Julija- Nikad ne ljubi šefa

Julija

1. poglavlje - Gospođice Džonson, vi ćete mi večeras biti pratilja.

Fler je začuđeno podigla glavu ugledavši svog šefa Đanija de Larga naslonjenog na dovratak. Odelom krojenim po meri i u ručno izrađenim kožnim cipelama odgovarao je slici koju čovek ima o tipičnom arogantnom italijanskom biznismenu. Kad je pogled zaustavila na njegovom markantnom licu, srce joj je poskočilo. Ta preplanula koža, plave oči... Nije bilo prvi put da ju je sasvim izbacio iz ravnoteže. A sigurno ni poslednji.

Tačno je znala kakav je to čovek. Dovoljno je bilo obratiti pažnju na to kako se odnosi prema ženama, a Đani ih je menjao kao maramice. Činjenica da je uvek predusretljiv nije ga činila simpatičnijim.

- Odeća mora biti elegantna - nastavio je. - Ako nemate ništa odgovarajuće, idite u kupovinu i na moj račun uzmite sve što vam treba.

Gledala ga je u neverici. U poslednjih šest meseci u više navrata slao ju je u kupovinu, nekad je bila reč o svilenim kravatama, a nekad o poklonima za aktuelne partnerke. Ali da je pošalje da kupi nešto sebi, dosad se nije desilo. Mora da ga nije dobro čula.

- Izvinite, gospodine De Largo - rekla je učtivo. - Bojim se da vas nisam dobro razumela. Đani ju je začuđeno pogledao.

- Gospođica Pirson je, nažalost, sprečena, a treba mi pratilja večeras.

Istog trena se uspravila. Naravno. Zašto bi je inače pozvao da pođe s njim? Ipak, u opisu njenog posla nije i to da uskače samo zato što je on opet nešto zabrljao s nekom ženom.

- Gospodine De Largo... – počela je. - Fler, potrebni ste mi. Zbog te četiri reči jurnula joj je krv u lice. Zašto je pred njim uvek tako nesigurna? I zašto crveni od pomisli da s njim podruku prošeta crvenim tepihom? Uostalom, ona nije zainteresovana za njega.

Osim toga, njemu ne treba ona, nego asistentkinja, koja je u svako doba spremna da mu priskoči i pomogne.

- Mislim da to nije prikladno, gospodine De Largo.

- Fler, vi ste jedina žena na koju se mogu osloniti - gledao ju je molećivo. - Jedina koja sa mnom ne igra nikakve igrice.

Oblilo ju je još jače crvenilo.

- Ne igram igrice s vama zato što sam vaša asistentkinja, gospodine De Largo.

- Tako je. I zato treba da budete uz mene večeras. S vama sam bar siguran da ćete se ponašati u skladu s prilikom.

Poželela je da ga ošamari, ali je oborila pogled. A njen puls besomučno je udarao. Nikada neće shvatiti kakvu to moć ima ovaj čovek nad njom. Izgleda prokleto dobro, ali smatra da je centar sveta. I očito je uveren da ona postoji samo zato da bi mu služila.

- Da pozovem gospođicu Svenson? Ili gospođicu Piterson? Sigurna sam da one ne bi odbile.

Naprotiv, pomislila je Fler mršteći se. Za veče s njim obe bi sve učinile. Fler nije poznavala nijednu ženu koja potajno nije maštala o njemu. Đani je polako prišao njenom stolu, pa se nagnuo dok licem nije bio u istoj visini s njom. Miris njegovog losiona sasvim ju je opio, a bio je taman toliko drzak da razoruža svaku ženu.

Svi su ga znali kao šarmera, koji proizvodi motore i vozi trke.

Osvojio je devet svetskih titula na trkačkim stazama jureći brzinom od 300 km/h.

Posle teške nesreće, koju je doživeo pre nekoliko godina, ima šinu u nozi. Lekari su bili uvereni u to da će do kraja života morati da hoda pomoću štaka.

Ali on, naravno, nije mogao da se pomiri s takvom sudbinom.

Trenirao je kao mahnit i uspeo je da se vrati na stazu. Prozvali su ga Čeličnim princem: čeličnim zato što je imao čeličnu volju, a princem zato što je iz svake trke izlazio kao pobednik.

Sad ju je taj nepobedivi čovek prodorno gledao tim plavim očima.

Morala je da obori pogled. Dograbila je telefon.

- Dakle, koja će dama večeras imati čast? - upitala je psujući u sebi kad je primetila da joj glas neprirodno zvuči.

Hitrim pokretom spustio je šaku na njenu ruku. Fler se trgnula od neočekivane topline njegove šake na svojoj koži. Učinilo joj se kao da ju je pecnula struja.

- Ako pođete sa mnom, gospođice Džonson, dobićete bonus objasnio je. - A haljinu koju kupite za večerašnji izlazak možete

zadržati. I isplatiću vam iznos mesečne zarade ako pristanete na moju molbu. Kako vam to zvuči?

Fler je jedva disala. Još jedna plata sigurno bi joj dobrodošla, uostalom, štedela je da kupi stan, jer je verovala da bi, kad bi imala sopstveni stan, osećala da je nešto postigla, pa bi sećanja na život u Džordžiji konačno mogla da zaboravi. I tako bi ocu dokazala da je sposobna.

Ipak, nije mogla da prihvati njegovu ponudu, jer je posvuda bio meta paparaca i novinara. Kao nova devojka s njim, i ona bi im se našla na udaru, a to nikako nije želela.

A opet, reč je o samo jednoj večeri. Kolike su šanse da neko Fler Džonson s fotografije dovede u vezu s Fler Votson?

Pomislivši na devojku kakva je nekad bila, devojku koja je nemilosrdno bila izvrgnuta ruglu, zadrhtala je. Neće dozvoliti da ostatak života živi u strahu zbog jedne gluposti. Više nije naivna tinejdžerka, sad je odrasla žena.

- Gde se održava zabava? - upitala je i istog trenutka proklela je sebe. Znao je da je pokleknula.

Popustio je stisak njegove ruke, oči su mu plamtele. A možda je to samo umislila.

- Na Menhetnu - odgovorio je. - Zapravo, na Petoj aveniji.

Odmaknuvši se od stola, uspravio se. Samozadovoljan osmeh zaigrao je u uglovima njegovih usana.

- Vozač će u sedam doći po vas, gospođice Džonson.

- Još nisam pristala - rekla je bespomoćno. Gotovo ju je razbesnelo to što ovom čoveku sve pada u krilo, dovoljno je samo da poželi. Zašto bi mu sad i ona olakšala? Jednom ju je jedan muškarac nagovorio na nešto i to je ostavilo katastrofalne posledice.

Ali ovaj čovek je njen šef. On ne glumi da je zaljubljen u nju samo zato da bi je pokorio svojoj volji. Šta može da izgubi?

- Od ovoga samo možete biti na dobitku, Fler - rekao je. Osetila je toplinu kad je čula da izgovara njeno ime. Baš je seksi taj jedva primetni italijanski akcenat.

- Mislim da ništa slično nije u opisu mog posla - i dalje je tvrdoglavo istrajavala.

Nekoliko trenutaka ćutke su se posmatrali.

- Učinićete mi veliku uslugu, Fler - objasnio je. - I podržaćete fabriku motora.

Onda joj se šarmantno nasmešio. Bio je to osmeh od kojeg su manekenke, glumice i misice padale kao snoplje. Uplašila se primetivši da joj se puls opet ubrzao. Očito njegov šarm deluje i na nju. A dosad je, očito pogrešno, mislila da je imuna na njega. Uostalom, prezirala je Italijane zavodnike.

- Naravno da možete odbiti, ali bio bih vam zahvalan kad to ne biste učinili.

- Ovo nije sastanak - izletelo joj je.

On se nasmejao, a ona je osetila da je ponovo pocrvenela. Zašto je to rekla? Ionako joj on nikad ne bi zakazao sastanak, čak ni da nije njegova asistentkinja. Previše je obična osoba za njega. Ali ako će joj platiti da glumi njegovu novu ljubavnicu, zašto da mu ne učini? Dok god je to poslovni dogovor...

- Apsolutno, draga - odgovorio je gledajući je pravo u oči. - Bilo bi bolje da sad krenete. Uzmite slobodno popodne i izaberite nešto lepo u "Saksu". Odvešće vas moj vozač.

- Sigurna sam da u svom ormanu mogu naći nešto odgovarajuće odgovorila je. Đani ju je sumnjičavo odmerio.

- Imate li najnoviju dizajnersku odeću u svom ormaru? Nešto čime ćete ostaviti utisak na njujoršku elitu?

Postiđeno ga je pogledala. Dobro ju je plaćao, ali ipak nije sebi mogla da priušti dizajnersku odeću, jer je štedela da kupi stan. I gde bi nosila takvu odeću?

- Verovatno ne - priznala je.

- Onda je bolje da pođete - namignuo joj je. - Šoping je deo našeg dogovora.

Ne čekajući odgovor, nestao je iza vrata svoje kancelarije. Fler je uzdahnula. On je opet dobio ono što je želeo. Uzela je tašnu. Sad više nema povratka. Đanija je te večeri noga bolela jače nego inače. Odložio je laptop i rukom protrljao list dok je limuzina lagano klizila po Bruklinu. Noga ga je poslednjih meseci sve više mučila. Tiho je opsovao. Lekari su mu rekli da će biti ovako, da će ga opet povremeno boleti. Ali on je uložio

toliko snage da ponovo stane na noge, pa sad neće odustati. Jednom je pobedio i opet će.

Nikos Guerini, vlasnik istoimene firme, njegov je najveći konkurent. Nikosu bi bilo najdraže da gleda Đanija kako gubi titulu svetskog prvaka, pa da Guerinijeva firma preuzme lidersku poziciju na tržištu motora. Đani se namrštio. On i Nikos bili su nekad davno prijatelji... Ili je bar on mislio da jesu.

Sad je znao da nije tako.

Neće izgubiti. Voziće trku i celom svetu dokazaće da je sklopio najbolji motor svih vremena. Investitori će biti srećni, a novac će priticati. Onda će se, zadovoljan, oprostiti od trkačke staze i prepustiće svom timu da osvoji sledeći gran pri.

Bože, molim te, samo još jedna titula svetskog prvaka i prestaću!

Ovo je važno veče. Đani se nadao da nije pogrešio što je svoju skromnu sekretaricu pozvao na parti.

Nije imao izbora. Naravno, mogao je sam da se pojavi, ali onda bi cele večeri morao da se sklanja s puta organizatorovoj kćerki. Lusi je umišljeno i razmaženo derište, pa misli da sve može imati. Njen otac nije obraćao pažnju na njenu zainteresovanost za Đanija. Inače, nije ga zanimalo mišljenje očeva njegovih ljubavnica, ali u ovom slučaju morao je da bude obazriv i da Lusi pokaže da nije zainteresovan za nju. Zato mu je večeras trebala pratilja, neko ko će glumiti njegovu devojku.

A sve je savršeno isplanirao, a onda mu je Keli Pirson otkazala. Već je mesec dana izlazio s njom. Njen neseser u njegovom kupatilu nije mu preterano smetao. Prihvatio je i drugu četkicu za zube u čaši, kao i roze brijač za dame na kadi.

Nije imao problema s tim da žena, kad je pozove, prenoći kod njega. Ali kad bi ona posle nekoliko zajedno provedenih noći počela da donosi stvar po stvar u njegov stan, postajao je nervozan. Seks je važan deo njegovog života, ali to što spava s nekom ženom ne znači da želi s njom da živi. Zato je uvek svakoj ljubavnici prvo rekao kako zamišlja vezu i ako se nije pridržavala njegovih uslova, znalo se šta sledi.

Keli Pirson je divna, uzbudljiva žena, ali nije budila vatru u njemu.

Nije znao zašto, jer je baš njegov tip: lepa, pomalo površna i intelektualno nezahtevna. Đani je opet uzeo laptop, zamišljeno proučavajući izveštaj na kojem je upravo radio. Možda je trebalo da posluša Flerin predlog i da večeras pozove neku od bivših devojaka. Ali dok je sedeo za radnim

stolom zagledan u uredno otkucani dokument, nešto mu je palo na pamet. Njegova pouzdana i neupadljiva asistentkinja biće mnogo bolja pratilja ove važne večeri nego žena koja bi sve vreme pokušavala da mu privuče pažnju.

Fler je mirna i obrazovana devojka, ali ne može se reći da nije atraktivna. Zapravo, nikad nije obraćao pažnju na njen izgled. I zašto bi? Ona je njegova pomoćnica i dobro obavlja svoj posao.

Fler je naprosto savršena iako nije lepotica u klasičnom smislu te reči. Ispod strogih tamnih kostima nazirale su se obline, a zlatnoplavu kosu obično je podizala u punđu ili ju je vezivala u rep. I nosila je naočare s tamnim okvirom.

Ima lepe zelene oči. To je primetio svaki put kad ga je pogledala preko naočara. Njene oči nisu tamne kao smaragdi, nego zelene kao lišće u proleće. I uvek lepo miriše, kao letnja kišica s dodatkom egzotičnog cvetnog mirisa. Nije koristila teške parfeme niti je mirisala na cigarete, alkohol i kreme za potamnjivanje.

Kad je tog popodneva došla kod njega sa sjajem u očima i blagim rumenilom na licu, za trenutak je poželeo da je preko stola privuče sebi i poljubi.

To nije imalo nikakvog smisla. Fler jeste fina i negovana, ali nije njegov tip žene. Dopadala mu se samo zato što je marljivi profesionalac.

Nikad ga nije privlačila.

Očito je njegovo telo tako iracionalno reagovalo zbog stresa nagomilanog proteklih meseci. Mehaničari su punom parom radili da bi završili novi model, ali stalno su se javljali problemi. A Đani je mnogo vremena i novca potrošio na taj motor i nije mogao odustati. Uspeh mu je bio potreban kao vazduh koji diše. Toga je još kao tinejdžer postao svestan... otprilike u vreme kad je saznao da ima oca, koji nije želeo da zna za njega.

Njegovim žilama jeste tekla očeva plava krv, ali grofovsku titulu naslediće njegova deca rođena u braku. Đani je bio odbačen, kao neželjena posledica kratke afere s konobaricom. O njegovoj sudbini niko iz te plemićke porodice nije razmišljao, bio je prepušten sebi. Ali, začudo, daleko je dogurao. I nastaviće da se dokazuje. Uostalom, Đani je živeo za izazov.

Limuzina se zaustavila ispred sivog stambenog bloka. Đani je uzdahnuo kad je pomerio nogu da izađe iz vozila. Mogao je zamoliti

svog vozača da ode po Fler, ali ponos mu nije dopuštao ni trenutak ranjivosti.

Dok je lagano hramljući hodao prema zgradi, radoznalo se osvrtao.

Ovo nije opasan kraj, ali je poprilično zapušten. I prisetio se svog nekadašnjeg života...

Tada je bio niko i ništa i morao je da brine o tome da njegova majka i mlađa sestra Vanesa ne budu gladne. Nosio je u sebi silan bes, jer je njegova majka dopustila da je grof napusti bez bilo kakvog finansijskog obeštećenja. Đani je mnogo voleo majku, možda baš zato što je bila isuviše slaba da bi se borila i izborila za svoje pravo.

Odmahnuo je glavom da rastera uspomene. Ušao je u zgradu i popeo se stepenicama na drugi sprat, gde je Fler živela. Svakim korakom osećao je jak bol u nozi. Kad je stigao pred njena vrata, zastao je i na trenutak sklopio oči dok bol nije popustio. Čim je pokucao, otvorila mu je. Da nije navikao da se kontroliše, zinuo bi od čuda: Fler Džonson izgledala je... potpuno drugačije. Bolje rečeno, izgledala je božanstveno! Čudan osećaj širio se po njegovom telu dok ju je posmatrao. Đani to nije umeo da objasni.

Nije nosila naočare i bila je našminkana. Njene usne bile su crvene, pune i neverovatno privlačne. Poželeo je da ih istog trena poljubi.

- Gospodine De Largo - pozdravila ga je iznenađeno.

- Očekivali ste nekoga drugog? - upitao je pomalo uvređeno.

Pomisao na to da je čekala nekoga drugog neprijatno ga je dirnula. Baš čudno.

- Ja... zapravo, jesam. Mislila sam da ćete poslati vozača i da ćemo se sresti na zabavi.

- Kao što vidite, došao sam po vas.

Videlo se da je iznenađena, možda čak pomalo iznervirana. Njen pogled govorio je da joj se on ne dopada. Da li je to moguće? Pa sve su žene lude za njim! Šarmantno se osmehnuo.

- Lepo izgledate, gospođice Džonson.

I izuzetno ste seksi... Ta pomisao gotovo ga je uplašila. Nije delovala strogo, kao u kancelariji. Nekoliko pramenova padalo joj je preko čela, zbog čega je delovala ženstvenije i nežnije. Večernja haljina boje lavande na njoj bila je jednostavnog kroja, uz telo. Đani je bio opčinjen. Zapravo je prvi put video kako je građena i nije mogao da odvoji pogled s nje.

Obrazi su joj pocrveneli kad je zbunjeno oborila pogled. Đani je trijumfovao. Očigledno ipak nije baš sasvim imuna na njega, kao što se pretvarala!

- Hvala. Ja... upravo sam tražila minđušu. Ispala mi je iz ruke i ne mogu da je nađem.

- Pomoći ću vam - ponudio se. Oklevajući, Fler se povukla za korak unazad da bi ga pustila u stan.

Apartman je bio mali, ah prijatan. Na stočiću u dnevnoj sobi video je mnoštvo časopisa. Đani se nasmešio kad je na vrhu gomile primetio časopis o motorima. Na naslovnoj strani bio je on u kožnoj odeći pored svog motora.

Uz jedan zid bile su police do plafona pune knjiga. Zidovi su bili okrečeni u belo. Okačila je nekoliko lepih slika, a šareni jastuci i zavese uneli su boje u prostoriju. Ovo je bila tipična ženska soba.

- Mora da je tu negde - rekla je Fler dok ju je on pratio u kuhinju, u kojoj jedva da je bilo mesta za dve odrasle osobe.

Stajala je blizu njega i osetio je njen miris. Ta sveža cvetna nota bila mu je dobro poznata. I sad ga je privlačila...

- Mislim da se otkotrljala... možda ispod stola? - kleknula je na pod. Đani u jednom trenutku nije znao o čemu ona priča, jer je upravo zamišljao kako je privlači sebi... Odmahujući glavom pokušavao je da odagna takve misli.

- Pustite da ja pogledam - osvetlio je pod mobilnim telefonom. Kad je kleknuo pored nje, dotaknuli su se ramenima. Kao da je struja prošla kroz njegovo telo. To je od stresa, pomislio je.

Nešto je zasijalo pod svetlom i Đani je dohvatio mindušu. Mogao je da je spusti na njen dlan, ali želeo je još jednom da je dodirne i proveri da li će opet onako žestoko reagovati, kao kad je spustio šaku na njenu da je spreči da telefonira. Tada je pomislio da je reč o statičkom elektricitetu.

Kad je posegnuo za njenom rukom, gotovo se uplašio: dodir je u njemu istog trena izazvao snažnu želju. I Fler ju je osetila, čuo je kako je uzdahnula. Brzo joj je spustio minđušu u ruku i odmaknuo se. Bože...

Flerine ruke drhtale su dok je kačila minđušu. Oseća li isto što i on?

Otkud odjednom ta napetost među njima?

- Tako - rekla je trudeći se da zvuči opušteno. - Spremna sam.

- Onda da pođemo - odgovorio je pomogavši joj da se ogrne.

Dok su silazili stepenicama, pustio ju je ispred sebe da ne bi primetila njegovo hramanje. Na ulici ih je dočekao vozač otvorivši vrata limuzine. Đani je pružio ruku Fler da joj pomogne da uđe u vozilo, ali je ona ignorisala taj gest.

Nekoliko minuta ćutke su se vozili po Menhetnu. Konačno se Fler nakašljala.

- Ima li nešto što treba da znam u vezi s ovom večeri? Đani se okrenuo prema njoj. Gledala ga je kao kad mu podnosi jutarnji izveštaj i gotovo mu je laknulo što se ona profesionalno ponaša.

Morao je prestati da misli na njene obline, koje pre nije primećivao.

- Rej Stenton nas je pozvao na parti, biće prisutne mnoge važne ličnosti - objasnio je kratko.

- Razumem - Fler je klimnula glavom. - Sigurno ćete raspravljati o novim gumama i mogućem partnerstvu vaših firmi.

- Znači, pažljivo ste slušali na sastanaku - zaključio je.

Fler ga je uvređeno pogledala.

- Naravno da jesam, pa za to me plaćate, gospodine De Largo.

Da, za to je plaća. A večeras plaća nešto drugo: da je predstavi kao svoju devojku. Začudo, radovao se tome, čak više nego da je uz njega Keli Pirson. Žene kao što je Keli ne predstavljaju problem, nisu mu izazov. U početku bi bio polaskan, a kasnije ga je to nerviralo.

Sam je kriv, on je birao te žene. Njegova majka nije bila dobar primer. Uvek se očajnički bacala muškarcima oko vrata u nadi da će pronaći svog princa na belom konju.

Zato je Đani izbegavao žene koje nisu površne. Nije verovao u ljubav. Bar ne u onu pravu, veliku, romantičnu ljubav. A Fler je drugačija od žena s kojima je obično izlazio. Nije ni površna ni slaba, naprotiv. Nije mu promakao njen podozrivi pogled.

Neprimetno se osmehnuo. Voleo je izazove i da provocira.

Oči su mu zasijale kad ju je uhvatio za ruku i palcem pomilovao meku kožu njenog dlana. Počela je isprekidano da diše. Dakle, ne može da mu odoli!

- Draga - rekao je promuklim glasom - zar ne bi trebalo da me zoveš po imenu?

2. poglavlje Fieri na koža gorela je pod njegovim dodirom, a srce joj je snažno udaralo. To je bio najčulniji dodir koji je doživela.

Zatreptala je. Možda je sve to umislila. Možda leži u svom krevetu i sanjari o tome da joj Đani de Largo miluje dlan i zavodljivim glasom govori da mu se može obraćati imenom.

Već šest meseci radi za njega i nikad nije pokazao ni mrvicu interesovanja za nju kao ženu. Ali ona to nije želela, jer je takve muškarce prezirala. Arogantan, atraktivan i samouveren, verovao je da sve žene padaju pred njim na kolena.

A možda je mislio da ove večeri mogu biti opušteniji i zato joj je predložio da pređu na ti. Ionako treba da se pretvara da je njegova nova ljubav.

- Ako tako želite, gospodine De... Đani - krv joj je kolala venama.

- Da, želim - odgovorio je smešeći se. Još uvek ju je držao za ruku.

Osećala je da joj se dlanovi znoje. Zašto je on odjednom toliko privlači?

Pa uvek će joj biti nedostižan!

Nije Fler želela vezu s njim, a ipak se pitala kakav bi bio osećaj kad bi je uzeo u naručje i poljubio. Da li bi izgubila razum kao sve druge žene?

Nesvesno je odmahnula glavom. Ne bi joj bilo prvi put da zbog nekog muškarca učini glupost. Džoni Miler je uništio njenu veru u muški rod.

Upravo je htela da zamoli Đanija da joj pusti ruku kad mu je pozvonio mobilni.

- Izvini - rekao je.

Ovo je bilo za dlaku, pomislila je gledajući kroz prozor. Nije želela da potpadne pod njegov uticaj. Pred očima joj je iskrsnuo lik Keli Pirson kad je pre nekoliko dana ušla u kancelariju razmazanog ruža i razbarušene kose... i osetila je otpor prema ovom čoveku.

I dosad je odlazila s Đanijem na sastanke, ali sad je prvi put u večernjoj haljini sedela kraj njega u limuzini. Čak ju je poslao sa stručnjakom u šoping tog popodneva. Čovek je bio očajan. Fler je isprobavala haljine, ali je na sve imala zamerku: ili joj je izrez bio previše dubok ili je haljina bila prekratka.

Očito je Đani voleo određeni stil u odevanju žena, ali ona se na to nije obazirala iako je on platio haljinu. Nosila je samo ono što joj se dopada.

Kad joj je prodavačica konačno iznela haljinu boje lavande, znala je da baš to želi: elegantno ali neupadljivo. U njoj bi čak i na svog konzervativnog oca ostavila utisak. Đani je u međuvremenu završio razgovor, pa se okrenuo ka njoj.

- Večeras moraš sve vreme biti uz mene - rekao je. - To mi je veoma važno.

Osetila je knedlu u grlu.

- Naravno, gospodine... Đani. Računao je na nju i ona ga neće razočarati.

Rastao je De Largov profit, ali ne samo u Americi. U novi motor polagao je velike nade, a od toga će profitirati svi zaposleni.

Opet mu je pozvonio mobilni. Pogledavši u displej, opsovao je na italijanskom i nije odgovorio na poziv.

Mora da je neka žena... možda Keli Pirson? Keli je manekenka. Ako Đaniju nije dovoljna takva žena, šta ga je moglo učiniti srećnim?

Razbesnela se. Verovatno je očekivao da mu se žena sasvim posveti, da mu čita misli i svakog trena spremno ispunjava njegove želje.

Limuzina se zaustavila ispred raskošne stare zgrade. Uniformisani portir otvorio je vrata i Đani je pružio ruku da pomogne Fler pri izlasku. Fler je uzdahnula, čvrsto je stegnula tašnu i uspravila se.

Uhvativši ga podruku, zakoračila je na trotoar i... izgubila je ravnotežu. Čvrsto ju je uhvatio. Toplota njegovih ruku, koje je obavio oko njenog struka, učinila je da joj se zavrti u glavi. Nekoliko sekundi gledali su se ne progovarajući.

- Puni ste iznenađenja, gospođice Džonson - promrmljao je dok je prstima klizio po njenom struku.

- Zar me nećete zvati Fler? - upitala je. Njegov dodir i reči sasvim su je izbacili iz ravnoteže.

Nasmešio se.

- Naravno... Fler. Jesi li spremna? Očekuju nas.

- Dobro, hajdemo... - uzdahnula je.

Apartman Reja Stentona bio je fascinantan: zauzimao je dva sprata, a ogromna terasa bila je uređena kao engleska bašta. Osvetljenje je bilo

savršeno. Kad je Fler pogledala s terase, videla je Central park i Petu aveniju.

Retko je dolazila na Menhetn. Đanijeva firma je na Long Ajlendu, a ona živi u Bruklinu. Po završetku radnog vremena uvek je bila isuviše umorna da bi išla u šetnju, a tokom vikenda uživala je čitajući knjigu ili gledajući TV program.

Dok je ona radila prekovremeno da bi prikupila dovoljno novca da kupi stan, drugi su imali travnjake na krovnim terasama usred Menhetna. Odmahnula je glavom.

Neupadljivo je pogledala Đanija. Bili su tu tek dvadesetak minuta i već se osećala suvišnom. Uopšte mu nije trebala. Razgovarao je s Rejem i grupom muškaraca, upravo su se smejali Đanijevoj šali.

Najzad se okrenuo njoj. U njegovom pogledu bilo je nečeg što je dirnulo najdublji kutak njenog srca.

Brzo je popila gutljaj vina. U tom trenutku izvinio se gospodi i pošao je prema njoj. Samouvereno se kretao kroz mnoštvo. Primetila je da on jedva primetno hramlje. Mora da ga opet boli...

- Žao mi je što sam te ostavio samu - izvinio se. Odmahnula je rukom. Još uvek je razmišljala o njegovoj nozi i bilo joj ga je žao.

- Nije važno. Tu si da bi razgovarao s gospodinom Stentonom. Ne brini za mene. Đani je nagnuo glavu, uporno je posmatrajući. Poželela je da sklopi oči, ali on ne sme znati da je to plaši. Nije je prvi put te večeri tako gledao, kao da je secira, kao da nije siguran šta da misli o njoj.

Uostalom, šta ona traži na ovakvoj zabavi glumeći devojku najatraktivnijeg čoveka na planeti?

- Zaista si zanimljiva - rekao je Đani.

Pogledala ga je trudeći se da ostane opuštena.

- Zaista? Samo radim svoj posao. Namrštio se.

- Ti bi to tako nazvala?

- Da - odgovorila je odlučno.

- Ovde sam, jer si me zamolio i za to ponudio bonus.

Videlo se da ga zabavlja njen odgovor.

- A šta će biti ako te zamolim da pođeš sa mnom u Italiju? Šta ćeš učiniti?

Zbunila se. U Italiju? To je zvučalo baš privlačno. Nikad nije bila u inostranstvu, a nije mogla da zamisli lepše mesto od Italije.

Očekivala je premeštaj u drugu kancelariju dok Đani bude u Evropi. Imao je firmu u Italiji, a verovatno i neku vrednu asistentkinju.

- Zavisi - odgovorila je gušeći se.

- Trebaš mi, Fler - objasnio je, prodorno je gledajući. - Zadužena si za red u mom životu i ne želim da živim bez tebe.

Zamalo je prasnula u smeh. Koliko bi žena dalo sve da čuju ove reči iz Đanijevih usta? Doduše, te reči sad imaju drugačije značenje.

- Rado bih zabeležila poslednju rečenicu - promrmljala je, pa se ujela za usnu kad je shvatila da je to naglas izgovorila.

Zbunjeno ju je gledao.

- Molim?

Nasmejala se slegnuvši ramenima.

- Ipak se nadam da ćeš poći sa mnom u Italiju.

- A šta mi nudiš za to? Osmeh mu je postao širi.

- Nudim ti povišicu od dvadeset posto i snosim sve troškove tvog boravka tamo.

Dvadeset posto. Progutala je knedlu.

- Odlično zvuči - odgovorila je. - Ali nešto si zaboravio: ne govorim italijanski. Zapravo, znam samo engleski.

Slegnuo je ramenima.

- Pa? Engleski je jezik sporazumevanja u celom svetu, pa tako i u Italiji. A tamo ćeš učiti italijanski.

- Ali...

- Đani, dragi, tu si! - mlada plavuša nestrpljivo se probijala prema njima. - Svuda sam te tražila!

U decentnoj crnoj haljini, savršeno našminkana, bila je baš lepa.

- Lora - osmehnuo se Đani. - Drago mi je što te vidim.

Lorin pogled pao je na Fler, odmerila ju je od glave do pete. Izraz njenog lica govorio je da nije oduševljena time što je Đani doveo pratilju. Kao da bi Fler mogla da joj bude konkurentkinja!

- Nećeš me poljubiti? - upitala je pomalo uvredeno. - Mislila sam da Italijani prijatelje pozdravljaju poljupcem.

- Naravno - Đani se nagnuo da je poljubi u obraz, a onda je zagrlio Fler oko struka.

Nisu se dogovorili da se on tako ponaša, ali to se nekako podrazumevalo. Pa ona je na sastanku!

- Lora, ovo je Fler.

Fler je pružila ruku i bila je srećna što ne drhti. Lora je oklevala, a onda je prihvatila ruku iako nije bila preterano oduševljena.

- Đani, želim da razgovaram s tobom - rekla je Lora.

- Nasamo - nasmešila se Fler u znak izvinjenja. Đani je pomilovao Flerinu ruku. Taj dodir izazvao je struju u celom njenom telu i probudio je požudu u njoj. Nikad ništa slično nije doživela.

- Reci slobodno, Fler uživa moje poverenje - osmehnuo se Đani.

Lora je nervozno sklonila uvojak kose s lica.

- Dobro, pričaćemo drugi put. Može da sačeka - neko je s drugog kraja terase uzviknuo njeno ime i ona se okrenula. - Izvinite, moram se pobrinuti za goste.

- Naravno - Đani je klimnuo glavom. - Nećemo te zadržavati.

Uzdignute glave Lora se probijala kroz mnoštvo zvanica.

- Pusti me da pogađam - promrmljala je Fler oslobađajući se njegovog zagrljaja. - Zbog nje ti je večeras trebala pratilja.

- Da - odgovorio je Đani.

Fler ga je podozrivo pogledala. Iz nekog razloga osećala se povređenom.

- Reci mi, zašto ne uradiš ono što obično činiš?

Zbunjeno ju je pogledao.

- Kako to misliš?

- Ne pretvaraj se da ne znaš šta mislim. Šest meseci radim za tebe i dosad ni sa jednom ženom nisi izdržao duže od mesec dana. Prvo ih zaludiš, a onda napustiš.

Fler je znala da to nije smela izgovoriti, vino joj je razvezalo jezik.

Za svaki slučaj, odložila je čašu na stočić. Ko zna šta ćeš još prevaliti preko usana ako nastavi za pije. Đani se osmehivao, a ona se nadala da će ga pogoditi njene reči.

Prekrstila je ruke na grudima i uplašila se kad ju je zagrlio oko ramena.

- Nisam mislio da ti moje ponašanje smeta - rekao je.

- Zašto bi mi smetalo? To je tvoj život. Bila je to konstatacija, a ne kritika.

Podigao joj je bradu prisilivši je da ga pogleda u oči iz kojih je izbijala strast. To ju je uplašilo i istovremeno fasciniralo.

Bio joj je tako blizu da je osećala vrelinu njegovog tela. Poželela je da se nasloni na njega, samo da vidi šta bi se desilo...

Ne, ne, ne! Ovaj italijanski plejboj je moj šef, a ne potencijalni ljubavnik!

Fler se više nije upuštala u bilo šta što je opasno. Jedan jedini put rizikovala je zbog muškarca i silno je zažalila. Cena koju je morala da plati bila je previsoka.

- Ali ne misliš da je u redu - rekao je.

- Iskrena da budem, svejedno mi je šta radiš - to nije bilo tačno. Ne bi joj bilo svejedno kad bi znala da on ima aferu s Lorom. A opet, sigurno bi joj pričinjavalo veliko zadovoljstvo da za dotičnu nabavi poklon za rastanak, - Uradi to.

Nasmejao se.

- Možda sam to već uradio, ali ona neće da prihvati da je više ne želim. Da li ti je to palo na pamet?

To je bilo moguće. Često je viđala suze, primala je očajničke pozive, pokušavale su da udu u njegovu kancelariju i da mole za još jednu šansu. Te žene nisu imale ponosa.

Fler je osećala potrebu da ih prodrma i da im kaže da bar dostojanstvo sačuvaju i da prestanu da trče za njim, jer on ne podnosi histerične žene.

- Ne verujem - odgovorila je hladno. - Žene su posle rastanka obično očajne, a ona mi ne deluje tako. Sviđaš joj se.

Ošinuo ju je pogledom i toliko joj se primaknuo da je ustuknula.

- Šta... to radiš? upitala je nesigurno.

- Ništa - odgovorio je. - Volim kako pričaš... usporeno, kao da imaš sve vreme ovog sveta. Sasvim si drugačija od Njujorčanki.

- Možda zato što sam odrasla u Džordžiji - zamišljeno je objasnila.

- Tamo je toplo, zato pričamo i hodamo usporeno...

- Zaista? Onda su ljudi u Džordžiji mudri. Čini mi se da je mnogo toga zabavnije kad se radi polako.

Srce joj je tuklo u grlu.

- Čudno je da si to tek sad primetio, jer pričam kao i obično. A radim već šest meseci za tebe.

Sad je bio tik pred njom. Opet je zakoračila unazad, ali naišla je na zid. Oslonio se rukom na zid iza nje, a slobodnom rukom pomilovao joj je obraz.

- I sam se čudim - rekao je. - Čini mi se da te večeras vidim prvi put.

Fler je tutnjalo u glavi, činilo se da postoje samo on i ona.

- A već pola godine svakodnevno sedim na samo nekoliko metara od vrata tvoje kancelarije. Donosim ti kafu, preuzimam pozive i kucam izveštaje. Osim toga, kupovala sam poklone za rastanak tvojim bivšim...

- Ah - rekao je. - Uvređena si što ti nisam poklanjao pažnju.

- Koješta! - branila se. - Ali mislim da ubuduće sam treba da kupuješ poklone. Đani se nasmejao.

- Verovatno. Uvek si kupovala lepe stvari, ne bih mogao da držim korak s tobom.

- A da zaposliš nekoga da samo to radi?

Za trenutak mu je pogled pao na njene usne. Tu gotovo bolnu želju za njim Fej je jedva podnosila.

Nije mogla to sebi da objasni. Dosad je uvek bila ravnodušna prema njemu.

- Imaš lepe oči - rekao je. - Zašto ih stalno kriješ iza onih ružnih naočara?

Fler se uspravila osetivši da je pocrvenela.

- To su naočare za čitanje, potrebne su mi u poslu - branila se.

Neko se u blizini nasmejao. Onda su čuli Lorin glas.

- ... apsolutno je neatraktivna i neprimetna. Iskreno, pojma nemam šta je pronašao u njoj. Možda se Italijanima takve sviđaju.

Za trenutak kao da je vreme stalo. Fler je preplavilo neprijatno sećanje na srednjoškolske dane, koje je želela da zaboravi.

Nekoliko puta duboko je udahnula. Glupa Lora! Ipak ju je bolelo. Ali to nije bilo ništa u odnosu na mučenje koje je zbog Džonija proživela. Đanijevo lice bilo je napeto.

- Žao mi je, Fler. Nadam se da te to nije pogodilo.

- Ni slučajno - odmahnula je rukom. - Ona je ljubomorna.

Ali glas ju je gotovo odao, nešto ju je stezalo u grlu. Mislila je da je pre osam godina naučila da se nosi s tim, ali očito se prevarila. Čoveka prati celog života smeh i upiranje prstom u njega.

- Hajdemo - Đani je obgrlio njena ramena. Ovoga puta taj dodir bio je utešan.

- Ne! - pobunila se. - Ako sad odemo, ona je postigla ono što je htela. Uostalom, još nisi pričao s Rejem?

Odmahnuo je rukom.

- To sad nije važno.

Fler je instinktivno spustila ruku na njegova prsa. Tkanina smokinga bila je meka i hladna, ali ona je ipak osećala toplinu njegovog tela. Setila se da je u poslednjem broju časopisa o motorima videla njegov mišićavi torzo u kožnoj jakni.

On je srca kamenog kad je reč o ženama, ali nije mogla da porekne da je užasno seksi.

Osim toga, nije bila pripremljena na osećaj njegovog tela pod rukom. Zračio je snagom iako je mirno stajao... Očigledno je uživao u dodiru.

Fler je naterala sebe da misli na nešto drugo.

- Molim te, Đani. Motor ti je veoma važan. Razgovaraj s gospodinom Stentonom i ne brini za mene, umem da se čuvam.

To je bar naučila posle svega što joj se dogodilo.

Podigao je njenu ruku do svojih usana i poljubio ju je. Stresla se.

- Vredna si pažnje - rekao je nežno.

- Pobogu! - morala je da se odmakne od njega, jer ju je uplašila želja koju je izazvao u njoj. To nije bilo dobro. Čak i kad bi se on zainteresovao za običnu devojku poput nje, ona bi mnogo više izgubila nego druge žene: srce bi joj bilo slomljeno i ostala bi bez posla, jer nije mogla da zamisli da nastavi da radi za njega posle raskida.

- Svi ćemo profitirati ukoliko tvoj motor bude uspešan. Pritom mislim na povećanje plate - objasnila je. Đani se od srca nasmejao.

- Tako je. Hajde sa mnom, draga - uhvatio ju je za ruku i poveo na drugi kraj prostranog salona.

3. poglavlje Đani je bio dobro raspoložen. Veče je odlično proteklo ukoliko izuzme Lorin nastup i bol u nozi. Stenton je prihvatio da proizvodi specijalne gume za motor i bio je oduševljen idejom da s De Largom sklopi ekskluzivni ugovor ako motor dobro prođe na testiranju u Italiji.

Ali na Đanija je te večeri najveći utisak ostavila žena koja je pored njega sedela u limuzini. Sve vreme nije se odvajao od nje i držao ju je kao trofej u naručju. Na sreću, Lora im nije više prilazila. Fler je, dakle, poslužila svrsi, ali nije očekivao da će toliko uživati u njenom društvu.

Ništa nije tražila, nije gunđala, nije afektirala. A ipak ga je smotala nateravši ga da počne da razmišlja o svom ljubavnom životu. To ga je više zabavljalo nego ljutilo.

Nije mu promaklo kako je zadrhtala kad ju je dodirnuo. Kad ju je priterao uza zid i dotaknuo njen obraz, zapravo je želeo da je poljubi, ali shvatio je da bi to bilo neprikladno. Ko ljubi asistentkinju?

Nije mogao da objasni sebi otkud mu takav poriv. Fler ne izgleda kao manekenka i ne liči na žene sa kojima je obično izlazio. Nešto na njoj jako ga je privlačilo. Možda to što deluje snažno i istovremeno ranjivo? Ostavila je za sobom težak period, ali to je nije slomilo. Video je to u njenim očima dok je Lora iznosila one neprijatne komentare. Želeo je da je zaštiti, ali se sama izborila s tim.

- Još mi nisi rekla da li ćeš poći sa mnom u Italiju - prekinuo je tišinu.

U limuzini koja je klizila prema Bruklinu bilo je mračno. Okrenula se prema njemu.

- Razmišljala sam - rekla je.

- I šta si odlučila? - upitao je napeto.

- Još mi nisi objasnio zašto je važno da budem tamo. Gde ću stanovati? Treba li mi automobil? Godinama nisam vozila i ne znam mogu li to raditi u stranoj državi. Ne kažem da ne umem - dodala je brzo - ali otkad sam u Njujorku, automobil mi nije trebao. Činilo se da je nervozna i da pokušava nešto da sakrije. Zanimljivo.

- Imam veliku kuću u Italiji, stanovaćeš u njoj. Ne moraš voziti, moj vozač će te odvesti kud bude trebalo. Pratićeš mene.

I sebe je tom izjavom iznenadio. Ali kako da mu organizuje sastanke ako nije stalno s njim?

- Ne znam da li je to moguće - tiho je rekla.

- Zašto? - upitao je iznenađeno. Zar je moguće da neće prihvatiti ponudu koja se jednom pruža?

- Zato što to zvuči kao da neću imati nimalo vremena za sebe. Ovde, u Njujorku bar vikendom sam slobodna. Imam svoj život. Razumeš li o čemu pričam? Ne vrti se čitavi svet dvadeset četiri sata oko tebe. A u Italiji bi to bilo... Đaniju je nešto palo na pamet. Trebalo je ranije toga da se seti.

- Imaš dečka? Da li zbog njega ne želiš da odeš odavde?

- Nemam dečka - odgovorila je. - Ali ne verujem da te to zanima.

Odahnuo je. I da ga ima, to ne bi bila prepreka, ali ovako će biti jednostavnije.

- Naravno da me zanima.

Inače, Đani se naslušao svakojakih gluposti, a Flerine priče bile su pravo osveženje. Namrštio se kad se setio koliko mu je Keli išla na živce. Šta je video u njoj, naravno, osim savršenog tela? Ona je tako površna, umišljena i puna sebe. Zašto je to sebi radio?

- Zaista? Moja majka bi rekla da ja... - ućutala je.

- Šta bi tvoja majka rekla? - upitao je navodeći je da nastavi.

- Ah, zaboravi.

Prekrstila je ruke na grudima i Đani je osetio potrebu da je pomiluje.

- Možeš mi slobodno reći.

- Radije ne bih.

Zvučala je tako hladno, tako kontrolisano. Kako to da je šest meseci radila za njega, a on ništa o njoj ne zna? Činilo se da nerado priča o prošlosti i nije znao kako da je navede na to. Uostalom, ni on nije voleo da priča o svom detinjstvu i porodici.

Njegova majka bila je srdačna žena, koja je celog života naporno radila, a ipak se stideo svog porekla iako nije bilo razloga za to, bar ne zbog majke. Ali grof... Đaniju je bilo osam godina kad je saznao ko mu je otac. Osećao se toliko bespomoćno kad je taj čovek došao u njihovu kuću preteći njegovoj majci... Nikome nije smela da kaže ko je otac njenog deteta. Đani je sebe smatrao neželjenim i odbačenim.

A čini se da ni Flerino detinjstvo nije bilo lepo.

- Ni ti ne voliš da pričaš o svojoj porodici, zar ne? - upitao je.

Uzdahnula je.

- Ne volim. Napustila sam ih pre desetak godina i nismo ostali u kontaktu - objasnila je. - Nikada se tamo neću vratiti!

Zvučala je ogorčeno, ali odlučno. S takvom strašću...

Bože, šta mu pada na pamet! Ona je njegova asistentkinja. Iako nije mogao da objasni tu iznenadnu napetost među njima, ona je i dalje za njega tabu. Mora da se usredsredi na motor. Potrebna mu je angažovana asistentkinja, koja će brinuti o papirologiji. Previše je toga na kocki da bi se upustio s njom. Mogla bi da da otkaz čim on izgubi interesovanje za nju, a to znači da bi morao da obučava novu asistentkinju, a za to nije imao vremena.

Ne, on nikako ne sme rizikovati, ma koliko mu ta zamisao bila primamljiva. Njegov konkurent samo čeka da on pogreši. Neće oklevati da uništi Đanija i njegovu firmu. Trebalo je da ga se reši kad mu se ukazala prilika, ali Đani je dobrodušan. Pa nekad su bili prijatelji!

- Ne želiš da mi kažeš razlog? - upitao je. Želeo je da sazna zašto je pobegla od kuće. Nije mogao da zamisli Fler kako se svada s bilo kim.

Odmahnula je glavom.

- Bilo je problema - oborila je pogled. - Ne želim o tome...

Fascinirano ju je gledao. Za njega je uvek bila nevinašce iz provincije, a sad je u njoj video amazonku. Dakle, ona nije u kontaktu s porodicom. On se redovno čuo telefonom s majkom i sestrom. A ova stidljiva mlada žena upravo mu je rekla da je sve ostavila za sobom.

To je na njega ostavilo utisak.

Limuzina se zaustavila ispred njene zgrade. Vozač je otvorio vrata i Đani je uzdahnuo izlazeći. Opet ga je bolela noga. Čim dođe kući, popiće tabletu protiv bolova.

- Ne moraš me pratiti gore - rekla je Fler dok su prilazili zgradi.

Primetio je da je zabrinuta. Znao je da je njoj jasno da ga boli noga.

Nije mogao da glumi i to ga je iz nekog razloga razbesnelo.

- Ali ja to želim - rekao je tonom koji nije trpeo pogovor. Ponos mu nije dozvolio da pokaže ranjivost, pa je stegnuo zube. Ako se sad ne popne uza stepenice, kako će voziti gran pri?

Fler je prevrnula očima. Dok je ispred njega išla stepenicama, usporavala je. Izvinila se jer ne može brže na visokim potpeticama. Đani je slutio da je samo obzirna prema njemu.

Noga ga je sve jače bolela. Konačno su stigli do njenih vrata.

Odjednom je sva krv nestala iz Đanijevog lica i morao je da se nasloni na dovratak. Nogu mu je uhvatio grč. Fler je vrisnula kad ga je pogledala.

- Đani! Šta ti je?

- U redu je - pokušao je da slaže, ali ga je glas odao.

Fler nije oklevala, poduprla ga je.

- Uđi i sedi. Izmasiraću ti nogu. Đani je zbunjeno klimnuo glavom.

Baš sad ju je poželeo. Šta mu je danas?

- Biće sve dobro - rekao je. - Samo ću nakratko sesti da se odmorim.

Nerado je priznao da ga boli. Fler se namrštila.

- Imala sam cimerku maserku, pokazala mi je neke tehnike. Nisam profesionalac, ali znam šta treba raditi kad grč uhvati mišić.

- Proći će - branio se.

Sudeći po izrazu njenog lica, nije mu poverovala, - Kako hoćeš - odgovorila je. - Možeš da sediš na pragu ili da uđeš u stan.

Tiho je opsovao sebi u bradu, a onda joj je dozvolio da mu pomogne da ude u dnevnu sobu.

Pažljivo je seo na sofu dok je Fler sklanjala novine sa stola da bi Đani podigao nogu. Naslonio se i zažmurio. Grč u nozi nije popuštao.

- Večeras si dugo stajao - promrmljala je Fler posmatrajući ga.

- Obično mi se ovo ne događa - slagao je.

A zapravo mu se to u poslednje vreme često događalo. Šta ako ga uhvati grč tokom trke? Bila bi to katastrofa. Znao je kakav je osećaj sleteti na asfalt pri brzini od trista kilometara na čas. Imao je sreću što je preživeo onaj udes.

- Ipak treba da poštediš nogu koliko je moguće - Fler je sela pored njega na sofu. Osetio je njeno meko i toplo telo kad je rukom dodirnula njegov list. I uzbudio se uprkos bolu. Njegovo telo žudelo je za njom. Iz sve snage trudio se da zadrži kontrolu. Sklopljenih očiju uživao je u njenom mirisu, uljuljkivao ga je zvuk njenog glasa i ravnomerno

disanje. Više nije morao da pita šta ovo treba da znači, osećao je šta to znači. Ali nije želeo to da prihvati.

- Mišići su ti isuviše napeti - rekla je. - Bilo bi bolje da svučeš pantalone, jer bih ti tako lakše izmasirala nogu. Đani se osmehnuo. Ipak mu je to čudno zvučalo.

- Draga, iznenađuješ me. Nikad ne bih pomislio da ćeš biti toliko direktna.

Prezrivo ga je pogledala.

- Nisam to mislila - odgovorila je. Otvorivši oči, Đani je video da je usredsređena na masažu. Njen profil učinio mu se još lepšim. Naprosto je morao da joj pomiluje obraz.

- Šteta - promrmljao je.

Istog trena se uspravila. Njene razrogačene zelene oči delovale su tako nevino da ga je to zbunilo.

- Flertujete li sa mnom, gospodine De Largo?

- Ne, ako ti to ne želiš - odgovorio je iskreno mada je bio razočaran iznenadnom distancom, koja se stvorila među njima.

Fler je uzdahnula i ponovo se posvetila njegovoj nozi masirajući napete mišiće. Bolelo je, ali Đani je stisnuo zube.

- Ovako ti pokazujem da to ne želim. Veoma si šarmantan, ali upotrebi to na nekome drugom. Đani ju je ispitivački odmeravao. Mogao se zakleti da i ona oseća napetost među njima.

- Je li? - uzvratio je frustrirano..

- Poslednje što ti treba jeste još jedna žena, koja će ti pomaziti ego rekla je. - Ako nemaš ništa protiv, bilo bi mi draže da me ostaviš na miru.

Krv joj je jurnula u glavu. Zar je to upravo izgovorila?

A opet, sigurno mu nije promaklo da je crvenela pri svakom njegovom dodiru. Ali nema žene kojoj on nije privlačan, tešila se.

A trebalo bi da je ona imuna na njega, pa makar bila i jedina takva žena na svetu, jer je videla kakav je prema ženama. U poslednjih šest meseci bilo ih je pet. Kako ga onda može smatrati atraktivnim?

- Moj šarm deluje samo na one koji su prijemčivi - osmehnuo se iako se u njegovom glasu čula upozoravajuća nota.

- Onda ne moram da brinem - odgovorila je.

- Zasad ne - složio se.

Fler je pokušala da se usredsredi na njegovu nogu. Bezbednije je da pantalone ostanu na njemu. Pomislivši na to da bi ga videla gotovo nagog, osetila je da joj izbijaju graške znoja na čelu.

Odlučno je gnječila mišiće njegove noge. Možda će moći bar malo da mu ublaži bol. Šta je drugo mogla da učini? Nije ga mogla ostaviti pred vratima.

- Da siđem i kažem vozaču da će ovo potrajati? - upitala je.

- Pozvaću ga telefonom.

- Reci mu da se popne gore.

- Nije potrebno - brzo je odgovorio Đani.

Sigurno je vozač navikao da čeka pred apartmanima. Da li je pomislio da je njegov šef u krevetu s njom? Čula je da je Đani rekao vozaču da ide kući. Zagrcnula se.

- Ne gledaj me tako prestravljeno - umirio ju je. - Pozvaću taksi.

Nisi valjda pomislila da planiram ovde da provedem noć?

Zbunjeno se ugrizla za usnu.

- Boli li te? - upitala je.

- Mislim da je bolje.

- Od kada imate ove grčeve, gospodine De Largo?

Oči su mu zasijale.

- Neću pričati s tobom ako mi se ne budeš obraćala imenom.

- Ja... mislila sam da je bolje da opet persiramo jedno drugom... Ti si moj šef - zamucala je.

- Zar ti nije smešno da me oslovljavaš s gospodine dok mi masiraš nogu?

Nije nasela na provokaciju.

- Da smo u nekom velnes centru, ne bi tražio od maserke da te oslovljava imenom, zar ne?

Nasmešio se.

- Mislim da to zavisi od toga koliko je atraktivna.

- Zbilja si nepopravljiv - uzdahnula je.

- Ego mi je ogroman.

Sad je i ona morala da se nasmeje.

- Žao mi je što sam to rekla. Rekla je istinu, ali bolje bi bilo da ju je zadržala za sebe. Samo zato što je jedne večeri glumila njegovu devojku nije imala pravo da ga vređa. Još uvek radi za njega.

- Nije ti žao, ali nema veze - slegnuo je ramenima. - Možda si u pravu.

- Hoćeš li mi konačno reći nešto o tim grčevima?

- Dobro - sklopio je oči. - U poslednje vreme sve češće ih osećam.

Lekari su mislili da nikada neću moći da hodam bez štaka, a ipak sam uspeo. Ali izgleda... da je to bila privremena pobeda.

Fler se rastužila. Nije mogla da zamisli ovog čoveka sa štakama.

- Zar se ništa ne može učiniti?

- Verovatno ne, ali neću se lako predati - umorno se nasmešio, pa se nagnuo prema njoj. - Ovo što sam ti sad ispričao ostaje među nama, važi? Niko ne sme znati da mi nije baš dobro.

Zamislila se.

- Pitam se kako ćeš sačuvati tajnu ako ti se ovo desi na javnom mestu?

Uzdahnuo je naslonivši se.

- Pobrinuću se da se ne dogodi.

- Večeras ti je uspelo - obuzeo ju je bes, jer ju je sve to plašilo. Znala je zašto je time opsednut: zbog motora, zbog gran prija. Imao je profesionalni tim za trku, ali insistirao je na tome da baš on vozi. Nije znala zašto, ali kao da mu je baš to mnogo značilo.

Frustrirano je ustala sa sofe. Morala je da se kreće da ne bi eksplodirala.

- Želiš li nešto da popiješ? Pitao se zašto se odmaknula od njega.

Može brendi.

- Slušaj, nismo u "Ricu", nudim votku i tonik.

- Votka-tonik je odlična - prihvatio je.

Kad je donela piće iz kuhinje, zastala je nakratko na pragu.

Sklopljenih očiju i noge podignute na stočić, glavu je naslonio na visoki naslon. Lice mu je divno, a pune usne kao stvorene za poljupce...

Otvorio je oči. Ugledala je plamen u njima i srce joj se za trenutak zaustavilo, ali prisilila je sebe da mu priđe kao da se ništa ne dešava.

Kao da su gospođica Džonson i gospodin De Largo, a ovo obično jutro u kancelariji kad mu ona donosi kafu.

- Hvala - uspravio se. Spustila je čašu na sto i on ju je uhvatio za ruku. Taj lagani dodir osetila je kao udar groma.

- I ti to osećaš, zar ne? - upitao je tiho. - Znam da je tako.

Nije mogla da odgovori. Da, oseća, šta god da je to. I ne sviđa joj se. Čini je nervoznom. Ali on nije čovek za nju. Ima moć da joj uništi život, kao što je Džoni to uradio.

Jednim pokretom povukao ju je u krilo, snažno je zagrlivši oko struka.

- Đani! - ali on je već spustio usne na njene da je ućutka.

4. poglavlje Fler su ophrvala najrazličitija osećanja: zbunjenost, strah, požuda, strast, radost... Želela je da ga zagrli oko vrata, da se privije uz njega i da ga moli da joj pokaže ono što joj dosad niko nije pokazao.

I želela je da ga odgurne od sebe. Da među njima bude što veće rastojanje. Želela je da on ode. I želela je da ostane.

Ljubio ju je sve zahtevnije, sve strasnije. Njegov jezik klizio je preko njenih usana, ali odlučila je da ne popusti. Ali dok joj je ljubio vrat, osetila je da gubi kontrolu. Srce joj je toliko snažno udaralo da je mislila da ga i on čuje.

Oteo joj se jecaj. Taj strasni zvuk iz dubine njenog grla, navodio je Đanija da nastavi da u njoj rasplamsava vatru.

Ne, mora odmah prestati!

Ipak nije učinila ništa da ga spreči. Drhtala je u njegovom naručju želeći još. Đani ju je ljubio kao pomaman, ne dozvoljavajući joj da se opire. Najzad mu se prepustila...

Umesto da ga odgurne od sebe, obavila je ruke oko njegovog vrata.

Osećala se kao usred oluje. Sad je znala: ovo izluđuje žene!

U sledećem trenutku spustio ju je na sofu i pritisnuo ju je svojim telom. Obuzela ju je panika.

Kao da je bila negde drugde, u nekom drugom vremenu, kad je još bila mlada, naivna... i kad je mislila da se zaljubila. Džoni ju je tada bacio na krevet njenih roditelja i navalio je na nju ne osvrćući se na to što se ona opirala. Đani se nije tako ponašao, a ipak ju je obuzela panika.

Dobra devojka to ne radi, Fler. Dobra devojka se čuva za muža.

Reči njenog oca izvirile su iz njenog sećanja i svom snagom odgurnula je Đanija. On ju je zbunjeno pogledao, ali je ona skočila na noge i odmaknula se od njega.

- Fler?

- Žao mi je, nismo to smeli da uradimo. Nisam želela... Zaboravi to što se dogodilo.

Opasan sjaj u njegovim očima zamalo ju je učinio slabom. Da li je ju ovaj atraktivni muškarac zaista malopre ljubio? Baš nju, neprimetnu Fler?

- Da zaboravim? - upitao je hrapavim glasom. - Teško da ću moći.

- Bila je to greška - objasnila je. - Radim za tebe i sutra ću celog dana sedeti u kancelariji i osećaću se smešno. A ti ćeš uskoro naći novu devojku i zaboravićeš ovaj poljubac.

Opsovao je, pa je otpio veliki gutljaj pića.

- Zašto bih ga zaboravio?

- Jer... on nije ništa posebno - odgovorila je nestrpljivo. Zar on ne shvata da je ona mnogo ispod njegovog nivoa?

- Ne pričaj gluposti - upozorio ju je dok se nervozno smejala.

- To nisu gluposti - usprotivila se. - Hoću da kažem da na neki način jesam posebna, ali samo u svom svetu. Ne u tvom. Ne bi ni bio ovde da nisi raskinuo s Keli.

- Keli nema nikakve veze s ovim - rekao je odlučno.

- Naravno da ima - Fler se nadala da zvuči ubedljivo. Upravo se ljubila s Đanijem, slavnim vozačem motora, ovde, u svom stanu. Možda je od votke počela da halucinira? - Keli to baš odgovara. Sve tvoje devojke izgledaju kao ona. Đani je stisnuo oči, ali je ona nastavila: - Visoka, dugonoga, lepa, duge tamne kose, savršene šminke i... nosi veličinu 36. Ne bi im ništa nedostajalo da ponekad pojedu hamburger...

- nakašljala se. - Kao što vidiš, ja sam joj potpuna suprotnost: niska, imam koji kilogram viška i svakako nisam prelepa. Volim da jedem paste, hamburgere, pomfrit... A da se opet javiš Lori i da nastavite tamo gde ste stali? Đani je bio besan. Izvukao je mobilni telefon iz džepa.

- Zaboga, ovo je baš glupo. Možda si u pravu. Lora se sigurno ne bi bunila kad bih pokušao da je poljubim.

- Tako je. Malo koja žena bi to učinila - odgovorila je osetivši se povređenom, mada je malopre učinila sve da ga odgurne od sebe. Đani je pozvao taksi dok je ona stajala nasred sobe osećajući se loše. Bilo joj je teško pri srcu. Pitala se da li je pogrešila.

Naravno da nisam. On je moj šef!

- Mislim da naša veza treba da ostane poslovna - objasnila je kad je završio razgovor. - Volim svoj posao i ne želim da se osećam loše. Đani je nervozno odmahnuo rukom.

Verovatno njemu sve to nije bilo važno. Žene su dolazile i odlazile.

Jedna manje ili više...

Prišao je ulaznim vratima.

- Zaboravimo sve. Hvala za masažu i piće. Vidimo se ujutro u kancelariji.

Izašao je zatvorivši vrata za sobom.

Ali Flerine usne još su gorele od njegovih poljubaca, a njeno telo žudelo je za njim.

Da li je bila hrabra ili glupa što ga je pustila da ode? Đani je narednog jutra poranio u kancelariju, seo je za sto i zamislio se. Motor je bio spreman za testiranje u Italiji i trebalo bi da se tome raduje, ali bio je zabrinut da bi nešto moglo poći po zlu.

Prethodne noći popio je još jednu tabletu protiv bolova i jutros se osećao kao da je u top-formi. Šta bi njegovi konkurenti učinili kad bi znali koliko ga noga muči?

A tu je i Fler... Spustio je izveštaj koji je trebalo da pročita. Gde je sinoć nestala njegova uzdržanost? Nije odoleo, morao je da je poljubi.

Zapravo, želeo je da samo nakratko dotakne njene usne i da otkrije šta ga toliko privlači njoj. I šta se to krije iza fasade.

Kad je usnama dotaknuo njene, bio je šokiran, kao da ga je struja udarila. Taj osećaj pratio ga je samo na trkama. Ništa nije bilo uzbudljivije od jurnjave motorom pod punim gasom. Bar je dosad tako mislio.

Poljubiti Fler bilo je čak bolje od toga... Pomisao na to ga je uzbudila.

Znao je kad ga je neka žena poželela, a ona to definitivno jeste.

Podivljao je kad mu je s onakvim žarom uzvratila poljubac.

Bila je tako vrela, uzbuđena i... nevinija nego što je mislio. Poljubila ga je kao početnica, a ipak mu se to dopalo. Obično su mu se dopadale iskusne žene. A Fler ga je opčinila baš time što mu se onako nevino predala.

Još uvek ju je želeo. I bilo ga je baš briga što je ona njegova asistentkinja.

Tačno u osam neko je pokucao na vrata.

- Uđite - viknuo je.

Ušla je Fler. Kao i uvek, nosila je tamnu odeču i kosu je podigla u punđu.

- Dobro jutro! Želite li kafu, gospodine De Largo?

Potisnuo je uzdah. I dalje mu persira.

- Da, hvala.

Poželeo je da je zamoli da svuče blejzer i da izvadi šnalice iz kose, pa da mu priđe i da ga zagrli.

Naravno, nije to rekao. Verovatno bi ga prekorno pogledala ako bi se usudio to da učini, - Za nedelju dana odlazimo u Italiju. Počnite da radite na organizaciji putovanja.

Flerino srce stalo je za tren i Đaniju se učinilo da će mu se suprotstaviti, jer mu je prethodne večeri jasno rekla da neće ići. Ali on je želeo da ona pode s njim. Dođavola, želeo ju je! Privlačila ga je više od svih žena dosad.

Njena lepota, koju je krila iza ružnih naočara i poslovne odeće, sve te tajne koje je nosila u sebi... Želeo je da sazna sve o njoj. Zašto je mala, poslušna Fler prekinula sve veze sa svojom porodicom?

Pocrvenela je i odgovorila: - U redu.

Fler nikad nije napustila SAD i ni pomislila nije da će joj trebati pasoš...

Kad je zastala pored spakovanog kofera nasred stana osvrćući se da vidi da li je nešto zaboravila, nije mogla da poveruje da zaista putuje u Evropu. Đani nije umeo da joj kaže koliko će se tamo zadržati, ali je rekao da će preuzeti plaćanje kirije za njen stan ukoliko se boravak oduži.

Stanovaće u njegovoj kući. Zajedno s njim... dvadeset četiri sata na dan. Zašto se upustila u to? Kako da se pretvara da se ništa nije dogodilo među njima? On je sigurno već sve zaboravio, a ona ni na šta drugo nije mogla da misli.

Najgore je to što će on sigurno s vremena na vreme pozivati žene u kuću... Uzdahnula je. Njoj je bilo dovoljno da pogleda tog atraktivnog muškarca, koga je sinoć strasno ljubila, i sav otpor bi nestao.

Pred ulazom u zgradu čekao je automobil kojim će se odvesti na aerodrom.

Bila je gužva, trebalo im je skoro sat vremena do tamo. Kad je izašla iz vozila, sve se odvijalo brzo i uskoro je sedela u "boingu", koji je vlasništvo Đanijeve firme.

Unutrašnjost kabina nije se mogla meriti s običnim putničkim avionima. Sve je bilo pažljivo odabrano i opet joj je postalo jasno koliko je Đani u stvari bogat kad ovo sebi može da priušti. Kožne fotelje i sofe, tamno drvo, bar... Posvuda je videla logo firme i to ju je još više uverilo koliko je smtšno to što je pomislila da bi Đani mogao da se zainteresuje za nju.

Ona nije manekenka, koja bi se uklopila u njegov stil života. Za put je obukla udobne farmerke i džemper s kapuljačom. U ruksak je ubacila nekoliko časopisa, čitač za elektronske knjige i ajpod, nekoliko čokoladica i bočicu vode. Čak je ponela i jastuk za putovanja.

Sad je sebi bila smešna. Bilo koja druga žena obukla bi dizajnersku odeću, a garderobu bi spakovala u kofere firme "Luj Viton".

Osećala se kao naivna Fler, koja je svojevremeno izgubljeno stajala na aerodromu, a mislila je da je ostavila tu etapu života kad je napustila roditeljsku kuću i promenila ime. Ali ponekad se ta naivna devojka došunjala i Fler se osećala kao da se ništa nije promenilo: i dalje je bila glupa sveštenikova kćerka, koja je nekom dečku poslala svoju nepristojnu fotografiju.

- Fler - čula je Đanijev glas iza leđa. Prestala je da diše kad ga je ugledala. Izgledao je neverovatno u udobnoj odeći... ali njegove farmerke nisu kupljene na buvljaku, a majica je sigurno unikatna.

Nije joj promaklo da ju je odmerio od glave do pete. Verovatno je već požalio što ju je pozvao da putuje s njim.

Uhvatio ju je za ruku i odveo u zadnji deo aviona.

- Lepa si - prošaputao je kad su ušli u izdvojeni deo aviona, gde su sedela dvojica ljudi, zagledana u nekakva dokumenta. Ustali su da pozdrave Fler. Prepoznala je inženjere koji su radili na projektu novog motora.

- Bada i Sergeja poznaješ? - upitao je Đani.

- Da, upoznali smo se - odgovorila je rukujući se s njima.

Sigurno su bili iznenađeni što je vide, pa Đani je u Italiji imao mnogo saradnika. Zašto je nju poveo?

Đani je obavio ruku oko njenog struka. Za nju je taj gest bio nekako posednički i uzbudljiv. Osetila je da je pocrvenela i nadala se da oni to neće primetiti.

Kako mu uvek uspeva da učini da joj bude neprijatno? Da joj oduzme dah komentarima i slučajnim dodirima? Kako mu polazi za rukom da je svaki put navede na to da poželi da odbaci sve sumnje i da mu dopusti da je zavede?

- Dođi, pokazaću ti gde možeš da se raskomotiš - poveo ju je u drugi deo aviona, opremljen udobnim sofama. Ćutke je odložila ranac i okrenula se prema njemu. Nagnuo se i nežno ju je poljubio u čelo, pa je bez reči otišao.

Osećala se kao da ju je udarila struja, drhtalo joj je celo telo. Čitave nedelje pokušavala je da ubedi sebe u to da je onaj divni poljubac odavno zaboravio, a da je ona umislila da je među njima buknula strast.

Biće ovo dug let do Rima. Znala je da neće zaspati.

5. poglavlje U zoru narednog dana sleteli su u Rim. Fler je ipak odspavala nekoliko sati i osećala se odmorno. Ako je treba da se radi, ona je spremna.

Dočekala ih je limuzina i odvezli su se u centar. Đani je sedeo naspram nje, zagledan u ekran laptopa. Bio je neodoljiv s tom tamnom, razbarušenom kosom. Kao da se za njegovu frizuru pobrinula žena s kojom je upravo proveo burnu noć...

Fler je prisilila sebe da pogleda kroz prozor. Pored njih su promicale nove i stare zgrade, trgovi, parkovi.

Pod jutarnjim suncem spomenici i ostaci građevina nekadašnjeg velikog Rimskog carstva presijavali su se crvenkastim sjajem. Prošli su pored Koloseuma.

Fler je osećala da je suze peku u očima. Oduvek je sanjala o tome da jednom dođe u Rim, a sad je tu... Bilo joj je teško da poveruje.

U centru je sve vrvelo od turista, naročito između Koloseuma i Foruma. Posvuda su bili štandovi, na kojima su nuđeni hrana, odeća, suveniri. Saobraćaj je zatim postao življi u blizini spomenika Vitoriju Emanuelu.

Potom su ušli u ulicu Kondoti i vozilo se zaustavilo, kao i ono koje ih je pratilo, a u njemu su bili ljudi iz Đanijevog obezbeđenja, koji su ih odmah okružili. Đani joj je dao znak da ga prati i ušli su u jedan lokal.

- Šta ćemo ovde? - upitala je začuđeno.

Elegantno obučena žena iza pulta pozdravila ih je na italijanskom.

- Šta se dešava? - nestrpljivo je upitala Fler.

- Pobrinuće se za tvoju frizuru - rekao je Đani.

- Zašto? Moja kosa je sasvim u redu! - pobunila se.

- Nije, draga. U Italiji smo, a ti si asistentkinja poznatog i bogatog čoveka. Ne mogu se pojaviti pred njima s tobom takvom.

Fler nije mogla da veruje svojim ušima.

- Zar ozbiljno misliš da je tvojim poslovnim partnerima važno kako izgledam?

- Mala, čak je i tvoja baka imala više stila. Italijanima je to važno.

Uostalom, za sve vreme otkad radiš za mene, nijednom nisi pustila kosu.

- Htela sam da budem profesionalac.

- Tako i treba. Ali sa stilom, draga.

Fler je bila uvredena, ali i radoznala. Možda je on u pravu, možda će joj prijati nova frizura... neka koja se lako održava. A ovo je ekskluzivni salon. I... Đani će platiti račun.

Osmehnuo joj se i kolena su joj klecnula.

- U redu - pristala je. Đani je razgovarao sa ženom za pultom i odmah potom došla je mlada žena zamolivši Fler da pođe za njom.

Nije joj mnogo promenila dužinu kose, ali ju je ošišala stepenasto.

Sat kasnije Fler se pogledala u ogledalu i sebe nije mogla da prepozna.

- Ovo je neverovatno! - oduševljeno je uzviknula.

- Imate divnu kosu, gospođice, a sad i pravu frizuru. Sad ćemo vas malo našminkati. Pokazaću vam nekoliko trikova kojima ćete izludeti muškarce.

Posle deset minuta Fler je opet bila na recepciji, gde je Đani sedeo radeći nešto na laptopu. Bila je srećna kad je u njegovim očima ugledala divljenje. Za trenutak joj se učinilo da je malčice šokiran, ali brzo se pribrao.

- Divna si, Fler. Savršeno izgledaš. Bila je isuviše srećna da bi se ljutila što ju je odveo frizeru. Zapravo, ako je iskrena, zahvalna mu je na tome. Izgledala je elegantno, a ipak je to bila ona.

Kad ju je Đani uvukao u butik i zamolio da isproba odeću, splasnulo je njeno dobro raspoloženje.

- Ne - rekla je odlučno - to bi bilo previše. Neću da mi plaćaš i garderobu.

Izraz lica nije mu se promenio.

- Smatraj to delom posla, Fler. Izlaziću s tobom na javna mesta i moraš biti odgovarajuće obučena. Ovde, u Italiji, sve je drugačije.

Pratićeš me posvuda i želim da ostavimo dobar utisak.

- Treba li ljudi da misle da sam tvoja devojka?

Oči su mu zasijale.

- Zar bi to bilo toliko strašno? - rekao je tiho, pa je samo ona mogla da ga čuje.

- Da - odgovorila je ne razmišljajući, iako je zapravo mislila upravo suprotno.

- Slušaj me, Fler. Važno mi je da sarađujemo. Možeš da biraš: ili ćeš se držati mojih uputstava ili ćeš se sledećim letom vratiti u Ameriku.

Dobro razmisli - upozorio ju je. - Ako odlučiš da odeš, izgubićeš posao.

Fler je pobesnela.

- Ovo je ucena! - procedila je kroz zube.

Znao je da će ga tako poslušati iako je želela da odbije.

Za trenutak joj se pred očima ukazao očev lik. Prisiljavao ju je da nastavi školovanje iako su joj se deca iz škole podsmevala. Bilo mu je svejedno što je ona doživljavala traume. A Đani je insistirao samo na garderobi. Pa zašto bi ga poredila sa svojim ocem?

Ali zar je njena odeća baš toliko neprikladna? Jutros se presvukla u avionu i obukla je moderno sivo odelo, a svetloroze bluza davala mu je veseli ton. Kroj je bio savršen, a cipele elegantne.

- Zar nije dovoljno da odemo u neku robnu kuću i potrošimo manje novca? Ionako te stvari kasnije neću nositi...

- Zaboravi. Predstavljaš me i zato želim da izgledaš savršeno.

Na kraju je popustila. Prodavačica joj je donosila garderobu i u jednom trenutku postalo joj je čak zabavno da isprobava modele poznatih kreatoru.

Suknje su bile nešto kraće od onih koje je inače nosila, bili su iznad kolena, uzane. Blejzeri su bili veoma elegantni.

Uz to je kupila kaiševe, pantalone, bluze, haljine, cipele, tašne i šalove. Sve je bilo vrhunskog kvaliteta. Đani je sedeo na stolici u uglu radeći nešto na laptopu. Činilo se da se isključio. Podigao bi pogled samo kad bi ona izašla iz kabine. Pustio ju je da sama bira šta želi i komentarisao je samo kad nije bila sigurna.

Prijalo joj je što je sama mogla da bira. Time je bar pokazao da veruje u njenu procenu.

Posle nekog vremena, a činilo se da su sati prošli, konačno su obavili kupovinu. Đani je nešto rekao na italijanskom i.prodavačice su se zakikotale. Fler je još uvek stajala pred velikim ogledalom, u odeći

koju je probala. Bila je to svetlozelena svilena haljina s pojasom. Morala je da prizna da joj se sviđa to što vidi.

- Dobro, možemo da pođemo - rekao je Đani.

- Ali prvo da se presvučem.

- Možeš ostati u toj haljini. Dostaviće nam ostale stvari... Sve što si izabrala - odgovorio je nestrpljivo.

- Sve? - upitala je s nevericom u glasu. Pa gotovo joj se sve što je probala dopalo! Odmahnula je glavom. - To je previše. Nikada neću moći da ti vratim. Đani je spustio šake na njena ramena. Pošto je bila na visokim potpeticama, nije morala mnogo da podigne glavu da bi ga pogledala u oči. Obuhvatio je pogledom celo njeno telo i osetila je da srce počinje ubrzano da joj udara u grudima.

- Draga moja, čast mi je da te ovim obrađujem. Smatraj to naknadom za to što si pošla sa mnom. Znam da nije bilo lako ostaviti sve: dom, prijatelje...

Zapravo, Fler i nije imala prave prijatelje, a stan nije njen. Ali ništa nije rekla.

- Mislim da je ovo ipak previše - objasnila je.

- Ja mislim da nije. Ko je od nas dvoje u pravu?

- Naravno, ja. Moj smisao za finansije verovatno je bliži realnosti nego tvoj. Đani se nasmejao.

- Baš si pravo osveženje, Fler. Kažeš ono što misliš i ne kalkulišeš s tim šta ću ja pomisliti. To mi se sviđa.

- Previše je žena koje ti podilaze - odgovorila je, a on se opet nasmejao.

Izašli su iz prodavnice i čim su seli u vozilo, zavladala je tišina. I pojma nije imala zašto se ne oseća prijatno.

U stvari, plašila se sebe. Sve vreme dok je isprobavala odeću, mislila je samo na to da li će se njemu dopasti. Kako će je pogledati kad izađe iz kabine? Šta će reći? Da li će je gledati kao da želi da je zagrli i poljubi? Kao onomad u apartmanu?

Bile su to opasne misli. I bilo je opasno makar za tren pomisliti da će je on možda ponovo poljubiti. Na kraju će joj slomiti srce. Tako je to uvek s muškarcima...

- Umem da cenim vrednost novca, draga - prekinuo je tišinu. Nisam rođen bogat.

To je znala. Pročitala je sve o njemu pre nego što je prihvatila posao. Sa sedamnaest godina uključio se u moto-trke. Potpisao je ugovor s poznatim proizvođačem i vozio je za njega nekoliko godina.

Onda je sam počeo da projektuje. Svaki cent ulagao je u konstrukciju svog prvog motora. Uspeo je da pronađe sponzore i investitore, koji su ga podržali. Uskoro je osnovao firmu i probio se na tržištu.

Bio je veoma ambiciozan u svakom smislu, i privatno i poslovno.

Nikakvo čudo što je i danas dobio ono što je želeo. Ona ima novu frizuru i novu garderobu za boravak u Italiji.

- Da li si odrastao u Rimu? - upitala je.

Pogled mu je bio prazan.

- Ne. U jednom malom mestu na obali. Moja majka bila je konobarica u hotelu.

- A tvoj otac?

Stisnuo je usne i Fler se naježila.

- Nemam oca.

Nije znala šta da kaže. Kao da je zagazila u minsko polje.

- Žao mi je - prošaputala je, na šta je slegnuo ramenima.

- Ne znam za drugo, zato mi to ne smeta - rekao je smireno. Ali značilo mu je više nego što je hteo da prizna. I njoj se učinilo da tu ima još nečeg, što on ne želi da kaže.

- Moj otac je sveštenik - čudila se sebi što je to izgovorila.

Zainteresovano ju je pogledao.

- Zaista? Onda ponešto razumem. Zapravo, to je sve objašnjavalo.

Ali ona nije htela sve da mu ispriča.

- Nije bilo lako odrasti u njegovoj kući - priznala je. - Mnogo je očekivao od svoje dece. A ja sam bila crna ovca u porodici, njegovo veliko razočaranje...

Progutala je knedlu. Đani ju je uhvatio za ruku i taj dodir izazvao je žmarce u njenom telu, pa se unervozila.

- Sva deca u jednom trenutku pomisle da su razočarala roditelje osmehnuo joj se Đani. - Najčešće nisu u pravu.

- Ali ja jesam - odgovorila je.

- Već osam godina ne govorim s ocem.

U njegovim očima videla je saosećanje.

- Zaista mi je žao, Fler. Odmahnula je rukom. Još uvek je bolelo, čak i posle toliko vremena. Bila je naivna i morala je za to da plati. Džoni nije.

- Ja... ne želim o tome da pričam. Nije trebalo da započnem tu temu.

Poljubio joj je ruku. Njegov dah bio je topao dok je govorio: - Onda nećemo o tome pričati.

U njenim očima pojavile su se suze. Osećaj zahvalnosti i nežne naklonosti širio se u njenoj duši.

- Hvala.

- Ti si divna žena. I dobar čovek. Nemoj dozvoliti da te bilo ko uverava u suprotno.

- Ne poznaješ me - rekla je dirnuto. - Možda sam samo dobra glumica.

Nasmejao se.

- Ne verujem. Sve što osećaš može se pročitati s tvog lica. Želiš li da znaš šta sad vidim?

Izdržala je njegov pogled. U njegovim očima videla je vatru i postala je napeta.

- Šta vidiš? - upitala je začuđena bojom svog glasa.

Oprezno je palcem prevukao preko njene donje usne.

- Vidim ženu koja je luda za mnom... i koja se užasno plaši da to prizna.

6. poglavlje - Varaš se, Đani - odgovorila je čim se sabrala. Srce joj se popelo u grlo. - Možda bi trebalo da popričaš s terapeutom o svom egu.

Usne su mu se razvukle u osmeh.

- Baš si šašava, Fler. Ali znam tu taktiku, sa mnom ne funkcioniše.

Nagnuo se prema njoj, u njegovim očima plamtela je vatra.

- Dokaži mi to, draga. Poljubi me i dokaži da ti to ništa ne znači.

Fler se okamenila.

- To ne bi bilo profesionalno, gospodine De Largo.

Zavalio se u sedište.

- Opet taktika. Prvo me vređaš, a onda formalnostima pokušavaš da se izvučeš.

- Tvoja sam asistentkinja - branila se.

- Zar nisi radoznala?

Kad je ponovo ugledala plamen u njegovim plavim očima, srce joj je poskočilo. Naravno da je bila znatiželjna.

- Uopšte nisam - slagala je. - Zar ovo uspeva? Mislila sam da koristiš mnogo suptilnije metode za zavođenje.

Opet se nagnuo prema njoj, a ona se refleksno povukla.

- Misliš da me možeš zaplašiti. Uzalud, draga moja.

Besno se uspravila.

- Vidim da nisi toliko pametan kao što sam mislila. U stvari, tužno je kad se zna koliko ljudi računa na tebe.

Stisnuo je oči.

- Znaš li šta tebi treba, Fler?

- San - odgovorila je. - Protekle noći nisam se naspavala.

- A meni san ni na pamet nije pao. Brzo je okrenula glavu da ne primeti da je pocrvenela. Đani je prestao da diše. Fler se uplašila kad je videla bol na njegovom licu. Stisnuo je šake, a usne su mu pobelele.

- Đani, šta je bilo? Noga? Klimnuo je glavom. Primakla mu se zaboraviši sve o čemu su dosad pričali.

- Ispravi nogu koliko možeš - rekla je. - Izmasiraću je.

Glava mu je klonula na naslon, a sva krv nestala je iz njegovog lica.

- Bože, al' boli! - prošaputao je.

- Imaš li tablete protiv bolova?

- Da, veoma jake - odgovorio je. - Ali juče sam uzeo jednu. Moram sačekati nekoliko dana da bih popio sledeću.

Fler je počela da mu masira mišiće noge, zahvatio ih je grč.

- Zašto moraš da čekaš?

- Jer od njih čovek postane zavisnik. Moram da pripazim.

Ne, čovek poput njega nije želeo da bude zavisnik, pa makar reč bila o tabletama. Divila se snazi njegove volje. Ali možda je previše strog prema sebi? Uzela je tašnu.

- Evo. Ovo su obične tablete protiv bolova. Njih sigurno možeš da piješ?

Oklevao je sekund, a onda je klimnuo glavom.

Brzo mu je nasula vodu u čašu. Popio je tabletu, a ona je nastavila da mu masira nogu. Posle nekog vremena uhvatio ju je za ruku i povukao na sebe.

- Ostani tako - rekao je tiho. - Ne želim ništa više...

- Ali tvoja noga... - zamucala je.

- Grč popušta. Obično to ne traje dugo.

Fler je znala da ne bi trebalo da dopusti takvu bliskost, ali nije mogla da ga odbije. Bila je svesna njegove napetosti i znala je da ga još uvek boli. Mirno je ležala na njemu osećajući toplinu njegovog tela pod sobom. Bilo je to istovremeno uzbuđujuće i umirujuće. Rukom joj je milovao kosu.

Ovo nije u redu, a ipak je tako dobar osećaj...

Oboje su ćutali. U jednom trenutku osetila je da joj se oči sklapaju...

Kad se probudila, automobil je stajao, a Đani ju je lagano prodrmao.

Uplašeno se uspravila. Kako je mogla da zaspi?

- Izvini - rekla je. Nasmešio se.

- Zašto? Zato što si umorna? Bilo je baš prijatno. Kad spavaš, nisi ratoborna.

Fler nije znala šta da kaže, pa je pokušala da popravi frizuru.

Nadala se da u snu nije pričala.

Đani je izašao izvozila čekajući da posluga dođe po prtljag. Fler se začudila kad je ugledala kuću okruženu lepo negovanim vrtom punim cveća.

- Sviđa ti se? - upitao je Đani.

- Predivna je - odgovorila je iskreno.

- Hajdemo - rekao je pokazujući baštu, koja se protezala iza kuće, opasana kamenim zidom. Iza dvorišta su se prostirale njive, vinogradi i livade.

- Nismo u Rimu? - upitala je pomalo zbunjeno. Koliko je dugo spavala? Đani se nasmejao.

- Ne, ovo je moja kuća u Toskani. Sad smo bliže Firenci nego Rimu.

- Ah... stvarno? A ja sam prespavala celi put - rekla je razočarano.

- Bila si umorna. Osim toga, biće dovoljno prilika da obideš ovaj kraj - uhvatio ju je za ruku i poveo u kuću. - Možda prvo treba da se odmoriš i osvežiš. Večeras idemo na zabavu.

- Večeras?

- Nervozna si? - upitao je primetivši da je pomalo sluđena.

Da, bila je nervozna, ali to nikad ne bi priznala. Šta ako dođu fotoreporteri? Šta ako neko u njenom rodnom gradu vidi te fotografije? Da li će je prepoznati? Bilo bi strašno kad bi opet počela da je proganja prošlost sada kad se rešila svega i kad je mnogo toga promenila u životu.

- Ja... pomislila sam da ćeš hteti da se odmoriš posle onih bolova i grčeva u nozi - objasnila je.

S njegovog lica nije se moglo pročitati šta misli.

- Cenim to što brineš, ali nema potrebe. Narednih nedelja neću moći da se štedim. Previše je posla.

Poželela je da mu kaže da zdravlje treba da mu bude na prvom mestu, ali znala je da on to ne želi da čuje. Voziće motor, makar mu to bilo poslednje što će uraditi. Uspaničila se. On će juriti trista kilometara na sat i ako ga uhvati grč, izgubiće kontrolu nad motorom.

Uzdahnula je pošavši za njim u kuću. Popeli su se mermernim stepenicama i prošli kroz hodnik na čijim su zidovima visili orijentalni tepisi i stare slike. U svakom uglu bila je po jedna vaza svežeg cveća.

Antički nameštaj lepo je iskombinovan s modernim, što je prostoru davalo prijatnu atmosferu.

Prošli su pored mnogih vrata, zastao je ispred poslednjih u nizu.

Pustio ju je da prva uđe. Oduševljeno je uzviknula ugledavši nared sobe ogroman krevet presvučen belom posteljinom. Kroz ogromne prozore nadirala je svetlost toskanskog popodneva, a na balkonu je bila garnitura od ratana, savršena za jutarnju kafu.

- Sviđa ti se? - upitao je.

Nije znala šta da kaže. Sve je bilo kao da je iz turističkog kataloga.

Okrenula se prema njemu s osmehom na licu.

- Predivno je.

- Drago mi je što ti se dopada - prišao joj je. - Ostaviću te samu. Biću u kancelariji ako ti nešto zatreba.

- Hvala.

- Nema na čemu - sagnuo se i poljubio ju je u oba obraza.

Zabava se održavala u vili nedaleko od Đanijeve kuće. Fler je obukla crvenu koktel-haljinu s uskim bretelama. U srebrnim sandalama osećala se kao princeza.

Pitala je Đanija zašto želi da ona po svaku cenu bude prisutna.

Odgovorio je da mu je prilikom prethodnog zajedničkog izlaska postalo jasno da ona drži sve druge žene podalje od njega. Trenutno ništa nije smelo da mu odvlači pažnju.

Malo ju je začudilo to objašnjenje, ali Đani je čudan čovek. I veoma je atraktivan, dodao je glasić u njenoj glavi.

Još jednom je provukla četku kroz kosu. Dobro izgleda, ali ni blizu kao Keli. Uzela je tašnu i krenula u prizemlje.

Zatekla je u holu batlera, koji joj je na savršenom engleskom objasnio da je Đani morao da skokne u grad poslom i da će se naći na partiju.

- Hvala - Fler nimalo nije bila oduševljena.

Nije želela da tamo ode sama, ali šta joj je drugo preostalo?

Limuzina ju je čekala ispred kuće, vožnja nije dugo trajala. Kad je izašla, već je pao mrak. Vila je bila lepo osvetljena, a na terasi i travnjaku ispred kuće okupilo se mnoštvo zvanica. Muzika i žagor čuli su se na sve strane.

Duboko je udahnula. Možda je dobro što je došla sama, tako neće privući pažnju nekog paparaca, koji lovi Đanija. Držaće se po strani i sve će dobro proći.

- Dobro veče - začula je glas iza sebe dok se približavala ulazu.

- O... zdravo - iznenađeno je otpozdravila kad je čovek izašao iz senke. Ako je Đani najatraktivniji čovek na svetu, ovaj je sigurno na drugom mestu. Visok, širokih ramena i pravilnih crta lica... odmah je znala ko je to. Videla je njegovu fotografiju u istom časopisu, u kojem je objavljen članak o Đaniju.

- Vi ste Amerikanka?

Fler je osetila knedlu u grlu. - Da. Pružio joj je ruku.

- Nikos Guerini. Možete me zvati Nik. - Znam ko ste - stegnula je pruženu ruku. - Ja sam Fler Džonson.

Nikos se nasmešio.

- Čuo sam o vama. Vi ste Đanijeva asistentkinja? - odmerio ju je od glave do pete. - Sad znam zašto vas je sve vreme u Americi krio.

Fler je povukla ruku kad je primetila da ju je zadržao duže nego što je trebalo.

- Ne bih rekla da me je krio. Tek šest meseci radim za njega objasnila je.

- Ipak mi je drago što ste ovde.

- Ne znam zašto bi to vama bilo drago - odgovorila je. Bez sumnje je atraktivan, ali njeno srce nije snažnije kucalo. Znala je da je on, uostalom, kao i Đani, plejboj najgore vrste.

- Predivna ste žena, zašto mi ne bi bilo drago? Osim ako ste udati?

Fler je pocrvenela mada je znala da on svaku ženu obasipa komplimentima.

- Izvinite, moram da potražim svog šefa.

- Odvešću vas njemu - ponudio se uhvativši je podruku. - Ionako ga ne biste pronašli u ovom mnoštvu. Znam gde je.

Fler je oklevala, nije verovala ovom čoveku. I znala je da su on i Đani veliki rivali na pisti.

- Plašite se Đanijeve reakcije? - upitao je zajedljivo.

Fler je podigla bradu.

- Ne, pobogu!

- Hajdemo onda, lepotice, zajedno do njega. Đani je stigao na zabavu kasnije nego što je planirao. Jedan investitor zadržao ga je u gradu, a vožnja iz Firence potrajala je duže nego što je trebalo. Fler je sigurno besna.

Stajao je po strani posmatrajući zvanice. Mora da je tu negde. Znao je da je tu, jer je video automobil kojim se dovezla.

U tom trenutku prišla mu je domaćica zabave.

- Đani, najdraži, milo mi je što si opet u Italiji - pozdravila ga je Fiona. - Kako napreduješ s novim motorom? Đani nije bio raspoložen za priču, želeo je da nađe Fler, pa se izvinio.

Na terasi je ugledao Nikosa. Znao je da će i on večeras biti ovde, ali nije želeo da ga sretne.

Na sreću, Nikos njega nije video. Pored njega je bila plavuša u crvenoj mini-haljini. Činilo se da je fasciniran njome. S rukom na njenom ramenu, delovalo je kao da će je svakog trenutka poljubiti. Ali kad se nagnuo prema njoj, ona se odmaknula za korak. Đani se nasmešio. Nije mogao da prepozna ženino lice, video je samo da je njeno telo kao izvajano. Imala je sve što žena treba da ima. Nikosov ukus nesporno je dobar. Đani se prisetio dana kad su zajedno harali kafićima u Firenci.

Plavuša je dobar ulov, ali Đani je imao pametnija posla. Morao je da nađe Fler. Upravo je hteo da se neupadljivo provuče pored njih kad se plavuša nasmejala. Đani je zastao kao ukopan, taj smeh mu je bio poznat. Lagano se okrenuo. Plavuša ga je pogledala krupnim zelenim očima i nasmešila mu se.

U Nikosovim očima ugledao je blagi podsmeh. Taj prokletnik!

- Tražio sam te, Fler - pozdravio ju je Đani.

Kako je mogao samu da je pošalje ovamo?

- I ja sam tebe tražila - odgovorila je. - Nikos mi je pomogao. Đaniju se osmeh zaledio na licu. Zamalo ju je poljubio taj gad!

Njegovu Fler! Ne bi bilo prvi put da Nikos pokuša da mu preotme devojku.

- Zaista? Baš je ljubazan. Zagrlio je Fler oko struka i povukao ju je sa sobom. Uplašeno ga je pogledala. Reakcija negovog tela... Želeo ju je ovog trena.

Od danas po podne, otkad su joj promenili frizuru i izgled, ni na šta drugo nije mogao da misli, stalno mu je u glavi bila želja da je vidi nagu.

Trebalo je da zna... bila mu je i ranije privlačna, ali sad...! Želeo ju je celim bićem. I ubiće svakog muškarca koji se usudi da je dotakne.

- Da sam znao da je tvoja... - rekao je Nikos.

- Moja je! - odgovorio je Đani odlučno. Primetio je da se Fler okamenila.

Pre nego što je bilo šta mogla da izgovori, obuhvatio je njeno lice šakama ućutkavši je poljupcem.

7. poglavlje Fler je bila ljuta kao... Ruku prekrštenih na grudima sedela je u Đanijevom sportskom automobilu, besno zagledana kroz prozor. Jurili su kroz noć.

Kako je mogao to da joj učini? Prvo je Nikos pomislio da će je lako zavesti, a onda je došao Đani i napadom ljubomore pobrinuo se za to da se desi upravo ono što je po svaku cenu želela da izbegne. Pritom ona uopšte nije bila važna. Njih dvojica su se nadmetali. Đani ju je poljubio pred svim tim ljudima. Krajičkom oka primetila je da je nedaleko od njih sevnuo blic. Znala je, doduše, da je samo pitanje vremena kada će reporteri početi da trče za njom i Đanijem.

To ju je izluđivalo iako ništa pogrešno nije učinila. Ni pre osam godina nije učinila ništa strašno, a ipak se plašila da će stara fotografija odnekud iskrsnuti. Užasno bi se postidela.

A još jače joj je zasmetalo to što je Đani nije poljubio zato što je to želeo, nego zato što je hteo nešto da dokaže Nikosu. Obeležio ju je kao svoje vlasništvo, jer je znao da će to razbesneti Nikosa. Čim je njegov zagrljaj popustio, okrenula se i krenula je napolje. Da je samo sekund duže ostala na terasi, verovatno bi ga ošamarila.

Na sreću, Đani se nije raspravljao s njom. Ćutke ju je pratio do svog automobila. Kad su izašli na glavni put, još se jače unervozila, ali iz drugog razloga: Đani je vozio kao lud.

- Đani, uspori - zamolila je.

Opsovao je, ali je smanjio gas. - Ne znam zašto si toliko besan nastavila je. - Nisam je tebe poljubila pred svim tim ljudima!

Pogledao ju je na trenutak.

- Bilo ti je neprijatno? Odmahnula je glavom. Očito nije svestan činjenice koliko je toga za nju bilo na kocki.

- Znaš - počela je da objašnjava - ne želi svako da mu privatni život bude izložen. Osim toga, među nama ničeg nema. Samo si provocirao Nika.

U očima mu se pojavio opak sjaj.

- Ne zovi ga imenom - rekao je opasno tiho. - Iskoristio te je da mi napakosti.

- Misliš da to ne znam? - upitala je. - Nisam glupa. Dvojica najpoželjnijih neženja svađaju se zbog mene? Teško ću u to poverovati.

Da je druga plavuša bila u blizini, takođe biste se posvađali. Đani je opet opsovao i u sledećem trenutku skrenuo je s puta.

Zaustavio je automobil i odvezao sigurnosni pojas. Tony & Mila.

Fler nije znala kako su se njegove usne našle na njenima niti kada je zavukao prste u njenu kosu. Instinktivno mu je uzvratila poljubac.

Trebalo je da ga odgurne, ali ljubio ju je kao opsednut.

Gotovo se uplašila kad je zaključila da joj to prija. Njeno telo bilo je naelektrisano. Osećala je žmarce po kičmi, kao i vrelinu koja joj je dosad bila strana.

Sve dublje je jezik zavlačio u njena usta. Nije se protivila. Jednom rukom milovao ju je po nozi, polako joj povlačeći suknju naviše. U njenoj glavi javio se očev glas i poželela je da zaustavi Đanija. Glas njenog detinjstva... Ali sad je odrasla žena i njeno je pravo da izabere čoveka kome će se predati. To nije ni prljavo ni pogrešno... Ta misao bila je otkrovenje, predivno i uzbudljivo otkrovenje.

Nežno joj je milovao butine, zastenjala je uživajući u tome. Ali istovremeno se i plašila. Sve misli nestale su iz njene glave, prijao joj je osećaj koji se širio njenim telom.

Zamaglila su se prozorska stakla dok ju je ljubio. Sklopila je oči.

- Želim te, Fler. Ovo nema nikakve veze s Nikosom - šaputao je. Želim da cele noći milujem tvoje telo. Od prošle nedelje ni na šta drugo ne mogu da mislim.

Bila je silno uzbuđena. Kako bi bilo da mu se sasvim prepusti?

- Ja... ne znam da li je to pametno - odgovorila je. - To ne spada u moje obaveze i...

Odgurnuo ju je od sebe psujući na italijanskom. Zamalo je briznula u plač zbog takve njegove reakcije. Startovao je motor i vratio se na put.

Zašto je upropastila taj divni trenutak sreće?

- Nikada ženi ne bih platio da spava sa mnom. Da li je to jasno?!

- Nisam tako mislila...

- Naravno da jesi!

Srce joj je udaralo kao pomahnitalo, shvatila je da je on u pravu.

- Dobro znaš za šta te plaćam. Želim te, jer si predivna i fascinantna, a ne zato što si mi na raspolaganju. Ako tako misliš, večeras ćeš sama spavati.

Fler nije mogla da zaspi, što zbog vremenske razlike, što zbog toga što je bila sluđena posle onog poljupca u automobilu. Bila je tako blizu neba...

Još pre nedelju dana ni pomislila na ovo ne bi. U čitavom životu nikada nije osetila takvu želju. Znati, on jeste moćan, pomislila je gorko.

Nije znala kako da se odbrani, ali nije želela da ga jednoga dana moli za još jednu šansu.

Zbacila je pokrivač sa sebe i ogrnula se bademantilom. Dugovala mu je izvinjenje, ali to će morati da sačeka do jutra. Uvredila ga je iako to nije nameravala.

Tek kad je ustala s kreveta, osetila je glad.

Na putu do kuhinje Fler je kratko zastala ispred Đanijeve sobe primetivši ispod vrata uzanu traku svetla. Znači, još je budan. Lagano se odšunjala niza stepenice do kuhinje.

Uzela je hleb i sir, pa je napravila sendvič, a onda je na vratima ugledala senku, koja se kretala prema njoj. Prigušeno je vrisnula, a onda je shvatila da je to Đani i da u ruci drži sasvim malo mače. Iznenađeno ju je pogledao. Mače je mjaukalo.

- Čuo sam nešto ispod prozora - objasnio je. - Kad sam pogledao, video sam mače u travi. Ni traga njegovoj majci ni drugim mačićima.

Možda je mačka sa ostalima otišla dalje, a ovog jadnička zaboravila.

- Bože, kako je sitan - osmehnula se Fler. - Nije stariji od mesec dana. Đani joj je pružio mače. Fler ga je pažljivo uzela i privila na grudi.

- Sigurno je gladan. Imamo li mleka? Moramo ga ugrejati, jer mu hladno mleko može naškoditi. Đani je izvadio pakovanje mleka iz frižidera i nasuo je malo u šerpu da ga podgreje. Kosa mu je bila razbarušena. Tek tada je primetila da on na sebi ima samo donji deo trenerke. Od pogleda na njegov nagi torzo puls joj se ubrzao.

- Mora da je baš glasno mjaukalo - rekla je da bi skrenula misli.

Milovala je mače, koje se lagano smirivalo. Đani se naslonio na kuhinjski element.

- Da, bio sam na balkonu i u prvi mah nisam shvatio kakav je to zvuk.

- Mače je imalo sreće - rekla je Fler. Đani je prstom proverio da li se mleko ugrejalo, pa je iz ormara izvadio činijicu. Fler je bilo toplo oko srca dok ga je posmatrala. Nikada ne bi pomislila da ovaj čovek ima tako meko srce.

- Dobro je - spustio je činijicu na pod. Mače je odmah navalio na mleko.

- Hoćeš li ga zadržiti? - upitala je.

- Ne - odgovorio je nežno. - Poklanjam ga tebi.

Fler se zagrcnula.

- Nemam vremena za kućne ljubimce. Mnogo radim...

- Žao mi je - rekao je.

- Zašto ti je žao? Slegnuo je ramenima.

- Zbog onoga što se desilo u automobilu. Bio sam ljut na Nikosa.

Nisam smeo tako da nasrnem.

- Poljubac mi nije smetao - odgovorila je postiđeno. - Đani, ja...

- Šta si htela da mi kažeš?

- Da je i meni žao - prisilila je sebe da ga pogleda. - Nije trebalo da budem onako neprijatna. Znam da ne očekuješ od mene da spavam s tobom samo zato što sam tvoja asistentkinja.

- Ne - odgovorio je. - Ako budeš spavala sa mnom, učinićeš to zato što te je ophrvala strast.

- Ne znam šta je strast - prošaputala je. - Nikada nisam...

Pažljivo ju je posmatrao plavim očima.

- Šta nikada nisi? Spavala sa svojim šefom?

Glas joj je bio prigušen.

- Nije to. Ja... nikad ni sa kim nisam spavala.

Tišinu u prostoriji narušavalo je samo mljackanje malog mačeta.

Fler se u trenutku preznojila. Bilo joj je toliko vruće da je poželela da svuče sve sa sebe i da se istušira.

- Nevina si?

Nevina. Kakav staromodan izraz! Ali zvučao je manje šokantno nego drugi: devica.

Klimnula je glavom. Provukao je prste kroz kosu, nije mogao da veruje.

- Zaista me iznenađuješ, a mene malo šta može da iznenadi.

Fler je bilo neprijatno, ali se osmehivala.

- Šta si očekivao? Pa kćerka sam jednog sveštenika.

- Da, ali otišla si iz roditeljske kuće pre mnogo godina. Zar sve to vreme nisi imala dečka?

Uzdahnula je. Nije znala kako da se izvuče iz neprijatne situacije.

A on je tako ljubazan i pažljiv, sasvim drugačiji nego što je mislila.

Pre dve nedelje, dok ga je posmatrala s Keli, doživljavala ga je kao hladnog i uzdržanog čoveka, a sad je pred njom muškarac, koji usred noći podgreva mleko za mače.

Ugrizla se za usnu. Nisam zaljubljena u njega! Ali malo nedostaje...

Treba samo i dalje da radi to zbog čega joj je toplo oko srca i ona će biti izgubljena.

- Ne - odgovorila je. - Nije to lako.

- Zbilja? - osmehnuo se.

Mače je popilo mleko, pa ge je Fler uzela u naručje.

- Ne, kod žena je to drugačije. Pomilovao je mače.

- Znaš li kako proveriti da li je muško ili žensko?

- Čini mi se da je žensko - laknulo joj je što je promenio temu.

- Kako ćemo je nazvati? Fler je kratko razmišljala.

- Neka bude Lili. Đani se nasmešio.

- Odlično. Šta ćemo sad s njom?

- Treba joj mesto za spavanje.

- Hajde da nađemo neko mestašce.

Uzeo je praznu kutiju i ćebe iz ormara. Otišli su u Flerinu sobu i spustili Lili u kutiju, a kutiju u kupatilo. Kad su zatvorili vrata, kratko su osluškivali, ali mače nije mjaukalo.

Mesečina je osvetljavala sobu. Fler je želela da dotakne Đanija...

- Devica ne bi smela da gleda muškarca tako kako me upravo gledaš - rekao je. Napetost u njegovom glasu nije joj promakla.

- Žao mi je - prošaputala je.

Prišao joj je i osetila je toplinu njegovog tela. Osećala je nešto... osećala je vatru u sebi i poželela je da on nešto učini.

Đani ju je pomilovao po obrazu.

- Žao mi je - objasnio je. - Bilo bi pogrešno da te sad odvedem u krevet. Da si iskusna, bilo bi drugačije...

Osetila je nalet razočaranja i besa.

- Razumem - odgovorila je. Zašto je ljuta?

- Sad si besna na mene, zar ne? - upitao je. - Razumem. Ali nisi se bez razloga čuvala za nekoga. Taj neko mora da bude poseban.

U stvari, ona se nije čuvala, jednostavno, nije imala priliku. Posle lošeg iskustva s Džonijem nije izlazila s muškarcima. A kad bi nekog upoznala, raskidala je pre nego što. na red dođe pitanje seksa. Možda je dobro da ne završi u krevetu s Đanijem. Tako neće patiti kad mu jednom dosadi.

- Nisam besna - odgovorila je, ali bila je povređena. - Samo sam umorna. Mislim da si pogrešno protumačio situaciju. Nisam želela s tobom u krevet.

Spustio je ruku.

- Onda ću te ostaviti da odspavaš - brzo je izašao iz sobe.

Fler se bacila na krevet, zarila je lice u jastuk i rasplakala se. To su suze besa, ubeđivala je sebe.

8. poglavlje Đani nije mogao da shvati da je njegova seksi asistentkinja nevina.

Kako je to moguće? A tako ga je ljubila...

Uzdahnuo je zavalivši se u stolicu. Rasplamsala je u njemu silnu strast. Dok ju je grlio, jedva se kontrolisao. Zamalo da joj strgne odeću i da se baci na nju.

Na sreću, nije to učinio. Ni slutio nije da ona nikad nije spavala s muškarcem. Sigurno joj se ne bi dopalo da joj prvi put bude s njim i to još u automobilu. Posle bi se možda čak nečemu nadala... Možda bi pomislila da je pred njima zajednička budućnost samo zato...

Ona je kćerka sveštenika, sigurno želi da se uda, da rodi decu, da se bavi dobrotvornim radom i da vuče muža za sobom na školske svečanosti.

Nije želeo da je povredi. Nije on imao ništa protiv venčanja i dece, ali... Voleo je svoj život takav kakav je, voleo je uzbuđenje na trkačkoj stazi, ljubavnice koje su se smenjivale i svoju firmu.

Dakle, voleo je slobodu i mogućnost da radi ono što želi.

Fler je rekla da ju je prošle noći pogrešno razumeo, ali on je bio siguran u to da nije. Znao je da bi mu se bacila u naručje da se nije povukao u svoju sobu. Da je to učinio, sada bi bili zajedno u krevetu umesto što sedi za radnim stolom i pokušava da potisne uzbuđenost.

Frustrirano je gledao izveštaj, koji mu je donela pre sat vremena, pa u Fler, koja je sedela za radnim stolom blizu njega kucajući nakakav tekst. Ni na šta nije mogao da se usred sredi osim na nju i to ga je užasno nerviralo.

Ako bude s njom spavao, ona će u nekom trenutku dati otkaz, ali to je najmanje zlo. Narednih meseci mora se posvetiti motoru. Pogledom je klizio po njenom telu. Kosa joj je bila savršena. Nosila je blejzer uz kratku suknju, koja je dopuštala pogled na njene lepe noge. Umesto ravnih cipela, nosila je one s visokim potpeticama. Elegantno je prekrstila noge.

Mora da je lud što ju je odveo u onaj frizerski salon i što je posle išao s njom u šoping. Znao je da je lepa uprkos strogoj odeći, naočarama i punđi. Ali sad je svako mogao da vidi koliko je lepa.

Nikos je mogao to da vidi. Prstima je tako snažno stisnuo olovku da se slomila.

Neće dugo potrajati i o njima će se raspisati žuta štampa. Fler se to neće dopasti, ali sad je prekasno. Ništa tu nije mogao da promeni.

- Kako je Lili? - upitao je zagledan u svoje ruke. Mače ga je izgrebalo po nadlanicama.

- Čini se da je dobro - odgovorila je Fler. - Mislim da je dovoljno veliko da jede hranu na mačke. Kasnije ću skoknuti u market. Đani je odmahnuo rukom.

- Ne moraš time da se baviš - izvukao je mobilni iz džepa. - Treba li ti još nešto? Đani je preneo vozaču šta da kupi i čudio se što jednom tako sićušnom biću treba toliko toga.

- Ponekad zaboravim da si ti iz sasvim drugog sveta - rekla je. - Kad si poslednji put bio u prodavnici? Đani se nasmejao.

- Iskren da budem, ne mogu toga da se setim. Kad mi nešto zatreba, pozovem nekoga. To je mnogo udobnije.

- A kako je bilo ranije? Dok si bio običan smrtnik? - našalila se. To mu se dopalo. Trudila se da među njima sve bude normalno, kao da se ništa nije dogodilo. Pa zar on želi da pokvari tako što će je odvući u krevet? Plašio se da je upravo to nameravao.

- Bilo je vreme u mom životu... kad nisam imao dovoljno novca ni za hranu. Začuđujuće je šta sve čovek radi kad je gladan.

Saosećajno ga je pogledala. Postalo mu je jasno da je rekao više nego što je hteo. Tako mu i treba kad je gledao u njene noge!

- Đani, žao mi je. Znam kako je kad čovek ne zna čime će platiti sledeći obrok, Nikome to ne bih poželela.

- Kada si to doživela? Odmaknula se od stola prekrstivši ruke na grudima. Nakratko je zamišljeno gledala kroz prozor, a Đani je kao opčinjen gledao u njene grudi.

- Pobegla sam od kuće bez ikakvog plana... - odmahnula je glavom. Ne želim o tome da pričam.

- Zašto ne želiš da pričaš o svojoj prošlosti? - upitao je tiho. Znao je samo to da je ona iz Džordžije i da nije više u kontaktu sa svojima.

- Ni ti meni ništa ne govoriš - uzvratila je. - Možda je tako i bolje. Šef si mi, a ne prijatelj.

U tom trenutku poželeo je da jeste njen prijatelj, Želeo je da je neko kome bi se ona poverila i u čijem bi naručju zaspala.

Bože, to nije normalno! Skočio je od stola. Samo je na jednom mestu mogao da se isključi i da ne misli ni na šta bar neko vreme.

- Ako si završila posao za danas, treba da odemo na trkačku stazu. Čudan izraz ugledao je u njenim očima. Da li je to strah? Nije umeo sebi da objasni, ali to ga je ljutilo. Znao je šta radi. Pa on je Đani de Largo! Osvojio je devet titula svetskog prvaka, obarao je rekorde... i pritom mu je stradala noga.

Stegnuo je šake. Da, doživeo je udes i u poslednje vreme imao je više problema s nogom nego inače. Ali vreme da testira motor na stazi nakon izmena. Danas neće preterivati, ali mora steći osećaj da vlada motorom pre nego što počne da trenira. Nije ostalo mnogo vremena.

- Želiš da pođem s tobom? - upitala je začuđeno.

- Da, trebaš mi tamo.

Fler je isključila računar i ništa ne pitajući, uzela je tašnu. Bio je srećan što nije pitala zašto mu je tamo potrebna. Zapravo, nije bilo razloga, osim što je želeo da bude uz njega.

- Đani, pre svega želim da mi obećaš da ćeš zaustaviti motor čim noga počne da te boli - rekla je gledajući ga pravo u oči.

Prišao joj je bliže.

- Bilo bi ti žao ako bih poginuo?

- Mnogi bi žalili za tobom - odgovorila je oborivši pogled. - Mnogi zavise od tebe.

- A ti? Da li bi ti žalila? Pogled joj je bio odlučan.

- Naravno.

Toplina mu se razlila po telu i duši.

- Ako je tako, biću oprezan.

Fler je sve vreme želela da vrišti. On je to nazivao opreznom vožnjom?

Motor je zaista bio moćan. Dok su se muškarci divili, Fler je u mislima bila drugde. Šta ako ga noga opet zaboli? Šta ako padne...? Đani je obukao crne kožne pantalone i takvu jaknu, imao je i štitnike na kolenima, rukavice, specijalne čizme i pancir na leđima.

Fler je bila izgubljena, pa je Đani nekome rekao da je odvede da sedne. Htela je nešto da mu kaže, ali on joj je mahnuo rukom.

Sedela je stegnutih šaka dok je motor ludački jurio po krivinama.

Svaki put kad bi Đanijevo koleno i lakat bili na koji milimetar iznad asfalta, zaustavljala je disanje.

Odahnula je kad se Đani posle čitave večnosti zaustavio. Naravno, tek nakon što je izveo nekoliko bravura na zadnjem točku. Skidao je kacigu kad mu se na licu pojavio izraz užasnog bola.

Fler nije mogla da diše. Potrčala je prema njemu koliko je noge nose.

Kad mu je prišla, odmahivao je glavom na sve što su mu govorili.

Najviše ju je zabrinuo izraz u njegovim očima. Videla je bol iako se trudio da ga ne pokaže. Činilo se i da pokušava nešto da joj kaže.

- Gospodine De Largo, za nekoliko minuta imate važnu telefonsku konferenciju. Zaboravila sam da vam kažem.

Gledao ju je nekoliko trenutaka.

- Hvala, gospođice Džonson.

Doviknuo je nešto svojim momcima, pa je uzdignute glave krenuo s Fler. Jedva se primećivalo da hramlje. Ali ona je znala koliko napora ulaže u to. Brzo su se liftom odvezli u njegovu kancelariju.

Spustio se na stolicu ječeći.

- Đani, šta da učinim? - sela je pored njega.

- Ništa - odgovorio je. - Ne možeš ništa.

Drhtavim prstima dotaknula je njegovo oznojano čelo.

- Moraš uzeti tabletu protiv bolova, a onda ću pozvati lekara.

- Ne! Bez lekara i bez tableta. Izdržaću.

Fler je zabrinuto odmahivala glavom.

- Nemoj to sebi raditi - pokušala je da ga urazumi. - Popij bar tabletu protiv bolova.

S mukom se uspravio. Srce joj se stegnulo.

- Zar je toliko loše? - upitala je.

Pokušao je da se nasmeši.

- Mnogo je gore. Daj mi jednu tabletu ako su ti pri ruci - zamolio je.

- Možda će biti dovoljno.

Fler je sumnjala u to, ali je otišla po vodu i tabletu. Đani je popio, pa se zavalio u stolicu sklopljenih očiju.

- Kako radi motor? - upitala je da mu skrene misli.

Uspeo je da se nasmeši.

- Bilo je divno, gotovo savršeno. Još nekoliko sitnica i biće spreman za veliki dan.

- Drago mi je. Šta se desilo dok si silazio s motora? Činilo se da razmišlja da li da joj kaže istinu.

- Grčevi su počeli u poslednjem krugu. U poslednjoj krivini previše sam opteretio koleno i užasno me je zabolelo.

- Obećao si mi da ćeš se zaustaviti čim nešto osetiš - prebacila mu je. - Mislim da moraš otići lekaru. Možda može nešto da učini.

- Molim te, Fler, video sam dovoljno lekara prošle godine. Nema ničeg što će mi reći, a što već ne znam.

- I misliš da ćeš moći da voziš cele sezone? Šta ćeš reći ljudima kad ne budeš u stanju da stojiš dok primaš pehar? - nije mogla da zamisli gori scenario. Ali i on je bio svestan opasnosti.

- Mogu da vozim - odgovorio je grubo. - Moram da vozim. Nemam izbora.

Ogorčeno ga je gledala.

- Ne razumem, pa celi tim ti je na raspolaganju. I dobri su koliko i ti.

- Nije tačno! - opsovao je. - Ja sam jedan od najboljih vozača na svetu. Poznajem svoje motore, a ovo će biti prva trka na ovom motoru.

Samo ja mogu da ga vozim. Moram pobediti. Sponzori to očekuju, firma takođe. Bila bi katastrofa ako bi motor zakazao. Možda su moji ljudi dobri vozači, ali samo ću ja voziti kao da mi sve od toga zavisi.

- Teško da će firma propasti ako ne oboriš rekord - odgovorila je.

Ustao je. Lice mu je bilo belo kao kreč.

- Idem da se istuširam i presvučeni, pa ćemo se vratiti u vilu.

Fler je stisnula usne.Kad je krenuo prema kupatilu, požurila je da mu pomogne.

- Sedi - rekla je kad su ušli u prostoriju za presvlačenje. Ne oklevajući, kleknula je pomogavši mu da svuče čizme i štitnike s kolena.

Bili su izgrebani.

Podigla je pogled i okamenila se. Nije očekivala da je sad uzbuđen.

Pogledi su im se sreli. Nasmešio se kao krivac.

- Gledao sam u tvoj dekolte - priznao je.

- Kako u ovom trenutku možeš da misliš na moje grudi? - napala ga je crvena u licu.

Nasmejao se.

- Draga, samo mrtav ne bih mislio na tvoje grudi... i tvoje telo.

Besno je skočila.

- Onda ostalo možeš sam. Čekaću te u kancelariji.

Nasmešio se otkopčavajući jaknu.

- Ja... idem - zamucala je.

- Možeš da ostaneš i da mi opereš leđa.

Okrenula se u trenutku kad je skinuo majicu preko glave. Videla je njegov nagi torzo prethodne večeri, ali u kuhinji je bilo mračno. Sad je bio u svoj svojoj lepoti: preplanula koža, snažni mišići... Srce joj je tuklo u grlu. Videla je ogrebotinu na njegovim grudima i nasmešila se setivši se da je sinoć stajao pred njom s mačetom u rukama.

- Ovo je Lili uradila? - upitala je pokazujući ogrebotinu.

Namrštio se.

- Da. Nisam ni osetio.

Onda ju je ponovo pogledao. Taj mladi polubog stajao je tu čineći da ona potpuno izgubi razum.

- I, hoćeš li mi oprati leđa? Nervozno je jezikom prevukla preko usana. Neće s njim stati pod tuš... mada joj je to primamljivo zvučalo.

Verovatno je ovu scenu odigrao s milion žena.

- Čekaću te u kancelariji - rekla je i požurila iz kupatila. Čula ga je kako se smeje i to ju je naljutilo. Gledala je kroz prozor trudeći se da misli na nešto drugo.

Dvadeset minuta kasnije ušao je sveže okupan i mokre kose. Bilo joj je neprijatno i nije to mogla da sakrije.

- Dođi, Fler - pružio je ruku i ona je odmah ustala sa sofe. Tako je dobro mirisao! Tako sveže i muževno... Jedva se uzdržavala da ga ne dotakne.

Bio je brži. Podigao joj je bradu zagledavši se u njene oči. Kao da ju je prodrmala struja.

- Razmišljao sam - rekao je. - Tačnije, ne mogu prestati da razmišljam o tome.

- O čemu? - upitala je napeto. Nasmešio se, a njeno srce je preskočilo otkucaj.

- Želim da ti budem prvi. Uplašeno je zatreptala.

- Šta... to znači? - prošaputala je. Nije mogla da misli kad joj je tako blizu. Njegove usne bile su tako zamamne, želela je da ih poljubi.

Nagnuo je glavu i osetila je njegov topli dah.

- Želim da budem tvoj prvi ljubavnik.

Nije znala ko je učinio prvi pokret, tek, odjednom su njegove usne bile na njenima i ona je zaboravila sve oko sebe.

9. poglavlje Fler ga je ljubila kao da nikad u životu ništa drugo nije radila.

Snažno ju je zagrlio, a ona je želela da mu bude još bliže, da zaboravi ko je, gde je i kakve bi posledice sve to moglo da ostavi.

Snažno ju je pritisnuo na sebe i ona je zaječala od zadovoljstva. Kad je osetila koliko je uzbuđen, sasvim se izgubila.

- Želim te, Fler - šaputao je. - Ali ti moraš odlučiti. Želim da ti pokažem koliko lepo može biti ako se prepustimo strasti.

Fler je znala da bi glupo bilo poricati da se među njima nešto dešava.

- Ali ne ovde. Ne želim da mi prvi put bude na kancelarijskom stolu ili podu.

Sklonio joj je pramen kose s lica.

- Naravno - umirio ju je. - Ispričaj mi o čemu maštaš. Gde želiš da vodimo ljubav? U dvorcu? U šatoru usred pustinje? Na usamljenom ostrvu? Reci i ispuniću ti želju.

Srce joj je tako snažno udaralo da joj se zavrtelo u glavi. Osećala se kao da lebdi, ali se i plašila.

- Nikad o tome nisam razmišljala - priznala je. Bože, u šta se upustila?

- Šta misliš o Veneciji? - predložio je. - U nekoj renesansnoj palati na Velikom kanalu?

Gledao ju je tako da je znala da će, ma kakvu želju izrazila, pokrenuti i nebo i zemlju da joj je ispuni. Da bi joj taj prvi put bio poseban. Dirnulo ju je to što je spreman na to. Ali u ovom trenutku želela je samo da se vrate u njegovu vilu. I želela je njega.

- Vidim da si nešto smislila - osmehnuo se. - Ali ne želiš to da mi kažeš. Dakle? Hoćeš li da me odbiješ? Može i to, neću te nagovarati.

Fler je podigla ruku i nežno ga je pomilovala po obrazu. Bilo je prekasno. Nije mogla da odbije čak i da joj život od toga zavisi.

Preplavila ju je žudnja iako je znala da će joj on slomiti srce. Ali ni to nije mogla da izbegne.

Dotaknula je prstom njegovu donju usnu zatvorivši oči. Nikad ovo nije učinila. Oči su mu sijale, što je govorilo da i on uživa. Taj dodir bio je toliko čulan da su se oboje uzbudili.

- Želim da se vratimo u vilu - prošaputala je.

Poljubio je njene prste.

- Onda ćemo to učiniti.

Fler se tokom vožnje zamislila, ophrvale su je sumnje. Dakle, izgubiće nevinost s poznatim plejbojem. Šta ako mu se ona ne dopadne? Šta ako ga razočara?

Ovde nije bila reč o ljubavi, već o strasti i seksualnoj želji. O nečemu o Čemu ona bas ništa ne zna. Bar ne još. Šta ako učini neku glupost?

Ostavili su automobil na prilazu kući. Popeli su se na sprat, gde je njena spavaća soba. Želudac joj se stisnuo, gotovo joj je pozlilo.

Nasred stepenica Đani je zastao obgrlivši je oko struka. Srce joj je poskočilo.

- Želim te jače nego što sam ikad poželeo ženu - rekao je, a izraz u njegovim plavim očima to je potvrdio. - Ali želim da budeš sasvim sigurna. Želim da sve uradimo kako treba. Neću samo da te odvučem u krevet, da ti strgnem odeću i da se zadovoljim. Želim da te razmazim onako kako zaslužuješ.

Nežno ju je poljubio.

- Idi dok još mogu da se kontrolišem. U osam ćemo večerati, kao da smo dogovorili izlazak. A sve što će se posle toga dogoditi, prepuštam tebi da odlučiš.

Fler je ušla deset minuta posle osam u trpezariju. Đani se okrenuo.

Bio je gotovo ubeden da se predomislila, jer je malo zakasnila. Na poslu je uvek poštovala satnicu.

Sad je tu. Srce mu je zaigralo kad ju je pogledao. Nije znao kako će se veče završiti niti da li će se ona ipak čuvati za nekoga drugog. Ali kad je video kako se obukla, ponadao se. Na sebi je imala tamnoplavu haljinu s dubokim izrezom. Nikada pre ništa toliko smelo nije video na njoj.

Obrazi su joj bili rumeni, a kosa joj je padala po ramenima... Kao boginja...

Prepustio je odluku njoj, jer je znao da ni sa kim nije spavala. Kad se tog popodneva sagnula da mu pomogne da skine čizme, postalo mu je jasno da postoji samo jedan način da se izbori sa svojom žudnjom. Čak i dok je vozio motor, mislio je na njene lepe oči, pune grudi i senzualne usne. Na onaj poljubac u automobilu.

Neka odluči. Biće strpljiv. Ako mu bude rekla da ide dođavola, sutra će potražiti drugu ženu da bar umiri seksualnu želju.

- Žao mi je što kasnim - izvinila se. - Lili me je zadržala.

- Zaista? - osmehnuo se. - Kako je naš tigrić?

Prišao je da joj, kao što to priliči džentlemenu, pridrži stolicu. Osim toga, morao je nekako da skrene misli inače bi zurio u nju. Dok je sedala naspram njega, osetio je njen miris. Vanila...

To ga je podsetilo na detinjstvo, na vreme kad je njegova majka mnogo radila, a muškarci su se smenjivali. Živeli su u malom stanu s pogledom na more...

Fler se nervozno smešila, a ipak nije mu se činilo da će ga odbiti.

Pomisao na to da će kasnije biti s njom u krevetu zagolicala mu je maštu.

- Lili se navikava. Prava je tiranka - rekla je Fler. - Ali je baš slatka! Đani je jedva čuo šta ona priča. Večeras će uraditi sve kako treba da bi ovo veče oboma bilo nezaboravno.

- Izgleda da si je zavolela. Fler se osmehnula.

- Jesam. Kako čovek da je ne voli...

Pričali su o svemu i svačemu. Fler je prisilila sebe da ne spominje grč u njegovoj nozi i on joj je bio zahvalan.

- Mogli bismo otići u Firencu - predložio je. Tako mu se nasmešila da ga je to zabolelo. Slatka i nevina Fler... Otkud mu pravo da joj oduzme nevinost ako nije nameravao da se upusti u vezu s njom?

Najbolje bi bilo da sad ustane, da sedne u automobil i ode u stan u Firenci. Sam. - Možemo li pogledati Mikelandelovog Davida? - upitala je uzbuđeno.

- Naravno. Predivan je. Iako sam muškarac, bio sam fasciniran lepotom skulpture kad sam je prvi put video.

Uzdahnula je.

- Italija je puna lepote - spustila je pogled i uzela čašu vina. Prsti su joj podrhtavali.

- Fler... - Da? - Možeš da kažeš ne, znaš to. I verovatno bi baš to trebalo da kažeš.

Ne mogu ti ništa ponuditi osim kratkog zadovoljstva. Možda je bolje da sačekaš pravog...

Nije ga gledala. Onda je sklonila pramen kose s čela.

- Ako me ne želiš, to je u redu. Razumem. Možda je najbolje da naš odnos ostane ovakav kakav je dosad bio.

- Pogledaj me - rekao je.

Kad je podigla glavu, ugledao je najzelenije oči na svetu. Probudila je nešto u njemu.

- Fler, želim te više od bilo čega na svetu. Ovog časa. Nagu.

U vazduhu je treperila nepodnošljiva napetost. Svaki pogled rasplamsavao je u njima vatru. Fler se činilo da ne može da diše od uzbuđenja.

Njegove reči podstaknule su u njoj neobična osećanja. On ju je želeo... nagu. Nije mogla to da dočeka.

Odjednom se stvorio pred njom i povukao ju je na noge.

- Duboko diši, nemoj da mi se onesvestiš.

Nesigurno se osmehnula udišući njegov muževni miris.

- Ovo ti je sigurno smešno - rekla je glave naslonjene na njegove grudi.

Nežno ju je milovao po kosi.

- Nije smešno. To je zapravo slatko.

- Nisam ovako zamišljala svoj prvi put... - promrmljala je.

- Kako si ga zamišljala? Slegnula je ramenima. Oduvek je verovala u ljubav, ali to mu, naravno, neće reći. Nije više naivna devojčica, sad je odrasla žena, koja već osam godina čvrsto stoji na svojim nogama.

Nadala se ipak da će u nekom trenutku sresti čoveka iz svojih snova.

Nekoga ko će je voleti, kao što ona voli njega. Ko će joj se pokloniti kad se prvi put budu voleli.

Ali to je glupa fantazija. U međuvremenu je shvatila da su veze uglavnom haotične. Trebalo je poljubiti gomilu žaba da bi se došlo do princa.

- Ne znam - rekla je. - Možda sam zamišljala muziku, ples, sveće i slične romantične gluposti.

- To nisu gluposti - usprotivio se nežno, vodeći je u dnevnu sobu.

Seli su na sofu. Đani je daljinskim upravljačem pustio muziku, a na

kaminu je zapalio svece. Onda je seo kraj nje obgrlivši joj ramena. Fler je pokušavala da se opusti.

- Da ti ispričam kako je meni bilo prvi put? - upitao je smešeći se.

Fler je klimnula glavom.

- Dobro, ali to ćeš zadržati za sebe - uzdahnuo je. - U sedamnaestoj godini još uvek sam bio užasno naivan. Ona je bila nešto starija, veoma seksi i iskusna. Nisam razumeo šta je videla u meni.

- Ja razumem - rekla je oborene glave.

- U svakom slučaju, glupo sam se poneo. Ali ona je, na sreću, bila strpljiva - nasmejao se. - U nekoliko sekundi sve se završilo. Izdržao sam onoliko koliko treba motoru da dostigne brzinu od 100 km na sat.

Fler se nasmejala.

Nagnuo se prema njoj, a potom je progovorio dubokim glasom, od kojeg je Fler postalo vruće: - Nemam više taj problem - obema šakama obuhvatio je njeno lice, odlučno je poljubivši. To ju je podsetilo na sinoćnje trenutke u automobilu kad je izgubila kontrolu.

- Fler - šaputao je. - Izluđuješ me. Kako je moguće da ranije nisam primećivao koliko si slatka?

Uzdahnula je. Toliko ga je želela da ju je to naprosto bolelo. Opet su se prepustili dugom i nežnom poljupcu.

Znala je da će u nekom trenutku poljupci prerasti u nešto više.

Tako je bilo onomad s Džonijem, one kobne noći kad mu se oduprla.

Posle toga osećala se užasno loše, jer je shvatila da je to bila najveća greška u njenom dotadašnjem životu.

Večeras je sve kako treba. Sad joj je dvadeset šest godina, a ne osamnaest i potpuno je spremna da se upusti u tajne ljubavi. Đani je osetio da ona izgara za njim, da više ne može da izdrži. Ne progovorivši ni reč, popeli su se na sprat.

Podigao ju je u naručje bez upozorenja i ona se zarazno nasmejala.

Njegova spavaća soba bila je veća od njene, opremljena stilskim nameštajem i antikvitetima. Pažljivo ju je spustio na veliki krevet, a onda se svom težinim spustio na nju.

Zagrlila ga je oko vrata, nestrpljivo ga privlačeći sebi. Osećala je pritisak njegove muškosti preko odeće. Refleksno je počeo ritmično da se pomera i ona je zamalo izgubila kontrolu. Bila je blizu vrhunca, ali -

se on zaustavio i počeo je da je ljubi po vratu. Onda je svukao košulju gledajući je zažarenim očima.

- Cele večeri maštao sam o tome kako ti svlačim tu haljinu. U njoj si veoma seksi, ali kladim se da si bez nje još lepša.

10. poglavlje Đanijive oči bile su pune iščekivanja dok joj je otvarao rajsferšlus, kao da je otpakivao poklon. Potom je pogledom kliznio niz njeno telo.

Fler nikada nijednom muškarcu nije toliko dopustila, a ipak se nije osećala razgolićenom. Osećala se lepom i poželjnom, jer ju je ovaj atraktivni čovek gledao kao da je jedina na svetu koja može utoliti njegovu strast.

Neka to bude makar samo ova jedna noć, bilo joj je svejedno.

Odlučila je da mu pripadne. A on se usredsredio isključivo na nju, uživala je svu njegovu pažnju. I znala je da posle ove noći neće biti ista.

- Zašto si čitavih šest meseci krila od mene ovo divno telo? - upitao je hrapavim glasom.

Pocrvenela je.

- Ne moraš mi laskati - rekla je.

- Ovo nije laskanje, ozbiljan sam, Neverovatno si uzbudljiva... ne mogu da verujem.

Nežno joj je milovao stomak. Pokušala je da zadrži dah.

- Svida mi se tvoja koža - mrmljao je. - Tako je meka i svetla. A tek obline... izludećeš svakog muškarca.

Lagano je njegova ruka klizila do butina, pa se podizala do grudi.

Drugom rukom otkopčao joj je grudnjak.

- Nisu savršene - šaputala je Fler. - Nisu okrugle ni čvrste. Đani se nagnuo obasuvši njene dojke poljupcima.

- Divne su - prostenjao je - zato što su prave. Okrugle i čvrste uvek su silikonske.

Drhtaj je prošao kroz njeno telo.

- Đani...

- Da, ljubavi... Osećaš li?

Poželela je da vrisne od zadovoljstva. Bilo je predivno, ali ona je želela još, želela ga je u sebi. Počeo je da se spušta naniže i da joj ljubi stomak. Zašto je toliko dugo odlagala ovo? Nije imala pojma da je ovako lepo...

Nestrpljivo joj je svukao gaćice, pa je prste zavukao između njenih nogu. Pomislila je da će eksplodirati, da će izgubiti razum. Uzdisala je i stenjala dok nije osetila ispunjenje.

Sklopljenih očiju zagnjurila je lice u jastuk. Bilo joj je neprijatno što ju je gledao u takvom trenutku. A onda je začuđeno zaključila da želi još... Želela je da doživi sve!

- Tako si seksi - šaputao je Đani glasom promuklim od uzbuđenja.

- Ne možeš zamisliti šta sve želim da ti radim.

Nije mogla da progovori. Poluzatvorenim očima posmatrala ga je kako svlači pantalone. Konačno ga je ugledala nagog u svoj njegovoj lepoti i veličini.

Ispružila je drhtavu ruku i... osetila je kako pulsira. Bila je srećna što je ona uzrok takve reakcije.

Iako je bio veoma iskusan, Đani se za trenutak uplašio da će izgubiti kontrolu. Brzo je uzeo kondom s noćnog stočića, pa ju je pritisnuo telom i počeo da je ljubi.

- Moraš mi reći ako te bude boleo - prošaputao je.

Klimnula je glavom puna iščekivanja. Osećala je da polako prodire u nju i bila je iznenađena što je gotovo nimalo nije bolelo.

- Spremna si za mene - rekao je zažmurivši.

Nakratko je mirno ležao, a onda je počeo strasno da je ljubi i da se ritmično pokreće. Jedva je disala. Iznenadilo ga je što nije osetila bol.

- Desilo se kod lekara - rekla je osećajući nelagodu. Nije valjda pomislio da ga laže? - Himen je naprsnuo prilikom pregleda.

Nežno ju je pomilovao po obrazu.

- Zaista si čudesna žena.

- Veruješ mi? - dirnulo ju je to što je bez oklevanja prihvatio njeno objašnjenje. Čak ni njena porodica nije joj verovala. Kad se pojavila njena ozloglašena fotografija, mislili su na najgore.

- Naravno da ti verujem - odgovorio je iznenađeno. - Zašto ne bih?

U tom trenutku njeno je srce ispunila toplina. Pomilovala je njegove snažne ruke i privila se jače uz njega. Lagano se kretao i ona je zadrhtala. Kakav dobar osećaj!

- Đani... Molim te...

Njegovi pokreti postali su brži. Nije više znala za sebe. Ovo je bilo otkrovenje.

Nikada u životu nije se osećala tako bliskom s nekim. Nikada nije osećala da je neko poštuje.

Vreli poljupci sve jače su je uzbuđivali. Počeo je opet da joj ljubi grudi i ona je izgubila kontrolu...

Uskladili su se i ona je ponovo doživela vrhunac, a Đani se, iscrpljen, spustio na nju.

Posle nekog vremena otkotrljao se u stranu i povukao ju je na sebe.

Njeno telo je vibriralo.

Ono što su upravo doživeli bilo je neverovatno. Oboje su teško disali.

Potom je on ustao i otišao u kupatilo. Koža joj se polako hladila i postala je svesna činjenice da naga leži u njegovom krevetu. Postiđeno se pokrila. Đani je savršen, razmišljala je. A ona nije ni blizu savršenstvu.

Malopre je bio koncentrisan na zadovoljenje potrebe, ali kad se vrati iz kupatila, videće je. I biće razočaran.

Poželela je da skoči iz kreveta i da se obuče, ali vrata su se otvorila.

Legao je u krevet kraj nje privukavši je sebi.

Koliko će potrajati dok je se ne zasiti? Kada će morati da počne da traži novi posao?

Uradila je ono što nije smela: spavala je sa šefom. S milijarderom, za kojim su žene lomile noge.

Poljubio ju je i ona mu se prepustila. Iznenadilo ju je to što je opet reagovala. Zar njeno telo nije sito? Šokiralo ju je što ga opet želi.

To ju je plašilo. Šta će biti ako se navikne na seks s njim? Izgubiće tlo pod nogama kad je bude ostavio, i postaće jedna od onih žena koje ga stalno zivkaju telefonom.

Sklonio je pokrivač da je pogleda.

- Predivna si - rekao je ljubeći je po grudima. - Trebalo bi naga da hodaš po kući kad smo zajedno.

- Bojim se da onda ne bismo stigli do kancelarije - rekla je.

Oslonio se na lakat.

- Tako je. Radila bi u mojoj spavaćoj sobi.

Postiđeno se pokrila.

- Ja... mislim da je bolje da se vratim u svoju sobu.

Začuđeno ju je pogledao.

- Hvala ti za sve - rekla je nesigurno. - Ali još uvek radim za tebe i ako želim da tako ostane, bolje je da sad pođem.

Razbesnele su ga njene reči. Nikada ga još nije videla tako ljutog.

Psovao je, pa je skočio iz kreveta i šetao po sobi.

- Dobro, ako tako misliš, idi!

Osećala se grozno. Bili su tako bliski, a sad je sve uništila. A tako je želela da ostane i zaspi u njegovom naručju.

- Možeš li da se okreneš? - upitala je.

- Ne mogu - odgovorio je hladno. - Upravo smo se seksali. Mislim da znam kako izgledaš.

Za tren je oklevala, a onda se umotala u čaršav i ustala je iz kreveta.

Ali Đani je povukao čaršav i ostala je sasvim naga pred njim.

Postiđeno je rukama pokrivala telo tražeći haljinu. Prišao joj je privukavši je sebi.

- Nećeš otići - viknuo je. - To radiš zato što misliš da moraš, zato što misliš da te više ne želim. Ali želim te, pobogu!

Drhtala je. Bilo je prekasno za sve, shvatila je da je zaljubljena u njega. Trebalo je da pobegne koliko je noge nose, da uhvati prvi let za Njujork, da potraži novi posao i da ga nikada više ne vidi.

Ali nije imala snage za to.

- Ne razumem - rekla je jedva čujno. - Nisam očekivala...

Uhvatio ju je za ramena prisilivši je da ga pogleda u oči.

- Prestani da mi govoriš šta treba da radim.

Povukao je njenu ruku naniže da joj pokaže koliko je želi. Sad nije mogla da ode.

Gurnuo ju je na krevet i počeo da je miluje, a ona je sve glasnije stenjala. Brzo ih je obuzeo plamen strasti...

Kad je vrisnula od zadovoljstva, privukao ju je sebi posednički je držeći da ne pobegne. Nasmešio se kad je posle nekoliko minuta čuo njeno ujednačeno disanje. Zaspala je.

11. poglavlje Čudan zvuk dopirao je do Flerinih ušiju. Polako se budila. Osetila je vlažni nosić na svom uhu. Okrenula se. Na jastuku pored nje ležala je Lili. Đani je stajao kraj prozora s peškirom obmotanim oko struka i držao je šolju kafe u ruci.

Pošao je prema krevetu, a Lili mu je krenula u susret mjaučući. Đani se nasmešio, pa je uzeo mače i seo na krevet.

Fler ih je posmatrala, srce joj se stegnulo. Znala je da hoda po tankom ledu. Nije bila pripremljena na ovakve emocije. Bilo je ovo isuviše opasno za nju. Đani ju je zabrinuto pogledao.

- Šta se dešava? Nešto nije u redu? Da li sam sinoć bio grub?

Ništa nije bilo u redu. Protekla noć bila je divna, ali nisu je smela obuzeti osećanja... Za njega je ona tek jedna od mnogih, neko koga će uskoro zaboraviti.

- Nisi - uspravila se. Nije bio ubeđen.

- Žao mi je ako sam bio... - izvinjavao se. - Trebalo je da budem pažljiviji. Tebi je sve to novo.

Nije mogla da ga pogleda u oči. Lili joj se popela u krilo, Fler ju je milovala. Osećala je neizmernu, gotovo neizdržljivu ljubav prema ovom čoveku.

- Nisi učinio ništa što nisam želela - umirivala ga je mazeći mače.

Plašila se da će u njenim očima pročitati sve ako im se pogledi sretnu.

Ali on joj je prišao i prstima joj je podigao bradu.

- Kako se osećaš jutros? - upitao je.

- Dobro - slagala je.

- Kaješ li se? - Ne. Odmahnula je glavom, ali njegovo lice i dalje je odavalo sumnjičavost.

- Hvala ti što si doneo mače - osmehnula se. Zamislila ga je kako odlazi u njenu sobu da uzme mače iz kupatila. Postalo joj je toplo oko srca što je poželeo da joj ugodi.

- Potrebna si mu koliko i meni - rekao je.

Pokušala je da ne umisli nešto zbog te izjave, ali ipak joj se srce ispunilo srećom.

- Hvala što si mi sinoć poverovao. To mi mnogo znači.

Gledao ju je začuđeno i stekla je utisak da njegov pogled prodire u njenu dušu.

- Teško veruješ ljudima?

- Samo sam oprezna.

- Zašto? Neko te je povredio? - upitao je.

- Šta pokušavaš time da kažeš? Osećala je da ju je prozreo. Nije želela ništa da mu ispriča, jer ni ona o njemu ništa nije znala... osim da ima veliko srce, da ume da bude veoma krut i da priča o tome da je sjajan ljubavnik nije preterana.

- Mislim da znaš na šta mislim - odgovorio je nežno. - Dogodilo ti se nešto što te je nateralo da napustiš roditeljsku kuću. Nešto što je uništilo poverenje.

Slomila se. Više nije imala snage da sama nosi teret. Ono što se desilo nije bilo epohalno... iako je tada baš tako izgledalo.

Otkad je napustila rodni grad, nikada ni sa kim o tome nije pričala, jer se užasno stidela.

- Da - rekla je uzdahnuvši. - U pravu si. I nije to baš loše, više je... neprijatno.

Nasmešio se.

- Kao što je bio moj prvi put?

- Ne, gore je - nervozno se igrala krajem pokrivača. - U srednjoj školi imala sam dečka u koga sam bila veoma zaljubljena. Svi su mislili da ćemo se venčati posle mature.

- Ali niste.

- Ne - uzdahnula je. - Ime mu je Džoni i moji su ga roditelji baš zavoleli. U jednom trenutku poželeo je da spava sa mnom, ali odbila sam. Bacio me je na krevet mojih roditelja jer su oni te večeri izašli.

Otela sam se u poslednjem trenutku, a Džoni se razbesneo. Otišao je kući i poslao mi je poruku da je među nama završeno ukoliko mu ne dokažem da ga volim - bila je tada tako naivna i glupa... - I poslala sam mu mobilnim jednu svoju fotografiju.

- Fotografiju? Sklopila je oči.

- Da, na kojoj sam naga. Džoni je to poslao svom prijatelju, a taj svom, i tako dalje... U jednom trenutku svi su u školi videli tu sliku. Moji roditelji bili su van sebe. Tata mi je ipak sveštenik... Đani ju je uhvatio za ruku.

- Zato godinama ne pričaš s njima?

- Da. Bio je to pravi pakao. Cele školske godine smejali su mi se ogovarajući me. Izgubila sam prijatelje... To je bila noćna mora.

Pokušavala je da zadrži suze. Laknulo joj je što je konačno nekome sve ispričala.

- Roditelji su me prisilili da i dalje pohađam tu školu. Molila sam ih da me prebace. Kad sam konačno maturirala, spakovala sam sam se i otišla. Čak sam i prezime promenila da me ne pronađu. Želela sam da sve iznova počnem. Đani ju je zagrlio.

- Ništa loše nisi učinila - rekao je. - Bila si mlada i naivna - pružio joj je šolju kafe. Zahvalno ga je pogledala. To je bio običan gest, ali tako utešan. Verovatno je prema svim ljubavnicama velikodušan i saosećajan.

- Obuci se, pa idemo u Firencu - predložio je. - Tamo ćemo ručati, a onda ću ti pokazati Davida.

- O, to bi bilo lepo! Ali danas po podne imaš konferenciju.

Obuhvatio je njeno lice šakama i poljubio ju je u vrh nosa.

- Otkazi konferenciju. I ne moraš se obući... Bar ne odmah... Đani je bio van sebe, jer sebe takvog nije poznavao.

Hodao je iza Fler, koja je oduševljeno razgledala galeriju. Bila je tako mila da nije mogao da zamisli kako je njena porodica mogla biti toliko okrutna prema njoj.

Dok je gledala slike, gotovo je zaboravila na Đanija. Osetio je ljubomoru. Želeo je da i njega gleda tako i da mu pokloni takvu pažnju. Želeo je da je grli i da se privija uz njega.

Ali bilo mu je zabavno i da je posmatra, pogotovo kad su stigli do Davida. Oči su joj se raširile.

Posmatrala je statuu, a Đani je proučavao nju. Često je slušao da žene u određenim trenucima života zrače: posle dobrog seksa, kad su zaljubljene, kad su trudne... A ona danas definitivno zrači. Nikada je nije

video takvu. Činilo se da su to i drugi primetili, jer su se muškarci osvrtali za njom.

Imala je na sebi lepu letnju haljinu i sandale. Haljina je naglašavala njen uski struk i obline. Delovala je nevino, a opet erotično. Setio se trenutka kad joj je svukao haljinu i... osetio je da njegovo telo treperi.

- Ovo je predivno - okrenula se prema njemu sa suzama u očima.

Dirnulo ga je to što je toliko ponesena. - Hvala što si me doveo ovamo.

Nežno ju je zagrlio. Bilo mu je svejedno što su se ljudi gurali oko njih.

- Znam kako ćeš mi se odužiti - prošaputao joj je na uho.

- Ne misliš valjda opet...? Osmehnuo se.

- Ti ne misliš?

Nasmejala se i zagnjurila je lice u njegove grudi.

- Naprotiv - pocrvenela je do korena kose. - I ne mogu da verujem da sam se odjednom pretvorila u ženu koja bi čitav dan najradije provela u krevetu.

Pomilovao ju je po kosi.

- Da sam to znao, ispunio bih ti želju.

Podigla je pogled.

- Da nisam baš izgladnela, rekla bih da pođemo nazad u vilu.

Požudno ju je gledao.

- To nije potrebno, draga. Imam apartman iza ugla. Ali prvo idemo nešto da pojedemo.

Držeći se za ruke, napustili su galeriju i krenuli u njegov omiljeni restoran. Pozdravili su ih kao stare prijatelje i odveli do stola na terasi s divnim pogledom na Firencu.

Prvo su pojeli karpačo, mocarelu i salatu od paradajza, zatim špagete karbonara i kao desert panakotu. Đaniju je bilo pravo osveženje da konačno vidi ženu koja jede nešto osim salate. Fler je drugačija od svih, tako je prirodna. Zašto je dosad izbegavao takve žene? Zašto je uvek birao žene koje su mu zapravo odbojne?

Pričali su o svemu i svačemu, i prvi put je osetio potrebu da jednoj ženi nešto ispriča o sebi.

Fler je znala kako je to kad te porodica odbaci. Znala je šta detetu znači kada je ocu važniji obraz od svega. Ona će razumeti kako se osećao zato što je kopile, vanbračno dete jednog grofa, koje je moralo

da krade hranu da bi preživelo... A šta ako primeti gađenje i saosećanje u njenim očima?

Ipak ništa nije rekao.

Krajičkom oka primetio je da je u blizini sevnuo blic, pa je psujući ustao od stola. Fler se uplašila. Znao je da ona ne želi da je fotografišu, a u međuvremenu je saznao zašto. Zamalo da se baci na fotografa, ali to bi privuklo pažnju gostiju restorana. Zato je spustio nekoliko novčanica na sto i uhvatio Fler za ruku. Neko vreme hodali su uličicama da bi se on uverio da ih paparaci ne prate.

- Žao mi je - izvinjavao joj se.

- Nije važno. Tebe prepoznaju, ovo nismo mogli izbeći.

- Plašiš se da bi neko mogao da iskopa tvoju staru fotografiju ako te prepoznao u novinama, zar ne?

Slegnula je ramenima.

- Da, znam da je to glupo. Kao da bilo koga to interesuje.

Zagrlio ju je.

- Šta god da se desi, draga, izborićemo se s tim - rekao je odlučno, ljubeći joj ruku.

Na putu do apartmana pričali su o neobaveznim temama. Fler je bila oduševljena kad je ugledala impozantnu vilu. Đani nije delio njeno oduševljenje mada se trudio da to ne pokaže.

- Kuća je divna! - uzviknula je. - Živi li neko u njoj?

Bašta je bila negovana, odnekud se čuo žubor fontane. Đani se kao dete tu igrao... A otac je stajao u vratima... Nije želeo o tome da razmišlja.

- Da, to je privatna kuća - objasnio je, ali čula je ton gorčine u njegovom glasu.

Upitno ga je pogledala, ali on još nije bio spreman da joj ispriča tužnu istinu o svom detinjstvu...

Morao je po svaku cenu da osvoji sledeći gran pri. Uspeh mu je bio važniji od života, jer je želeo da se njegov otac uguši u uspehu svog vanbračnog sina, da se kaje zbog svakog dana koji nije proveo s njim...

Grof je ponosan čovek, a Đani je njegov bogat i uspešan sin. Ali niko to ne zna. Grofu treba da je žao, - Sve u redu? Boli te noga?

- Malo - slagao je. - Nije strašno. Kad su ušli u apartman, Đani je umorno spustio ključeve na sto i zastao ispred prozora. Izabrao je ovaj stan zbog pogleda na grad.. i na krov očeve vile. Fler je ćutke stajala kraj njega.

- Šta je bilo? - upitala je. - Razmišljaš o nečemu i znam da nije reč o tvojoj nozi.

Zažmurio je. Naravno da je primetila. Nekako je uvek znala šta se dešava. To je bila nekakva veza među njima, koju nije umeo da objasni.

Morao je da joj kaže.

- To je zbog vile... - počeo je. Okrenula ga je sebi, njene zelene oči bile su pune brige.

- Šta s vilom?

Nekoliko sekundi ju je gledao.

- Vlasnik je moj otac - rekao je. Sada kad je to izgovorio naglas, mogao je da joj ispriča i ostatak. - Nije me želeo. Ignoriše me otkad znam za sebe.

Na njenom licu smenjivale su se emocije: zbunjenost, bes, tuga, briga.

- O, žao mi je - prošaputala je. Primetio je da joj se suza skotrljala niz obraz. Plače zbog njega? Bio je dirnut. Obrisao je suzu.

- Emotivna sam. Ja sam devojčica - pokušala je da se našali.

On se nasmešio mada mu nije bilo do smeha. Nekako joj je polazilo za rukom da mu u njenoj blizini bude lakše. Zagrlio ju je.

- Drago mi je što si devojčica - promrmljao je.

Nije više želeo da priča. Pre nego što je shvatila šta se dešava, podigao ju je u naručje i odneo u spavaću sobu.

12. poglavlje Fler je podigla pogled s kompjutera. Nikada se istovremeno nije osećala tako srećnom i tako uplašenom. Bila je srećna što je Đanijeva ljubavnica, a plašilo ju je to što je sve vreme osećala da radi nešto pogrešno. Ostali saradnici držali su se podalje od nje i znala je zašto: svi su znali da je ona šefova devojka.

Ponekad joj se činilo da je žigosana i da je osuđuju. Videla je zlobne poglede i čula je ogovaranje iza leđa. Osećala se kao čovek drugog reda.

Drugačija je i neprihvaćena.

To se nije moglo izbeći. Fotografije njih dvoje opet su objavljene u novinama. Gotovo se uspaničila kad se to prvi put desilo, ali Đani ju je umirio.

Nasmešila se kad joj je Đani prišao. Izgledao je odlično u odelu krojenom po meri. Umorni pogled ipak joj nije promakao. Poslednjih dana previše je radio, a noću su jedva spavali. Đani ju je uveo u svet erotskih zadovoljstava, koje bi je do pre nekoliko nedelja šokirale. U međuvremenu su nestale barijere među njima i dopustila je sebi da ga voli.

A želela je ne samo njegovo telo, već i njegovo srce. Preplavila ju je ljubav prema njemu.

Nije se usudila da mu to kaže, jer nije bila sigurna u to da joj on uzvraća osećanja. Neće pogrešiti kao druge žene koje su mu priznale šta osećaju prema njemu.

Ali zašto mu ne bi rekla šta oseća? Čak i da je otpusti, bar bi znala na čemu je. Zašto da gubi vreme s nekim ko joj ne uzvraća ljubav?

Uhvatio je njen pogled i laknulo joj je kad je videla strast u njegovim očima. Još je se nije zasitio. Prišao joj je da je poljubi. Mirisao je zavodljivo...

- Dođi u moju kancelariju - prošaputao je. - Zatvorićemo vrata...

Dlanom je pokrila njegove usne da ga ućutka.

- Ne mogu - rekla je. - Iako pokušavam da ne razmišljama o onome što drugi misle o meni.

Još jednom se nagnuo i brzo ju je poljubio.

- Zato si mi toliko draga. Veoma smo slični.

Draga? Samo draga? Bio je to ubod u srce. Brzo se okrenula kompjuteru, jer nije želela da on vidi suze u njenim očima.

- Nešto nije u redu? - upitao je. Odmahnula je glavom.

- Ne, samo imam mnogo posla. Mislim da treba da se odmoriš, previše se forsiraš.

- Uvek je stresno na početku sezone - pravdao se.

- Ali tvoja noga...

- Molim te, nemoj! - rekao je gotovo grubo.

Zastao joj je dah... kao da ju je ošamario. Zašto je gura od sebe?

Zašto joj iskreno ne kaže da se plaši? Da je umoran, da brine?

Ona mu ne znači više od bilo koje prethodne! Tu pomisao nije mogla da podnese.

- Oboje znamo kako ti je... - pokušala je još jednom. - Ne možeš me prevariti.

Oči su mu besno sevnule.

- Brini o sebi!

Okrenuo se i izašao je zalupivši vratima.

Spustio se na stolicu, bio je iscrpljen. Nije trebalo da se istrese na Fler. Noga ga od pre nekoliko dana jako boli i zato je stalno bio nervozan. Kad bi joj to priznao, nagovarala bi ga da prepusti nekome vožnju motora.

Otkad su pre nekoliko dana prošli pored vile njegovog oca, bio je odlučniji nego ikad da se dokaže. Osvojiće desetu titulu svetskog prvaka, a onda će prestati.

Znao je da njegov otac prati svaku trku, jednom ga je čak video na tribinama. Đani je podigao nogu na stočić masirajući je. Razmišljao je o tome da pozove Fler, ali ona bi se još jače naljutila na njega. Nerado je priznao da je ona u pravu.

Uzdahnuo je i iz fioke uzeo nekoliko tableta protiv bolova. Onda je u telefon ukucao dobro poznati broj. Kad je čuo glas, znao je da radi ono što treba: pobediće još jednom za svoju majku.

- Ne mogu s tobom takvom u izlazak - rekao je ljubeći Fler u obraz i udišući njen miris. - Previše si seksi.

Fler se ogrnula.

- Prekasno je da se presvučem - osmehnula se.

Kad su stigli pred muzej, mnoštvo novinara i fotografa čekalo je goste partija. Fler je oklevala, a Đani joj je stegnuo ruku i samouvereno ju je poveo po crvenom tepihu.

Nabacila je osmeh i bila je srećna kad su konačno ušli. Konobar im je ponudio šampanjac i Fler je zahvalno uzela čašu. Parti su organizovali Đanijevi poslovni saradnici.

Polako su prolazili kroz mnoštvo i Đani ju je predstavljao poznanicima. Zavrtelo joj se u glavi, nije bilo šanse da popamti sva ta imena. Nije je predstavljao ni kao asistentkinju ni kao devojku, već kao Fler.

Možda je to glupo, ali činilo joj se da je to još jedan dokaz da mu ona ne znači mnogo, Da li su i druge žene to osećale? jesu li se i one stalno pitale kakvu ulogu igraju u njegovom životu?

Znala si u šta se upuštaš, a ipak si to učinila. Đani je sve vreme bio uz nju dok ga nije od odvukla grupa muškaraca, koji su želeli da pričaju o motoru. Fler je laknulo što je nakratko ostala sama. Nije bila raspoložena za zabavu.

Prolazila je kroz prostorije razgledajući umetnička dela. Većina gostiju stikala se u velikom holu i tek su malobrojni zalazili u ostale prostorije. U Italiji je živela onako kako ni sanjala nije. Za trenutak se nasmešila zamislivši šta bi njeni stari prijatelji iz Džordžije rekli kad bi mogli da je vide.

- Ostavio vas je samu?

Fler se prenula. Bio je to Nikos.

- Đani razgovara s poslovnim partnerima - odgovorila je hladno.

- Video sam - osmehnuo se. - Imaće još manje vremena za vas kad sezona počne.

- Preživeću.

Lagano joj je prišao, pogleda usmerenog u sliku uplakane Madone, ispred koje je Fler stajala.

- Ako vam bude dosadno... javite mi se. Dobro ćemo se razumeti.

Znala je da on traži mogućnost da napakosti Đaniju. Ona mi nije interesantna.

- Nisam sigurna u to - odgovorila je. - Izvinite... Čim je izašla iz galerije, Đani se stvorio kraj nje.

- Gde si bila? Tražio sam te.

- Razgledala sam slike - odgovorila je.

Sumnjičavo ju je posmatrao. Čula je korake iza sebe i znala je ko je to.

- Zdravo, Đani. Đani se ukočio, oči su mu zasijale.

- Nikose - promrmljao je.

- Radujem se trci u Kataru.

- Nema razloga da se raduješ - odgovorio je Đani. - Moj motor prevazilazi tvoj model. Osim ako nisi ukrao neku moju ideju.

- Uvek se vraćaš na to?

- Obojica znamo da tebi motori ništa ne znače. Samo razbacuješ očev novac. Jesam li u pravu?

Nikos se usiljeno smešio.

- Arogantan si kao i obično. Radujem se što ću te pobediti.

- Teško.

- Videćemo - odgovorio je Nikos. - Ako s tvojom nogom i dalje bude problema, ko zna?

13. poglavlje Ubrzo su napustili zabavu. Đani ni reč nije progovorio. Fler je želela da mu objasni da ništa nije rekla Nikosu, ali čekala je da on prvi progovori. Želela je da joj Đani veruje. I ćutala je dok nisu stigli u apartman.

Zadrhtala je od hladnog vazduha.

- Ništa mu nisam rekla. Nije je gledao.

- Nisam to ni pomislio.

Glas mu je bio hladan, uplašila se. Nije siguran... To ju je povredilo.

Kako je mogao pomisliti da bi ga odala?

- Nikosu se ne može verovati - rekao je konačno. - Učiniće sve da pobedi. Najbolje je da s njim ne razgovaraš.

- Šta se desilo među vama? - upitala je. Ćutao je, a senka tuge preletela mu je preko lica.

- Nekad smo bili prijatelji, ali to je bilo davno - objasnio je. - Nikos je znao sve moje snove. I umesto da me podrži, počeo je da se bavi istim poslom. Njegove skice bile su veoma slične mojima.

- Ukrao ti je ideje? - upitala je zbunjeno.

Klimnuo je glavom.

- Želi da me uništi. Ne znam zašto se okrenuo protiv mene... Možda iz straha da ću biti preterano uspešan? Ne bi trebalo da razgovaraš s njim. Pokušaće da manipuliše tobom.

Fler je spustila ruku na njegovo rame.

- Ništa mu nisam rekla. Svako ko te je onog dana video na pisti, mogao je da mu ispriča.

- Ne misliš valjda da bi to učinio neko od mojih ljudi?

Fler je pobesnela.

- Da li sam jedina osumnjičena? Đani je opsovao.

- Znam da mu ništa namerno ne bi rekla, ali možda ti se omaklo. On je veoma inteligentan.

- Nisam idiot! Misliš da sam glupa? Ništa mi se nije omaklo drhtala je od besa.

Nekoliko trenutaka ju je posmatrao, pa ju je zagrlio. Silno se trudila da ne zaplače.

- Žao mi je - izvinio se. - Znam da mu ništa ne bi ispričala.

Naslonila je glavu na njegove grudi.

- Možda treba ozbiljno da ga shvatiš - rekla je. - Ne znaš šta će se desiti na pisti.

- To se nikad ne zna.

- Ali koliko još puta moraš pobediti dok ne budeš zadovoljan? upitala je očajno.

Odmaknuo se od nje da uzme piće.

- Još ovoga puta. Samo još jedna pobeda.

Odmahnula je glavom.

- Đani, ja to ne mogu da gledam. Povređen si i oboje znamo da se tako možeš ubiti.

- Preteruješ.

- Je li? Čini mi se da ti mnogo više preteruješ.

- Dosta! - prekinuo ju je.

Trgnula se, pa ga je pogledala pravo u oči. Znala je na čemu je s njim. Nikada neće biti drugačije.

- Prigovorio si mi da nikome ne verujem. A jesi li primetio da ni ti nikome ne veruješ? Nikome ne dopuštaš da ti se približi. Menjaš žene... a ipak sam bila dovoljno glupa da se zaljubim u tebe.

- Ovo je afera, nije veza - odgovorio je. - Ako si očekivala nešto drugo, žao mi je.

Priznao je! Nije mogla da poveruje.

- Hajde, Fler - rekao je. - Nećemo se svađati. Za nekoliko dana počinje sezona, trebaš mi.

Tim rečima slomio joj je srce. Ne treba mu ona kao žena, već njegova vredna asistentkinja. Usput se seksaju. Baš praktično.

- Bože! - uzdahnula je. - Mislila sam da sam nešto naučila iz iskustva s Džonijem, ali naivna sam kao i tada. Nadala sam se da muškarac s kojim idem u krevet može nešto da oseća prema meni.

- Lepo nam je, zar ne? Gorko se nasmejala.

- Ne misliš valjda da ću biti na pisti i gledati kako te odnosi vozilo Hitne pomoći? Samo zato što si previše ponosan da priznaš da te boli noga. Ja ovo više ne mogu. Želela je da pobegne, ali on ju je uhvatio pre nego što je otvorila vrata.

- Nećeš otići - rekao je odlučno.

- Ne dozvoljavam da me napustiš.

- Onda mi reci da ćeš prestati. Reci da ćeš dopustiti nekome drugom da vozi.

Odmah ju je pustio.

- Nećeš me ucenjivati!

- To nije učena. Volim te i ne želim da te izgubim...

Ućutala je kad joj je postalo jasno šta je izgovorila. Đani je stajao pred njom, s njegovog lica ništa nije mogla da pročita. Sigurno se u duši već odmaknuo od nje. U tome je bio stručnjak, zar ne?

- Neću prestati - čvrsto je rekao.

- Da me zbilja voliš kao što kažeš, ne bi me to molila.

Suze su joj se slivale niz obraze. Rekla mu je da ga voli, a on ništa...

- Znaš šta? Džoni je upravo tako rekao: da ću, ako ga zaista volim, učiniti ono što mi kaže. Đani se iznervirao.

- Ne možeš nas porediti! Dobro razmisli, jer ako me prisiliš da biram između tebe i motora, izgubićeš.

Tužno je odmahnula glavom.

- Znam...

14. poglavlje Trke su se održavale noću, jer je preko dana u Dohi bilo prevruće. Đani je razgovarao s nekim sportskim novinarom. Izazovno odevene devojke muvale su se u blizini pokušavajući da privuku njegovu pažnju, ali ih je ignorisao.

Nedostajala mu je Fler. Napustila ga je pre nedelju dana i otad mu sve loše ide.

Rekla mu je da ga voli. Pa kako je onda mogla da ga napusti?

Noga ga je jako bolela i gotovo se navikao na bol, ali grčevi su bili problem. Na treninzima je dobro prošao i nadao se da će i danas imati sreće.

Fler nije razumela zašto je on opsednut osvajanjem titule. Da ga zaista voli, bila bi sad uz njega umesto u Njujorku, gde sad radi u drugom odeljenju Đanijeve firme. Najavila je da će tražiti drugi posao, ali on joj to neće dozvoliti.

Možda će ona upoznati nekoga ko će je zaista voleti? Želudac mu se zgrčio na pomisao da bi bilo ko drugi mogao da voli njegovu Fler.

Završio je intervju i otišao.

Morao je da se pripremi za trku. Stalno mu je Fler bila u glavi.

Ostavila mu je Lili... Đani joj je obećao da će brinuti o mačetu.

Tešilo ga je Lilino prisustvo. Spavala je u njegovom krevetu.

Milovao ju je misleći na Fler...

- Dakle, gde nam je Fler? Ne viđam je. Mislio sam da će stalno biti uz tebe - s leđa mu je prišao Nikos.

- Danas nije tu - odgovorio je neodređeno.

- Razumem. Slični smo, zar ne? Uzmemo od žena ono što nam treba, pa tražimo sledeću.

- Fler nije bilo koja žena - objasnio je Đani. - Ako je ikad dotakneš, ubiću te.

Nikos se nasmejao.

- Ne znam zašto bi me interesovala kad si je ti odbacio. Đani mu je prišao za korak stisnutih šaka. A onda se predomislio.

- Nisi toga vredan - rekao je.

U daljini se čulo klicanje publike i brujanje motora.

Đani se osećao praznim, nije ga obuzela uobičajena radost niti adrenalin. Nije čak poželeo da sedne na motor. Sve mu je bilo svejedno osim činjenice da je dosad osvojio devet titula svetskog prvaka, da ima uspešnu firmu i ženu koja ga voli. Ženu koja ga voli. Samo je to važno! U tom trenutku postalo mu je jasno kakav je idiot bio! Pustio ju je da ode... Odmahnuo je glavom.

Mora da ode odavde. Mora da nađe Fler i da joj kaže šta prema njoj oseća. Pre nego što je zauvek izgubi.

Fler se probijala kroz mnoštvo do servisnog boksa pre početka trke. Morala je da dođe. Morala je da bude uz Đanija uprkos svemu.

Ugledala je šefa tima, buka je bila nepodnošljiva. Publika je navijala, motori su brujali... Šef tima joj je prišao, upitala ga je za Đanija, na šta je ovaj slegnuo ramenima. Fler se uspaničila. Mora da je tu negđe, trka samo što nije počela. Da li će joj oprostiti?

Ugledala ga je kako prilazi motoru. Uzviknula je njegovo ime i potrčala prema njemu. Bio je zbunjen. Bacila mu se u zagrljaj.

Odmaknuo se za korak pogledavši je. Gotovo je briznula u plač kad je ugledala izraz njegovog lica. Bio je... srećan.

- Đani, ja...

- Fler, volim te!

Zagrlio ju je i poljubio. Oko njih se razlegao aplauz, sevali su blicevi.

Bilo joj je svejedno jer je on voli. Neka pišu šta hoće.

- Đani, želim da pobediš. Razumeš li? Želim to.

Nasmešio se milujući joj obraz.

- To je gotovo. Neću voziti trku.

- Da li...?

Odmahnuo je glavom.

- Nije zbog noge. U pravu si. Moram da završim. Pustiću nekoga drugog da vozi.

U očima su joj zaiskrile suze.

- Nemoj zbog mene. Ako želiš da voziš, vozi. Toliko si trenirao...

- Ne treba mi to više - prekinuo ju je. - Nekad sam imao samo uspeh na trkama. Sve sam to radio zbog svog oca, koji me ne želi, ali sad imam tebe. Samo si mi ti potrebna. Volim te i želim da ostatak života provedem s tobom.

KRAJ