Keri Chin Neočekivana ljubav

Keri Chin

NEOÄŒEKIVANA LJUBAV

Emili Hanter je sedela ispred ogledala u svojoj maloj sobi. Kačila je poslednju ukosnicu, jedva uspevajući da savlada svoju bujnu kosu boje lešnika. Nervoza koju je osećala od ranog jutra pojačavala se svakog časa. Imala je loš predosećaj u vezi predstojeće večeri. Pokušala je da se osmehne sebi u ogledalu, ali se taj pokušaj završio bolno-ironičnom grimasom. Bila je napeta i imala loš predosećaj.

Njen život je u proteklih dve godine ličio na ružan san. Prvo je ostala bez majke, a ubrzo i bez oca. Kao mlada devojka od sedamnaest godina nije mogla ostati sama u porodičnom zamku.

Brigu, o njoj je preuzela majčina sestra Luiza Grej. Za tetku je smrt njenih roditelja označavala početak životnog uspeha. Ona je bila mlađa sestra Helen Vud. Kako je Helen bila lepotica Luiz je smatrala da je ostala u njenoj senci. Smatrala je i da je starija sestra dobila sve najbolje i zbog toga ju je mrzela. Priliku za osvetu je dobila sticanjem starateljstva nad Heleninom ćerkom i njenim imanjem, lako je Emili po rođenju postala ledi, jer je bila ćerka grofa Tomasa Hantera, tetka je tretirala kao najobičniju sluškinju.

Kako nije imala svoju decu materinski osećaj joj je bio potpuno stran. Isprva je mislila da će joj nauditi i pokušati da je se reši, da bi sedokopala bogatstva. Posle nekoliko razgovora tetke i teče, koje je načula, zaključila je da im to ipak nije bio plan. Njen otac je bio ugledan i nekoliko njegovih dobrih prijatelja, grofova, je pažljivo pratilo njenu sudbinu. To je za njih bio preveliki rizik.

Pre nekoliko meseci je shvatila da im je plan, ustvari, mnogo podliji nego što je očekivala. Želeli su da je udaju za visokog plemića i tako zadrže za sebe ono što je trebalo da bude njen miraz. Kako su visoki plemići u Londonu i okolini uglavnom bili starci, koji su se već nekoliko puta ženili i uvek žudeli za mladom ženom, plan su smatrali lako ostvarivim. Trebalo je samo budućem mladoženji predočiti lepotu i mladost ledi Emili.

Kompenzacija za njihovu žrtvu bi bila u vidu njenog imanja, odnosno njegovog najvrednijeg dela, zamka i raskošnog parka.

2

Njive i šume ih nisu ni interesovale iako su davale odličan prihod.

Baronica Luiza i baron Rejnold su sanjali da se dokopaju grofovskog zamka. Dosadašnji pokušaji su im propali, ali oni i dalje nisu odustajali. Zanesena mislima trgnu se kad ču glas svoje dadilje Pati: - Ledi Emili, da li ti treba pomoć? Baronica me poslala po tebe.

- Hvala draga Pati. Završila sam spremanje. Kaži mi zašto je važno da se pojavim večeras? Da li su nešto pominjali?

- Ne bih htela da te plašim ali u salonu sa njima je jedan stari grof. Baronica te hvali kod njega i imam utisak da su ti ga odabrali za muža.

- Oh, Bože! Znači još uvek nisu odustali od te ideje. Udaće me za nekog starca. Ne, ne želim da idem dole. Kaži baronici da me jako boli glava.

- Ali... ledi, znaš kakva je tvoja tetka kad nešto naumi. Taman silom, odvući će te dole. Možda je bolje da budeš fina i poslušna.

Stari grof mi ne izgleda kao neki namćor. Možda ćeš uspeti da ga ubediš da te ne uzme za ženu - Pati se svim silama trudila da olakša svojoj miljenici.

- U pravu si. Možda je bolje da budem slatkorečiva. Tako ću lakše vladati situacijom. Tetku najviše nervira kada na fini način stavim proscu do znanja da će dobiti neposlušnu ženu bez miraza - Emili je naglo ustala i odlučno pošla za Pati. Čim je kročila u veliki salon, njeno samopouzdanje je počelo da se topi. Sam pogled na starca koji je, očigledno, bio opčinjen njenom pojavom, izazivao je osećaj gađenja. Tetka je uslužno skočila sa svoje fotelje i požurila da joj ga predstavi.

- Ledi Emili, ovo je cenjeni grof Džon Randolf. Čuo je da se kod nas nalazi ćerka njegovog prijatelja, pokojnog grofa Hantera, pa je poželeo da te upozna.

Dok je tetka namerno naglašavala titule ispred svakog imena, stari grof je ustao i uzeo njenu belu, hladnu ruku i prineo je svojim usnama.

3

- Ledi Emili, počastvovan sam što vas upoznajem. Priznajem, očekivao sam lepoticu jer vam je majka bila takva, ali vi ste je prevazišli.

Da se nije nalazila u ovakvoj situaciji kompliment bi joj prijao.

Grof je, videlo se, bio veliki džentlmen. Očigledno je poznavao njene roditelje i to je blago posvetlilo najcrnju sliku u njenoj glavi.

Znala je da je njen otac sebi pažljivo birao prijatelje. Za pokvarenjake nije bilo mesta, iako je tako s godinama sebi stvorio mnogo neprijatelja.

- Hvala vam grofe - Emili je izvukla svoju ruku i uspela da se nasmeši. Brzo se odmakla i sela u fotelju koju joj je pokazala tetka.

Dok su tetka i teča, svojim brbljanjem i isticanjem Emiline lepote i dobrog porekla, pokušavali da obrlate grofa i završe posao što je moguće pre, ona se trudila da analizira situaciju u kojoj se našla.

Grof je delovao kao veoma pristojan čovek. Na starom licu videli su se tragovi nekadašnje lepote. Nije govorio mnogo, a sve što je rekao bilo je ispravno. Ipak, Emili nije mogla da ga ceni jer je želeo mladu ženu u tim godinama. Pobogu, pa mogla je, skoro, unuka da mu bude.

Kako da se izvuče iz bezizlazne situacije u kojoj se našla?

Dosadašnji prosci su bili takođe starci ali veoma lukavi i pohlepni.

Uz lepu i mladu Emili želeli su i miraz. Za baronicu to nije bila potpuna pobeda. Pored starca sa kojim je želela da je unesreći htela je zamak za sebe. To je bio uslov. Grof u kojeg je upravo gledala delovao joj je kao neko ko ne haje mnogo za bogatstvo jer ga je imao i previše. To ju je plašilo. Da će se zaista naći neko ko će je želeti bez ičega. Tačnije, ona je sanjala o takvoj ljubavi, ali ne sa starcem. Pažnju joj je privuklo ono što je grof upravo govorio.

- On je, ustvari, dobra duša ali je malo neobuzdan pa sam morao da preduzmem određene korake umesto njega. Ne želim da mi se loza ugasi dok on shvati da je proćerdao život.

Po tetkinom i tečinom zabezeknutom licu shvatila je da nešto nije u redu i sada joj je bilo žao što nije pratila razgovor.

- Grofe, bez uvrede - počela je tetka izokola - nadam se da vam je jasno da mi ne možemo dati dragu Emili tek tako. Mi smo mislili 4

da vi hoćete da se ponovo oženite. Kako da je damo nekome ko, ustvari, ne želi da se oženi?

- Baron ice šta vam pada na pamet! - uvređeno je viknuo grof. Iako je potpuno uobičajeno da se udovci mojih godina žene mladim devojkama, ja ne mislim da je to i moralno. Ledi Emili, siguran sam, na tako nešto nikada ne bi pristala. Da li sam u pravu? - pogledao je u Emili. Samo sekund je bilo potrebno da Emili stekne ogromno poverenje u ovog starca i iskoristi jedinu priliku da pomogne sebi. Nije čula šta ovaj grof uopšte želi, ali joj se ništa nije činilo tako strašnim kao udaja za starca.

- Da grofe, u pravu ste. Dozvolite mi da kažem da ja, izgleda, nisam u situaciji da odlučujem o svojoj sudbini. Tetka i teča žele, po svaku cenu, da me udaju za titulu. Pri tom im ne smeta da moj budući suprug bude star. Ja ne kažem da sam baš očekivala da ću moći sama da biram muža, ali se nisam nadala da će hteti da me udaju za bilo koga ko je spreman da se odrekne miraza zarad moje lepote. Zato vas molim da još jednom ponovite vaš predlog. Bila sam malo odsutna mislima i nisam čula sve što ste pričali - Emilin glas se pretvorio u šapat pod naletom tetkinog besnog pogleda.

- Ledi, ja tražim suprugu za svog sina jedinca, Roberta. On je odlučan u nameri da neće da se ženi. Prinuđen sam da ga primoram na takav korak. Odlučio sam da ga dovedem pred svršen čin tako što ću mu dovesti nevestu u kuću. Pre ili kasnije moraće da se pomiri sa činjenicom da ću ga razbaštiniti ukoliko ne prihvati suprugu koju mu dovedem.

Emili se tek sada istinski zavrtela soba. Ovo je još gore. Njen ugled biće zauvek upropašćen nametanjem nekom nadobudnom plemiću.

- Zašto baš ja? - očajno je zavapila.

- Ledi Emili, objasniću vam. Vi ste jedina mlada i lepa devojka u Londonu i okolini koja nema ni jednu mrlju po mojim saznanjima.

Zbog gubitka roditelja niste mnogo izlazili u društvo pa ste samim tim izbegli da se vaše ime pominje u bilo kom lošem kontekstu.

Kao prijatelj vašeg pokojnog oca imao sam obavezu da pratim vašu sudbinu. Već neko vreme razmišljam da ste vi idealna prilika 5

za mog sina. Poznato mi je da su vas prosili neki moji poznanici i da od toga nije bilo ništa. Maločas ste mi objasnili i zašto - uputio je ubojiti pogled u tetku i teču. - Da bih sprečio da dođe do nekog, po vas nepodobnog, braka odlučio sam da dođem sada.

- Cenjeni grofe, - procvrkutala je tetka - ne budite na kraj srca.

Emili malo preuveličava. Nismo mi krivi što su njeni prosci bili malo stariji. I sami znate da se mladi danas pronalaze na balovima.

Ona nije želela da izlazi u društvo. Već joj je skoro dvadeset. Stižu mlađe i lepše za udaju.

Dok je tetka pokušavala da odobrovolji grofa tražeći novu šansu u očaju koji je videla na licu svoje sestričine, Emili je grozničavo razmišljala šta da radi.

- Šta:.. šta će biti sa mojim ugledom ukoliko me vaš sin odbaci zajedno sa nasledstvom? – usudila se da pita posle nekog vremena.

- Ne brinite za to. Znam da vam to sada izgleda kao prazna reč, ali sam siguran da se tako nešto neće dogoditi. Vi ćete biti grofica Randolf pa će vam titula omogućiti da obuzdate zle jezike. Takođe vam jemčim, ako moj plan propadne, lično ću vam omogućiti da se dobro udate. Možda nećete moći da sami birate, ali se nećete udavati za starca.

Videvši priliku da se zauvek oslobodi zlih rođaka išla je smelije sa svojim pitanjima.

- Da li u tom slučaju mogu da se nadam da ćete vi preuzeti brigu o mom imanju? Do sada su se tetka i teča starali o tome i verovatno nadali da će deo mog imanja zadržati posle moje udaje, ali ja želim da dobijem sve što mi pripada. Iz vaših reči zaključujem da mi budućnost i nije sigurna. Želim da se osiguram da ću moći da raspo-lažem svojim imetkom u bilo kom trenutku.

- Naravno, ledi. Nisam nikada ni pomislio da ne treba da dobijete sve što vam pripada. Vaš otac nije imao sina i prirodno je da sve pripadne vama. Vaši, tetka i teča, su dovoljno dobili tim što, otkako ste kod njih, žive od vašeg novca. Moja su saznanja da ste im čak i neke dugove plaćali. Da li sam u pravu barone? pogledao je teču iskosa.

6

Na svetlosti sveca mogla je da vidi kako se tečina ćela presijava od znoja. Nije želela da misli o tome šta će biti dalje, već je uživala u neprijatnostima koje je stari grof priređivao ovim zlobnicima.

- Ja... nisu to bili neki... veliki dugovi... - počeo je baron mucajući - malo smo se kartali... u klubu i ja sam se... jedno veče zaneo. Ne bih ja...

- Dovoljno je barone - prekinuo ga je grof i ponovo se okrenuo ka Emili. - Ledi, koliko vam je potrebno da se spremite za put?

Nisam mislio da ću vas odmah povesti sa sobom, ali sam sagledao da je to neophodno. Žao mi je što sam video da se o vama uopšte nisu brinuli kako treba. Ćerka grofa Hantera zaslužuje najbolje.

- Ja sam dobila dozvolu da ovde donesem samo odeću i nešto knjiga, pa jedino to i imam da spakujem. Već ujutru mogu biti spremna za put - Emilin glas je drhtao.

- Tako neka i bude. Nadam se da sam dobrodošao da prespavam ovde i da vas sačekam. Barone, od vas očekujem da pozovete advokata da sredimo pitanje imovine ledi Emili.

Tetka i teča, shvativši da su pred svršenim činom, nisu smeli da protivreče. Oboje su znali da im je plan propao.

- Naravno, naravno - govorili su u glas.

Kao sitno plemstvo znali su odlično da se ne smeju suprodstavljati naređenjima jednog grofa.

7

8

Dok je udobna kočija grofa Randolfa jurila ka predgrađu Londona u neizvesnu budućnost, Emili se prisećala svega što je prethodilo polasku na ovaj put. Sada, dok su grof i Pati dremali mogla je da nesmetano razmisli o svemu. Koliko god je brinula šta je čeka ipak je u dnu duše osećala mir što se napokon izvukla iz zlih kandži tetke i teče.

Do prošle noći nije ni bila svesna kolika je njihova mržnja. Dok je u sanduke pakovala svoju odeću tetka je ušla u sobu i izgovorila joj toliko gadosti da se pitala da li će ih ikada zaboraviti. Njenog budućeg muža tetka je opisala kao samog đavola. Neobuzdanog, zlog svojevoljnika i ženskaroša.

"Takve kao ti njemu za predjelo služe. Obeščastio je tuce devojaka, a nijednoj se nije obavezao. Tako ćeš i ti proći, nesrećnice. Priča se da su mu udovice poslastica. Stalno ćeš biti izložena ogovaranju društva. Svi će te žaliti. Tako ti i treba kad nisi htela da se udaš za nekog zrelog muškarca kome ćeš biti najvažnija. Sramotno je što si nasela na slatka obećanja matorog grofa. Više mu veruješ nego nama, a on te pravo u vučju jazbinu vodi. Kada propadneš meni se na oči ne pojavljuj. Dosta mi te je za ceo život."

Emili se stresla, iako je u kočiji bilo toplo. Znala je da je iz tetke kuljao bes zbog neostvarenih planova. Ipak je nagrizala sumnja koliko ima istine u onome što je pričala o grofovom sinu. Znala je da je grof, zaslepljen očinskom ljubavlju, mnoge stvari prevideo ili prećutao. Kako će se ona, neiskusna, snaći sa takvim čovekom?

Odrasla je u braku koji je sklopljen iz ljubavi, okružena istom. To za vreme u kojem je živela nije bilo svojstveno. Takođe, vaspitana je da govori ono što misli i poštenjem i dobrotom zavredi svoj status u društvu. Roditelji su joj bili cenjeni i niko nije smeo da se suprotstavlja njihovom odgajnju ćerke. U vreme kada se od žena 8

očekivalo da jedino misle o svom izgledu dok se ne udaju, a potom da izrode decu i prate muža kao senke, ona je od roditelja dobijala drugačije smernice. Usađeno joj je da nikada ne srne koristiti lepotu kao adut. Dobila je obrazovanje od najboljih učitelja, pa se očekivalo da budućeg muža dobije pameću, a ne lepotom. Prisećala se očevih reči kada ga je majka nekoliko puta upitala da li greše jer je mogu dovesti u opasnost da se ne uda.

"Koliko sam ja prošao, a to je mnogo, video sam da uvek i svuda ima muškaraca koji bi želeli da im žena ne bude glupa lutka. Na kraju, sam sam takav. Da nisi pametna i hrabra žena odavno bih te zamenio nekom takvom, Helena. Ne lupaj glavu takvim pitanjima.

Siguran sam da je negde majka rodila baš onakvog muškarca kakav će biti po meri naše Emili."

Krupne suze krenule su joj niz obraze. Sve bi bilo lepo da je imala šansu da bira. Ovako joj je nametnuto da se bori za mesto supruge čoveka koji, verovatno, nije vredan toga. Ako je imalo bar malo istine u onome što je tetka rekla, za njega joj nije trebalo ono što je dobila od roditelja. Za njega je trebalo da bude vična flertu i svim ženskim lukavstvima. Ona o tome nije imala pojma.

Ostala je bez majke sa petnaest godina i nikada nije imala nekoga ko bi je podučio kako treba sa muškarcima. Na Pati nije mogla da računa jer ni ona, iako je već bila u godinama, nije imala nikakvo iskustvo. Kao večita sanjalica, ona je jedina bila srećna razvojem situacije. Bila je ubeđena da će gro-fov sin baciti pod noge ceo svoj pređašnji život zbog nje. Okrenula je glavu od prozora da proveri da li grof i Pati spavaju kada joj pogled pade na maramicu u grofovoj ispruženoj ruci.

- Uzmite, draga Emili. Obrišite suze i recite mi šta vas toliko muči. Zar je tako strašna odluka da prihvatite moj predlog?

- Ne znam, grofe. Čini mi se da ne postoji ništa strasnije od života kakav sam imala poslednje dve godine, a opet nisam sigurna jer za poređenje imam samo život od pre.

- Draga ledi, ne brinite toliko. Ja sam nekako siguran da će vaša pamet i lepota dopreti do srca mog bandoglavog sina.

- Koliko on... vaš sin... ima... godina? - Emili se spetljala.

9

- Punih dvadesetsedam. Njegovi vršnjaci su se odavno oženili i dobili decu. Robert je trebalo da uradi isto, ali je on od ljudi koji vole da prkose društvenim normama.

- Oh, pa, i nije toliko star. Kako ste predstavili ja sam mislila da ima skoro četrdeset.

- Možda on i nije star, ali ja jesam. Želim da vidim unuke pre nego što umrem. Oboje ste mladi i zdravi pa se nadam da ćete imati mnogo dece - rekao je razneženo i ona je pocrvenela do korena kose.

Prošle noći je Emili pokušavala da zamisli lik svog budućeg muža. Ponesena tetkinom pričom stalno joj je dolazilo pred oči lice strašnog, hladnog čoveka koji je muči i bezosećajno koristi njeno telo. Jedina uteha je bila što nije matori plemić. Znala je da ne bi mogla da podnese da je dodiruje neki smežurani starac.

Uzdahnula je glasno i rekla: - Videćemo grofe šta nas čeka, raj ili pakao...

- Sklon sam da se nadam ovom prvom - rekao je grof, a Emili mu je na licu videla da i nije tako siguran u ishod onoga što je zamislio.

- Vidiš ledi, samo ti brineš. Grof i ja imamo isto mišljenje - Pati je pričala zatvorenih očiju. Emili i grof su se nasmejali i nekako im se svima učinilo da je ušlo malo vedrine u kočiju, koja se približavala cilju.

Robert Randolf je nemirno šetao po velikom toplom salonu i svaki čas bacao pogled kroz prozor sa koga se video ulaz u zamak.

Oca nije bilo kod kuće već dva dana, a on po prvi put nije znao kuda je otišao. Nije bilo vreme za obilazak udaljenih imanja.

Uostalom, to je poslednjih godina radio on.

Bezuspešno je pokušavao da sazna od posluge ali je ubrzo shvatio da ni oni ne znaju gde je grof. Nije ga toliko interesovalo gde je stari otišao, koliko ga je mučio neki loš predosećaj. Imao je utisak da mu se nešto dogodilo. Kiša je padala čitavog dana bez prestanka i samo mu pojačavala nervozu. Ipak, pomisao na mladu udovicu Meri Sloun malo ga je smirivala.

10

Večeras je trebao da joj ide u posetu. Bogami se dobro pomučio oko nje. Prenemagala se čitavih nedelju dana pre nego što ga je pozvala kod sebe. Ako mu bude lepo sa njom zadržaće se kao njen ljubavnik malo duže. Već mu je ponestalo žena. Sa svakom dostupnom je već bio. I sve su mu dosadile. Balska sezona se bližila kraju i pretio mu je period dosade.

Zanesen mislima, kroz sivu izmaglicu ugledao je očevu kočiju.

Osećaj ga je prevario. Stari je verovatno bio u poseti nekom od svojih prijatelja. Pozvonio je posluzi da izađu i dočekaju gospodara. On sam se sručio u fotelju i odlučio da oca sačeka tu, u salonu.

Emili je gledala u ogromnu građevinu ispred sebe dok su se kočije polako približavale. Zamak je bio još veći od onog u kojem je odrasla. Zbog kiše i magle činio joj se sumornim, ili se ona tako osećala. Kada se kočije napokon zaustaviše nekoliko slugu pritrčalo je sa kišobranima.

Emili je nesvesno stegla Patinu ruku i u njenim očima pronašla neophodnu podršku. Kada su sluge otvorile vrata na kočiji, grof je izašao prvi i odmah uslišio Ijubopitljive poglede slugu.

- Momci, ovo je ledi Emili, buduća grofica Randolf, sa svojom pratiljom Pati. Molim vas, uredite da sobe za njih budu spremne što pre. Pati će vam pomoći da se stvari rasporede što je brže moguće. Ledi Emili i ja ćemo otići u salon. Kažite domaćici da nam donese čaj.

- Odmah, gospodine grofe - rekla su dvojica mlađih ljudi i duboko se naklonila Emili.

- Da li je Robert kod kuće? - upitao je grof.

- Čeka vas u salonu gospodine - odgovorio je jedan mladić, uzeo jedan od sanduka i izgubio se za onim starijim. Treći je ostao da im pridrži kišobran.

Grof se naklonio Emili i ponudio joj da ga uhvati pod ruku što je ona i učinila.

Unutrašnjost zamka bila je sušta suprotnost spoljašnjem izgledu.

Sve je bilo dobro osvetljeno. Mogla je da primeti da nije bio uređen po poslednjoj modi, ali je sve odisalo istančanim ukusom. Grof je 11

poveo uz stepenice i kada su se popeli na prvi sprat on zastade na trenutak.

- Emili draga, pretpostavljam da znate da ovaj prvi susret neće biti prijatan ni za jedno od vas. Molim vas da se ne uzbuđujete zbog toga. Da ne mislim da ste dovoljno hrabri da izgurate ovakvu situaciju nikada vas ne bih doveo ovde. Molim vas, glavu gore i pokažite mom sinu da ste, itekako, vredni njegove pažnje.

- Potrudiću se da budete zadovoljni - rekla je tiho Emili i progutala ogromnu knedlu. Pokušala je da se osmehne.

Vrata salona su se otvorila i Robert je ugledao oca sa veoma mladom devojkom kako ulaze ruku pod ruku. Grofovo lice je bilo umorno, a njeno zbunjeno. Polako je ustao iz fotelje i prišao im.

- Oče, pa gde si ti to pobegao? Ja brinem, a ti se vraćaš u društvu mlade lepotice - nasmešio se svojim najlepšim osmehom i naklonio Emili.

- Roberte, ovo je ledi Emili Hanter, jedino dete pokojnog grofa Tomasa Hantera - rekao je grof svečanim glasom.

Robert joj lagano poljubi ruku.

- Ledi, zadovoljstvo je upoznati tako lepu, mladu damu.

Emili nikako nije mogla biti pripremljena na ono što je upravo doživela. Robert Randolf je bio najlepši muškarac koga je ikada videla. Visok, širokih ramena imao je građu kao grčki bogovi čije je prikaze viđala u knjigama. Oči su mu bile tamne, kao grofove.

Ten, besprekoran, ni previše taman, ni previše svetao. Kosa mu je bila malo duža i u nemirnim pramenovima padala skoro do ramena. Kada se nasmejao, otkrio je niz savršenih zuba. Bila je očarana. Kada joj je dotakao ruku osetila je slabost u nogama.

Srećom, imala je oslonac u grofu.

- Pa, oče, hoće li ledi biti naša gošća? - veselo je upitao.

- Ne, Roberte. Ledi neće biti gošća u našoj kući. Ona će biti gospodarica, tačnije grofica -prevalio je grof nekako preko usana.

- Šta?! Ti se ženiš? U tim godinama? - odmanhuo je rukom u neverici. - Oče, ti si poludeo! Da li je Ona uopšte punoletna?

12

- Ne, dragi Roberte. Pogrešno si zaključio. Ne ženim se ja, nego ti. Ledi Emili će biti tvoja supruga i grofica, jer ćeš i ti uskoro postati grof. Neću ja živeti još dugo.

Emili se u početku učinilo da ovog mladića ne može ništa da šokira, ali prevarila se. Gledao je tupo čas u oca, čas u nju i nije mogao da progovori ni reč. Kada se posle nekoliko mučnih trenutaka pribrao hladno je rekao: - U tom slučaju, možeš odmah da je vratiš tamo gde si je i našao.

Moram reći da više ne osećam zadovoljstvo koje sam izrazio malopre.

- Roberte, saslušaj me bar jednom. Potrebna ti je žena. Potrebni su ti naslednici. Život brzo prolazi. Za neku godinu bićeš olindrali nikogović ako tako nastaviš - bio je strpljiv grof.

- Hvala na uvredama. Da sam poželeo da se oženim sam bih sebi pronašao ženu. Otkuda ti pravo da to činiš umesto mene? - grmeo je Robert.

- Otuda što sam ti otac i što sam dobrim delom sam kriv za tvoje ponašanje. Otuda, što živiš na imanju koje su Randolfovi sticali decenijama. Otuda, što jednog dana i ti treba časno da poneseš titulu našeg imena. Godinama ti gledam kroz prste i dozvoljavam da praviš budalu od sebe. Dosta je bilo! Ako želiš da budeš deo porodice, ima da me poslušaš bar jednom u životu. Ledi Emili će ti biti supruga i majka tvoje dece. U suprotnom, možeš odmah da odeš i da te više ne vidim. Preneću titulu i bogatstvo na Džeremija, a Emili ću udati za njega - Grof se uhvatio za srce i blago zaneo.

Emili ga brzo povede ka najbližoj sofi, a Robert bez reči izađe iz salona. Dohvatila je bokal sa vodom i pokvasila grofovo čelo.

Potom mu je prinela čašu da popije nekoliko gutljaja kada je ušla sluškinja sa čajem i kolačima na poslužavniku. Brzo ih je spustila i pomogla Emili da podigne grofa u polusedeći položaj.

- Dobro sam - rekao je slabim glasom. - Ostavite me samog sa Emili, obratio se služavki. - Recite da pošalju po doktora.

- Grofe, šta vam je? Zašto ste se toliko potresli? Nemojte zbog mene da brinete. Ako vaš sin ne bude želeo da me oženi, nije strašno. Vratiću se odakle sam došla - Emili se tresla od straha.

13

- Dobro sam. To je samo mala kriza zbog prevelikog uzbuđenja.

Znao sam da ću morati da pribegnem krajnjoj metodi, ali nekako roditelj za to nikada nije spreman. Verujem da će Roberta moje reči dozvati pameti. Ako ne, biće onako kako sam rekao. I moj nećak Džeremi je dobra prilika...

- Pustite sada to. Nemojte više govoriti. Pokušajte da se odmorite.

Emili je sela na fotelju pored njega i zapitala se da li će ikada više biti srećna. Činilo se kao da je ona sama bila velika nevolja...

III

Robert je otvorio oči i ugledao nepoznatu tavanicu. Pokušao je da se priseti gde je. Na svom stomaku napipao je nečiju ruku. Sada je znao. Bio je u krevetu baronice Meri Sloun.

U glavi mu je pulsiralo i trebala mu je čaša vode da odagna suvoću u ustima. Sinoć je popio vina preko svake mere. Prvo u krčmi, a potom kod baronice. Tako pijan i razuzdan priuštio joj je nezaboravnu noć. Setio se razgovora sa ocem i bol u glavi se pojačao do neizdrživosti. Šta li je sa grofom? Da li je opet imao srčani napad? Valjda će ona mala ledi Emili umeti da se pobrine za njega.

Baronica se promeškoljila pored njega i počela rukom da klizi ka osetljivom delu njegovog tela.

- Ne sada - grmnuo je, a ona se uplašila i povukla ruku.

- Dragi grofe, mislila sam da sam vam privlačna - rekla je maznim glasom. - Zar se noćas nismo divno slagali?

- Jesmo, ali više nije noć. Popio sam previše i sada me boli glava.

Potreban mi je mir.

14

- Meni je potreban muškarac. Ja sam čula da ste vi neumorni u zadovoljavanju žena. Počinjem da mislim da ste mi našli neku manu. Nisam vam dovoljno dobra? - upitala je uvređenim glasom.

- Baronice draga, nije problem u vama. Vi ste upravo savršeni.

Juče sam imao težak dan i pokušao sam da ga zaboravim uz pomoć alkohola. Sada imam i problem i glavobolju - pokušao je da ostane džentlmen do kraja.

- Hoćete da naredim da donesu obloge? - upitala je brižno.

- Ne, nemojte. Donesite mi čašu vode i to će biti dovoljno. Podne je uveliko, prošlo. Moraću uskoro da krenem.

- Zar nećete ostati na ručku? Hoćete li mi ponovo doći večeras? postavljala je pitanja u nizu.

- Rado bih ostao, ali imam neodložne poslove. Ne znam kada ću sve završiti pa ne mogu da vam obećam da ćemo se večeras videti - bio je oprezan u davanju obećanja.

- Ja ću vas ipak čekati večeras - uputila mu je izazovni osmeh.

- Kako hoćete. Samo nemojte da pomislite da sam vam nešto obećao.

Nešto kasnije napustio je imanje baronice Sloun i odlučio da nekoliko dana provede u kući u Londonu, da dobro razmisli o svemu što se dešavalo.

A Emili je imala tešku noć. Lekar je konstatovao manji srčani napad kod grofa i preporučio da neko bude uz njega, lako je grof bio uporan da ide i odmori se, ona se ni za tren nije odvajala od njega. Nekako se osećala odgovornom za ono što mu se desilo.

Kada je bio budan, pričali su o svemu. Ona njemu o svojoj porodici i detinjstvu, a on njoj o voljenoj pokojnoj ženi i Robertu kada je bio mali. Dok je grof dremao i ona se trudila da odspava.

Sve u svemu, njih dvoje su uspostavili topli, prisan odnos. Ona je u njemu pronašla zaštitu koja joj već dugo nedostaje, a on u njoj brižnu ćerku, koju nikada nije imao. Emili se nadala da je Robert od oca nasledio makar trunku dobrote i časti i da ga neće ostaviti u teškim trenucima. Bila je spremna da se povuče, samo da grof ne bi morao da se odrekne jedinog deteta. To bi ga dotuklo. Kada mu je rekla da je spremna da ode to ga je jako uznemirilo.

15

- Ne ideš ti nikuda, Emili. Ja sam preuzeo brigu o tebi. Ako je moj sin toliko glup da te odbije, naći ćemo ti drugog muža.

Svakako te kod Grejevih više neću vraćati.

- Dobro grofe. Nećemo sada pričati o tome. Pre svega je važno da se vi oporavite - umirila ga je Emili.

Dani koji su usledili bili su jednolični i dugi. Emili je sve vreme provodila Uz grofa kome je već bilo bolje. Lekar je dolazio nekoliko puta i na kraju zaključio da je opasnost prošla. Rekao je da se nada da će grof poživeti još dugo godina, ako se bude pazio.

Robert se nije pojavljivao i to je najviše brinulo Emili.

Neizvesnost njenog statusa je rasla, lako je više puta ponovila grofu da će otići zarad mira i njegovog zdravlja nije bila sigurna kuda bi uopšte otišla. Tetka i teča su već sigurno razglasili priču o njenoj udaji. Na svoje imanje sama nije mogla. Pati se odlično uklopila sa grofovom poslugom i činilo se kao da se ni malo ne uzbuđuje zbog situacije u kojoj se Emili našla. Kao da je bila sigurna da joj je baš tu mesto.

Sedmog dana provedenog u dobrovoljnom izgnanstvu, Robert je doneo odluku. Vratiće se na imanje i oženiti onom malom koju mu je otac doveo, lako se odmah videlo da je devica bez ikakvog iskustva sa kakvima on nije voleo da se petlja, prihvatiće da je oženi. Na kraju, uklapala se u sve norme za buduću suprugu. Bila je lepa, mlada i dobrog porekla. Njenog oca, grofa Hantera, upoznao je kao sasvim mlad dečko. Sećao ga se kao inteligentnog, prijatnog i dobrog čoveka.

Kada je malo bolje razmislio mogao je da napravi kompromis kojim će zadovoljiti i oca i sebe. Oženiće se i usrećiti grofa, ali će delom zadržati stari način života. Sve što mu bude nedostajalo u kući nadomestiće negde drugo. Stari je makar pametno uradio što mu je doveo ženu koju niko iz društva nije znao. To će samo biti plus za njega. Svi će se pitati gde je našao, a on će ostati tajanstven.

Požurio je da što pre stigne na imanje. Sa grofom je valjda sve bilo u redu. Da nije našli bi ga nekako da mu jave. A ako je sa njim sve u redu onda je i mala ledi još na imanju. Znajući očevu reč, iako je htela da ode, on to nije dozvolio.

16

Dan je napokon bio lep. Blago sunce je milovalo prirodu i pomagalo Emili da se sasvim probudi. Vazduh je mirisao na čisto.

Odlučila je da posle doručka zamoli grofa da joj dozvoli da izađe u šetnju.

Okolina zamka joj je delovala privlačno i poželela je da malo istraži. Hodanje joj je razbistravalo misli, a i to joj je bilo potrebno.

Grof joj je ponudio pratnju koju je odbila uz obećanje da se neće udaljavati.

Išla je laganim korakom preko vlažnih livada. Nepregledno zelenilo joj je smirivalo napete nerve. Jedan od slugu, Mark, joj je objasnio kako da stigne do^obližnje reke i išla je pravo tamo. Želela je da čuje žubor vode. Na svom imanju su imali reku i sve dok je živela tamo, kad god je mogla, uživala je pored vode. Ubrzo je ugledala vrbik i znala je da je voda blizu. Prešla je kaljavi put, provukla se kroz šiblje i za nekoliko minuta već je sedela na velikom kamenu, uživajući u prozirnoj vodi koja se presijavala na prolećnom suncu.

Posle mnogo vremena osetila je čudan mir. Odjednom joj se činilo da će sve nekako doći na svoje mesto. Nije nikada bila od onih osoba koje se prepuštaju i čekaju da rešenje dođe samo. Uvek je sve analizirala i posmatrala sa praktične strane. Sada, iako nije imala praktično objašnjenje, intuicija joj je govorila da će sve biti u redu.

Robert je neko vreme posmatrao sa brežuljka usamljenu devojku pored reke. Čak i izdaleka znao je da je to ona. Bacala je povremeno kamenčiće u vodu i da nije bilo tih pokreta pomislio bi da je priviđenje. Odlučio je da se spusti do nje i malo je upozna.

Kopkalo ga je kakvi su njeni motivi za ovaj čudan brak. Imala je dobro poreklo. Znači, nije bila lovac na titulu. Nisu se nikada pre sreli pa nije mogla biti zaljubljena u njega. A ako je ona njega negde već videla...? Ne, ne. To nije moglo biti. Da su bili negde u istom društvu sigurno bi je zapazio, lako nije bila njegov tip takva lepota mu ne bi promakla. Požurio je da sazna.

Kada je začula topot konja i lomljenje grančica iza sebe, Emili se uplašeno trgla. Rekli su joj da reka i put pored pripadaju imanju i 17

da nema prolaznika od kojih bi se uplašila. Brzo je skočila i počela da traži neki zaklon. Taman je krenula prema jednom šibljaku kada je ugledala moćnog crnog konja i još moćnijeg jahača. Srce joj se spustilo u pete.

Robert je zaustavio konja tik pored nje i brzo skočio. Naklonio joj se lagano.

- Dobar dan, ledi. Vidim da ste se već odomaćili na imanju.

Počeli ste sami da izlazite.

- Dobar dan, gospodine. Danas sam prvi put izašla. Rekli su mi da imate reku na imanju pa sam poželela da je vidim. Da li je to problem?

- Naravno da nije. Samo me čudi da vas je moj otac pustio samu.

Nepoznato imanje može biti opasno za mladu devojku kao što ste vi.

- Ja sam insistirala da pođem sama. Sluge su mi rekle da je mala verovatnoća da neko naiđe. - Ipak nisu bili u pravu. Evo, ja sam naišao i već ste u opasnosti.

- Zašto sam u opasnosti? - upitala je Emili sa čuđenjem.

- Ha, pa zato što ste vi mladi i neiskusni, a ja opasan zavodnik.

Zar se ne bojite za svoju čast?

- Zašto bih se bojala? Moja čast je uništena onog trenutka kada sam pristala da dođem ovamo sa vašim ocem. Verujte, sada mi je svejedno.

- A zašto ste pristali da dođete sa mojim ocem? - brzo je došao do pitanja koje ga je interesovalo.

Odsutno je pomilovala njegovog konja.

- To je malo duga i komplikovana priča. Ne verujem da vas interesuje. Uostalom, rekla sam grofu da ću otići čim se vratite na imanje. Mislim da nije dobro da vas na silu oženi. Vi ste bar u prilici da sami izaberete ženu koju želite. I kada to poželite.

- Vi mnogo mislite, draga ledi.

- Da li vam to smeta? - upitala je nesvesno se bojeći odgovora.

Ako kaže "da", znači on nije onaj o kojem je maštala. A bilo bi joj mnogo krivo zbog toga.

18

- Naravno da mi ne smeta. Čak sam prijatno iznenađen da neko tako mlad i lep ume i da misli. Dođite da sednemo. Želim da mi ispričate kako ste uopšte dospeli ovamo. Baš me interesuje.

Pružio joj je ruku i lagano je poveo tamo gde je malopre sedela.

Emili je osetila trnce od njegovog dodira, iako je bio sasvim bezazlen. Sada je imala priliku da ga bolje osmotri. Bio je lepši nego što je zapamtila, ako je to uopšte moguće. Kada su seli, ona ga sa tihim uzdahom upita: - Šta vas interesuje?

- Pre svega, da mi kažete, kako mi je otac?

- Sada mu je mnogo bolje. Lekar je rekao da mora da se pazi i da izbegava prevelika uzbuđenja.

- Zašto ste prihvatili ponudu za brak? Znam da stari nije ucenjivač i otkupljivač dugova. Vaš pristanak je morao biti dobrovoljan.

- U pravu ste. Pristala sam dobrovoljno. Tada mi se činilo da je to bolje od onog drugog što mi se nudilo. Sada više nisam sigurna.

- A šta vam se to nudilo? - upitao je, a u očima su mu bljesnule nestašne iskrice.

- Vidite, moja majka je umrla pre četiri, a otac pre dve godine.

Brigu o meni i imanju je preuzela moja tetka, baronica Luiza. Kako je ceo život mrzela moju majku, jer je smatrala da je prošla bolje od nje, tako je dobila priliku da se preko mene osveti, lako sam već tada stasala za udaju, oni me nisu izvodili u društvo. Držali su me u kući i tretirali kao sluškinju. Pre nekog vremena su smislili da je najbolje da me udaju za nekog matorog plemića. Želeli su da me daju bez miraza. Njima je mnogo važno da se dokopaju zamka mojih roditelja. Starci su najpogodniji za to. U cilju da se dokopaju mlade žene ne gledaju mnogo da li ona donosi miraz ili ne.

Tako su, kada je vaš otac došao u posetu mislili da on traži ženu za sebe. Možete zamisliti šok na njihovim licima kada su saznali da grof, ustvari, traži ženu za sina.

- Kako su, uopšte, pristali da vas udaju, ako su im planovi bili drugačiji?

19

- Nisu imali izbor. Ja sam pristala, videvši šansu da pobegnem od njih, a vaš otac je bio odlučan da me ne ostavi tamo kada je prozreo njihove namere. Zamolila sam vašeg oca da preuzme brigu o mom nasledstvu. Sada sam, praktično, njegova štićenica.

On je bio prijatelj mog oca i ja mu verujem.

- Ledi, pa vi ste se kockali sa svojim nasledstvom. Kako možete da znate da vas moj otac neće prevariti i sve uzeti za sebe?

- Znam. Moj otac je pažljivo birao prijatelje. Sigurna sam da nijedan od njih nije loš čovek. Uostalom, za ovih nekoliko dana sama sam se uverila da je grof dobar čovek.

- Da, grof je dobar, ali ja nisam. Pošto treba da se udate za mene sva vaša imovina preći će u moje ruke. Da li se sada brinete? mučio ju je a da ni sam nije znao zašto.

Nervozno je odmahnula rukom.

- Već sam rekla grofu da se neću udati za vas. Kada sam sagledala situaciju došla sam do zaključka da je manje opasno udati se za starca nego za mladog, nepouzdanog čoveka.

- A taj nepouzdani sam ja? - upitao je uvređeno.

- Izvinite ako ovo izgleda kao osuda. Nije mi bila namera da vas uvredim. Imate pravo da živite svoj život kako želite. Samo kažem da ja ne želim da budem deo njega.

- Draga ledi, - pogledao je preteći - mislim da ste zakasnili sa svojim razmišljanjem. Ja sam doneo odluku da se oženim vama i tako usrećim oca. Tako je i poslednja prepreka otklonjena. Bila bi šteta ne probati ono što mi je servirano na tanjim, zar ne?

- Oh, - Emili je pocrvenela kao bulka - upozorili su me da ste opaki, ali da ste tako direktni i bez manira to nisam očekivala.

- Ko vas je upozorio, draga ledi? - opet ga je zabavljala njena zbunjenost. U priči o životu i ostalim stvarima je bila pametna, zrela i sigurna, ali o ljubavi nije imala pojma. To ga je navodilo da se više posveti toj temi i drži je „na ledu".

- Moja tetka, baronica Luiza. Mislila sam da laže i priča tako zato što je besna, ali sada vidim da ima istine u njenim recima. Vi to sami priznajete.

20

- U pravu je. Sve što ste čuli o meni je istina. Moram da vam kažem da sam još i gori od toga. Drago mi je da sam vas zatekao samu da razjasnimo neke stvari pre nego saopštim ocu svoju odluku. Ne znam kakvog ste muža očekivali, ali ja ne planiram da se odričem dosadašnjeg načina života. Imponujete mi tako mladi i nevini samo za prikaz udruštvenom životu. Bićete podobna majka za budućeg naslednika i više od toga ne možete očekivati. Ja sam zahtevan čovek u određenim stvarima. Nemam nameru da se bavim neiskusnom ženom. Kada mi treba zadovoljstvo potražiću ga na drugoj strani. Da li je to jasno?

Emili se pitala dokle njegova okrutnost može da ide. Nije očekivala zaljubljenog muža kome će ona biti centar sveta, ali se nije nadala da će je se otvoreno gnušati. Obrazi su joj goreli od stida i nekog čudnog uzbuđenja koje nije umela da objasni.

- Gospodine, - jedva je izustila i pročistila grlo - sramno je da tako govorite. Upravo ste mi saopštili da u vašem životu mogu biti samo priplodno grlo za budućeg naslednika. Hvala, to me ne interesuje. Jasno ste mi stavili do znanja da nemate nameru da se odričete drugih žena. Ja to i ne očekujem od vas. Sada sam potpuno sigurna da ne želim da se udam za vas, po cenu bilo čega.

Poštedeću vas bavljenja neiskusnom ženom. Ionako nije vaša želja da se oženite. Da li je to u redu? - sevala je očima trudeći se da ne zaplače.

Robert je gledao u devojku ispred sebe i potajno joj se divio.

Znao je da nema mnogo izbora, a opet je bila spremna da rizikuje sve samo da bi sačuvala dostojanstvo. Tako ljuta, sa mačkastim zelenim očima koje su sevale, bila mu je još lepša. - Polako, ledi.

Možda sam malo preuranio sa nekim izjavama. Dok vas gledam tako ljutu vidim da iz vas izbija skriveni materijal. Vi ste prava tigrica. Može biti zabavno krotiti vas.

Emili je skočila kao oparena.

- Vi... vi ste... nemogući! Kako se usuđujete?! Neću vam dozvoliti da me taknete. Odmah ću zamoliti grofa da mi nađe drugog muža - vikala je iz sveg glasa.

21

- Eto, sami sebe stavljate na rasprodaju. Rizikujete ponovo da se udate za nekog starca i uvenete pored njega tako mladi. Otac vam sigurno neće uslišiti želju. Ako je smatrao da ste najbolji za mene sigurno neće dozvoliti da vas da nekom drugom, sada, kada vas i ja hoću. Randolfovi su uvek dobijali najbolje i nisu trgovali vrednostima. Dođite sada. Idemo da kažemo ocu vesti. To će ga usrećiti - osmehivao joj se vragolasto.

- Ja... ja ne želim... da idem sa vama nigde. Sama sam došla, sama ću se i vratiti - plamtela je i dalje.

- Ledi, ne budite tvrdoglavi. U stanju sarh da vas lako savladam i u naručju odnesem kući. Bolje se lepo sami popenjite na konja pa da odjašemo, kao pravi mladi par.

Nije stigla ni da reaguje, a već joj je pomagao da se popne na konja. Seo je iza nje i, da bi dohvatio uzde, svu je obgrlio. Emili je osetila vrućinu od dodira njegovog čvrstog tela i zavodljivog muškog mirisa. Šta li ju je samo snašlo? Još će se i zaljubiti u ovog drskog čoveka.

Robert je bio miran i trudio se da je ne dodiruje više nego što je potrebno. Osećao je njeno mlado telo čak i kroz debeo ogrtač koji je imala na sebi. Morao je da prizna da mu je godilo. Sama pomisao da za promenu može imati i netaknuto telo budila je neki skriveni nagon u njemu. Šta mu je? Ona osim tog mladog tela nije imala ništa drugo da mu ponudi. On je voleo kada žena ume lepo da se pobrine za njega. Ali sa drugim ženama nije mogao da razgovara kao sa sebi ravnima. Možda su one to i umele, ali ih nije interesovalo. Sve što im je trebalo bili su zavodljivi pogledi, slatke laži i Ijubavničko umeće.

Ova mala ledi je bila sušta suprotnost, lako je. primetio da crveni od njegovih reči, stavila mu je do znanja da ga ne želi. Biće zabavno igrati se mačke i miša. Znao je da je može uzeti na silu i naterati da mu se preda, ali nije to želeo. Čekaće da ga sama poželi, a onda će se naslađivati i mučiti je pre nego postane njegova. Što su bili bliži zamku njegov optimizam je rastao. Otac mu je, nesvesno, pronašao novu zabavu. Ionako je već sve postalo dosadno.

22

Grof Randolf je već neko vreme stajao pored prozora iščekujući da ugleda ledi Emili. Već je prošlo prilično vremena, od kako je otišla, pa se brinuo. Za ovih nedelju dana mu je baš prirasla za srce. Pokazala se mnogo zrelijom u odnosu na svoje godine. Ako i propadne plan da je uda za Roberta, potrudiće se da joj nađe dobrog muža. Brinula su ga ogovaranja kojih je već sigurno bilo.

Znao je da je svakoj devojci, koja je dovedena u, bilo kakvu, vezu sa njegovim sinom, ugled uništen. Ipak, uzdao se u svoju reč.

Lično će garantovati za njenu čast.

Kada je spazio Emili na konju svog sina, grof je u trenutku zaboravio o čemu je mislio. Srce mu se ispunilo takvom toplinom da je odmah seo, plašeći se novog napada. Znači, odmetnik se vraća kući. I to sa nevestom koju mu je izabrao. Sigurno ju je sreo usput.

Sve će napokon doći na svoje mesto, odahnuo je i odlučio da ih potpuno miran sačeka u salonu.

Kada je spustio sa konja, kao da je pero, Robert je naglo privukao Emili k sebi i prošaputao joj na uvo: - Očekujem da budete srećni pred mojim ocem. Uvideli ste da ima slabo srce. Nećemo da mu priređujemo više uzbuđenja, je li tako? Dovoljno će se uzbuditi zbog naše sreće.

Emili ga je pogleda besno.

- Idite dođavola - samo je rekla. On se nasmejao i poveo je ka zamku.

Kada su se posle nekog vremena pojavili zajedno na vratima, grof je preleteo preko njihovih lica. Robert je imao nemarni osmeh, a ledi je bila strašno ljuta.

- Oče! - progovorio je Robert skoro veselim glasom. - Kao što vidiš, vratio sam se. Posle dužeg razmišljanja shvatio sam da ti dugujem izvinjenje. Bio sam sebičan što nisam poštovao tvoje želje. Kad si se već potrudio i izabrao mi ženu, bilo bi krajnje neprimereno da je ne prihvatim. Imajući u vidu da si za porodicu uvek činio samo najbolje, pretpostavljam da je i ovoga puta tako.

Emili je pokušala da nešto kaže kada joj on naglo uze ruku i prinese svojim usnama. Ona sva pocrvene.

23

- Uspeo sam da malo porazgovaram sa mladom ledi. Ona se slaže da je nephodno da te usrećimo kao nagradu za trud. Vidim da ti je bolje i da se Emili lepo starala o tebi.

- Ah, sine, - grof je ustao sa fotelje - znao sam da me nećeš izneveriti. Moja sreća je neizmerna. Čestitam vam oboma! Ne znate koliko bih briga imao da niste doneli ovu odluku. Ledi Emili, ne budite ljuti. Uveren sam da ćete imati lep život sa Robertom. Već u nedelju ćemo organizovati venčanje i bal. Ne ženi se jedan Randolf svakoga dana.

- Grofe, - usudila se Emili da progovori - takvo venčanje neće biti potrebno. Dovoljna je neka skromna ceremonija.

- Ledi, siguran sam da je vaš otac živ on nikada ne bi dozvolio da mu ćerka ima skromno venčanje. Drugo, ja lično, sam veoma zadovoljan. Hoću da celo društvo vidi kakvom se lepoticom ženi moj sin.

Potrebno je da, kao buduća grofica, budete predstavljeni na najbolji mogući način. Idem sada u radnu sobu da napišem pisma svim prijateljima. Treba do nedelje svi da budu ovde. Poslugu ću takođe obavestiti da sve pripreme. Vi uživajte i nastavite sa upoznavanjem.

Kada se grof veselo udaljio i zatvorio vrata za sobom, Emili se besno okrenula ka Robertu.

- Vi pokvareni, drski čoveče! Platićete za svaku izgbvorenu laž!

Doveli ste ovog divnog čoveka u zabludu. Stidite se!

- Ledi, biće mi zadovoljstvo da platim ceh. Samo mi recite kako želite da vam platim? Evo, za početak mogu da vas poljubim, pa, ako vam se dopadne, neka to bude sredstvo plaćanja...

Privukao je sebi u deliću sekunde i grubo spustio usne na njene.

Emili je pokušavala da se otrgne, ali se samo upetljavala još više.

On joj je zarobio ruke i kada se potpuno umirila obasuo joj je celo lice sitnim poljupcima. Nekoliko puta je prešao preko njenih usana nežno, kao lahor. Emili se i protiv svoje volje izuzetno dopalo to što joj je radio. Čak je poželela više i nesvesno rastvorila usne.

Iskusan, Robert je to shvatio kao poziv. Nekoliko trenutaka je ispitivao nežno, a potom uronio u njena usta sa neobičnom 24

žudnjom. Poljubac je bio tako iskusan i zahtevan da je Emili sasvim impulsivno odgovorila. Nije znala da li radi pravu stvar, ali joj se činilo da se i njemu dopada.

Kada ih je oboje zahvatila strast poljupca, on joj je oslobodio ruke i svojima kliznuo preko njenog tela. Emili je glasno zastenja i uhvatila se za revere njegovog kaputa. Njeni uzdasi su ga potpuno raspalili. Počeo je da joj gužva suknju u nameri da napipa golo bedro. Kada Emili shvati da su otišli predaleko, i da joj je skoro dodirnuo golu kožu, brzo se sabrala i odgurnula ga svom snagom.

On se blago zateturao i Emili uhvati njegov zamućeni pogled.

- Mala ledi, rekao bih da ste prirodni talenat. Pod hitno je potrebno da naučite dokle smete da idete, a na ostalo nemam primedbi.

Ovog puta ću vam oprostiti, a ubuduće se ne nadajte mojoj milosti - govorio je hrapavim glasom dok je popravljao košulju i kaput.

Emili je bila sva crvena u licu. Pokušavala je da razume ono što joj se dogodilo malopre. Bila je ljuta na sebe što je dozvolila da olako upadne u njegovu zamku.

- Gospodine, molim vas, prestanite. Nisam tražila da me poljubite. Savetovala bih vam da ne pokušavate ponovo. Sledećeg puta ću biti spremna da se zaštitim.

- Možda, ledi, vi ne želite moje poljupce, ali vaše telo prosto vapi za njima. Savetujem vam da se ne borite protiv onoga što vam telo govori. Sada popravite haljinu pa da ručamo.

- Volela bih da odem u svoju sobu, da se osvežim i presvučem rekla je Emili ignorišući ono što joj je upravo rakao.

- Naravno ledi, samo izvolite. Ja volim čiste žene. Grof i ja ćemo vas čekati u trpezariji.

Kada je konačno zatvorila vrata svoje sobe odmah se bacila na veliki krevet i počela da raskopčava haljinu. Osećala je da joj je tesna. Disala je ubrzano i činilo se da će svakog časa pasti u groznicu. Sva je gorela iznutra. Ovo je za nju bilo previše.

Njen budući muž nije imao nikakvog obzira prema njenom neiskustvu. Da zlo bude veće, njoj se sviđalo ono što joj je radio.

Već je sa sigurnošću mogla da kaže da je počela da gubi glavu za

25

njim. Ako je ovako radio i drugim ženama, mogla je da razume zašto su ostajale bez ugleda. Ona će mu, srećom, postati žena.

Umila se na brzinu i obukla jednu od najlepših haljina. Ni sama sebi nije mogla da objasni zašto toliko želi da mu se dopadne. Već je trebalo da izađe kada je neko pokucao na vrata.

- Pati, gde si ti pobogu? Nikada te nema kada mi trebaš. Valjda si došla ovde da budeš uz mene, a ne da naklapaš sa grofovom poslugom - Emili je pokušala da bude stroga, ali nije tako zvučala.

- Ledi, oprosti. Ja nisam znala da si se vratila iz šetnje. Sada sam od mladog gospodina čula divnevesti. Rekla sam ti da će sve biti u redu. Gospodin Robert je već lud za tobom.

- Pati, ne umišljaj i ne veruj svemu što čuješ. Gospodin Robert i ja ćemo se venčati isključivo da usrećimo starog grofa. Niti je on lud za mnom, niti ja za njim. To je cela priča. Naravno, ostalima će to izgledati potpuno drugačije. Grof ne srne ništa da posumnja.

Razumeš li?

- U redu, ledi. Kako ti kažeš. Da li ti je nešto potrebno?

- Sada ništa. Presvukla sam se i idem na ručak.

- Čekaju te u trpezariji. Gospodin Robert me poslao da ti pomognem. Baš je brižan.

Emili se samo nasmejala. Znala je da Pati pokušava svojim insinuacijama da joj omili Romerta. Ona je uvek bila takva. Došla je u službu kod njenih roditelja kada je Emili imala pet godina, lako je trebalo da joj bude samo učiteljica, Pati je, nekoliko godina kasnije, preuzela i ulogu dadilje kada je stara Lora morala da ode kod svog sina, da mu čuva decu. Ona definitivno nije bila za taj posao jer nije umela da se brine ni o sebi, a kamo li o drugima. Tada je imala tek nešto više od dvadeset godina. Ipak zbog velike vezanosti nje i Emili, roditelji su je zadržali i kada više nije bila potrebna, lako je, posle smrti grofa i grofice, Pati bila finansijski obezbeđena i mogla da ode kuda želi, ona je ostala uz Emili. Trudila se da joj olakša grozne godine koje su usledile. Stalno je ubeđivala Emili, da tako lepa i dobra, sigurno neće završiti kao neka nesrećna žena. Kako je bila nepopravljivi romantik, maštala je o velikoj ljubavi koja će se dogoditi njenoj miljenici.

26

Kada je ušla u trpezariju grof joj se široko osmehnu, a Robert joj uputio zagonetni osmeh.

- Mala ledi, slobodno uđite -rekao je kada je video kako nesigurno stoji pored stola. Ustao je da joj pridrži stolicu.

- Dođi, Emili. Prvi put ručamo zajedno, kao prava porodica rekao je grof raspoloženo.

- Mi jesmo prava porodica, oče. Baš nam je nedostajala u kući ovako slatka dama kao što je Emili.

- U pravu si. Samo žena može da drži porodicu na okupu.

IV

Vest o ženidbi budućeg grofa Randolfa odjeknula je u svim društvenim krugovima, lako je do venčanja ostalo još dva dana, zamak je već bio prepun gostiju. Kao u jeku balske sezone, svako veče se plesalo. Dame koje za sebe nisu, do tada, našle priliku tiskale su se kroz gužvu da pokušaju da iskoriste nenadanu šansu za lov na muža. Muškarci su bili zadovoljni jer su mogli da se informišu o ulaganjima i o tome kako stoje na društvenoj lestvici.

Naravno, Emili je svima bila predstavljena i baš to veče Robert je zadovoljno konstatovao da je ona apsolutna senzacija, lako ga skoro uopšte nije viđala, bila je zadovoljna jer je bio uz nju svako veče. Plesali su i on joj se osmehivao kao pravi zaljubljeni mladoženja. Za ovih nekoliko dana počela je da veruje da on i nije tako loš, kakvim se predstavljao. Mada je malo bila razočarana što nema nikakvog interesovanja za nju, kao ženu. Znala je da nema pravo na tako nešto jer je sama tražila da joj ne prilazi. Ipak, ponesena devojačkim snovima, stalno se nadala da je neće poslušati. Opravdavala ga je, u sebi, da je to zbog gužve u zamku.

Stalno je bilo nekoga u svim prostorijama pa je verovala da, kao 27

džentlmen, neće da je izlaže riziku. Sa druge strane, primećivala je kako ga žene gledaju. Većina ga je, prosto, gutala pogledom.

Trudila se da ne razmišlja sa kojom od njih je bio u vezi.

Robert joj je prišao i pozvao je na ples. Ubrzo su se utopili u gomili parova na podijumu.

- Mala ledi, - prošaputao joj je tik uz uvo - koliko koštaju vaše misli? Recite, da li ste o meni mislili? Na licu vam čitam i zanos i razočaranje. Žena tako izgleda samo kada misli o muškarcu. Da li sam ja taj ili vam se dopao neko od naših mladih gostiju?

Emili je buknula u licu. Od njegovog pronicljivog pogleda nije mogla da sakrije ništa. Ipak pokušala je da ga zavara.

- Gospodine, niste u pravu. Nisam mislila ni ovama ni o nekom drugom. Jasno vam je da nisam mnogo izlazila u društvo. Za mene je ovo, na neki način, sve novo. Nisam navikla da budem u centru pažnje i otuda promene mog raspoloženja.

On se mangupski nasmejao i odlučio da ne produbljuje temu.

- Neka bude kako vi kažete. Znao je da Emili nije u stanju da prikriva raspoloženje pa nije hteo da se izlaže riziku neke nepoželjne scene. Već je bio i previše zadovoljan kako se do sada odvijala situacija sa njegovom ženidbom. Popularnost kod žena je dostigla vrhunac. Nikada mu se nisu nametale kao ovih nekoliko dana. Svaka raspoloživa je želela da obnovi status ljubavnice ili da to postane. On je odlučio da ih malo drži u neizvesnosti i svakoj je ostao nedorečen. Pošto će sada morati da bude diskretniji, sačekaće da vidi kako će se stvari dalje odvijati sa malom ledi. Iz iskustva svojih prijatelja je znao da su im verenice dozvoljavale sve, a kada su postale supruge kriterijumi su se sasvim izmenili.

Ne retke su bile njihove scene, što je povlačilo skandal. On sam za to nije mnogo mario, ali će morati da pazi zbog oca.

- Sutra dolaze vaši tetka i teča. Da li vam je otac rekao da ih je pozvao?

- Ne, nije. Što se mene tiče nemam želju da ih vidim nikada više.

Oni su me naterali da se ovako nepromišljeno udam za vas.

- Ledi, zar ćemo opet o tome? Zar ne vidite da bi skoro svaka devojka u ovoj prostoriji bila pres-rećna da je na vašem mestu?

28

- Vidim i, iskreno, to mi ne imponuje - lagala je. - Nisam želela da se udam za ženskaroša. Ako mislite da ne znam da ste bili, bar sa polovinom prisutnih žena, varate se. Možda sam mlada i neiskusna, ali posedujem žensku intuiciju. Vidim kako vas gledaju.

- I? Da li vam to smeta? - upitao je pomalo iznenađen onim što mu je rekla.

- Ne znam šta bih rekla. Razmišljala sam o tome i mislim da mi ne smeta - slagala je u trenutku. - Vi ste očigledno izvor nepresušnih ogovaranja i čisto sumnjam da će ona prestati kada se oženite. Pošto nisam zainteresovana za vas, kao muškarca, možete nastaviti sa dosadašnjim načinom života. Naravno, molim vas da budete diskretni. Sa ogovaranjem ću se već nekako nositi.

Da ga je neko proboo nožem u stomak, činilo mu se da bi ga manje povredio u tom trenutku. Njene reči zaparale su mu utrobu toliko da je osetio fizički bol. Od svih žena na ovom svetu njemu je zapala, čini se, jedina koja ga odbija i kojoj nije privlačan.

Progovorio je hladnim, uvređenim glasom: - Podsetiću vas da ćete, kao buduća gospođa Randolf, imati određene bračne obaveze. Prekosutra ćete se i zvanično obavezati.

- Gospodine, da li je vama zaista toliko stalo do mojih bračnih dužnosti? Sami ste mi rekli da ne mogu ispuniti vaša očekivanja.

Zašto se ljutite kada vam ja lepo nudim ono što i sami želite?

- Mene nijedna žena do sada nije odbila, pa nećete ni vi! Šta vi umišljate? Hoćete da se udate i resite problem, a da za uzvrat ne date ništa. Neće moći.

Ples se završio i Robert je čvrsto uhvatio za ruku i poveo iz sale.

Usput se usiljeno osmehivao gostima. Kada su se našli u hodniku Emili je prosiktala: - Pustite mi ruku. Boli me.

- To nije ništa u poređenju sa onim što ćete tek da osetite -besno je rekao.

Emili je sva pretrnula od njegovog glasa. Pitanja su se rojila u njenoj glavi. Gospode, neće je valjda silovati? Kako da se oslobodi njegovog stiska? Mora da pobegne.

29

Otvorio je vrata neke prostorije i, videvši da unutra nema nikoga, grubo je gurnuo i zatvorio vrata, a zatim navukao rezu.

Potom je zatvorio prozore i navukao teške zavese. Sada nije imala kuda da pobegne.

- Skidaj se! - rekao je hladnim glasom.

Emili je potpuno klonula i sručila se na sofu. Strah ju je potpuno pa-ralisao. Kao kroz maglu videla je Roberta kako sa sebe skida kaput i košulju. On je zaista bio odlučan u svojoj nameri. Brzo je razmišljala kako da se izvuče iz ove grozne situacije. Morala je da ga navede na razgovor. Da dobije na vremenu. Progovorila je jedva, sebi stranim glasom.

- Gospodine, šta vam je? Zar ćete me silovati? Vrištaću.

- Vrišti slobodno. Niko te neće čuti. Zaboravila si da je muzika glasna. Skidaj se - ponovio je.

Kada joj se preteći približio i kada je videla opasnu vatru u njegovim očima, odlučila je da ide na sve ili ništa. Pogledala je oko sebe i kako nije ugleda ništa sa čim bi ga udarila, ustala je polako i pogledala ga pravo u oči. Zbacila je sa sebe lagani ogrtač, neprestano ga gledajući.

- Mislila sam da žene u vaš krevet dolaze dobrovoljno. Vidim da sam se prevarila. Želite moje telo? Uzmite ga - počela je da otkopčava haljinu. - Želim samo da vam kažem da ćete i sada i ubuduće moći da me uzmete samo na silu. Ako će vas to činiti muškarčinom i goditi vašoj sujeti, samo izvolite.

Robert je ustuknuo pred njenim praznim, hladnim pogledom. Šta on to radi? Zar će joj ovako dokazivati svoju muškost. Nikada nije bio grub prema ženi. Kako je uopšte došlo do ovoga? Zašto gaje toliko uvredilo njeno odbijanje? Želeo ju je. Hteo je da i ona želi njega. Ovo što je upravo radio brisalo je svaku šansu da ga doživi kao poželjnog muškarca. Zašto je sa njom sve bilo pogrešno?

- Stani! - viknuo je.

Dohvatio je sa poda ogrtač koji je odbacila i prebacio ga preko njenih obnaženih ramena. Nije mogao više da izdrži njen hemi izraz lica, okrenuo se, navukao košulju, uzeo kaput i izašao.

30

Emili nije znala koliko je vremena stajala nepomično od kako je izašao. Polako je dovela haljinu u red, ali nije imala snage da se vrati među svet. Jedva je mogla da ode neopaženo do svoje sobe.

Tek kada se zaključala i legla na krevet počela je da drhti i neobuzdano plače.

Plakala je, činilo se, satima. Plakala je za roditeljima, za svim svojim neostvarenim snovima i nadama. Isplakala je sve što se skupilo u njenoj mladoj duši. Kada je pred zoru utonula u san osećala se prazno, činilo joj se da u sebi nema više ničega.

Robert je, posle scene, uzjahao konja i poterao ga u strašan galop. Jurio je kroz mrak ni sam ne znajući koji mu je cilj. Bio je besan na sebe, na Emili, na ceo svet. Morao je nekako da iskali bes koji je pretio da ga razori. Staće u prvu krčmu i napiti se najstrašnije. Tako će jedinomoći da zaboravi sve.

Posle pola sata ušao je u krčmu u kojoj je sve vrvelo od pijanih gostiju i dama za zabavu. Na trenutak su se svi utišali kada su opazili budućeg grofa. On, iznerviran, samo je odmarširao do udaljenog stola u uglu.

- Šta je po volji mladom grofu? - krčmar mu se uslužno obratio.

- Donesite mnogo vina i dajte piće svim gostima na moj račun.

Krčmar se srećno osmehnuo na iznenadnu priliku za dobru zaradu i samo promrmljao, već trčeći: - Odmah, dragi grofe.

Kada je vino stiglo, Robert je popio naiskap jedan oveći bokal.

Već posle nekoliko minuta ogromna količina alkohola mu je udarila u glavu i blago umrtvila njegove napete nerve. To mu je prijalo, pa je nastavio. Nekoliko dama mu je prišlo, a jedna mu je čak slobodno sela u krilo. Kikotale su se i otvoreno mu nudile zadovljstvo. Prihvatio je njihov otvoreni flert merkajući koja bi mu najviše odgovarala. Možda će ga malo telesnog zadovoljstva opustiti.

Onda se setio Emilinog odbijanja i odjednom mu postade muka od toplih, zagušljivih tela ovih žena. Nije želeo njih, već jedno mlado, čisto telo u koje je upakovana cela njena ličnost. Tu, u

31

zagušljivoj krčmi, pod svetlošću jeftine, smrdljive svece, spoznao je da se zaljubio. Po prvi put u životu.

To saznanje udari mu u glavu i opi ga jače od vina. Sada mu je bilo jasno zašto je toliko žudeo da se dopadne Emili. Isto tako, pronašao je opravdanje za svoje glupo ponašanje i nepromišljene poteze. Zar to nije svojstveno zaljubljenim muškarcima? Uh, šta sada da radi? Moraće da se bori svim silama protiv novog osećanja. Emili će ga posle svega mrzeti. Zato joj ne srne pokazati šta oseća. Već je viđao kako zaljubljeni muškarci postaju mekušci.

On to sebi ne srne dozvoliti. Neće je više povređivati, ali će ipak zadržati stari način života. Evo, baš sada će otići kod baronice Meri. Ona će znati kako da mu povrati poljuljano samopouzdanje...

V

Emili je teško ustala iz kreveta. Plašila se susreta sa Robertom, a nije smela da dozvoli da grof nešto primeti. Dok se bezvoljno oblačila, Pati je obavestila da su stigli baron i baronica Grej, njeni tetka i teča. Oh, kako je nesrećna. Baš danas je morala da se sretne sa zlobnicima, a ne zna kako će Robert reagovati kada je vidi.

Tetka će sigurno likovati. Čim joj vidi lice nateklo od plača, znaće koliko je nesrećna.

Otišla je do velikog salona u kome su bili okupljeni svi budni gosti. Ušla je i neupadljivo krenula da pozdravi pridošlice. Kada je spazila, tetkinim licem se razlio široki, veštački osmeh.

- Draga Emili! Kako se radujem što te vidim. Čestitam ti. Vest o tako brzoj udaji nas je baš obradovala.

- Tetka vi ste zaboravili da sam ja došla ovde da se udam. Zašto vas je iznenadilo tako brzo venčanje? - Emili joj se osmehnula slatko, ali otrovno.

32

Teča se pridružio čestitkama: - Grof Randolf nas je dočekao, ali još nismo imali prilike da vidimo mladog Roberta i čestitamo mu. Da li ti znaš gde je? Grof nije znao -nasmejao joj se ćelavi zlobnik.

- Ne znam zaista. Ovo je ogroman zamak. Ako je budan verovatno je tu negde - pokušala je Emili da zvuči samouvereno.

- Ah da! - ponovo se uključila tetka. - Sigurno spava. Jutros, pred zoru, smo svratili u obližnju krčmu da se malo osvežimo. Tamo nam rekoše da je mladi gospodin bio do pola noći njihov gost.

Nego draga, ti mi nešto ne izgledaš dobro. Da li si plakala? - tetka je prosipala otrov, ne štedeći je.

- Sinoć sam imala strašnu glavobolju. Legla sam rano. Verovatno sam otekla od spavanja. Sada me izvinite, moram da idem.

Doručak će biti uskoro, a vi do tada uživajte - rekla je Emili i brzo se udaljila. Da se samo okrenula videla bi kako su tetka i teča razme-nili srećne osmehe.

Kada je napustila salon, zaputila se u grofovu radnu sobu.

Robert očigledno nije ni dolazio kući prošle noći. Moraće da kaže grofu da su se sinoć malo posvađali i da ga pita gde li je mogap da ode. Šta ako se posle svega predomislio?

Kada je pokucala i ušla u radnu sobu, grofa je zatekla za stolom, zadubljenog u neke papire.

- Emili draga, sedi. Ja radim kao da u kući nema nikoga. Umesto da mi prija dokolica i društvo meni je nekako lepše da ovde sedim sam. Navikne čovek na samoću. Jesi nešto htela, dušo, ili si svratila da me pozdraviš?

- Ja... ovaj... ne znam kako... da vam kažem... da vas pitam... počela je Emili da okoliša.

- I ti brineš što Robert nije kod kuće? Znam da ga nema cele noći.

Sinoć nisam ni primetio da je izašao. Verovatno je u Londonu. Ali šta će tamo kad se sutra ženi?

Grof je samo postavljao pitanja, a ni na jedno nije znao odgovor.

- Ja... mi... smo se sinoć malo posvađali. Mislim da je otišao posle toga - Emili je bilo neprijatno kao da je grof znao šta je bilo po sredi. - Ono dvoje zlobnika, tetka i teča, su mi malopre rekli da su 33

saznali da je bio u obližnjoj krčmi. Za sada veruju da još uvek spava. Grofe, šta ako se Robert ne pojavi na venčanju? Kako ćemo preživeti tu sramotu? -usudila se Emili napokon da pita.

- Niste se valjda nešto ozbiljno posvađali? - zabrinuo se on.

- Pa, ne znam. Ovo je moja prvasvađa sa nekim muškarcem i ne mogu da procenim kako će on reagovati - bila je iskrena koliko su joj okolnosti dozvoljavale.

- Ne brini, mila. Siguran sam da će se pojaviti. Da bi se otkazalo venčanje potrebno je da se dogodi nešto stvarno krupno. Ne brini zbog sitnih razmirica. Toga ima u svakoj vezi. Znam ja da je moj sin težak čovek. Teško mu je ugoditi. Takav sam i ja bio u mladosti. Srećom, imao sam ženu koja me je razumela. Znam da ćeš i ti razumeti njega. Samo se ti lepo odmori do sutra, a ja ću ga već naći, ako se ne pojavi do ujutru. Imamo vremena. Venčanje je tek u podne. Reći ću svima da je otišao nekim hitnim poslom u London.

Dok je grof umirivao, u Emilinoj glavi je odzvanjala rečenica: "Da bi se otkazalo venčanje potrebno je da se dogodi nešto krupno".

Izašla je iz radne sobe u još gorem raspoloženju. Vratila se u sobu i bezvoljno sručila na krevet. Pa to je to. Njoj se dogodilo to krupno. Mnogobrojne zvanice će biti svedoci njene propasti. Kuda da se sakrije posle skandala koji joj se sprema? Da samo nije ovoliko gostiju u kući sve bi bilo lakše. Otkazivanje venčanja će odjeknuti dalje od njegove najave. Kako je samo mogla da se nada mirnom životu pored onakvog čoveka. Upropastio ju je za nekoliko dana posle ovoga njoj više života nema. Umreće od srama i neuzvraćene ljubavi. Ah, luda ženska glava! I posle svega ona ga voli. Dozvolila je da je zaslepi sitnom pažnjom i nađe prečicu do njenog srca. Kako će se samo tetka naslađivati njenom nesrećom, lako je mislila da više nema suza, opet je zaplakala.

Robert je šetao salonom kao divlja zver. Od kada se probudio osećaj stida ga je obuzimao sve jače. Nije imao hrabrosti da se suoči sa Emili posle onoga sinoć. Šta mu je trebalo da je onako plaši? Trajno je uništio priliku za sreću. Znao je da je Emili tako 34

vaspitana da će se udati za njega i posle svega što joj je uradio. Isto tako je znao da joj ne može biti muž, znajući da se udala za njega samo da bi sprečila skandal.

Vino od prošle noći mu je opilo telo, ali mu je otreznilo svest.

Kao da je doživeo potpuni preobražaj. Sada je mogao da razume zašto ljudi teže ka mirnom, porodičnom životu. Zato što u njemu nema komplikovanih situacija i misli. Nema velikih očekivanja.

Sve se svodi na sitna zadovoljstva.

Prošle noći, kada je napustio krčmu u nameri da ode kod baronice Meri, shvatio je da mu to neće doneti željeni mir. Bio je sa mnogo žena i sa svakom od njih mu je, na neki način, bilo lepo.

Ipak, to nije bio cilj. To je bilo dokazivanje, hranjenje lične sujete.

Staje on, u stvari, imao od toga? Osim statusa velikog zavodnika, baš ništa. Kada bi samo mogao da vrati vreme za jedan dan unazad. A da, pri tom, zna ovo što zna sada, sve bi bilo drugačije.

Već sada bi uživao u tihoj sreći pored mlade Emili. Kako li je ona sada? Kako je preživela noć sama i razočarana?

Znao je da nema nikoga kome se mogla izjadati. Ocu, i da je htela, nije mogla da kaže ništa. Mogla je samo da guta u sebi sve što joj je priredio. Dan je odmicao, a on nije imao rešenje za razrešenje situacije u kojoj se našao. Samoprekor mu nije pomagao.

Prošao je još jedan dan.

Emili je sedela pored prozora i posmatrala poslugu kako užurbano priprema vrt za predstojeće venčanje. Dan je bio sunčan i već je bilo neuobičajeno toplo za ovo doba godine. Pomislila je kako je uvek maštala da će se udati u divnom, sunčanom danu.

Kako se sudbina poigrala sa njom.

Grof ju je posetio i pitao da li je pametno da pošalje nekoga po Roberta. Kada mu nije dala odgovor otkrio joj je da je mnogo zabrinut. Rekao je da, ako pošalje nekoga, može samo izazvati kontraefekat. Predložio je da, ako se ne pojavi do podneva, pomere ceremoniju za kasnije, a ako ni tada ne dođe da kažu da ga je posao zadržao i da će odložiti venčanje na neko vreme. Emili se složila sa tim predlogom. Nije htela da pogoršava grofovu, nimalo 35

laku, poziciju. Brinula je za njegovo zdravlje više nego što je žalila samu sebe. Rekla mu je da ne brine i da će se sve razrešti kako im je sudbina odredila.

Na krevetu je bila raširena prelepa bela haljina uz koju je išao raskošni veo. To je bila haljina u kojoj se njena majka udala. Pati je malo popravila i pripremila. Majci je ona donela sreću i .neizmernu ljubav, a šta donosi njoj?

Kada je začula vrata kako se otvaraju, rekla je ne okrećući se: - Pati, molim te, nemoj ništa da me pitaš. Ne treba mi ništa.

Samo želim da budem sama.

- Emili, dušo - čula je glas koji je bio poslednji koji je želela da čuje u tom trenutku. - Nije pristojno što si se tako zatvorila u sobu i ne želiš nikoga da vidiš već dva dana. Zašto sediš pored prozora?

Da li čekaš mladoženju? Po mom mišljenju od tvog venčanja neće biti ništa. Valjda si i sama svesna da je pobegao od tebe. Rekla sam ti ja kakav je on, a ti nisi htela da me slušaš. Ne razumem samo onu matoru budalu od grofa zašto je dozvolio da se sve dogodi pred ovoliko svedoka.

- Tetka, molim vas! Nisam vas pozvala u svoju sobu da mi pričate svoje monologe. Uopšte me ne interesuje vaše mišljenje.

Molim vas, izađite - Emili je gledala hladno. Ako ništa, bar je potpuno otu-pela na bol koji se ova žena stalno trudila da joj nanese.

- Emili, slušaj me! - baronica joj je protresla ramena. - Nemoj sedefi pored tog prozora kao neki kip. Ništa se neće dogoditi od onoga štoti je obećano. Moramo nešto odmah preduzeti. lako sam rekla da neću, ipak sam voljna da ti pomognem. Ti si ipak dete moje sestre. Rejnold i ja smo malopre razgovarali. Primičemo te nazad. Svesna si da nećeš moći da se udaš, pa samim tim ni da samostalno koristiš zamak svojih roditelja. Mi smo voljni da se preselimo tamo, da budemo uz tebe. Treba samo da odeš do grofa i uzmeš ovlaščenje koje mu je Rejnold dao. Hajde pokreni se. Sve može biti gotovo brzo.

- Ostajem ovde. Molim vas, izađite iz sobe.

36

Emili, sada me ljutiš. Nerazumna si. Ako misliš da će te oženiti zato što te je obeščastio, varaš se.

- Vi odvratana, zla ženo! - skočila je Emili u trenu. - Kako se samo usuđujete?! Nije vam bilo dosta što ste me mučili dve godine, već ste došli da mi to ponovo radite! Vi meni da pomognete? Kako? Tako što ćete mi uzeti sve što su moji roditelji sticali godinama i nabijati mi do kraja života na nos da sam nesrećna, upropašćena devojka! Da se više nikada niste usudili da se pozivate na moju majku u bilo čemu! Vi joj niste ni do kolena!

Pomirite se sa tim da ono što je pripadalo mojoj majci nikada neće biti vaše! I da, radije ću sedeti i čekati godinama onog što me obeščastio nego što ću kročiti u vašu kuću. Lepši mi je bio jedan dan sa njim nego da sam ceo život provela morajući da vas tr...

Emili je zastala u pola reči i ukočila se, kao da je ugledala duha.

Tetka Luiza se okrenula da vidi u šta ona gleda. Tiho je kriknula kada je pored vrata videla mladog, zgodnog muškarca. Lukava i beskičmena, odmah se snašla i slatko se osmehnula pridošlici.

- Ooo, vi mora da ste mladi grof Robert! Ja sam Emilina tetka baronica Luiza - ispružila je ruku galantno, očekujući poljubac.

Robert je samo pogledao sa gađenjem.

- Ledi vas je nekoliko puta zamolila da izađete napolje. Njeno dobro vaspitanje joj nalaže da bude uviđavna, a takve molbe kod vas ne prolaze. Zato vam ja sada kažem, marš napolje. Ne interesuje me šta ćete reći mom ocu i ostalim zvanica-ma, ali kada izađem sa svojom nevestom, neću da budete ni blizu imanja.

- Ali grofe, ja sam samo htela da pomognem. Niste razumeli. Ja sam došla da... - kada je videla njegov pogled, ućutala je.

- Da li nešto nisam jasno rekao? - glas mu je bio onaj koji ne trpi pogovor.

Luiza se samo pokunjeno provukla pored njega i nestala u sekundi. On se okrenuo ka Emili i video je kako stoji sa obešenim rukama na sred sobe, potpuno ukočena. Brzo joj je prišao i privio je u zagrljaj. U prvom trenutku Emili je htela da se odmakne, a onda je shvatila da će pasti ako se bude pomerila za milimetar.

37

- Ne boj se, mala, moja ledi. Neću te povrediti. Nasloni se na mene i diši duboko. Od danas više nikada nećeš morati da brineš.

Ja ću biti tu da te čuvam.

Milovao je po kosi kao da je mala devojčica, a ona je briznula u plač. Izvadio je maramicu i obrisao joj suze.

- Ne plači. Treba da budeš lepa danas. Za dva sata ćemo se venčati.

Odveo ju je do sofe i nežno spustio. Seo je pored nje i nastavio da je miluje po licu.

Emili nije bila sigurna da li je svesna ili ne. Do pre nekoliko minuta bila je u košmaru zbog svoje sudbine, koju joj je tetka prezentovala na najgori mogući način, a sada je pored nje neki sasvim novi Robert koji je nežno teši. Ne, ne, ovo je sigurno plod njene jake želje da je neko zaštiti. Gledala ga je raširenim, suznim očima, ne smejući da progovori ni reč. Plašila se da će iluzija nestati sa samo jednom izgovorenom rečju.

Robert je gledao u divno, nežno biće ispred sebe. Da nije stigao u pravi čas ko zna šta bi bilo sa njom. Nervi su joj bili na opasnoj ivici. Kako se samo hrabro i dostojanstveno držala pred onom zlobnom baronicom. Ali pitanje je koliko bi izdržala?

Vrata su se otvorila i u sobu je ušao grof.

- Znači stigao si! - rekao je ljutito - Da, stigao sam. Zar je uopšte bilo pitanje da li ću doći? Ne bih ti to priredio oče. Bilo mi je potrebno da budem sam i razmislim o nekim stvarima.

- Nadam se da si završio sa razmišljanjem i smislio nešto pametno. Mnogo si nas nasikirao. Emili mi je rekla da ste se nešto posvađali. To nije razlog da bežiš od kuće. Probleme moraš rešavati muški, a ne kao kakva kukavica. Nisi samo ti u pitanju.

Moraš da misliš i na Emili - virnuo je preko Roberta i ugledao Emili koja je nepomično ležala na sofi. - Emili, dušo, da li si dobro?

Upravo sam ispratio barona i baronicu. Rekoše da ih je Robert oterao. Zašto si mu to dozvolila? Znam da su zlobnici, ali su ti jedini rod - upitao je brižno grof.

Emili je zaustila da mu odgovori, ali je Robert nežno zaustavio.

38

- Draga, ne pričaj. Dozvoli meni. Ti se samo opusti - okrenuo se ka ocu. - Bolje da ih nema kad su takvi. Sreća da sam stigao da čujem šta je ta odvratna žena izgovorila Emili. Vređala nas je sve, bez par-dona. Tebe je nazvala matorom budalom i još jednom pokušala da otme Emilinu imovinu. Nije htela da posluša njene molbe da je ostavi na miru. Ja to nisam mogao mirno da posmatram. Morao sam da ih ote-ram. Vidiš i sam koliko se Emili potresla?

-I ti si zaslužan za to. Slažem se za baronicu. Sam bih uradio isto.

Ali je Emili u ovakvom stanju ne samozbog nje, već i zbog tebe rekao je grof optužujuće.

- Znam oče. Ne moraš me podsećati. Potrudiću se da to ispravim.

- Ja sada idem kod gostiju. Nadam se da više nemam razloga za brigu. Emili, kada budeš spremna pošalji nekoga po mene. Ja ću te dovesti do oltara.

- Hvala grofe - progovorila je Emili slabim glasom. Malo se sabrala i sada je već bila svesna da je sve stvarnost. - Pokušaću da se spremim što pre.

Grof joj se osmehnuo i izašao iz sobe.

Emili je sada čekao najteži deo, suočavanje sa Robertom. Pošto je videla da izbegava njen pogled, polako je počela: - Gospodine, dugujem vam zahvalnost za ono malopre. Da nije bilo vas ne znam kako bih se izborila sa Luizom. Ona je spremna na sve kada nešto želi. Verovatno bi me i fizički napala.

- Mala ledi, ne zahvaljuj mi. Taman posla da nisam u stanju da zaštitim svoju suprugu. Siguran sam da bi se izborila i bez mene.

Verovatno sada misliš da te štitim od drugih, ali ne i od sebe. Želim da ti se izvinim za onaj incident od pre neko veče. Ne znam šta me je spopalo. Ne očekujem da mi oprostiš, jer ja sebi neću.

Ako ti moja reč išta znači, obećavam da se to nikada više neće ponoviti. I, molim te da, iako ne osećaš takvu vrstu prisnosti, počneš da me zoveš imenom - završio je tiho i skupio hrabrost da je pogleda.

39

- Hajde da ne pričamo o onome što je bilo - namerno je ostala uzdržana na njegovo izvinjenje. -Trebalo bi da se spremim, Možete li da mi pozovete Pati. Trebaće mi njena pomoć. Trebalo bi i vi da se obučete. Kada budem spremna poslaću nekoga da javi grofu. Vi ćete me čekati u vrtu, zar ne?

- Naravno da ću čekati - bio je u isto vreme i srećan i razočaran.

Možda je želeo da istrese na njega sav bes zbog one večeri, a opet se plašio kako bi podneo njene opravdane optužbe. Izašao je tiho, zatvorivši vrata za sobom.

Nešto kasnije, bila je u svojoj sobi, kada su se vrata otvorila.

- Ledi! - uzviknula je Peti veselo. - Stigla sam. Hajde da te spremimo. Bićeš lepša nego ijedna mlada koju su ovi gosti imali prilike da vide.

- Pati, da te ne poznajem pomislila bih da se grubo šališ - rekla je Emili neveselo.

- Zašto si takva? Zar ti nisam još juče rekla da će sve biti u redu.

Samo si sebe mučila bez rezloga. Robert te voli. Ni slučajno ne bi propustio priliku da te dobije.

- Ja mislim da on sve ovo radi zbog sujete. Od kako sam rekla da neću da se udam za njega, on, kao da uinat, hoće da me oženi.

- Varaš se Emili. Misliš da je nemoguće da se zaljubio? Do pre par dana si i za sebe mislila da se nećeš zaljubiti, a pogledaj se sada. Kada samo pomenem njegovo ime tebi obrazi gore.

- Nije istina Pati! Nisam zaljubljena! Uostalom, šta ti znaš o ljubavi?

- Nisam znala dok nismo došle ovde. Ne mogu sada da ti objašnjavam ali, kada prođe venčanje, sve ću ti ispričati.

- Vidi ti nju! Ja sam mislila da ti iz dosade provodiš toliko vremena sa grofovom poslugom, a ti si izgleda našla nekoga!

Odmah da si mi sve ispričala!

40

VI

Dok je sedela u kočiji, Emili je pokušavala je da se seti svih detalja sa venčanja. Sve je bilo kao u nekom snu. Robert joj se osmehivao, a stari grof je bio presrećan. lako to nije bilo uobičajeno, iskoristio je priliku, i svom sinu predao titulu, zajedno sa prstenom na kome je bio grb porodice. Ona je, takođe, dobila predivni smaragd koji je, tradicionalno, pripadao groficama Randolf.

Kada je zabava bila u jeku Robert je objavio da će sa nevestom otići u London, na neko vreme. Rekao je da bi bilo sebično da skriva svoju lepu ženu i da želi da je predstavi čitavom društvu.

Tako je Emili shvatila da je za njihov put sve spremno i da je trebalo da krenu odmah. Kada je upitno pogledala u Roberta na licu mu je videla osmeh krivca. "Želeo sam da te iznenadim. Već sam uredio da sve bude spremno za naš dolazak. To će biti naše svadbeno putovanje. Ti si jako mlada i nije fer da te zarobim na imanju u predgrađu. Hoću da se zabavljaš na balovima, da ideš kod najboljih krojača, da osetiš sve prednosti svoje titule. Ne ljutiš se, zar ne?"

"Mislim da ni ovog puta nisam imala izbora. Ako ti smatraš da je to u redu, prihvatam", odgovorila mu je ravnodušno i slegla ramenima jedva uspevajući da prikrije buru emocija.

Oprostili su se od gostiju i ubrzo zatim krenuli.

Sada, dok je gledala u svog supruga osećala je veliku uznemirenost, lako nijednim gestom nije pokazivao da bilo šta očekuje od nje, plašila se predstojeće noći. Sada je imao puno pravo da očekuje ispunjenje njenih dužnosti.

- Emili, nemoj da si zabrinuta. Videćeš da će nam u Londonu biti divno. Nikada više neću dozvoliti sebi da te povredim i učinim bilo šta protiv tvoje volje - rekao je, kao da joj je pročitao misli.

- Nadam se da je tako - duboko je uzdahnula.

- Uverićeš se da ja držim do svoje reči.

41

Ah, da je makar Pati krenula sa njima. Bilo bi joj mnogo lakše.

Nijeimala srca da je natera da pođe jer joj je Pati otkrila da se jako zaljubila u jednog od slugu u zamku.

"Znala sam da put. ovamo nije greška. Vidiš, ja koja sam više puta ponovila da se neću udavati, sada to želim. Mark je tako dobar", rekla joj je Peti sanjalački.

Emili je bila svesna da bi bilo sebično da je povede, sada, kada je imala priliku da učini nešto i za sebe.

- Roberte, kakav je čovek onaj Mark sa imanja? - upitala je i postala svesna da mu se prvi put obratila imenom. Po njegovom prijatno iznenađenom licu zaključi da mu se to veoma dopalo.

- Dobar je Mark. Znam zašto me pitaš. Ne brini, Pati mu se jako dopada. Rekao mi je da ima ozbiljne namere prema njoj i molio me da je ne povedemo u London.

- Drago mi je što je tako. I ona je zaljubljena u njega. Pati je mnogo dobra. Zaslužila je da bude srećna. Ipak, jako će mi nedostajati. Godinama nisam nigde išla bez nje.

- Naći ćemo ti drugu pratilju. Znam da će teško zameniti Pati, ali ćeš bar imati pomoć. Društvo ću ti praviti ja. Videćeš da nisam tako loš. Može?

- Valjda tako mora - rekla je kratko i bledo mu se osmehnula.

Zatvorila je oči, klackanje kočije ju je uspavljivalo.

Naglo zaustavljanje kočije trglo je iz sna. Nije ni znala kada je zaspala, bila je iscrpljena. Prethodne noći su uzele danak. Robert je nežno prodrmao.

- Stigli smo. Hoćeš da te odnesem, ako si previše umorna?

- Ne, nema potrebe. Treba mi samo nekoliko trenutaka da se sasvim razbudim - popravila je kosu i haljinu, i nesigurno izašla iz kočije.

Kada je kročila u modernu kuću u samom centru Londona, osetila se lošije nego kada je stigla sa grofom na imanje u predgrađu. Napolju je još uvek bio dan i unutrašnjost kuće se kupala u suncu. Posluga ih je ljubazno dočekala i Robert je ponosno predstavio.

42

- Ovo je, od danas, vaša gospodarica, grofica Emili Randolf.

Molim vas, da joj budete stalno na usluzi i da se oseća sasvim udobno ovde. Da li su sobe spremne?

- Da grofe, sve je spremno kako ste tražili - rekli su u glas.

- Odlično. Sada ćemo grofica i ja malo da se osvežimo, a vi nam do tada postavite večeru.

Svi su se ljubazno nakolonili i svako je otišao svojim poslom, a on povede Emili na sprat. Do sobe, pretpostavila je.

- Kada siđemo, pokazaću ti kuću. Videla si da nije velika kao zamak, ali ja to smatram prednošću. Biće nam udobnije, a i tebi će biti manje pusta kada budem izlazio, zbog posla.

Emili je samo klimnula glavom, u znak odobravanja. Kada su se zaustavili ispred drugih vrata u hodniku on joj je uzeo ruku i nežno je poljubio.

- Ovde je tvoja soba. Vrata od moje smo upravo prošli.

Ostavljam te da se osvežiš i pripremiš za večeru. Stvari će ti stići svakog časa. Ako ti je potrebna pomoć u presvlačenju poslaću nekog.

- Nema potrebe, snaći ću se sama. Koliko imam vremena? Pošalji nekoga da me dovede u trpezariju jer ne znam gde se nalazi.

- Doći ću ja po tebe. Hoću da ti pokažem sve prostorije u kući.

Nemoj žuriti. Imamo čitavo veče na raspolaganju. Navratiću kad se i ja osvežim. Ako ne budeš spremna, sačekaću. Može?

- Potrudiću se da budem spremna kada dođeš - rekla je ulazeći u sobu.

Soba je bila uređena veoma moderno. Dominirao je tamni, masivni nameštaj koji je, u kombinaciji sa crvenim plišom i satenom, ostavio Emili bez daha. Nekoliko velikih ogledala davala su utisak još većeg prostora.

Emili se bacila na veliki krevet. Bio je mekan i veoma udoban.

Neko je pokucao na vrata i kada je ona rekla da je slobodno, u sobu uđe mlađa, lepuškasta žena, a za njom i muškarac koji je uneo kovčeg sa njenim stvarima. Žena joj se naklonila.

43

- Grofice Randolf, ja sam Poli. Grof me je zadužio da budem vaša lična služavka. Da li vam odgovara da vam raspakujem stvari, a onda pomognem da se pripremite za večeru?

Emili je već ustala sa kreveta i prijateljski joj pružila ruku koju je služavka sa čuđenjem prihvatila.

- Poli, drago mi je. Ja sam Emili. Volela bih da me ne zoveš groficom kada god je to moguće. Mnogo više mi odgovara samo Emili ili gospođa Emili. Ne znam kakav je grof prema vama, ali ja bih volela da imam korektan odnos sa poslugom. Odmah ću ti reći da oko mene i nećeš imati nekog posla. Za razliku od nekih žena kojima je sve teško, ja volim sama da se oblačim. Samo kod nekih komplikovanih korseta, a takvih imam malo, trebaće mi tvoja pomoć.

- Oh! - Poli je odahnula zvučno i Emili se nasmejala. - Gospođo Emili, sada mi je mnogo lakše. Grof je uvek bio dobar prema nama, ali smo se plašili kakva će mu biti gospođa - malo se nagnula prema Emili i utišala glas, kao da će ih neko čuti. - Znate, neke dame koje su dolazile kod grofa, dok je bio slobodan, su bile toliko grozne da smo se svi pitali da li on voli takve žene.

Emili je osetila ubod od njenih reči, ali znajući da su izrečene u kontekstu komplimenta vedro je rekla: - Možete da odahnete. Brzo ćete se uveriti da nisam zla. Grof je dobar čovek. Za očekivati je da i ja budem takva. Nego, te žene... da li ih je bilo mnogo?

- Ah, moj jezik! Oprostite. Tek ste kročili u kuću, a ja glupača pričam ovako. Molim vas nemojte se ljutiti. To je bilo pre vas. Od kada ste se vi pojavili u grofovom životu, ovde nije dolazila nijedna žena. On vam je sigurno veran. Joj, opet mnogo pričam.

Znate, ja sam dosada pomagala u kuhinji. Ovde, inače, retko boravi puno ljudi pa i nisam imala nekog posla. Ovo mi je prvi put da sam zadužena sa nekim velikim zadatkom. Valjda ćete biti zadovoljni.

Emili je ova prostodušna žena bila veoma simpatična. Setila se da je njena majka uvek bila dobra prema posluzi i zato su je svi

44

obožavali. Mogla je da računa na njihovu potpunu odanost. Želela je da i ona bude takva.

- Poli, naravno da se ne ljutim. Pitala sam onako. Sigurno ću biti zadovoljna tobom. Već si me osvojila. Ja volim iskrene ljude.

Hajde sada, kad si već ovde, da mi pomogneš da se spremim. Grof će uskoro stići. Kasnije možeš raspakovati moje stvari.

Taman kada su završile sa frizurom Robert je pokucao na vrata.

Poli mu je otvorila i kada je videla njegov zadivljeni pogled, odvažila se i ponosno rekla: - Grofe Randolf, vaša supruga je spremna. Zar nije prelepa?

- Jeste Poli - rekao je zaneseno. - Sada nas izvini. Večera je već spremna, a grofica treba da pogleda kuću.

Kada su izašli u hodnik, Robert joj je ponudio da ga uhvati pod ruku što je Emili prihvatila i krenuli su u obilazak. Emili se činilo da je prošla kroz bezbroj hodnika. Zavirila je u toliko soba. Kuća je bila mnogo veća nego što joj je danas delovala.

- Koliko još ima? - upitala je. - Meni je ovo do sada previše.

Najviše me interesuje biblioteka, a nju do sada nisam videla.

- Ohol Gospođa voli da čita! Biblioteka je u sklopu radne sobe, u prizemlju. Uskoro ćemo stići do nje. Možda nije bogata kao ona na imanju ali sam siguran da ćeš pronaći bar nešto što te interesuje.

- Da li ti smeta što volim da čitam?

- Uopšte mi ne smeta. Naprotiv, mogu da kažem da mi je drago zbog toga. Volim što je moja supruga pametna, obrazovana dama.

Takvih je danas jako malo. Brzo ćeš se uveriti da se potpuno razlikuješ od ovdašnjih dama. To, ni slučajno, ne treba da te brine.

- Kako misliš da se razlikujem?

- Damama u Londonu je smisao života da prate modu, nauče da fler-tuju, da se glupo kikoću na svaku izjavu nekog džentlmena i da imaju što više slobodnog vremena za šminku i doterivanje. Čovek ni sa jednom od njih ne može da povede ozbiljniji razgovor, a kamoli da očekuje da imaju svoje mišljenje.

Uveo je u biblioteku i poveo ka policama sa knjigama. Emili je preletela pogledom i odmah pronašla dosta naslova koji su je interesovali, a koje nije čitala.

45

- Već vidim da će mi ovo biti omiljena prostorija u kući. Zadnjih godina nisam imala prilike da čitam ništa osim onoga što sam ponela iz zamka. Neke svoje knjige znam, skoro, napamet. Nadam se da ti neću smetati ovde - oči su joj blistale.

- Ako ti oči tako sijaju dok čitaš, biće mi pravo zadovoljstvo da te gledam ovde.

Emili se zbunila zbog njegovog komplimenta.

- Hajdemo na večeru. Već smo se previše zadržali.

U trpezariji je bilo postavljeno za intimnu večeru za dvoje. Svece na stolu bacale su prigušeno svetio i stvarale neobične senke. Emili je sve delovalo veoma romantično. Kako bi bilo lepo da nema nikakvih prepreka među njima. Ovo bi bio divan uvod u prvu bračnu noć. Pocrvenela je od sopstvenih misli i bilo joj je drago što on ne može da joj vidi boju lica.

Večera je bila obilna, ali je sve bilo lagano. Bilo joj je drago što je Robert zapazio šta voli od hrane: Upravo to je bilo na trpezi. Kada joj je ponudio vino, nije mogla da odbije. Nazdravili su, a njoj se zavrtelo u glavi od njegovog pogleda. Činilo joj se da je želi. Pitala se kako će se završiti ovo veče.

Mnogo kasnije, posle dugog opuštajućeg razgovora koji su vodili u salonu je rekao: - Trebalo bi da pođemo na spavanje. Planirao sam da sutra šetamo čitavog dana. Hoću da upoznaš London. Potrebno je da budemo odmorni.

- Slažem se. Poslednjih nekoliko dana sam loše spavala. Onaj krevet kod mene u sobi prosto mami svojom mekoćom - Emili se ujela za usnu čim je izgovorila ovu rečenicu. Šta ako je on protumači kao poziv?

- Znam, lično sam ga odabrao za tebe. Hajdemo sada - samo je rekao i ona je odahnula.

Kada su stigli ispred njene sobe, on se samo naklonio i pošao ka svojoj sobi. Emili ga je uhvatila za ruku i on se iznenađeno okrenuo.

- Ja... htela bih da ti se zahvalim. Veče je bilo divno.

- Drago mi je da ti je prijatno u mom društvu.

46

- Volela bih da me poljubiš za laku noć - rekla je stidljivo ponesena onim vinom koje je popila.

- Naravno - lagano je spustio svoje usne na njene.

Iako je odmah otvorila usne, nije smeo da zaroni u njihovu slast.

Ne bi mogao da stane. Zato se brzo odmakao na sigurnu udaljenost.

- Laku noć. Lepo spavaj - rekao je i brzo se udaljio.

Nije smeo da dozvoli da oseti koliko je očajan bio zbog situacije u kojoj su. Želeo je preko svake granice, a nije smeo to da joj pokaže.

Kada su ušli, svako u svoju sobu, čekala ih je duga noć bez sna.

47

Sledećih nekoliko dana, svaki trenutak, Emili i Robert su proveli zajedno. Odlazili su u duge šetnje, Robert se potrudio da joj boravak u Londonu učini što lepšim. Bili su kod najboljih krojača i činilo joj se da neće stići da iznosi sve haljine koje je poručio za nju.

Stalno je ponavljao da njena lepota zaslužuje samo najbolje. I ona se trudila da bude opuštena, iako je svakodnevno na ulici osećala radoznale poglede, kako dama, tako i gospode. Znala je da je Robert bio dobro poznat u društvu, kao i da su o njemu imali određeno mišljenje. Gotovo uvek kada bi se zaustavili da se pozdrave sa nekim od njegovih poznanika, Ijubopitivost je nadjačavala osećaj pristojnosti. Svi su se trudili da saznaju što više o mladoj grofici Randolf. Robert im je davao vrlo šture odgovore, a ni ona se nije trudila da bude od pomoći. Kao da su se dogovorili da ostanu tajanstveni.

Poziv za prvi večernji bal stigao je odmah pošto je ugledna porodica grofa Ešlija saznala da borave u Londonu.

47

Dok su posle ručka sedeli u salonu, Robert joj je objasnio da će, pošto je balska sezona pri kraju, sav krem Londona biti tamo.

- Ako želiš da vidiš kako diše London, otići ćemo. Biće to, ujedno, sjajna prilika da upoznaš mog strica Edvarda i njegovu porodicu. Oni nisu bili na venčanju jer su, očigledno, ljuti što sam se oženio. Nadali su se da će, na kraju, sve pripasti njihovom sinu Džeremiju.

- Da li je to onaj Džeremi za koga je grof hteo da me uda, kada si ti odbio da se oženiš?

- Baš taj. Ja možda nisam najbolji izbor, ali sa njim bi se totalno unesrećila.

- Zašto to kažeš?

- Zato što bi to bilo kao da si se udala za njegovu majku. Ona bi vam određivala sve. Od toga kada ćete ustati i leći, preko toga šta ćete obući, sa kim ćete se pozdraviti ljubazno, gde ćete ići... dugačak je spisak. Po tačno utvrđenim pravilima.

- Uh, čini se da je to neka teška žena. Kakav ti je stric?

- On je dobar čovek, ali je s godinama potpao pod njen uticaj. lako je znao da mu, kao mlađem bratu, ne pripada nasledstvo, Dolores mu je usadila u glavu da treba da se nada. Smatrala je da će mi, način života koji sam vodio, doći glave.

- Da li si... mislim... je li istina sve ono što pričaju o tebi? Mislim o ženama, piću i to... — upitala je želeći da čuje njegovu stranu priče. Nije volela naklapanja. Smatrala je da je dovoljno korektan da joj kaže kakva je situacija.

- Većina je istina. Da, bio sam sa mnogo žena. Ne vidim u tome ništa loše. Nijednu nisam ni na šta naterao. To su, uglavnom, udovice, a ima i poneka udata. Nijednu devojku nisam upropastio iako je broj onih koje mi pripisuju pozamašan. Nisam ja kriv što je društvo takvo da su skloni skandaloznim pričama. Dovoljno je da sam samo pogledao neku ili odigrao jednu igru sa njom, da joj unište priliku za udaju i stave je na loš glas. Voleo sam ranije da se sa društvom napijem u krčmi i da šokiram okolinu svojim neobuzdanim ponašanjem i izjavama.

48

To je moj lični bunt prema izopačenim društvenim normama.

Nadam se da me ne osuđuješ zbog toga.

- Ne osuđujem te. Drago mi je da si mi sam ispričao. Majka mi je pričala da je moj otac bio takav kao mlad. Nije voleo pravila. Mene je vaspitao potpuno suprotno onom što je bilo za očekivati. Kod nas u kući nikada nije bilo strogih pravila. Svaka osoba se poštovala samo po ličnim vrednostima. lako sam bila tek devojčurak imala sam ravnopravan status sa njima. Drago mi je što nisam usamljena u gnušanju na današnji svet.

- Moram da ti priznam da sam svakoga dana sve više zahvalan svom ocu što te je pronašao i doveo. Ovako buntovan, nisam siguran da bih uspeo da izaberem bolju ženu za sebe. Drago mi je da te imam za saveznika.

- I prijatelja. Nadam se da možemo to da budemo, kada već imamo slična razmišljanja.

- Ja ću tebi biti prijatelj, a ti odluči posle prvog izlaska u društvo.

Ako uspeš da ostaneš ravnodušna na njihove priče i ogovaranja, znači da si na mojoj strani.

- Mislim da to nije težak zadatak. Ja možda izgledam slabašno, ali sam sposobna da se nosim sa svakakvim pričama. Život sa Luizom i Rejnoldom me je prekalio.

- Trudiću se da te što manje ostavljam samu. Pretpostavljam da znaš da će te mnogo muškaraca pozivati na ples. To je normalno. I ja ću plesati sa drugim damama. Nadam se da ti to neće smetati.

- Valjda je to prilika da pokažemo svima da smo mi jedan običan, srećan bračni par.

- Pa ti razmišljaš isto kao ja! Od kada je postalo izvesno da ćemo se venčati odlučio sam da nikada niko ne sazna kako je došlo do našeg braka. Znam da će mi svi zavideti i pitati se gde sam te našao. Ja im to neću otkriti, a nemoj ni ti.

- Zaboravio si da je ona moja zla tetka sigurno proširila neku priču. Neko od gostiju na venčanju mi je rekao da je sa imanja otišla u London.

49

- Odlično! Eto prilike, naravno ako i to želiš, da dovedemo u pitanje njenu priču. Reći ćemo svima da je ona to izmislila jer joj je bilo krivo što nije dobila zamak tvojih roditelja.

- Nisam neki osvetnik, ali ona je stvarno to zaslužila. Reći ćemo da ste ti i grof slučajno svratili kod njih i da smo se zaljubili na prvi pogled. Dalje ostaje kako je i bilo. I to samo za slučaj da neko pomene tu priču. U suprotnom, biću neodređena oko našeg upoznavanja. Može?

- Bravo, malena - bio je oduševljen. - Sada jedva čekam da odemo na taj bal. Idemo odmah da pošaljemo nekoga po haljine.

Hoću da zaseniš sve žene sutra uveče.

Sledeće večeri Emili je blistala u raskošnoj zelenoj haljini, sašivenoj po poslednjoj modi. Robert je bio očaran. Kada su ušli u balsku dvoranu Ešlijevih, iako je vladala prilična gužva, svi prisutni su ih radoznalo pogledali. Domaćica se stvorila niotkuda i ljubazno im poželela dobrodošlicu.

- Kako je lepo videti mladi grofovski par! - rekla je izveštačeno. Da li je stvarno istina da vam je otac predao titulu?

- Eh, draga grofice, - šeretski se nasmejao Robert - zar je to uopšte važno? Titula me čeka kad tad - ostao je nedorečen.

Kada je videla da od njega neće dobiti željene informacije ona se okrenula ka Emili.

- A vi draga, kako ste samo lepi i mladi. Vama se baš posrećilo.

Postali ste grofica.

- Grofice Ešli, moj pokojni otac je bio grof. Mene titule ne impresioniraju. Mnogo mi je važnije ko tu titulu nosi. Posrećilo mi se zato što sam se udala za dobrog čoveka, onoga koga sam sama htela - naglasila je Emili poslednje reči.

- Oh! - grofica je malo ustuknula od njenog smelog odgovora.

Ona je, inače, bila žena kojoj su se svi dodvoravali i pričali ono što želi da čuje. - Već ste me ubedili da ste savršen izbor za mladog Roberta. Od njega nismo ni očekivali da će se oženiti nekom koja samo trepće. Čestitam oboma. Sada me izvinite. Vidim neke nove goste. Vama želim prijatnu zabavu - rekla je i udaljila se brzo veslajući suknjom.

50

- Početak je sjajan. Za kratko vreme će svi znati da si ti jedna prelepa, drska dama koja obožava svog muža - šapnuo joj je Robert. -Tvoj sam dužnik što si ovu matoru ostavila bez reči.

Emili je uzdahnula zbog trnaca koje je osetila kada joj se približio. Za ovih nekoliko dana između njih se razvila intelektualna bliskost koja se samo učvrstila kao podloga za ono što je osećala prema njemu, kao muškarcu.

- Hajde da plešemo. Već mi treba predah od ovih ljudi - rekla je trudeći se da prikrije svoje uzbuđenje.

Dok su se vrteli na podijumu, primetila je da ih svi gledaju sa zanimanjem. Robert joj se bezbrižno osmehivao, siguran da će i to primetiti. Kako bi bilo lepo da je zaista sve kao što izgleda.

Nešto kasnije, dok je u uglu čekala da Robert donese piće, Emili je prišla jedna žena u pratnji mladića koji je jako ličio na Roberta.

Odmah je znala ko su.

- Mlada damo, - ljubazno joj se obratila gospođa - ja sam Dolores Randolf, a ovo je moj sin Džeremi. Vi ste sigurno supruga Roberta Randolfa?

Džeremi joj je poljubio ruku, uz blagi naklon.

- Da, gospođo, ja sam Emili Randolf. Pretpostavljam da ste vi supruga i sin Edvarda Randolfa. Moj svekar vas je pominjao.

Vidim veliku sličnost između mog supruga i vašeg sina. Drago mi je da sam vas upoznala.

- Želim vam sreću, draga moja. Sigurno će vam trebati - slatko je rekla.

- Hvala od srca. Sreća je potrebna svakom od nas - Emili se napravila da nije razumela šta Dolores Randolf hoće da kaže. - Da li je i vaš suprug ovde?

- Jeste. Trenutno je u biblioteci sa prijateljima. Razgovaraju o nekim ulaganjima. Pridružiće nam se malo kasnije. Baš će se radovati da vas upozna. Znate, baš smo se pitali kakvi li ste, kada ste se udali za Roberta. Sada vidim da ste veoma lepi i pristojni i čudim se kako vas je dobio. Čuli smo neke priče... Sigurno vas je naterao na brak?

51

- Oh, grešite, draga gospođo. Naš brak je sklopljen uz obostranu želju da do njega dođe. Ah, evo i Roberta! On će vam reći isto završila je Emili brzo.

Robert joj je pružio čašu, a potom se kruto pozdravio sa strinom i rođakom.

- Vidim da ste upoznali moju suprugu. Nadam se da joj već niste napunili glavu kako sam loš čovek, draga strina.

- Naravno da nisam, Roberte! - uvredila se Dolores. - Samo smo želeli da vam čestitamo. Žao nam je što nismo mogli da prisustvujemo venčanju. Priča se da je bilo veoma lepo.

- Kada se mladi ljudi venčavaju iz ljubavi, što nije uobičajeno u današnje vreme, to je uvek lep događaj - rekao je Robert diplomatski.

Dolores je zbunila njihova očigledna sreća pa je promenila temu.

- Džeremi, zašto ne pozoveš mladu rođaku na ples?

Džeremi se spremno naklonio i ispružio ruku. Emili je ostavila čašu i pošla za njim. Kada su počeli prvi taktovi Džeremi se prvi put oglasio.

- Moj rođak je stvarno srećnik. Uvek je dobijao sve što poželi, bez imalo truda.

- Nisam sigurna da razumem šta hoćete da kažete.

- Vidite, on je godinama najomraženiji i najpoželjniji mladić u društvu. Svaka dama koju je poželeo bila je njegova. Svaka se nadala da će dobiti nešto više, a on ih je, posle zabave, bezobzirno odbacivao, lako su svi očekivali da na kraju nijedna neće hteti da se uda za njega, on je ko zna gde, pronašao biser. Vas. -Ako je to bio kompliment, hvalavam. Čudi me da tako mislite o svom rođaku. On je dobar čovek. Ne možete ga kriviti što je iskoristio priliku da živi kako želi.

- Ja ga ne krivim. Samo mu zavidim. Eto, ja sam uvek živeo onako kako su drugi očekivali od mene pa sam siguran da neću pronaći tako lepu i odanu suprugu.

- Nemojte tako pričati. Vi ste veoma lep mladić. Možete privući svaku gospođicu u ovoj sali. Ipak, savetujem vam da, pored spoljašnje lepote, potražite i unutrašnju.

52

Bilo joj je žao Džeremija. Pričala mu je ono što zaista misli, ali je imala utisak da ga obmanjuje jer njen brak nije bio ni približno onakav kakvim su ga predstavljali.

- Samo ću reći da žalim što vas nisam upoznao pre Roberta. lako nisam siguran da bih imao šansi pored njega. Hoću li biti neuviđavan ako vas još neki put zamolim ža ples?

Emili se zbunjeno osmehnula na njegov čudni komentar.

- Rado ću plesati sa vama ponovo. Sada me otpratite do supruga.

Kada su stigli do Roberta on joj predstavi svog strica Edvarda.

Emili mu je pružila ruku i ljubazno se osmehnula. Edvard joj je poljubio ruku i rekao: - Robert nas je sve iznenadio svojom ženidbom. Mislili smo da je to još jedan njegov hir. Međutim, kada vidim koliko ste lepi i ljupki ne čudim se da ste mu stali na rep.

- Hvala na komplimentu, striče Edvard. Ipak, ne bih se složila da sam bilo kome stala na rep. Robert i ja smo se slučajno pronašli i zaljubili. Zar je toliko neobično da dođe do jakih emocija između dvoje mladih ljudi? - pogledala je Roberta očekujući da joj priskoči u pomoć.

- Naravno da nije draga. Samo nismo očekivali da će se to desiti Robertu.

- Sam si rekao da je moja supruga prelepa, ljupka dama. Pored toga, odlično je obrazovana, a i poreklo joj je izvrsno. Mislim da joj niko ne bi odoleo.

- Vi ste ćerka Tomasa Hantera, ako sam dobro čuo? - upitao je i Emili je samo klimnula glavom, još uvek ustreptala od nadahnutog opisa njenog supruga. - Poznavao sam vašeg oca iz mlađih dana. Bio je dosta sličan vašem mužu. Naravno, nemojte ovo shvatiti kao nešto loše. Grof Hanter je bio dobar čovek. Vaša majka ga je sasvim smirila i promenila.

- Zar vam se ne čini da se sudbina ponavlja? Moji roditelji su imali izuzetno srećan brak. To znači da i Robertov i moj brak obećava.

- Naravno, naravno - složio se stric Edvard.

53

Veče je proteklo brzo. Emili je plesala sa dosta mladića i skoro joj je dosadilo da svakom od njih dokazuje svoju sreću sa Robertom.

Trudila se da ignoriše zaljubljene poglede žena sa kojima je on plesao, kao i njihovo prisno šaputanje.

Dok su se vraćali kući, Robert je uživao u prepričavanju reakcija, a ona je bila uzdržana. To što im je obmana uspela nije doprinelo da bude srećnija. Više bi volela da svi misle loše o njima a da oni imaju pravi brak, nego ovako. Pitala se da li će moći beskrajno da glumi.

Kada su stigli, izgovorila se glavoboljom i odmah otišla u svoju sobu. Robert je neko vreme gledao za njom, čudeći se promeni njenog raspoloženja. I sam je bio neraspoložen zbog toga. Sav sjaj njihove sreće istopio* se kada su malopre seli u kočiju.

VIII

Sledeće jutro, dok su doručkovali, stigao je novi poziv za bal od grofovske porodice Bel. - Ako ne želiš da idemo, u redu je - predložio je Robert.

- Zašto ne bih želela? - upitala je Emili iznenađeno.

- Imam utisak da ti sinoć nešto nije prijalo. Da li se dogodilo nešto što te uznemirilo?

- Nije, samo nisam navikla da glumim pred svetom. To me prilično zamorilo.

Robert je klimnuo glavom u znak razumevanja, pokušavajući da sakrije razočaranje. Zar joj je toliko odvratan da je sve morala da glumi? Nasuprot njoj, on se prvi put ponašao onako kako se osećao.

54

Jedino je glumeo pred damama, koje su ga ispitivale kada da ga očekuju. Svakoj je rekao da je on potpuno zadovoljan svojom suprugom i da mu ne treba dodatno zadovoljenje.

- Ipak, moram priznati da si bila sjajna.

- Trudila sam se. Ne brini. Ma koliko da je naporno, ostaću dosled-na našem dogovoru. Kada vide da smo, dosadno, srećan par više im nećemo biti zanimljivi. Zato idemo večeras.

- Kako želiš.

To veče, iako je Emilina blistava lepota, ponovo zasenila sve prisutne, Robert nije bio naročito srećan. Više bi voleo da su ostali kod kuće da, u miru, uživaju u biblioteci. Onih nekoliko dana, dok nisu počeli da izlaze, bili su mu mnogo lepši. Mogao je da je posmatra do mile volje dok, zaneta, čita. Taj prizor je bio samo za njegove oči. Ovako je morao da je deli sa pogledima svih prisutnih.

Primetio je da su neki mladići jedva čekali da dođu da bi je odmah pozvali na ples. Posebno ga je nerviralo Džeremijevo neobično interesovanje za njegovu suprugu. Znao je da nije u redu da je čitavo veče drži u svom naručju, zato je morao da se ponaša kao da mu to uopšte ne smeta. A smetalo mu je, jako. Pokušao je da se malo opusti u plesu sa nekoliko dama, međutim nije išlo.

Povukao se u jedan udaljeniugao i nezainteresovano učestvovao u razgovoru sa nekim očevim prijateljema. Posmatrao je Emili, zanesenu u razgovoru sa Džeremijem. To je bio već treći put da su plesali. Moraće da joj diskretno skrene pažnju da ne odgovara na svaki njegov poziv na ples.

Kroz gužvu ugledao je baronicu Meri Sloun. Sinoć je nije video i bilo mu je drago zbog toga. Nije želeo da mu napravi neku neugodnu scenu pred Emili. Znao je da se još uvek nije ohladila od njega. Sada je stajala sa Dolores Randolf i posma-trala Džeremija i Emili, dok je Dolores nešto pričala. Sigurno je informisala o svemu što je sinoć videla i čula. Baronica mu je uputila direktan pogled i osmehnula se, i on je brzo okrenuo glavu ka grofu Godvinsonu. Kao da je nije video.

55

Posle nekog vremena ponovo je pogledao u njenom pravcu. Nije je bilo. Odahnuo je i potražio pogledom Emili. Ni nje ni Džeremija nije bilo u sali. To ga je uznemirilo i odmah je krenuo da se probija kroz gužvu.

Emili je prihvatila Džeremijev predlog da izađu na terasu i udahnu malo vazduha, ne sluteći ništa. Tražila je pogledom Roberta. Htela je da mu se javi, ali je odustala. Uostalom, brzo će se vratiti. Kada su izašli Džeremi je upitao: — Da li vam je hladno?

- Pomalo. To je zbog temperaturne razlike. Unutra je tako toplo i zagušljivo.

Skinuo je sako i prebacio ga preko njenih, obnaženih ramena, a onda je povukao malo dalje, u ugao.

- Džeremi, ne bih se udaljavala. Robert ne zna da sam izašla. Ne bih da brine.

- Ne brinite, draga Emili. Ako primeti da vas nema, sigurno će izaći da vas potraži. Uostalom, želeo sam da vam kažem nešto, a to nisam mogao unutra.

- Šta ste želeli da mi kažete?

- Vidite, mene nije prevarilo to što ste pokušali da ostavite utisak srećno zaljubljene žene. Saznao sam kako je došlo do vašeg braka.

Znam da ga ne volite. Celu prošlu noć i ceo dan maštao sam o vama. Mislim da sam se zaljubio u vas, na prvi pogled. Da li biste hteli da razmislite da ostavite Roberta i pobegnete sa mnom?

Možemo otići na vaše imanje. Znam da ga niko ne koristi - on je povukao ka sebi u nameri da je poljubi.

Emili mu opali šamar, a potom i odgurnu svom snagom.

- Vi grozni...! Kako se samo usuđujete? Zadobili ste moje poverenje! Mislila, sam da ste pristojan mladić, a vi ste... Vi ste proračunati bednik!

Zbacila je sako i potrča ka ulazu u dvoranu. Zastala je ispred vrata da se malo sabere i popravi haljinu. Osvrnula se nekoliko puta da vidi da li je bilo nekoga u blizini ko je mogao da je vidi sa Džeremijem. Ukopala se u mestu kada je u drugom uglu, iza puzavice, začula prigušeni glas svoga muža.

56

Polako se prikrala da je ne vidi. Stajao je sa lepom plavušom koja je pokušavala da mu stavi ruke oko vrata.

- Iako nisam stigao da vam kažem da je među nama gotovo, trebalo je da znate kada ste čuli da se ženim.

--Ah, dragi grofe, to za mene nije nikakva prepreka. Sami ste mi rekli da vam je bilo divno onu noć. Koliko znam vaša mlada ženica je već tada bila u vašoj kući. Ona sigurno nije dovoljna da zadovolji vaš apetit.

- Da li je ona dovoljna ili ne, nije na vama da sudite. Mislite da je dovoljna jedna noć da steknete takvo pravo. Varate se. Sada me izvinite, idem da potražim suprugu.

- Idite! - besno je uzviknula. -Svoju ženicu pronaćićete u zagrljaju svog rođaka. Koliko sam primetila, malopre, nije se bunila da je izvede napolje, u mrak. Možda ona ima veće apetite od vas!

On se okrenuo, uhvatio je grubo za ruku i hladno rekao: - Zmijo, zašalićeš zbog ovoga. Potom je žurnim korakom krenuo da traži Emili. Ugledao je nedaleko kako stoji naslonjena uz zid.

Brzo joj je prišao i zagrlio je.

- Sve si čula, zar ne? Mogu da objasnim.

- Nema potrebe da objašnjavaš. Znam da ne želiš da budeš sa tom ženom - tresla se kao prut.

- Gde je Džeremi?

- Ne znam. Molim te vodi me kući. Želim da budem što dalje od ovog mesta.

U kočiji nijedno nije bilo sposobno da priča, a kako su Belovi živeli blizu, brzo su stigli. Ušli su u salon bez reči.

Emili se nemoćno sručila u fotelju, dok je Robert otišao da naspe piće. Pružio joj je čašu sa šerijem. Popila je sadržaj naiskap. Kada je progovorila Robert je video da joj se vratila boja u licu.

- Ne želim više da izlazim. Ne interesuje me šta će odvratno društvo pričati. Ionako znaju sve.

- Šta znaju?

- Znaju kako je došlo do našeg braka. Rekla sam ti da će se Luiza potruditi da svi saznaju. Zlo više veruje zlu. Ispali smo budale.

- Ne razumem. Ko zna?

57

- Tvoj rođak Džeremi. Bio je toliko drzak da mi saspe istinu u lice. Ponudio mi je da pobegnem sa njim, na imanje mojih roditelja. Čak je pokušao i da me poljubi. Sve što je rekao mogao je samo od Luize da čuje. Odnosno, od nekoga kome je ona to pričala.

Robert je skočio kao oparen. Nije ga interesovalo ko je šta čuo i šta se priča, već ono što je Džeremi uradio.

- Taj bednik! Čim sam ga ugledao večeras kako ti se smeška, znao sam da nešto smera. Ubiću ga! - uzeo je sako sa stolice i krenuo prema vratima kada ga je zaustavio Emilin krik.

- Neeee!

Brzo se okrenu ka njoj i prišao joj.

- Draga, smiri se. Šta ti je?

- Nemoj da ideš, molim te. On sigurno očekuje da ga izazoveš na dvoboj. Ne želim da te povredi. Ne mislim da si slabiji od njega, ali neću ni minut da provedem brinući šta može da ti se desi.

- Emili, uvredio je i tvoju i moju čast. Moram tražiti zadovoljenje - rekao joj je nežno, ganut njenom brigom.

- Ne moraš! Ja mislim da on neće smeti nikome da kaže šta je pokušao. Zar ne vidiš da je to bio samo pokušaj da ti se osveti što je njegov otac ostao bez titule. Sigurna sam da iza svega stoji njegova majka. Ne verujem da bi on to sam smislio. Dolores sam videla kako večeras priča sa onom... onom ženom... sa kojom si bio napolju. I ona je sigurno deo tog plana... -klonula je, nemoćna da misli o onome što je doživela.

- I ja sam ih video zajedno. One su neke rođake. Oprosti što si morala da čuješ sve što je baronica rekla. Jeste istina da sam kod nje proveo onu noć kada si stigla u zamak. Tada nisam mislio da ću se oženiti tobom.

- Ja sam te prihvatila takvog kakav si. Stavio si mi do znanja da nisi svetac još u prvom našem ragovoru. Bilo bi besmisleno da se ljutim. Nemoj ni ti da se ljutiš zbog moje naivnosti. Nisam smela da verujem Džeremiju i da izađem sa njim napolje. Hoćeš li odustati od svoje namere?

58

- Za sada hoću. Zbog tebe. Smisliću već neki način da se osvetim kada se najmanje budu nadali.

- Roberte, osveta ničemu ne vodi. Zar treba da postanemo isti kao oni kojih se gnušamo? Ako prihvatimo njihove igre mi nismo ništa bolji. Treba biti iznad svega toga.

- U pravu si. Kada malo bolje razmislim neću te poslušati da ne izlazimo više. Baš naprotiv. Treba da idemo na svaki bal. Najviše će ih zaboleti kada vide da nisu uspeli da nas posvađaju.

- Slažem se sa tobom.

- Srećan sam što te imam, Emili. Nikada nisam pomislio da ću se oženiti, a još manje da će moja žena biti tako neobična.

- Ni ti nisi običan. Ne verujem da bi neki drugi muškarac imao takvo poštovanje prema meni. A to da si bio iskren, ma kakva istina bila, neću ni da pominjem.

- Ti si zaslužna za moju iskrenost. Da si bila sumnjičava kao druge žene, ja bih ti sigurno prećutao istinu.

U narednih nekoliko dana uspeli su da pokažu svima da su oni skladan par, koji ne interesuje ogovaranja. Rođaci Randolfovi se nisu pojavljivali ni na jednom balu. Baronicu Meri Sloun su sreli još prvo veče. lako je Robert hteo da se razjasni sa njom, Emili mu nije dozvolila.

- Rekao si joj ono veče sve što si imao. Svaka dodatna priča samo bi raspirivala sumnju da imaš potrebu da joj se pravdaš.

- Opet si u pravu. Bojim se da će mi preći u naviku da ti to govorim.

- Ne brini, neće. Sve ono što ti govorim ti i sam znaš samo si preterano impulsivan. U tome je razlika između žene i muškarca.

Zato se dobro dopunjuju, kada postoji volja kod oboje.

- Moja pametna ženica. Prava si sveznalica - rekao je i poljubio joj vrh nosa.

59

IX

Emili je sedela u sobi i zamišljeno posmatrala svoj odraz u ogledalu, dok je češljala sjajnu, dugu kosu. Pre deset dana postala je grofica Randolf, ali još uvek nije bila žena u pravom smislu.

Robert je bio nežan prema njoj i trudio se da joj udovolji u svemu.

Svakog dana joj je pokazivao sve veću naklonost ali samo kao prijatelj. Pitala se kako je uspela da ga nat-era na to. Ona jeste sama tražila da budu prijatelji. Da može da vrati vreme, sada bi sebi odgrizla jezik zbog takvog predloga.

Shvatila je da je on divan muškarac, vredan svake pažnje. Zelela ga je. Samo nije znala kako da ga privuče sebi, kao ženi. Plašila se da ga uopšte ne privlači na taj način i da će svoje potrebe zadovoljavati negde drugo. Za ovo vreme, koliko su u Londonu, uverila se da je lista žena koje ga žele dugačka. Pretpostavljala je da se on opire njihovim ponudama, ali nije mogla da garantuje da njegovo telo neće podleći potrebi. Nekoliko poljubaca, do kojih je došlo sasvim spontano, činili su je još nervoznijom. Ona se svakog puta predavala, ali joj je on delovao uzdržano. Odlučila je da rizikuje i idućeg puta traži više. Mogla je da izgubi dragoceno prijateljstvo koje su imali.

Danas je prvi put izašao bez nje i mnogo joj je nedostajao, lako je rekao da neće ostati do kasno još uvek ga nije bilo. Ona je posle večere malo čitala, ali joj je brzo dosadilo. Odlučila je da legne.

Bolje da pokuša da zaspi, tako neće znati da li se vratio ranije ili ga nije bilo čitave noći.

Taman kada je ustala da pređe u krevet začula je korake u hodniku. Odmah je prepoznala kome pripadaju. Kada je očekivala da čuje vrata njegove sobe, iznenadilo je kucanje na svojim.

- Ko je? - upitala je, tek da ne potrči i odmah mu otključa.

- Ja sam, draga. Stigao sam. Izvini ako sam te probudio. Hteo sam samo da ti se javim.

60

Umesto odgovora prišla je i otključa vrata. Kada je ugledao, u spavaćici, rasute kose, Robertu je vrućina preplavila čitavo telo.

- Izvini, već sam se spremila za spavanje. Ako ti ne smeta uđi.

Da ne razgovaramo kroz vrata.

Ušao je u sobu, kao hipnotisan. Nije očekivao da će zapasti u takvo iskušenje večeras. Nije znao šta bi joj uopšte više rekao.

Umesto da obuče kućni mantil ona je ostala u spavaćici i povela ga ka sofi. Kada je on mehanički seo, ona se udobno namestila pored njega.

- Pa, kako je bilo? Da li si završio posao? - upitala ga je raspoloženo.

- Posao? - gledao je sa čuđenjem. To mu je sada bila poslednja misao u glavi.

- Zbog posla si izlazio zar ne? -upitala je sumnjičavo.

- Ah, da! Posao! - osmehnu se on kao da se probudio iz transa. Naravno da sam završio posao. Samo... samo mi je to u ovom trenutku bilo poslednje na pameti.

- A šta ti je bilo na pameti? - upitala je provokativno.

- Emili... - zavapio je očajno. -Nemoj da me mučiš. Dovoljno si odrasla da shvatiš neke stvari. Ja sam ipak samo muškarac.

- Ako ne možeš da kažeš, ti mi pokaži šta ti je bilo na pameti opet ga je izazivala.

- Nemoj, molim te. Govorim ti za tvoje dobro. Neću moći da stanem -sada je zvučao očajno.

- Kako znaš da ću tražiti da staneš? - prošaputala je i sasvim mu se približila.

Kada mu je dodirnula usne, on je potpuno poludeo. Poljubio je takvom žestinom da im se oboma zavrtelo u glavi. Emili je uzvraćala kao da joj od tog poljupca zavisi život. Sva se upila u njega plašeći se da će se on odmaći.

Pokušavala je da ga oslobodi odeće i ispuštala tako uzbudljive zvuke, dok je to radila, da je Robert sasvim izgubio glavu. Podigao je u trenu i poneo ka krevetu. Svukao joj je spavaćicu.

Zaslepljen prizorom, koji mu se ukazao, nije bio siguran koliko će moći da bude nežan. Položio je na krevet i požurio da skine 61

odeću. Kada je skinuo i poslednji komad, neko vreme je samo gledao. Imala je telo stvoreno za mušku ruku. Za ljubav. Seo je na ivicu kreveta i poljupcima počeo da ga ispituje.

Ona je stenjala i uvijala se pod njegovim toplim usnama. Na licu joj je video mešavinu stidljivosti i uzbuđenja. To ga je dodatno dražilo. Kada je zašao na unutrašnju stranu njenih butina, kriknula je tako glasno da je za trenutak zastao i pogledao je. U njenim očima pročitao je poziv.

Legao je preko nje, a Emili mu je obavila noge oko tela i ponovo izazvala groznicu u njemu. Kada je osetio toplotu njenog tela napravio je snažan i brz pokret i Emili je osetila kratak, reski bol koji je ubrzo nestao. Sledećih nekoliko pokreta izazivali su blagu neprijatnost, ali već nekako slatku. Osećala je svu njegovu vatru u sebi i to je dovodilo u stanje omamljenosti. Trudio se da se pokreće polako, da je ne bi povredio. Emili se činilo da je to presporo i da je preterano obziran.

- Nisam od stakla. Ne možeš me razbiti. Slobodno ubrzaj prošaputala je.

- Oh, Emili, slatka moja - rekao je i ubrzao tempo tako da su oboje, od uzbuđenja, zapali u groznicu.

Oboje su stenjali i mrmljali nešto nerazgovetno. U jednom trenutku Emili se učinilo kao da je doživela eksploziju u telu.

Odjednom se zatresla, a onda je svu zapljusnuše talasi blaženstva.

Trenutak kasnije Robert je doživeo isto. Klonuo je preko nje. Tela, orošena znojem, su se zalepila i postala jedno.

Kada se malo pribrala, ponudila mu je usne koje je Robert prihvatio nežno i strasno u isto vreme. Potom je legao pored nje, ali na stranu, da može da je gleda. Poigravao se sa pramenovima njene kose. Bila mu je lepša nego ikada do tada. Oči su joj sijale, a usne blago natečene, mamile su da ih ljubi.

- Već sam počeo da gubim nadu da će se ovo dogoditi - rekao je polako da ne naruši sklad trenutka.

- Ja sam mislila da sam ti neprivlačna. Da sam znala da će biti ovako lepo još prvo veče bih te uvukla u svoj krevet. Ustvari, pokušala sam, ali si me ti samo poljubio i otišao.

62

- Morao sam da odem. Da je poljubac malo potrajao, ne bih mogao da održim reč koju sam ti dao. Mislio sam da nisi spremna.

Da me ne želiš.

- A kasnije? Svakog puta kada si me poljubio ja sam se sva predavala. Ti si uvek bio uzdržan.

- Ne znaš kako sam bio očajan što sam na samom početku izgubio šansu da te zavedem. Plašio sam se da ćeš pogrešno protumačiti moje namere. Prijateljstvo sa tobom mi je bilo suviše dragoceno. Nisam smeo da rizikujem. Opet si ispala hrabrija od mene.

- Pošto smo izgubili toliko dana, moraćemo sve da nadoknadimo. Ja sam spremna - pripila se uz njega i pomazila mu grudi.

- Rekao sam ja da si prirodni talenat još kada sam te prvi put poljubio. Sećaš li se? - rekao je i počeo da joj ljubi grudi i stomak. Umesto da ja tebe zavedem, ti si mene potpuno opčinila.

- Ako tako nastaviš, uskoro se neću sećati ni svog imena - rekla je i povukla ga k sebi...

X Pre nego što je otvorio oči, Robert je prvo napipao telo svoje mlade supruge. Bilo mu je potrebno da se uveri da je prošla noć bila stvarna. Spavala je tako čvrsto i bila toliko lepa da se Robert pitao čime je zaslužio takvu sreću. Sada su napokon imali kompletan odnos. Dopunjavali su se i intelektualno i fizički. Znao je da je zagospodarila njime u potpunosti, ali to mu nije smetalo.

Dok se poigravao pramenovima njene kose otvorila je oči i nasmejala se.

- Dobro jutro, draga. Nisam imao nameru da te probudim. Tako si lepo spavala, a ja sam uživao u pogledu.

- Dobro jutro. Nisam znala da si budan. Osetila sam tvoju ruku ali sam mislila da sanjam. Zato sam otvorila oči da se uverim.

63

Sada, kad smo već oboje budni mogao bi da me uveriš da prošla noć nije bila plod moje mašte - rekla je, povukla ga ka sebi i strasno poljubila.

- Ah, Emili! Ja sam stvarno srećan čovek! - rekao je između dva poljupca. - Naravno dušo, i meni je potrebno da se uverim da nisam sanjao ono što se dogodilo.

Vrtlog strasti ih je ubrzo povukao u svoje dubine. Na svetlosti dana oboje su postali svesni kompaktnosti svojih tela u ljubavnom zanosu.

Ostali su u Londonu do početka leta. Onda su odlučili da se vrate na imanje da bi im u toplim danima koji su sledili, bilo prijatnije. Emili je bila u pravu kada je rekla da će londonskom društvu brzo dosaditi njihova sreća.

Već neko vreme nisu bili u centru pažnje. Ipak, njihova pliskost izazivala je ogovaranje starijih dama. Savetovale su ćerkama da ne budu kao mlada Emili kada se udaju, jer nije pristojno u društvu pokazivati naklonost prema suprugu.

Rođake Randolf nije videla od onog dana. Čuli su da su otputovali na sever u goste, lako se u početku pribojavala Robertove reakcije, kada je saznala da su napustili London potpuno se opustila. Bilo je samo važno uživati u neočekivanoj ljubavi koju je doživela.

Robert je bio divan muž. Svaki slobodan trenutak je provodio sa njom. Noći su bile vatrene i činilo se kako je vreme odmicalo da je njihova želja samo rasla.

Sa grofom Džonom se dopisivala. I sada, dok su putovali ka imanju, jedva je čekala da ga vidi. lako je znala da neće biti usamljena ipak će joj prijati njegovo društvo.

- Kako si lepa dok si zamišljena. Da li si o meni razmišljala? upitao je Robert.

- Ne mogu samo o tebi da mislim, dragi grofe - smejala se Emili.

- Razmišljala sam o tvom ocu. Jedva čekam da ga vidim.

- Da mu nisam toliko zahvalan, što mi te je doveo, sada bih sigurno bio ljubomoran.

64

- Nemoj. Da nije bilo grofove dobrote, ja bih sigurno pobegla sa vašeg imanja posle prvog susreta sa tobom.

- Znači treba još više da mu budem zahvalan?

- Tako je, dragi moj. Vidiš da sve znaš.

Susret sa grofom je bio dirljiv. Bilo je dovoljno samo da pređe pogledom preko njihovih lica i uveri se da Emili nije lagala kada je pisala da su izgradili lep odnos. Njegova sreća zbog sina i mlade snahe je bila bezgranična, lako su znali da je imao goste dok su bili odsutni, činilo se da je ipak usamljen.

- Već sam pomislio da ćete ostati u Londonu zauvek - rekao je srećno.

- Eh, oče! Ne bismo te ostavili samog ovde. Iako se mojoj dragoj dopada London ipak je izjavila da ne bi mogla da živi uvek u njemu.

- Znam ja, draga Emili, da si ti odrasla u prirodi. Ti si ptica za velika prostranstva. U gradu bi se ugušila.

- Baš tako. Videla sam kako je živeti u gradu i sada još više cenim selo. A i vi ste mi nedostajali -zagrlila ga je tako iskreno da se Robertu na tren učinilo da je njegov otac zaplakao.

XI

Sredinom leta, vrućine su bile nepodnošljive. Česti pljuskovi izazivali su takvu sparinu da se jedva moglo disati. Emili se osećala slabo već neko vreme. Kada su počele jutarnje mučnine bila je sigurna da je trudna. Nije Robertu ništa pomin-jala. Čekala je da bude sigurna. Kako će se samo obradovati. Već nedelju dana je bio na jednom od udaljenih imanja. Očekivala ga je da se vrati do večeri.

65

Grof Džon je to jutro otišao u London. I on je rekao da će se vratiti uveče. Htela je da svi budu na okupu kada im saopšti srećnu vest.

Sedela je u ružičnjaku sa Pati i pokušavala da se koncentriše na vez. Pati je bila pred udajom i stalno je brbljala o svom dragom.

Emili nije imala srca da joj kaže da ućuti već jednom. Osećala je neki nemir i pitala se da li je sa Robertom sve u redu.

Posle nekog vremena ugledala je jahača kako se približava kapiji. Ustala je da vidi ko li bi to mogao da bude. Nikoga nije očekivala. Čovek je sjahao pred glavnim ulazom i rekao nešto slugi koji je izašao da ga dočeka. Emili je krenula ka njima.

Međutim, čovek je uzjahao konja i otišao, a sluga joj je, kada je došla do ulaza, pružio pisamce. Pisalo je njeno ime.

Kada ga je otvorila i pogledala od koga je, videla je u potpisu ime suseda sa imanja njenih roditelja, grofa Strazberija. Pisao je da se na imanju dogodio požar i da bi bilo dobro što pre da dođe sa mužem da utvrde kolika je šteta. Emili je uhvatila panika.

Rekla je slugi da joj odmah pripreme kočiju i otrčala u radnu sobu da ostavi pismo Robertu. Nije mogla čekati. Morala je odmah da krene, lako je Pati ubeđivala da nema razlike da li će otići istog časa ili sačekati Roberta nije odustajala od svoje namere. - Poći ću sa tobom - rekla je Pati.

- Nema potrebe. Idem kočijom. Do mraka ću stići na imanje.

Prenoćiću kod Stazberijevih, a onda ujutru videti kolika je šteta.

Robertu sam napisala da pođe ujutru i on, pa ćemo se zajedno vratiti. Hvala ti što brineš, ali samo bi se mučila bez razloga.

Ubrzo je bila u kočiji i udaljavala se od imanja. U glavi joj se rojilo stotine strašnih prizora. Kako je došlo do požara? Zar će sve njene uspomene iz detinjstva otići u pepeo? Suze su joj se slivale nekontrolisano. Kako bi samo volela da je Robert sada pored nje.

On bi je utešio.

Ni sama nije znala koliko su vremena putovali kada se kočija iznenada zaustavila. Pogledala je kroz prozor da vidi gde su ali mogla je da vidi samo gustu šumu. Pomislila je da su stali da se

66

konji odmore pa je i sama je poželela da malo protegne noge. Kada je otvorila vrata ugledala je čoveka sa maskom.

U sledećem trenutku stavio joj je nešto preko lica i za kratko vreme utonula je u mrak.

Kada je ponovo otvorila oči osećala se veoma umorno. Pogledala je oko sebe. lako je svetlost bila veoma slaba, prepoznala je sobu u kojoj se nalazi. Bila je to soba koju je mrzela iz dna duše. Šta će ona ovde? Naprezala je sećanje. Bila je u kočiji. Krenula je na svoje imanje. Kada su stali sve je postalo tama. Da li je moguće da je oteta? Zašto su joj ovo radili? Zar je tetka toliko želela zamak da je bila spremna da uđe u kriminal. Zar je izmislila požar da bi je otela? Da li će je Robert naći?

Pogledala je svoje otežalo telo da se uveri da je sve u redu sa bebom. Stavila je ruku na stomak i pomazila ga lagano. Dobro je što Robert ne zna da je trudna. Moći će da misli hladnije glave.

Ona sama se, ni po koju cenu, ne srne odati pred tetkom. Ko zna šta bi uradila? Sigurno bi učinila sve da naudi bebi. Samo se nadala da već nije rekla nešto što bi je odalo, a da se ne seća.

Ležala je nepomično na krevetu. Bila je slaba i morala je da skuplja snagu.

Posle nekog vremena vrata su se otvorila i Emili je ugledala tetku sa zlobnim osmehom na licu.

- Ko bi rekao da ćeš se jednog dana vratiti u svoju sobu, Emili?

- Nisam se vratila. Ja sam ovde silom dovedena. Tetka, kakve su vam gluposti sada pale na pamet? Zar ne znate da je kažnjivo otimati ljude na drumu?

- Oooo! Primećujem da je tvoja oholost porasla, lako si sada zarobljenica i dalje nemaš ni malo smernosti. Bolje bi ti bilo da ućutiš i moliš me za život, bednice jedna.

- Sada vam mnogo više vredim živa nego mrtva. Pretpostavljam da sve ovo radite zbog lude opsesije da se dokopate zamka. Kako sam udata sva moja imovina se vodi na Roberta. To valjda znate. I ako me ubijete opet nećete dobiti ništa.

- Ne drži mi predavanje! -uzviknula je nervozno Luiza. -Znam ja dobro da se sve vodi na tvog muža. Samo što on to neće biti još 67

dugo. Kada postaneš udovica i udaš se za drugog ja ću dobiti ono što hoću. Iznenadila me tvoja svojeglavost. Trebalo je da sačekaš muža i pođeš sa njim. Tako bi sve obavili lakše. Već bi bila udovica.

- Vi ste stvarno poludeli! Šta pričate? Kako zamišljate da ubijete Roberta i prođete nekažnjeno? To može samo ako i mene ubijete!

Kakva udaja? Bože, reci da sanjam sve ovo i da ću se svakog časa probuditi - vrtela je glavom Emili.

- Ne sanjaš Emili. Za nekoliko sati tvoj voljeni Robert će biti mrtav. Ožalićeš ga pristojnih mesec dana, a onda ćeš se udati za njegovog rođaka Džeremija. Ostaćeš grofica kao i do sada i čak zadržati sve što imaš sada, a tvoj muž će mi u znak zahvalnosti prepisati zamak koji tako dugo želim.

- Molim? I Džeremi je umešan u ovo? Pretpostavljam i njegova majka. Dakle, kod vas su oni u gostima. Sedite ovde mesecima i smišljate kako da upropastite život i sebi i drugima. Povucite se dok je vreme. Plan vam neće uspeti. Ja sam spremna da sve zaboravim i da obećam da vas neću prijaviti vlastima.

- Ha! Ti i dalje misliš da se nešto pitaš! Ja ovde naređujem! Budi srećna što si onom Džeremiju zavrtela mozak pa bi se ljutio da te udarim. Inače bih ti pokazala!

Emili je grozničavo razmišljala. Pred sobom je imala ludu osobu koja je očigledno uspela da zatruje sve oko sebe. Morala je da ih spreči da naude Robertu, a nije znala kako.

- Hoću da pričam sa Džeremijem - rekla je Emili odlučno.

- Možeš da pričaš koliko hoćeš, on će ti reći isto.

- Ipak hoću da pričam sa njim - bila je uporna.

Posle nekog vremena u sobu sa Luizom ušao je Džeremi i njegova majka. Džeremi je gledao pogledom punim ljubavi.

- Draga Emili, dobro došli. Nije bilo drugog načina da vas dobijem. Moralo je ovako - rekao je gotovo nežno.

- Dušo, - oglasila se Dolores - da li si dobro? Rekli smo onom čoveku da ne pretera sa sredstvom za uspavljivanje.

-Treba li da budem zahvalna za vašu pažnju? - upitala je ironično - Da li Edvard zna vaše namere?

68

- Naravno da ne zna. Taj nesposobnjaković nikada nije bio spreman na rizik. Da je na vreme razmišljao ne bi dozvolio da ostane bez titule. Umesto da je uklonio Džona još davno, sada smo mi prinuđeni da uklonimo Roberta.

- Vi ste svi ludi! Da li je vaša pohlepa toliko jaka da se gubi svakitrag čovečnosti? Da li stvarno mislite da ćete uspeti da ostvarite suludi plan koji ste skovali? Zapamtite samo jedno, ako se nešto dogodi Robertu, ja ću se ubiti. Ako slučajno mislite da je i to povoljna opcija za vas, varate se. Pošto je grof Džon Randolf upoznat sa onim što se dogodilo u Londonu, sve i da svi umremo u istom danu, vi nećete dobiti ništa. Grof je napisao jasan testament u kome sve ostavlja rođacima svoje pokojne žene. Što se titule tiče, nju je preneo na Roberta. Znate da je samo Robertov naslednik može dobiti - Emili je blefirala i nadala se da je ubedljiva.

Njih troje su se pogledali bez reči, a onda je Luiza dala znak očima da izađu iz sobe. Emili je ubrzo ostala sama. Nadala se da je uspela da dobije na vremenu. Valjda će odustati kada shvate da ništa neće dobiti. Do tada će valjda Robert uspeti da je nađe i raskrinka ih.

XII

Kada je Robert pročitao pismo koje mu je ostavila Emili, poludeo je od brige, lako mu je napisala da krene ujutru, nije mogao da sedi ni časa, a da zna da je ona negde sama. Pati ga je ubeđivala da su Strazberijevi vrlo fini ljudi i da ih Emili poznaje od rođenja.

- Nije stvar u Strazberijevima ili nekom drugom. Taj požar je uništio uspomene na detinjstvo moje žene i ja moram da budem uz nju. Krećem odmah.

Otac ga je ubedio da svrati u krčmu i povede sa sobom nekoga od momaka sa kojima se družio.

69

- Ponesi Oružje i nemoj da putuješ sam. Znaš bolje od mene koliko je opasno da jašeš sam noću. Emili neće biti od koristi ako ti se nešto dogodi.

- U pravu si, oče. Momcima sigurno nedostaje avantura, a meni će koristiti. Samo se nadam da ću ih zateći u krčmi.

- Pozdravi grofa Strazberija i zahvali mu što vodi računa o Emilinom imanju. Siguran sam da se pobrinuo da požar ne zahvati zamak - dovikivao je grof užurbanom Robertu.

Posle sat vremena jahanja, Robert je ušao u zadimljenu krčmu.

Osećao se neobično. Kao da tu više nije pripadao. Kada je u uglu ugledao Patrika i Henrija odmah mu je bilo lakše. Prišao im je i oni su ga bučno pozdravili.

- Već smo se pitali da li si sasvim odustao od provoda. Ona tvoja lepa žena te sasvim odvukla od krčmi - rekao je veselo Patrik.

- Da ja imam tako lepu ženu i mene ne bi bilo - rekao je Henri.

- Momci, nisam došao da se provodim. Moram odmah da krenem na put. Pitao sam se da li ste raspoloženi da pođete sa mnom i... - ukratko im je objasnio o čemu je reč. Obojica su spremno ustala.

- Naravno da idemo sa tobom - rekli su u glas.

Posle celonoćnog jahanja, u zoru su ugledali obrise zamka.

Robert nije mogao iz daljine da proceni da li je kuća oštećena. I kada su posle pola sata stigli na imanje sve je delovalo uobičajeno.

Posluga je radila uobičajene poslove u dvorištu. Robert se predstavio i svi su ga iznenađeno pogledali kada je upitao za požar.

Najstariji među njima je rekao: - Ne znamo ništa o tome, gospodine. Ovde nije bilo nikakvog požara.

Robert, Patrik i Henri su se pogledali u čudu.

- Gde je zamak grofa Strazberija? Moram odmah do njega. Tamo je moja supruga.

- Poći ću sa vama, da vam pokažem put. Nije daleko. Iza onog brega - pokazao je rukom.

Kada su stigli do susednog zamka Robertu je već postalo jasno da tamo neće pronaći Emili. Pokušavao je da vrati film i seti se šta 70

mu je Pati ispričala. Ko je doneo pismo od grofa Strazberija? Neka teška slutnja ga je obuzimala sve više. Šta se dogodilo Emili? Ko joj je to uradio? lako je u sebi već imao odgovore ipak je morao da sačeka potvrdu od suseda.

Grof Strazberi ih je dočekao veoma ljubazno. Odmah je naložio ljudima da se pobrinu za konje, a njima je predložio da se osveže od puta, pa da doručkuju.

- Grofe Strazberi, da li je moja supruga doputovala sirtoć kod vas? - upitao je Robert trudeći se da sakrije strah od odgovora.

- Emili? Ne, nije doputovala. Zar je trebalo da dođe?

- Juče je stiglo pismo sa vašim potpisom da je na njenom imanju izbio požar. Otac i ja nismo bili na imanju i Emili mi je napisala da je krenula ovamo i da će odsesti kod vas.

- Ako ste bili na imanju, mogli ste da vidite da je tamo sve u redu. Ja nisam poslao nikakvo pismo.

- To sam već video i plašio sam se ovoga. Očigledno je ovo neka nameštaljka. Moju Emili je neko oteo. Mogu da naslutim i ko.

- Po glavi mi se samo vrzma misao da Grejevi imaju prste u tome - rekao je grof Strazberi. -Luiza toliko želi imanje svoje sestre da bi učinila sve.

- Isto razmišljamo. Ja sam skoro siguran da je ona odgovorna za ovo. Samo da nije povredila Emili., Ubiću tu matoru vešticu!

- Polako grofe. Smirite se. Morate se prvo odmoriti da biste mogli da mislite bistre glave. Moramo da pokušamo da shvatimo kakav joj je plan. Daću vam svoje ljude. Možda ona očekuje dakrenete po Emili pa vam sprema zasedu. Obavestićemo i vlasti.

Nema potrebe da imate problema zbog želje da spasite svoju suprugu. Kada su vlasti obaveštene, onda postoji opravdanje za sve što učinite. Sigurno znate kakav je zakon i da se samovolja kažnjava.

- U pravu ste. Moji prijatelji i ja ćemo se odmoriti, kratko. Do podneva moramo krenuti. Koliko je daleko imanje baronice Grej?

- Nekoliko sati jahanja. Dan je dug. Bićete tamo pre mraka.

Nadam se da ćete se do ponoći vratiti sa suprugom da budete moji gosti.

71

- I ja se nadam grofe. Ako se sve dobro završi sigurno ćemo prenoćiti kod vas. Posle bih voleo da ostanem sa Emili nekoliko dana na njenom imanju. Ionako sam planirao da dođemo ovde, ali ne na ovaj način.

Za to vreme Emili je provela besanu noć. Osluškivala je svaki šum. Od kako su sinoć izašli iz njene sobe više nije videla nikoga.

Pitala se šta su odlučili. Da li će pokušati da ubiju Roberta? On je sigurno već krenuo na imanje i do kraja dana će shvatiti da je sve zamka. Plašila se za njega više nego za sebe. Znala je da je impulsivan i plašila se da će reagovati nepromišljeno. To bi ga sigurno doveld u opasnost.

I dalje nije znala kako da se spasi iz ove situacije. Beg nije dolazio u obzir. Soba u kojoj je bila nalazila se na spratu. Da nije bila trudna možda bi i pokušala da se preko krova spusti dole.

Ovako je samo mogla da sedi i čeka.

Posle nekog vremena u sobu je ušao Džeremi. Doneo joj je doručak. Emilin želudac je bio u grču i sam pogled na hranu izazivao je gađenje. Ipak, znala je da mora da jede, zbog bebe. Ko zna koliko će još ostati ovde. Bezvoljno je stavljala hranu u usta ne obraćajući pažnju na Džeremija koji je seo pored nje na mali krevet i posmatrao je sa neskrivenim divljenjem.

- Kako si hrabra Emili! Mnogo se radujem što ćeš mi postati supruga. Rekla si da sam fin i zgodan. Videćeš, vremenom ćeš me zavoleti. Ja ću ti biti bolji muž od Roberta - pričao je zaneseno.

- Tebi stvarno nije jasno da se nikada neću udati za tebe. Žao mi je što si propustio šansu da se spaseš. Ovako ćeš zajedno sa ono troje zlobnika možda i na vešalima završiti.

- Emili, ne pričaj tako. Znam pod kojim uslovima si se udala za Roberta. Ne vidim nikakvu razliku između toga i ovoga.

Emili je počela da se trese od njegove mirnoće. Nije mogla da razume kako ga je toliko obuzela priča onih ludača.

- Ne vidiš razliku?! - viknula je. - Evo, ja ću da ti objasnim. Kada sam otišla sa grofom Džonom, uopšte nisam bila obavezna da se udam za njegovog sina. Grof je postao moj zaštitnik i imala sam satatus njegove ćerke. Da se Robert i ja nismo zaljubili do tog 72

braka nikada ne bi došlo. A ti hoćeš da mi ubiješ muža i nateraš me da se udam za tebe! Zar si toliki slepac da ne vidiš razliku?!

- Dobro de, smiri se. Sve i da ima razlike, sada je kasno. Sve je već odlučeno i samo možemo da čekamo vest o Robertovoj smrti.

Ja ću biti uz tebe. Reći ćemo da si bila ovde u poseti i da je krenuo po tebe. Tada su ga drumski razbojnici opljačkali i ubili.

- To vam neće proći! Vikaću na sav glas da ste ga ubili! Svi će znati da ste ubice! Hladnokrvne i odvratne ubice!

- Draga Emili, i sama znaš da reči ucveljene žene niko ne sluša.

Misliš da će neko poverovati u to? Nišaniš prstom u ugledne ljude.

Niko ti neće verovati. Ostaćeš usamljena sa svojom pričom, bez igde ikoga. Siroti stric će presvis-nuti zbog smrti svog jedinca.

Lično ću mu dati da popije lek od koga će mu stati srce. Kao što vidiš, nemaš kuda. Što pre nas prihvatiš kao porodicu, bolje za tebe.

- Izađi odvratna spodobo! Ne mogu ni da te gledam!

Kada je Džeremi lako ustao i izašao iz sobe, Emili se bacila na krevet i zaplakala.

XIII

Robert je goreo od nestrpljenja da što pre stigne na imanje Grejovih. Grof Strazberi mu je dao petoricu svojih ljudi, a dvojicu je poslao da obaveste vlasti i povedu ih ka otmičarima. Put im je prolazio bez prepreka. Već je bilo kasno popodne kada je jedan od ljudi rekao da im je ostao još nepun sat jahanja.

Stigli su do raskrsnice na kojoj se jedan put, uz reku, odvajao ka imanju Grejovih. Zastali su da napoje konje i malo se osveže.

Robert je hteo da se pobuni, ali je shvatio da bi bilo previše sebično terati ljude koji mu pomažu da jašu bez prestanka.

73

Dok su konji pili vodu, ljudi su seli ispod jednog hrasta da se malo odmore. Dok je Henri prilazio sa čuturom, u kojoj je bila sveza voda, pored glave mu je proletela strela i zabila se u drvo pod kojim su sedeli. Svi su brzo skočili i pokušali da nađu zaklon.

Robert je osmatrao odakle su dolazile strele. Po razmaku u kojem su letele pokušavao je da izbroji koliko napadača ima. Tiho jedao znakove ljudima kako da se rasporede. Po njegovoj proceni bilo je tri ili četiri napadača.

Henri i još dvojica su ostali da se brane odatle, a Robert, Patrik i dva Strazberijeva čoveka su pošli da pokušaju da ih napadnu ša leđa. Polako su se prikradali dok nisu ugledali dobro zaklonjene napadače. Jednog su uspeli lako da savladaju, a sa ostala tri usledila je teška borba. To su bili, očigledno, iskusni razbojnici.

Posle nekog vremena i Henri sa onom dvojicom im je došao u pomoć i tada je posao bio lakši. Uspeli su da ih savladaju, a da nisu morali da im nanesu teške povrede. Dobro su ih zavezali i odlučili da sačekaju šerifove ljude. Robert i Patrik su imali po jednu posekotinu, a ostali su bili nepovređeni.

Dok im je Itan, iskusni Strazberijev čovek, previjao rane stigla je veća grupa šerifovih ljudi. Ispričali su da su neki putnici jutros u šumi ugledali telo kočijaša. Pošto nije bilo kočija nisu znali ni ko je ni odakle je. Prvo im se učinilo da je mrtav, a onda su shvatili da daje znake života. Zadobio je težak udarac u glavu i dugo je bio u nesvesti.

Robert se okomio na jednog od razbojnika za koga se činilo da je vođa da mu kaže ko je nalogodavac ovog napada. Kako je ovaj ćutao, jer je verovatno bio doro plaćen, šerjfov zamenik je uhvatio Roberta za ruku.

- Ako pretpostavljate ko je, zar je bitno da li će vam reći? Bolje da požurimo i stignemo kod Grejevih pre mraka. Tako ćemo lakše moći da proverimo svaku građevinu. Kada im se bude sudilo progovoriće oni.

- U pravu ste. Hajdemo odmah.

Emili je postala svesna da je bila u nemirnom snu tek kada je začula topot konja u dvorištu i glasove nepoznatih ljudi. Jeza koju 74

je osećala, sada je pretila da je potpuno parališe. To su sigurno bili glasovi ljudi koje je Luiza poslala da ubiju Roberta. Ili su ga vlasti našle mrtvog, pa dolaze da im to saopšte?

Otvorila je prozor. Nije mogla da izdrži pritisak koji je osećala.

Vikala je, ali je niko nije čuo. Samo je videla kako su na konjima promicali. Već je bio sumrak i nije mogla da im vidi odelo. Tako bi znala da li su šerifovi ljudi ili razbojnici. Ali kakva je razlika sada?

Ako Roberta nema za nju ništa više nije važno. Da nije deteta koje nosi odmah bi se bacila kroz prozor.

Dok je grozničavo razmišljala šta da radi, vrata su se sa treskom otvorila i ona je ugledala Roberta. Ruka mu je bila zavijena, ali je bio živ. Potrčala mu je u susret.

- Ljubavi! Ti si živ! Kako sam samo očajna bila! Mislila sam da će te ubiti! - zagrlila ga je tako čvrsto da su je ruke zabolele.

- Emili, kako si bleda! Da li ti je ona zmija naudila? Reci mi, draga. Sreća da je grof Strazberi insistirao da slučaj prijavimo vlastima. Udavio bih je golim rukama - ljubio je po licu i stezao jako.

- Hteli su da te ubiju, a mene da udaju za Džeremija! Plašila sam se za tvoj život! Sve to je ona luda Luiza smislila da bi došla do zamka.

- Kako sam se uplašio kada sam saznao da si sama otišla. Još kada sam shvatio da je sve bila zamka. Uh! Samo sam se molio da ti ne naude dok ne stignem.

- Sada si tu, a to je jedino važno - suze su joj tekle od sreće.

Odjednom se uozbiljila. - Šta je sa Darenom? Da li su njega povredili?

- Živ je. Jutros su ga šerifovi ljudi pronašli u šumi. Trebaće mu duži oporavak, ali biće dobro.

- Vodi me odavde što pre, molim te. Da odemo što dalje od ovog zla.

- Idemo odmah. Pošto će nas šerifovi ljudi ispratiti daćeš izjavu kada stignemo kod grofa Strazberija. Obećao sam mu da ćemo doći kod njega. Henri i Patrik se vraćaju kući pa ću ih zamoliti da prenesu ocu da dođe na tvoje imanje. Ostaćemo tamo neko vreme.

75

Hteo sam da te iznenadim tim odlaskom krajem leta, ali ispalo je nešto ranije.

- Oh! Kako si divan! Videćeš, biće nam lepo. Reci mi kako izgleda sada? Ja nisam bila tamo od kako me zla tetka dovela kod sebe.

To je više od dve godine.

Lepo je. Uopšte nije zapušteno. Grof Strazberi se potrudio da sve vrati u pređašnje stanje od kako mu je otac poverio brigu o imanju. Rekao mi je da su Grejevi loše brinuli o svemu.

Kada su izašli u dvorište već je bio mrak. Ugledala je rođake sa lancima na rukama. Šerifovi ljudi su se spremali da ih odvedu u zatvor.

- Želiš li da im priđeš? - upitao je Robert.

- Naravno da ne! Već više puta sam rekla da ne bih volela da ih vidim ikada više. Nadam se da će ovaj put zaista biti tako.

- Kočija je spremna. Ima nas puno pa ćemo se sporije kretati, ali do ponoći ćemo stići.

Prišli su im Patrik, Henri i Strazberijevi ljudi. Emili je poznavala većinu i ljubazno im se zahvalila na pomoći. Onda se okrenula Patriku i Henriju i rekla: - Ne dolazi u obzir da idete kući večeras. Čak i sa pratnjom.

Idemo svi kod grofa Strazberija, a ujutru ćemo na naše imanje.

Hoću da budete naši gosti - rekla je to tako autoritativno da su se ova dvojica samo nasmejali.

- Ovoj dami se ne može ništa odbiti. Nije ni čudo što si tako miran Robi. Ako ti se obraća kao sada nama ti i nemaš mnogo izbora.

- Ja i ne želim izbor. Sasvimsam zadovoljan svojom lepom ženom. Iskreno, uživam kada je gledam ovako odlučnu. Želeo bih da i vi nađete žene slične njoj.

Sve vreme puta Emili je spavala u Robertovom krilu. Osećala je njegovu ruku u svojoj kosi i bila potpuno opuštena i sigurna. Kada je nežno probudio da kaže da su stigli videla je da je sav ukočen.

Bilo joj je žao.

76

- Kada dam izjavu samo da sć na kratko vidim sa Strazberijevima, ako su budni. Posle te odmah vodim u sobu da pogledam tu ranu i da se brinem o tebi.

- Ne brini, dobro sam. Kada vidim kako si ti bleda imam utisak da sam ja odlično. Sad ćemo tek videti kako su prošli ostali. Mi smo bar bili u kočiji.

Grof ih je čekao budan. Zagrlio je Emili kao da mu je rođeno dete.

- Draga moja! Od kada te nisam video. Taman sam pomislio da napokon uživaš u sreći pored ovako dobrog čoveka, a ono te snađe ovakva nevolja.

- Hvala vam dragi grofe što ste nam ovoliko pomogli. Da nije bilo vaših ljudi, ne smem ni da zamislim šta bi se dogodilo.

- Nije to ništa Emili. Svako bi na mom mestu uradio isto.

- Mislite svako ko je dobar kao vi? Upravo smo se svi uverili koliko ljudi mogu da budu zli.

- Hajdemo unutra. Bitno je da je sve prošlo. Moji sada spavaju, ali će se ujutru mnogo obradovati kada te vide.

- I ja jedva čekam da vidim njih - rekla je Emili i uhvatila muža pod ruku.

- Devojčice su sigurno porasle toliko da ih možda neću ni prepoznati.

- Videćeš da su iste. Iako im je vreme za udaju one se ponašaju kao deca.

- Možda će se to promeniti kada vide ove fine momke - Robert je pokazao na Henrija i Patrika.

- Da znaš da sam danas o tome razmišljao. Obojica su hrabri i dobrog porekla, a ja imam dve ćerke. Ko zna šta se tu može izroditi?

- U svakoj nesreći ima sreće, zar ne? Ko zna zašto se ovo sve dogodilo baš ovako?! - više je konstatovala nego pitala Emili.

Smestili su se u salon. Dok se pripremala večera, Emili je ispričala šerifovim ljudima sve čega se sećala. Primetila je kako Robertu blede zglobovi dok je rukom stezao naslon fotelje. Njoj samoj je sada sve ličilo na ružan san.

77

Pojeli su nešto malo i povukli se u sobe koje su pripremili za njih. Grof Strazberi ih je ispratio do hodnika i rekao im da se dobro odmore, a da će on preuzeti brigu o svemu ostalom. Rekao je da će ujutru rano poslati nekoga da obavesti grofa Džona o svemu i da mu kaže da ga očekuju.

Kada su ostali sami, odmah su se dogovorili da će spavati u sobi za koju procene da je udobnija. Emili mu je očistila i previla ranu, a Robert se sve vreme šalio da ga strašno boli. Legli su zajedno kod nje u sobu i privili se jedno uz drugo.

- Uželeo sam se tvoje blizine. Ovih nedelju dana koliko smo bili razdvojeni baš su mi teško pali. Sledeći put te vodim sa sobom.

- I ti si meni nedostajao. Volela bih da idem sa tobom svuda ali ne znam koliko će to biti izvodljivo.

- Zašto to kažeš? Znaš da me briga za pravila da žena mora da sedi kod kuće.

- Moram nešto da ti kažem -bila je ozbiljna. - Htela sam i ranije, ali nisam bila sigurna. Mislila sam da i Džon bude tu, ali bolje je ovako. Ja...

- Reci već jednom Emili! Šta se dogodilo? Nemoj da me plašiš! bio je nestrpljiv Robert.

- Nije mi bila namera da te plašim. Htela sam da kažem da ćemo dobiti bebu. Trudna sam, Roberte.

Gledao je u neverici nekoliko trenutaka, a onda je skoro vrisnuo.

- Emili! Da li si sigurna? Nemoj se šaliti ako nisi.

- Sigurna sam. Zato ti nisam rekla ranije.

- Dušo moja! Ljubavi moja! Imaćemo bebu! Ti i ja! Zato si tako bleda. Jaoj, samo kad pomislim u kakvoj si opasnosti bila! Mogla si da izgubiš bebu! Nadam se da će oni koji su te oteli trunuti u zatvoru godinama.To će im biti gore od smrtne kazne.

- Ne pričaj više o tome. Prošlo je i sada je sve u redu. Ne mogu nas povrediti Robert je spustio glavu na njen stomak i dugo ga ljubio.

- Čuješ bebo šta mama kaže. Sve će biti u redu. Volećemo te i čuvati zauvek.

Emili se smejala srećno.

78

- Mislim da je beba suviše mala da bi te čula, ali sigurno oseća tvoju ljubav. Baš kao i njena mama.

- Nadam se da će biti devojčica. Voleo bih da liči na tebe.

- A ja se nadam da će biti dečak koji će biti isti ti.

- Uh! Prvi put se ne slažemo oko nečega, ali nema veze. Kome se ne ispuni želja sada, ispuniće se sledeći put. Imaćemo puno dece, zar ne?

- Hoćemo dragi. Naša ljubav će se tako umnožavati.

- Emili, volim te! Svim svojim bićem!

- I ja tebe volim. Još od prvog dana kada sam te videla.

XIV

Robert i Džon su bili u salonu. Jutros je Emili rekla da je vreme porođaja došlo. Odmah su poslali po babicu i od tada su osuđeni da ćekaju u salonu. Robert je nervozno šetao od prozora do vrata i osluškivao svaki šum. Činilo mu se da vreme stoji, lako se Emili osećala dobro i ispratila ga sa osmehom, od kada je babica stigla, sav je trnuo od straha. Znao je da je njegova žena hrabra i da mu neće pokazati koliko je boli. Samo da sve bude u redu.

- Smiri se, Roberte. Svojim šetanjem mi unosiš još veći nemir.

Prošlo je tek sat vremena. Neće to biti skoro gotovo. Porođaj tvoje majke je trajao pet sati.

- Ne govori mi to! lako smo pričali da ćemo imati puno dece, nisam siguran da ću moći ponovo da prolazim kroz ovo. Mogu samo da zamislim kako je tek Emili.

- To je normalno. Sva deca se rađaju na isti način. Brzo ćete sve zaboraviti kada ugledate slatko biće koje ste sami stvorili.

- Samo da se završi već jednom. Zašto sam te poslušao i nisam ostao uz Emili?

79

- Zato što bi joj samo smetao. Muškarci su kukavice. Morala bi još i o tebi da brine da ne padneš u nesvest. Sipaj nam po viski da se malo smirimo i prestani da šetaš.

Dok je Robert sipao piće u salon je ušla domaćica Meri, koja je pomagala babici oko porođaja.

- Gospodo, sada možete kod Emili - rekla je ozarenog lica.

Obojica su skočla i skoro se sudarila ispred zbunjene žene.

- Kako? Šta? Da li je gotovo? Da li je Emili dobro? Beba... Robert je zaplitao jezikom od uzbuđenja.

- Čestitam gospodo! Grofica Emili je dobro, a i bebe.

- Bebe?! - obojica su upitala u glas.

- Da, bebe. Dobili ste sina i ćerku, blizance. Grofica Emili kaže da je želela sina, a vi ćerku. Eto, ispunila vam se želja, oboma.

Robert je nešto hteo da kaže, ali mu reči nisu izlazile iz grla. Otac mu je pružio čašu sa pićem i naterao ga da popije na iskap. Potom ga je zagrlio snažno.

- Hajdemo sada. Čuvaj reči za suprugu - nasmeja se srećno.

Kada su ušli u sobu ugledali su prizor od koga su Džonu krenule suze, a Robert osetio slabost. Emili je ležala i dalje sa osmehom, a pored nje su bila dva sićušna bića.

Robert je prišao ne znajući koga pre da pogleda. Babica mu je dala devojčicu i on je nespretno prihvatio, a grofu je u ruke utrpala dečaka. Robert je seo pored Emili i ona uze devojčicu da bi mu oslobodila ruke. Zagrlio ih je tako nežno da joj je došlo da zaplače.

- Hvala ti za ova dva blaga koja si nam podarila - rekao je stari grof.

- Hvala vama što ste bili sigurni da ću dopreti do srca vašeg "bandoglavog" sina - rekla je Emili i svi su se nasmejali. - Dragi, mislim da oboje možemo biti zadovoljni.

- Kako da ne budemo zadovoljni? Opet si pokazala koliko si neobična. Ti si čarobnica. Nikada ne bih pomislio da ću dobiti dvoje dece odjednom.

- Nadam se da ne misliš da nam je ovo dovoljno.

80

- Ah, videćemo. Nisam siguran da li mogu ponovo da prođem kroz ovu neizvesnost. Ako se ovo dvoje pokažu kao dobra deca, možemo razmišljati kasnije o još. Kako ćemo ih nazvati?

- Džon i Helen. Tako smo se dogovorili. Po tvom ocu i mojoj majci. Trebalo je da bude samo jedno ime. A mi smo iskoristili oba.

Sada nam još preostaje da, u narednom periodu, poradimo na tome da dobijemo Tomasa i Loren. Tako će bake i dede nastaviti da žive kroz našu decu.

- Draga, volim te. Znaš da će biti kako ti kažeš.

Dok se soba kupala u popodnevnom suncu nova porodica je uživala u zasluženoj sreći koju je donela neočekivana ljubav...

Dvadeset pet godina kasnije

- Džone, Džone, kuda ćeš ovako kasno? - povikao je grof Randolf.

- U krčmu, oče. Da li si nešto želeo? Požuri, prijatelji me čekaju.

- Džone, do kada misliš da luduješ ovako? Znaš koliko ti se majka brine.

- Oče, nemoj ponovo da mi pričaš istu priču, molim te - rekao je mladić nestrpljivo.

- Kada bi me jednom saslušao do kraja, možda ne bih morao stalno da ponavljam. Znaš koliko sam ti puta pričao da sam ja...

- Evo, obećavam, sutra ću te saslušati. Sada stvarno moram da idem - prekinuo je Džon oca, šeretski se osmehujući.

Grof je umorno odmahnuo rukom, a mladić veselo odjurio ka štalama.

- Opet nisi uspeo da ga zadržiš? - upitala je zabrinuto Emili, izlazeći iz kuće.

81

- Vidiš i sama. Napolju je mećava, a on mora u krčmu. Pitam se samo šta je tako neodložno - grof je zagrlio suprugu i poveo je ka salonu.

- Gde li smo samo pogrešili sa njim? Sva su nam se deca smirila, samo njega nikako da obuzdamo. Znam da stalno to ponavljam, ali brinem, Roberte.

Grof je prišao kaminu i dodao nekoliko drva na vatru, a potom usuo piće u dve čaše i seo pored Emili.

- I ja brinem draga, ali kako da mu zamerim kada sam i sam bio isti. Šta da radimo kada si rodila sina koji je isti ja?

- Znaš šta, do sada nismo pričali o tome, ali mislim da bi mogli da ga smirimo na isti način kao što je i tvoj pokojni otac smirio tebe - osmehnula se Emili umiljato, baš kao i uvek kada je htela da, dobije nešto od njega.

- Misliš da...? A, ne! Ne mogu jada mu krojim sudbinu na taj način -odmahnuo je grof glavom.

- Zašto? Šta je tebi falilo? Džonu si zahvaljivao, svakog dana dok je bio živ, što me je doveo.

- Da, ali jedna si ti Emili. Gde da mu nađemo takvu ženu?

- Sećam se, kada sam bila mala, kako se moja majka plašila da neće moći da me udaju jer sam bila vaspitavana drugačije od ondašnje dece. Moj otac joj je tada rekao da je sigurno negde rodila majka nekoga po mojoj meri. Bio je u pravu. Sada ja tebi kažem isto.

- Misliš da...?

- Baš tako. Već ujutru bi mogli do Londona da se raspitamo da li negde ima neka nesrećna ledi koja čeka svog princa.

- Šta ako je nađemo, a on je odbije?

- Rizik uvek postoji dragi moj, ali zar već nismo rekli da je on isti ti? Naše je samo da nađemo pravu devojku...

(Kraj)

82