutljaja - rekla je slabašno.

- Kako se osećate? - odloţio je posudu i spustio ruku na njeno čelo. - Koţa vam je vrela. I dalje imate groznicu, ali najgore je prošlo. A, sada leţite. Moram da vam promenim obloge i trebate mi mirni.

Pru se poslušno spustila na jastuk i dok je on pripremao neke bočice i ubruse, iskoristila je priliku da ga malo bolje pogleda. Bio je visok i vitak. Nikako mršav. Njegova vitkost bila je posledica velike vitalnosti. Ispod tanke bele košulje oslikavali su se čvrsti, definisani mišići. Kosa mu je bila razbarušena, ali je bila čista i uredno ošišana. Nije mogla da proceni šta on radi na ovom brodu.

Nije se uklapao ni u jednu poznatu kategoriju. Gusar nije bio sigurno. Za mornara je bio previše uredan, a da je kapetan, nosio bi uniformu i ne bi imao vremena da se bavi njom.

- Ja sam Prudens Milsent. Moţda sam vam već rekla svoje ime, ali se ne sećam.

- Ne, niste mi rekli - nije se okrenuo. - Drago mi je Prudens. Ja sam Filip.

10

by voki

- Jesam li sanjala ili ste rekli da sam na brodu "Crni biser" koji plovi u Englesku?

- Niste sanjali. Za nešto manje od dve nedelje bićete kod kuće. Nadam se potpuno zdravi. Bili ste na brodu "Strela", jesam li u pravu? - upitao je oprezno i okrenuo se da je pogleda. Video je kako je sklopila oči, a na licu joj se pojavio bolni grč.

- Otkud znate? - upitala je.

- Saznali smo da je brod sa tim imenom potopljen. Pošto se datum poklapa, pretpostavio sam. Odakle ste plovili Prudens?

- Pru, zovite me Pru. Vraćali smo se iz Egipta. "Strela" je bio jedini brod na kome je imalo mesta. Ţurili smo zbog izloţbe koja je trebalo da bude otvorena idućeg meseca.

- Oprostite Pru, ali sa kim ste putovali?

- Sa stricem i strinom. Oni su... nisu više ţivi. Ubili su ih gusari pre nego što su potopili brod - zagrcnula se tim recima i suze su same potekle.

- Pretpostavljam da vam je lakše kada plačete, ali vaše suze ih neće vratiti, a vama mogu da škode. Morate da čuvate svaku kapljicu tečnosti, Pru - rekao je neţno.

- Znam - jecala je. - Sve se desilo tako brzo. Nisam stigla ni da se oprostim od njih. Voda je nadirala i ja sam morala da izaĎem...

- Hoćete da kaţete da su ih ubili pred vama? - Filipu nije bilo jasno kako se ova devojka uopšte izvukla iz kandţi gusara.

- Ne, ja sam bila u ormaru. Ustvari, iza njega. Stric me je tamo sakrio kada smo shvatili da je brod napadnut. Strinu i sebe nije zaštitio, a mene jeste. Verujte mi, od te noći sam više puta poţelela da sam mrtva.

- Ali niste. Ţivi ste i bićete dobro. Ako smem da primetim, vaš stric je izuzetno plemenito postupio. Zato što je znao da vas ne bi ubili. Retko se na brodovima sreće mlada ţena. I to tako lepa kao što ste vi. Postali biste njihova zarobljenica, Pru. Ostatak moţete i sami da pretpostavite jer ja ne mogu da izgovorim šta bi se dogodilo sa vama.

Pru ga je gledala širom otvorenih očiju. Tako nešto nije ni pomislila. Od onoga što je upravo rekao osetila je jezu u kostima. A znala je da je u pravu.

Filip je video kako je reagovala na njegove reči. Bilo mu je jasno da joj ta mogućnost nije padala na pamet. Nije mu bilo drago što joj je on na to ukazao, ali morao je nekako da joj ulije veru u ţivot. Stric ju je spasao okrutne sudbine.

- Ko je bio vaš stric? - malo je skrenuo sa teme. - Pomenuli ste neku izloţbu, a u vašoj torbi sam video nekakve beleške.

- Stiven Milsent. Veoma ugledan arheolog. Bio je na čelu najvaţnijih iskopavanja koja je naša zemlja obavila u Egiptu. Vama to ime verovatno ne 11

by voki

znači ništa, ali uveravam vas da je bio veoma ugledan u Engleskoj. On je jedan od retkih naučnika koji je umeo da tumači drevne egipatske zapise.

Naravno da je znao za njenog strica. Nekoliko puta je bio donator iskopavanja i raznih predavanja koja je Stiven Milsent odrţavao na temu drevnog Egipta.

Ipak, nije joj to rekao jer ni ona njemu nije rekla da joj je stic bio grof.

- Nema razloga da vam ne verujem. Interesuje me kako ste vi dospeli u Egipat?

Nije uobičajeno da mlada dama poput vas ide na takva putovanja.

- Stric i strina brinu o bratu i meni od Čarlsove dvanaeste, a moje desete godine. Uvek su nas vodili sa sobom. Stric je imao običaj da kaţe da neće ispuniti svoju obavezu prema bratu, ako nas bude ostavljao sa dadiljama i učiteljima. Naravno, oboje smo neko vreme proveli u školama, ali je to bilo u periodu kada nije bilo dugih putovanja. Meni je to postao način ţivota. Zavolela sam arheologiju i za nekoliko godina moći ću da budem potpuno samostalna. Čarls je izabrao tehniku. Njegova strast su parne mašine. On već nekoliko godina ne putuje sa nama - otvorila je oči da pogleda šta on to radi u dnu kreveta na kome je leţala. Zapanjila se kada je shvatila da je pomerio čaršav do polovine njenih butina. - Šta to radite? - upitala je u neverici.

- Umirite se, Pru. Ništa što nisam uradio već desetinu puta u vašem slučaju.

Noge su vam bile u otvorenim ranama od sunca. Ove obloge sprečavaju infekciju i pomaţu koţi da se regeneriše - glas mu je bio ravan. Uopšte nije reagovao na njeno pitanje.

I tek tada, Pru je postala svesna da ispod čaršava nema ništa. Ionako vrela i crvena koţa zapalila se još više. Znala je da nema mesta stidljivosti, ali ipak...

- Šta ste uradili sa mojim odelom Filipe? - nije bilo potrebe da pita da li ju je on skinuo.

- Na ţalost, morao sam da ga rasparam. Potrudio sam se da to bude po šavovima, ali ne mogu da garantujem da je svuda tako. Nisam smeo da rizikujem i samo vam svučem haljinu. Na nekoliko mesta je bila zalepljena za koţu. To bi vam ostavilo vidljive oţiljke. Amos, jedan od naših mornara je vest sa iglom i koncem. Pokušaće da ponovo sastavi vašu haljinu. Zaustavljaćemo se u Plimutu.

Tamo ću vam kupiti novu odeću. Do tada moţete da koristite moje košulje.

- Ali vaše košulje ne mogu da mi budu haljine. Previše su kratke - pobunila se.

- Ionako nemam nameru da vas pustim da izlazite bilo gde. Tako ne treba da vas brine što su kratke. Što se mene tiče, neće mi smetati. Već sam vas video i bez njih.

- Pretpostavljam da bi sada trebala da me uvredi vaša ravnodušnost prema mom telu.

12

by voki

- Ni slučajno! Kada bih mogao vaše telo da posmatram kao muškarac, ne bih ni časa ostao ravnodušan. Ipak, u ovom času ja pristupam kao lekar i ne mogu sebi da priuštim taj luksuz.

- Znači vi ste lekar. Baš sam se pitala koja je vaša uloga na ovom brodu?

- Jesam lekar, ali to nije moj posao na brodu. Zapravo, medicinom se ne bavim već dugo.

- Pa šta onda radite na brodu?

- Uglavnom pravim mape i pronalazim nove puteve i dobra mesta sa svezom vodom. Posle iskustva koje ste preţiveli, sloţićete se, da to nije ni malo beznačajno.

- Zašto ste rekli da me nećete pustiti da izaĎem iz kabine? Jesam li ja vaša zarobljenica?

- Niste, Pru. Samo brinem o vašem zdravlju. Morate da se oporavite dok ne stignemo u London. Imam nameru da vas potpuno zdravu predam bratu.

Pretpostavljam da ţivite sa njim.

- Sada više ne znam gde ţivim. Do sada sam bila u stričevoj i strininoj kući. Čarls se preselio u roditeljsku kuću. Verovatno ću i ja morati da preĎem kod njega.

- Koliko godina imate? Jeste li punoletni?

- Jesam. Dvadesetčetiri su mi sada.

- Znači, potpuno ste samostalni?

- Nije baš tako. Do sledeće godine moji prihodi zavise od Čarlsa, a do dvadesetosme moram da imam pratilju - rekla je i namrštila se.

- Što baš do dvadesetosme? -pravio se nevešt.

- Izgledaće vam besmisleno, zbog glupih društvenih pravila. Tek se u tim godinama devojka moţe smatrati usedelicom i slobodno se kretati bez pratnje.

- A vi imate nameru da budete usedelica?

Pogledala ga je sa čuĎenjem.

- Naravno. Ne mislite valjda da bih mogla da ţivim ţivotom obične domaćice?

To nije za mene.

- Zar ovo što se desilo nije ni malo osujetilo vaš plan da postanete arheolog?

Ne bih da vam kvarim planove, ali ne verujem da će englesko društvo dobro prihvatiti ţenu u toj nauci.

- Pa ja planiram da me prihvate. Pre ili kasnije shvatiće da nemaju izbor.

Jednostavno ću biti najbolja jer sam učila od najboljeg. Moram da završim mnogo toga što je Stiven započeo. Neko mora da dešifruje ostatak pronaĎenih zapisa. I ne, to što se desilo na ovom putovanju neće me osujetiti. Stric je zasluţio da nastavim njegov rad.

13

by voki

Filip je lagano utrljavao melem u njenu koţu i povremeno bacao pogled na njeno lice. Bila je odlučna u nameri da istraje u svojim ambicijama. Nije mogao da se seti da je ikada upoznao damu iz visokog društva kojoj brak nije bio prioritet.

Pru je njegovo oklevanje shvatila kao nepoverenje pa je nastavila sa ubeĎivanjem.

- Moţda vam sada delujem kao bespomoćna gospoĎica jer sam u stanju kakvom jesam, ali već za nekoliko meseci ću ponovo biti spremna da se vratim u Egipat. Moj stric se vodio izrekom da ono što te ne ubije to te ojača i ja planiram da dokaţem da je to istina. Sigurno nisam bez razloga preţivela onu strašnu nesreću.

- Verujem vam - rekao je polako. - Kako i ne bih kada tako vatreno govorite.

Ipak, moţda postoji neki sasvim drugi razlog što ste preţiveli. Ta mogućnost vam nije pala na pamet? - njemu je pao na pamet taj drugi razlog.

- Naravno da nije, jer ne vidim nijedan drugi razlog.

- Hajde, sada se umirite. Idem da operem ruke pa ću vam namazati lice - naglo je prekinuo temu razgovora.

- Izgleda li grozno? Mislim, moje lice.

- Biće dobro. Otok se sasvim povukao. Ostaje samo da se resimo tih opekotina na vašim jagodicama. Za nekoliko dana će vam se oljuštiti koţa i tada će biti sve u redu.

- Mislite da neću imati oţiljke?

- Ovaj melem se pokazao kao veoma dobar. Verujem da ništa neće naruţiti vaše lepo lice. Sada ćutite - nagnuo se nad njom. - Ne mogu da radim ako stalno pomerate usta.

Pre nego što je zatvorila oči, Pru je videla njegove duge prste kako se nadnose nad njeno lice. Bili su negovani i veoma spretni u onome što je radio. Dodir mu je bio lak kao pero. Bila je zahvalna sudbini što se našla na brodu na kome je imao neko da je ovako neguje. To je bio veoma povoljan znak. Nije smela ni da pomisli ko je sve mogao da je pronaĎe. Ponovo se stresla od Filipovih reči šta bi bilo sa njom da su je gusari pronašli na onom brodu.

Drhtaj koji joj je prošao telom bio je toliko vidljiv da nije promakao Filipu.

- Zašto drhtite? Jesam li vas povredio?

- Niste. Vaši prsti su tako prijatni. Ne znam kako ću vam zahvaliti za sve što ste učinili za mene.

- Naći ćete neki način, siguran sam u to - naneo je poslednji sloj balsama i odmaknuo se. -Pokušajte da spavate sada.

- Gde vi spavate?

- U fotelji u uglu.

14

by voki

- Zašto u fotelji? Moţete otići u svoju kabinu. Vidite da sam dobro.

- Ja već jesam u svojoj kabini.

- Oh! To znači da ja spavam na vašem krevetu. Postaje mi neprijatno od vašeg dobročinstva.

- Nemojte da vam bude neprijatno, Pru. Samo spavajte - rekao je pomalo nestrpljivo.

Dok je tonula u laki san, Pru je tihim glasom rekla, a da toga nije ni bila svesna: - Mislim da nikada nisam upoznala muškarca kao što ste vi. Lepšeg svakako ne. Imate savršene manire i mislim da bi se mnogi plemići postideli pored vas.

Poslednje reči su bile toliko tiho izrečene da ih je Filip jedva čuo. Osmehnuo se i utonuo u fotelju. Morao je da uhvati makar malo sna. Sutra će misliti o onome što je Pru rekla.

III Idućih nekoliko dana, Pru se oporavljala iznenaĎujuće dobro. Ako se izuzme to što joj se koţa na licu i nogama Ijuštila, izgledala je samoj sebi podnošljivo. Baš kao što je i rekao Filip, Amos joj je sašio haljinu. Bila je znatno uţa i kraća od stare, ali je u njoj izgledala mnogo pristojnije u odnosu na Filipove košulje.

Pošto joj je Filip dozvoljavao da izlazi na palubu, uveče, kada sunce zaĎe, nju je nosila tada. Šalila se da joj je to haljina za izlazak u društvo. Preostalo vreme, nosila je Filipove košulje. Bile su joj duge skoro do kolena, široke i sa predugačkim rukavima. Ipak, ona je brzo naučila kako da ih pretvori u atraktivne haljinice.

I dalje je spavala u njegovom krevetu. Nikakvo insistiranje da se smesti u jednu od slobodnih kabina nije dolazilo u obzir. Filip je tvrdio da mu je mnogo lakše da spava u fotelji nego da je stalno obilazi noću. Posebno zbog toga što je nekoliko puta imala noćne more. Budila se sa vriskom i sva uplakana. Tada bi je Filip drţao u naručju i tešio je sve dok ponovo ne zaspi, lako je to znala, Pru nijednom rečju nije spominjala te noći. Pravila se da ih se ne seća. Filip je takoĎe ćutao o tome. Bila je to njihova tajna.

MeĎutim, ono što nisu dobro skrivali, bila je njihova meĎusobna privlačnost.

Svakim danom, Pru je Filipu postajala sve privlačnija. Kako joj se koţa oporavljala, nije više imao razloga da je gleda samo kao pacijentkinju. Primetio 15

by voki

je koliko joj prijaju njegovi dodiri i to ga je dodatno uzbuĎivalo. Svakodnevno je korio sebe da iskorišćava njenu naklonost jer je bila u izuzetno osetljivom periodu ţivota. Znao je da će se suočiti sa gubitkom koji je preţivela tek kada stigne u Englesku. Okruţenje u kome je trenutno boravila, za nju je bio samo privremeni beg od stvarnosti. Činjenica da je on bio deo tog okruţenja nije mu se ni malo dopadala. U njemu se razvilo osećanje posesivnosti i jake potrebe da učestvuje u njenom ţivotu mnogo duţe i aktivnije.

Sa svakim novim danom, nadao se da će ona reći, ili učiniti nešto, što će u njemu izazvati odbojnost ali ne, to se nije dogaĎalo. Prema njemu je iskazivala samo naklonost. To ga je izluĎivalo. Verovatno bi se tako ponašala i prema bilo kome drugom, da je na njegovom mestu. A on je ţeleo više.

Druga stvar koja ga je izjedala bila je ta što je Pru mislila da je on samo običan avanturista koji plovi svetskim morima. Nekako se nije usuĎivao da joj kaţe da je vojvoda. Iz razgovora je shvatio da ima animozitet prema engleskoj aristokratiji, iako je i sama bila visokog roda. Prezirala je društvena pravila i sanjala o tome da bude slobodna kako bi mogla da uţiva u poslu kojim se bavila.

Pru ga je prenula iz jednog takvog razmišljanja, prikravši mu se iza leĎa.

Ispred sebe je imao raširene mape, ali nije gledao u njih, već su mu misli bile daleko. Trgnuo se od njenog neţnog dodira, suzbijajući ţelju da je zgrabi i povuče u svoje krilo.

- Oprostite ako sam vas uplašila. Nije mi bila namera. Shvatila sam da imate jako izoštrena čula.

Ne kada razmišlja o njoj, pomislio je, a naglas je izgovorio: - Obično mi posao odvuče paţnju. Pokušavam da odredim oblik jednog ostrvca.

Nagla se preko njega i pomno zagledala u mapu. Filip je bio sves-tan samo njenog dodira. Osećao je njene čvrste grudi na svojim leĎima, a blagi miris sapuna, pomešan sa mirisom mora, golicao mu je nozdrve. Ona očigledno nije bila svesna svoje zavodljivosti. Da jeste, ne bi mu se pribliţavala bliţe od jednog metra. Ukočio se, dok je prstima čvrsto stezao pero, toliko da su mu zglobovi pobledeli.

- Mogu li nekako da vam pomognem? Ako mi pokaţete o kom se ostrvu radi, moţda se setim da li sam ga nekada videla.

- Ne verujem - rekao je polako. - To ostrvo se ne nalazi na uobičajenom putu za Egipat. Siguran sam da niste prošli pored njega na nekom od svojih putovanja - odloţio je pero preko čvrste hartije i okrenuo se da je pogleda.

16

by voki

Oči su joj bile tamno plave boje, ali tako bistre. Duga plava kosa padala joj je u slapovima preko grudi i golicala ga preko tanke pamučne košulje. DoĎavola, bila je prelepa.

Zarobio je svojim pogledom i, pre nego što je i jedno postalo svesno toga, povukao je i spustio usne na njene. Bio je to lak i neţan dodir, ali je u oboma izazvao veliki plimski talas.

Pru je od iznenaĎenja otvorila usne i nesvesno mu ponudila da produbi poljubac. Blago joj je zagrizao punu donju usnu pre nego što je zaronio jezikom u njena usta. Bila je slatka baš kako je očekivao i više nije mogao da se uzdrţi.

Jednim pokretom smestio je u svoje krilo i gladno je poljubio, pretačući u nju svu svoju ţelju koja je bujala.

Pru mu je uzvraćala istom ţestinom. Do tog trenutka nije znala da tako silno ţeli Filipov poljubac. Već nekoliko dana je ubeĎivala sebe da mu je naklonjena zbog toga što je brinuo o njenom zdravlju. Uporno se trudila da zanemari njegove zelene oči i čvrste, preplanule ruke. Sada, te ruke nije bilo moguće ignorisati. Bile su svuda na njenom telu i osećaj koji su izazivale u njoj bio je čaroban.

Osećala se kao da se nalazi u centru nekog velikog otkrića. Vrela krv joj je jurila kroz vene i pretvarala joj telo u ţelatin. Tako razmekšana privijala se uz njega, ţeleći da oseti čvrstinu njegovog tela. Nikada do sada nije mogla ni da pretpostavi da muški dodiri i poljupci mogu da budu tako uzbudljivi. Podigla je ruke i zavukla ih u njegovu kosu. Verovatno je to ţelela da učini još kada ga je prvi put videla. Privlačila ga je bliţe svom licu, ne dozvoljavajući mu da prekine poljubac. Bio je kao melem. Tako isceljujuće je delovao na nju.

Tek kada je, uz duboki uzdah, odvojio usne od njenih, postala je svesna šta se zaista dogodilo. Ali nije mogla da se seti ko je započeo poljubac, on ili ona.

Nesvesno je zabila lice u njegova prsa. Nije imala hrabrosti da ga odmah pogleda u oči. Plašila se da će u njima pročitati kajanje zbog onoga što se upravo dogodilo. Osetila je njegove prste u svojoj kosi. Neţno ju je povukao i odvojio od sebe. Zadrţala je spušten pogled.

- Pru, - počeo je polako - ovo što se dogodilo...

Podigla je svoju malenu šaku i pokrila mu usta.

- Nemojte ništa reći. Znam i ja da je pogrešno, ali tako mi se svidelo, Filipe.

Ne morate to više nikada učiniti, ali nemojte mi kvariti trenutni osećaj.

Filip je bio potpuno zbunjen. Očekivao je da će ga optuţiti zbog poljupca, a ona je uradila upravo suprotno. Taman je hteo da joj se pravda kada mu je rekla da je uţivala. Baš kao što je i on uţivao. Pru je bila neobična na sve moguće načine.

17

by voki

Uhvatio je za zglob ruke koja je stajala preko njegovih usana i poljubio joj svaki prst. Jedan po jedan, a onda joj odmaknuo ruku.

- Ni slučajno ne bih dozvolio sebi da jednoj dami pokvarim zadovoljstvo u kome sam i sam uţivao. Ipak, ne bi trebalo da me ohrabrujete. Moţe da mi se osladi i preĎe mi u naviku da vas ljubim. Pru, tako ste slatki.

- Ne bih se sloţila sa vama. Pre bih rekla da je razlog premalo ţenskog društva.

Sami ste rekli da se devojke na brodovima ne sreću često - glas joj je podrhtavao u istom ritmu kao i telo.

- Da, ali ih u lukama ima u izobilju. Slatki ste, Pru. I veoma strastveni za jednu plemkinju, ali to nije čudno jer vi niste tipična pripadnica visokog društva.

- U pravu ste. Nisam tipična. Zato mislim da ne postoji nikakva prepreka da me ponovo poljubite - podigla je glavu i potraţila njegove usne, lagano ih ispitujući i izazivajući, sve dok nije zastenjao i posednički joj zaposeo usta.

Ovog puta je bila spremna i znala je šta da očekuje. I upila je svaki fantastični nadraţaj koji je stvarao u njenom telu.

- Šta mi radite, Pru? Igrate se mojom ţeljom. Ne moţete da me ljubite ovako i da očekujete da se zaustavim samo na poljupcima.

- Ko kaţe da ţelim da se zaustavite?

- Ne znate šta pričate. Ne ide to tako.

- Zašto? Vi ste slobodan čovek. Niste opterećeni društvenim normama, a ja sam neko koga briga šta društvo misli. Šta vas sprečava da uzmete ono što vam se nudi? Je li razlog moje neiskustvo?

- Nije, Pru. Vaše neiskustvo nije nikakva prepreka. Savršena ste učenica i ne sumnjam da biste lako savladali gradivo. Ipak, sada ste veoma ranjivi i ne ţelim da zloupotrebim vaše stanje. Ovo nije realno okruţenje i vi to znate. Ponos mi ne dozvoljava da uzmem od vas bilo šta više od poljubaca.

- Već sam vam rekla da nemam nameru da se udajem. U tom slučaju nema nikoga koga bi brinula moja čednost. Šta ako je to ono što ja ţelim? - besramno mu se nudila. Znala je da to nije ni malo damski, ali bilo je jače od nje. Probudio je u njoj neko nepoznato osećanje i nije mogla da stane, sada kada je postalo tako uzbudljivo. Golicalo ju je da otkrije do kraja kakva se sve uţivanja kriju u odnosu ţene i muškarca.

Filip je gledao u njene oči koje su sijale kao zvezde. Bila je neodoljiva. Ono što je govorila navodilo ga je da zaboravi ko je i da se prepusti izazovu. Oboje su ţeleli isto, zar ne? Ipak, samo je on imao punu sliku trenutne situacije i posledica koje su proizilazile iz toga. Poţeleo je da nije visokog roda i da nema nikakvu odgovornost prema svom imenu i tituli. Sada ne bi morao da misli ni o čemu, već bi se naslaĎivao ovom predivnom devojkom.

18

by voki

- Ne, ne mogu to da učinim, Pru. Sada vas to sigurno ljuti ali bićete mi zahvalni kasnije, kada stignemo u Englesku. Ako imate i malo vere u mene onda ćete znati da ovo činim za vaše dobro - ne čekajući da ona kaţe nešto naglo je ustao i izašao iz kabine. Nije smeo da se zadrţi ni sekund duţe. Njegova samokontrola se već protegla preko svih granica.

Otrčao je na palubu i, osetivši sveţ vazduh, nekoliko puta udahnuo duboko, osećajući se kao da neko vreme nije disao. Ţelja za Pru oduzimala mu je dah i lomila mu telo. Skoro da je svoje stanje mogao da uporedi sa bolešću.

- Nešto nije u redu? - kapetan Erik se pojavio ni od kuda.

- Zašto to misliš? - Filip je upitao dok se i dalje borio da uspostavi normalno disanje.

- Izgledaš kao da si upravo pretrčao nekoliko milja, sinko. I to beţeći od nečega. Ili nekoga - Erik je začkiljio očima.

- Sve je u redu Erik. Nemaš nikakvog razloga za brigu. Samo sam predugo sedep u kabini - Filip nije bio spreman da sa bilo kim deli priču o Pru i onome što se izmeĎu njih dogaĎalo.

- Dobro. Neću insistirati da mi kaţeš šta te muči. Kada osetiš potrebu ti ćeš mi reći. Ipak, ja osećam potrebu da ti se izvinim zbog nečega što sam nepromišljeno rekao.

- Zbog čega to? Ti retko izgovaraš nešto nepromišljeno.

- Ovog puta jesam.

- Pa da čujem već jednom.

- Sećaš se kada sam rekao da treba da se skrasiš sa nekom ţenom?

Filip je klimnuo glavom i dalje ne shvatajući šta Erik ţeli da kaţe.

- Tada sam ti rekao da na brodu nećeš pronaći odgovarajuću devojku. Vidiš, to je bila nepromišljena izjava.

- Misliš? - Filip je podigao obrvu.

- Siguran sam. Neke se prilike ukazu samo jednom. Ako ih ne prepoznaš, posle bude kasno. Zgrabi ono što se nalazi pred tobom jer ovakvu drugu priliku nećeš imati - Erik je usukao svoj brk i nacerivši se, produţio dalje, ostavljajući zapanjenog Filipa da gleda za njim.

A ispod palube, u Filipovoj kabini, Pru je nervozno šetala sa jednog na drugi kraj. Korila je samu sebe kakva je glupača ispala. Otvoreno mu se ponudila, a on je odbio. Ipak, nije to samo njena krivica. Davao joj je pomešane signale. U jednom trenutku je bio uzbuĎen i pričao o tome kako ne moţe da se zaustavi, a u drugom je kavaljerski brinuo za njenu čednost. Zaboga, on je bio običan čovek, moreplovac! Niko od njega nije očekivao da brine o njenom ugledu. Posebno ne ona.

19

by voki

Situacija je bila krajnje nejasna. Ili moţda nije? Moţda je on, ustvari, nije ţeleo. Moţda je shvatio da mu ne prijaju poljupci sa njom. I tako je pronašao sjajan način da se izvuče. Pa, dobro! Ona neće brinuti zbog toga. Ne moţe naterati nekoga da je ţeli. Biće nekih drugih prilika, drugih muškaraca. Gradivo nije bilo tako teško da neko drugi ne bi mogao da je nauči ono što je ţelela. Ali ko drugi? Bila je iskrena prema sebi. Nikada, nikada do sada je nije zaiteresovao neki muškarac ovako kao Filip. Bilo je pokušaja. I poljubaca. Ipak, ona se nikada nije osećala tako. U Filipovom zagrljaju se osećala slobodno i dobro. I ţelela više od toga. Mnogo više. Šteta što su ţelje bile jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo.

Drhtavim prstima je prešla preko blago natečenih usana i slegla ramenima.

Jednom je ponudila sebe i više to neće činiti. Moraće da naĎe način kako da u njegovoj blizini ostane hladna i uzdrţana. Već sada je znala da će to biti jako teţak posao.

IV Kada su uplovili u Plimut, Pru je bila posebno uzbuĎena, lako je na istoku tek izlazilo sunce, bila je već budna. Napokon će doći do odela koje je tako dugo čekala. Prethodne večeri se posvaĎala sa Filipom oko te kupovine. Iako je insistirala da sama izaĎe i kupi šta joj je potrebno, on se tome oštro protivio.

Kapetan Erik je pokušao da bude na njenoj strani, ali nisu uspeli da se suprotstave Filipovoj tvrdoglavosti. Bar je prihvatio da pošalje pismo koje je napisala bratu. Ni sama nije bila sigurna da li će stići pre nje, ali Čarls je morao da zna šta se desilo.

Dok je pisala o okrutnim okolnostima u kojima su stric i strina izgubili ţivot, ruka joj je drhtala i nije mogla da zaustavi suze. Tek tada joj je bilo jasno da će pravu agoniju zbog gubitka preţiveti kada stigne na kopno. Filip je bio u pravu kada je rekao da je okruţenje u kome se nalazila bilo zaštićeno kao vakuum. Baš kao i njen dotadašnji ţivot, lako je sama donosila odluke one su uvek bile usmerene na istraţivanje i putovanja, a stric i strina su joj davali smernice. Sada više toga nije bilo. Moraće da preuzme na sebe teţak teret ţivota koji je vodila i izbori se za svoje mesto pod suncem.

- Za nekoliko minuta ću izaći sa broda - Filip je prenuo iz razmišljanja. - Da li si se setila još nečega što bi ţelela da ti kupim?

20

by voki

- Ne - rekla je nabusito. - I ovako se osećam dovoljno loše što odbijaš da uzmeš moj novac. Već sam stotinu puta ponovila da je to uvreda za jednu damu.

U visokom društvu, čak i udate dame, plaćaju same svoju toaletu.

- A šta ako nemaju svoje prihode? Šta se onda dešava, Pru? - Filip se pravio radoznao, a ustvari je samo zadirkivao. On je savršeno poznavao društvena pravila.

- Onda pretpostavljam zamole supruga da podmiri njihov račun - rekla je oporo.

- A šta ako suprug neke dame poţeli da je iznenadi mnoštvom lepih haljina?

Pru se nasmejala.

- Vidi se da ne znate kako funkcioniše visoko društvo. To se ne dešava, Filipe.

Većina plemića ulazi u brak kako bi uvećala ili osigurala svoje bogatstvo i poloţaj. To nisu brakovi koji se sklapaju iz ljubavi, pa nema takve vrste naklonosti.

- Da li su i vaši stric i strina imali takav brak? - Filip joj je u potpunosti skrenuo paţnju sa ljutnje i bio je zadovoljan.

- Ne, ali oni nisu tipično plemstvo, lako potiču iz grofovske porodice, ni moj otac, ni stric, se nikada nisu ponašali tako. Ni njihovi brakovi nisu sklopljeni na temelju nekog interesa.

- Zašto onda insistiraš na društvenom pravilu ako u svom bliskom okruţenju nisi imala takav primer?

- Samo pokušavam da ti objasnim kako funkcionišu stvari Filipe. To je bio primer. Nije u redu da neki dţentlmen kupuje dami odeću -ponovo je bila ljuta.

- Srećom, niti sam ja dţentlmen, niti si ti dama koju opterećuju pravila. Tako moţemo da činimo šta nam je volja, je li tako? - Filip je naterao da upadne u zamku sopstvenih reči. Moram da krenem. Ako se nisi setila ničega više, vidimo se kasnije. Amos i Rufus će brinuti o tvojoj bezbednosti dok Erik i ja nismo tu.

Narednih nekoliko sati Pru nije bilo ni malo dosadno. Već nekoliko dana je radila na stričevim beleškama. Lokaciju, na kojoj su poslednjoj radili, je uspela sasvim da sredi. Na mapi je unela tačne pozicije svih predmeta koji su iskopani.

To je bilo veoma vaţno, lako su predmeti bili izgubljeni, bar je imala njihov popis. Pretpostavila je da će joj makar biti dozvoljeno da odrţi predavanje na tu temu, ako će već izloţba biti otkazana. Svet je imao pravo da zna za najnovija otkrića. To je bilo senzacionalno, zato što su svi pronaĎeni predmeti bili van grobnica i Stiven je opravdano verovao da su pronašli mesto na kome je nekada bila manja palata.

21

by voki

Izvadila je ogrlicu iz malene torbe i raširila je na stolu ispred sebe. Bila je tako moćna. Zanimljivo je bilo to što su se sa retkim mineralom, kojim je bila ukrašena, do sada sretali samo kod nakita koji je pravljen za faraone.

- Kamen na toj ogrlici je skoro kao boja tvojih očiju - rekao je Filip iza njenih leĎa.

Poskočila je od njegovog glasa. Uopšte nije čula kada je ušao.

- Brzo si se vratio - rekla je polako se okrećući ka njemu.

- Podne je odavno prošlo. Ne bih rekao da je bilo brzo. Očigledno si zaneta poslom. Koliko dugo radiš?

- Od kako si otišao - priznala je. - Ne znam kako će se stvari odvijati kada stignem u London. Bolje da imam spremne beleške.

- Čini se da te ne zanima mnogo šta sam ti doneo, Pru - Filip se smeškao.

- Po tvom osmehu bih rekla da si ti veoma zadovoljan. Samo se nadam da haljina nije potpuno neprikladna.

U tom času je neko pokucao i čim je Filip rekao da je slobodno, ušli su Beni i Amos, noseći gomile kutija.

- Stavite ih na pod - rekao je Filip i sačekao da momci uredno naslaţu kutije, a onda ih otpustio.

Filip je uţivao u neverici koju je Pru imala na licu. Znao je da će biti šokirana i ljuta kada vidi šta joj je sve kupio. Ali, Filipa za to nije bilo ni malo briga.

Uţivao je u odabiru svakog komada odeće. Posebno onom koji se odnosio na rublje i čarape. Već je doneo odluku da će mu kupovina odeće za Pru predstavljati pravo zadovoljstvo kada jednom postane njegova vojvotkinja. Moraće da joj pokaţe da nisu svi brakovi u visokom društvu stereotipni, kako ih je ona zamišljala. I biće mu pravo zadovoljstvo da to učini.

- Reci mi da sve ovo nije za mene? - Pru je jedva izgovorila.

- Ja imam sasvim dovoljno odeće, kao što si mogla da primetiš. I, teško da bi i jedan prodavač upakovao mušku odeću u kutije koje su potpuno damske. Otvori ih, Pru. Jedva čekam da vidim da li ti se dopadaju.

- Mislim da sam rekla da mi kupiš dve haljine i topli ogrtač, a ne da isprazniš neku radnju, Filipe. Moraću da te razočaram. Dţaba si trošio novac koji, pretpostavljam, ne zaraĎuješ lako. Ja neću nositi ništa od ovoga. Bolje da sve vratiš dok još nije kasno.

- Nosićeš, Pru. Znam da pokušavaš da budeš praktična, ali moraćeš da se sloţiš sa mnom da ti je odeća neophodna. Sudeći po tome koliko si mojih košulja uzela, siguran sam da ti treba više od dve haljine. Što se plaćanja tiče, već smo definisali taj deo. Svoj novac ću, doĎavola, trošiti na ono na šta ja ţelim! Sada otvori kutije! - glas mu je odjednom bio leden, preteći.

22

by voki

Pru je tog trenutka shvatila da muškarac pred njom uopšte nije bezazlen. Već je primetila njegovu autoritativnost, ali je njegov glas uvek bio blag, pa se činilo da ne moţe da bude zastrašujući. Ali sada! Znala je da nikada ne ţeli da naljuti ovog čoveka. Ipak, neki demon u njoj nije joj dao mira.

- Smiri se Filipe - rekla je prkosno. - To što si mi pomogao u teškim trenucima ne daje ti za pravo da se ovako ponašaš. Uporno zaboravljaš da sam se ţestoko protivila ovoj kupovini. Ne samo da me nisi pustio da izaĎem sa broda, nego ćeš sada da mi namećeš i odeću koju ne ţelim.

Filip je znao da ona nikako ne moţe biti svesna koliko novca on ima. Gomila odela, koju je kupio, za njega je predstavljala tričav iznos. Isto tako, nije mogla biti svesna njegovih planova kada se vrate u London. A svi njegovi planovi uključivali su lepu Prudens Milsent. Već je doneo odluku da će mu ona biti savršena supruga. Posedovala je sve kvalitete za to. I to po njegovim merilima, a on je bio izuzetno probirljiv.

Od skandala koji je pratio njegovu veridbu je prošlo pet godina. Od tada visoko društvo nije često imalo priliku da ga viĎa na okupljanjima. Po kuloarima se i dalje pričalo o njegovoj bivšoj verenici. Njega samog te priče nisu doticale jer ga je sam bog spasio braka u kome ni jedno ne bi bilo srećno. Tada je bio mlad i nije razmišljao da je brak mnogo više od pukog društvenog pravila, čija je jedina svrha nastavak plemenite plemićke loze. Zato je i prepustio ocu izbor supruge. Nakon samo nekoliko dana veridbe, ispostavilo se da je vojvodin odabir bio jako loš. Patricija Norton je zatečena u vrtu svojih roditelja sa jednim mladim grofom u veoma kompromitujućoj pozi. Da zlo bude veće, taj grof je kod kuće već imao suprugu pa se stvar nije mogla zataškati brakom. Priča je dobila epilog tako što je vojvoda raskinuo veridbu, a Patriciju su poslali na sever kod nekih dalekih roĎaka. Njen ţivot u Londonu je bio zauvek završen. Mladi grof je u dvoboju sa Patricijinim starijim bratom dobio metak u ruku i izopšten je iz visokih društvenih krugova, lako je kraljica imala nameru da obe porodice kazni oduzimanjem grofovske titule, Filip je uspeo da je ubedi da to ne čini.

Tada je i njoj i svom ocu rekao da se on ne oseća uvreĎenim i da su preljubnici već dovoljno kaţnjeni. Ipak se sve desilo u vreme veridbe. Da je bio u braku sa Patricijom, stvari bi bile drugačije. Kraljica i tadašnji vojvoda od Kenta su se nevoljno sloţili sa tim i oboje predloţili da brzo pronaĎu odgovarajuću suprugu kojom će se Filip oţeniti i staviti tačku na skandal.

Ali Filip, markiz od Kenterberija je imao drugačije planove. Na opšte zaprepašćenje svog oca i Engleske kraljice, on je izjavio da nema nameru da u skorijoj budućnosti stupa u brak i da planira da putuje svetom. Preko noći je shvatio da se sudbina ne moţe tako lako iskrojiti. Mnogo je bolje bilo, prepustiti

23

by voki

se ţivotnom toku onakvom kakvog ga je priroda odredila. A on je duboko verovao da je njegova sudbina bila na moru. Zato je nekoliko nedelja od donošenja odluke kupio brod i otisnuo se na daleka putovanja. U početku je to bila čista adrenalinska zabava, ali je Filip ubrzo shvatio da moţe da stekne ozbiljno bogatstvo. I to je i uradio.

Prve dve godine se bavio uvozom svile, finih začina i ostale robe koja je u Engleskoj bila veoma traţena. Onda se slučajno upoznao sa jednim Egipatskim plemićem koji je posedovao rudnik dijamanata. Tada je posao preorjentisao na drago kamenje i ubrzo postao najveći snadbevač Engleskih i Francuskih juvelira kao i njihovih kraljevskih porodica. Naravno, u obe zemlje je radio preko agenata prodaje i samo odabrana nekolicina je znala čime se, ustvari, bavi.

Ostatak sveta je mislio da mladi markiz ispunjava svoje hirove. Tako su se sve kockice mozaika sloţile. Svako putovanje mu je donosilo dovolju dozu adrenalina zbog rizika posla. Posada mu je bila lojalna i, najvaţnije, na brodu je bio samo Filip Stjuart. Bez ikakvih dodataka i društvenog opterećenja.

Sudbina mu je stvarno bila naklonjena. A sada mu je more donelo i buduću suprugu. Doduše, malo tvrdoglavu i još uvek nesvesnu svoje sudbine, ali i to je bio izazov. Pretvaranje Prudens Milsent u njegovu vojvotkinju biće teţak ali zabavan posao. Posebno što se toliko protivila braku i društvenim normama. I sve to se dogaĎalo u trenutku kada je bio blizu odluke da izaĎe iz posla.

Posledna putovanja su bila previše rizična. Čak ni on nije bio toliki adrenalinski zaluĎenik da bi ugrozio ţivote članova posade. Ono što se desilo na brodu Strela, bilo je poslednje upozorenje. Niko nije baš toliko srećan da više puta uzastopno izbegne napad gusarskih brodova.

- Pretpostavljam da si upravo došao do zaključka da sam u pravu - Pru je rekla i vratila ga u stvarnost. Na čas je zaboravio da su usred rasprave.

- Grešiš Pru. Uopšte nisam došao do takvog zaključka. Kada jednom nešto odlučim, retko menjam mišljenje. Verujem da ćeš se brzo uveriti u to. A sada budi dobra devojka i otvori kutije jer, ako to ne učiniš pobrinuću se da stignu na tvoju adresu u Londonu. Tada ćeš imati obavezu da, u svojim krugovima, objašnjavaš koji ti je dţentlmen toliko blizak da ti šalje poklone.

- Ne bi me tako kompromitovao. Samo se šališ.

- Mislim da je pametnije da ne iskušavaš sreću. Bez obzira kakvi su ti planovi za budućnost, verujem da ne ţeliš da se tvoj moral dovodi u pitanje.

- Naravno da ne ţelim! Nijedna normalna devojka to ne ţeli - Pru je sada bila ozbiljno zabrinuta njegovom pretnjom. Već je bila svesna da će kao ţena imati teţak prolaz u naučnom društvu. Sa poljuljanim moralnim kredibilitetom ne bi imala nikakvih šansi. Oči su joj bile pune suza kada je bez reči otvorila prvu kutiju.

24

by voki

Filip je bio potpuno rastresen dok je posmatrao kako sa teškim uzdasima i slabim pokušajima da prikrije suze otvara jednu za drugom kutijom. Zaboga, to je bila samo sitnica, a on je bio prinuĎen da joj preti kako bi je naterao da je prihvati. Ipak, morao je da je nauči da sa njim nema rasprave. Pru jeste bila jaka i samostalna ţena, ali joj je ipak trebao neko ko će da kontroliše njenu impulsivnost. Kako je imao nameru da on bude taj pravdao se sebi da je i ova svaĎa oko sitnica bila neophodna.

Pru je otvarajući kutije bila sve crvenija u licu. Filip joj nije kupio samo haljine. Činilo se da je onome što ide ispod i uz njih posvetio mnogo veću paţnju. Morala je da prizna da je sve bilo vrhunskog kvaliteta i odabrano sa ukusom. Svaki komad je bio u pastelnim nijansama plave, zelene i ruţičaste. To su joj inače bile omiljene boje. Pru se nikada nije preterano opterećivala modom jer nije ţivela načinom ţivota koji je to zahtevao. Ipak, volela je lepe haljine od finih materijala. Bez obzira što je bila utučena zbog njihove svaĎe, Pru je ipak dozvolila sebi da uţiva u finom dodiru svile i muslina. Da Filip nije stajao nedaleko i pronicljivo je posmatrao, to uţivanje bi bilo još veće.

- Barem nisu ruţne - rekla je jer je po njegovom izrazu lica shvatila da on očekuje njen komentar. -Moţda ću i obući nešto od ovoga.

- Hoćeš Pru. Siguran sam u to. Tvoja lepota još više će doći do izraţaja u vrhunski skrojenim haljinama. Šteta je da to ne iskoristiš.

- Laskaš mi, Filipe. Znaš da moje ambicije nemaju nikakve veze sa lepotom pa nema potrebe da to ističeš.

- Varaš se. Svaki čovek će pre obratiti paţnju šta priča lepa dama. Prvi je utisak uvek vizuelni, zar ne?

- Ne i u Naučnom društvu. Njih ne interesuje ništa osim onoga što sagovornik ima da kaţe.

- Ne planiraš valjda da sve svoje vreme provodiš u njihovim prostorijama?

- To zavisi od njih, ne od mene. Ako moja ideja bude prihvaćena brzo, verujem da ću se u Londonu zadrţati samo onoliko koliko je potrebno da se oformi novi tim.

- Misliš li da ćeš uspeti u toj nemogućoj misiji? Dobro znaš da ţene nisu dobrodošle ni kao članovi tima. Da budu na čelu nekog takvog projekta, to je nezamislivo.

- Ja nisam bilo koja ţena. Praktično sam odrastala na lokacijama na kojima su se vršila iskopavanja. Prostorije Naučnog društva takoĎe su mi kao kuća, a njihovi članovi kao porodica.

- Onda samo ostaje pitanje tvog staratelja. Hoće li se tvoj brat sloţiti sa tako hrabrim planom?

25

by voki

- Naravno da hoće. To nikada nisam dovodila u pitanje - Pru je rekla samouvereno.

V Da ništa neće teći onako kako je zamislila, Pru se uverila čim je stigla u London. Bilo je kasno popodne kada su uplovili u luku. Filip se prvo pobrinuo da nju isprati, pa je za kratko vreme pošto je kročila na čvrsto tlo, bila u kočiji koja je trebala da je odveze kući. Srećom, jutro je provela na palubi sa kapetanom Erikom i stigla je da zahvali i njemu i svim mornarima koji su joj spasili ţivot i brinuli o njoj. Sa Filipom se oprostila veče pre toga. I sada je osećala drhtavicu kada se setila poljupca kojim se oprostila od njega, lako je u naletu slabosti ona bila ta koja je posegla za njegovim usnama, htela je samo da mu uputi bezazleni poljubac. Filip je mislio drugačije. Kada su im se usne dotakle, on je poljubio vrelim, gladnim usnama, utiskujući svoj lični pečat. Kada je nešto kasnije pustio iz zagrljaja i izašao iz kabine, osećala se ţigosanom.

Znala je da nikada neće moći da zaboravi ni njega, ni taj poljubac.

MeĎutim, dok je putovala u gradskoj kočiji u otmenu četvrt gde se nalazila kuća njenih roditelja, u glavi joj je bio samo predstojećisusret sa Čarlsom. Više od šest meseci ga nije videla i sada, posle tragedije koja ih je snašla, osećala je još veću bliskost. Kada se kočija zaustavila ispred kuće već je bio sumrak.

Odahnula je kada je videla svetlost u radnoj sobi. To je značilo da je Čarls kod kuće.

Brzo je izašla iz kočije i poţurila ka ulazu, ne čekajući pomoć kočijaša. Vrata joj je otvorio stari Elmer, kućepazitelj iz vremena kada je bila sasvim mala.

- Dobro veče Elmere. Nadam se da me niste sasvim zaboravili - rekla je i pruţila mu ruku.

- Kako bih mogao da zaboravim ledi Milsent. Tako ličite na svoju majku.

Gospodin Čarls je rekao da vas moţemo očekivati ovih dana - blago se nakašljao. - Drago mi je da ste se vratili ţivi i zdravi ledi. Sve nas je pogodila vest o smrti grofa i grofice Milsent.

- Hvala Elmere. Znači Čarls je dobio moje pismo - rekla je više za sebe. To joj je na neki način olakšavalo situaciju. Bilo bi strašno da je morala lično da mu saopšti loše vesti. - Videla sam svetio u radnoj sobi. Odmah ću otići kod njega, a vi se pobrinite da se moj prtljag odnese u neku od soba -rekla je i poţurila niz hodnik.

26

by voki

Posle nekoliko minuta je pokucala na vrata radne sobe i ušla ne čekajući poziv. Čarls je upravo podigao glavu sa nekih crteţa i zaustio da kaţe da je slobodno kada je ona potrčala prema njemu.

Odmah je ustao i krenuo joj u susret.

- Pru! Malena! Napokon! - Čars je grlio, steţući je jako. - Tako mi je ţao mila.

Sigurno si mnogo propatila. Koliko god puta sam vas upozoravao na gusare, nikada nisam pomislio da moţe doći do tako okrutnog kraja.

- Oh, Čarls! Bilo je strašno - Pru je zajecala - Te ţivotinje nisu poštedele nijedan ţivot. Da me stric nije sakrio, ko zna šta bi mi učinili.

- Smiri se mila. Sada je sve prošlo. Sigurna si. Svevišnji je definitivno odlučio da nije bilo tvoje vreme za umiranje. U samo nekoliko dana dva puta si izbegla smrt. Kako si mi napisala, o tebi su dobro brinuli na tom brodu.

- Kapetan Erik i Filip su mi ostatak putovanja učinili podnošljivim, Čarls. Da nije bilo njih, verovatno bih umrla od groznice ili infekcije. Znaš, Filip je lekar.

Zahvaljujući njemu uopšte se ne vidi da sam imala opekotine.

- Moraću da im pošaljem ličnu zahvalnicu. Pru, nadam se da si saznala gde ţive kada nisu na moru.

- Erik ima kuću u Kesintonu. Pričao mi je o svojoj ţeni, deci i unucima. Što se Filipa tiče, za njega ne znam gde odseda kada je na kopnu. Nije pričao o svojoj porodici. Ipak, biće dovoljno da pošalješ zahvalnicu Eriku. On moţe preneti Filipu. Shvatila sam da već nekoliko godina zajedno putuju. I, znaš šta, moj sledeći odlazak u Egipat će biti njihovim brodom - u sebi se radovala ponovnom susretu sa Filipom.

- Kakav sledeći odlazak? - Čarls se iznenaĎeno odmaknuo od nje. - Neće biti sledećeg odlaska Prudens. Ne mogu da dozvolim da rizikuješ ţivot. Ne, posle ovoga što se dogodilo. Dosta mi je više strahovanja da ću i tebe izgubiti.

- Malopre si rekao da nije moje vreme za umiranje. Ništa mi se neće dogoditi.

Moram da završim ovaj projekat Čarlse. Toliko dugujem stricu.

- Tvoje vreme nije bilo ovog puta, ali za sledeći ne moţemo da znamo. Siguran sam da stric nikada ne bi dopustio da se sama upuštaš u takvu avanturu. Gotovo je sa putovanjima. Vreme je da se okreneš drugim stvarima.

- Kojim stvarima, Čarlse? Dobro znaš da je arheologija jedino što me zanima.

- To nije posao za neudatu devojku. Uskoro ćeš i sama videti. Sada ne moţeš da razmišljaš racionalno. Pretrpela si veliki šok na ovom putovanju. Kada se malo povratiš, shvatićeš o čemu pričam.

- Od tebe nisam očekivala takvu reakciju, Čarls. Razumem zašto sam Filipu morala da objašnjavam kakav je ugled uţivao naš stric, a i svi članovi njegove porodice, ali ti... Odbijam da verujem da ozbiljno misliš to što si rekao.

27

by voki

- Svaku prokletu reč sam ozbiljno mislio! Brkaš pojmove, Pru. Uopšte nije stvar u tvom kredibilitetu. Ja duboko verujem da si stručnija od mnogih muškaraca. Problem je što Naučno društvo ne finansira iz svojih izvora nijedan projekat, ne zato što neće, nego zato što nema svog novca i ti to dobro znaš. Ono što moţda ne znaš je da nijedan donator neće finansirati tim na čijem je čelu ţena.

- To ćemo još videti! - rekla je prkosno. - Nemam nameru da se predam.

- Ja ti, svejedno, neću dopustiti da putuješ. Znaš da i dalje imam pravo da odlučujem umesto tebe.

- Znači, ipak misliš da nije nemoguće da dobijem posao?

- Ne mislim već pokušavam da ti ukazem koliko su velike prepreke pred tobom. Samo ćeš uludo izgubiti energiju, a ništa nećeš postići. Bolje bi bilo da razmišljaš o izlasku u društvo. Dok traje vreme ţalosti ti treba da se pripremiš.

Verujem da će teta Matilda rado prihvatiti da te prati. Znaš da se ona odlično snalazi u visokom društvu.

- Šta ti pada na pamet!? Nemoj se šaliti sa mnom Čarlse! Stvarno nemam nameru da izlazim u društvo. Šta bih ja tamo radila?

- Isto što i sve druge mlade dame. Vreme je da naĎeš muţa. lako si po engleskim merilima prešla granicu za udaju, verujem da nisi loša partija. Ne traţe baš svi plemići mladu praznoglavu lutku sa dobrim mirazom.

- Udaja mi uopšte nije u planu. Ţao mi je ako si razočaran ali moraćeš da me trpiš do sledeće godine. Pošto ću nakon toga moći da raspolaţem svojim novcem kako ţelim, neću ti smetati iz prostog razloga. Neću biti u Engleskoj.

- Pričaš gluposti Pru. Zar ti toliko malo značim kada si spremna da odeš odavde? - Čarls je morao da zaigra na kartu sestrinih osećanja.

- Znaš da si mi ti sve na svetu. Nije mi namera da te povredim na bilo koji način. Jednostavno sam previše zaljubljena u arheologiju. Trebao bi da me razumeš, a ne da se ljutiš. Uostalom, i ti si sam birao svoj poziv, lako je stric Stiven moţda ţeleo da ti budeš taj koji će nastaviti njegov poziv, nijednom rečju se nije pobunio kada si doneo odluku. Svi smo te podrţali. Zašto onda ti ne ţeliš da podrţiš mene?

- Zato što si devojka. Znam da ti to zvuči nepravedno, ali tako je. Dame iz visokog društva ne biraju zanimanja. Unapred se zna da su predodreĎene da budu supruge, majke i članice dobrotvornih društava. Seti se samo čemu su te učili u školi.

- Hajde da ostavimo ovaj razgovor po strani. Toliko se dugo nismo videli i glupo je da gubimo vreme na rasprave. Hoću da mi ispričaš šta ima novo u tvom ţivotu. Kako napreduje rad na parnim mašinama? Ima li neka devojka koja

28

by voki

ti je zavrtela pamet? - Pru je nestrpljivo postavljala pitanja. Stvarno više nije ţelela da pričaju o njoj, a umela je dobro da skrene temu u drugom pravcu.

Dok je Pru sa paţnjom slušala ono što joj brat priča, Filip je stigao u svoju kuću u gradu. Bio je umoran, ali prvi put mu je bilo drago što je na kopnu. Sada je imao razlog da više ne ide na put, jer je nekoliko četvrti dalje bio njegov najveći izazov. Već je doneo odluku da u osvajanju Prudens Milsent primeni taktiku potpune opsade. Sistematski će zatvoriti obruč oko nje i na kraju joj neće preostati ništa drugo, nego da se uda za njega.

Ipak, ta pobeda neće biti potpuna, ako je dobije samo zato što je nemoćna da mu se odupre. Ţeleo je usput da je zavede i učini da da ga ţeli kao nikoga do tada. Tako će, kada mu padne u naručje, biti potpuno njegova. Posedovaće njenu dušu i telo podjednako. Samo takav ishod ga je zanimao, a znao je da će biti Ďavolski teško postići tako nešto sa Pru. Zato se i radovao osvajanju.

Iz torbe je izvadio platnenu kesu u kojoj su se nalazili dragulji koje je doneo sa putovanja. Većina je već bila poručena, tako da mu prodaja neće oduzeti puno vremena. Sledeće što je izvadio iz torbe bila je zlatna ogrlica, bogato ukrašena lapis lauzuri mineralom. Našao ju je u fioci svog stola na brodu. Pru je vesto zavukla ispod papira, kako je ne bi primetio dok je ona tu. Smatrala je da mu je duţna zato što je spasao i prevezao do Engleske. Kako je kategorično odbio novac, ostavila mu je jedinu vrednu stvar koju je imala uz sebe. To je stvarno bilo nesebično jer joj je ogrlica sigurno puno značila. Bar u naučnom smislu.

Moraće da joj vrati taj dar. Trebaće joj neka uspomena na strica i strinu i sve lepe trenutke koje je provela sa njima.

Već ujutru će sa svojim glavnim sekretarom Dţejmsom završiti sve obaveze oko dragulja. Čim je stigao kući, poslao je slugu da mu odnese poruku. Nakon toga moći će da se posveti osvajanju Prudens Milsent. Pošto će porodica biti u ţalosti, nije bilo opasnosti da će morati da je juri po balovima i ostalim zabavama visokog društva. Prava adresa za njihove susrete biće prostorije Naučnog društva. Znao je da će to biti prvo mesto koje će posetiti. Moraće da sačeka da vidi kakvi su joj planovi za dalje, pa će shodno tome reagovati.

Pustiće da proĎe neko vreme pre nego što sazna ko je on zapravo.

29

by voki

VI Čim se probudila idućeg jutra, Pru je odlučila da već tog dana ode do Naučnog društva, lako joj je Čarls rekao da je već obavestio sve koje je trebao o strašnoj tragediji, ţelela je da to učini lično. Morala je i da zna kakav je njen status sada.

Zato se obukla za izlazak, da bi odmah posle doručka mogla da krene. Kada je ušla u trpezariju, Čarls je već pio jutarnju kafu.

- Dobro jutro. Nisam te očekivao ovako rano. Mislio sam da ti treba odmor.

- Odmorna sam Čarls. Već sam ti rekla da sam poslednje dve nedelje spavala više nego ikada u ţivotu. Potpuno sam spremna da izdrţim bilo kakav napor.

Izlaziš li ti danas?

- Imam dogovoren sastanak u klubu. Ne bi verovala koliko je industrijalaca zainteresovano za ono što radim. Svi su shvatili prednost mašina i to je sada nezaustavljiv proces. Moraću da te odvedem do fabrike da vidiš kako moćno izgleda ono što radimo.

- Moţe, ali neki drugi dan. Danas idem do Naučnog društva. Hoću da vidim gospodina Lestera. Mislim da mu dugujem objašnjenje za sve što se desilo.

- Ne moţeš da ideš sama. Gospodin Lester je već otkazao izloţbu. Ovo nije prva nesreća koja se dogodila. On ima dovoljno iskustva sa takvim stvarima, Pru. Niko od tebe ne očekuje da se pojaviš tamo. Jedno je kada si odlazila u stričevom društvu, a nešto sasvim drugo sada, kada njega više nema. Nije primereno.

- Od kada si ti postao takav svetac, Čarlse? Do grla si ogreznuo u društvene norme.

- Oni koji te znaju u visokom društvu već te smatraju kapricioznom damom.

Do sada si imala sjajno pokriće od ekscentričnih roĎaka pa se to nekako i tolerisalo. Sada sam ja odgovoran za tebe i vreme je da se neke stvari menjaju.

- Nepravedan si - zavapila je Pru. - Mislila sam da ti je stalo do moje sreće.

- I jeste. Zato i radim sve ovo. Svestan sam da će ti trebati vremena da se prilagodiš i spreman sam da ti ga dam.

- Teraš me da se inatim. Još samo godinu dana ćeš brinuti o mojim prihodima.

Nakon toga nećeš moći da utičeš na to kako ću da trošim novac.

Previše si tvrdoglava, Prudens. Treba da gledaš malo šire. Ako se osramotiš, bićeš odbačena iz društva u kome si odrasla. Tada ti ni novac neće pomoći.

- Dobro znaš da sam više vremena provela pored piramida nego u uštogljenom engleskom društvu.

- Da, ali si se uvek vraćala ovde. Na kraju, svrha tih putovanja ne bi postojala da nije Engleske. Ne mislim da bi baš volela da izgubiš mogućnost povratka u 30

by voki

svoju zemlju kada god poţeliš. Dobro znaš da Egipat nije baš najsrećnije mesto za ţivot jedne dame. I nemoj mi samo reći da postoje i druga mesta. Ni u njima ne bi mogla da radiš ono što ţeliš.

Nisam raspoloţena za nagaĎanja. Zato i hoću da se vidim sa gospodinom Lesterom. Tek kada čujem njegov stav po pitanju svojih budućih aranţmana, moći ću da razmišljam o budućnosti. Zato me nemoj sprečavati da idem kod njega. Uostalom, treba da mu predam onih nekoliko zapisa koji su kod mene.

- Dobro, ovaj put ću ti udovoljiti. Imam dovoljno vremena da te otpratim i da stignem na dogovoreni sastanak. Sve će biti lakše kada stigne teta Matilda.

Jutros sam joj poslao pismo. Verujem da ćemo je za nekoliko dana videti ovde.

Pru je bila zadovoljna što je ipak uspela da ostvari svoj naum. Bila je to samo jedna dobijena bitka, ali njoj je i to značilo. Dţonatan Lester je bio njena uzdanica za dalje. Poznavala ga je od malena i uvek se prema njoj ponašao kao prema sopstvenoj deci. Bila je sigurna da će joj ta naklonost biti od velike pomoći.

- Drago mi je što ćeš ići sa mnom. Brzo ćeš se uveriti da ima i onih koji nisu tako krutih stavova po pitanju učešća ţena u arheologiji.

Nakon doručka su se odvezli do velike stare zgrade u kojoj su se nalazile prostorije Naučnog društva. U njenom sklopu bio je i muzej u kome su se u stalnim postavkama mogli videti brojni predmeti koji su bili pouzdani svedoci ţivota u drevnom Egiptu. Kako je Stiven Milsent bio na čelu većine tih iskopavanja, Pru je znala svaki predmet. Kao i lokaciju na kojoj je pronaĎen.

Upravo zbog toga je gajila nadu da se gospodin Lester i ostali članovi društva neće tek tako odreći njenog iskustva.

Dok su se uspinjali kamenim stepenicama, Pru su ophrvale emocije. Ovo je bio prvi put da u zgradu ulazi bez pratnje strica ili strine. U tom trenutku bilo joj je neizmerno drago što je Čarls pored nje. Kao da je osetio teţinu njenog bola, Čarls joj je stegao ruku.

Veliki hol u kome su se našli kada su se vrata uz škripu zatvorila za njima, bio je sablasno prazan. Skrenuli su na desnu stranu i ubrzo se našli pred vratima ser Dţonatana Lestera. Oboje su podigli ruku da pokucaju, ali je Čarls u zadnjem trenutku odustao i prepustio sestri da to učini. Pokucala je kratko i ne čekajući poziv iznutra, otvorila vrata.

Dţonatan Lester je u tom trenutku podigao pogled sa papira koji su bili svuda po velikom stolu od hrastovine. Osmeh mu je obasjao lice kada ih je ugledao.

Ustao je i pošao im u susret.

Pru! Lepotice moja! Neizmerno se radujem što si se vratila! - Dţonatan je uhvatio za ruke i poljubio u oba obraza. -Kada si stigla dušo?

31

by voki

- Dobar dan, gospodine Lester. Juče popodne je brod "Crni biser" uplovio u londonsku luku. Od kako su me pronašli, putovanje je proteklo bez problema.

- Čarls mi je dao da pročitam pismo koje si poslala. Verujem da u njemu nije opisan ni deo pakla kroz koji si prošla. Ko bi se nadao da će siroti Evgenija i Stiven da stradaju od ruke pirata. Već sam rekao Čarlsu koliku je to ţalost izazvalo u čitavom naučnom svetu. Malo je onih koji su tako poznavali Egipat.

Sedite deco, poručiću nam čaj.

Kada je Dţonatanov pomoćnik doneo i posluţio im čaj, Pru je iz svoje torbice izvadila malenu svesku u koţnom povezu.

- Ovde su zapisi koji nisu ukradeni i beleške strica Stivena. Prilično su nesreĎeni i ja radim na tome da ih uobličim. Na brodu nisam imala dovoljno vremena, ali sada ću se aktivno baviti tim. Pored toga, htela sam da vam kaţem da smo na poslednjoj lokaciji pronašli veoma lepu ogrlicu. Svi predmeti koji su iskopani su ukradeni kada je "Strela" napadnuta. Bili su jako vredni. U beleškama je tačan popis. Većinom su to bile maske od bakra i zlata, ali ne onako raskošne kao što su se pravile za vladare. Ogrlica je odskakala po vrednosti, zato i jeste čudno što smo je tu pronašli. Stric mi je ugurao u ruke, pre nego što me je sakrio, ali sam je ja ostavila lekaru sa broda "Crni biser". Ni kapetan ni on nisu ţeleli da naplate to što su mi spasili ţivot i brinuli o meni.

Nisam uz sebe imala ništa drugo. Nadam se da ćete me razumeti.

- Naravno draga. Da je Stiven nije dao tebi, nestala bi zajedno sa svim predmetima. Ona sama nam ne bi mnogo značila, tako da mi je drago što je bar imala neku svrhu. Ja sam već otkazao izloţbu koju smo planirali. Na taj dan ćemo upriličiti jedno predavanje u čast Stivena Milsenta i svega što je do sada uradio. Sa njegovom smrću, završen je period revolucionarnih otkrića. Ne verujem da ćemo skoro pronaći nekoga ko će moći da ga zameni.

- Ako dozvolite, ja mislim da sam sasvim kompetentna da nastavim tamo gde je stric stao. Dobro poznajem sve lokacije i ljude koje angaţujemo za iskopavanje. Odlično vladam njihovim jezikom i sigurno nema bolje osobe za to mesto.

- Pre nekoliko dana sam razmišljao o tome, Pru. Naravno, sve što si upravo rekla i meni je palo na pamet. Ko bi bolje nastavio rad od tebe? Ipak, koliko god ti verovala u sebe ili ja verovao u tebe, to ne bi funkcionisalo. Jedno je kada je devojka pod pratnjom i zaštitom muškarca u dalekoj zemlji, a nešto sasvim drugo kada reč te iste devojke vaţi kao glavna. Ako bih i zanemario lični strah za tvoj ţivot i ubedio donatore da te pošaljemo tamo, mislim da bi se silno razočarala.

- Od kako je stigla ja to pokušavam da joj objasnim i drago mi je što ste istog mišljenja, ser Lester - Čarls je osetio potrebu da se uključi u njihov razgovor.

32

by voki

- Pru misli da će sa njom na čelu stvari ostati iste jer nema predstavu koliko je društvo još uvek nepravedno prema ţenama.

- Razumemo se po tom pitanju, na ţalost. Ko zna koliko još vremena mora proći dok se nešto ne promeni. Ono što ja mogu - pogledao je ponovo u Pru - je da ti ponudim mesto saradnika u Naučnom društvu. Tvoje iskustvo je dobrodošlo. Saveti koje moţeš da daš po pitanju mnogih stvari su neprocenjivi.

Pored toga, ovde moţeš da se baviš sreĎivanjem Stivenovih beleški i svim zapisima koji nisu prevedeni. Imam zamisao da ih objavimo. Šira stručna javnost bi trebala da bude upućena u sve što je uradio.

- Ni to nije loš predlog - Pru se kiselo nasmešila. Nije bila zadovoljna, ali je od nečega morala da počne. - Moţda će se vremenom stvari promeniti. Ko zna, moţda će brzo doći vreme kada neće biti vaţno da li je na čelu nekog tima ţena ili muškarac. Do tada, prihvatiću ono što mi nudite. Ionako nemam nikakvu drugu ideju kako bih popunila vreme. Mogu li već od sutra da počnem da dolazim ovde?

- Naravno da moţeš, dušo. Odmah ću naloţiti da ti se pripremi kancelarija. Što se tvojih nadanja tiče, da će se uskoro nešto promeniti, savetujem ti da ih zaboraviš. To je proces za koji će biti potrebne decenije. Čarlse, nadam se da ti nemaš ništa protiv moje ponude? - Dţonatan je upitao.

- Iskreno, nisam baš oduševljen tom idejom, ali sve je bolje nego da ponovo putuje - Čarls je znao da će morati da popusti bar u nečemu.

- Odlično! Onda smo se sve dogovorili. Pru, jesi li sigurna da već od sutra moţeš da dolaziš? Naravno, za svoj angaţman bićeš adekvatno plaćena.

- Sigurna sam, ser Lestere. Odmorna sam i prijaće mi ovo okruţenje. Što se tiče naknade, ne ţelim je. Imam dovoljno novca i moj rad ovde će biti bez naknade. Hoću da ta sredstva preusmerite tamo gde je potrebno.

Zadrţali su se još malo u razgovoru sa Dţonatanom Lesterom, a onda je Čarls diskretno podsetio Pru da ima zakazan sastanak. Pru se na brzinu oprostila sa predsednikom udruţenja i pošli su kući. Čim su seli u kočiju, Čarls je rekao: - Nadam se da si zadovoljna. Nisam baš bezdušni brat.

- Hvala ti Čarls. Puno mi znači što ću ostati u stalnoj vezi sa Naučnim društvom. Ovo nije ono što sam istinski ţelela, ali neću kriti da mi je drago što si uzeo u obzir bar nešto.

- A meni puno znači što ćeš biti u Londonu.

- Budi siguran da hoću. Bar do sledeće godine - nije htela mnogo da mu se suprotstavlja, a u sebi je znala da će učiniti sve da to bude mnogo pre.

- Ne podsećaj me ponovo na to, Pru. Mlada si i veoma sposobna. Pokušaj da sebi izgradiš ţivot kakav dolikuje dami tvog ranga.

33

by voki

- Znači opet se vraćamo na temu udaje? - Pru je bila spremna za svaĎu.

- Ja to nisam rekao. Moţe da ti bude jednako zabavno i ako nisi udata. Na primer, jesi li razmišljala o tome da napišeš neku knjigu. Putopisi bi bili podjednako privlačni kao i naučne publikacije. Prošla si toliko toga. Mislim da bi mogla uspešno da dočaraš sve ono što si videla.

- Pa, to je sjajna ideja! Znaš, razmišljala sam i ja o tome. Samo sam mislila da to bude u kasnijim godinama.

- Tada neće biti zanimljivo. Mladim damama će se mnogo više dopasti da čitaju nešto što je napisala jedna devojka.

- Moţda si u pravu, lako nikada nisam vodila dnevnik, imam dovoljno sećanja da mogu da napišem nekoliko putopisa - rekla je i pomislila kako bi bilo lepo kada bi u jednom od njih mogla da piše o uzbudljivom muškarcu koga je srela na poslednjem putovanju.

Ipak, taj deo će morati da zadrţi za sebe. Morala je da bude iskrenai da sebi prizna da nije sasvim sigurna zašto je ţelja za novim putovanjem toliko jaka.

Zbog onoga što je trebalo završiti u Egiptu ili zbog vremena koje bi na brodu provela sa Filipom. Od kako je zatvorio vrata kočije koja je dovezla iz pristaništa, osećala je ţal što nije bila malo upornija u zavoĎenju. Mogli su da imaju kratku romansu koja bi joj grejala srce u narednim godinama i pomogla da tragedija koju je doţivela ne bude tako strašna.

- O čemu razmišljaš? - upitao je Čarls.

- Ni o čemu posebno - slagala je. - Samo prebiram po uspomenama.

- Kada smo kod toga, nisi mi rekla prezime kapetana "Crnog bisera", kao ni lekara koji je brinuo o tebi. Hteo bih da im pošaljem pismo zahvalnosti.

- Oh, da! Kapetan je Erik Sajmor i ţivi u Kesingtonu. Pošto o Filipu ne znam ništa više od njegovog imena, na istu adresu pošalji i njemu.

VII Narednih nekoliko nedelja za Pru su bile veoma uzbudljive. . Svakodnevno je odlazila u Naučno društvo. Posao saradnika se ispostavio kao veoma zanimljiv.

Ljudi od nauke nikako nisu bili tipični i brzo je shvatila da malo njih ima predrasude zbog toga što je ţena. Tako je svojim savetima pomagala u raznim projektima i dokazivala i sebi i drugima da je sposobna da vodi tim. Uspela je da pridobije nekoliko arheologa i grupa se polako formirala.

34

by voki

Istog dana kada je sa Čarlsom razgovarala o tome, Pru je započela pisanje svoje prve knjige. To joj je upotpunjavalo vreme kod kuće. Pisanje je teklo odlično i nadala se da će, za kratko vreme, prvo izdanje stići u knjiţare.

Tetka Matilda Endrijus je stigla u njihovu kuću nekoliko dana nakon Čarlsovog poziva. Odmah po dolasku počela je da se ţali kako je uzalud prevalila toliki put. Očekivala je da će zajedno sa Pru odlaziti na čajanke i u kupovinu, a ispostavilo se da je morala sama da luta po Londonu. To lutanje se, naravno, svodilo na svakodnevne posete starim prijateljicama i prepričavanje gradskih tračeva.

Matilda Endrijus je bila najstarija sestra Pruinog i Čarlsovog oca. Bila je udovica i već dugo je ţivela na imanju u Kornvolu. Kada se posle suprugove smrti povukla, svima je bilo čudno jer je Matilda bila oličenje gradske dame starog kova. Bila je rado viĎena u visokom društvu i to što se odrekla takvog ţivota u korist mirnog povučenog imanja, Pru i Čarls su pripisali porodičnoj sklonosti ka ekscentričnom. Stara dama je tačno znala šta radi kada se povukla, jer se o tome dugo pričalo. I sada, kada se vratila, izazvala je pravu senzaciju.

To što je naglasila da će napokon svoju nećaku uvesti u visoko društvo, samo je podgrejalo atmosferu. Pru je bila ubeĎena da Matilda tačno zna šta radi. lako joj je rekla da nema nameru da izlazi u visoko društvo, tetka se potpuno oglušila o to i uveliko pripremala teren za pronalaţenje pogodnog muţa.

Svakodnevno je Pru obasipala raznim pričama i preporukama. Pru je uglavnom nije slušala. Samo je klimala glavom i trudila se da se koncentriše na pisanje, dok je Matilda dokono naklapala o tome koga je srela tog dana, kao i koja njena prijateljica ima nećaka za ţenidbu. I sve to bi bilo donekle i zabavno da jednog dana u Pruinu kancelariju nije ušao mladić koji je doneo pismo. Lesterov pomoćnik je išao za njim i bespomoćno tvrdio da je mladić toliko insistirao da joj pismo uruči lično i da on ništa nije mogao da učini.

- U redu je, Konarde. Verovatno mladić ima takvo nareĎenje. Molim vas, okrenula se mladiću koji je zbunjeno gledao u nju - recite mi ko vas je poslao i zašto je vaţno da mi lično uručite pismo?

- Moj poslodavac, grof od Roksbridţa je insistirao na tome da pismo predam samo vama - rekao je zbunjeni mladić.

- Ne sećam se da sam upoznala dotičnog grofa. Zašto je insistirao na tome? sada je Pru bila zbunjena, a mladić je samo slegnuo ramenima. - Sačekajte ovde.

Pročitaću pismo odmah. Moţda je nešto što zahteva odgovor - Pru je prelomila pečat i otvorila pismo.

Ono što je pročitala nateralo joj je jako crvenilo u lice. Da je teta Matilda bila blizu, Pru se verovatno ne bi uzdrţala da joj svašta kaţe. Dotični grof je u pismu jasno izneo nameru da traţi suprugu i traţio je dopuštenje da je poseti jednog od 35

by voki

narednih dana radi upoznavanja. Nije mogla da veruje svojim očima. Čovek, za koga nije znala da postoji hteo je da je oţeni.

Uzela je prazan papir sa stola i na brzinu napisala odgovor. Zahvalila je na ljubaznoj ponudi i objasnila da nije zainteresovana za brak. Pismo je bilo puno prikrivenog sarkazma. Kada je završila, savila je papir i dala slugi koji je strpljivo čekao, a onda ga otpustila.

Kada je mladić izašao, naslonila je lice na šake. Matilda Endrijus je preterala i tome se odmah mora stati na put pre nego što stigne još neka besmislena bračna ponuda.

Uzela je ogrtač sa čiviluka, pokupila papire i svoju torbicu i zaputila se ka izlazu iz zgrade.

- Konarde, - doviknula je ugledavši ga kroz otvorena vrata kancelarije - ako me neko traţi recite da sam izašla ranije i da se danas neću vraćati.

- U redu, gospoĎice Milsent Tetku je našla u velikom salonu kako drema sa knjigom u rukama. Namerno je zalupila vrata i stara dama se trgla.

- Prudens draga, vratila si se. Zar je moguće da sam prespavala čitavo popodne?

- Niste tetka. Ja sam izašla ranije danas. Mislim da nas dve imamo neodloţan razgovor.

- Kaţi mila. Šta te muči?

- Ovo - Pru je iz torbice izvukla pismo i pribliţila se tetki kako bi mogla da pogleda pečat na kome je bio grb Roksbridţa. - Moţete li da mi objasnite kako je došlo do toga da mi stigne bračna ponuda!? I to pismenim putem.

Matilda je zatreptala nekoliko puta, a onda teatralno mahnula rukom.

- Pretpostavljam da je to jedna od mnogih koje će uslediti, draga moja. Vidiš, današnja aristokratija je mnogo modernija nego pre. Nisam imala pojma da će priča o mojoj neobičnoj nećaki izazvati takvo interesovanje. Izgleda mnogo plemića ţeli za suprugu jednu tako neobičnu damu.

- Kakva priča? Da li vi to idete okolo i nudite me društvu kao da sam neka rasna kobila koju je poţeljno imati u štali?

- Ne budi tako vulgarna, Prudens! Jednoj dobro vaspitanoj dami ne pristaje takav rečnik.

- Još me i kritikujete! Ovo je nečuveno. Tetka, za slučaj da me niste razumeli, ponoviću vam još jednom. Nemam nameru da se udajem i, molim vas, da se uzdrţite od potrage mog budućeg supruga. Pismo koje je danas stiglo je poniţavajuće. Razmislite malo kako sam se osećala dok sam ga čitala. Zaboga, taj čovek nema pojma ko sam ja, a hoće da me oţeni.

36

by voki

- Šta je tu neobično? Većina plemića na taj način traţi sebi suprugu. Sve je u poreklu i dobroj preporuci. Ti imaš oboje.

- Vi ste nepopravljivi! Ja ne ţelim muţa i budite sigurni da ću svaku ponudu odbiti. Na kraju ćete ispasti smešni. Nudite nešto što nije dostupno.

- Za dva meseca ćeš biti. Čim izaĎemo iz perioda ţalosti, htela ti to ili ne, bićeš predstavljena visokom društvu. Da sam se ja pitala, to bi odavno bilo učinjeno.

Moja braća i njihove supruge uopšte nisu razmišljali o tvojoj budućnosti. Ţalosno je što očigledno nisu imali nikakav nadzor nad tobom. Zar priliči devojci iz grofovske porodice da radi i ţivi kao nomad? Ja to neću dozvoliti.

- A ja neću dozvoliti da se tako grubo mešate u moj ţivot. Čarls vas je pozvao da mi budete pratnja kada se za tim ukaţe potreba, a ne da krojite moju sudbinu.

- Čarls je jedini sa zrnom mozga u ovoj porodici. Hvala bogu na tome da je bar neko od Milsentovih odlučio da ţivi onako kako dolikuje plemenitom rodu.

Nemoj se sa mnom raspravljati, Prudens. Tvoj brat i ja ti ţelimo samo najbolje.

U tome nema ničega lošeg. Uostalom, i Čarls bi uskoro trebao da se oţeni.

Nećeš valjda dozvoliti da mora da brine o tebi umesto da se posveti svojoj porodici.

- Ja nikada ne bih dopustila da budem ikome na teretu. Odlično znate da imam sopstvene prihode koji su dovoljni za solidan ţivot.

- Nisam mislila na novac i ti to znaš. Mislila sam na našu stalnu brigu i strah šta će se desiti kada si sama u nekoj tuĎoj zemlji. Pobogu Prudens, zar nije bilo dosta nesreće? Prestani da se ponašaš neodgovorno i da izazivaš sudbinu.

- Mislite, prihvati ono što ne ţeliš kako bi članovi tvoje porodice bili srećni i zadovoljni. Ako se i ponašam neodgovorno, štetim samo sebi, draga tetka. Za razliku od vas i Čarlsa ja se ne mešam u tuĎi ţivot i ne namećem nikome šta treba da radi - Pru se okrenula na peti i revoltno napustila salon. Bilo joj je dosta svega. Čarlsova briga za njen ţivot i tetkine namere da je vidi udatu bile su pogubna kombinacija. Morala je pod hitno da pronaĎe izlaz za beg. Bilo je neophodno da sa timom, koji je okupila, ubedi ser Lestera da odobri novu ekspediciju. Ako bude bila dovoljno brza niko neće uspeti da reaguje dok ne bude kasno.

Otišla je u svoju sobu da piše. To je opuštalo i teralo je da zaboravi sve probleme koji su je pritiskali.

Kuća u kojoj se rodila bi trebala da joj bude mirna luka. Umesto toga, to je bilo mesto u kome nije imala ni malo mira. Kako su zvanično bili u ţalosti, pretpostavljala je da je ovo tek delić onoga za šta je tetka Matilda sposobna. Ako se ovako ponašala sa ograničenim mogućnostima, Pru nije smela ni da zamisli šta bi bilo da nije tako.

37

by voki

VIII Nedelju dana kasnije Pru je bila na dobrom putu da ostvari svoj naum. U timu koji je sastavila nalazilo se nekoliko eminentnih stručnjaka. S obzirom da niko od njih nije bio na iskopavanjima u Egiptu, Pru se prirodno nametnula kao voĎa tima. Ser Lester se bezuspešno protivio njenom odlasku. I sam je bio čovek od nauke i odlično je znao da lokacija, koju je Pru predloţila, moţe da bude pravi rudnik novih informacija.

Problem je bio što je do tada Stiven završavao sve administrativne obaveze oko dozvola za iskopavanje. Ovoga puta nisu imali nikoga ko bi to obavio. Pru se nije ni ponudila za tako nešto jer je odlično znala kako su egipćani gledali na ţene po tom pitanju. Dţonatan Lester im je objasnio da će morati da pošalje nekoga kako bi to obavio, i da je to proces koji će trajati. To je značilo odlaganje puta za nekoliko meseci.

Sledeća nesigurna stvar bio je izvor finansiranja. Još uvek nisu imali nijednog donatora koji bi prihvatio sve obaveze oko njihovog putovanja i boravka. Stalne mesečne donacije prijatelja nauke nisu mogle biti preusmerene na tako nešto.

Tako su svi članovi tima preuzeli na sebe da pokušaju da pomognu koliko mogu. Pru je rekla da će se potruditi da obezbedi brod. Bila je sigurna da je kapetan Erik neće odbiti. Jedino čega se plašila bilo je da on već nije otputovao.

Odlučila je da ga poseti istog dana.

A Filip je napokon dobio priliku da počne da se bavi svojom budućom suprugom. Uprkos verovanju da će sve poslove završiti za nekoliko dana, sačekali su ga brojni problemi za koje mu je trebalo mnogo više vremena nego što je planirao. Ipak, sve vreme je bio upućen u kretanje Prudens Milsent.

Znao je da je postala stalni saradnik Naučnog društva i da se iznenada u društvu pojavila njena tetka koja joj aktivno traţi muţa. Sve u svemu, do sada se nije desilo ništa alarmantno zbog čega bi morao da ostavi poslove i reaguje.

Znao je da je Pru bila iskrena po pitanju udaje pa ga je nekoliko priča njenih budućih prosaca zabavljalo. Čuo ih je u klubu koji je posećivao. Niko nije znao kako Pru izgleda, a bili su više nego radi da je oţene. Radovao se da im vidi lica kada budu odbijeni. Pru je bila samo njegova i nijedan od tih pohlepnih magaraca je neće dobiti.

Prvo što je planirao da uradi, bilo je da se vidi sa novim grofom od Valdena, Čarlsom Milsentom. Morao je da stekne saveznika koji je blizak Pru. Nije znao nikoga pogodnijeg od njenog brata. Preko svojih izvora se raspitao o kretanju 38

by voki

mladog grofa i tačno je znao kakav mu je nedeljni raspored. Počevši od posla, preko veţbaonica i klubova u koje je obilazio. Zato je udesio da već bude u klubu "Dţerimer" kada je Čarls stigao.

Kada mu je jedan od posluţitelja diskretno pokazao na mladića koji je ušao, Filip ga je dobro pogledao. Sličnost sa Pru je bila očigledna. Ipak, bio je siguran da se ranije nisu nijednom sreli. Sačekao je da se Čarls pozdravi sa svojim poznanicima, a onda je dao znak posluţitelju da mu prenese poziv da doĎe za njegov što. Posle nekoliko minuta Čarls mu je prišao. Bio je prilično iznenadan pozivom.

- Vojvoda od Kenta? - upitao je. Filip je klimnuo i pruţio mu ruku.

- Filip Stjuart. Rekli su mi da ste vi Čarls Milsent, novi grof od Valdena.

- Tako je. Čemu da zahvalim na vašem pozivu? - Čarls je upitao.

- Sedite. Nadam se da imate vremena za jedno piće sa mnom. Hteo bih da porazgovaramo o nečemu vaţnom. Čarls je izvukao sat iz dţepa i pogledao, a onda je seo u fotelju nasuprot Filipu.

- Još uvek je rano. Pretpostavljam da mogu da odvojim vreme za razgovor.

Verujem da se radi o poslu.

- Zapravo, ne. U pitanju je privatna stvar - Filip je uzeo bocu sa stola i nasuo piće Čarlsu. - Hteo bih, pre svega, da vam kaţem da mi je preko kapetana Erika Sajmora stigla vaša zahvalnica.

- Molim? - Čarls je trepnuo, a onda se u neverici zagledao u Filipa. - Hoćete da kaţete da ste vi lekar sa broda "Crni biser" koji je spasao moju sestru?

- Um vam je brz i besprekoran, grofe. Ipak, mišljenja sam da se vaša sestra sama spasila. Ja i ljudi sa broda smo joj samo pomogli u tome. Njena hrabrost je vredna svakog poštovanja. Siguran sam da ne poznajem nijednu damu iz visokog društva koja bi preţivela u malenom čamcu toliko dana.

- Hvala vam, ali ona ne zna ko ste vi. Rekla mi je da čak misli da nemate stalno prebivalište u Londonu. Zašto joj niste rekli?

- U početku to uopšte nije bilo vaţno. Na brodu sam samo Filip Stjuart, lekar i avanturista. Kasnije sam shvatio da nikada neću uspostaviti normalnu komunikaciju sa njom ako bude znala ko sam. Vi bolje od mene znate kakvu odbojnost Pru ima prema visokom društvu. Ne verujem da bi bila opuštena, a za njen oporavak je bilo neophodno da se oseća prijatno u novom okruţenju. Pored toga, većina pripadnika visokog društva me smatra opasnim avanturistom i zavodnikom. Vama se sigurno ne bi dopalo kada bih obznanio da je sa mnom doputovala. Zato sam smatrao da je bolje da sve ostane u tajnosti.

- Moj stav se ne bi promenio, vojvodo. Bez obzira ko ste i šta ste, ja ću vam biti večno zahvalan zbog pomoći koju ste pruţili mojoj sestri. Istina je da bi to izazvalo odreĎena nagaĎanja u visokim krugovima, ali iskreno, mene za to ne bi 39

by voki

bilo briga. Kada je moja porodica u pitanju, nema toga što ne bih tolerisao. Ono što me interesuje je, zašto ste ipak odlučili da mi ovo kaţete?

- Odlično pitanje - Filip je popio malo porta pre nego što je nastavio. - Vidite, već neko vreme razmišljam da je vreme da prestanem sa svojim putovanjima i da se skrasim na kopnu. Usled nedostatka motiva, uvek je bilo još samo jedno putovanje. MeĎutim, vaša sestra je odličan motiv da napokon završim sa plovidbama. Došao sam do zaključka da bi mi Pru bila sjajna supruga. Mislim da ću imati dovoljno izazova dok je ubedim da se uda za mene. Naravno, pre svega mi treba vaš blagoslov.

- Čini se da ste upućeni kakav Pru ima stav po pitanju braka. Onda verovatno znate i za njene ambicije da nastavi da se bavi arheologijom. Što se blagoslova tiče, ako mislite da moţete da je navedete da se odrekne svojih snova o arheologiji, imate ga. Verujem da posedujete plemićku čast i nema potrebe da vam govorim da se sve mora odvijati uz njenu dobru volju, lako se silno trudim da je zadrţim u Engleskoj, ja ipak ţelim da ona bude srećna.

- Da ne mislim da mogu da je usrećim, sada ne bismo vodili ovaj razgovor. Pru uopšte nije svesna da ima mnogo stvari koje je mogu učiniti srećnom. Pored toga, ona veruje da su svi plemići dosadni i da bi joj ţivot sa nekim od njih bio strašno dosadan. Ja imam nameru da preuzmem sve obaveze vezane za titulu, ali ni slučajno nisam čovek koji bi mogao da ţivi monotonim ţivotom. Pru će moći da nastavi da radi ono što voli. Naravno, u razumnim granicama.

- Pričate kao da ste potpuno uvereni da će se moja sestra udati za vas.

- Ne poznajete me, Čarlse. Kada nešto ţelim, to obično i dobijem. Vaša sestra će ubrzo biti moja vojvotkinja u to budite sigurni. Sada mi recite, imate li nešto protiv toga da sprečim njen odlazak u Egipat?

- Do sledeće godine Pru neće putovati jer do tada ja brinem o njenim finansijama. To sam joj jasno stavio do znanja. Valjda ćete do tada uspeti da ostvarite svoj naum.

- Znači vi ne znate?

- Šta ne znam?

- Erik Sajmor mi je javio da je Pru danas bila kod njega. Pitala je kada "Crni biser" planira plovidbu jer grupi arheologa, na čelu sa njom, treba prevoz. Ako sam dobro razumeo, ostale su samo neke administrativne sitnice. Sve ostalo je spremno.

- Nije valjda Sajmor prihvatio da ih preveze do Egipta?

- Ne brinite, Čarlse. Brod je u mom vlasništvu. Erik nikada ne bi obećao nešto bez mog odobrenja. A, ako se ja pitam, ona više neće ići na tako opasna putovanja.

40

by voki

- Čini se da nas dvojica delimo isti stav po pitanju poziva koji je Pru izabrala.

Vi ste, izgleda, dovoljno inteligentni i neobični, a kao takav moţete privući moju sestru. Njoj treba čvrsta ruka da je vodi kroz ţivot, lako ona misli da je dovoljno sposobna i da joj ne treba muţ, ja mislim suprotno. SviĎate mi se vojvodo i imaćete moju maksimalnu podršku u osvajanju vašeg izazova.

- Hvala vam. I moţete me zvati Filip. Uskoro ćemo biti u rodu, pa nema potrebe za formalnostima. Sada još samo ostaje da resimo pitanje vaše tetke. Ne znam po čijem nagovoru traţi muţa za Pru, ali reći ću vam da već ima dovoljno interesanata. Ne bih voleo da stvaram predstavu i siguran sam da se ni Pru to ne bi dopalo.

- Teta Matilda je moja briga. Kada joj diskretno stavim do znanja da se jedan vojvoda interesuje za njenu nećaku, mislim da će obustaviti svoje aktivnosti.

Ona nema loše namere. Samo pokušava da udalji moju sestru od načina ţivota koji nam je uzeo veliki deo porodice.

- Tako sam i pretpostavio. Molim vas da ne spominjete Pru ko sam, kao ni ovaj naš razgovor. Tek treba da smislim način na koji će to saznati. Svakako će biti veoma ljuta što joj nisam odmah rekao.

- Od mene neće saznati ni reč. Iskreno, ne bih voleo da budem u vašoj koţi kada Pru shvati da je putovala sa vojvodom od Kenta - Čarls se nasmejao.

- Ţelim vam puno sreće Filipe.

- Već sam vam rekao da je vaša sestra za mene veliki izazov. Osvajanje tako neustrašive, tvrdoglave devojke biće podjednako zanimljivo kao i to da je zadrţim pored sebe.

- Ako vam zatreba pomoć, računajte na mene - rekao je Čarls i podigao čašu.

Filip se zadovoljno naslonio u fotelji. Prvi korak je bio neobično uspešan.

IX Pru je bila silno razočarana kada je stiglo pismo od kapetana Erika, lako je, kada mu je bila u poseti, ostavio mogućnost da će "Crni biser" uskoro putovati, sada su sve njene nade pale u vodu. U pismu je obavestio da je doneo odluku da se napokon penzioniše. Pored toga, nije joj dao sigurnu preporuku za neki drugi brod. Bez obzira na jaku ţelju da putuje, Pru se ipak plašila. Videla je šta se moţe dogoditi i najsigurnijoj posadi i bilo joj je jako vaţno da putuje brodom koji ima iskustva sa napadima gusara.

41

by voki

Nekoliko sati je bila očajna, a onda joj je sinula ideja da pita Erika kako moţe da stupi u kontakt sa Filipom, lako joj je rekao da ga nije video od kada su doputovali, nadala se da zna kako da doĎe do njega. Filip će sada putovati nekim drugim brodom i ona će pokušati da sazna kojim. Još ako bi uspela da ga privoli da im bude voĎa putovanja, to bi bilo sjajno. Ona je stekla utisak da je odlično poznavao more i sve zamke u koje neki brod moţe da upadne.

Pretpostavila je da bi za pristojnu svotu novca prihvatio tako nešto. Ipak je on bio čovek koji je za ţivot zaraĎivao na moru.

No, problem je bio novac. Ono što su do sada skupili bila je beznačajna suma.

Dţonatan Lester je uputio pisma svim donatorima i sada su sve nade polagali u to da će se neki plemić dovoljno zainteresovati za njihov projekat. To je za Pru bio mač sa dve oštrice. Za sada je uspešno skrivala od svoje porodice činjenicu da organizuje putovanje, ali je bilo samo pitanje vremena kada će Čarls čuti za to. Svakodnevno je posećivao klubove, a na takvim mestima se pričalo o svim ulaganjima, lako je zamolila ser Lestera da ne pominje njeno ime u pismima koje je slao, to nije bio garant da Čarls neće povezati stvari.

Taman je završila pismo za kapetana Erika Sajmora kada je Konard pokucao i otvorio vrata.

- Ser Lester vas poziva da doĎete u njegovu kancelariju.

- Baš sam krenula kod njega. Konarde, moţete li da pošaljete ovo pismo? - Pru je upitala.

- Naravno, gospoĎice Milsent. Izašli su zajedno i Pru je poţurila ka Dţonatanovoj kancelariji, dok je Konard otišao na drugu stranu.

- Traţili ste me gospodine Lester - rekla je još sa vrata.

- Sedi Pru - Dţonatan je pokazao na stolicu ispred svog stola. - Mislim da imamo potencijalni problem.

- Oh, ne! Ja sam se nadala da ću danas napokon čuti neku dobru vest.

- Dobio sam nekoliko odgovora na pisma koja sam poslao donatorima. Većina odgovora je negativna. I sami znate da je današnje plemstvo mnogo više zainteresovano za profitabilna ulaganja. Malo je onih kojima je stalo da daju veliki novac, a za uzvrat dobiju samo zahvalnost.

- Razumem - rekla je Pru skrušeno. - Ovo putovanje će biti nemoguće organizovati osim ako neko od članova tima ne bude uloţio svoj novac. Svesna sam da niko od nas nema mogućnosti da to uradi. Ni stric Stiven sigurno ne bi bio tako uspešan da nije sam finansirao većinu putovanja. Ja sam, na ţalost, ograničena po pitanju novca. Da je Čarls samo malo popustljiviji, ne bismo imali ovaj problem.

- Zapravo, ono zbog čega sam te pozvao je sledeće. Nisu svi dali negativan odgovor. Vojvoda od Kenta je izrazio odreĎenu spremnost da nas finansira, ali 42

by voki

mi je traţio sve detalje. Počevši od broja članova ekspedicije, preko toga ko je na čelu tima, pa sve do najsitnijih pojedinosti. I tu dolazimo do problema.

Nikako ne mogu da zatajim da bi ti vodila ovo iskopavanje, a ne znam kako će reagovati kada čuje da je ţena na čelu tima. Vojvoda je naš dugogodišnji donator koji je nastavio tradiciju svoga oca. Ta potpora nam je dragocena jer su Stjuartovi u rodbinskoj vezi sa kraljevskom porodicom. Koliko znam, vojvoda je strastveni putnik i sigurno je dobro upućen u sve rizike koje neko istraţivanje nosi.

- To su ipak dobre vesti! - Pru se odjednom ozarila. - Vi i ne treba da skrivate bilo šta od vojvode, već da mu objasnite da sam i više nego kvalifikovana da vodim to iskopavanje. Još bolje, moţda bih ja trebala da mu napišem ono što je traţio. Tako ću moći da mu prenesem svu strast prema ovom projektu i da ga ubedim da neće pogrešiti ako mi da poverenje. Šta mislite o tome?

- Moţda bi mogla da uspe tvoja zamisao - Dţonatan je rekao zamišljeno.

- Ipak, hoću da mi obećaš da ako te vojvoda odbije, nećeš to shvatiti previše lično.

- Obećavam. Ionako se ne nadam previše. Putovanja će svakako biti. Da li ove ili sledeće godine, to mi više i nije tako vaţno. Ono što me čini srećnom je vaša dobra volja i vera u mene kao stručnjaka. To mi je sasvim dovoljno i neizmerno sam vam zahvalna. Sada me izvinite, idem da napišem to pismo.

Pru se neko vreme mučila kako da započne pismo i kakav ton da mu da. Nije ţelela da izgleda suviše lično jer većina muškaraca nije podnosila ţensku osetljivost, a opet, kroz suvoparne činjenice nije mogla da opiše vaţnost projekta. Onda je došla do zaključka da, ako vojvoda bude odlučio da im da novac, ton pisma neće imati veliki uticaj. Zato je umočila pero u mastionicu i započela bez velikog razmišljanja.

Vaša milosti, Obraćam Vam se povodom interesovanja koje ste pokazali za finansiranje najnovijih arheoloških istraživanja na teritoriji drevnog Egipta. Verujem, da Vas je ser Džonatan Lester uputio da je to samo nastavak projekta nedavno preminulog Stivena Milsenta. U Naučnom društvu se spontano okupio tim eminemtnih stručnjaka koji su zainteresovani da nastave njegov rad. Tim se sastoji od ukupno pet članova i čine ga: Metju Ros i Adam Mekgvajer koji su godinama radili i došli do značajnih otkrića na lokacijama u Pompeji, Henri Kros je učesnik dve ekspedicije u starom Vavilonu, Alek Horton i Leon Hamond su arheolozi sa zapaženim radom o starom Rimu i moja malenkost, Prudens Milsent, nećaka Stivena Milsenta. Nemam zapaženih sopstvenih radova, ali sam 43

by voki

aktivno učestvovala u svim iskopavanjima u Egiptu pet godina unazad. Zbog odličnog poznavanja jezika i lokacija, u timu je dogovoreno da ja predvodim ovu ekspediciju. Iskreno se nadam da nemate animozitet prema ženama u nauci, jer sam i više nego kompetentna za ovaj projekat. Planirano je da iskopavanja traju tri meseca i potrebno je da sve to vreme imamo petnaest radnika. Jačan proračun troškova prilazem uz ovo pismo. Za sva dodatna pitanja svi članovi tima Vam stoje na raspolaganju. Ako Vam obaveze dozvoljavaju, možete nas posetiti u prostorijama društva.

S poštovanjem Prudens Fejt Milsent Pru je pročitala pismo i bila je zadovoljna kako ga je napisala. Ako je već bio njihov stalni donator, imena koja je pomenula će mu sigurno biti poznata. Na drugom papiru je bio više nego jasan zbir troškova. Nije bilo potrebe objašnjavati ga. Savila je papire i ubacila ih u kovertu sa grbom društva, a onda ponovo potraţila Konarda.

Tog dana je otišla kući malo ranije jer je rad na knjizi bio u završnoj fazi i zahtevao je mnogo vremena. Srećom, Čarls i tetka Matilda joj već nekoliko dana nisu dosaĎivali. Čarls je bio opsednut nekim novim ugovorom, a tetka je bila zauzeta kupovinom nove garderobe. To joj je bilo drago jer je nesmetano mogla da radi i da planira putovanje. Čak je i za večerom sve bilo mirno. Oboje su joj postavljali pitanja u vezi knjige. Pru je neko vreme strpljivo odgovarala, a onda joj je prekipelo.

- Šta je vama dvoma? Već nekoliko dana se ponašate potpuno drugačije.

- Zašto brineš zbog toga, mila? Zar nisi upravo to ţelela? Da te ostavimo na miru i ne mešamo ti se u ţivot - Matilda je pitala slatkim glasom.

- Jesam, ali ste se više puta oboje oglušili o ono što ja ţelim. Otkud odjednom takva promena?

- Tetka i ja smo razgovarali i došli do zaključka da te ne moţemo primorati da ţiviš onako kako bi mi ţeleli. To se, naravno, odnosi samo na udaju. I dalje se ne slaţem sa tvojom ţeljom da nastaviš sa radom arheologa.

- Drago mi je ako je tako. Nadam se da ćete vremenom shvatiti da me taj posao sasvim ispunjava i da nema potrebe da brinete.

- Kako ti kaţeš - rekli su skoro u glas.

Pru se nakon večere povukla u sobu da radi, ali nije mogla da napiše ni jedan red. Bila je previše obuzeta onim što je očekuje sledećeg dana na poslu. Iskreno se nadala da će stići bar jedan odgovor na pisma koja je poslala. Sada kada je postojala šansa da ipak otputuju bilo je veoma vaţno da obezbede siguran brod.

44

by voki

Znala je da Filipu moţe da veruje i zato je ţelela da stupi u kontakt sa njim. I to što mu je verovala nije bio jedini razlog. Nije više mogla da laţe sebe. Deo putovanja koje je provela sa njim bilo je prelepo iskustvo. Ţelela ga je ponovo u svom društvu. Ţelela je njegove poljupce. Nedostajali su joj njihovi inteligentni razgovori i sitna zadirkivanja.

Kada je prošlo odreĎeno vreme i slegli se svi dogaĎaji, na površinu njenog srca isplivala je istina. Ona prema njemu nije osećala samo zahvalnost zbog onoga što je učinio. Bilo je to nešto mnogo veće. Taj osećaj je bio nov, ali je grejao njeno srce. Utonula je u san misleći o zelenim očima.

X Sledeće jutro počelo je na sličan način kao što se završio prethodni dan. Tetka Matilda i Čarls su i dalje bili čudni. Pru se sada osećala neprijatno. Završila je doručak na brzinu i poţurila na posao, lako je bilo neizvesnosti i očekivanja, bar je znala da se tamo niko neće ponašati neuobičajeno.

Udubila se u neke spise čim je stigla i nije znala koliko je vremena prošlo kada je Konard otvorio vrata, nečujno kao i uvek.

- Izvolite? - Pru je podigla glavu kada se diskretno nakašljao.

- Oprostite što vam smetam gospoĎice Milsent, ali ovde je neko ko bi ţeleo da vas vidi.

- Nisam sigurna da imam vremena za posete. Tek što sam počela da razvrstavam neke vaţne beleške. O kome se radi? Moţda ser Dţonatan moţe da pomogne.

- Njegova milost se već sreo sa ser Lesterom. Sada bi ţeleo vas da poseti.

Razumeo sam da ste tu posetu očekivali.

- Oh! Naravno da jesam - uskliknula je Pru. - Zašto odmah niste rekli da je vojvoda od Kenta došao u posetu - ustala je i brzo poravnala haljinu. - Gde je on sada?

- U ser Lesterovoj kancelariji. Poslao me je da pitam moţe li da doĎe ovde?

- Kaţite da ga očekujem - pogledom je preletela po maloj prostoriji pitajući se koliko je ona uopšte prihvatljiva da ugosti jednog vojvodu. Ipak, on je morao biti svestan da naučnici rade u ne baš komotnim uslovima.

Imala je tek toliko vremena da dovede haljinu u red. Prsti su joj bili umazani mastilom, ali nije marila. Kao što je već konstatovala, vojvoda nije ni trebao da 45

by voki

je posmatra kao prefinjenu damu, već je akcenat trebao da bude na njenom umeću i iskustvu. Taman što je završila misao, vrata su se otvorila i Konard je najavio posetioca.

Pru je radoznalo pogledala iza njega i uveţbani osmeh joj se zaledio. Trepnula je nekoliko puta sa mišlju da se u njenoj glavi iznenada nešto pomutilo, ali i posle toga lik muškarca, koji je sa lakoćom otpustio Konarda i zakoračio u njenu kancelariju, bio je isti.

- Bar se niste onesvestili. I to je valjda nešto - rekao je i pošao joj u susret.

- Za tren sam pomislila da mi se privida vaš lik - Pru je polako izgovorila.

- Stvarno ne mogu da verujem da ste propustili da me obavestite ko ste.

- Polako, Pru. Biće prilike da prospete sumpor po meni ali za početak biste mogli da me pozdravite. Nadam se da naš susret nije neprijatan za vas - Filip joj je uzeo ruku i lako poljubio nadlanicu.

- Verujem da ćete mi oprostiti nepristojnost, vaša milosti - rekla je ironično i teatralno se naklonila.

- Za razliku od vas, ja nisam sposobna za tako brze transformacije - izvukla je hladni dlan iz njegove tople šake. - Da ste na mom mestu i vi biste bili šokirani.

- Moţda. A moţda bih bio i prijatno iznenaĎen, ko zna - Filip se nasmejao i pomogao joj da sedne, a onda se spustio u fotelju pored one u kojoj je Pru sedela.

- Čini se da ste zaboravili koliko ja marim za titule.

- Kako bih mogao da zaboravim, kada ste toliko puta istakli tu činjenicu nasmejao se onim svojim osmehom i Pru je osetila vrućinu. - Lepši ste nego što sam zapamtio. Nadam se da ste se potpuno oporavili.

- Dobro znate da sam bila potpuno zdrava pre nego što je brod uplovio u londonsku luku. Jeste li došli da pričamo o mom zdravlju?

- IzmeĎu ostalog.

- Vidim da vam nimalo ne smeta činjenica da ste me obmanuli. Pustili ste me da verujem da ste običan mladić, ţeljan avanture - iako nije ţelela da zvuči optuţujuće, ipak nije mogla da se uzdrţi. - Zašto mi, zaboga, niste rekli ko ste?

- Pre svega, sviĎa mi se da na brodu budem samo Filip Stjuart. Pored toga, nisam ţeleo da vam bude neprijatno u mom društvu. Činjenica je da nikada ne biste bili tako opušteni da ste znali ko sam.

- Pa ste me pustili da se ponašam kao neotesana devojčura koja prezire društveni sloj iz koga potiče. Ne znam šta da mislim. Sve to je tako poniţavajuće - obrazi su joj se zaţarili kada se setila kako je pokušala da ga zavede.

46

by voki

- Pustio sam vas da budete ono što jeste i ne vidim ništa loše u tome. Ako vas brine da ste na mene ostavili negativan utisak, uveravam vas da grešite. Jako mi se se dopala ona Pru. - Nisam baš stekla takav utisak. Vi ste se poigrali sa mnom.

- Grešite, Pru. Na brodu sam bio više nego uviĎavan. To je zato što su moji planovi za vas veći nego što moţete da zamislite. Samo nisam ţeleo da vas dovedem u mat poziciju pre nego što se vratimo u London.

- Ne razumem o kakvim planovima pričate. Znam samo da sam ispala budala.

Preko Erika Sajmora pokušavam da doĎem do Filipa kako bih mu ponudila da bude voĎa puta u novoj ekspediciji. Sa druge strane, očekujem od vojvode od Kenta da bude donator tog putovanja, a onda saznajem da su oni ista osoba. Da li kapetan Erik zna ko ste vi?

- Naravno da zna. Radi za mene već pet godina. Ja sam vlasnik "Crnog bisera", Pru. - Oh, boţe! Moţe li ovo biti još luĎe? Mora da je umirao od smeha pismu koje sam mu poslala, u kojem ga molim da pokuša da vas pronaĎe - Pru je zavapila očajno.

- Mislite ovom pismu – vojvoda je iz dţepa sakoa izvadio prepoznatljiv papir.

- Ne brinite, Erik zna iz kog razloga vam nisam rekao ko sam.

- Opet se poigravate sa mnom. Vi moţda niste svesni toga, ali tako je. Da li je toliko zabavno da me drţite u neznanju?

- Naravno da nije. Taman sam pomislio da vas ne interesuju moji planovi.

Vidite Pru, ja već neko vreme razmišljam da je vreme da prestanem sa putovanjima. Dok nisam upoznao vas nisam imao nikakav motiv da to učinim.

Znate, uz moj poloţaj, stalni boravak na kopnu donekle znači ţivot po odreĎenoj društvenoj normi. Pre svega, kraljica od mene očekuje da se oţenim i obezbedim naslednika loze Stjuartovih. Vaše pojavljivanje na mom brodu mi je dalo jasan putokaz u kom pravcu treba da ide ostatak mog ţivota. Kako ovog puta ne bi bilo neke zabune, reći ću vam to najjasnije moguće. Vi ćete biti moja supruga.

Pru je bez reči zurila u njega. Ako je pomislila da je posle onoga što je doţivela, kada ga je videla na vratima svoje kancelarije ništa više ne moţe šokirati, prevarila se. Ovo što je vojvoda od Kenta upravo rekao, potpuno je ostavilo u šoku. Po drugi put za kratko vreme.

- Recite nešto, Pru. Iskreno, nisam očekivao da vas moj plan oduševi, ali nemojte biti tako zgroţeni. To je direktan udarac na moju sujetu.

Iako su mu reči zvučale ozbiljno, Pru mu je u uglovima usana videla smešak.

Vojvoda od Kenta se sjajno zabavljao. Na njen račun. To je ozbiljno ljutilo.

47

by voki

- Vaš plan je izuzetno maštovit vojvodo - rekla je pošto je pročistila grlo. - Čak toliko da prelazi granice mogućeg. Ne znam koji vas je Ďavo obuzeo, ali više ni tren neću dozvoliti da se šalite na taj način sa mnom. Ja sam naučnica i traţim donatora za sledeću ekspediciju. Suprug mi ne treba sada i nikada. Zato mislim da ste na pogrešnoj adresi.

- Valjda ste me dovoljno upoznali da znate kako ne bih dozvolio da se bilo ko šali na vaš račun. Ponajmanje ja. Hvala vam što mislite da sam maštovit, ali uveravam vas da je moj plan sasvim realan i ostvariv. Vi ćete biti moja vojvotkinja i siguran sam da ćete uţivati u toj ulozi. Kada biste samo malo razmislili o toj ideji, shvatili biste da brak sa mnom moţe da vam donese mnogo toga.

- Niste u pitanju vi pojedinačno. Već sam se više puta izjasnila protiv braka uopšteno. Ako je ovo stvarno bio ozbiljan predlog, moraću da vam zahvalim i još jednom ponovim da brak nije za mene.

- Nisam ni očekivao drugačiju reakciju. Zato i nije bilo formalne prosidbe. To sam ostavio za kasnije. Vaţno je da sam vas uputio u svoje namere. Tek treba da vam iznesem sve prednosti udaje za mene.

- Molim vas vojvodo, prosvetlite me. Pretpostavljam da je jedna od prednosti rodbinska veza sa našom kraljicom i slobodan pristup dvoru.

- IzmeĎu ostalih, jeste ali pustite sada to. Pre svega je vaţno da naučite da pravite razliku meĎu muškarcima. Treba da mi posvetite zaseban odeljak u svojoj glavi. Ja nisam tipičan plemić kome treba ţena samo da bi raĎala decu i ispunjavala društvene obaveze. Fizički se jako privlačimo i to je odlična osnova.

Pored toga, vi ste hrabra, inteligentna devojka sa kojom mogu da razgovaram.

To je veliki komplment, jer ako se malo raspitate, shvatićete da samo nekolicina ljudi u visokom društvu moţe da zadrţi moju paţnju duţe od pet minuta.

- Mene u ovom trenutku najviše interesuje da li je pismo koje ste poslali ser Lesteru bilo samo izgovor? Sasvim sigurno ste znali da je moja ideja organizacija odlaska u Egipat - Pru je hrabro prešla preko njegovih laskavih reči.

- Nije farsa, stvarno ţelim da finansiram taj projekat. Ustvari, zamisao je da vaše ime bude na mestu donatora. Naravno, sa mojim prezimenom i vašom novom titulom. Moći ćete da ostvarite svoj san o nastavku iskopavanja u Egiptu uz nekoliko sitnih ustupaka.

Pored prvog koji sam već naveo, vi nećete putovati u Egipat. Koliko sam video, ostali članovi su više nego kompetentni da nastave rad vašeg strica. Vi ćete sve organizovati i dati im detaljna uputstva. Kasnije moţete da dešifrujete ono što naĎu. Za to ne morate da budete u Egiptu. Tako ćete moći da učestvujete.

48

by voki

- Kako se usuĎujete?! - Pru je bila van sebe. - To što ste voljni da nešto finansirate ne znači da će vaši uslovi biti prihvaćeni! Hvala lepo, ali ne prihvatam učenu. Ja sam organizovala tu ekspediciju da bih učestvovala u njoj direktno jer volim arheologiju! Ali, šta vi znate o tome?! Mislite da moţete tek tako da utičete na tuĎe ţivote! E, pa, dragi vojvodo, prevarili ste se. Hvala na vašem trudu, ali ovaj projekat će biti realizovan bez vaše pomoći. Što se mene tiče, razgovor je završen.

Filip je gledao u njene oči iz kojih su sevale plavičaste munje. Bila je neodoljiva. Kada je pokušala da ustane iz fotelje, nije mogao da odoli i povukao je u svoje krilo. Pre nego što je shvatila šta se dešava, prilepio je usne za njene kako bi sprečio protest. Bile su mekane i tople i u početku ih je ispitivao, nagovarajući je na poljubac. Opirala se samo nekoliko trenutaka, a onda je rastvorila usnice i pustila ga da produbi poljubac. Kada mu je uzvratila, Filip je znao da je prešla granicu samokontrole. I on je upao u zamku sopstvenog uzbuĎenja. Pojačao je pritisak na njenim usnama i poljubio je vatreno, onako kako je to učinio i na brodu.

Pru nije mogla da poriče svoju ţelju za muškarcem koji je ljubio. Bez obzira na sve što je izgovorio, njeno telo je reagovalo na njegov dodir isto kao i ranije. Ţelela ga je toliko da je to bolelo. Nije više mislila kako je i zašto došlo do toga, već je uţivala u poljupcu, lako su meĎu njima bile nepremostive prepreke, to nije imalo veze sa njihovim telima i sa ovim poljupcem. Kada je zavukla ruke u njegovu kosu, nesvesno je zastenjala i prilepila grudi uz njegove.

Filip je to shvatio kao poziv da nastavi. Jednom rukom je kruţio po njenim leĎima, a drugom je povlačio nabranu haljinu i podsuknje. Ţudeo je za njenom svilenom koţom, lako je više puta video nagu i dodirnuo njenu koţu, tek sada je istinski reagovao kao muškarac. Kada je napokon stigao do vrha čarape koju je drţala svilena podvezica, brana je popustila. Koţa joj je bila vrela i glatka, a nemirno vrpoljenje pod njegovom rukom ukazivalo je na to da joj se dopada njegov dodir. Smelo je nastavio da pomera ruku sve dok nije stigao do samog središta. Lagano je pomerio svilu i dlanom prešao preko nabora koji je pulsirao.

- O, Pru! Tako si vrela. Ne da te ţelim - Filip joj je zastenjao na usnama dok su mu prsti klizili u njeno središte.

Pru je se izvila pod njegovim dodirom, kako bi mu omogućila što bolji pristup, kada je laktom udarila u rukohvat fotelje. Bol nije bio jak, ali je prizvao u stvarnost. Zaboga, nalazili su se u njenoj kancelariji! Prekinula je poljubac i povukla mu ruku.

- Prestanite odmah - rekla je dok se borila da povrati dah. -Kada ste imali priliku da me zavedete, vi ste glumili dvoličnost.

49

by voki

- Znam Pru. Ipak, ja igram pošteno. Da sam prešao granicu onda, sada bih to upotrebio kao argument da te nateram na brak. A ja ne ţelim da te prisiljavam na bilo šta. Hoću da dobrovoljno pristaneš da se udaš za mene.

- Već sam rekla šta mislim o braku sa vama. Od te se pogače nećete najesti.

Propustili ste šansu koju ste imali vojvodo.

- Ne bih rekao da je tako, Pru. Ja baš mislim da smo nas dvoje tek na početku.

Ovo malopre je bilo samo zagrevanje. Uskoro ćemo preći na ozbiljnije gradivo.

- Ja u tome neću biti sa vama.

- Hoćeš, draga moja. I uţivaćeš u svakom trenutku. Ostaviću te sada da radiš.

Vidimo se uskoro.

- Ne verujem. Nema razloga da se viĎamo.

Filip se samo nasmešio i poljubio joj ruku, a za Pru je to bilo poraţavajuće jer nije znala kako da reaguje na njegovu samouverenost.

* * * Dugo posle Filipovog odlaska, Pru nije mogla da se skoncentriše na posao.

Znala je da bi trebala da ode do ser Lestera i nekako pokuša da mu objasni zašto vojvoda od Kenta ne moţe biti njihov donator. Kako nije mogla da smisli nikakvu ubedljivu laţ, odlučila se za istinu. Dţonatan nije zasluţio da bilo šta krije od njega. On je već podrţavao u onome što je radila, pa nije bilo opasnosti da će se sloţiti sa vojvodinim predlogom.

Svakog puta kada bi joj Filipov lik prošao kroz misli, osetila je vrućinu. Usne su joj još uvek bridele od njegovih poljubaca. Vratio se u njen ţivot kroz velika vrata i za kratko vreme potpuno poljuljao njeno samopouzdanje. Vojvoda od Kenta je bio opasan. Pru je bila svesna da u borbi sa njim ima slabe šanse. Ako je zaista odlučio da je ona njegova meta, ništa je neće spasiti. Već se uverila da je sposoban da dobije ono što ţeli. Setila se kako je naterao da prihvati njegove poklone kada su bili u Plimutu. Smešno je bilo što je tada brinula da troši teško zaraĎeni novac na nju, a za njega je to bila sitnica.

Ipak, za jednu stvar je bio u pravu. To nije mogla osporiti. Da je podlegao jakoj fizičkoj ţelji i uzeo ono što mu je nudila na tacni, Pru sada ne bi imala nikakvog izbora.

Znala je da bi je sa lakoćom primorao da se uda. On to nije uradio. Ostavio joj je prostora. Ali zašto? Zar je stvarno bio toliko ubeĎen da će ona dobrovoljno pristati da se uda za njega? Uţasno je nerviralo što je i on, kao i svi ostali, mislio da je krajnja svrha postojanja jedne ţene brak. Što se nje ticalo, svi su grešili.

Ona neće podleći tuĎim ţeljama.

50

by voki

Zapitala se zašto je onda dozvolila da je Filip uvuče u vrtlog strasti? Za samo nekoliko minuta je izgubila glavu i prepustila mu se. Da nije bilo onog nespretnog udarca ne bi se zaustavila. A ne bi ni on. Tek tada joj je postalo jasno da je bio spreman da ide do kraja. Da je učini svojom, tu, u njenoj kancelariji.

Prethodno joj je jasno stavio do znanja šta ţeli od nje. Nikako ga nije mogla optuţiti da je nepošten. Lopta je sada bila u njenom dvorištu i od nje je zavisilo da li će se upecati u zamku sopstvenih osećanja.

Kada je napustio zgradu Naučnog društva, Filip je odlučio da prošeta. Taj predah mu je dobro došao da sredi misli i stavi pod kontrolu vatru koju je Pru rasplamsala u njemu. Ţelela ga je. Intenzitet te ţelje se nije umanjio ni posle otkrića ko je on zapravo. Ipak, samo fizička privlačnost nije mu bila dovoljna.

Uzdao se u njen zdrav razum. Pre ili kasnije će shvatiti da su njoj bliski ljudi u pravu. Bio je siguran da zna da se ne moţe boriti sama protiv svih.

Pred njim je bio teţak zadatak. Sve to je moralo da se dogodi bez trunčice njegovog pritiska. Pru nije dobro prihvatala nikakvu vrstu učene. Neće je primorati na brak čak i ako budu vodili ljubav pre nego što sama donese odluku.

Ustvari, znao je da će se to sigurno dogoditi. Već bi se dogodilo da se nije povukla u poslednjem trenutku. Ipak, jednog od narednih dana, ona će potpuno izgubiti glavu i dozvoliće svojoj strasti da je nadvlada. Nakon toga, savest će je naterati da se urazumi. On je samo trebao da joj priušti što veći uţitak, a za to je bio majstor. Pru i njena porodica će biti u ţalosti još nešto više od mesec dana.

To je bilo dovoljno vremena da postane zavisna od onoga što planira da joj pokaţe.

XI Pru je trebalo svega nekoliko dana da poveţe sve. Svakim danom je tonula u Filipovu mreţu sve dublje. On je veoma promišljeno iskoristio naklonost drugih ljudi. Sve što je trebalo da uradi, bilo je da nekolicini stavi do znanja da ţeli da je oţeni. Sve ostalo je dolazilo samo po sebi. Ako izuzme Čarlsa i tetku Matildu, koji su se od početka zalagali da se ona uda, ser Lester je bio najveće iznenaĎenje. Ideja o njenom braku sa vojvodom od Kenta, činila mu se boljom od bilo kakvog istraţivanja. To joj je jasno stavio do znanja još onog dana kada mu je ispričala Filipov predlog. Imao je dugački monolog kako je sjajno što moţe da dobije supruga koji podrţava njen rad i da je odustajanje od odlaska u Egipat minimalna ţrtva koju treba da podnese.

51

by voki

- Posmatraj to sa vedrije strane, Pru. Imaćeš sigurnost i dovoljno vremena da se baviš naučnim radom. Tvoje dosadašnje iskustvo je toliko bogato da moţeš da objaviš pregršt knjiga i eseja. Ne sumnjam da će te vojvoda podrţati u tome.

- Da, ali sve to je već viĎeno.

- Jeste, ali za tebe. Čitaocima je to potpuno novo. Po onome što radiš ovde, mogu da zaključim da imaš izuzetan spisateljski dar.

Donekle je mogla da razume motive Dţonatana Lestera. Pored toga što je ţeleo najbolje za nju, verovatno je strahovao da će naučno društvo izgubiti podršku tako vaţne osobe. Nauka u Engleskoj je, na ţalost, zavisila od dobre volje pojedinaca ili grupe.

Tako je Pru imala dve mogućnosti. Prva je bila da se odmetne od tog, po njoj, lice-mernog društva i bavi se onim što voli, nezavisno od svega. Druga je bila udaja za Filipa Stjuarta. Bila je previše mudra da bi se upustila u ovo prvo. Tu je unapred bila osuĎena na propast. Osim lične satisfakcije, nije mogla da dobije ništa više. To što bi ona radila ostalo bi nezapaţeno. Druga opcija je ipak bila mnogo privlačnija. Naravno, ono čega bi se odrekla, moralo je biti nadoknaĎeno nečim drugim. Tako je jedne večeri, dok je sedela pored prozora, veoma brzo i lako izračunata šta dobija, a šta gubi.

Donela je odluku da se uda. Pored toga, odlučila je da to ne saopšti ni Filipu, a ni svojoj porodici dok ih sve dobro ne namuči. Ako je već morala da pogazi svoje principe, pronaći će bar malo utehe u tome što će ih drţati u neizves-nosti do poslednjeg dana. Moţda će Filip prihvatiti nešto od njenih uslova, ako već toliko ţeli da je oţeni. * * * Jutro nakon odluke, Pru je sišla u trpezariju u posebno dobrom raspoloţenju. I baš kako je ona do pre nekoliko dana gledala Čarlsa i tetku, tako su oni sada gledali nju. Primetila je kako su nekoliko puta razmenili upitne poglede, ali se pretvarala da nije.

- Šta ćete vas dvoje danas da radite? - upitala ih je Pru. - Ja imam zakazane dve posete - rekla je Matilda.

- Mene čekaju uobičajeni poslovi i korespodencija - nadovezao se Čarls.

- Ti, pretpostavljam opet ideš na posao, iako je subota.

- Grešiš, planiram da pošaljem poruku ser Lesteru da neću dolaziti na posao narednih dana. Knjiga koju pišem je u završnoj fazi i volela bih da je objavim što pre. To podrazumeva puno rada.

- Zar nemaš i u Naučnom društvu posao na prevodu drevnih zapisa? - Čarls je bio radoznao.

52

by voki

Pru je znala da je njegovo pitanje imalo potpuno drugačiju svrhu. Njega je interesovalo da li će biti dostupna vojvodi od Kenta. I on i tetka su znali da je to mesto na kome moţe da je posućuje potpuno nesmetano jer se to nije tumačilo kao poseta iz ličnog interesa.

- To će morati da sačeka. Jednom si mi rekao da odredim prioritete i učinila sam to. Za sada mi više odgovara da objavim knjigu. Čarls nije ništa rekao, ali Pru nije promakao kiseli izraz njegovog lica.

Nešto kasnije, dok je sreĎivala stranice stričevog dnevnika, koje je imala u planu da objavi u sklopu knjige, na vrata sobe je pokucao, a zatim i ušao Elmer.

- Ledi Milsent, oprostite što vas uznemiravam, ali imate posetu.

- Zar tetka nije kod kuće, Elmere?

- Nije ledi. Izašla je pre jedan sat.

- Pretpostavljam da je zaboravila da ima nešto dogovoreno - Pru je uzdahnula.

- Kaţite dami, koja god da je, da ću sići za nekoliko minuta.

- Ledi, dozvolite da razjasnim. Nije nam u posetu došla nijedna prijateljica ledi Matilde. Došao je vojvoda od Kenta i ţeli da vidi vas.

- Ah! Tako znači. Svejedno, recite gostu da ću sići uskoro. Pretpostavljam da ste ga već uveli u salon?

- Naravno, ledi. Ostavio sam gospoĎu Korens da se pobrine za posluţenje. Ne posećuje nas često jedan vojvoda.

- Hvala Elmere, slobodni ste -Pru je otpustila posluţitelja i ustala sa stolice.

Pogledala se u velikom ogledalu i zaključila da je baš dobro što se jutros obukla prikladno.

Kada je ušla u salon, Filip je stajao pored prozora i gledao u dvorište.

- Dobar dan, vaša milosti - pozdravila ga je opušteno, iako joj se telo napelo od samo jednog pogleda na njega. Tako je Filip uticao na nju. Od kako joj je stavio do znanja da i on nju ţeli, telo joj je otpustilo sve kočnice. Jednostavno nije mogla da ga kontroliše. - Čemu da zahvalim na ovoj poseti?

Filip se okrenuo i nekoliko trenutaka samo gledao u nju. Taj pogled joj je slao trnce čak do noţnih prstiju.

- Zdravo, Pru. Kao i svakog dana, došao sam da te vidim. Pošto si promenila taktiku, sada ću morati da te posećujem ovde - prišao joj je i poljubio ručni zglob.

- Kakvu taktiku? Ne razumem.

- Pa poslala si pismo Lesteru da nećeš dolaziti na posao. Sklon sam da verujem da je to pokušaj izbegavanja.

- Mnogo vaţnosti sebi pridajete, vojvodo. Nije vam palo na pamet da moţda imam neka preča posla?

- Moţda, ali koliko znam, i do sada si pisala knjigu i stizala da ideš i na posao.

53

by voki

- Dosta dobro ste upućeni u ono što radim. Ne znam kako bih to trebala da shvatim.

- Kao kompliment. Ti si predmet mog interesovanja, a kada me nešto zanima veoma sam detaljan. Ništa ne prepuštam slučaju.

- To nije kompliment. VreĎa me što se prema meni odnosite kao prema predmetu. To je okrutno.

- Onda mi daj razlog da se ponašam drugačije. Tvoj pristup svemu ovome mi ne ostavlja mnogo prostora. I sam bih više voleo da te zavodim paţnjom i poklonima, onako kako to većina dama ţeli. MeĎutim, sećanja na Plimut su mi još uvek sveza. Ti nisi obična dama i zato te toliko i ţelim, ali si u biti ipak ţena.

Koliko, na tebi je da daš odgovor.

Pru je ipak bila dovoljno ţena da porumeni od njegovih reči. Tačno je znala o čemu priča. Ona se gnušala sitne zavodljive paţnje. To se kosilo sa onim što je ţelela u ţivotu. Osnova njenog odnosa sa muškarcima uvek se zasnivala na visokoumnim razgovorima. Dok nije srela Filipa nikada nije poţelela nešto više.

Sa njim je imala potpuno drugačiji odnos. Odnosno, onu osnovu upotpunjenu jakom fizičkom privlačnošću. Ipak, znala je, a i on je znao, da te dve stvari povezuje još nešto. To nešto je nedostajalo njihovom odnosu i ona je bila kočničar.

- Zašto me izazivate kada znate kakav je moj stav po pitanju braka? Nije mi jasno zašto toliko ţelite da me oţenite, kada znate da bih bila potpuno neprikladna vojvotkinja. Ja ne izgaram od ţelje za prilikom da se nespretno poklonim kraljici ili da budem u vrhu društvenih zbivanja. Meni treba sloboda sopstvene misli i prostor da realizujem svoje snove. Potpuno sam svesna da to nijedan suprug neće dozvoliti, pa samim tim nema nikakvog razloga da se udam.

- Da li ti je neko rekao da se stavovi mogu promeniti? Ovde mislim na pitanje braka. Ja ne traţim od tebe da postaneš neko drugi. Previše si zanimljiva takva, kakva si. TakoĎe, nemam nameru da te nateram da prestaneš da se baviš poslom koji voliš. Spreman sam čak da ga poduprem na razne načine. Sve što ţelim je da napraviš kompromis. U mom rečniku to nije odricanje, već prilagoĎavanje.

Zaboga Pru, zar bi stvarno ţelela da me osudiš na brak sa nekom damom kojoj je, pored veza, kikotanja i širenja tračeva, jedini cilj da se dokopa titule vojvotkinje?

- Naravno da ne bih, - Pru se ukočila od naleta ljubomore - ali ne bih volela ni sebe da stavim u poloţaj u kome ne mogu da donosim odluke samostalno.

- Nije to pitanje drugih odluka. Ovde se radi o samo jednoj. Zar ne, Pru? Ovde se radi o prokletom putovanju u Egipat i radu na iskopavanju! - Filip je sasvim izgubio ţivce. Pru je bila neverovatno tvrdoglava. Taman je uhvatio nit savršene taktike kojom bi joj ukazao da greši kada ga je ona saplela.

54

by voki

- Baš tako! Ako ţelite da budem iskrena, to je ono što mi najviše smeta.

Uţasava me pomisao da više nikada ne putujem - ni Pru nije bila ništa pribranija od njega.

- To je netačna pomisao. Ja nisam protiv putovanja. I sam ga volim. Protivim se jedino putovanju u Egipat. Suviše je opasno.

- Sada ćete sigurno istaći činjenicu da su Stiven i Evgenija izgubili ţivot na moru i da i mene verovatno čeka ista sudbina. Nemojte to raditi Filipe. Takve se stvari dešavaju. Zato i ustrajavam na tome da niste napravili dobar izbor ţene.

- Neću pominjati tvoju rodbinu. Umesto toga ću ti ispričati nešto drugo. Pre pet godina sam bio veren. Moj otac je ugovorio brak po svojoj ţelji. Tada sam bio opsednut medicinom i još uvek previše mlad da bih razmišljao šta očekujem od braka. Zato sam ocu prepustio izbor. Znao sam da će on ispoštovati osnovne kriterijume vaţne za porodično ime i titulu. Patricija Norton je bila lepa i iz dobre porodice. Ali to je bilo sve. Na zabavi, koju su njeni roditelji napravili u čast naše veridbe, Patricija je zatečena u vrtu sa jednim oţenjenim grofom.

Ispostavilo se da je ta zabranjena veza trajala dugo i naravno, završila se katastrofalno. Osim skandala širokih razmera i mene je taj dogaĎaj dobro protresao. Ubio je u meni uzvišeno mišljenje o mladim, nevinim gospoĎicama.

Ipak, iz toga sam izvukao i nešto korisno. Prvo, svoju ţenidbu sam odloţio za neke kasnije godine, a drugo, doneo sam odluku da sam biram damu koja će mi odgovarati. Bio sam spreman na gašenje loze za slučaj da je ne pronaĎem. Kada smo te našli na moru, trebalo mi je samo nekoliko dana da shvatim da si ti moja sudbina. I da sam ja tvoja. Ti verovatno nikada nisi razmišljala da si preţivela zbog nekog drugog razloga, a ne onog zbog koga si ubeĎena da jesi. Ako se pitaš kakve veze ima ovo što ti pričam, sada ću ti razjasniti.

Kupio sam "Crni biser" s namerom da proputujem svet i pronaĎem sam sebe.

Nezavisno od toga ko sam i šta sam po roĎenju. Nije mi trebalo dugo da shvatim kako borba sa morem i ćudljivom prirodom u meni izaziva visok nivo adrenalina. Brzo sam postao zavisnik. TakoĎe sam shvatio da iz tih putovanja mogu imati veliku dobit. U početku sam se bavio trgovinom raznih stvari iz najudaljenijih delova sveta, a onda sam prešao na drago kamenje. Jedan egipatski plemić mi je dobavljač, kako iz svojih, tako i iz drugih rudnika.

Najbolje dragulje kojima se kite dame iz visokog društva, doneo sam upravo ja.

Naravno, osim nekoliko najpoverljivijih ljudi, u Engleskoj to niko ne zna. Prošle godine se, ne znam iz kojih izvora, meĎu gusarskim brodovima saznalo da nekoliko puta godišnje za Englesku ide velika isporuka dragulja. Od tada su im naši brodovi na meti. "Strela" je samo jedan od mnogih koji su uspeli da porobe i potope. Zahvaljujući Erikovom velikom iskustvu, poslednja tri puta smo uspeli da izbegnemo napad. I, kao što sam već rekao, bio sam sve bliţi odluci da 55

by voki

prestanem da se bavim tako rizičnim poslom. A onda si došla ti, kao jasan znak.

Ne mogu da dozvolim da se svesno izloţiš riziku tog putovanja, jer bi to značilo da sam odgovoran za tvoj ţivot. A ja se ne igram Boga. Oduševljava me i pomalo plaši tvoja neustrašivost, ali svaki čovek mora da ima granicu, Pru. Moţda sam bio malo preopširan u svom izlaganju, ali vaţno mi je da shvatiš da se ponekad moramo odreći svojih strasti ako smo svesni rizika koji ih prati. Baš kao što sam ja odgovoran za svog kapetana i posadu "Crnog bisera", tako bi i i morala preuzeti odgovornost za svoj tim.

Pru je nemo gledala u njega. Pred njom je i dalje stajao Filip. Isti onaj kakvog ga je znala, ali opet drugačiji, veći. Veći u smislu ljudskosti jer je bio dovoljno hrabar da joj prizna ono što je malo drugih ljudi znalo. To je značilo da joj daje svoje poverenje. I svoju ljubav. On je brinuo za nju.

- Zašto mi niste odmah rekli koliko su rizična putovanja u Afriku? - smogla je snage da pita. - Mogli ste to da učinite još na brodu. Ovako sam ljudima oko sebe napravila gomilu komplikacija.

- Preţivela si veliku traumu. Nisam hteo da te dodatno plašim. Sve dok nismo uplovili u londonsku luku, nismo bili bezbedni. Pored toga, tada nisam bio spreman da ti priznam da je na brodu velika količina dragulja. Neko vreme sam se razmišljao da li to uopšte da ti pominjem, ali ti si gospoĎica sveznalica i mislim da tajne meĎu nama nisu moguće. Sada, kada znaš o meni ono što znaju samo moji najbliţi, mislim da je vreme da ti vratim ovo - iz unutrašnjeg dţepa je izvadio ogrlicu koju mu je ostavila na brodu i pruţio joj.

- Oh! Nema potrebe da mi je vraćate. Zasluţili ste je bez obzira na sve. Mene bi ona samo podsećala na strašnu noć u kojoj sam izgubila bliske osobe.

- Moja riznica dragocenosti je toliko velika da nema potrebe da čuvam nešto što mojoj vojvotkinji izaziva ruţna sećanja. Ako je ne ţeliš onda je predaj muzeju. Rekla si da ova ogrlica ima svoju priču. Kao takva moţe biti veoma zanimljiva posetiocima.

- Mislite?

- Siguran sam u to, Pru. - Već sam rekla ser Lesteru da sam je dala vama.

- Utoliko će se više obradovati. Tvoj stric je sam finansirao poslednju ekspediciju. To je njegova zaostavština. Kao član porodice imaš pravo da radiš sa ogrlicom šta ţeliš. Ako nećeš da je zadrţiš najbolje je da je pokloniš.

- Mislim da ću vas ovog puta poslušati.

- Vidiš li da nije teško? Nikada od tebe neću traţiti da me slepo slušaš. Uvek ću ti ponuditi objašnjenje za drugačiji stav, ako se po pitanju nečega ne slaţemo, ali krajnja odluka će biti tvoja. Verujem da je to veliki ustupak tvom intelektu i samostalnosti.

56

by voki

- Zašto sam baš ja morala da vas sretnem? Nemogući ste.

-Ali upravo sam ti rekao da sam spreman na ustupke, Pru. - Jeste, ali to su ipak samo reči. Vi zračite takvom autoritativnošću da mi je prosto nemoguće da zamislim te ustupke na delu. Čak mi izgleda kao deo nareĎenja. Vi ste opasni po mene Filipe.

Filip se u sebi nasmejao na njene reči. Uspela je da ga upozna bolje od ikoga.

Samo je Prudens Milsent imala sposobnost da prodre duboko u njegov karakter.

I za čudo, njemu to uopšte nije smetalo.

- Moţda i jeste tako kao što kaţeš. Ipak, ja verujem da si ti sposobna da se izboriš sa mojim autoritetom. Ako to moţe i jedna ţena, onda si ti ta.

- Verovatno bih sada trebala da budem počastvovna - Pru je bila skoro razoruţana njegovim osmehom. Palo joj je na pamet da bi sada mogla da mu kaţe da je odlučila da se uda za njega, a onda se setila da nije čula formalnu prosidbu. A, Boga mu, moraće da je izgovori, ako ikada misli da ona izgovori "da".

Filipu je izgledalo kao da će Pru još nešto reći, ali se, osim u blagi osmeh, njene usne nisu pomakle. Znao je da bi trebalo da je zaprosi, ali danas nije bio taj dan. Morao je da joj ostavi malo vremena da razmisli o onome što joj je ispričao. Sada je mogao da preĎe na onaj praktični, intimniji deo.

Pru je stajala pred njim sveza i blago rumena, njega su svrbeli prsti da je dodirne. Zato joj je prišao i sklonio joj odbegli pramen kose, a onda jagodicama prstiju neţno pomazio njen vrat. Reagovala je na taj lagani dodir. Ţila na vratu je počela da joj pulsira. Video je da se bori sa sobom, ali da gubi bitku jer se nije pomerila ni za centimetar kada je usnama prešao preko onog pulsirajućeg mesta.

To je bilo dovoljno da je snaţnije privuče u svoj zagrljaj. Uz uzdah je potonula ka njemu i ponudila mu usne, a on ih je rado uzeo. Upijao je njen miris i ukus dok je ljubio. Bila je slatka, mekana i vrela. Sušta suprotnost onoj ţeni koja ga je malopre ledila pogledom.

- Pru, - rekao joj je na usnama - trebaš mi. Tako te ţelim. Ako te uskoro ne budem imao poludeću.

- Šta te sada sprečava da me uzmeš?

- To što smo u salonu tvoje kuće. Kada je do njene svesti doprla ta činjenica, poskočila mu je u naručju. Zaboga, njen brat ili tetka su mogli svakog časa da uĎu i zateknu je na delu. Tada ništa ne bi ispalo kako je zamislila. Na brzinu je premotala kakve im se mogućnosti pruţaju da se naĎu nasamo. Negde gde ih niko neće ometati. Na ţalost, ništa od onoga na šta je pomislila nije bilo primereno. Nije bilo načina da ostanu sami, osim u prostorijama Naučnog društva ili ovako u salonu.

- Dobro, pitaj me onda - rekla je iznenadivši i samu sebe.

57

by voki

- Šta da te pitam?

- Da se udam za tebe. Pretpostavljam da je najava braka dovoljno dobar razlog da niko ne postavlja pitanja zašto smo viĎeni zajedno.

- Jeste, Pru. Jpak, danas te neću zaprositi. Ţelim da dobro razmisliš o svemu.

Ne pada mi na pamet da te zaprosim samo zato što misliš da nema drugog načina da te odvedem u krevet. Bio sam iskren po pitanju svojih osećanja.

Očekujem da preispitaš sebe i da mi otvoreno kaţeš ima li u tvom srcu mesta za nešto više od puke fizičke ţelje, jer ja ne ţelim samo tvoje telo, Prudens.

- Ja... hoću da kaţem..- Šššš... nemoj sada ništa da kaţeš. Reći ćeš mi kada doĎem sledeći put - usne su mu ponovo klizile njenim vratom. - Treba mi tvoj pristanak kada nisi pod uticajem strasti, kao sada.

- Onda moţeš da doĎeš sutra -Pru je bila zgroţena svojim molećivim glasom.

Filip nije stigao da joj odgovori jer je u salon ušla tetka Matilda. Kao i svaka velika dama samo se blago nakašljala i napravila se da nije videla njihove prisne dodire.

Pru je ispravila leĎa i brzo se odmakla, pogledavši u tetkinom smeru.

- Prudens, šta si se ukipila? Zar mi nećeš predstaviti svog gosta? - Matilda je krenula ka njima kraljevskim hodom, fiksirajući svoju nećaku pravo u oči.

- Tetka, ovo je Filip Stjuart, vojvoda od Kenta. Vojvodo, moja tetka, grofica Matilda Endrijus - Ledi Endrijus, zadovoljstvo mi je što sam vas upoznao - Filip se leţerno naklonio i poljubio Matildinu ruku. - Nadam se da mi nećete zameriti na ovoj nenajavljenoj poseti. Prudens mi je već odrţala lekciju - nasmejao se onim svojim dečačkim osmehom, a Pru je svojim očima videla kako se njena tetka rastapa.

- Naravno da vam neću zameriti, vaša milosti. Čula sam da su vaše namere prema Prudens časne, pa ne vidim ništa loše u vašoj poseti. Zapravo, dobrodošli ste da nas posetite kada god poţelite.

- Hvala vam na ljubaznom pozivu. Biću slobodan da ga prihvatim.

- Onda sigurno nećete odbiti da ostanete još malo i da popijemo čaj zajedno.

- Ko bi odoleo društvu tako lepih i šarmantnih dama - Filip se vragolasto osmehnuo i namignuo Pru.

58

by voki

XII Nije došao sledećeg dana, a ni naredna tri. Pru se pekla na tihoj vatri zbog toga. Bila je sigurna da je namerno izbegavao. Đavo da ga nosi. Još onog dana je htela da mu kaţe da je ranije odlučila da se uda za njega. Ono što joj je ispričao nije imalo nikakvog uticaja, baš kao ni onih nekoliko poljubaca. Već tada je znala da prema Filipu ne oseća samo jaku fizičku privlačnost. Bila je zaljubljena u njega i pri tom joj nije bilo vaţno koliko lica ima.

Volela je svako od njih. To što u tom trenutku nije bila spremna da prizna istinu ni sebi ni njemu, nije menjalo njena osećanja.

Najviše od svega je nerviralo to što nije mogla da se koncentriše na posao. Po ceo dan je provodila u iščekivanju njegovog dolaska i maštanju šta će biti nakon toga. Debelo bi lagala ako bi rekla da svoj budući brak nije doţivljavala sa istim uzbuĎenjem kao i odlazak na neko putovanje. Moţda je stvarno ona preţivela poslednje putovanje samo da bi srela njega? Imala je utisak da je Filip bio u pravu kada joj je rekao da im neće biti dosadno. Bio je u pravu i za to da će se na kraju biti njegova. Naravno, sve ovo je bila u stanju da sagleda zato što više nije imala onaj grč vezan za putovanje i novu ekspediciju.

Posle onoga što joj je rekao, nekoliko sati je razmišljala i došla do zaključka da strast prema arheologiji ipak nije vredria ţrtava. Bar ne onih ljudskih. Ipak će morati da se zadovolji radom u Engleskoj. Koliko joj to obaveze, koje će zahtevati njen novi poloţaj, budu dozvoljavale. Ta titula koja je čekala u budućnosti bila je za nju još uvek imaginarna. Pojma nije imala kako će se snaći u ulozi vojvotkinje.

Samo je u jedno bila sigurna. Potrudiće se da bude dobra supruga. Uvek je teţila da bude najbolja u svemu, pa je i ovo bio izazov.

Dok je sedela pored prozora i ponovo razmišljala o Filipovoj poseti, u salon je ušao Čarls.

- Znači tu si - rekao je i prišao joj. - Da li si dobro?

- Jesam. Zašto pitaš?

- Nisam navikao da te vidim besposlenu sa tim setnim izrazom lica.

- Pa, navikni se. Borio si se za to, zar ne?

- Jesam, ali ne po cenu tvoje sreće. Ţelim da budeš zadovoljna. Znaš da je moje protivljenje putovanju sasvim opravdano. I ti bi isto učinila da si na mom mestu.

- Priča oko putovanja je svršena stvar. Ne idem u Egipat, Čarlse. Posle razgovora sa Fili... vojvodom od Kenta sam shvatila koliko bih morala da rizikujem.

59

by voki

- Znači ispričao ti je?

- Trebao je to da učini mnogo ranije. Tada se ne bih zanosila planovima. Ali, to je naš vojvoda. Uvek čeka savršen tajming kako bi nekoga doveo pred svršen čin.

- Ne verujem da mu je to bila namera. Filip je dobar čovek i drago mi je što brine za tebe. Ipak, to te ne obavezuje da prihvatiš njegovu ponudu za brak.

Odluka je samo tvoja.

- Ja nisam čula njegovu ponudu. To što ide okolo i priča da će me oţeniti nije isto što i prosidba - Pru nije imala nameru da zvuči malodušno, ali su se emocije otrgle kontroli.

- Mislim da ćeš je danas čuti - javio se poznati glas sa vrata i Pru je usmerila pogled ka Filipovom licu.

- Čarls, ako nemaš ništa protiv, voleo bih da ostanem nasamo sa tvojom sestrom.

- Naravno da nemam. Biću u radnoj sobi - Čarls je oboma klimnuo glavom i zviţdućući napustio salon jer je bio siguran u ishod ove prosidbe. Na licu svoje sestre je pročitao sve.

Kada su se vrata zatvorila, Pru i Filip su zarobili jedno drugo pogledom. Nemo su odmeravali snagu i moć onog drugog. Vazduh je oteţao od uzavrelih emocija. U sledećem trenutku našli su se u zagrljaju, a usne su im se stopile u poljubac koji je govorio više od reči.

Drţali su se čvrsto dok su se kao davljenici borili za vazduh. Svet oko njih je nestao. Ostala je samo potreba da onom drugom pokaţu snagu svojih osećanja.

Razdvojili su se pošto ih je zvuk otkucaja punog sata vratio u stvarnost. Oboje su bili zadihani.

- Prudens Fejt Milsent, udaj se za mene. Budi moja i obećavam da ću te čuvati u dobru i u zlu - Filip je smogao snagu da prvi progovori.

- Već sam ti dala odgovor Filipe, ali mogu da ga ponovim. Pristajem da se udam za tebe i moji razlozi su mnogobrojni, ali najvaţniji od njih je onaj da te volim.

Nakon što su sa Matildom i Čarlsom podelili srećnu vest, Filip se nije ustručavao da buduću suprugu povede svojoj kući. Nije više sumnjao u razloge njenog pristanka i bilo je vreme da je učini svojom. Dugo su odlagali taj trenutak, ali je ovaj definitivno bio pravi. Čim su stigli u veliku rezidenciju Stjuartovih, Filip je na brzinu predstavio Pru, naručio večeru za kasne sate i poveo je ka vojvodskim odajama.

Dok se ona divila luksuzno opremljenoj prostoriji, on se divio njoj. Bila je lepa i zanosna, baš kao i ta julska noć.

60

by voki

- Napokon si onde gde ţelim da budeš, Pru - rekao je šapatom dok joj je izvlačio šnale iz kose.

- I ja to ţelim. Hoću da mi pokaţeš, da me naučiš - rekla je drhtavim glasom dok su njegove ruke tekle po njoj kao voda.

Pored mahnite ţelje koja ga je vodila da je uzme, Filip je ipak pronašao dovoljno samokontrole da je vodi kroz njeno prvo ljubavno iskustvo, onako kako sigurni kapetan vodi brod kroz uzburkano more. Podizao je njenu strast do krajnjih granica, a onda usporavao, mameći joj čeţnjive uzdahe. OslobaĎao je odeće komad po komad, naslaĎujući se njenim glatkim, čvrstim telorh.

Pru je pod njegovim spretnim i zavodljivim rukama gubila razum. Nikada se nije osećala tako ţenstveno. Dodirnuo je i pomazio svaki prevoj na njenom telu, upoznavajući je sa neograničenim mogućnostima za uţivanje.

Vrpoljila se u njegovim rukama dok su joj telom prolazile sitne munje zadovoljstva. Sve vreme je znala da je to samo početak, tek sitni deo onoga što je stvarno čeka. I bila je u pravu. Dok je sa nje padao poslednji komad odeće, pala je i ona, na veliki mekani krevet.

Filip se na brzinu oslobodio svoje odeće i pridruţio joj se, pogleda prikovanog za njene sjajne oči.

- Tako si lepa Prudens - ponovo je prešao dlanom preko njenih grudi, a onda se spustio i uzeo jedan ruţičasti vrh u svoja vrela usta. Drugom rukom joj je prešao preko stomaka i spustio se do njenog središta.

Bilo je to previše za njena napeta, osetljiva čula. Raspala se kao mehur od sapunice. Dok joj se telo izvijalo u sitnim grčevima, Filip je, svojim čarobnim prstima, vesto produţavao njen vrhunac.

- Oh! Nisam pojma imala! - bilo je sve što je uspela da izgovori. Neverovatni osećaj, u kome je plovila, otvarao se i širio sve više.

Mislio je da treba da sačeka sledeći vrhunac, kako bi se spojio sa njom, ali više nije mogao da čeka. Bila je tako vrela, glatka i otvorena za njega da su ga samo sekundi delili od potpune eksplozije. Zato se prebacio na njeno telo i zaronio snaţno i duboko, rušeći poslednju prepreku njene čednosti. A onda ga je grč na njenom licu zaustavio.

Dok je mirovao, Pru se sabrala i shvatila da je to bio najgori deo. Čak ni on nije bio bolan. Više neprijatan.

- Razočaraćeš me ako mi kaţeš da je ovo sve - rekla je kroz osmeh dok mu je mazila leĎa.

- Bio sam prenagao. Povredio sam te - rekao je hrapavo.

- Ti bolje od mene znaš da je to bilo neizbeţno i, iskreno, nije bilo tako strašno - izvila je kukove naviše kako bi mu pokazala da je spremna za nastavak.

61

by voki

- Oh, Pru! - bilo je sve što je Filip rekao pre nego što je uspostavio usklaĎeni ritam njihovih tela, spojenih u vatreni ljubavni ples u kome su oboje davali i uzimali sve dok im tela nisu zaplovila na istom oblaku, a njegovo seme ţudnje izlilo na plodno tlo.

Mnogo kasnije, kada su se oboje povratili, leţali su opušteno, isprepletanih tela. Pru je prva progovorila.

- Znaš vojvodo, mogla bih lako da se naviknem na ovo uţivanje.

- To i jeste moj cilj draga - Filip se osmehnuo. - Ovo je jedna od prednosti udaje za mene. A tek smo prešli osnovnu lekciju. Moţeš da naslutiš šta te čeka ubuduće.

- Više bih volela da mi pokaţeš. Nadam se da me nećeš pustiti da dugo čekam.

- Pa... - poljubio joj je obraz i natečene usnice. - Verujem da si dovoljno čekala. Mislim da moţemo da nastavimo odmah.

- U pravu si - rekla mu je na usnama. - Ovo sam čekala ceo ţivot.

* * * Dva meseca kasnije u londonskom visokom društvu vladala je pomama za dve stvari. Prva je bila primerak knjige Prudens Milsent, a druga pozivnica za njeno i Filipovo grandiozno venčanje. Dodatni stimulans bio je i potvrĎeni dolazak kraljevske porodice. Venčanje je planirano, ni manje ni više, nego na novom brodu vojvode od Kenta. Brod je nosio ime "Fejt" (vera), po srednjem imenu buduće vojvotkinje i bio spreman da nakon svadbene fešte zaplovi ka Bahamima. To je bio Filipov poklon svojoj vojvotkinji.

Na zabavama i čajankama su se ispredale priče o čudesnom susretu budućih mladenaca i o njihovoj sudbinskoj ljubavi. Pru je znala da njena tetka Matilda ima velikog udela u tome, ali nije mogla da joj zameri jer je i sama tako doţivljavala svoju ljubav. Filip joj je otvorio novi pogled na ţivot i pokazao joj da je spreman da joj ispuni san o ţivotu punom uzbuĎenja i ljubavi.

- Kraj -

62