Venera Poljubi me kao prvi put

Venera……………………………………………………………………………………..

3

Venera……………………………………………………………………………………..

1. poglavlje

Kad je pogledala u čoveka širokih ramena, koji je upravo ušao u prepuni bar, Elizabet je znala da je on otac njenog deteta. Nije slutila, nije se pitala jednostavno je znala.

Ne sklanjajući pogled s njega, brisala je čašu koja joj se slomila među prstima. U njoj su se probudila sećanja i preplavila su je kontradiktorna osećanja: bes, neprijateljstvo i... strast.

Nečiji glas vratio ju je u stvarnost.

Pred njom je stajao gost tražeći piće, ali kako je drhtala celim telom, obratila se kolegi: – Hauarde, možeš li preuzeti? – izvinila se i požurila je u toalet. Čim su se vrata za njom zatvorila, naslonila se na lavabo i zagledala u ogledalo. Koža joj je bila gotovo prozirna, oči krupne i tamne. Duboko je disala pokušavajući da umiri srce.

Majls Blum, naravno. Osetila je nalet mučnine, pa je tako naslonjena sačekala da prođe. Pokušala je da se pribere i da kontroliše svoje zbrkane misli i nepovezane slike, koje su joj iskrsavale pred očima.

Lekari su joj tada savetovali da ništa ne pokušava na silu. Posle nekog vremena objasnili su joj da joj se sećanja možda nikada više neće vratiti, ali Elizabet nije želela da odustane. Ona će saznati šta se onomad desilo čak i ako izgubljene slike

bude morala da slaže deo po deo kao slagalicu. Čula je da neko doziva njeno ime i brzo se umila. Mora da se vrati za šank.

Majls Blum je čekao da ga konobar primeti. Dok je naručivao piće, pogledom je odlutao na mladu ženu, koja je za šankom punila čaše.

Za tren je pomislio da ga oči varaju.

Bila je to lepotica duge tamne kose podignute u punđu, čime je istakla jagodice i dugi vrat. Sluđeno ju je posmatrao pitajući se da li halucinira.

Ipak, u sledećem trenutku neko ju je oslovio po imenu i on je shvatio da ne umišlja. To je zaista ona, Elizabet Galager, žena zbog koje je izgubio srce. I zamalo mu je uništila život.

Upravo je pričala sa starijim čovekom, verovatno vlasnikom bara, veselo se smejući nečemu što je rekao.

Kad je poslednji put čuo taj smeh, Elizabet se šalila na račun njegovog nedostatka vere u budućnost i optužila ga je da se isprečio na putu njene obećavajuće karijere.

A sad ta mala stoji ovde u baru i toči piće! Odlučio je da to iskoristi i da uživa u narednim trenucima.

Prokrčio je put kroz mnoštvo pa se naslonio na šank baš pred njom. Leđima okrenuta, odlagala je bocu na policu s ogledalom.

4

Venera……………………………………………………………………………………..

– Zdravo, Elizabet.

Okamenila se kad je iza sebe čula dubok muški glas. Znala sam da će me prepoznati, pokušavala je da umiri svoje poludelo srce. Ipak, nije računala na to da će tako snažno reagovati na njegov glas.

Lagano se okrenula susrevši pogled ledenih safirnoplavih očiju. Njegova crna kosa i preplanuli ten podsetili su je na ono leto... Ali Majls je sad viši, širih ramena i mnogo je grblji od momka u njenom sećanju. Sad izgleda kao muškarac, koji je mnogo toga prošao.

– Majlse... prošaputala.

–

bespomoćno

je

Pokušavala je da se seti šta se među njima desilo, ali je samo jedno znala: osećali su neprijateljstvo i nepoverenje.

– Kakvo iznenađenje! Priznajem da te baš i nisam zamišljao s druge strane šanka.

Jedva prikriveni cinizam u njegovom glasu povredio je Elizabet. Začuđeno je primetila blagi američki akcenat, jer ga pre šest godina nije bilo. Poželela je da mu objasni da ona dve večeri nedeljno ovde konobariše, a da preko dana radi u kancelariji. Čak je bila u užem izboru za novi, bolje plaćeni posao, kojem se nadala.

Ipak, progutala je ponos, jer joj se ukazala prilika da konačno sazna nešto više o svojoj prošlosti.

– Gde... si me očekivao? – upitala je.

– Šališ se? – cinično se osmehnuo.

Očito nije znao da je ona izgubila pamćenje. Otvorila je usta nešto da kaže, ali njegov neprijateljski pogled naterao ju je da se uzdrži.

Ali čak ni Majlsovo odbojno držanje nije umirilo vatru u njenom telu, jer je iz njene podsvesti izronila slika kako ju je ljubio i milovao dok joj je promuklim glasom šaputao nežne reči.

To ju je pogodilo kao grom: ona je zaboravila Majlsa, ali ga se zato svaki delić njenog tela sećao.

– Ne sećam se šta je bilo onomad – tiho je rekla.

Usne su mu se pretvorile u prezrivu crtu.

– Hoćeš da kažeš da ne želiš da se sećaš.

Počela je da masira slepoočnice pokušavajući da nađe smisao u slikama koje su se ređale u njenoj glavi.

– Bio si mlađi... mršaviji – i nisi bio ovako upečatljiv, dodala je u sebi.

– Pa bile su mi jedva dvadeset tri godine – nadovezao se.

I radio si do iznemoglosti u restoranu svog oca. Pomislila je da se tlo pod njenim nogama pomerilo. Otkud joj ovo sećanje tako iznenada?

– Je li sve u redu? Da li si toliko potresena našim susretom? – da li ona to umišlja ili u njegovom glasu zaista čuje zabrinutost?

U tom trenutku Hauard je spustio dve čaše pred Majlsa: jednu s viskijem i sodom, drugu sa sokom od narandže.

Elizabet je lutala pogledom po restoranu. S kim li je Majls došao?

Kao da joj čita misli, drsko ju je pogledao.

– Često dolaziš ovamo? – upitala je dok ju je rumenilo oblivalo.

– Nikad.

– Pa šta te je večeras dovelo?

– Ko zna... možda sudbina?

Osetila je jezu, jer je očima klizio niz njeno telo.

Nasmešio se i ona se za trenutak osećala kao da joj je devetnaest godina, bezbrižna devojka s blistavom budućnošću. Tada sam bila luda za njim, prošlo joj je kroz glavu.

5

Venera……………………………………………………………………………………..

– Dakle, šta radiš ovde? – Majls ju je podozrivo odmeravao. – Da li između poziranja zarađuješ za džeparac? Ili život manekenke nije ispunio tvoja očekivanja?

Naravno... tada je sanjala o tome da bude uspešan model, ali to se nikad nije desilo.

– Ne ide sve u životu po planu – odgovorila je.

– Možda me nisi dovoljno dobro poznavao – prkosno je uzvratila.

– O, mislim da te poznajem.

Skamenila se zbog boje njegovog glasa. Molila se u sebi da on plati i da ode.

Razgovarati s njim bilo je gotovo neizdržljivo. Očito mu je ona odvratna, a ipak su je mučila sećanja na njegove dodire i na toplinu njegovih ruku.

– Mislio sam da je Robins hteo da od tebe napravi ”broj 1” u svetu mode. Je li preuzeo odgovornost za svoje nerođeno dete? – Majlsov glas bio je ciničan. – O, izvini. Da li je ta tema bolna tačka?

Majls joj je pokazao šta je ljubav.

Njena je majka tvrdila da bi Elizabet uskočila u krevet sa svakim ko bi joj to predložio, ali to nije bilo tačno.

Elizabetino srce divlje je tuklo u grudima. Dakle, Majls je znao da je ona tada zatrudnela, ali otkud mu ideja da je Robins otac? To ime ostavilo je gorak ukus u njenim ustima. Kako sam zaboravila Majlsa, a sećam se svog menadžera?

– Žao mi je, ne sećam se. Šta sam ti loše učinila? Da li sam te ostavila zbog drugog ili zbog karijere? Uostalom, svejedno je, sad si dobio satisfakciju, jer su se svi moji snovi raspršili. Možeš nastaviti da uživaš u svom savršenom životu.

– Moj sin nije bolna tačka i ne želim da pričam o njemu za šankom – da li je Majls primetio da je malčice oklevala?

Silno se trudila da tečno priča, ali u stresnim situacijama jezik joj je zaplitao.

– Varaš se – grubo je uzvratio. – Naša... afera nije mi bila toliko važna da bih se sad naslađivao tvojom nesrećom.

Ne treba da se stidiš, nije sramota sanjati o nečemu neostvarljivom.

Majls je klimnuo glavom.

– Nisam pomislio da ćeš odbaciti karijeru zbog nevažne prepreke kao što je dete. To se ne uklapa u sliku devojke, koju sam nekad poznavao.

Ovo ne liči na mene, zbunjeno je razmišljala Elizabet. Vesli je moje sunce, moje nebo, vazduh koji udišem. Volim ga iznad svega.

Nagnula se prema Majlsu.

Elizabet je potisnula suze.

Elizabet je spustila ruku na njegovu kragnu, ispod koje se krio jedan od mnogih ožiljaka.

– Ne možeš zamisliti koliko sam toga postigla poslednjih godina...

Naučila sam ponovo da hodam i da jedem viljuškom i nožem. Preuzela sam odgovornost za svog divnog sina. Preživela sam.

Nasmejao se, pa se i on nagnuo napred.

Majls ništa o tome nije znao. Kao ni da je studirala makroekonomiju, koja joj je nudila perspektivu za bolji posao. Možda će tako sinu pružiti bolju budućnost. Ali ne mora se zbog toga pravdati Majlsu.

– Ne mislim da to zaista želiš da čuješ – pogled mu se zaustavio na njenim usnama i opet je pocrvenela.

Začuđeno ju je gledao, ali je ona ćutala. Slegnuo je ramenima i spustio novčanicu na bar.

– Ispričaj mi kakva sam žena u tvojim očima.

Brzo se uspravila.

– Nek ti je sa srećom. Čeka me pratilja.

6

Venera……………………………………………………………………………………..

Pratila je njegov pogled do zgodne i lepe crvenokose žene. Sedela je za stolom osmehujući se Majlsu.

Kad se ponovo okrenuo Elizabet, na usnama mu je titrao samozadovoljan osmeh.

– Uživaj u životu – uzeo je čaše i uputio se prema devojci koja ga je čekala.

Elizabet je osećala tutnjavu u glavi.

Napetost je najzad počela da popušta, ali opet joj je bilo muka. Želela je da pobegne odatle, ali gosti su čekali da budu posluženi. Morala je da stegne zube i završi smenu.

mu se žene bacale pod noge. Ali Elizabet je bila drugačija.

Setio se kuće u nizu, u kojoj je tada živela s majkom alkoholičarkom, a taj gradski kvart bio je jedan od najsiromašnijih.

Elizabetina majka je svakodnevno dovodila muškarce u kuću i nije znala čak ni to ko je otac njene kćerke. Žalio je Elizabet, pokušavao je sebe da ubedi. Ipak, duboko u sebi znao je da to nije istina. Ona ga je očarala toplinom i životnom radošću, a bila je najlepša i najuzbudljivija devojka, koju je u životu sreo.

– Ne pričaj gluposti, došao je u društvu zgodne crvenokose žene.

Nažalost, Elizabet je rano shvatila koliko je lepa i nije propuštala priliku da izgledom zaradi novac. Kad nije bila zauzeta trežnjenjem majke, dodao je tihi glasić u njegovoj glavi. Izdržavala se radeći kao recepcionarka, ali su je rado angažovale mnoge lokalne modne agencije.

– Misliš, bio je. Viski je popio u jednom gutljaju, a njegova pratilja nije imala vremena ni da udahne, jer ju je bukvalno odvukao do vrata.

Majls se sećao prvog susreta s njom u restoranu svog oca. Nedelju dana kasnije pozvao ju je u izlazak, a posle samo nekoliko dana prvi put su vodili ljubav.

Zar je toliko žurio da pobegne od nje? Osećala je da joj noge popuštaju. Želudac joj se stegnuo, pa je rukom zatvorila usta.

Sećao se koliko je bio iznenađen kad je shvatio da je nevina. S njom je doživeo požudu koja razdire. I bio je toliko naivan da je poverovao da samo on može rasplamsati vatru u njoj...

– Tvoj ljubavnik? – upitao je Hauard pokazavši glavom u Majlsovom smeru.

Elizabet je odmahnula glavom.

– Sigurna si? Zašto te je gledao tako, kao da želi da ti strgne haljinu s tela?

– Možeš li mi pozvati taksi? – upitala je odmičući u toalet.

Farovi automobila, koji im je dolazio u susret, zaslepeli su Majlsa u mračnoj ulici. Prisećajući se razgovora u baru, tako je snažno stezao volan da su ga prsti zaboleli. Nije ličilo na njega da izgubi kontrolu, ali još uvek je bio šokiran time što je ugledao Elizabet.

Trebalo je još onda da shvatim koliko je neozbiljna, besno je pomislio. Kad ju je upoznao, bio je veoma mlad, ali i tada su

Voleli su se u kamionu, u malom stanu iznad restorana, u Elizabetinoj urednoj sobi, jedinoj prostoriji u toj kući, koja nije bila zatrpana praznim bocama.

Nije mu smetalo to što njegovi majka, otac i baka nisu voleli Elizabet.

Pomislivši na oca, srce mu se stegnulo.

Tada je Majls svakodnevno radio u restoranu: služio je goste, prao posuđe i kao poslušni sin nikad se nije žalio. Ali posle nekog vremena shvatio je da njegov otac, koji je, doduše, bio talentovan kuvar, nije bio nikakav biznismen. A bio je previše ponosan da to prizna i opirao se tome da 7

Venera…………………………………………………………………………………….. čuje sinovljeve planove za spašavanje porodične firme.

Elizabet uživa u luksuzu s uspešnim Robinsom i da će s njim imati dete.

– Samo preko mene mrtvog – te reči njegovog oca zabole su se Majlsu u srce kao nož. – Nikad ništa nećeš postići. Ne s devojkom poput Elizabet uza se.

Da, večeras je izgubio kontrolu i loše se poneo prema njoj. A opet, kad malo bolje razmisli, nije bio dovoljno zao.

Bio je naivan, jer je verovao da uz Elizabet može prevazići sve prepreke i da će njegova ljubav s vremenom pobediti roditeljske predrasude. Sad se tome nasmejao.

2. poglavlje

Prekasno je shvatio da je njegov otac dobro procenio Elizabetin karakter. Kad je pričala o ljubavi, bile su to prazne reči, njoj je Majls bio samo razonoda. Čini se da su žene želele samo jedno: zabavu bez komplikacija.

Kad mu je otac prvi put ukazao na Elizabetino problematično ponašanje, Majls se o to oglušio. Čak ni kad je prilikom dostave hrane u njen komšiluk video Robinsovu crnu limuzinu pred njenim ulazom, on joj je verovao. Na kraju mu je sama pružila dokaz.

– Zar si zaista verovao da mislim ozbiljno s tobom? Da želim tako da živim?

– rukom je pokazala po praznom restoranu. Njen prezrivi pogled goreo je u njegovom sećanju. Potom mu je ispričala kakve ambiciozne planove želi da ostvari s Robinsom.

Kasnije te večeri Majls se posvađao s ocem. Reč po reč i svađa je zamalo prerasla u tuču.

Prebacivao je ocu da je kriv što se njegova veza s Elizabet završila, a otac ju je nazivao pogrdnim imenima. Na to je Majls optužio oca da je ljubomoran na njegovu mladost i budućnost i da mu uskraćuje pravo na samostalnost.

Te noći otac je umro na Majlsovim rukama od posledica srčanog udara.

Dva meseca kasnije Majlsova baka prodala je restoran da bi izmirila dugove i vratila se u rodno mesto, a Majls je čuo da

Činilo joj se da vožnja taksijem do kuće satima traje i da će joj glava pući, jer je sve više slika iskrsavalo iz njene podsvesti. Čim je za sobom zatvorila vrata stana, izula je cipele i bacila kaput. Zbog mučnine je požurila u kupatilo. Kad je kleknula pored lavaboa, haos u njenoj glavi počeo je da poprima smisao. Slike su se redale, kao da su se trenuci iz prošlosti oživljavali. Prvi susret s Majlsom u restoranu njegovog oca, kako su se zajedno smejali, kako su se voleli...

Jedva je disala. Istog trenutka obuzeo ju je očaj. Otkuda to osećanje?

Zažmurila je pokušavajući svom snagom da se priseti još detalja.

Slika visokog namrgođenog muškarca pojavila joj se pred očima.

Majlsov otac! I Mildred, Majlsova baka.

Opet se na sve navukla magla, ali znala je da se zbog njih dvoje osećala bezvredno.

Onda je čula eho besnog glasa u glavi: Majls je vikao na nju. Rekao joj je da je površna i da je zanima samo novac, kao i njenu majku.

Kao da ju je neko ošamario. Prvi put je osetila olakšanje što je njen sin Vesli kod tetke Nore na selu, gde provodi raspust.

Ne treba da vidi majku u ovakvom stanju.

Probuditi se posle nekoliko nedelja iz kome i shvatiti da su sećanja na celu poslednju godinu njenog života izbrisana, bilo je strašno, ali je još gori bio strah kad je shvatila da više nema trudničkog stomaka, jer se samo trudnoće sećala.

8

Venera……………………………………………………………………………………..

Nije izgubila dete. Tetka Nora je došla u bolnicu spustivši joj u naručje zdravog dečaka od osam nedelja.

Pomislivši na tetku, Elizabet je osetila toplinu oko srca.

Kako se njena majka pre deset godina posvađala s tetkom Norom, i Elizabeta je s njom prekinula kontakt, ali ne svojom voljom. Ali pošto Elizabetina majka s kćerkinom bolešću i novorođenim unukom nije mogla da izađe na kraj, zamolila je sestru za pomoć, a tetka Nora ni sekund nije oklevala.

Sad Elizabet nije plakala samo zato što joj je nedostajao sin. Kako sam mogla zaboraviti najvažnijeg muškarca u svom životu i da Vesliju ne kažem ko mu je otac? Šta joj je Majls učinio? Zar je to bilo toliko strašno da nije mogla da podnese sećanja? Počela je da drhti. Da li sam ja kriva? Možda sam ovakvu sudbinu zaslužila.

Uzalud je pokušavala da se seti.

Nedelju dana kasnije ušla je u konferencijsku salu, na razgovor za posao.

Za stolom ju je dočekalo troje saradnika iz personalnog odeljenja.

– Dobro jutro, gospođice Galager, sedite – starija žena gledala ju je sa simpatijama.

Elizabet je prekrstila prste u krilu da prikrije drhtanje. Posao u velikom lancu hotela bio je njena jedina šansa da Vesliju pruži sigurnost, kakvu ona u detinjstvu nije imala.

– Ja sam Hana Gold – predstavila . se gospođa – a ovo su moje kolege – potom je i njih predstavila.

Elizabet se nervozno osmehnula.

Proteklih meseci dugovi su joj se nagomilali i uskoro neće moći ni kiriju da plaća. Ali ako dobije mesto sekretarice direktora marketinga u velikom lancu

hotela, rešiće probleme.

sve

svoje

finansijske

Gospođa Gold je pokazala prstom Elizabetin CV. – Gospođice Galager, za četiri godine pre doškolovavanja niste naveli nijedno radno mesto. Smem li da pitam šta ste tada radili?

Elizabet je prkosno podigla bradu.

– Odgajala sam sina, sad mu je pet godina i ide u vrtić – posle svih odbijenica poslednjih meseci, ovog puta u CV-ju nije navela baš sve.

– Jeste li sigurni da neće biti problema s obzirom na uzrast vašeg deteta?

Elizabet glavom.

je

odlučno

odmahnula

– Imam odličnu dadilju – prećutala je da tetku Noru ne plaća, jer je član porodice.

Komisiji su se odgovori svideli.

Gospođa Gold je odložila dokumenta i objasnila Elizabet da šef marketinga tog dana nije u firmi, ali da će se upoznati narednih dana.

Elizabet je poželela da vrisne od sreće, ali se uzdržala.

– Kad vam odgovara da počnem?

– upitala je smešeći se.

U tom trenutku neko je ušao u salu i Elizabet je prestala da diše. Majls!

– Gospodine Blum! – gospođa Gold je ustala, ali joj je Majls pokazao da sedne.

– Gospodine Blum, ovo je gospođica Galager. Upravo završavamo razgovor u vezi s poslom sekretarice.

Ne pogledavši Elizabet, klimnuo je glavom.

– Znam – njegov duboki glas izazvao je jezu u njoj. – Zato sam ovde.

9

Venera……………………………………………………………………………………..

Nije me još prepoznao, pomislila je Elizabet. Verovatno odavno prezime Galager ne povezuje sa mnom.

Tada se okrenuo pogledavši je. Izraz njegovog lica bio je nedokučiv, a plave oči hladne kao led.

Elizabet je kao kroz maglu čula: – Gospodin Blum je naš direktor i u svim važnim odlukama ima poslednju reč.

Ovaj lanac hotela pripada Majlsu?

To je nemoguće!

– Mesto za koje je konkurisala gospođica Galager već je popunjeno – mirno je rekao.

Iako gospođa Gold nije mogla da prikrije iznenađenje, klimnula je glavom.

– Razumem – ustala je, bespomoćno gestikulirajući rukama. – Žao mi je, gospođice Galager, uzalud smo potrošili vaše vreme. Nadam se da nećete zameriti.

U tom trenutku sva krv nestala je iz Elizabetinog lica. Majls je od početka znao da je ona kandidatkinja za to radno mesto i mada su joj praktično već ponudili posao, on joj je iz zlobe pokvario jedinu pristojnu šansu.

Možda on nema novčanih problema, ali ja moram da brinem o svom detetu i da plaćam stanarinu.

Očajno je stisnula šake.

– Nesporazum? Uzela sam slobodno celo prepodne, i to neplaćeno – okrenula se Majlsu. – Ako je vaša firma ovako loše organizovana, saosećam s gostima hotela – jedva zadržavajući suze, pošla je prema vratima.

– Gospođice Galager – trgnula se, ali se nije zaustavila. – Elizabet!

Ipak je njegov glas sad bio blaži, pa je stala dok joj je srce divlje udaralo.

Prikupila je svu hrabrost pre nego što se uzdignute glave polako okrenula.

– Slobodno je drugo mesto – Majls ju je odmerio od glave do pete i osetila je da gori. Za trenutak je zaboravila da osim njih u prostoriji ima i drugih ljudi.

Upitno ga je pogledala, ali on se obratio svojim saradnicima: – Ja ću preuzeti, hvala.

Sve troje su napustili prostoriju.

– Zaista ima slobodno radno mesto?

– upitala je Elizabet kad su ostali sami. – Ili samo pokušavaš da me još koji momenat zadržiš?

Majls je obišao sto prilazeći joj.

– Sedi – rekao je.

– Hvala, radije bih stajala – odgovorila je prkosno, ali se uhvatila obema rukama za naslon najbliže stolice. – Molim te, reci mi šta sam ti uradila? Zaista ne znam. Izašli smo nekoliko puta... ostalog se ne sećam.

Majls se cinično nasmejao.

– Prošlog puta nisi htela ni toliko da priznaš. Ako me sećanje ne vara, radili smo mi mnogo više od toga.

Zaljuljalo se tlo pod Elizabetinim nogama. Setila se kako joj je Majls jednom strgnuo odeću. Setila se njegovih strasnih poljubaca, njihovih nagih isprepletanih tela...

– Plačeš – rekao je.

Brzo je obrisala suze.

– Uvek mi je bilo uzbudljivo da te ljubim kad si plakala. Usne su ti tako nežne – glas mu je postao tiši.

Elizabet je videla sebe kako uzdiše što mora da napusti Majlsa. Šta se tada desilo?, pitala se očajno.

– Ne plačem – odgovorila je drhtavim glasom. – Besna sam i ponižena, ali ne plačem. Ako hoćeš da me povrediš...

Znači li to da si me uvek terao na plač?

Njegovo lice poprimilo je grub izraz.

10

Venera……………………………………………………………………………………..

– Nisam ja bio kriv za tvoj bol, a sasvim sigurno nisam bio razlog tvojim suzama. Možda sam skrivio jecaje, ali samo u krevetu.

Elizabet su sludele njegove aluzije na njenu strast.

– Mrzela me je tvoja porodica – setila se. – Pogotovo tvoj otac.

Majls ju je smrknuto pogledao.

– I to s dobrim razlogom, kako se ispostavilo. Šta je učinila da zasluži takav prezir?

Morala je to da sazna.

– Kako je tvoj otac? – upitala je.

– Mrtav je – izgovorio je to kao da je ona kriva za to.

O, ne!, pomislila je.

– Znala bi to da nisi bila zauzeta pokušajima da privučeš pažnju novinara.

– O, pisali su o meni, ali to nije bilo laskavo – sećanja su je bolela danas kao i tada. – Ali u tvojim očima sigurno sam zaslužila sve pogrde koje mi je izgovorila tvoja baba – trudila se da zvuči mirno, jer nije želela da Majls sazna koliko ju je to povredilo.

A on ju je pažljivo odmeravao.

Delovala je očajno, pa se na tren čak zabrinuo. Nemoj dopustiti da te prevari, upozorio je sebe. Ta žena je sjajna glumica.

– Krokodilskim suzama ništa nećeš postići – zaključio je, ali je video i tamne senke ispod njenih krupnih očiju. – Jesi li dobro? – upitao je uznemireno.

– Sve je u redu.

Ali on je primetio podrhtavanje u njenom glasu.

– Hajde sa mnom, treba da popričamo – nije se opirala kad ju je energično uhvatio za nadlakticu i poveo prema liftu.

Bar me je pustio. Ali i bez njegovog dodira vazduh u liftu bio je pun elektriciteta. Povukla se što je mogla više u ugao. Kao da je znao šta se dešava u njoj, na usnama mu je zaigrao osmeh.

– O čemu hoćeš da razgovaramo? – prekinula je tišinu, jer joj se vratila moć rasuđivanja. – Nema drugog slobodnog radnog mesta, zar ne? Želiš samo da me zadržiš još neko vreme da bi uživao u osveti. Hajde, uživaj! – možda će konačno saznati šta mu je skrivila.

Bez upozorenja rukom je uhvatio njen šal i igrao se tkaninom privlačeći Elizabet sebi.

– Da li je ovo modni detalj ili pokušavaš da prikriješ tragove ljubavne noći?

– Pusti me! – besno je podigla ruke da ga odgurne, ali je uhvatio njene šake pritisnuvši ih na svoja prsa.

– Radim šta želim – glas mu je bio promukao. Nagnuo je glavu pa je osećala njegov topli dah na usnama. U očima mu je videla opasan sjaj, a njegovo srce pod njenim dlanovima snažno je udaralo.

Elizabet nije mogla da kaže ko je učinio prvi korak, ali u sledećem trenutku bili su zagrljeni, a usne su im se spojile.

Učinilo joj se da joj je opet devetnaest godina. Smešila mu se, srce joj je pevalo. Osećala se slobodnom. Ali Majls se njoj nije smešio... Osetila je stid i kajanje, pa joj je gotovo pozlilo.

Kad je pokušala da se oslobodi njegovog zagrijala, tako ju je naglo pustio da je zamalo pala. Dlanovima je pokrila lice kad je shvatila da nije poljubac izazvao nepodnošljivi stid.

– Izvini, mislio sam da to želiš isto koliko i ja – Majls je isprekidano disao. – U prošlosti me nisi odbijala čak ni kad si delila krevet s drugim muškarcem.

Posle ovih reči Elizabet je morala da se savlada da ga ne ošamari. Bilo joj je 11

Venera…………………………………………………………………………………….. svejedno da li su njegove optužbe bile opravdane ili neopravdane, samo je htela da mu skine taj samozadovoljni izraz s lica.

alkoholizma, ali zbog niza propalih veza tonula je sve dublje.

– Nemoj da ti padne na pamet – upozorio ju je tihim glasom.

– Onda ćeš popiti kafu – podigao je slušalicu i naručio. – Sedi.

Pre nego što je uspela da odgovori otvorila su se vrata lifta. Laknulo joj je kad je izašla na osvetljeni hodnik.

Nije se pomerila. Onomad je čeznula za dodirom ruku mladića, koji joj je servirao prvu kafu koju je u životu skuvao.

Nije mogla da razume da ovaj Majls ni najjednostavnije radnje ne obavlja sam.

– Gde smo? – upitala je preko ramena i istog trena shvatila je da su na poslednjem spratu. Pogled na pulsirajući grad pod nogama oduzimao je dah.

Majls je opušteno prošao kraj nje izvukavši ključ iz džepa pantalona.

– Očigledno ti nije dobro, a ne znam da li si umorna ili je to posledica, sudeći po tvojoj liniji, slabe ishrane. Nisam želeo da se onesvestiš pred svim onim ljudima.

– Hvala – odgovorila je besno, ali je još uvek neujednačeno disala.

A možda sam, zapravo, očekivala poljubac?

Jedno je zasigurno znala: još uvek ga želi!

Otključao je vrata luksuzno opremljene kancelarije. Drveni pod, radni sto od mahagonija, pogled na grad, udobna kožna fotelja, mnogo cveća u saksijama i čitav jedan stakleni zid.

– Igrao si loto i dobio? – izletelo joj je. Nije mogla da shvati kako je Majls od momka koji je prao posuđe u očevom restoranu postao direktor luksuznog lanca hotela.

– Ništa ne prepuštam slučaju, trebalo je to da znaš.

Svakako, pomislila je.

– Šta ćeš popiti? – prišao je ormaru na drugom kraju prostorije.

– Nikad ne pijem. Videla sam šta alkohol čini ljudima – kao tinejdžerka očajnički je pokušavala da izleči majku od

Majls je zamišljeno klimnuo glavom.

– U čemu je tajna tvog uspeha? – upitala je. – Oboje znamo da jedva čekaš da mi to ispričaš, inače me ne bi doveo ovamo.

Osim ako nije nameravao da nastavi ono što je započeo u liftu...

– Ne brini, ovde si bezbedna... ako misliš na ono na šta ja mislim – oči su mu potamnele.

Zbunjeno se spustila u udobnu fotelju. Majls joj čita misli!

– Ne nasrćem na ženu koja me odbije. Ili si to odlično odglumila. Da, bilo je baš tako: glumila si i to znaš baš kao što znam i ja.

Elizabet je osećala da Majls retko pogrešno procenjuje situaciju, ali ovoga puta zaista je bio daleko od istine.

– Nasledio sam od strica tri restorana između Napulja i Milana – potom je odgovorio na pitanje, koje mu je postavila.

– Znači, veruješ u sreću?

– Ako se sreća iskoristi i svojim rukama nešto izgradi. Bio je to naporan period, non-stop sam radio. U jednom trenutku moji su restorani postali najbolji u regionu, a ja sam otišao u Ameriku da otvorim nove. Do pre godinu dana tamo sam živeo. Kad sam kasnije uložio novac u nekoliko manjih hotela, shvatio sam koliko je to isplativo, vratio sam se. Vidiš, sve je moguće ako je čovek spreman da mukotrpno radi.

12

Venera……………………………………………………………………………………..

Elizabet je primetila prizvuk prekora u njegovom glasu.

– Hoćeš da kažeš: umesto da novac zarađuje telom?

radnog mesta. Sad si mi pokazao koliko si uspešan i imaš potvrdu o tome da su tračevi o meni verovatno istiniti. Dakle, mogu da pođem – ustala je.

Majls ju je mrko pogledao, ali nije odgovorio. Prišao joj je i zastao tik pred njom.

Očajnički se pitala kako će platiti račune, ali nije želela da pruži Majlsu povod da je još više ponizi.

– Pričaj mi o svom sinu – promenio je temu. – Mora da je težak život samohrane majke.

– Ovo mi nije jedini današnji razgovor u vezi s poslom – uputila se prema vratima.

Te njegove reči izazvale su nedefinisan osećaj u njoj, ali i strah. Majls nikad ne sme saznati da je Veslijev otac, jer bi joj oduzeo sina ne trepnuvši.

– Molim? Šta želiš da znaš?

– Da li je primetio oklevanje u mom glasu? Sluti li zašto nerado pričam o Vesliju?

– Da li te je Robins zaista napustio pre rođenja deteta?

Dakle, Majls još uvek veruje da je Robins bio njen ljubavnik.

I to je bolje nego da mora da mu objašnjava ko je Veslijev otac.

Od pomisli na seks s nekadašnjim menadžerom bilo joj je zlo iako nije mogla da porekne da je Robins bio atraktivan i iskusan muškarac.

– Misli šta hoćeš – slegnula je ramenima.

– Održava li on kontakte sa svojim sinom?

Elizabet je odmahnula glavom. Usta su joj bila suva i poželela je da konačno donesu tu kafu. Koliko će izdržati da ostane prisebna dok je on ovako saslušava?

– Molim? Kako to misliš? Nikad?

– Majls je bio zapanjen.

– Nikad – odgovorila je kratko.

Morala je što pre okončati ovaj razgovor.

Gotovo je zaboravila zašto je došla ovamo.

– Priznaj da nema drugog slobodnog

– Lažeš.

Okrenula se. njegova arogancija.

Zasmetala

joj

je

– Nisam dovde došao a da nisam ponešto saznao o ljudskoj prirodi – Majls joj je samouvereno prišao.

– Nijedna žena neće potonuti ako ostane bez radnog mesta ukoliko joj je drugo na vidiku... osim ako je sve nade polagala baš u ovaj posao. I uz to misli da je to mesto isuviše dobro za nju.

Zar je on pomislio da ona nije dovoljno dobra za posao sekretarice?

– Nije tako!

Majls se podrugljivo osmehnuo.

– Nije? Zaboravljaš da te poznajem iako od petka pokušavaš da me ubediš da boluješ od amnezije. Pamtim taj sjaj u tvojim očima kad hoćeš da me izazoveš, kao i rumenilo tvojih obraza posle prepirke.

Prišao joj je još bliže i ona je poželela da se izmakne. Pa ipak je njeno telo zadrhtalo od iščekivanja i uprkos strahu od sopstvene reakcije na njegovu blizinu, nije se pomerila.

– Znam da zadrhtiš kad si uzbuđena... baš kao sad – izgovorio je izmenjenim, promuklim glasom.

Njemu sam samo igračka, pomislila je i vrele suze poniženja navrle su joj na oči. Nije smela više da ostane blizu njega inače će ispasti smešna.

13

Venera……………………………………………………………………………………..

– Doviđenja, Majlse – rekla je.

Međutim, baš kad je rukom posegnula za kvakom, isprečio se pred njom.

– Zbilja misliš da sam te ovde doveo zbog svog zadovoljstva? – upitao je.

Opet joj je čitao misli.

Taj nežni dodir oduzeo joj je dah, a pod njegovim prstima koža joj je gorela.

– I? Slegnuo je ramenima.

– Treba mi sekretarica, a tebi treba posao.

Ošinula ga je pogledom.

Pažljivo je posmatrao njeno lice tražeći znak slabosti, koji je video u liftu.

Osetila je knedlu u grlu i izmaknula se za korak.

– Dobila sam posao, tako se bar činilo, a onda si se ti umešao i sve si uništio.

– Želiš još nešto da mi kažeš? Požuri, moram da pođem.

– Naravno, da bi me svakodnevno podsećao na to da sam se loše ponela prema tebi? – ako sam to učinila. Elizabet je svim silama pokušavala da se seti, ali sve je bilo uzalud.

– A, da, žuriš na još jedan razgovor za posao. Ali zaista ima jedno slobodno radno mesto u mojoj firmi.

Elizabetino srce snažnije je zakucalo iako se jedva usuđivala da poveruje u to.

– Jedna naša sekretarica tražila je neplaćeno odsustvo – objasnio je – i pošto je sve bilo navrat-nanos, nismo uspeli da joj nađemo odgovarajuću zamenu.

– I meni nudiš to mesto? – osetila je olakšanje. Možda se ipak nazire kraj njenih novčanih neprilika.

– Zašto si toliko iznenađena? Tvoj CV je dobar mada ti nedostaje radno iskustvo.

Možeš odmah početi da radiš. Dosadašnja sekretarica mora da neguje bolesnu majku i verovatno će izostati s posla četiri-pet meseci. Reč je o onoj crvenokosoj devojci, koju si u petak videla sa mnom u baru, mada si se svim silama trudila da ne pokažeš da si je primetila. Da skratim priču: bićeš moja sekretarica.

Njeno olakšanje pretvorilo se u razočaranje.

– Možda želim da radiš za mene.

Podrugljivo se nasmešio.

– Zar se prošlog petka nisam dovoljno jasno izrazio? Tvoje ponašanje nije ostavilo posledice.

– A ipak želiš da me zaposliš mada smatraš da je i ono drugo radno mesto bilo isuviše dobro za mene? Posao tvoje sekretarice mnogo je zahtevniji. Zašto misliš da ću se izboriti s tim?

– Ubeđen sam da ćeš izvršiti sve moje zahteve.

Oborila je pogled u želji da izbegne njegove tamne oči. Pa on ne priča isključivo o poslu svoje sekretarice!

– Ne, hvala – rekla je odlučno i provukla se mimo njega.

– Sigurna si? Iako ne možeš da plaćaš kiriju i uskoro ćeš biti izbačena iz stana?

Okamenila se.

– Reci mi da se šališ! Pa ne možeš da me podneseš i zašto bi me zaposlio kao svoju sekretaricu?

– Otkud znaš?

– To pitanje postavio sam i sebi – prišao joj je još bliže i prstom je podigao njenu bradu.

– Nudim ti posao.

– Upravo si mi potvrdila.

– Naslađuješ se mojom nevoljom?

– Ali ne onakav kakav mogu da prihvatim.

14

Venera……………………………………………………………………………………..

– Naprotiv. Mislim da ne možeš previše da biraš. I samo da ti skrenem pažnju na to da ni spomenuo nisam nikakvu nemoralnu ponudu.

– Nisi?

– Ne. Ionako ne razumem zašto se toliko opireš. Ne bi bilo prvi put da pristaneš na najbolju ponudu.

Nikada neće prestati da je podseća na prošlost i to je jedini razlog što joj nudi posao.

– Nikad se nisam prodala – rekla je Elizabet i pokušala da ignoriše cinični glasić u glavi – pa neću ni sada – ipak, zbog Veslija je morala da prihvati posao.

Zadovoljni osmeh zatitrao je na Majlsovim usnama.

– Videćemo – dobro je znao, uostalom, kao i ona, da je izgubila u ovoj igri.

3. poglavlje Naglo se probudila. Drhtala je celim telom, čaršav je bio pogužvan i natopljen znojem. Tek kad je drhtanje popustilo, misli su joj se malo razbistrile.

U snu je tražila nešto, ali nije znala šta. Izgubila je to i očajnički je čeznula da ga povrati. Nije to bilo nešto opipljivo.

Znala je samo da je u nekakvoj vezi s Majlsom.

Osećala se iscrpljenom. Posle susreta s Majlsom samo se srušila u krevet. I danas su joj se vratila neka sećanja, ali još uvek je mnogo toga nedostajalo.

ogledalu. Telo promenilo.

joj

se

nimalo

nije

Atraktivan izgled je još u školskim danima privlačio pažnju momaka čak više nego što joj je prijalo.

Naravno da majčine stalne promene partnera nisu bile od pomoći. Sećala se mnogih likova, koji su se pojavljivalji i brzo nestajali.

Njena majka nikad nije bila u dužoj vezi, nije čak znala ni ko je Elizabetin otac.

Katastrofalne veze dovele su je dotle da je utehu potražila u alkoholu. Živele su u sirmašnim uslovima, jer majka nije bila u stanju da zadrži posao.

Elizabetina mladost bila je teška i odmalena se borila za bolji život. Znala je da mora sama da se izvuče, a karijera manekenke činila joj se kao jedini izlaz.

Zbog Elizabetinog izgleda i majčinog načina života muškarci su očekivali više nego što je ona želela da im pruži. I uspevala je da se odupre sve dok...

Instinktivno je znala da je upravo Majls u njoj probudio strast, ali on je tvrdio suprotno; danas kao i one večeri u baru. Iz nekog razloga bio je ubeđen u to da je ona spavala s Robinsom.

Stala je pod tuš i odvrnula vodu. Dok je prala kosu, odjednom se pojavila neobična slika u njenoj glavi: neka prostorija... ne, apartman. Bezličan, ali luksuzno opremljen apartman. Robinsov stan! Tamo je provela nekoliko dana. Ne, ona je tamo živela!

Odmahujući glavom, bezuspešno je pokušavajući da se seti.

Zar je zaista zaslužila njegovo neprijateljstvo? Da li je to u vezi s njenom manekenskom karijerom? I zašto je on ubeđen u to da je Robins otac njenog sina? Razmisli!, naredila je sebi.

Najzad je odustala i zavrnula vodu.

Baš kad je posegnula za peškirom, zazvonio je telefon. Požurila je da se javi.

Glava joj je pucala, pa je uzdahnula, ustala i otišla u kupatilo. Pogledala se u

Kad je čula sinovljev glas, srce joj se raznežilo.

– Zdravo, mama.

– Zdravo, dušo.

15

Venera……………………………………………………………………………………..

– Tetka Nora je rékla da treba da te pitam o poslu.

Naravno. Već nedeljama pričala je samo o tome. Pomislila je na to da je Vesliju obećala bolji život i, naravno, nove patike i posetljinu s vozićima. Šta bi bilo joj Majls nije ponudio makar to rádno mesto na određeno vreme?

– Možeš reći tetka Nori da sam našla bolji posao nego što sam se nadala – pokušala je da zvuči zadovoljno. Ali šta je bolje u poslu koji će obavljati za čoveka, koji je se gnuša? Pa, u svakom slučaju, plata.

Prodati se onome ko najviše nudi...

Nije imala izbora, morala je prihvatiti Majlsovu ponudu... iako joj je i dalje neodoljiv, a njemu je očigledno cilj da joj se osveti.

Ali da li bi on njenu ranjivost, njenu želju za njim beskrupulozno iskoristio?

Učinilo joj se da bi. Obuzela ju je čudna mešavina mračne slutnje i uzbuđenja.

Mogla je samo da se nada da je dovoljno jaka da se odupre Majlsu.

Možda će joj se, zahvaljujući ovom poslu, vratiti bar deo sećanja. Međutim, istovremeno se plašila onoga što će možda otkriti.

Kao što su se dogovorili, Majls ju je čekao ispred kuće da je poveze na posao.

Izašao je iz ’mercedesa” osvrnuvši se oko sebe. Po poštanskom sandučetu moglo se zaključiti da je skromna kuća podeljena na dva stana.

Primetio je da se zavesa na gornjem spratu pomerila. Pre nego što je prišao kući otvorila su se ulazna vrata i Elizabet je izašla. U sebi je opsovao što je njegovo telo reagovalo čim ju je ugledao.

Danas joj je tamna kosa padala po ramenima naglašavajući nežni bledi ten, na kojem su se isticale krupne tamne oči.

Ali njegovu želju budile su te čulne usne...

Brzo je sklonio pogled s njih, ali to nije bila dobra ideja, shvatio je sledećeg trenutka, jer nije mogao da misli ni na šta drugo osim na njeno zgodno telo ispod odeće. A znao je svaki milimetar tog tela...

– Zašto toliko žuriš? – upitao je. – Pokušavaš li da ostaviš dobar utisak? – bio je besan na sebe što tako na nju reaguje, pa su njegove reči zvučale grublje nego što je želeo.

– Ne, samo poštujem svačije vreme, pa ne volim da me čekaju – odgovorila je opušteno.

Da li je zaista tako mirna?, razmišljao je pridržavajući joj suvozačka vrata.

– Hvala – izbegla je da ga pogleda u oči dok je sedala u automobil.

Kad je video kako se brzo podižu i spuštaju njene grudi ispod sivog blejzera, zadovoljno se osmehnuo. Očito nije baš toliko mirna iako je želela da ostavi takav utisak.

Oko vrata je vezala maramu, na kojoj je bio srebrni privezak. Otkad ona nosi nakit?, začudio se.

Mislio je na to da ranije nije volela lančiće i ukoliko je neki ipak nosila, skidala ga je čim stigne kući. Lančići svih vrsta izazivali su u njoj osećaj da će se ugušiti, tako mu je objasnila.

Obišao je automobil i seo za volan.

Na pomisao da je ona uvek čekala da joj svuče odeću, opet mu je krv udarila u glavu.

– Mislio sam da ću danas biti u prilici da upoznam tvog sina – rekao je usput startujući motor. O detetu je znao samo to da je Elizabet zaposlila dobru dadilju.

– Neće biti ovde dve nedelje.

– Odvela si ga svojoj majci? Kad je već spominjem, kako je ona?

Majls nije mogao da zamisli nijednu osobu koja bi bila manje podobna da brine 16

Venera…………………………………………………………………………………….. o petogodišnjaku. Verovatno je najbolje da to dečakov otac ne zna. Da sam na njegovom mestu, učinio bih sve da to promenim.

Primetio je Elizabetin skeptični pogled. Verovatno joj je jasno da se on iz pristojnosti raspituje o njenoj majci. Otkad se ona jednom prilikom pijana dogegala do restorana njegovog oca i prigovorila baki Mildred što širi tračeve o Elizabet, odnos između njegove porodice i njene majke postao je apsolutno neprijateljski.

– Dobro je. Živi s novim prijateljem u Portugaliji – Elizabet nije videla razlog da Majlsu spomene da je njenoj majci bolje.

Pre tri godine upoznala je tog čoveka, koji je došao da joj okreči stan i zaljubili su se jedno u drugo. On joj je pomogao da se vrati na pravi put.

– Vesli je na nekoliko nedelja otišao kod moje tetke.

– Nisam znao da imaš tetku. To je sestra tvoje majke?

– Da. – Pa i ona je sigurno već u godinama.

– Šta hoćeš da kažeš? – besno ga je gledala.

– Da li je fer da joj natovariš odgovornost za svog sina? Pogotovo što mu je jedva pet godina. Ima li ona svoju decu... ili bilo kakvo iskustvo s decom?

– Trebalo bi da ima – rekla je grubo.

– Ona je bila uz Veslija u prvim mesecima života... – ućutala je usred rečenice.

– Molim? Znači li to da je neko drugi odgajao tvoje dete? Koliko je to trajalo?

Nokte je zarila u tašnu. Video je da se ukočila.

Zar joj je zaista karijera bila važnija od deteta? Majls je stegnuo vilice. Pa zašto se onda sad brine o njemu?

– Kud idemo? – upitala je primetivši da su prošli ulicu, koja vodi u upravnu zgradu firme.

Mi ne idemo u kancelariju!

– Idemo kući.

Moram da prostudiram svoj kalendar obaveza s tobom.

– Čijoj kući? – njegovoj? Osetilà je knedlu u grlu, usta su joj bila suva. – Ni slučajno!

– Ti si moja sekretarica i radiš ono što ti kažem. To je trebalo da ti bude jasno.

Pogodio ju je sarkazam u njegovom glasu. Nije važno šta su nekad jedno drugom bili, on je sad njen poslodavac. I ništa više.

– Razumem! – odgovor je bio glasniji nego što je htela.

Još je bila besna što je pomislio, ali i rekao, da je odgurnula svog sina. Šta joj on zamera? Glamuroznu karijeru? Da se u nekakvom raju provodila s nekim bogatašem?

Ništa on ne zna o njoj! Ipak, nije mogla da podnese da je on ili bilo ko drugi smatra problematičnom majkom. Ipak je previše ponosna da bi se pravdala... da bi mu ispričala pravi razlog što je je propustila prve mesece života svog sina.

Ako Majls želi da misli najgore o meni, ništa tu ne mogu promeniti!

Nije znao ništa o njenom životu u proteklih šest godina... nije znao čak ni to da je odgajala njegovog sina. Opet ju je obuzeo strah.

Nije mogla da mu kaže istinu, jer bi mu time dala oružje da je uništi. Ako je ozbiljno mislio to što je izgovorio, neće oklevati da joj oduzme sina.

U tom trenutku Majls je zakočio ispred jedne visoke kapije. Kad ju je otvorio daljinskim upravljačem, ugledala je prekrasnu vilu. Prozori su bili obrasli 17

Venera…………………………………………………………………………………….. puzavicama, a pred kućom se prostirao uredno pokošen travnjak.

– Ovo je... tvoja kuća? – i sama je osetila strahopoštovanje u svom glasu.

Znala je, doduše, da on mnogo zarađuje, ali nije joj bilo jasno koliko je zaista bogat.

– Nije loše za dečka, za koga su mislili da od njega ništa neće biti, zar ne?

Da li mu je ona to rekla? Bilo joj je teško to da zamisli, nije na nju ličilo, ali njegov ton ukazivao je upravo na to.

– Izgleda da uživaš dok mi sopstvenim uspehom trljaš nos – čak i ako je to zaslužila, koliko će ovo neprijatno razmetanje potrajati?

nisam ostao siromašni perač tanjira, koga si videla u meni? Zato što sam se za ovo izborio?

– Verovatno hoćeš da kažeš da si pobedio svakoga ko se usudio da ti stane na put – zaključila je.

Alarm je odzvanjao u njenoj glavi dok se on tiho smejao. Prstom joj je podigao bradu i pogledi su im se sreli. Tim tamnim očima kao da joj je zavirio u dušu.

Za trenutak je nestalo svih zvukova oko njih i vreme je stalo. Zadržavala je dah dok je prstom klizio po njenom vratu.

Ali kad je dodirnuo maramu, brzo ga je uhvatila za ruku.

– Nemoj!

– Dođi – ovlaš joj je dodirnuo rame.

Shvatila je koliko je očajnički čeznula za njegovim dodirom. Njegov hod i boja glasa bili su joj tako bliski i poznati. Srce joj je snažno udaralo o rebra.

Majls je otvorio vrata i propustio ju je da uđe. Osvrnula se oko sebe. Iznutra joj se kuća učinila još većom. Blaga sunčeva svetlost je kroz visoke prozore osvetljavala umetnička dela na zidovima i žute ruže u kristalnoj vazi.

– Moje omiljeno cveće... – otelo joj se.

Kroz glavu su joj prolazile nepovezane slike dok ju je Majls vodio u bogato opremljeni salon. Udisala je miris cveća. Majls joj je poklanjao žute ruže iz bakine bašte...

Podigla je pogled primetivši da je Majls netremice gleda. U njegovim očima primetila je nešto što ju je uplašilo.

– Slobodno razgledaj, znam koliko čezneš za nečim ovakvim.

Ni upola toliko koliko ti meni želiš to da pokažeš!

– Propalice! – izletelo joj je.

– Zašto? – obilazio je oko nje kao panter koji se sprema za skok. – Zato što

– Skini je – naredio je.

– Neću.

– Pre šest godina nisam morao ni da pitam.

– Pre šest godina bila sam druga žena.

– Mogu li se ljudi toliko promeniti?

Njegovi prsti igrali su se njenom kosom. Sklopila je oči, ali je osećala njegov pogled na svom licu. Polako je podigla kapke.

– Da, ti jesi – rekla je.

– Pa da... – glas mu je bio promukao.

U tom trenutku zazvonio mu je mobilni. Okrenuo joj je leđa izvukavši telefon iz džepa. Glas mu je bio poslovan, kao da više neće da traći vreme na Elizabet.

Pomislila je na to da njoj, za razliku od drugih ljudi, ne ukazuje nimalo poštovanja, jer još uvek u njoj vidi mladu devojku koja ga je... šta? Ostavila zbog drugog?

Kad je završio razgovor, pridružio se Elizabet, koja je stajala kraj prozora zagledana u baštu.

18

Venera……………………………………………………………………………………..

– Majlse... znam da sam se glupo ponašala u liftu. Ali nemoj misliti... – nije uspela da izgovori smislenu rečenicu, baš kao ni prvog dana u bolnici. Zarila je nokte u dlanove. Ne smem se sad slomiti!

Nasmešio se.

– Pre nego što sam u ponedeljak video tvoje ime na spisku kandidata, pojma nisam imao.

– Šta ne treba da mislim? – upitao je.

– Pa kako si sve to saznao u tako kratkom roku? – insistirala je.

– Da sam laka – procedila je kroz stisnute zube.

– Nije važno. Sad je važno samo da si

Naježila se od njegovog seksi osmeha. Bezobrazno ju je odmeravao.

Iznenađeno se trgnula kad je uhvatio njenu ruku spustivši je na svoje lice. Onda joj je poljubio dlanove. Jedva je disala...

– Obećavam da neću učiniti ništa što ne želiš – rekao je, a onda joj je pustio ruku uspravivši se. – A sad da se bacimo na posao – opet je postao direktor, a ona njegova službenica. Dobro je znao da je dovoljno da pruži ruku i ona će mu se prepustiti.

tu.

– To jeste važno za mene, jer je to poverljiva informacija. Ko god da ti je to ispričao, nije imao pravo da to učini!

– Možda – zavalio se u naslon stolice prekrstivši ruke iznad glave. – Ali sam zaključio da u današnjem svetu sve ima cenu. Pa i agent za nekretnine vlasnika tvog stana.

– Zaista si beskrupulozan.

– A ti nisi?

Zato što sam želela karijeru?

Elizabet se nadala da će mu odoleti.

Kako će, u suprotnom, ona i Vesli preživeti ako izgubi i ovaj posao?

– Šta god da sam ti onomad učinila, bilo mi je tek devetnaest godina. Ljudi se menjaju – odgovorila je posle kraće pauze.

Odveo ju je u radnu sobu na drugom kraju kuće. Bila je bolje opremljena od bilo koje moderne kancelarije, a do nje je bila nešto manja prostorija s radnim stolom i ormarima za odlaganje dokumenata za njegovu sekretaricu. Iz obe sobe pružao se pogled na bazen.

– Baš me zanima kako će ovo proteći.

Elizabet se usredsredila na posao: planirala i potvrđivala njegove termine, sortirala je dokumenta i pisala mejlove.

U podne je kućepaziteljka donela kafu i kolače. Dok je Elizabet jela kolač, zamišljeno je gledala u Majlsa.

– Zašto si bio toliko siguran u to da ne mogu da plaćam kiriju?

– Uvek se temeljno raspitam o svakoj osobi s kojom moram blisko da sarađujem. Ništa ne prepuštam slučaju.

Osećala se nelagodno.

– I one večeri u baru sve si znao?

Nešto je u njoj zaista drugačije, razmišljao je dok ju je posmatrao s prozora. Kad će se njegov telefonski razgovor najzad završiti, pa da može da joj se pridruži u bašti?

Kad su pojeli zakusku, koju im je domaćica spremila, Elizabet je izašla da prošeta po vrtu. Posmatrao ju je kako je pogledom pratila pticu. Fasciniran sam njome kao ona pticom, shvatio je. Ako je to moguće, sad mi je još privlačnija. Zato što se promenila?

Za devojku, koja je već u devetnaestoj znala kako deluje na suprotni pol, koja je stalno popravljala šminku ili se igrala uvojcima, današnja Elizabet kao da nije svesna svoje ženstvenosti.

19

Venera……………………………………………………………………………………..

Sad je uzdržanija od temperamentne devojke, koja je uništila njegovu veru u ljubav. Poslednjih dana primetio je da ona čudno okleva dok govori. A sigurno nije reč o nedostatku samopouzdanja.

Jutros ju je slušao kako profesionalno obavlja telefonske razgovore.

Konačno je odložio mobilni, ali Elizabet se vratila iz bašte i upravo je razgledala slike u hodniku.

– Moja baka kao sasvim mlada žena – objasnio je.

– Bila je prelepa – rekla je Elizabet. – Da li je još...? – odjednom joj se učinilo da je pitanje previše intimno, pa je ućutala.

– Ne, umrla je prošle godine iako ni dana nije bolovala u svojih osamdeset devet godina.

– Žao mi je. I zbog tvog oca. Šta se desilo?

– Umro je pre šest godina od posledica infarkta – odgovorio je.

– Pre šest godina... Dok si bio u Americi?

– Malo pre nego što sam otputovao.

Nije joj rekao da se to desilo iste noći u kojoj ga je ona napustila, a on svog oca okrivio za to. Previše se uzbudio i... srce ga je izdalo.

Majlsu je zbog toga bilo teško. Da je te noći ćutao, otac bi verovatno još uvek bio živ.

– Dosta je tužnih priča – rekao je.

Iste večeri parkirao je ’mercedes” ispred njenog stana.

– Narednih nedelja radiću od kuće.

Pošto nemaš automobil, najbolje bi bilo da stanuješ kod mene.

Začuđeno ga je pogledala.

– To nisi spominjao kad sam prihvatila posao.

– Sad kažem. Čeka nas mnogo posla i treba da budeš prisutna.

– Da li tvoja sekretarica ispunjava svako naređenje čim pucneš prstima? I drugi zaposleni? – dodala je misleći na mladu Loru, članicu komisije za prijem novih radnika, koja je očito bila opčinjena njime.

– Možeš da kažeš ne. Ti biraš, ali onda moraš biti spremna na posledice – odgovorio je mirno. – Zar te moram podsećati na to da nisi primljena za stalno? Dakle, spakuj stvari, a ja ću sutra ujutro doći po tebe. Rekla si da tvoj sin nije tu, znači, nikome nećeš nedostajati – iza cinizma kao da je bilo i radoznalosti.

– Mislim da te se to ne tiče. Imaš li još neka uputstva?

– Da. Ponesi kupaći. Najavili su da će biti toplo.

Osetila je nešto čudno u želucu. Nije bila sigurna u to da je on pričao baš o vremenskim prilikama.

4. poglavlje Narednog jutra u osam sati ispred Elizabetinog stana zaustavila se crna limuzina, a vozač u uniformi izašao je da je sačeka.

– Dobar dan, gospođice Galager.

Gospodin Blum će kasnije doći, zauzet je nekim sastankom. Treba da vas odvezem njegovoj kući i da vam pomognem da se smestite – objasnio je držeći vrata otvorenim.

– Hvala – Elizabet se zavalila u udobno sedište. Sebi je više ličila na Majlsovu ljubavnicu nego na njegovu sekretaricu. Verovatno je baš to želeo da postigne.

Zahvalno je primetila da je staklo između nje i vozača podignuto. Izvukla je mobilni telefon iz tašne i pozvala tetku Noru. Kako se nadala, javio se Vesli.

20

Venera……………………………………………………………………………………..

– Zdravo, dušo – mnogo joj je nedostajao, ali to nije htela da pokaže.

Njen sin treba da uživa u detinjstvu, a ne da se bavi brigama odraslih.

– Nikad nećeš pogoditi u kakvom se automobilu mama vozi!

– detaljno mu je opisala limuzinu.

Veslija je zanimalo sve što se kreće pomoću točkova. Najzad je dečak dao slušalicu tetka Nori i Elizabet joj je ispričala šta planira te nedelje.

– Budi oprezna, Elizabet – upozorila ju je tetka. – Znam da ga poznaješ, ali ipak je on muškarac. A po svemu što si mi ispričala, veoma je atraktivan.

– Ne treba da brineš – Elizabet se nadala da zvuči ubedljivije nego što se osećala. – Dovoljno si brinula proteklih pet godina, sad mogu da pazim na sebe.

Elizabet se telefon u tašnu.

nasmešila

odlažući

Kad je tetki pre nekoliko dana prvi put pričala o Majlsu, sećanja su joj bila zbrkana i nepotpuna. Ali znala je ono što je važno i to joj je rekla: da je on nekad bio njen ljubavnik i da su se posvađali.

Služavka je uvela Elizabet u luksuzno opremljenu sobu. Sunce se probijalo kroz prozor, a miris ruža širio se prostorijom.

Elizabet bi satima mogla da sedi na jastucima na prozoru i da uživa u pogledu.

Ali ona je ovde da radi. Pošto se Majls još nije vratio, sređivala je dokumenta i pobrinula se za prepisku koju je mogla da obavi bez dogovora s njim. Baš kad je pisala jedan mejl, pojavio se u vratima.

– Otkad si ovde? Od tri jutros? – upitao je posmatrajući uredno složena pisma, dokumenta i odštampane mejlove.

Ostavila je utisak na njega.

Pocrvenela je od ponosa.

– Samo radim svoj posao – skromno je rekla pokušavajući da prikrije radost.

– Za danas je bilo dovoljno. Napolju je dvadeset sedam stepeni, savršeno za kupanje u bazenu pre ručka.

– Radije bih završila još ovaj mejl ako se slažeš – pokušala je da izbegne kupanje s njim.

Očajnički je pokušavala da ga ne gleda. U beloj košulji ramena su mu bila još šira, a sive pantalone savršeno su mu pristajale.

– To može da sačeka. Nisi ponela kupaći?

– Spakovala sam ono što sam mislila da treba – Majls je trebalo da zna da ne može s njom tek tako. – Ali da, ponela sam kupaći.

– Onda ćete me kraj bazena počastvovati svojim prisustvom, gospođice Galager? – upitao je teatralno.

– Ne preteruj – ipak nije mogla da prikrije osmeh. Čim je isključila kompjuter, ustala je i pošla prema vratima.

– Elizabet?

Zastala je pogledavši ga preko ramena.

– Skini šal. Ili ću to ja uraditi.

Na pomisao da će je dotaknuti, još je jače pocrvenela. Ranije je bilo sasvim normalno da je on svlači, ali sad joj je srce udaralo kao ludo.

Nije se plašila njega, nego svoje reakcije. I videće ožiljke i pitaće je kako ih je zadobila. Šta ako mu u nekom trenutku slabosti kaže istinu o Vesliju?

Mnogo je toga preturila preko glave u dosadašnjem životu, ali da joj neko oduzme sina, to ne bi mogla preživeti. I postojao je samo jedan način da to spreči: mora odoleti Majlsu.

Ne smem podleći njegovom šarmu, ponavljala je u sebi penjući se u svoju sobu. On ne sme saznati koliko ga želim!

21

Venera……………………………………………………………………………………..

Zatvorila je vrata za sobom i, pronašavši u torbi kupaći, presvukla se.

Pogled u ogledalo pokazao joj je koliko je odaju lice i telo: oči su joj sijale, obrazi goreli, a bradavice su se ocrtavale ispod bele tkanine kupaćeg kostima.

Kad je izašla kroz vrata terase, Majls je već uživao u vodi. Poduprt laktovima o ivicu bazena, lice je okrenuo ka suncu. I zatvorenih očiju osetio je njeno prisustvo.

Polako je podigao kapke pogledavši je.

Naravno da ju je ranije video nagu i ono što je ugledao nije ga iznenadilo, ali jeste strast koja se u njemu probudila. Želeo ju je i one noći u baru i kasnije kad ju je poljubio u liftu. Ali nikad toliko kao ovog trenutka.

Njenom savršenom telu odlično je pristajao seksi beli kupaći kostim. Polako je pogledom prelazio preko njenog struka, bokova, dugih nogu...

Naterao je sebe da podigne oči na njeno lice, ali nije mu bilo lakše, jer su te čulne usne bilo užasno primamljive... Na sreću, telom je bio uronjen u vodu, pa Elizabet nije mogla da vidi kako deluje na njega.

– Hoćeš li stajati tamo ili ćeš mi se pridružiti? – bio je iznenađen time što mu je glas bio gotovo piskav, ali Elizabet kao da to nije primetila. Bila je napeta kao i on.

Ili se bar pretvarala da je takva.

Nežni talasi zapljusnuli su ga po grudima kad je ušla u vodu. Zaplivala je snažnim zamasima.

– Vidim da ništa nisi zaboravila – rekao je.

– A šta si očekivao? – upitala je ne okrećući se.

– U vezi s tobom odavno ništa ne očekujem – rekao je. – Samo razočaranje i...

– I šta? Bol? – nije se zaustavila.

– Ništa toliko sentimentalno. Požudu – zaplivao je za njom. – Seks, ako baš hoćeš da znaš – sustizao ju je.

– Ali ja to ne želim – odgovorila je plivajući sve brže.

– Poreći ćeš da me želiš bar koliko ja tebe? Možda čak i više! Uvek si bila nezasita u mom naručju.

Elizabet ga je ošamarila.

– U međuvremenu si zavolela grublje? – upitao je, a u njegovim očima videla je izraz koji ju je uplašio. Najbrže što je mogla otplivala je odatle, a iza sebe je čula njegov smeh. Brzo ju je prestigao i pre nego što je uspela da izađe iz bazena obavio joj je ruku oko struka povukavši je nazad u vodu.

– Ne! – viknula je.

Nešto u njenom glasu poteralo je jače adrenalin u njegovom krvotoku.

Okrenuo se, ali kad je video očaj u njenim očima, obuzela ga je nekakva teskoba.

– Zašto si se u baru ponašala kao da me ne poznaješ? Šta si time htela da postigneš?

– Ništa – odgovorila je. – Samo sam se nadala da ćeš brzo otići.

– Toliko ti je neprijatno da sa mnom razgovaraš?

Elizabet je zatreptala u želji da zadrži suze. Ne razmišljajući, poljubila ga je u obraz, gde ga je prethodno ošamarila. To je bila greška. Majls se nagnuo, njegove usne lagano su se približavale, a onda ju je poljubio.

Moram zaustaviti ovo ludilo, pomislila je, ali su njegovi poljupci postali zahtevniji i zaboravila je sve. Želela ga je!

Celim telom privila se uz njega, kao da su dve polovine iste celine. Samo je njegova strast budila sva njena čula.

Istovremeno je osetila koliko je želi.

Rukama je klizio po njenoj koži.

Cinično se nasmejao.

22

Venera……………………………………………………………………………………..

– Kako se ovo svlači? – upitao je.

Samo jedan pokret i biće naga pred njim, nemoćna da se brani. Želela je da mu se odupre, ali uzalud. Ipak, pomisao na Veslija i strah da će ga izgubiti dali su joj snagu da se oslobodi Majlsovog zagrljaja.

– Nikako – odmaknula se od njega.

Pred očima joj je bilo Veslijevo lice.

Upotrebila je svu snagu da iskoči iz bazena.

Odole je gledao u nju. Kapi vode slivale su mu se niz ramena.

– Kakvu to igru igraš? – upitao je. – Uživaš u tome da zavedeš muškarca, pa da ga odgurneš? Jesi li to učinila i Robinsu?

Da li te zato više ne izdržava?

– Zaboravi ga već jednom!

Majls se gorko nasmešio.

– Voleo bih da mogu. Ali žao mi je, draga, loša iskustva se ne zaboravljaju.

Trebalo bi da ti je svakog dana kao meni!, odzvanjalo joj je u glavi. Onda bi mogao da vidiš koliko je prijatno kad mnogo toga ne možeš da se setiš.

– Nisi mi odgovorila. Da li si se prema Robinsu ponašala isto dok si nosila njegovo dete?

Odsjaj sunca od mirne površine vode pekao je Elizabetine oči, a srce joj je tuklo u grlu. Čula je jecaje i tek posle nekoliko sekundi shvatila je da su se oteli s njenih usana. Iznenada joj se zacrnelo pred očima...

Kad je otvorila oči, ležela je u krevetu. U Majlsovom krevetu!, sluđeno je shvatila, pa se brzo uspravila. Bilo je to prebrzo! Soba se zavrtela oko nje i ona se opet spustila na jastuke.

– Polako! – čula je umirujući dubok glas. – Onesvestila si se i doneo sam te ovamo. Kako se osećaš?

– Loše – odgovorila je složivši grimasu.

Bila je isuviše slaba da bi glumila, shvatio je to. Pogled joj je pao na bademantil, koji joj je očigledno on obukao. Osetila je miris afteršejva, pomešan s mirisom njegovog tela.

– Mora da je zbog sunca – pokušala je da objasni.

– Možda, ali mislim da nije. Ostaješ li dugo budna noću? Iscrpljuješ li se?

– Šta... to znači? – zamuckivala je.

Dođavola, zar sam posle toliko godina opet imala napad? Mesecima se borila da ponovo tečno priča i da vodi normalan život.

Oprezno je još jednom pokušala da se uspravi, ovog puta je uspela. Sad je bila u visini očiju s njim i zažalila je što je tako.

Bademantil na njemu nije uspevao da prikrije koliko je uzbuđen, zato je prisilila sebe da skrene pogled.

– Da li me optužuješ da se besramno zabavljam kad moj sin nije kod kuće?

– Hteo sam da kažem da slabo jedeš.

Laka si kao pero.

– O! – za tren se učinila sebi glupom, ali nije mu priznala da je u pravu. U poslednje vreme često je preskakala obroke da bi Vesliju priuštila što bolje.

Osim toga, nije mogla dobro da spava otkad je ponovo srela Majlsa. A kad bi konačno zaspala, budila bi se okupana znojem i pokušavala da pronađe smisao u ludim snovima.

– Snažan si, pa ti se svaka žena čini laganom – pokušala je da se našali. – Osim toga, uvek sam slabo jela.

– To će se sad promeniti – Majls je spustio ruku na njeno rame i bademantil je skliznuo.

– Hoćeš da me hraniš da se ugojim?

– jedva je čula sopstveni glas kad je počeo da joj masira ramena. – Želim da se istuširam.

Majls ju je odmerio.

23

Venera……………………………………………………………………………………..

– Sigurno ti je dobro?

Ne, nije u to sigurna! Ali mora što pre da pobegne od njega.

– Mislim da jeste.

– U redu – propustio ju je da prođe, ali kad je požurila prema vratima, zaustavio ju je. – Ne, ovde ćeš se istuširati – pokazao je vrata svog kupatila. – Tako ću biti blizu ako slučajno opet izgubiš svest.

Sedeti na krevetu dok se Elizabet u susednoj prostoriji tušira bilo je pravo mučenje. Majls je zamišljao kako voda teče niz njeno divno telo... Ali bio je previše zabrinut za nju, pa nije otišao u neku gostinsku sobu da se istušira hladnom vodom.

Kakvu ona tajnu krije?, pitao se.

Mlađa članica komisije na razgovoru za posao ispričala mu je da je Elizabet delovala očajno. Da li se posle sinovljevog rođenja bavila manekenstvom? Tako je zvučalo kad joj je izletelo da se njena tetka prvih meseci brinula o Vesliju. Ali onda bi morala imati mnogo novca. Kako je mogla zapasti u ovakvu finansijsku nevolju?

Da li je alkoholičarka, kao njena majka? Možda je pritisak u manekenskom poslu bio preveliki, pa je izgubila kontrolu?

Možda je zato odbila brendi, koji joj je prvog dana ponudio? Ne zato što je znala šta je alkohol uradio njenoj majci, nego zato što se i sama borila protiv te zavisnosti? Tu pomisao nije mogao da podnese. Uzbuđeno je hodao po sobi. Ko zna u kakvim se krugovima ona kretala u poslednjih šest godina i koliko nezdravo je živela?

Ni onda nijedan muškarac nije mogao da joj odoli, prošlo mu je kroz glavu. Toliko je ženstvena da ga je to zamalo oteralo u ludilo. Ali ona je izgazila njegova osećanja.

Koliko je muškaraca u međuvremenu držalo Elizabet u naručju? Razorna

ljubomora izazvala je ključanje u njegovoj krvi. Koliko je njih steklo osećaj da su jedini na svetu dok ih je grlila i milovala?

Majls je razmišljao o tome da li je sebi naškodio više nego njoj time što ju je doveo pod svoj krov. Kao i pre šest godina, osećao je beznadežnost situacije u kojoj se obreo.

Uzeo je telefon u ruke. Posao će mu odvratiti pažnju od nje, a trebalo je da obavi mnoge važne pozive.

I baš kad je veza uspostavljena, čuo je da je Elizabet zavrnula vodu, pa je pogledao prema vratima kupatila. Bio je svestan toga da se ona u tom trenutku briše peškirom i, naravno, reakcija nije izostala. Šta ga sprečava da uđe u kupatilo?

Mogao ju je naterati da prizna koliko ga želi. Nije morao čak ni da je dotakne.

Nekad su i njegove reči bile dovoljne da ona zadrhti.

Duboko je uzdahnuo pokušavajući da zadrži samokontrolu. To ne dolazi u obzir! Čak i ako je ona muškarce dovodila do ludila, a zatim ih odbacivala čim bi se pojavio bolji, on se ni prema jednoj ženi neće tako ponašati.

Kad je konačno izašla iz kupatila, Majls je bio udubljen u telefonski razgovor. Elizabet je vezala njegov ogromni bademantil oko struka podigavši kragnu. Izgledala je sićušna i ranjiva, ali još poželjnija. Dao joj je znak rukom da sačeka i pokušao je da ne misli na njenu nagu kožu ispod bademantila.

Da bi skrenula pažnju s njegovog dubokog glasa, prišla je polici s knjigama na drugom kraju prostorije. Tomovi klasika u kožnom povezu bili su poređani pored vrednih monografija, ali posebno ju je zainteresovala polica puna literature u vezi sa zaštitom čovekove sredine, o životinjama i biljnom svetu. Da li je i pre 24

Venera…………………………………………………………………………………….. šest godina on voleo da čita? Pojma nije imala.

nije imalo smisla. Iznenada je čula njegov glas:

– Nisam znala da voliš poeziju – rekla je kad je završio razgovor ugledavši pohabanu knjigu lorda Gordona Bajrona na polici. – Od svih romantičnih pesnika njegova me lirika najviše dotiče – rekla je.

– „Izdati čak i nebo može, al’ ti si još tu, mirno stojiš u tren oluje ispod kože da me nadviješ lišćem svojim...“

– Zaista? – u njegovim očima pojavio se čudan izraz. – Nisam to očekivao.

– „Nek ne znaš ti za bol što traje, koji ne jednom osetih; sunčano nebo nagrada je onome ko je iznad svih.“

Povredila ju je ta izjava. Zašto je njegov glas podrugljiv?

– Misliš da, ako nisam imala dobro obrazovanje kao ti, ne umem da cenim književnost? Čitali smo njegove pesme u školi i otad me zanima romantika. Ali ovo je izdanje divno i tako... – staro, htela je da kaže. Toliko staro da su korice oštećene, primetila je. Propela se ne prste da bi je uzela s police. – Zašto je ne odneseš da je obnove?

– Ne diraj je! – viknuo je.

Zastala je usred pokreta iako je prstima dotakla kožni povez.

– Samo sam htela da, je pogledam, ne da je uništim – branila se. Spustila je ruku. Njegov glas ju je uplašio i glava ju je ponovo zabolela. – Htela sam da vidim da li je u njoj moja omiljena pesma.

– A to je? – upitao je.

– Ne znam naslov. Priča se da ju je Bajron posvetio svojoj velikoj ljubavi – baš je čudno što se sećala sitnica, a čitavi meseci njenog života nedostajali su joj u sećanju. – Ja ne mogu se setiti prvih stihova – rekla je.

– Pokušaj.

Iznenađeno ga je pogledala. Glas mu je bio hladan, sva zabrinutost nestala je iz njega.

– Ne znam... – ipak je znala nešto: ovo je test, koji mora položiti. – Nešto o izdaji...

Kao da je oblak prekrio njene misli, reči i slike stopili su se u jedno i više ništa

To je to! Elizabet je nastavila tiho, ne skrećući pogled:

Grlo joj se stegnulo. Da li je njegovo srce nekad bilo toliko blago?

Da, sad se setila, Majls ju je voleo iznad svega. Odbijao je da vidi njene mane, čak ni članovima svoje porodice nije verovao.

Ali na kraju je ipak izgubio poverenje u nju, to je sad znala. Bol u njenim grudima bio je tako stvaran da je poželela da vrisne.

– Moram nešto da obučem – uspela je da izgovori, pa je, pre nego što Majls izgovori nešto što će je povrediti, požurila iz sobe.

Kad je nešto kasnije ušla u kancelariju, Majls je telefonirao. Elizabet se učinilo da je zbog nje odmah završio razgovor.

– Zašto ne koristiš svoj iPad? – upitala je kad je nekoliko brojki nažvrljao na papir. Ništa bolje nije joj palo na pamet, ali morala je nešto da kaže da prikrije nelagodu.

Ni pogled nije podigao.

– Zato tebe plaćam.

Naravno, on je sad njen šef i očito je hteo da je podseti na to.

– Zamolio sam kućepaziteljku da ti spremi lagan ručak – nastavio je.

Ispitivački ju je odmerio kad je uzela nekoliko dokumenata s njegovog stola. – Da li se pobrinula zato?

25

Venera……………………………………………………………………………………..

Elizabet je još uvek bila napeta i njegove reči odzvanjale su joj u ušima.

– U suprotnom ćeš je otpustiti? – upitala je grubo.

Kućepaziteljka joj je servirala ukusnu salatu s lososom, svež hleb i veliki komad pite s jabukama preliven šlagom. Elizabet je sve pojela.

– Za razliku od tebe, ona mi ne protivreči svaki put. U stvari, nameravao sam da odemo nekud na ručak, ali pod ovakvim okolnostima mislio sam da to nije baš pametno.

– Ne, ne bi bilo pametno – složila se mada joj se srce stegnulo. Nećeš da ugroziš svoj dobar glas ako te vide sa mnom.

Telefon mu je pozvonio i Majls se nestrpljivo javio.

Zvučao je ozbiljno, pomislila je.

Obično nije odgovarao na pitanja jednosložnim rečima.

– Moram da idem – rekao joj je kad je završio razgovor. Uzeo je sako s naslona stolice. – Zasad ne mogu da kažem kad ću se vratiti.

Pre nego što je mogla da odgovori, napustio je prostoriju. Čim je zvuk motora utihnuo, Elizabet se ušunjala u spavaću sobu.

Tiho je za sobom zatvorila vrata i prišla je polici s knjigama. Prepoznala je kožni povez Bajronove zbirke pesama i pažljivo je izvukla knjigu. Ruke su joj toliko drhtale da je jedva uspela da otvori prvu stranu.

Začuđeno je primetila da joj se suze kotrljaju niz obraze i shvatila je šta joj je u snu, koji se ponavlja, toliko nedostajalo: bila je to izgubljena ljubav. Majlsova ljubav.

5. poglavlje Neraspoloženi Majls izašao je iz kancelarije šefice personalnog odeljenja.

Njena asistentkinja Lora Bejlis prethodno ga je pozvala telefonom.

– Sa zakašnjenjem smo dobili informaciju o mladoj dami, koju ste zaposlili, gospodine Blum – rekla mu je preko telefona, a glas joj je trijumfalno zvučao. – Elizabet Galager... izgleda da nam je prećutala nekoliko važnih detalja, zato šefica želi što pre da porazgovara s vama. Nije mi rekla o čemu je reč, ali se plaši da će to ugroziti saradnju s gospođicom Galager.

I Majls je odmah uskočio u automobil požurivši u kancelariju. Šta je moglo biti toliko ozbiljno da šefica čak ni svojoj asistentkinji ništa nije rekla?

Poslednjih dana čudio se mnogo čemu. Elizabet se mnogo promenila.

Glumila je gubitak pamćenja kad joj je bilo neprijatno. Danas je izvukla s police knjigu lorda Bajrona, kao da je nikada pre nije videla.

Kako je mogla toliko da se pretvara da se ne seća ružne svađe, koju je ta knjiga izazvala? Čak je komentarisala oštećeni povez. A pritom je dobro znala kako je oštećenje nastalo!

Ali pre nego što je pročitala posvetu, znala je tekst napamet:

Nameravao je da je pita o tome za ručkom, ali onda ga je pozvala Lora.

„Za moju Elizabet. S ljubavlju, Majls“

Dok se vozio nazad, razmišljao je o onome što je upravo saznao.

Sluđeno je zurila u njegov rukopis.

Kako je mogla zaboraviti da joj je Majls poklonio tu knjigu? Setila se koliko je tada bila uzbuđena.

Poslednjih dana dvoumio se u vezi s pretpostavkom da ona glumi gubitak pamćenja i u njemu je ojačala sumnja u to da je krenula majčinim stopama. Mislio je 26

Venera…………………………………………………………………………………….. da je to propratna pojava neumerenog uživanja u alkoholu. Ili možda nečeg goreg...

Zaškrgutao je zubima kad je pomislio kako je samouvereno uleteo u kancelariju šefice personalnog odeljenja. Mislio je da je odavno otkrio Elizabetinu tajnu.

Ali ono što je saznao ne bi pomislio ni u najluđim snovima.

Zbunjeno ga je pogledala.

– Nisi pitao.

– Sad te pitam.

Pošto nije odmah odgovorila, postao je nestrpljiv.

– Zar nekad nismo bili bliski? Zar ti nijednog trenutka nije palo na pamet da to spomeneš?

Iskosa ga je pogledala.

Elizabet je ugledala klupicu skrivenu između stabala i mostića, koji je vodio preko potočića.

Mesto za zaljubljene, pomislila je.

Okrenula je lice suncu i raskopčala nekoliko gornjih dugmadi na bluzi. Mir prirode i blago pljuskanje vode bili su kao melem za njeno sluđeno srce.

Kako je moguće da se ne seća da joj je Majls poklonio tu knjigu? Bilo je to vredno staro izdanje. Sigurno se mnogo potrudio da joj priušti nešto toliko vredno od svoje bedne plate. I to sve samo zato što je znao koliko ona voli Bajronovu poeziju.

Koliko god da se naprezala, vrata sećanja ostala su zatvorena. Rezignirano je ustala i kad se okrenula, sudarila se s Majlsom. Srce joj je za tren stalo, a onda je počelo da preskače.

– Elizabet – glas mu je bio drugačiji nego inače. – Kućepaziteljka mi je rekla da si ovamo pošla.

– Da, tu sam – raširila je ruke, kao da se pravda. Pogledom je prešao preko njenih preplanulih ramena do malog ožiljka na vratu.

Poželela je da joj je bluza zakopčana.

– Da li je sastanak bio uspešan? – upitala je nervozno. – Veoma uspešan.

Pa zašto je onda neraspoložen?, čudila se.

– Zašto mi nisi spomenula da si imala izliv krvi u mozak?

– Možda sažaljenje.

nisam

želela

tvoje

– Nije ti palo na pamet da me tvoje ćutanje šokira baš kao i istina?

– Zašto? Kakve veze to ima? Ili misliš da ne obavljam posao kako treba?

– Nisam to rekao! – grubo ju je prekinuo. – Zašto to nikad nisi spomenula?

– Baš zato što ljudi, čim saznaju da sam imala izliv krvi u mozak, počnu drugačije da se ponašaju... kao da sam manje vredna. Prve dve godine bila sam zavisna od pomoći drugih – suze su joj granule na oči. – Neki su mi pomogli, neki su pobegli. Kao da sam zarazna. Uzalud sam objašnjavala da to nije prelazno i da sam nekad bila zdrava i normalna kao oni, i da to svakome može da se desi bez obzira na godine ili na koeficijent inteligencije.

Za trenutak je ućutala.

– Ponekad se još osećam diskriminisanom... uprkos tome što odgajam sina, što džogiram u parku i što sam završila studije ekonomije. Ne možeš zamisliti koliko su potencijalni poslodavci na razgovoru za posao oduševljeni dok im ne objasnim ’rupu’ u svom CV-ju. Onda smišljaju kako da me se što pre reše. Zato sam odlučila da to više ne pominjem.

Pogledala ga je u oči.

– Ali da, imala sam izliv krvi u mozak.

I da, to me je promenilo. Hoću da kažem da sam neko vreme i telesno i psihički bila neupotrebljiva, ali čvrsto sam odlučila da 27

Venera…………………………………………………………………………………….. ozdravim. Lekari su mi rekli da sam jedan od retkih srećnika kojima je to pošlo za rukom. Sad znaš istinu i možeš me otpustiti.

– Za početak... – rekao je Majls nežno – ... sešću kraj tebe – uhvatio ju je za ruku i povukao za sobom.

– Sve ćeš mi lepo ispričati. To znači sve čega se sećaš. Dakle, kad je to bilo?

– Ubrzo pošto smo se... – razišli. To nije mogla da izgovori naglas.

– Molim? Koliko ’ubrzo pošto...”?

– Nekoliko meseci.

– Meseci? manekenka?

Onda

nisi

postala

– Ne baš – na silu se osmehnula.

– Ironično, zar ne?

– Da li si tada bila s Robinsom? Zato te je napustio? – procedio je kroz zube.

Odmahnula je glavom.

– Ne, nisam – nikad nisam bila s njim. Znala je to, ali je ćutala. Situacija je i ovako komplikovana.

– Živela sam s majkom, a onda sam nekoliko meseci provela u bolnici – objasnila je. – Ali mama nije mogla da brine o meni, pogotovo kad su me porodili dok sam bila u komi.

– Trudna si bila u komi?

Elizabet je klimnula glavom, a on se namrštio.

– Mora da je Vesli bio sitan kad se rodio.

– Jeste – rođen je tri nedelje pre termina, ali kad bi Majls to saznao, mogao bi da izračuna da Robins nije dečakov otac.

Elizabet je znala da treba da kaže istinu Majlsu, ali strah je bio jači. Osim toga, Majlsu je za danas dovoljno šokantnih vesti, ubeđivala je sebe.

– Mama je zamolila tetku Noru za pomoć – pri pomisli na tetku, Elizabet je

bilo toplo oko srca. – Odmah je došla i brinula se o Vesliju, a kad su me otpustili iz bolnice, brinula se i o meni.

– Divna žena – zaključio je Majls. – A ti si pobedila bolest.

Ali sam izgubila sećanje na tebe.

Osetila je oštar bol u grudima. Duboko je disala dok nije prošao trenutak slabosti.

– Dakle, istina je... Izvini, mislio sam da se pretvaraš da ne možeš da me se setiš. I zbilja se ne sećaš onog što je bilo među nama Elizabet? – nežno joj je pomilovao kosu. Nije odolela, pa je prislonila obraz na njegovu ruku. – Elizabet, pogledaj me.

Nemoj biti tako dobar prema meni, pomislila je očajno.

– Tvoj mozak me je zaboravio, ali telo me pamti, zar ne? – prošaputao je. – Sećaš li se ovoga? – dotaknuo je usnama ugao njenih. – I ovog – spojio je usne s njenim, ali samo na tren.

Talas želje prostrujao je njenim telom. Uzdahnula je. Nije želela da se brani.

– Da li je ovaj ožiljak iz vremena kad si bila u bolnici? – upitao je ljubeći je po vratu.

Klimnula je glavom. Lekari su rekli njenoj majci i tetki da verovatno neće preživeti, ali uprkos očekivanjima, ona je uspela. I promenio se njen pogled na život.

Sklopila je oči kad su im se najzad usne spojile i prepustila se nežnostima.

Majls joj je svukao bluzu, a ona ga je snažno zagrlila.

Majls joj je milovao dojke. Punije su, primetio je. Nagnuo je glavu i počeo da ih ljubi.

Ležala je zatvorenih očiju u njegovom naručju. Prepušta se kao onomad, primetio je zadovoljno. Iako se zakleo sebi da nikad više neće dozvoliti da 28

Venera…………………………………………………………………………………….. bilo šta oseća prema njoj, nije mogao da obuzda ovo što se među njima dešavalo.

– Hajdemo u kuću – prošaputao je i Elizabet se prenula. Shvatila je šta je dopustila. Majls je želeo da s njom izravna račune i zato ju je doveo u svoju kuću.

Niko nikada više neće u njoj probuditi takva osećanja kao Majls. Nije osećao ni trun poštovanja prema njoj, sutra će je opet prezirati.

– Ne! – rekla je.

– Nešto nije u redu? – zbunjeno ju je gledao.

– Ne želim to – isprekidano je disala.

– Malopre je drugačije izgledalo – gledao ju je kao da mu je izmaknula tlo pod nogama.

– Žao mi je, precenila sam sebe. Još uvek ne mogu da kontrolišem želju prema tebi – drhtavim prstima zakopčala je bluzu.

– Naša veza bila je isključivo telesna... bar za mene – koštalo ju je mnogo snage da izgovori tu laž. – A takvim vezama više se ne prepuštam.

– To je za svaku pohvalu – rekao je cinično.

– Ne, to je realnost – ispravila ga je.

Glas joj je zvučao mirno iako joj je telo gorelo. – Otad se mnogo toga desilo. Sad imam obaveze i one su mi na prvom mestu. Ako ostanem da radim za tebe, naš odnos od sada mora biti isključivo poslovan.

– Zar zaista misliš da je to moguće?

Elizabet je primetila da mu se grudi brzo podižu i spuštaju i znala je da je uzbuđen. Oči su mu potamnele od želje.

Zbilja, kako da se drže podalje jedno od drugog kad je hemija među njima toliko snažna?

Morala je biti jaka inače će mu jednom reći istinu... da je Vesli njegov sin.

A onda...

– Pobedila sam smrt – podsetila ga je, pa je ustala odmaknuvši se od njega. – U poređenju s tim, sitnica je odupreti se tebi.

6. poglavlje – Nešto mi prećutkuješ? – upitao je Majls sutradan ujutro.

– N... ništa što se tiče tebe – poredala je dokumenta u nadi da će on prihvatiti tu laž.

– Elizabet, pogledaj me – naredio je blago. Zatvorila je fioku pogledavši ga. – Mislim da treba nešto da učinimo da ti se vrati sećanje – rekao je.

– Na primer?

– Ništa određeno. I sigurno ništa u smeru u kom razmišljaš.

– Nemaš ti pojma šta ja mislim – ipak su joj se usta osušila.

– Zaista?

Ustao je i obišao sto. Tog jutra savršeno je izgledao i nije mogla da skrene pogled s tog zgodnog čoveka u svetlom odelu.

– Juče sam ti objasnila – podsetila ga je.

– Pa ipak – rekao je odlučno. – Želim da te pregleda moj lekar, odličan je psihijatar.

– Misliš da je moj problem psihičke prirode? – upitala je. – Ne treba mi lekar.

Dovoljno sam vremena provela po ordinacijama i svi su mi isto govorili: da je ono čega se ne mogu setiti zauvek izgubljeno. Možda mi se jednom vrate delići sećanja, ali moram biti strpljiva.

– To je dobro, ali nekako si slabašna..Ne jedeš dovoljno, čak si se onesvestila.

– Samo jednom! – naglasila je.

– Moglo bi se ponoviti. Šta ako budeš sama?

29

Venera……………………………………………………………………………………..

– Neće.

– Kako možeš biti toliko sigurna?

Dopusti da te bar pregleda – nastavio je, jer je ona ćutala. – Već sam se raspitao, danas po podne može te primiti.

– Ako će te to umiriti – popustila je.

– I samo ako šef naređuje svojoj sekretarici.

Majls se nasmešio.

– Rekla sam ti da pregled nije potreban – naravno, bio je to privatni pregled i sigurno je Majlsa koštao čitavo bogatstvo.

– Ako misliš da je bezveze to što si čula da si savršeno zdrava, mislim da grešiš.

– Sad znaš da sam zdrava da mogu da obavljam posao? I bez grize savesti možeš mi prigovarati ako budem grešila?

– Tako je – odgovorio je.

Uprkos njegovim rečima, činilo joj se da je on poslednjih dana veoma uviđavan prema njoj i više nije osećala potrebu da mu protivreči.

Otkad je počela da radi za Majlsa, shvatila je zašto je on toliko uspešan. Uvek je pun energije i želje da odmah reši svaki problem.

Pritom je i ona morala da priča telefonom do u beskraj, da piše pisma i saopštenja za konferencije, da bude prisutna na sastancima. Posao je bio teži nego svi dosadašnji, ali uživala je u tome što je dorasla izazovu.

Ipak je bila ubeđena da ju je štedeo, jer je uzimao u obzir njeno stanje i ni sumnjala nije da je čekao pravi trenutak da iskoristi njenu želju. Elizabet se ipak nadala da će izdržati i da neće završiti tamo gde se on nadao... u njegovom krevetu. Nije smeo primetiti da ona glumi da je snažna.

Svaki put kad je ušao u prostoriju, osećala je leptiriće u stomaku i znala je da

se više ne postavlja pitanje da li, nego kada.

Narednog popodneva Majls je bio na važnom sastanku, kućepaziteljka je nekud izašla i Elizabet je iskoristila priliku da na miru porazgovara telefonom s tetkom Norom i Veslijem.

– Kako je u kući tvog bogataša? – upitala je tetka.

– Bogat jeste, ali nije moj – ispravila ju je Elizabet.

– Ali volela bi da jeste, zar ne?

– Otkud ti to? – tetkina otvorenost izbacila ju je iz koloseka.

– Ja sam ti tetka, ali volim te kao da si mi kćerka. Vidim da te nešto muči. Šta nije u redu?

Elizabet je uzdahnula.

– Imali smo aferu pre šest godina, to je problem, jer sam baš tada izgubila pamćenje. Njegov lekar kaže da sam to nesvesno potisnula.

– Njegov lekar? Zvuči kao da se taj čovek baš zanima za tebe.

– Možda – promrmljala je Elizabet, ali nije mogla da objasni tetki šta njega interesuje. – I... sećanja mi se polako vraćaju, ali ne mogu da se setim šta se desilo između Majlsa i mene. Po svemu sudeći, nismo se mirno razišli. Ipak, jedno znam... Vesli je njegov sin.

– To sam i pomislila.

– Molim? Kako si to zaključila? Čak ni mama ništa ne zna. Ona je mislila... rekla je...

– Znam. Pričala ti je da si u vreme kad si zatrudnela, imala više poznanika...

Sumnjala sam da je muškarac koji se zove Majls otac tvoje bebe, jer si njegovo ime stalno izgovarala dok si se borila za život.

– Zašto mi nikad to nisi spomenula?

– upitala je Elizabet zaprepašćeno.

30

Venera……………………………………………………………………………………..

– Jesam. Kad su te otpustili iz bolnice i kad si se uselila kod mene, nekoliko puta sam pažljivo načela tu temu, ali činilo mi se da si odbijala svako sećanje na njega, pa sam odustala. Dakle, jesi li mu rekla?

– Nisam.

– Ali hoćeš?

– Ne mogu, ne još.

svom vratu, u Elizabetinom rasplamsala se požuda.

telu

– Da li iz hobija prisluškuješ privatne razgovore? – isprekidano je disala.

– Zar si pričala o nečemu što ja ne smem da čujem? – nežno ju je milovao.

– Nisam.

– Zašto? Zar on nema pravo da sazna da ima sina? Zar Vesli nema pravo da upozna oca?

– Sigurna si u to? – disala je sve brže dok joj je mazio grudi. – Da li si se ikad pitala kako je voditi ljubav na stolu? Ili si to možda isprobala?

– Naravno, ali još nisam spremna na to – u pozadini je čula da njen sin moli tetku da mu da slušalicu.

– Nisam – koliko će još izdržati pre nego što mu se preda? – Može neko da naiđe.

– Ništa nisi rekla Vesliju, zar ne? – upitala je Elizabet osetivši nalet panike. – Obećaj mi!

– Nema nikoga – Majls je počeo da joj raskopčava košulju. – Bude li se u tebi sećanja? Jednom smo poželeli da vodimo ljubav na stolu, ali omeli su nas.

– Šta mi nećeš reći? – čula je Veslijev glas. – Šta mi tetka Nora nije rekla?

– Ništa, dušo – nežno je rekla Elizabet. – Mnogo je važnije da mi ispričaš šta si poslednjih dana radio. Jesi li jutros išao na jahanje?

Osetila je olakšanje kad je Vesli počeo da priča o komšijinom poniju.

Privukao joj je pažnju zvuk iz pravca vrata. Ugledala je Majlsa naslonjenog na dovratak kako sluša svaku njenu reč.

– Otkad stojiš tu? – upitala je prestrašeno. – Slušaj, dušo – rekla je u slušalicu – sad moram da prekinem, kasnije ću te opet nazvati. Pozdravi tetku – završila je razgovor.

– Zašto si uplašena? – smešio se prilazeći joj. – Misliš da ću ti zbog privatnih razgovora u radno vreme oduzeti od plate?

Bila je toliko zabrinuta da je on možda čuo više nego što je trebalo da nije mogla progovoriti.

Nagnuo se obavivši ruku oko njenog struka. Kad je osetila njegove usne na

– Tebe su omeli – zadrhtala je kad joj je ugrizao rame.

– Ne, uvek si me želela. Zar si zaboravila da si jednom bila umotana u stolnjak? Užasno si se plašila da će nas zateći, jer si znala da radimo nešto nedopušteno.

– Ne želim to da slušam.

– O, mislim da želiš – uhvatio ju je za obe ruke. – Čeznuli smo jedno za drugim.

Bila je noć, restoran je bio zatvoren. Mislili smo da smo sami. Ali neko se vratio...

Elizabet je rukama pokrila lice.

– Bože!

Setila se zvuka okretanja ključa u bravi, a onda su čuli glasove Majlsovog oca i neke žene. Bilo je mračno, pa ih nisu videli. Zar je zaista dopustila Majlsu da je svuče na stolu u restoranu?

Odmahivala je glavom dok su slike iskrsavale iz njene podsvesti. Setila se da ju je Majls ogrnuo stolnjakom... on je još bio odeven. Ugurao ju je u nekakav špajz, ne, u ormar. Setila se da je mirno stajala u mraku pokušavajući da ne proizvede 31

Venera…………………………………………………………………………………….. nikakav zvuk. Ali Majls je planirao nešto drugo.

Sklopila je oči osetivši isto što i onomad. Osećala je tkaninu kojom je prikrivala uzbuđenje. A njega je uzbuđivalo da je posmatra dok je pokušavala da obuzda stenjanje.

Da li sam to zaista doživela ili je to san?, pitala se. Nikakvo čudo što ju je njegova porodica smatrala lakom devojkom.

– Vidiš? Kad se uradi kako treba, lako je – čula je Majlsov glas iznad sebe.

Zabacila je glavu pokušavajući da odgonetne na šta on misli.

– Ali mi tamo nismo spavali?

– Ne baš – zato što je njegova potreba da njoj priušti zadovoljstvo bila jača od želje da se zadovolji.

– Nikakvo čudo što me tvoji nisu podnosili.

– Nikada to nisu saznali, časna reč.

– A ti? Šta si mislio o meni?

Zakazao je poslovnu večeru za petak, a nije to uneo u kalendar, pa je ona tek te večeri za to saznala.

– Znam da je na brzinu – izvinjavao se. – Ne verujem da imaš nešto elegantno uza se?

– Samo trenerku – našalila se, ali je on ostao ozbiljan. – Nisam znala da ovaj posao podrazumeva i večeru u ”Ricu” ili negde drugde – zapravo pojma nije imala gde će biti održana večera. – Mislila sam da ću se do vikenda vratiti kući. Čudan izraz pojavio se u njegovim očima i Elizabet je poželela da povuče ono što je rekla.

– Moja si sekretarica, a to znači da si mi na raspolaganju dvadeset četiri sata dnevno. Jasno? – kad jé oklevajući klimnula glavom, nastavio jé: – Jesi li planirala nešto posebno?

– Ne, ali...

– Onda ćemo ti kupiti odgovarajuću odeću.

Mi? Elizabet ga je zbunjeno pogledala, jer je već oblačio sako.

– Pomutila si mi um – priznao je.

– I misliš da me i sad lako možeš odvući u krevet? Zaboravi! Nisam više bestidnica.

– Bili smo mladi i ludi jedno za drugim – obasuo je njeno lice poljupcima.

– Sad mi je draža spavaća soba... i obećavam da ću biti mnogo uviđavniji.

Ali bez poštovanja... Nije morao to da kaže, znala je.

– Moja predivna Elizabet... – milovao joj je vrat.

Njegova nepodnošljiva.

nežnost

bila

joj

je

– Mislim da je za danas bilo dovoljno terapije – zaključio je i uzevši sa stola pisma koja je otkucala, vratio se u svoju kancelariju.

– Moraćeš da mi kažeš kolika će mi otprilike biti plata – rekla je zabrinuto kad su stigli u kvart ekskluzivnih butika. Nije imala dovoljno novca ni račune da plati, a kamoli odeću. Nije odgovorio.

Izašavši iz automobila, uhvatio ju je za ruku i odveo u najbliži butik. Kao omamljena gledala je divnu haljinu kraljevsko-plave boje.

– Ova je haljina kao stvorena za tebe. Zar nije plava oduvek bila tvoja omiljena boja?

Još uvek je, pomislila je. Nije mogla da odvoji pogled od uzane, predivne haljine bez rukava, sa zavodljivim dekolteom, koja će joj dopirati do kolena.

32

Venera……………………………………………………………………………………..

– Nadam se da se šališ – rekla je besno. – Dobro znaš da nemam para za ovo.

Uz haljinu su bili izloženi tašna i odgovarajuće srebrne sandale. Elizabet nikada nije videla ništa toliko divno. Čak bi i Pepeljuga dvaput razmislila pre nego što bi izgubila takvu sandalu.

– Mislila sam da si u međuvremenu shvatio da mom budžetu odgovara robna kuća – borila se sa suzama.

– Ovo će biti službeni izdatak – rekao je spustivši šake na njena ramena. – To što moraš da mi budeš non-stop na raspolaganju, ima i pozitivne strane.

Kao da je bila krojena za nju!

Kad je izašla iz kabine, očajno se zagledala u svoje iznošene cipele.

Majls je upravo razgovarao s vlasnicom prodavnice, elegantnom mladom damom besprekorno našminkanom. Kad se okrenuo i ugledao Elizabet, Majls je ostao bez teksta.

– Zar nije predivna? – oduševljeno je upitala vlasnica.

– Oduzima dah.

Elizabet je primetila da on ne može da odvoji pogled od nje. Osetila je vrelinu i za trenutak joj se učinilo da su sami u prostoriji.

– Koliko košta kompletan aksesoar uz haljinu?

Da li je dobro čula? Vlasnica je nešto napisala na papir i Majls je klimnuo glavom.

– Ne možeš to učiniti – prošaputala je Elizabet.

– Vrati se u kabinu – rekao je ne okrećući se.

Elizabet nije htela da mu se suprotstavlja pred drugima, pa ga je poslušala. Sandale, koje joj je vlasnica

dodala, odlično su joj pristajale i sad je samoj sebi izgledala kao princeza iz bajke.

Kad je opet izašla iz kabine u svojoj odeći, vlasnica butika je pakovala robu u ukrasni papir.

– Vaša devojka je prava srećnica – prokomentarisala je.

Nisam mu devojka, htela je da kaže, ali se nasmešila i uzela kese.

– Još uvek ne mogu da verujem da si to učinio – rekla je kad su izašli iz prodavnice. – Dao si bogatstvo za nešto što ću možda jednom u životu obući.

Dugim koracima pošao je prema parkingu.

– To je sve što hoćeš da mi kažeš?

– Šta drugo? – gotovo je trčala u pokušaju da održi korak s njim.

– „Hvala“ bi bilo dovoljno. Naravno, možda je on zaista samo hteo da je prikladno obuče za poslovnu večeru.

Upravo je zaustila da se izvini kad se javio nekakav eho iz njene podsvesti. „Hvala“ bi bilo dovoljno. Zastala je kao ukopana.

– Šta je bilo? – zabrinuto ju je upitao.

– Mislila sam... prošlo mi je kroz glavu da si mi to jednom već rekao – odmahnula je glavom, kao da pokušava da dovede u red misli.

– Bila je reč o nekoj maloj statui.

Mala porcelanska figura, koja je predstavljala majku i dete. Devojčica od tri ili četiri godine držala je majku za ruku gledajući je očima punim poverenja.

Elizabet je videla figuru u izlogu i htela je da je pokloni svojoj majci da bi joj pokazala da ima mnogo toga na svetu zbog čega vredi živeti. Da joj pokaže koliko je voli i koliko joj je potrebna.

– Vratila sam se u prodavnicu, ali poslednja figura bila je prodata

33

Venera……………………………………………………………………………………..

– Elizabet je osećala razočaranje, kao da joj se to juče desilo. – Pitao si me zašto plačem – razmišljala je naglas. – A onda si prešao stotine kilometara očevim kamionom dok nisi pronašao jedan primerak... za mene.

Setila se kako mu je obasula lice poljupcima dok je istovremeno plakala i smejala se. I videla je Majlsa pred sobom kako je gleda s osmehom na usnama i izgovara baš te reči: – „Hvala” bi bilo dovoljno.

Osetila je da ju je zagrlio i, ne razmišljajući, naslonila se na njegovo rame.

– O, Majlse! Šta nam se desilo? – upitala je.

– Ne ovde, ne sada – odlučno ju je uhvatio za ruku i poveo niz ulicu. Glas mu je bio čudan kad je zastao na parkingu. – Možda je najbolje da zaboravimo prošlost.

7. poglavlje Večera je održana u balskoj dvorani raskošne privatne kuće iz devetnaestog veka, a pozvani su najpoznatiji biznismeni iz hotelske branše.

Majls joj je objasnio da isprvo nije bio siguran želi li da se odazove pozivu na tu večeru i zato taj termin nije bio zabeležen u njegovom kalendaru. A onda je saznao da će biti prisutan bračni par iz Amerike, s kojim se družio, a došli su da kupe kuću s velikim imanjem.

Sa strahopoštovanjem je gledala stolove postavljene kristalnim čašama i srebrnim escajgom. Dva bogata kristalna lustera prigušeno su osvetljavala prostoriju.

Osećala je Majlsovu snažnu ruku na nadlaktici dok joj je šaputao reci ohrabrenja. Da li je osetio koliko je uplašena?

Nekoliko sati kasnije Elizabet je pila drugu kafu. Oficijelni deo bio je završen i nije razumela zašto je još uvek nervozna.

Majlsovi američki prijatelji bili su veoma srdačni i simpatični. Sedokosi Pol Olsen zarazno se smejao, a njegova lepa žena Meredit trenutno je bila u kolicima, jer je prethodne nedelje pala na aerodromu preko kofera i slomila nogu.

– Kakav peh! – rekla je Elizabet kad joj je sagovornica to ispričala. – I još po tako lepom vremenu!

– Da, bila sam neoprezna – priznala je Meredit. – Ali da budemo iskreni... – primakla se Elizabet šapućući joj – uživam kad je Pol tako brižan prema meni.

Elizabet se nasmešila i pogledala dvojicu muškaraca, koji su razgovarali o poslu.

Rastrojeno je slušala o Londonskom oku shvativši da zapravo zuri u Majlsa.

– Nikad se nisam vozila na velikom točku – priznala je. – Plašim se visine... – ućutala je kad se momak sa šampanjcem u ruci sapleo o Mereditina kolica. Iznerviralo ju je to što je videla kapljice pića po Mereditinoj bluzi.

– Sačekajte, pomoći ću vam – salvetom je obrisala šampanjac s kolica dok je Meredit skupljala kapljice s bluze.

– Nije važno – rekla je Meredit.

Međutim, Elizabet je besno odmeravala momka koji je zastao da prijatelju nešto ispriča.

Primetivši Elizabetin pogled, drsko ju je odmerio od glave do pete.

– Ako je neko u kolicima, nije nevidljiv – grube reći izletele su joj iz usta.

– Izvinite – rekao je mladi čovek postiđeno, pa se okrenuo i otišao je da se pridruži grupi muškaraca na drugom kraju sale.

34

Venera……………………………………………………………………………………..

Majlsu je bilo drago što Elizabet opušteno ćaska s Meredit. Dok je razgovarao s Polom, stalno ih je pratio pogledom.

Nije mu promaklo da su Olsenovi očarani njegovom pratiljom. Isijavala je tu magičnu privlačnost, kao i ranije. Samo je njegova baka bila imuna na Elizabetin šarm.

– Htela sam da budem obzirna – pravdala se.

– To je za pohvalu – osmehom ju je obarao s nogu. – Ali sad budi obzirna prema meni.

Jedva je disala kad ju je privukao sebi. Toplina njegovog tela prodirala je kroz svilenu tkaninu kao da ništa na sebi nema...

Kad je video da je Meredit spustila ruku na Elizabetinu, obuzela ga je želja da umesto nje dodiruje Elizabetinu kožu.

Gledao je i kako je Elizabet branila svoju novu prijateljicu. Sigurno se sećala kako je to biti bespomoćan.

Naravno, misli na haljinu, shvatila je.

Ruka mu je lagano klizila po njenim leđima.

Kad je sela i prekrstila noge, osetio je navalu krvi. Morao je da oseti njeno telo na svom, da je miluje... i to što pre, inače će izgubiti razum!

– Veruješ li da sam iznenađen koliko i ti? U pozivnici nije pisalo da će biti muzike za ples.

– Molim te, izvini – rekao je Polu, pa je prišao Elizabet uhvativši je za ruku.

– Da plešemo? – upitao je. Borba s požudom bila je teška, nije mogao ni da se nasmeši.

– Radije ne bih – pogledala je u Meredit.

Nije želela da pleše da ne bi sagovornicu ostavila samu? Ili nije verovala sebi kad je telom uz Majlsovo telo?

– Koješta, draga – ohrabrila ju je Meredit. – Vama mladima treba da budete sami.

Majls je primetio da je Meredit radoznalo gledala njega i Elizabet cele večeri. Bez sumnje je shvatila da njihova veza nije samo poslovna.

– Ne brinite za mene. Uskoro ću i ja opet biti na podijumu, volim da plešem.

Doduše, uz laganiju muziku.

– Preglasali smo te – zaključio je Majls zadovoljno.

Elizabet se osmehnula, ali nije joj bilo svejedno dok ju je vodio na podijum.

– Ovo je baš dobar osećaj...

– Zato si mi je kupio? – upitala je izazovno.

– Ali ti koristiš situaciju.

– Možeš li mi to zameriti? Priznaj da si čeznula za mojim naručjem.

– Nije istina – okrenula je lice u stranu da izbegne njegov podrugljivi pogled.

– Loš si lažov. Osećam kako tvoje telo reaguje na moje. To nije reakcija žene koja želi da je ostavim na miru.

– Ali ostavićeš me na miru!

– Dok me ne zamoliš nešto drugo.

Ne gledajući ga, znala je da se smeši.

O, da, silno ga je želela. Njene grudi vapile su za njegovim milovanjem. Pri svakom plesnom koraku osećala je njegove butine na svojima i to ju je uzbuđivalo.

– Oduvek si tako umišljen? – čula je sebe kako ga pita.

– Ja to nazivam: biti korak ispred – usmerio je pogled na njene usne i osetila je jezu. – Ne verujem da si baš sve zaboravila, kao što tvrdiš.

– Misli šta hoćeš – prećutala je da joj se sećanja proteklih dana popunjavaju.

35

Venera……………………………………………………………………………………..

Neko ju je gurnuo laktom, a Majls ju je jače zagrlio.

Elizabet je znala da priča o Robinsu.

Osetila je da se Majls ukočio.

– Hajdemo kući – prošaputao je. Nije odgovorila. I nije se branila kad ju je Majls poveo do stola da se oproste od Olsenovih.

– Bilo je lepo opet te sresti. Oprosti, žurimo – Majls je poveo Elizabet do svog automobila.

Ovo je neizbežno, zaključila je.

Uprkos argumentima, opet će završiti s Majlsom u krevetu! A jedva da je prošlo nedelju dana otkad je počela da radi za njega.

Zagrlila ga je ispod sakoa osetivši toplotu njegove kože preko košulje. Put do parkinga učinio joj se neobično dugim.

– Majlse – čovek koji im je dolazio u susret iznenada je zastao.

– Bože, koliko je vremena prošlo?

– pružio je ruku. – Pet godina? Ne, više. Šest?

Majls se pozdravio s muškarcem.

Elizabet je saznala da mu je ime Geri i da je bio zamenik glavnog kuvara u restoranu Majlsovog oca. Večeras je pozvan, jer ima deonice u hotelu u Brajtonu.

– Žao mi je zbog tvog oca, Majlse.

Sve se tako brzo desilo. Ali čuo sam da tebi odlično ide i da si sam za to zaslužan. Ali ne samo u poslu...

Ispitivački je odmeravao Elizabet, a ona je osetila da je ranije upoznala ovog čoveka i da sećanje na njega nije prijatno.

– Baš lepo što ste vas dvoje opet zajedno – Gerijeve oči počivale su na Elizabet. – Oduvek sam mislio da je bila greška što si tu slatku devojku pustio da ode.

Elizabet ga je gledala ispod oka. Pod slabim uličnim osvetljenjem lice mu je bilo kao maska.

– Ovaj tip ti se jednom previše približio dok smo... – ućutao je, ali Elizabet je znala završetak rečenice.

– Pokušao je da mi se približi – sećala se izgovarajući to naglas dok su ulazili u vozilo.

– Molim? Kada? Gde? – Ne znam – spustila je glavu na naslon. – Znam samo da je tako bilo.

– Jesi li pristala? – uključio je motor.

Začuđeno ga je pogledala.

– Da, naravno. Bilo je divno – pobesnela je, a Majls je naglo zakočio. – Geri je pokušao da flertuje sa mnom. Uostalom, mnogi su to činili. Ja tu ništa ne mogu. Dakle, šta ćeš učiniti u tom smislu? Zaključaćeš me i baciti ključ?

Nije odgovorio.

– Previše si posesivan.

Da li se zato razišla s njim? Gušio ju je? Ili je tačna prva pretpostavka da se njena karijera isprečila među njima?

– Ne možeš me optužiti za to – rekla je.

– Ako ti tako kažeš – Majls više ni reč nije progovorio.

– Pojma nemam da si znao za nas – Majlsov glas bio je leden.

8. poglavlje

– Pa nije bilo čoveka u kuhinji ili restoranu, koji ti nije zavideo. Posle vašeg razlaza razmišljao sam... A onda je tvoj otac umro, ja sam ostao bez posla, a ovo divno biće je već upecalo muškarca, koji je bio bogatiji i moćniji i od tebe i od mene.

– Želiš li nešto da popiješ? – Majls je odložio sako.

– Ne, hvala – da nisu sreli Gerija, njih dvoje bi sad bili u krevetu i vodili bi ljubav.

– Mislim da je bolje da odem u sobu i da 36

Venera…………………………………………………………………………………….. čitam. Mogu li te zamoliti da mi pozajmiš Bajrona?

Pogledao ju je nalivajući piće u čašu.

– Još uvek si nepopravljivi romantik?

Nije znala da li je to rekao sarkastično ili ozbiljno, zato je oćutala.

– Pretpostavljam da si se setila da je to tvoja knjiga. Uzmi je, znaš gde stoji.

Elizabet je klimnula glavom. Želela je da ga pita zašto je onda na njegovoj polici, ali nije bio pravi trenutak.

Poželela mu je laku noć i popela se stepenicama. Noge su joj bile teške kao olovo, nisu htele da odu od njega. Dok se ona raspada od želje za njim, on je mrzi.

Verovatno i zato što je želi. Susret s Gerijem podsetio ga je na to koliko me prezire.

Ni sa kim drugim nije delila tu strast.

Za nju je oduvek postojao samo Majls, to je znala duboko u svom srcu.

Dok je prilazila policama, trudila se da ne gleda krevet. Pažljivo je odložila tašnu i uzela knjigu. Čula je nekakav zvuk, okrenula se i ugledala je Majlsa.

– Još uvek si tu?

Okamenila se.

– Tako izgleda – rekla je.

U trenu se stvorio kraj nje, trebalo je samo da ispruži ruku i da ga dodirne. Ali ostala je nepomična.

Podigao joj je bradu, pogledi su im se sreli. Neopisivo nežno usnama je dodirnuo njene. Srce joj je pomahnitalo.

Baš kad je htela da se privije uz njega, podigao je glavu zagledavši joj se u oči.

– Šta sad? – znala je da je mogao da joj pročita želju u očima. Pa zašto je sad to pita? Zato što je hteo njoj da prepusti odluku, shvatila je.

– Ne želim da budem sama – promrmljala je.

Zapljuskivali su je talasi požude, jači nego ikad. Zaboravila je na povređen ponos, na strah, na sve. Bila je svesna samo svoje želje, a svaki delić njenog tela vapio je za njim.

Odložila je knjigu. On je izvukao šnalu iz njene punđe i kosa joj se rasula po ramenima. Potom joj je otkopčao rajsferšlus i haljina je kliznula na pod.

Sklopljenih očiju slušala je njegove uzdahe. Kad joj je postalo jasno da je na njoj ostao samo plavi donji veš od čipke i čarape s halterima, pocrvenela je.

Setila se ožiljka od carskog reza na stomaku.

– Isključi svetio, molim te.

Nije odgovorio, obuhvatio ju je oko struka. Zadrhtala je. Mučio ju je nežnošću, a onda je počeo da je ljubi.

– Predivna si – šaputao je.

Uprkos ožiljcima? Mada više ne izgleda savršeno kao u njegovim sećanjima?

– I ti – uzvratila je uživajući u poljupcima kojima je obasuo čitavo njeno telo.

– Budi strpljiva – rekao je.

Kad je usnama počeo da joj miluje grudi, iz grla joj se oteo tihi vrisak.

– To mi se kod tebe oduvek dopadalo – rekao je. – Zahvalna si čak i za sitnicu.

Usne su im bile toliko blizu da je osećala njegov topli dah.

– Ispuni prošaputala je.

me

zahvalnošću

–

Podigao ju je u naručje i odneo na krevet. Potom joj je otkopčao grudnjak i svukao gaćice. Dok je gledao njeno savršeno telo, bila mu je potrebna sva snaga volje da se istog trena ne prepusti želji. Ruke su joj bile iznad glave, čekala ga je...

37

Venera……………………………………………………………………………………..

Ali želja u njenim predivnim očima bila je vredna čekanja. Polako joj je milovao noge od stopala naviše dok mu je telo razdirala divlja strast.

– Majlse – drhtala je.

– Da, dušo? – jedva je izgovorio, toliko ju je želeo.

Kad se nagnuo nad njom, privila se uz njega. Dodir njenih ruku nikad nije zaboravio, ali uživao je u njenom milovanju kao da mu je prvi put.

Nikad nijednu ženu nije toliko želeo.

Ali više nije neiskusni mladić. Ma šta da mu je ova žena učinila, voleće je svom nežnošću koju je stekao iskustvom. Znao je šta ona voli i šta je dovodi do ludila.

Nekad je mislio da je rođen samo zato da bi nju voleo, a sad je upravo to radio. Kao da posle njega nije bilo nijednog muškarca, kao da onaj jedan, za koga je sigurno znao, nikad nije postojao.

Zaboravio ga je.

Ona pripada njemu i samo njemu, – zauvek. Oduvek je tako bilo, čak i onomad kad se, mlada i neiskusna, očajnički borila za slobodu, a protiv osećanja.

Shvatila je da je beznadežno zaljubljena u Majlsa. Tako je oduvek bilo i tako će uvek biti. U tom trenutku počela su da joj naviru sećanja. Magla se razišla i... setila se strašne istine.

S devetnaest godina mislila je da joj je čitav svet pod nogama, da će joj izgled doneti slavu i novac, a za tim je čeznula.

To joj je bilo najvažnije, važnije od Majlsovih osećanja prema njoj. Važnije čak i od njenog samopoštovanja.

Sad je shvatila zašto je njena podsvest potisnula prošlost. Ali noć provedena s Majlsom vratila joj je sećanje, pa bila ona na to spremna ili ne.

Tada je bila ambiciozna, bezobzirna.

– Ovakav život nije mi dovoljan – rekla je kad joj je spomenuo planove za budućnost.

Zajedno će uspeti, uporno je tvrdio, kao i posle svake prepirke. Onda su završili u krevetu.

Naše svađe uvek su bile žestoke, setila se. I uvek smo se svađali oko moje majke, njegove porodice, moje želje da ostvarim karijeru modela. Čak mu je prebacivala da je usporava na tom putu.

Pa ipak, nikada nije mogla da mu odoli. I to su oboje znali.

Uprkos tome, očajnički je pokušavala da potisne osećanja prema njemu ubeđujući sebe da prema njemu oseća samo telesnu strast i da bi isto mogla osećati prema bilo kom drugom atraktivnom muškarcu.

U to vreme Robins ju je otkrio u jednom studiju za manekene. Laskali su joj njegovo interesovanje i pažnja, a znala je da taj stariji šarmantni čovek ima uticajne kontakte i izabrao je baš nju za novo lice sezone.

Zavela su me njegova obećanja, priznala je sebi stideći se. Kojoj se devojci to ne bi desilo?, pokušala je da se opravda.

Teško je podnosila život u siromaštvu i majčin alkoholizam... kao i reč 'nepoznat” u rubrici u matičnoj knjizi rođenih ispod odrednice otac.

A isto je i na Veslijevom izvodu, pomislila je. Osetila je da joj težak teret pritišće grudi i da se guši. Na izvodu treba da bude upisano Majlsovo ime...

U školi su je zadirkivali zbog toga što nije znala ko joj je otac, a majka joj je bila na lošem glasu. Ko bi se začudio što je želela bolji život?

Kraj nje je Majls disao duboko i ravnomerno. Pažljivo se izvukla iz kreveta da ga ne probudi. Na prstima je otišla u kupatilo.

38

Venera……………………………………………………………………………………..

Robins ju je potpuno sludeo i bilo joj je važno samo njegovo obećanje da će joj pomoći da ostvari snove. Kad se razišla s Majlsom, on je tražio od nje da ga pogleda u oči i da mu kaže da ga ne voli.

Kad je to Robins saznao, pokušao je da je nagovori da učini jedino razumno u toj situaciji, jer se, u suprotnom, može oprostiti od apartmana i karijere. Dakle, slava ili ulica.

Nasmejala mu se u lice učinivši ono što je zahtevao, jer se užasno plašila da će je odogovoriti od nauma da se proslavi. Po svaku cenu želela je da bude slobodna i da postane foto-model.

Elizabet je nedelju dana plakala. Na kraju je saopštila Robinsu da će roditi svoje dete i pošla je u Majlsov restoran, ali ne da je on prihvati nazad, to nije očekivala, već da mu kaže da će postati otac, jer je smatrala da je to njegovo pravo.

– Zar si zaista verovao da s tobom mislim ozbiljno? Da želim tako da živim? – sklupčala se kad se setila svojih bezdušnih reči. – Zar si mislio da želim da provedem život servirajući piće?

Nekoliko dana kasnije još jednom je navratila u restoran. Mučila ju je griža savesti što je Majls potrošio mnogo novca za retko izdanje Bajronovih pesama. A na vratu je imala beleg strasti drugog muškarca.

Uzdahnula je. Bilo joj je zlo od tog sećanja. Strašno. Bestidno. Pred mladićem koji je želeo da se oženi njome i tek nekoliko dana posle razlaza... Mora da ju je užasno prezirao!

Videla je pred očima tu scenu kao da se juče desilo. Kad mu je gurnula knjigu u ruku, Majls ju je besno bacio. Bezvredna si kao tvoja majka, vikao je, ali Elizabet nije reagovala na to, mislila je samo na ostvarenje svojih ambicija.

Prodati se onome ko najviše nudi...

Elizabet je zadrhtala. Sad je razumela šta je time hteo da kaže. Njena je majka tada bila na klinici za odvikavanje i htela je da proda kuću, pa se Elizabet preselila u Robinsov apartman.

Nekoliko nedelja kasnije on je dogovorio posao s poznatim proizvođačem šampona i Elizabeti se ukazala velika šansa. Taj ugovor bio je sve o čemu je sanjala. Ali te nedelje saznala je najšokantniju vest u svom životu: da je trudna. Naravno, dete je bilo Majlsovo.

Ali na putu do tamo setila se jedne njihove ranije rasprave kad joj je rekao: – Ako se desi da zatrudniš i da poželiš sama da odgajaš moje dete, treba da znaš da ću se boriti svim silama i sredstvima za starateljstvo. Moje dete neće odrasti uz majku, kojoj je karijera sve, i babu alkoholičarku.

Prestravljena time, sakrila se u neki ulaz. I tada joj je postalo jasno da želi Majlsovu bebu više od svega na svetu.

Posle toga je još samo jednom pozvala restoran, da čuje Majlsov glas. Kad se javio nepoznati muškarac, spustila je slušalicu. Kasnije joj je neko ispričao da je Majls otišao u Ameriku.

U to vreme Elizabetina majka je počela da se oporavlja. Otpustili su je s klinike, prodala je kuću i uselile su se u jednosoban stan. Elizabet je spavala na sofi. Svakodnevno je radila dva posla da bi uštedela za stan za sebe i bebu.

A onda se desilo... i život joj se zauvek promenio. Dva meseca kasnije probudila se u bolnici, a sećanja na Veslijevog oca i strašne poslednje mesece bila su izbrisana.

Sačekala je da joj suze presahnu, pa se ušunjala u sobu da proveri spava li Majls. Obukla je donji veš i vratila se u svoju sobu.

Davno je potisnula nepodnošljivi bol, a sad su je uzmučila sećanja...

39

Venera……………………………………………………………………………………..

Još uvek Majlsu ne mogu reći istinu o sebi i Robinsu, jer će shvatiti da Robins nije Veslijev sin i povezaće... To nije smela da rizikuje. Ne, dok je on toliko prezire.

Još uvek je mislio da se ona može kupiti, da nema srca. Prokockala je njegovu ljubav. Noćas je spavao s njom da joj pokaže da može. A ona je pala u zamku.

Teško je uzdisala. Posle svega bol se samo pojačao.

9. poglavlje

– Pretrčala sam dobar komad – odgovorila je.

– Elizabet, smem li nešto da te pitam? – pogledala ga je ispod oka slegnuvši ramenima. – Kad si poslednji put spavala s nekim muškarcem?

Bila je zatečena.

– Ti bi to trebalo najbolje da znaš – rekla je ne gledajući ga.

– Ozbiljno te pitam.

– Ono sinoć nije smelo da se desi.

– Zato si se iskrala?

Elizabet se prevrtala po krevetu.

Ustala je kasno i odmah je pozvala majku.

– Zašto mi ništa nisi ispričala o Majlsu? – upitala je ne pozdravivši je. – Zašto mi nisi rekla da smo bili u vezi? Da je moje dete njegov sin?

– Želela sam najbolje za tebe – branila se majka. – Blumovi su te gledali svisoka, a zaslužila si bolje. Laknulo mi je kad si se konačno razišla s njim. Dok si stanovala kod mene, plakala si svake noći... Ali posle izliva krvi u mozak nisi ga se više sećala i to je bila prilika da počneš iznova...

Elizabet još nije bila spremna za susret s Majlsom, pa je obukla gornji deo trenerke i šorts, vezala je kosu i pošla na trčanje.

U kući je vladao mir. Zastala je kao ukopana kad je čula kućepaziteljkin glas: – Ako tražite gospodina Bluma, rano je izašao. – Želite li da doručkujete?

– N... ne, hvala – mucala je. – Ješću kasnije.

Prešla je preko terase i potrčala po travnjaku prema šumi. Usporila je posle nekog vremena osetivši blagi bol u grudima.

– Pošla si u šetnju? – Majls je protrčao pored nje, pa se okrenuo i vratio nazad. Oči su mu sijale.

– Ne brini, vratiću ti bademantil.

Uhvativši je za ruku, zaustavio ju je.

– Briga me za bademantil, ali stalo mi je do tvojih osećanja. Šta je s tobom?

Hoćeš da kažeš da si zažalila? – nagnuo se i nežno je spustio usne na njene.

– Molim te, nemoj – jedva je izgovorila.

– Ovo ne zvuči kao kajanje.

Povlačila se unazad dok nije leđima dotaknula stablo. Njegov topli dah milovao ju je po vratu dok joj je raskopčavao gornji deo trenerke. Kad ju je poljubio, nesvesno se privila uz njega osetivši koliko je uzbuđen.

Kad je rukom skliznuo naniže, zaboravila je na sve drhteći celim telom od uzbuđenja. A onda je iznad njih zakreštala ptica i ona se prenula.

– Nemoj, pusti me! – oslobodila se njegovih ruku zakopčavši trenerku.

– Elizabet...

– Ne – da se ne bi predomislila, potrčala je prema kući, ali Majls ju je sustigao. U tom trenutku ugledala je ’minikuper” parkiran ispred ulaza.

– Neko ti je došao u posetu.

– Ne – izvukao je iz džepa ključeve. – Izvoli, tvoj je.

40

Venera……………………………………………………………………………………..

Malo se izmakla.

– Zašto? Noćas sam ti pružila dobru uslugu? – osetila je nalet mučnine.

Strogo ju je pogledao.

– Za usluge koje ćeš tek morati da mi pružaš. Dok radiš za mene, treba ti automobil. Ne mogu ti uvek dati vozača na raspolaganje.

– Majlse – još uvek nije prihvatila ključeve. – Mislim da nije dobra ideja da radimo zajedno.

– Da zajedno radimo? Ili da zajedno spavamo?

– Da. Ne. Hoću da kažem i jedno i drugo.

– Sinoć nisi razmišljala.

– Sinoć sam bila... očarana. Sinoć se sve promenilo.

– Kako? Zar nećeš da priznaš da među nama postoji nešto što čak ni ti ne možeš da pobediš?

– To je bio samo seks – videla je tamnu senku, koja mu se navukla na lice.

– I šta je loše u tome? Ovoga puta neću te osramotiti klečanjem pred tobom.

Ovoga puta niko nije povređen.

Ali ja jesam!, pomislila je. A Majls je naučio lekciju. Nikada joj više neće otvoriti dušu.

– Neću ostati – rekla je odlučno. – I neću prihvatiti automobil. Znam da misliš da me možeš kupiti, ali ne bih da ti budem dužna.

želeo da me povrediš. Možeš li da zamisliš kako se sad osećam?

– Elizabet... – prstima je čvrsto stegnuo njenu ruku. – Prošle noći ništa nisam planirao. Jednostavno se... desilo.

– Pazi da ti ne poverujem! – pokušala je da prođe pored njega, ali blokirao joj je put. – Pusti me da prođem!

– Neću dok ne završimo razgovor. U početku je zaista bilo tako, priznajem.

Hteo sam da te pobedim tvojim oružjem.

Ali prošle noći spavao sam s tobom jer sam to silno želeo. Ako se sećaš, odluku sam prepustio tebi i ni na šta te nisam prisilio. Desilo se i to oboje moramo prihvatiti. Ali neću dozvoliti da odustaneš zbog povređenog ponosa. Treba ti ovaj posao, a ja ne želim da tražim novu sekretaricu. Bolje si radila nego tvoja prethodnica. Takođe, ne želim da se osećam krivim što ćete tvoj sin i ti postati beskućnici. A što se automobila tiče... Život se poigrao s tobom, pogotovo posle našeg razlaza. Samo sam pokušao da ti malo olakšam. Ne smatraj to nadoknadom za proteklu noć. Ili za buduće... slučajeve. I nemoj se pretvarati da ti to ne bi prijalo.

Idi kući ako želiš – ponudio joj je. – Ali uzmi automobil, on je vlasništvo firme.

Danas sam taksijem otišao na posao da bih tebi ovo dovezao.

To je bar objašnjenje za to što joj nije ostavio poruku.

– Možeš se služiti njime dok... A to će potrajati.

Prošla je pored njega u nadi da nije video izdajnički izraz u njenim očima.

– Neće... – prekinula ju je zvonjava mobilnog.

– Zato si ostavila haljinu u mojoj sobi? I sve što sam ti kupio? Ne želiš da mi budeš dužna?

– Elizabet! – čula ga je kako je doziva, ali je potrčala stepenicama. Nije je pratio, javio se na telefon.

– A šta ti misliš? – ni pogledala ga nije. – Hteo si da mi se osvetiš tako što ćeš me odvući u krevet. Znala sam to, a ipak sam s tobom spavala. Ali sad se svega sećam. Dosad mi nije bilo jasno koliko si

Pod mlazom mlake vode prisećala se nekadašnjeg Majlsa, koji ju je silno voleo, čitao joj je poeziju i kupovao poklone koje nije mogao priušti. I branio ju je pred

41

Venera…………………………………………………………………………………….. svojom porodicom... A sad... mogao bi sve da joj pruži. Sve, osim ljubavi. Čula je kucanje po vratima, pa je brzo obukla bademantil. Majls je ušao u sobu.

Očito se već istuširao, kosa mu je bila vlažna. Zavrtelo joj se u glavi od mirisa čiste kože. On je san svake žene, pomislila je ispunjena bolom.

– Moram na hitnu konferenciju u Pariz i vraćam se sutra uveče – nije zvučao oduševljeno. – Možeš ostati ovde. Ako hoćeš, možeš da odeš kući. Vidimo se u ponedeljak u kancelariji – kad je nežno usne spustio na njene, stisnula je šake da ga ne bi zaglila.

– Doviđenja, Majlse.

Krajičkom oka registrovala je automobil, koji se zaustavio na imanju i pomislila je daje još neko doveo dete na časove jahanja.

– Zdravo, Elizabet.

Srce joj se za tren zaustavilo.

– Š... ovde tražiš? – šokirano je gledala u Majlsa.

– Tebe.

– Kako si me pronašao?

– Slučajno. Prošao sam kraj tvog stana, video sam komšinicu i ona mi je rekla da Vesli danas ide na čas jahanja.

– Šta hoćeš od mene?

– Da razgovaramo. Reci mi zašto si pobegla?

Ubrzo je videla da se ’mercedes” udaljava. Sat kasnije sedela je u taksiju, na putu da zauvek ode iz Majlsovog života.

– Ostavila sam ti na stolu otkaz.

Nisam mislila da su potrebna dalja objašnjenja.

10. poglavlje

– Da li je ono Vesli? – Majls je pokazao glavom prema malom jahaču.

Poni je sporo hodao, a Elizabet je mahnula dečaku, koji je sedeo na njemu.

Vesli je sedeo u sedlu i bez prigovora slušao učiteljicu jahanja.

Nezavisan je kao Majls, pomislila je.

Otkad je pre dve nedelje pobegla iz njegove kuće, ništa o njemu nije čula. Iako nije potpisala ugovor o radu, ostavila mu je na stolu svoj otkaz.

– Jeste – nije mogla da ga pogleda uoči.

– Izgleda kao da je rođen na konju...

Kao što si ti rođena za to da muškarcima pomutiš pamet – pažljivo je posmatrao kako Vesli napreduje.

– Onda su muškarci baksuzi – u njenom glasu osetio je gorčinu.

– Da.

Zašto bi pokušao da me nađe?, pitala se ogorčeno. Osvetio se time što me je odvukao u krevet.

Elizabet je znala da je on mislio na to kako ga je onomad povredila. Za tren je zavladala tišina.

Jedini znak od njega bila je uplata lepe svote na njen račun. Poželela je da mu veći deo vrati, ali odustala je kad je otišla u službu za zapošljavanje.

– Vrati se – rekao je posle nekog vremena.

Kroz zavesu od suza mahala je Vesliju, ali on je bio isuviše zauzet da bi obratio pažnju na svoju majku. Uskoro mu neću biti potrebna, pomislila je osetivši ubod u srce.

Pogledala ga je.

– Kao tvoja sekretarica? – naravno. Šta drugo? Priredila mu je neprijatnost kad je dala otkaz. – Zašto? Da bih te poštedela muka da tražiš novu saradnicu? Mislila sam da ćeš mi lako naći zamenu.

42

Venera……………………………………………………………………………………..

– Znam da ni po koju cenu ne želiš moju pomoć iako ti je potrebna. Ali radi još neko vreme za mene, jer ionako zbog mene nisi dobila posao kome si se nadala.

– Grize te savest, pa se osećaš odgovornim? Ne treba mi tvoje sažaljenje.

– To je dobro – odgovorio je – jer sažaljenje ne osećam. Ali kao poslodavac poneo sam se nekorektno.

– Nekorektno? A kao moj bivši ljubavnik?

na njegovom licu: neverica, potresenost, ali ni traga sumnji.

– Ne razumem... kontraceptivne tablete.

pila

si

Slegnula je ramenima.

– Desilo se.

– Bila si s Robinsom.

– Ne na taj način – tiho je rekla.

– Šta to znači?

– Mama, vidi!

Ćutao je. Naslonio se laktovima na ogradu.

Vesli je raširivši ruke.

– Umislio sam da mi nešto duguješ – iznenađeno se trgnula. – Sad sam ja taj koji tebi nešto duguje.

– Dušo, budi oprezan! – doviknula mu je Elizabet.

– Ako je ovo izvinjenje, u redu je, odavno sam ti oprostila.

– Nisam znao koliko će ti biti teško da nađeš novi posao. Da se nisi razbolela, ambicije bi te sigurno odvele na vrh i sad bi uživala u prednostima života topmodela. Mora da si ogorčena.

Njegov komentar pogodio ju je u srce. Duboko je uzdahnula skupivši hrabrost da izgovori: – U jednome grešiš. Nije izliv krvi na mozak okončao moju karijeru, ona je završena nekoliko meseci ranije jer sam odlučila da odgajam svoje dete.

Iako je nije pogledao, osetila je koliko je šokiran.

pustio

uzde,

ponosno

Čula je kako Majls energično ukucava broj u mobilni. Naravno, ima obaveze. Ali verovatno u ovom trenutku ne može misliti na posao... osim ako joj nije poverovao.

– Da, otkaži konferenciju – rekao je u slušalicu. Kad su im se oči srele, u njegovim je videla odlučnost. Čuli su bat kopita i Elizabet je krenula sinu u susret. Bila je srećna što se čas završio, jer će bar za neko vreme odložiti trenutak kad će morati da podnese Majlsu račun.

– Ko je to, mama? – Vesli je radoznalo gledao Majlsa. – Jesi li ti mamim prijatelj?

Srela su se dva para plavih očiju.

– Šta kažeš?! – te dve reči zvučale su kao šapat.

– Želiš li da budem njen prijatelj? – upitao je Majls.

Elizabet se okrenula prema njemu.

Oči su mu bile sasvim tamne dok je pogled s Veslija usmerio na nju.

– Da! – Vesli je zapljeskao dlanovima i poni se uplašio. Majlsove i Elizabetine ruke istovremeno su uhvatile uzde ponija.

Kad su se dodirnule, struja ju je protresla i ona je povukla ruku.

– Hoćeš da kažeš da je on moj – zurio je u nju.

– Pogledaj ga ako mi ne veruješ.

U neverici se opet okrenuo Vesliju i više nije mogao da odvoji pogled od dečaka. Zbrka osećanja jasno se ogledala

– Možemo li da se vozimo tvojim velikom automobilom?

– Vesli... – upozorila ga je Elizabet.

43

Venera……………………………………………………………………………………..

– Nego šta! – nasmejao se Majls, pa je pogledao u Elizabet: – Smem li? – načinio je pokret rukom kao da hoće da podigne Veslija iz sedla.

Klimnula je glavom.

Elizabetino srce se stegnulo kad je videla kako je Majls nežno podigao Veslija s ponija. Konačno su njih dvojica zajedno...

– Dobro ti pristaje – prošaputala je, ali on ju je mračno pogledao pre nego što je Veslija spustio na tlo. U tom trenutku učiteljica jahanja preuzela je ponija.

– Vas dvoje sad idete sa mnom kući – rekao je Majls.

– Nema šanse. Tetka Nora nam sprema ručak – Elizabet je uhvatila Veslija za ruku.

Nakon što je Majls malopre otkazao važnu konferenciju, ovo je zvučalo kao glup izgovor. Ali znala je da će on zahtevati objašnjenje zašto mu je prećutala da ima sina. Još se nije osećala doraslom za takav razgovor. I plašila se šta će on sad preduzeti...

– Šta je bilo, Elizabet? Plašiš se da budeš nasamo sa mnom? – upitao je tako tiho da Vesli to nije čuo.

Da, pomislila je drhteći, ali nikad to neće priznati.

– Ne plašim se.

– Onda tetka Nori neće smetati da mi ponudi ručak – predložio je. – Ionako je krajnje vreme da upoznam ženu koja je odgajala mog sina u vreme kad nisam znao da se rodio.

– Bio si u Americi – rekla je.

– Ali vratio sam se, a ti si ćutala dve nedelje.

Otvorio je vrata da Vesli sedne na zadnje sedište.

– Pet godina bio je samo tvoj – rekao je. – Ako je Vesli zaista moj sin, to će se promeniti. Od ovog trenutka.

Opasana omiljenom keceljom, Nora im je otvorila vrata.

– Tetka Noro, ovo je Majls Blum.

Majlse, moja tetka Nora – predstavila ih je Elizabet. Primetila je da je Vesli gledao u Majlsa kao u svog heroja.

– Drago mi je što smo se upoznali – Majls se rukovao s njom.

– Pretpostavljam da ste gladni.

Nora nije previše insistirala na formalnostima, ali sjaj u njenim očima Elizabet je protumačila kao oduševljenje pridošlicom.

– Ljubazni ste, ali moram o nečemu da popričam s Elizabet. Nadam se da nećete zameriti ako je odvedem na sat vremena?

– Nipošto. Zadržite je koliko vam je potrebna. Ručak se može podgrejati.

– Brzo se vraćam – rekla je Elizabet Vesliju milujući ga po kosi. Ali kad se sagnula da ga poljubi, on je protrčao pored nje Majlsu.

– Hoću i ja s vama – uzviknuo je zajapureni dečak.

– Ne sad, dušo. Ostaćeš s tetka Norom i poješćeš ukusnu piletinu, koju ti je pripremila – pokušala je Elizabet da ga smiri.

Ali inače poslušni dečak nije hteo ni da čuje za to.

– Zašto ne mogu s vama? Hoću još jednom da se provozam!

– Šta je bilo? – Majls se osmehnuo spustivši se na kolena.

– Hoću s vama – plakao je Vesli, a onda je impulsivno zagrlio Majlsa.

Uznemirena Elizabet pogledala je svoju tetku očekujući pomoć, ali Nora to nije primetila.

44

Venera……………………………………………………………………………………..

– Vesli, ako sad ostaneš ovde i pričuvaš tetku Noru, doći ću ti opet u posetu. Obećavam.

Tim rečima umirio je dečaka.

– Nije trebalo to da mu kažeš – rekla je Elizabet kad su seli u vozilo. – Nikome ne treba da obećavaš nešto što ne možeš ispuniti.

– Ne govori mi šta da radim – upozorio ju je. – Uostalom, ja držim reč.

Sad bih ti bio zahvalan ukoliko nakratko ućutiš. Toliko sam besan da bih mogao automobilom udariti u drvo.

Kad se pre dve nedelje vratio iz Pariza ne zatekavši Elizabet u kući, pomislio je da će se narednog jutra pojaviti u kancelariji. Ali onda je video njen otkaz na stolu.

To nije trebalo toliko da ga iznenadi, a ipak jeste.

Ubeđivao je sebe da je tako bolje, jer je zbog nje već dovoljno propatio. Ipak, nije mogao da podnese to što je otišla. I zato je morao da je potraži.

Stegnuo je vilice. Napustila ga je bez naznake kajanja, čak mu nije rekla da ima sina.

Bilo je dobrih razloga da posumnja u očinstvo, ali od prvog trenutka poverovao je da je Vesli njegov sin. Dečak je imao njegov ten i oči, izgledao je kao Majls na staroj fotografiji, na kojoj je s ocem igrao kriket.

Zašto mu do danas nije rekla da je otac njenog sina? Moraće da objasni mnogo toga!

Elizabet je oprezno pogledala Majlsa kad se zaustavio na jednom stajalištu. Bili su na nekakvoj uzvišici. U daljini među drvećem videlo se jezero.

– Zašto mi ništa nisi rekla? – glas mu je bio hrapav. Zurio je kroz prozor. – Zašto

si me pustila da verujem da je on Robinsov sin?

– Nikad to nisam rekla.

– Ali nisi pokušala ni da me ubediš u suprotno. Mogla si da mi kažeš istinu.

– Plašila sam se.

– Čega?

– Da ću ga izgubiti... da ćete mi ga ti i tvoja porodica uzeti.

– Zato si mi prećutala istinu?

Oduzela si mu mogućnost da bolje živi?

– Vesliju ništa ne nedostaje! – uzviknula je.

– Ili si planirala da će Robins ili neki drugi muškarac zauzeti moje mesto?

– Ne. Već sam ti rekla, Robins je sve vreme bio samo moj menadžer.

– I očekuješ da u to poverujem?

– Baš me briga – odgovorila je otvarajući vrata. – To je istina.

Majls je izašao za njom.

– Pokušala sam da ti kažem – promrmljala je.

– Kada?

– Čim sam saznala da sam trudna.

Smatrala sam da imaš pravo da znaš.

– Baš si velikodušna – sarkastično je uzvratio. – Šta te je sprečilo?

– Ti. Dok sam prilazila restoranu, setila sam se nečega što si mi rekao.

Naime, da bi se po svaku cenu borio za starateljstvo ako bih zatrudnela. I uplašila sam se. Ako si se tako posesivno postavio prema imaginarnom detetu... – ućutala je.

– Osim toga, pomislila sam da nećeš verovati da je dete tvoje.

– Šta te je navelo na to? – upitao je podrugljivo.

Dok god je toliko ljut na nju, ne može mu reći potpunu istinu, jer bi time ugrozila svoje srce.

45

Venera……………………………………………………………………………………..

– Posle toga pokušala sam još jednom da te pozovem, ali nisi bio u restoranu. Onda mi je jedna prijateljica rekla da si otputovao u Ameriku. A posle izliva krvi u mozak, sećanja su mi izbrisana.

– Verovatno si bar majci rekla ko je otac? – upitao je.

– Da. – Šta si pomislila kad ti je rekla moje ime? Zar nisi želela da saznaš ko sam i gde sam? Zar te je zaista tako malo zanimalo ko je otac tvog deteta?

– Naravno da bih pokušala da te nađem da te je bar jednom spomenula, ali ona je ćutala – kako da mu objasni, a da ne pogorša njegovo mišljenje o svojoj majci?

– Mislila je da će me sećanje na tebe uzbuditi, a želela je da se oporavim.

Odmahivao je glavom.

– Šta ti je ispričala umesto toga? Da je Robins otac? Ili se nadala da ćeš pomisliti da je reč o bezgrešnom začeću?

– Majlse, molim te... – bilo joj je teško. – Jednostavno nije znala šta da mi kaže.

– Dakle, ona je svog unuka dovela u istu situaciju kao svoju kćerku. Da odrasta bez oca, bez sigurnosti, bez...

– Prestani! – Elizabet više nije mogla da sluša iako je znala da je njena majka sve to zaslužila. Pre svega nije mogla da podnese da gleda njegov bol.

– A šta je tvoje opravdanje? – upitao je. – Ili je ženama u tvojoj porodici u krvi da deci uskraćuju očeve?

– Ne! – Zašto mi pre dve nedelje ništa nisi rekla? Ili pre tri... Kad si se setila ko sam?

Videvši ga koliko se muči, njeno srce se raspalo na hiljade komadića. Čeznula je za tim da ga dodirne i da mu ublaži bol.

– Prve noći u baru – priznala je.

– Prvo je to bio samo instinkt. A onda sam se nekim čudom setila mnogo toga.

– I sve vreme si ćutala? Svakog dana koji si provodila u mojoj kući? Čak i u noći kad smo vodili ljubav?

– Postao si bogat i moćan, a ja nemam ni prebijene pare.

– Kakve to veze ima s bilo čim? – nestrpljivo se brecnuo.

– Nisam mogla mirno da spavam iz straha da ćeš pokušati da mi uzmeš Veslija.

– I pomislila si da je manje zlo da kriješ da sam mu otac? Ćutala je. Za to nije bilo izvinjenja.

– U početku je to bio neodređen strah – rekla je konačno. – Ali postepeno su mi se sećanja vraćala. One noći setila sam se svega.

– Ako se uopšte sećaš svega.

– Šta hoćeš da kažeš? – uznemireno ga je pogledala.

Zapahnuo ih je hladan nalet vetra.

Elizabet je pokušala da prikrije podrhtavanje. Majls je skinuo sako prebacivši joj ga preko ramena. Tkanina je bila topla od njegovog tela i oseti je njegov miris.

– Još uvek tvrdiš da nisi bila s Robinsom.

– Sećam se... svega. Robins je bio samo moj menadžer – ponovila je tvrdoglavo. – Da, u početku sam mislila da je uzbudljiv. Bila sam mlada i naivna, pa sam mislila da svaki zgodan muškarac u meni može da izazove osećanja kao ti. Ali ubrzo sam shvatila da sam se prevarila.

Ne, nisam te zbog njega napustila. Činilo mi se da me naša veza obavezuje i da zbog nje moram odustati od svojih snova.

Previše si očekivao od mene, a nisam za to bila spremna. Mada zaista nisam želela da se raziđemo – ponestalo joj je glasa.

46

Venera……………………………………………………………………………………..

– Nisam želela da zauvek budem samo devojka bez oca, bez novca i najčešće bez majke – nastavila je. – Devojka u koju upiru prstom. Kad mi je Robins ponudio izlaz, pomislila sam da će me učiniti bogatom i slavnom. Čvrsto sam odlučila da konačno zadobijem poštovanje ljudi, koji su me uvek gledali kao vanbračnu kćerku loše majke... kao tvoj otac i tvoja baka. Htela sam da im pokažem da sam vredna kao i oni. A duboko u srcu htela sam da pomognem majci.

– Znači, nisi ga volela? – glas mu je bio hladan. – To hoćeš da kažeš?

– Da.

pobeda nad njom, jer je još uvek luda za njim kao nekad.

– Ne želim da misliš najgore o meni – odgovorila je mirno mada je zadrhtala. – Znam da nema izvinjenja za moje ponašanje, ali nije bilo toliko loše kako ti zamišljaš. Molim te, veruj mi.

– Šta se desilo kad je bajni Robins saznao da si trudna?

Elizabet se trgnula.

– Kad je shvatio da neću prekinuti trudnoću, morala sam da napustim njegov apartman. Ali ionako sam nameravala da odem.

– I kuda si otišla?

– A ipak si spavala s njim? Preselila si se u njegov stan?

– U novi stan, koji je majka kupila prodajom kuće.

– Ne! – uzviknula je. – Robins je upravo kupio novi stan u gradu. Apartman mi je ponudio jer više nisam želela da živim s mamom u kući. Mislio je da je to loše za moj imidž. I da, on je pokušao sve da me odvuče u krevet, ali konačno je shvatio da još uvek volim... tebe. Onog dana kad sam ti vratila Bajrona, Robins je zahtevao da zauvek nestaneš iz mog života. Znao je da bi jedan tvoj dodir bio dovoljan da uništi sve njegove planove u vezi sa mnom. Sećaš li se šljive na mom vratu? Prisilio me je na to da bi me obeležio kao svoje vlasništvo. A njemu je bila važna samo moja vrednost na tržištu.

Tada je bio u pregovorima za veliki posao i to je bila moja velika šansa. Nisam mogla da odustanem. Zato sam tog dana uradila ono što je on od mene zahtevao. Mislila sam: ako poveruješ da je on moj ljubavnik, više nećeš želeti da me vidiš.

Majlsove crte lica su ogrubele, ali ništa nije rekao.

– Zašto mi sad to pričaš? Da li se još uvek plašiš da ću ti oduzeti Veslija?

Zato što te volim.

Ali njegovo lice bilo je tako ozbiljno i neprozirno da je Elizabet to prećutala.

Njeno priznanje bila bi samo njegova

– Onda... tri nedelje pre Veslijevog rođenja... ostatak znaš. Posle dva meseca probudila sam se iz kome pomislivši da sam izgubila dete. Ali tetka Nora mi je donela zdravog i snažnog Veslija, ali nisam imala snage ni da ga uzmem u naručje.

Pomisao na to da nikad neću moći da držim svoje dete bila je neizdržljiva. Vesli je bio razlog što sam ozdravila.

– A ja nisam bio tu... Moj sin je došao na svet bez majke i oca uza se – rekao je.

Kad bi imala magični štapić da promeni prošlost!

– Ne mogu popraviti ono što je bilo.

Ali zaista mi je žao...

Klimnuo je glavom.

– Dođi – rekao je iznenađujuće nežno, položivši ruku na njeno rame.

11. poglavlje – Moj sin i ja moramo mnogo toga da nadoknadimo – rekao je dok su se vozili nazad.

47

Venera……………………………………………………………………………………..

I učinio je sve da odvoji što više vremena za druženje s Veslijem.

željom da ljubi te čulne usne i da privije uza se njeno telo.

Elizabet je bila dirnuta, jer je uzeo celu slobodnu nedelju.

Krajičkom oka primetio je da se ona nežno osmehuje gledajući sina. Kako je čeznuo da i njega tako gleda!

Dečak je bio presrećan kad mu je oprezno objasnila da je Majls njegov otac.

– Znam da voliš nezavisnost – rekao je Majls kad se jednog popodneva dovezao ”mini-morisom” pred njenu zgradu. – Ali sad snosim odgovornost za vas oboje.

Molim te, prihvati automobil.

Prihvatila je, ali je insistirala na tome da ne radi za njega. Dovoljno se mučila što ga je redovno viđala zbog Veslija i zbilja bi bilo previše očekivati od nje da sve vreme provodi s njim, da umire od ljubavi prema njemu znajući da joj ne uzvraća osećanja.

Kad je Majlsu rekla istinu, zamalo mu je priznala da ga još uvek voli, a kako se on nije previše interesovao za njena osećanja, trudila se iz sve snage da ih pred njim prikrije. Izbegavala je njegove poglede i činila sve da on ne primeti da je i najmanji njegov dodir izbaci iz koloseka.

Majls je uplatio Vesliju časove jahanja i ne samo to: uprkos njenom protivljenju, preuzeo je na sebe plaćanje stanarine. Insistirao je da to čini radi Veslija, pa nije mogla da odbije pomoć.

– Kakav je osećaj biti miljenik u porodici? – upitala je Elizabet kad ju je Majls krajem nedelje vozio kući. Na zadnjem sedištu Vesli je zadovoljno spavao.

Na to je Elizabet slegnula – Čujem li to prizvuk podrugivanja?

– Ni slučajno – pokušala je da zvuči ravnodušno. – Lepo je što te tvoji toliko vole.

Ali ne i ti, pomislio je Majls.

Razumeo je da ga Elizabet ne želi u svom životu.

A tokom zajedničke nedelje u njegovoj kući ustajao je svakog jutra sa

Kad su stigli do njene zgrade, parkirao je automobil i uneo dečaka unutra.

– Naredne nedelje neću biti u gradu – podsetio ju je. – Moram da obiđem imanja koja ću preuzeti. To sam planirao za ovu nedelju, ali s obzirom na razvoj događaja... – nije morao da završi rečenicu. Elizabet je razumela koliko mu znači to da bolje upozna svog sina. – Vraćam se tek u četvrtak, naravno, ako Lora uspe da nam rezerviše...

– Lora? – upala mu je u reč.

– Da, Lora Bejlis. Upoznala si je na razgovoru za posao. Ona će ići sa mnom.

– A, tako...

Tokom cele te nedelje Majls joj je silno nedostajao. Nije mogla da kaže šta joj je teže padalo: zvuk njegovog glasa kad je zvao telefonom da se raspita o sinu ili kad se uopšte nije javljao.

Zamolio ju je da ne traži posao dok Vesli ne pođe u školu, pa je svakodnevno, za sunčanih dana, vodila svog sina u park, a ponekad i na izlet u okolinu ”minimorisom”.

Dani su nekako proticali, ali noći... čim bi ostala sama u mraku, njene misli odlutale bi Majlsu.

Pomisao na to da on mnogo vremena provodi s Lorom bila joj je nepodnošljiva.

U četvrtak po podne Elizabet je uznemireno listala modni časopis pogledavajući na Veslija, koji se kupao u bazenčiću za decu. Danas se Majls vraća, 48

Venera…………………………………………………………………………………….. pa će zajedno provesti vikend ovde, u njegovoj kući.

bila je u njegovom snažnom zagrljaju... O, koliko je čeznula za njegovim dodirom!

– Moramo popričati o Veslijevoj budućnosti – rekao joj je pre nego što je otišao na put. – Od sada ćemo sve važne odluke u vezi s njim zajedno donositi. Za to nam treba plan, ali i razgovori – želudac joj se stegnuo kad je pomislila da će ga uskoro videti.

Povukao ju je na travu, nestrpljivo trgajući haljinu i veš s nje. Obavila je noge oko njegovog bokova i... ubrzo su doživeli vrhunac.

Ali Majls ju je pozvao i rekao da je let pomeren i da verovatno neće stići kući na vreme. Elizabet je dopustila Vesliju da odgleda emisiju za decu na TV-u dok se ona tuširala, a onda ga je odnela u krevet.

– Hoću da sačekam tatu – protestovao je dečak dok mu je oblačila pidžamu, iako je jedva držao oči otvorene.

– Poslaću tatu u tvoju sobu čim se vrati – obećala je. Zvučim kao bilo koja domaćica i majka, pomislila je. Kao žena koja čeka da joj se njen voljeni muž vrati.

– Molim te, oprosti mi – izgovorio je teško dišući. – Izgubio sam kontrolu.

– I ja sam.

– Onda je sve u redu? Možemo da se pretvaramo da se ništa nije desilo?

– Naravno – mirno je odgovorila – dok joj se srce raspadalo.

Usiljeno joj se osmehnuo.

Primetila je da su mu oči tamne i zamišljene, ali već narednog trenutka opet je sve držao pod kontrolom. Energično je zakopčao pantalone i upasao košulju.

– Dakle, ovo ti baš ništa nije značilo?

– upitao je.

Umoran i zadovoljan, Vesli je odmah zaspao. Toliko joj je ličio na Majlsa!

Izašla je na terasu, zapahnuo ju je svež večernji vazduh. Prošetavši preko travnjaka do klupice kraj mostića, osluškivala je cvrkut ptica u tišini.

Izbegavala je da sedne na klupu.

Sećanje na prethodni put kad je tu sedela s Majlsom, bilo je bolno. Kao i sećanje na strast koju su oboje osećali. Ta noć ju je šokirala, jer su joj se sva sećanja vratila.

Majls očigledno do sutra neće doći kući. Uzdahnuvši, krenula je nazad u kuću, ali je posle nekoliko koraka zastala kao ukopana.

– Majlse!

Stajao je pred njom raskopčane košulje i zavibrirao je svaki delić njenog tela. Usne su joj se pokrenule, ali ni reč nije mogla da izusti.

– Nisam očekivao da ću te zateći napolju – prišao joj je i sledećeg trenutka

– Nije.

– A zašto? Zato što je to samo seks?

Osećala se kao da joj je zario nož u grudi.

– Da – prošaputala je.

Lice mu je bilo bezizražajno.

– Onda ti ništa neće značiti ako ti kažem... da razmišljam o ženidbi.

Sve je odjednom utihnulo, samo su joj otkucaji sopstvenog srca odjekivili u ušima.

– Ne, naravno – potpuno ju je preuzeo bol.

– Zaista? – da li je videla olakšanje u njegovim očima? Ili iznenađenje?

Znala je da nema pravo da se nada njegovoj ljubavi, odavno je uništila šansu da bude srećna s njim. Ali nije mogla to da prevali preko usana.

– Lora? – upitala je.

– Lora? – Majls se glasno nasmejao.

– Siguran sam da će jednoga dana usrećiti 49

Venera…………………………………………………………………………………….. nekog momka, ali to nisam ja – oklevao je.

– To je žena koju sam pre mnogo vremena upoznao.

– Nikad je nisi spomenuo.

– Nisam. Nikad nije bio pravi trenutak.

– Zar ne bi bila povređena kad bi znala da smo mi...? Hoćeš li joj reći? – odmahivala je glavom da odagna bol iz slepoočnica. Nije odgovorio. – Jesi li spavao s njom? – Bože! Zašto sam to pitala? – Hoću da kažem, u poslednje vreme. Otkad smo mi...?

– Da. I to znači da će neko brinuti o Vesliju kad je ovde. Priznaj da je to najbolje za našeg sina.

Suze su joj grunule na oči. Ne mogu više!

– Moram u kuću – samo što dalje od njega.

Ali obavio je ruke oko njenog struka.

– Elizabeti – Pusti me!

– Elizabet, pogledaj me.

– Zašto? Zar ti nije dovoljno što si me jednom ponizio? Moraš li opet da mi zariješ nož u srce?

– Ti plačeš? – počeo je da briše suze s njenog lica.

– Pa šta?!

– A ipak nećeš da priznaš, zar ne?

– Šta da priznam? – nije mogla da ga pogleda u oči.

– Ono što osećaš prema meni.

– Nemaš ti pojma šta ja osećam! – uzalud je pokušavala da se izvuče iz njegovog zagrljaja.

– Zašto onda plačeš? I zašto se ne braniš kad učinim ovo? – nagnuo se ljubeći njene usne.

– Sam si rekao, ovo među nama je samo seks – ponovila je kad se odvojio od nje.

– To nije istina, bar za mene nije.

Zapravo, ni za jedno od nas.

Zbunjeno ga je gledala. Njegove reči nisu imale smisla. Zar nije malopre rekao da voli drugu?

– Elizabet, zašto plačeš?

– Želiš da zgaziš i poslednji delić mog ponosa? Toliko si okrutan? U redu! – suze su joj se u potocima slivale niz obraze. – Volim te, budalo!

– Zašto mi to nisi rekla?

– Znaš ti zašto.

– Mislila si da ću to upotrebiti protiv tebe? Da te povredim? Dobro, priznajem.

Nekad sam želeo da ti se osvetim. Onda kad si uništila sve među nama. Želeo sam da platiš za sve što si mi učinila – za trenutak je zastao. – Moj je otac umro one noći kad si me napustila. Smatrao sam ga krivcem za naš razlaz i užasno smo se posvađali. Srce ga je izdalo i svih ovih godina tebe sam smatrao odgovornom. Ali pre nego što smo ponovo završili u krevetu shvatio sam da još uvek nadamnom imaš moć. I onda sam saznao da si imala izliv krvi u mozak – obuhvatio joj je lice rukama – i nestala je želja da ti nanesem bol... ali ne iz sažaljenja. Želeo sam da ostaneš sa mnom, jer ne mogu zamisliti život bez tebe, ali odlučila si da me napustiš. Znao sam šta je razlog tome. Mislila si da želim da te ponizim, a ja nisam znao kako da te ubedim u suprotno. Mislim da ni meni nije bilo jasno zašto nisam hteo da te pustim.

Ili bar nisam bio spreman da to priznam.

Ali otkad si otišla pre dve nedelje, gotovo sam poludeo. Onda si mi rekla za Veslija i kroz šta si prošla... i znao sam. Volim te, Elizabet. Želeo sam to da ti kažem, ali bila si tako odbojna i hladna.

50

Venera……………………………………………………………………………………..

– Samo zato što si ti bio takav! – uzviknula je. – Zašto si mi rekao da hoćeš da se oženiš drugom?

– Izvini zbog neiskrenosti, draga – nasmejao se. – Bio sam previše ponosan da bih rizikovao u slučaju da sam se prevario. Mislio sam da možda umišljam i da me ne voliš, a to je bio jedini način da

otkrijem istinu. Zar nisi shvatila da pričam o tebi? – upitao je.

Odmahnula je glavom, a do svesti joj je polako dopiralo sve što je upravo rekao.

– Udaj se za mene – iste reči Majls je pre mnogo vremena već izgovorio, ali ovog puta njeno srce bilo je spremno.

Usne su im se spojile.

51

Venera……………………………………………………………………………………..

Epilog Bilo je to venčanje iz snova, Elizabet se protegnula u krevetu gledajući more, koje se kupalo u sjaju zalazećeg sunca.

Nežno je prevukla prstima preko kožnog poveza.

– U mojoj omiljenoj pesmi ima nekoliko redova, koji najbolje izražavaju moja osećanja:

Kratka bela haljina u stilu šezdesetih savršeno se uklapala s cvetovima u njenoj kosi i pritom je prikrivala tajnu. Naime, samo su najbliži znali da je trudna.

„Izdati čak i nebo može, al’ ti si još tu, mirno stojiš...“

Elizabetina majka došla je iz Portugalije s mužem i izgledala je lepše i zdravije nego ikad.

Majls je spustio prst na njene usne nastavivši: – ”U tren oluje ispod kože, da me nadviješ lišćem svojim.

Majls je upravo izašao iz kupatila, ogrnut bademantilom. Elizabetino srce je zaigralo.

Nek ne znaš ti za bol što traje, koji ne jednom osetih;

– Nisi tužna što Veslija nismo poveli?

– upitao je vraćajući se u krevet. – Hoće li se on naljutiti što je ostao kod kuće?

sunčano nebo nagrada je onome ko je iznad svih.”

Elizabetine oči ispunile su se suzama.

– Iako se tetka preselila kod nas, a dobio je ponija? Ne verujem! – nasmešila se.

– Moja Elizabet...

– Oduvek sam to bila – prošaputala je. – Ovde te nisam napustila – njegovu je ruku položila na svoje srce, pa se zavalila u jastuke.

Majls je nešto izvukao ispod jastuka.

– Moj Bajron! – uzviknula je Elizabet, videvši da su korice restaurirane.

Drhtala je od uzbuđenja jer je znala šta sledi. Otkad ju je pre tri meseca zaprosio, proveli su mnogo uzbudljivih noći, a sad je celi život pred njima.

– Toliko smo toga izgradili na zgarištu prošlosti, sve smo razjasnili, zalečili rane... Bila bi šteta da smo zaboravili ovu knjigu.

KRAJ

52