Esmeralda Pričaj mi o ljubavi

1. poglavlje

ič Grin je uvek razdvajao privatno i poslovno. Iako reč strah nije pristajala uz njegovo samopouzdanje, plašio se mogućih komplikacija i posledica, koje mogu nastati ukoliko se u posao uplete zadovoljstvo.

Pre nego što je postao biznismen prihvatao je sve šanse i najčešće je osvajao svaku ženu, koju je poželeo. Zgodan i atletski građen, bio je svojevremeno među najuspešnijim i najplaćenijim golmanima, pa je od dvadesete do dvadeset devete godine života imao više devojka nego što je odbranio golova.

Zbog povrede je prevremeno okončao karijeru i osnovao je u Sidneju agenciju za sportski menadžment. Dotad nije shvatao da povremeno treba potisnuti slabost prema lepim ženama.

Naime, jedna od njegovih prvih klijentkinja flertovala je s njim, pa je bez razmišljanja završio u krevetu s njom. Ni palo mu na pamet nije da bi tridesetogodišnjakinja, koja je živela za sportsku karijeru, mogla poželeti nešto više od prolazne avanture.

Posle drugog sastanka shvatio je da je pogrešio. Mlada dama slala mu je mnoštvo poruka i pritom nije krila da želi da se uda.

Kad je sve to, po njegovom mišljenju, taktično okončao, potpuno je poludela i pokušala je da ga poslovno uništi. Dala je poverljive informacije novinarima blateći njegovo ime, a on je u besu izbrisao sve njene poruke, pa nije imao dokaz da ga je proganjala. Iako je na kraju izašao kao pobednik, s jezom je mislio na to kako je izgubio gotovo sve za što je mukotrpno radio. Od tada se strogo držao pravila da razdvaja privatno od poslovnog.

Klijentkinje, zaposlene žene, čak i poslovne partnerke bile su za njega tabu. Mičova sadašnja devojka Melisa bila je na rukovodećoj poziciji u jednoj PR agenciji, s kojom on nije sarađivao. Ta razvedena tridesetpetogodišnja plavuša bez dece ganjala je karijeru, a brak i ljubav zanimali su je baš koliko i njega, dakle, nimalo. Atraktivna, inteligentna i seksepilna, odgovarala je svim njegovim kriterijumima. I znao je da mu neće napraviti neprijatnu scenu kad njegovo interesovanje umine.

A to se dešavalo već posle nekoliko meseci... Nijedna njegova avantura nije trajala duže. A uskoro će napuniti trideset osam godina i možda je trebalo misliti na porodicu...

Naravno da je razumeo zašto su te žene želele da se udaju za njega. Kako nikad nije pričao o svojoj prošlosti, tako nije spominjao ni odluku da nikada neće biti muž i otac.

Kratko kucanje na vratima kancelarije prenulo je Miča iz misli. Nevoljno je pogledao na sat. Tačno tri. Uvek tačno u minut, pomislio je neobjašnjivo iznerviran, a inače je cenio tačnost. Pa zašto onda svakog petka po podne u ovo doba reaguje na ovaj način?

- Uđite, Džulija - osorno je doviknuo.

Ušla je, kao i uvek, u strogom crnom kostimu i visoko podignute kose. Nije nosila nakit. Nije se šminkala. Nije koristila parfem.

Kad je sela za sto naspram njega, Mič ju je odmerio od glave do pete pitajući se da li je to njena predstava o tome kako žena advokat treba da izgleda: strogo i lišena polnih obeležja? Bilo je jasno da ona može da bude veoma privlačna kad bi se malo potrudila. Besramno je zgodna, ima zanimljivo lice s visokim jagodičnim kostima i sivim bademastim očima, koje gledaju ledeno i bez treptaja, pogotovo njega.

Zato je bio iznenađen što je ovoga puta u njima video žalost i... kajanje.

- Šta se dešava? - upitao je Mič iznervirano.

- Ništa - odmahnula je Džulija glavom. - Oprostite. Hajde da odmah pređemo na posao - prekrstila je noge i uzela prvi ugovor s gomile.

Bio je to ugovor o sponzorstvu, koje je Mič izdejstvovao za mladog, ambicioznog tenisera. Ugovaranje takvih poslova podrazumevalo je obaveznu pravničku proveru.

Džulija, doduše, nije bila zaposlena u Mičovoj firmi, nego u velikoj američkoj kancelariji, čije su prostorije na spratu ispod njegovih. Mič je pre nekoliko godina počeo da koristi njihove usluge i prvo je sarađivao s mladim, veoma sposobnim advokatom, ali kad je on poginuo, agencija mu je poslala mladu koleginicu kao zamenu. Najpre je bio protiv toga, pogotovo kad je saznao da joj je tek trideset godina i da nije udata, ali čim je ugledao Džuliju, shvatio je da se nikad ne bi upustio s njom. Niti bi ona s njim.

A ipak ju je doživljavao kao iritantnu osobu. Mič nije navikao na to da je bilo koja žena toliko ravnodušna u njegovom prisustvu. Povremeno se Džulijina nezainteresovanost graničila s otvorenim odbijanjem. Ili je u prošlosti imala loše iskustvo s muškarcima ili još uvek nije srela onog koji bi srušio bedem oko nje.

Pre koju nedelju, kad ga je posebno ledeno pozdravila, Mič je iznenada osetio potrebu da je privuče i strasno poljubi u pokušaju da izazove bilo kakvu reakciju, ali to, naravno, nije učinio.

U takvim situacijama dozvoljavao je sebi određene fantazije.

Osmehnuo se kad se prisetio šta joj je tada radio u mislima... I kako mu je strasno uzvratila.

Samo u snovima, Miče!

- Šta je smešno?

Njeno zajedljivo pitanje prenulo ga je iz misli.

- Ništa u vezi s vama, Džulija - slagao je, iznenađen time što je ona primetila njegov osmeh. Obično ga ne bi ni pogledala dok

je iščitavala ugovor. - Samo sam pomislio na to da ću sutra otići na jedrenje s prijateljima - dodao je i malčice istine.

Džulija je ljubomorno.

neočekivano

uzdahnula.

To

je

zvučalo...

- Baš imate sreće!

- Hoćete li sa mnom? - izgovorio je to refleksno.

Džulija ga je zapanjeno pogledala, pa je oborila pogled na ugovor.

- Žao mi je - rekla je hladno - već sam isplanirala vikend.

Vau!, pomislio je Mič. Ovo je bilo za dlaku. Zašto ju je pozvao? Ipak, laskalo mu je to što ga nije neljubazno odbila.

Možda ipak nije baš toliko imuna na njegov šarm.

Dok je Džulija iščitavala stavku po stavku, Mič ju je odmeravao zaključivši da ona ima savršene noge: duge, vitke, uskih stopala. Šteta što nosi pogrešne cipele! Čak je i njena kosa zapravo lepa: gusta, svilenkasta, duga i tamna. Sigurno je veoma seksi kad je rasuta po jastuku... Ups, opet je uhvatio sebe u erotskim fantazijama o njoj. Mora da prestane!

Mič se okrenuo zagledavši se kroz panoramski prozor, odakle se pružao fascinantan pogled na luku. Tog popodneva u luci je bilo mnogo čamaca, jer je konačno stiglo proleće.

Odnedavno je počeo da se bavi jedrenjem i čak je planirao da kupi jahtu.

Mič je to mogao sebi da priušti, jer mu firma nije bila jedini izvor prihoda. U vreme dok je bio aktivni sportista, investirao je u nekretnine, pa sad ima desetak objekata u najskupljim kvartovima Sidneja. O tome nije pričao, jer nije želeo da izaziva zavist. Njegovi najbolji prijatelji svi su uspešni i dobro situirani, ali nijedan nije milijarder kao on.

I nijedan nema jahtu. Za momke, profesionalne jedriličare s kojima je provodio vikende na jedrenju, pre bi se moglo reći da su mu poznanici nego prijatelji.

- Ne vidim nijednu grešku u ugovoru - konačno je progovorila Džulija.

Mič se okrenuo prema njoj.

- Sigurni ste?

- Možda treba još jednom da pročitam.

Mič je podigao obrve. Danas zaista nije sva svoja. Šta ju je toliko poremetilo da ne može da se usredsredi na posao? Mora da je nešto ozbiljno.

U njemu se probudila znatiželja.

- Nije neophodno, to je samo aneks postojećeg ugovora.

Hajdemo u Opera bar na piće - ako se ona malo opusti, sigurno će mu se poveriti.

Iznenadio se što ga nije odmah odbila. A nije ni pristala. Ćutala je.

- Znate - provocirao ju je Mič - ne zovem vas na sastanak, nego na piće po završenom poslu. Nije neobično da kolege petkom popodne odu u kafe.

- Znam - odgovorila je mirno.

- Pa u čemu je problem?

Oklevala je.

- Dakle, jasno mi je da me ne volite - nastavio je odlučno. Nemojte se braniti, Džulija. U protekle dve godine mnogo ste se trudili da to prikrijete i priznajem da se ni ja nisam navikao na vas, ali morao bih biti apsolutno bezosećajan da ne primetim da danas niste sasvim prisebni i, mada zvuči neverovatno, zabrinut sam za vas. Zato vas pozivam na piće. Možda ćete se uz čašu vina opustiti i reći mi šta vas muči.

- Čak i kad bih vam rekla - odgovorila je mračno - ništa tu ne možete da promenite.

- Dopustite da ja to procenim. Džulija se tužno nasmejala.

- Verovatno biste se razljutili.

- E, sad ste me zaintrigirali. Hajdemo... odmah. Pa ćemo videti o čemu je reč.

Džulija je znala da je glupo to što se osećala polaskanom njegovom brigom. A još gluplje je verovatno to što je dozvolila da je Mič odvede baš u Opera bar.

U tom lokalu okupljao se sidnejski poslovni svet i tamo je uvek bilo mnogo njenih kolega iz advokatske kancelarije. I znala je da će njen dolazak s Mičom Grinom izazvati veliku pažnju. Pa zašto je prihvatila poziv?

Kad su ušli u bar, bilo je toliko rano da još uvek nije bilo nikoga poznatog. Alis bi joj sigurno rekla da joj je Mič zapravo privlačan, ali njena prijateljica je nepopravljiva romantičarka i volela je priče u kojima se glavni junaci u početku ponašaju kao pas i mačka, a onda se zaljube i žive srećno. Ali Džulija od početka nije mogla da podnese Miča Grina i sasvim sigurno nije osećala nikakvu, pa ni skrivenu, privlačnost prema njemu.

Naravno, on odlično izgleda, inteligentan je i veoma uspešan poslovni čovek. Pre deset godina možda bi ga smatrala fascinantnim, ali je u međuvremenu postala imuna na tu vrstu šarmera, kojima su žene samo seksualni objekti. Dva puta se upustila u vezu s takvim muškarcima i razvila je šesto čulo za njihovo otkrivanje.

Mič Grin je aktivirao alarm u njenoj glavi čim ga je ugledala.

Zato se u protekle dve godine trudila da petkom po podne bude što neupadljivija. I nije morala da brine. Od početka je otvoreno pokazivao da mu se ona ne dopada. Zato se iznenadila što je danas bio toliko ljubazan prema njoj.

- Hajde da sednemo napolju - rekao je i odveo ju je na terasu, gde je sunce uvek sijalo dovoljno jako da se zaboravi na povetarac iz luke.

- Šta želite da popijete? - izmaknuo joj je stolicu za slobodnim stolom uz vodu.

- Burbon i kolu - odgovorila je. Mič je za trenutak podigao obrve, pa je otišao do bara po piče.

Džulija je bila zabrinuta, ali nije se plašila da će je Mič zavesti. Na muškarce je imuna za sva vremena, ali glavobolju joj je zadavala činjenica da Mič želi da izvuče iz nje priznanje.

Zar je baš toliko glupa? Ali kocka je već bačena. U svakom slučaju, kako je mogla znati da će se njena baka, uprkos lekarskim prognozama, probuditi iz kome i da će se setiti svega što joj je Džulija rekla na samrtnoj postelji? Njene namere su, naravno, bile najbolje, ali šta sad to vredi?

Pogled na Miča dok se vraćao noseći piće, podsetio ju je na to zašto je baš njega izabrala da prevari baku. On je zaista baš onakav kakvog je baka želela za svoju omiljenu unuku. Pre svega izgled: baka je uvek govorila da muškarac treba da izgleda kao pravi muškarac i da se treba držati podalje od lepih momaka.

- Oni ranije oćelave - objašnjavala je baka ozbiljno.

Džulija nikad nije obraćala pažnju na bakine reči, ali možda bi je njeni saveti poštedeli bola, jer su obojica muškaraca, koji su joj slomili srce, bili lepi momci.

Mič to u svakom slučaju nije. Crte lica veoma su mu muževne, ima visoko čelo, energičnu bradu, markantan nos i gustu, kratku tamnosmeđu kosu, bez znakova ranog ćelavljenja.

Iz nepoznatog razloga baka je volela muškarce s plavim očima, a Mič je imao baš takve, plave kao letnje nebo, ali stogost su im davale jake tamne obrve.

Njegovo atletski građeno telo baka bi smatrala apsolutno zadovoljavajućim. I mada ga je uvek viđala samo u odelu, Džulija nije sumnjala da je u odličnoj fizičkoj formi.

Nikakvo čudo što ga je izabrala za izmišljenog partnera iz snova. On savršeno ispunjava bakine kriterijume. Ne samo da odlično izgleda, nego je uspešan, šarmantan, i dovoljno star i iskusan.

Baka je uvek govorila da devojka ne treba da se uda za svog vršnjaka.

- Muškarcima treba mnogo više vremena da odrastu nego ženama, Džulija. Moraju prvo da steknu iskustvo pa tek onda da zasnuju porodicu.

Naravno da Džulija u pričama o Miču uz bakinu postelju nije spominjala njegovo iskustvo, jer je znala da se njenoj

patrijarhalnoj baki ne bi dopao čovek, koji žene menja kao košulje.

Zapravo, Džuliji nije bilo jasno zašto su se žene upuštale u vezu s Mičom Grinom... ukoliko se to tako moglo nazvati. Posle svega što je čula, bile su to samo prolazne avanture...

Njegov osmeh, dok je spuštao čaše na sto, bio je grešno seksepilan, pa je shvatila koliko on opasno atraktivan može biti ukoliko žena pokaže zrnce zainteresovanosti.

- Odlučio sam da uzmem isto što i vi - seo je i podigao čašu. Živeli!

Pogledi su im se sreli. Mičove oči bile su sjajne, videlo se da se on dobro zabavlja, dok ga je Džulija hladno gledala iako joj je srce poskočilo. Možda nije imuna na njegov šarm kao što je mislila, ali to ipak nije razlog za brigu.

- Sidnej je divan u ovo doba godine, zar ne? - osmehnula se Džulija.

- Da - složio se Mič. - Treba živeti u drugim gradovima i državama da bi se ova lepota cenila na pravi način.

- Zvuči kao da ste vi živeli u mnogim državama...

Slegnuo je ramenima.

- U nekoliko njih... ali nema više izgovora, recite mi zašto ste danas toliko rastrojeni.

- Nisam rastrojena! - usprotivila se.

- Džulija, činjenica da sedite ovde sa mnom znak je da ste potpuno van sebe. Prestanite da se snebivate. Pošto na poslu nikad ne grešite, sigurno je reč o privatnom životu. A na čudan način upleten sam i ja, zar ne?

- Da - nije imalo smisla da poriče, Mič je svakako ne bi pustio pre nego što sve sazna. Duboko je udahnula skupivši svu hrabrost da skine kamen sa srca. - Duga je to priča, pa vas molim za malo strpljenja. Naime, pre dve nedelje moja je baka pala niza stepenice i završila u bolnici, u komi. Ne ovde, u Sidneju, nego u Njukaslu... moja baka živi u Hanter Veliju. Lekari su nam rekli da verovatno neće preživeti ni tu noć... Zato sam ostala uz nju čitave

noći pričajući joj... Želela sam da joj ulepšam te poslednje trenutke i ispričala sam joj ono što je želela da čuje: da sam srela pravog muškarca i da sam srećna. Noć je bila duga, morala sam da izmišljam, a nažalost nisam maštovita, pa sam izabrala čoveka s kojim radim, onoga koga bi moja baka izabrala za mene... Mič ju je netremice gledao.

- Bože - progovorio je konačno. - Govorite o meni?

- Nažalost, tako je - priznala je postiđeno.

Mič se nasmejao.

- Oprostite, zaista mi je smešno, jer vi mene... Naravno, ne smatram to što ste baki ispričali smešnim, iskren da budem, i ja sam slab na bake... Uostalom, šta je loše u tome da baku na samrti slažete da ste pronašli savršenog čoveka? Zapravo, smatram da je to bilo lepo.

Džulija je uzdahnula.

- Lepo, ali glupo. Trebalo je da znam da će se baka izvući.

Ona je uvek bila borac. I ne samo da je preživela, nego se seća svake reči koju sam izgovorila. Dobro, možda ne baš svake, ali zna da sam rekla da sam pronašla čoveka svog života i da mu je ime Mič Grin. A sad je izašla iz bolnice i želi da vas upozna tokom vikenda.

- Naravno - nasmejao se od srca.

- To nije smešno! Lekari su nas upozorili da bi se ponovo mogla šlogirati. Ne želi operaciju, smatra da se naživela i da je spremna da ode.

- Ah - rekao je Mič saosećajno - to jeste problem.

- Da, ali ne treba da bude i vaš problem. Ispričala sam vam sve samo zato što ste insistirali.

- Šta sad planirate?

- Pa... pokušaću da odlažem istinu što je moguće duže...

Smisliću neki izgovor zbog čega ne možete da dođete ovog vikenda. Naravno, neću moći večito da je lažem i u nekom momentu moraću da priznam istinu. Ali ne želim sad da joj

kažem da je sve to laž. Bila bi veoma razočarana u mene. Nekako ću joj objasniti da smo raskinuli.

- Možete joj reći da nisam želeo da se oženim. To je, u krajnjem slučaju, istina - predložio je smejući se.

- Baš smešno.

- Pa i jeste ako bolje razmislite.

Nema na svetu dvoje ljudi, koje bih teže zamislio kao par od nas.

- Ali to baka ne zna - primetila je Džulija.

- Ne. I, naravno, postoji rešenje za vaš problem.

Džulija je uzdahnula.

- Onda vas molim da me prosvetlite, genije.

Mič se zadovoljno osmehnuo.

- Poći ću ovog vikenda s vama vašoj baki i pretvaraču se da sam čovek iz vaših snova.

Zagrcnula se, ali se brzo povratila, žustro odmahujući glavom.

- A zašto biste učinili nešto toliko apsurdno i velikodušno?

Da, zašto zapravo?, razmišljao je Mič otpijajući veliki gutljaj.

Verovatno zato što mu se ta situacija činila đavolski zabavnom. Pomisao na to da Džulija mora da glumi devojku zaljubljenu u njega silno ga je zabavljala.

Ali to nije mogao da joj prizna. Srećom, postojao je još jedan sentimentalni razlog, koji bi možda smatrala prihvatljivim.

- Kao što sam rekao, i ja sam slab na bake. Svojoj sam veoma zahvalan. Ne znam šta bih bez nje učinio - zapravo, dugovao joj je zahvalnost za sve, jer ga je baka upisala na časove fudbala.

Podstakla ga je da veruje u sebe i ubedila da može postati ono što želi. - Žao mi je što je umrla pre nego što sam joj zahvalio na svemu što je za mene učinila - čak se osećao krivim, jer mu je tek posle njene smrti postalo jasno koliko mu je značila. Gorko je plakao kad je čuo da je umrla, ali nikada pred svojim saigračima.

Tada je bio samoživi dvadesetjednogodišnjak, koji je upravo potpisao ugovor s engleskim klubom iz prve lige, pa nije odleteo na bakinu sahranu u Australiju i duboko je žalio zbog toga.

Zaista ga je dirnulo to što je Džulija čitavu noć probdela uz krevet svoje bake. Stara dama očigledno joj je mnogo značila.

- Čini se da ste veoma bliski sa svojom bakom.

- Tako je. Ona me je podigla nakon što su mi roditelji poginuli u avionskoj nesreći.

- Razumem... - i zaista je razumeo, jer je i njega podigla baka posle majčine smrti.

Prokletstvo, nije želeo da misli na to!

- Kako vam se čini moj predlog? - upitao je Mič s manje entuzijazma. Ali sad je bilo prekasno da povuče predlog.

Džulija ga je skeptično gledala.

- Iskreno govoreći, zvuči primamljivo, ali ne znam da li bismo je mogli ubediti... Mislim, možemo li se pretvarati da smo zaljubljeni... pa jedva se podnosimo!

- Tačno - složio se on.

- Ne morate toliko žuriti da to potvrdite - odgovorila je uvređeno. - Šta vam se zapravo ne sviđa na meni?

Nasmejao se.

- Ne želite zaista to da čujete, zar ne?

- Želim!

- Ako insistirate, najpre vaš izgled.

- Šta vam tu ne odgovara?

Mič je podrugljivo podigao obrve i Džulija je pocrvenela.

- Zatim, vaše ponašanje...

- Šta je tu problem?

- Malo je reći da ste ledena princeza. Ipak - zaustavio je njen protest pokretom ruke - ako bih vas mogao ubediti da budete otvoreniji i da promenite nešto više od frizure, sve bi bilo u redu.

- Neću se truditi zbog vas, Miče - uzvratila je zajedljivo.

- I to je glavni razlog zbog kojeg mi se ne dopadate: jer se ja ne dopadam vama.

- Tačno - klimnula je glavom. - Ne dopadate mi se.

- Zašto?

- Ne želite to zaista da čujete, zar ne?

Nasmejao se, impresioniran njenom dovitljivošću.

- Iskreno, nisam više siguran u to da mi se ne dopadate.

Veoma ste zanimljivi.

Džulija ga je prekorno pogledala.

- Imate li momka? - upitao je Mič bez ustručavanja.

- Pobogu, da imam momka, da li bih izmišljala sve te besmislice?

- Pa možda taj momak nije čovek za celi život? Hajde da preformulišem pitanje: spavate li s nekim?

Pogled joj je postao još ledeniji.

- Trenutno sam sama.

- Aha. - Vidim da mislite da sam nesposobna da imam momka, zar ne? Zato što mislite da sam previše hladna.

Vau, pomislio je Mič, tačno u metu! Ali možda ga je baš to fasciniralo. Šta bi dao da otopi taj led oko nje! Ali verovatno bi mu se zaledili prsti i... srce? Moraće za vikend dobro da se pripazi.

- Mislim - rekao je zamišljeno - da vas je neko užasno povredio i da sad ne verujete muškarcima.

Kratak pogled u njene oči rekao mu je da je na dobrom tragu.

- Ne dešava se retko da mlada, atraktivna žena, koja je imala loša iskustva s muškarcima, potpuno zanemari svoj spoljašnji izgled da ne bi privlačila pažnju. Neke se ugoje, neke se oblače dosadno u nameri da prikriju ženstvenost i mislim... - prekinuo ga je zvuk mobilnog telefona. Mič ga je izvukao iz džepa i pogledao displej. Prokletstvo, Melisa!

2. poglavlje

Džulija je bila srećna zbog skretanja pažnje, jer se Mič previše približio istini. Postalo joj je jasno da se neatraktivno oblači i da je preozbiljna, ali dosad joj to nijedan muškarac nije rekao u lice.

Alis joj je uvek govorila da treba da pruži muškarcima šansu. Lako je njoj to da kaže! Udata je za sjajnog čoveka, koji joj je veran i nikada je ne bi povredio. Njoj nikada nije bilo slomljeno srce... A Džulija je znala da ne bi podnela da joj se to još jednom dogodi.

Ipak je morala priznati da se ponekad osećala usamljenom i tada je želela da se vrati u godine kad je bila puna nade da će upoznati pravog. Međutim, loše iskustvo oduzelo joj je tu iluziju i svaki put kad bi srela nekog atraktivnog muškarca, sumnjičavo bi razmišljala o tome šta se krije iza sjajne fasade.

Znala je kakav je Mič Grin: lako osvaja ženska srca, nimalo se ne trošeći.

Ali ovaj razgovor pokazao joj je da je on sposoban da saoseća.

- Halo? - javio se. - Kako ti je u Melburnu? Dosadno? Ne, ja sam u Opera baru s... kolegom.

Iako se malo odmaknuo, Džulija je sve čula i shvatila je: on razgovara sa svojom devojkom. I šta bi ona, za ime sveta, rekla da zna o čemu su njih dvoje razgovarali? Džulija je znala da se nijedna devojka ne bi složila s time da njen dečko to učini za bilo koga... čak i da zna za animozitet među njima dvoma.

- Pozvaću te večeras, dušo - obećao je. - Čujemo se kasnije.

Mič je odložio telefon i okrenuo se prema Džuliji.

- Gde smo stali?

- Vašoj devojci ne bi se dopalo da glumite čoveka iz mojih snova - rekla je direktno. - Ili joj možda ne biste rekli?

Njegove plave oči odjednom su postale ledene.

- Melisa ništa od mene ne očekuje. Osim toga, ona je trenutno na konferenciji u Melburnu.

- Mislite, ono što ne zna neće je zaboleti?

- Ne, zaboga! Ispričaću joj sve večeras.

- Ah, zaista? - rekla je Džulija sarkastično. Po njenom iskustvu, muškarci poput Miča ne prezaju od laži pred partnerkama.

- Da, zaista, ali vidim da mi ne verujete.

- Zar je važno u šta ja verujem? Uostalom, odlučila sam da ne prihvatim vaš predlog.

- A zašto?

- Zato što bi to izazvalo nove probleme. Bliži se bakin osamdeseti rođendan i porodica će joj sigurno organizovati veliko slavlje. Ona će, naravno, očekivati da dođem sa svojim dečkom, a ne mogu i to zahtevati od vas. I verovatno bi me svi izludeli pitanjima kada će biti veridba ili čak venčanje. Ne, radije ću ovog vikenda otići sama i reći da smo se razišli.

Mič je slegnuo ramenima.

- Kako god želite. Ali Melisi to sigurno ne bi smetalo.

- Ako to zaista mislite, Miče, onda ne poznajete žene. Hvala, ali mislim da to nije dobra ideja - popila je poslednji gutljaj iz čaše, pa je ustala. - Dakle, do narednog petka u tri.

- Znate šta? Daću vam svoj privatni broj mobilnog telefona u slučaju da se predomislite - predložio je spontano. - Kladim se da imate olovku u tašni? - nasmejao se.

- Naravno, ali...

- Samo zapišite broj - prekinuo ju je blago iznervirano. Nikad se ne zna.

- Dobro - zabeležila je broj na jednoj vizitkarti pre nego što je požurila iz bara. Na njenu sreću, nije primetila nikoga

poznatog, ali počela je normalno da diše tek kad je sela na feribot za Manli.

Srećna što je ostala sama, razmislila je o svemu što se dogodilo. Bilo je ispravno odbiti ponudu Miča Grina. Iako je zvučalo privlačno, takva prevara bila bi nemoguća, jer bi se sve pre ili kasnije otelo kontroli i u nekom momentu bi njihova međusobna odbojnost bila sasvim uočljiva. Pa ipak, užasavala ju je pomisao na to da će morati priznati da je lagala o čoveku iz svojih snova.

Ne, najpre će pronaći bilo kakav izgovor za njegov nedolazak, a kad baki bude bolje, reći će da su se rastali, jer Mič nije želeo da se oženi njome. Tako će očuvati ponos. A ako se baka ne oporavi... Džulijino srce se stegnulo. Onda je svakako svejedno. Baka će bar umreti srećna.

Kad je feribot pristao uz kej u Manliju, Džulija se laganim korakom uputila kući. Pa zaista bi bilo laskavo pojaviti se među članovima porodice s čovekom kakav je Mič Grin... samo da vidi ujakovo i ujnino lice, jer oni nikad nisu propuštali priliku da joj kažu kakva je gubitnica.

A pravi problem je u tome što je njih dvoje zapravo ne podnose. Ujaku Bilu je smetala od momenta kad su je doveli u babinu i dedinu kuću da tamo odrasta i kad se ispostavilo da njegova majka više voli kćerkino dete nego unuče, koje su joj Sintija i on podarili.

Džulija to nije smatrala iznenađujućim, jer su svi muški članovi porodice Stoun bili užasni... pogotovo deda. Džim Stoun je bio mačo najgore sorte, a njegov sin i unuk bili su mu u tom pogledu veoma slični i ponašali su se prema ženama kao da su Bogom dani. Iz sopstvenog iskustva u dedinoj kući Džulija je shvatila zašto je njena majka pobegla od kuće čim je bila dovoljno odrasla da se uda za nežnog čoveka, kakav je bio njen otac. A svog oca advokata Džulija je obožavala.

Dede se užasavala i nije ni zaplakala kad je umro. Čak je i posle smrti Džim Stoun uspeo da je razljuti, jer imanje nije

prepisao svojoj ženi, nego sinu. Uzalud je Džulija pokušavala da ubedi baku da poništi testament, stara dama se zadovoljila sinovljevim obećanjem da će brinuti o njoj dok je živa.

A to, po Džulijinom mišljenju, ni u kom slučaju nije bilo dovoljno. U jednom razgovoru u četiri oka pripretila je ujaku tužbom ako baki ne bude isplaćivao godišnje izdržavanje, pa je to prihvatio u strahu od obaranja testamenta.

Sve to je, naravno, predstavio baki kao svoju ideju, a Džulija joj nikad nije rekla kako je zaista bilo. Videla je koliko je baka dirnuta lažnom sinovljevom velikodušnošću. I već pet godina, koliko je prošlo od dedine smrti, pokušavala je da ubedi baku da se preseli kod nje u Sidnej, ali uzalud.

A roditelji su Džuliji ostavili zaista lepu kuću u gradu. Deda je želeo da je proda posle njihove pogibije, ali baka se usprotivila, pa je kuća sačuvana i Džulija se u nju uselila kad je počela da studira pravo u Sidneju.

Kada je otvorila ulazna vrata, pritrčao joj je Rambo, mačak, bio je gladan, kao i obično. Spustila je torbu na stočić, pa je podigla životinju mazeći njeno smeđe krzno.

- Kako si, slatkišu? - upitala je s ljubavlju i ponela mačka u kuhinju. Rambo je zadovoljno preo.

U kuhinji ga je spustila na pod pripremivši mu omiljenu hranu. Upravo je napunila činiju granulama kad joj je zazvonio telefon. Ne mobilni, nego fiksni, koji je visio na zidu kuhinje, a to je značilo da to nije ni Alis ni neko od njenih kolega. Ovaj broj zvali su samo ljudi iz reklamnih agencija i članovi porodice.

Džulija je bojažljivo podigla slušalicu.

- Halo?

- Konačno sam te dobila - bila je to ujna Silvija. - Pokušala sam nekoliko puta, ali nisi bila kod kuće.

Džulija je pogledala na kuhinjski sat, bilo je tek pola šest.

Obično se kući petkom nije vraćala pre šest.

- Mogla si me pozvati na mobilni.

- Bil ne želi da zovem ljude na mobilni, kaže da to košta čitavo bogatstvo.

Džulija je uzdahnula.

- Nije to više skupo, ujna. Zašto me zoveš? Kako je baka? upitala je zabrinuto.

- Baka je dobro. Zovem te, jer me je Šejn zamolio. Šejn je bio Sintijin i Bilov jedinac, tipični Stoun. Terorisao je Džuliju od prvog dana kad je ušla u dedinu kuću, jer je i tada porodica ujaka Bila živela s njima na porodičnom imanju. Džulija je bila srećna kad ju je baka konačno poslala u internat u Sidneju.

Naravno da se deda nije slagao s tim, ali troškove je pokrio fond, koji joj je zaveštao otac.

Koliko god je Džuliji bilo lepo u školi, na raspustu joj je rođak zagorčavao život. Doduše, otkad je odrastao, promenio se, jer se oženio modernom ženom, koja nije tolerisala njegovo mačo ponašanje. Prilikom poslednjeg susreta bio je čak veoma ljubazan prema njoj.

- Šta mu treba? - upitala je oprezno.

- Šejn želi da zna da li je tvoj novi momak onaj Mič Grin, koji je do pre nekoliko godina bio poznati golman. Bil mu je rekao da je to nemoguće, jer takav čovek nikad ne bi bio s tobom, ali ipak sam obećala Šejnu da ću te pitati. Ukoliko je to taj Mič Grin, rekao je da želi da ga upozna.

- A ako to nije on? - upitala je ljutito Džulija.

- Molim?

Džulija je stisnula usne. Kakva užasna porodica!

- Da - potvrdila je nevoljno - Mič je ranije bio poznati golman.

- O, Bože! - uzviknula je ujna. - Ne mogu da verujem! Šejn će biti van sebe. Znaš da je on veliki obožavalac fudbala. Priznajem da sam veoma iznenađena - nastavila je Sintija. - Prvo nisi spominjala momka, a onda takva slavna ličnost! Još prošle nedelje rekla sam Bilu da ćeš sigurno završiti kao usedelica s obzirom na to kako se oblačiš i kakav stav imaš... Muškarci to ne

vole. Ali verovatno za svakog postoji odgovarajući partner.

Koliko je godina tom tvom gospodinu Grinu? Verovatno više nije baš mlad?

Netaktično ujnino ponašanje Džuliju je na trenutak ostavilo bez reči. I u trenu je odlučila: ni u kom slučaju neće otići sama njima u posetu!

- Iskrena da budem - odgovorila je hladno - ne znam tačno, ali u srednjim je tridesetim.

- Pa trebalo bi da znaš koliko mu je godina! Otkad ste zajedno?

- Dve godine poslovno sarađujemo, ali privatno se viđamo tek odnedavno.

- O, razumem, znači nije ozbiljno!

- On je veoma ozbiljan sa mnom - čula je Džulija sebe kako izgovara. - Misliš li da bi inače bio spreman da sutra dođe sa mnom da upozna baku?

- Molim? Ne, verovatno ne. Kada ćete doći ovamo?

Džulija je zatvorila oči moleći se u sebi da je Mičova ponuda još uvek aktuelna.

- Oko podne?

- Bolje posle podne, oko tri, važi? Onda ne moram da kuvam ručak. Večera za sutra i doručak za prekosutra sasvim je dovoljno posla.

- Ali nećemo prenoćiti - užasnuto je požurila Džulija da objasni.

- Ne pričaj koješta, naravno da ćete ostati. Već sam se za sve pobrinula. Osim toga, baka to očekuje. Ne želiš valjda da je razočaraš?

- Ne, naravno - Džulija je pognula glavu. Kako će, zaboga, održati tu farsu toliko dugo? I šta ako Mič ne bude želeo da učestvuje?

- Onda se vidimo sutra oko tri - veselo je dodala ujna. - I, Džulija... molim te ponesi za sutra uveče haljinu. Ni u kom slučaju ne želim da se za stolom pojaviš u farmerkama.

Džulija je besno vratila slušalicu na mesto. Ako ju je iko mogao razbesneti više od ujaka, bila je to ujna! Kakva glupa, uobražena, bezosećajna žena! Sirota baka, zaista je zaslužila bolje nego da provodi vreme s tim ljudima.

Dobro, sad je zaista u problemu. Zbog bake će se pretvarati na nekoliko sati da je devojka Miča Grina. Zaboraviće ponos i reći će Miču da prihvata njegovu ponudu. Da, zbog bake će ga možda čak i moliti. Ili će ga podmiti... ali čime?

Palo joj je na pamet čak da mu ponudi seks. To je bila toliko luda misao, da se naglas nasmejala. Kao da bi pomisao na seks s njom mogla da zainteresuje Miča Grina!

Ipak, Džulija je pronašla vizitkartu s Mičovim brojem, pa ga je unela u mobilni. Zatim je zadržala dah čekajući dok je zvonilo. Šta ako je odbije? Nije se usuđivala ni da pomisli na to.

- Mič Grin - javio se ubrzo. Džulija se trgnula.

- Miče, ja sam, Džulija Monte.

- Džulija! - zvučao je iznenađeno. U pozadini je čula smeh, žamor i muziku. Odlučila je da mu odmah kaže o čemu je reč.

Nije bilo u njenom stilu da okoliši. - Da li vaša ponuda još uvek važi?

- Naravno.

- Hvala Bogu - rekla je osetivši olakšanje.

- To ne zvuči obećavajuće. Da li se desilo nešto što vas je nateralo da se predomislite?

- Moja ujna.

- Pardon, da li sam nešto propustio?

- Sutra ću vam sve objasniti.

- Kuda idemo?

- Zar vam nisam rekla? Baka živi u Hanter Veliju, tamo je i ostatak moje porodice.

- A da, sećam se.

- Pretpostavljam da vam nije poznata regija Njukasl?

- Ne, tamo nikad nisam bio.

- Ide se auto-putem na sever, pa se isključi na Vajnbergenu.

Najčešće stignem za dva sata ako nije gužva.

- A gde je vaša kuća?

- U Manliju. Imate li dobar automobil?

- Neobično pitanje. Ah... razumem. Želite da ostavite utisak.

- Nemate pojma koliko! - odgovorila je Džulija, a Mič se nasmejao.

- U tom slučaju biće vam drago što imam veoma dobar automobil, tamnoplavi BMW kabriolet.

- Odlično. I, Miče, nažalost, moraćemo da prenoćimo. Nisam mogla da ubedim ujnu da nam to ne odgovara. U svakom slučaju, ne brinite, nećemo spavati u istoj sobi, jer to baka u svojoj kući nikad ne bi dozvolila - ali sad ujna o tome odlučuje, palo joj je na pamet. Nije valjda planirala da Mič i ona budu u istoj sobi? Ipak to neće spomenuti Miču da se on ne predomisli.

- Dajte mi adresu - rekao je - doći ću sutra po vas. U koliko sati? I šta da ponesem? Nekako sam stekao osećaj da je vaša porodica iz takozvanih „boljih krugova“ i da ima novca. Jesam li u pravu?

- Imućni su, ali ne preterano.

- Mogu li da dobijem predstavu o tome?

Ukratko mu je ispričala o dedinim poslovima sa stokom, vinom i zemljom. Rekla mu je da je ujak Bil prodao deo dedinih poseda da bi investirao u nekretnine.

- Ujna voli da glumi elegantnu domaćicu, zato će sutra pripremiti svečanu večeru, ali mislim da bi smoking bio preteran - vratila se na temu zajedničkog vikenda. - I moram vam još nešto reći: imam rođaka Sejna, koji mnogo voli fudbal. I on će biti tako i žarko želi da vas upozna. Ne smeta vam?

- Nema problema.

- Tako sam i mislila, ali sam ipak želela da vas pripremim.

Biću vam zauvek zahvala što ste mi pomogli.

- Zadovoljstvo mi je. Iskren da budem, čak se tome radujem.

- Čudno, ja se užasno plašim.

- Primećujem. Ali morate mi ispričati šta je vaša ujna rekla, inače ću čitavu noć razbijati glavu time. Nisu saznali samo to da sam slavan fudbaler, zar ne?

- Ne, rekla je nešto o meni - priznala je Džulija.

- Šta?

Sve mu je ispričala, svaku pojedinost razgovora, čak i to da je ujna rekla da Mič mora da je poprilično star da bi se zainteresovao za nju.

- Zamislite, čak mi je naredila šta sutra da obučem za večeru! - dala je Džulija sebi oduška.

- Ne verovatno!

- Rugate mi se?

- Ne. Mislim da je vaša ujna zaista neprijatna.

Nije zvučao ubedljivo. Pomislila je na njegovu primedbu u vezi s njenom odećom.

- Samo da znate - rekla je uvređeno - imam i svečane haljine i šminku! Samo što to ne upotrebljavam na poslu niti kad provodim vikend na selu.

- Ali ovog vikenda moraćete ako želite da ostavite utisak.

Neću samo ja biti u centru pažnje, nego oboje, dušo moja.

- Nećete me tako oslovljavati, zar ne?

- Kako?

- Dušo moja.

- Ne, ako vam se ne dopada.

- Ne dopada mi se.

- Pa kako onda...?

- Džulija.

- Dobro, Džulija. Pokušaj do sutra da se opustiš, previše si u grču.

- Žao mi je, sve ovo smatram užasnim.

- Šta? Pretvarati se da si zaljubljena u mene?

Da li je morao da bude baš toliko direktan?

- Da, verovatno - složila se.

- Bila si već zaljubljena, zar ne?

- Jesam - priznala je nevoljno. Već dva puta. Prvo u Breda, a onda u Marija. Bilo je strašno kad je shvatila da je Bred samoživ, nemoralni bednik, ali čak joj je i šarmantni Mario slomio srce.

Trebalo je da bude pametnija i da odmah shvati da je lažov.

- Seti se toga i tako se ponašaj prema meni - posavetovao ju je Mič.

- Ni u kom slučaju - hladno je odbila. - To bi bilo žalosno.

- Toliko je loše? Dobro, onda bar nemoj pobeći kad te obgrlim oko struka ili kada te tu i tamo ovlaš poljubim.

Francuski poljubac je, naravno, nedozvoljen.

- Nadam se!

Nasmejao se, zaista ga je sve to zabavljalo.

- Hej, jasno mi je da neće biti lako, ali šta da radimo? To je za tvoju baku, zar ne?

- Da - Džulija se postidela. Otkad ju je ujna pozvala, mislila je samo na sebe i na svoj ponos. A za baku bi zaista sve učinila. - Da, naravno. I, Miče... možeš me zvati i dušo ako želiš.

- Tako je bolje - nasmejao se. - Sad moraš samo da odabereš pravu haljinu. Crvena bi ti dobro stajala.

- Nemam crvenu haljinu.

- Onda je kupi! I obavezno cipele na visoke potpetice. A sad moram da završim, Džulija, neko pokušava da me dobije. Sutra dolazim po tebe tačno u jedan.

Bože, u šta se to upustila?

Ali verovatno je Mič u pravu. Njegova devojka mora se seksi oblačiti.

Džulija to posle raskida s Mariom više nije radila, pa sad nije znala gde da kupi seksi crvenu haljinu.

Alis će znati. Njena prijateljica iz internata uvek nosi najmoderniju garderobu.

Alis se odmah javila, zvučala je uzbuđeno.

- Nadam se da je važno, Džulija! Znaš koliko su deca u ovo doba dana teška!

Džulija je čula njenog osmogodišnjeg sina i šestogodišnju kćerku kako se svađaju u pozadini.

- Izvini, ali zaista sam očajna. Možeš li zamoliti Petera da ujutru pričuva decu, a da ti pođeš sa mnom u kupovinu da mi pomogneš da odaberem seksi crvenu haljinu?

- Džulija, jesam li te dobro razumela? Želiš da kupiš seksi crvenu haljinu?

- Da - potvrdila je Džulija. - Mogu li ti sutra objasniti?

- Večeras ćeš mi objasniti! Čim deca legnu, pozvaću te da mi ispričaš!

- U redu - uzdahnula je Džulija rezignirano. - Ali nemoj biti prestroga prema meni. Sad sam baš... krhka.

- Koješta, to ne liči na tebe! Čujemo se kasnije.

- Važi - Džulija je prekinula vezu.

3. poglavlje - Još uvek ne mogu da verujem - Alis je otpila gutljaj kafe.

Ona i Džulija sedele su u kafeu posle dvosatnog obilaska prodavnica. Kupile su haljinu i odgovarajuće cipele.

- Mislim, zašto baš Mič Grin?

- Znaš zašto, Alis, - odgovorila je Džulija strpljivo. - On je muškarac po ukusu moje bake.

- Ali ti ga ne podnosiš.

- Nije mi toliko odvratan koliko sam mislila - priznala je Džulija.

- Aha! - trijumfalno je uzviknula Alis. - Ipak ti je privlačan, kao i ti njemu!

- Molim te, to su besmislice...

- Ali zašto je pokazao spremnost da učestvuje u... toj farsi?

- Rekla sam ti. I on je slab na bake.

Alis je prevrnula očima.

- Ma daj! Verovatno samo pokušava da te odvuče u krevet.

Ako sam sve dobro razumela, njemu je isključivo stalo do seksa.

Stalno zaboravljam da nisu svi muškarci kao moj Peter. Obe znamo kakav je Mič Grin. On je sportista i u njegovom svetu broje se samo pobede. A pošto je slavan, lako mu je da odvuče ženu u krevet. Ti si mu izazov, Džulija. I sama si rekla da si bila iznenađena njegovim pozivom na kafu.

- Ali on ima devojku!

- Koja je baš ovog vikenda u Melburnu!

- Alis, pa ti nisi toliko cinična.

- Tačno, ali plašim se da ćeš uleteti u njegovu mrežu. Tip ti kaže da kupiš seksi crvenu haljinu i ti to učiniš. Džulija koju poznajem nikad to ne bi uradila.

- Ne brini, samo ovog vikenda ne želim da izgledam kao usedelica.

- Ipak se pripazi tog čoveka...

- Ne planiram da spavam s njim - zaključila je Džulija odlučno.

To je bilo besmisleno, ali Džulija je razumela zašto je Alis tako razmišljala: zato što je o Miču čula mnoge priče. Džulija je priznala sebi da ju je njegova novootkrivena saosećajnost i ljubaznost iznenadila.

- On samo želi da bude ljubazan - objasnila je. - A sada moram da pođem. Mič će doći po mene u jedan. Hvala ti do neba što si mi pomogla, Alis. Bez tebe nikad ne bih pronašla ovu haljinu.

- Nemoj mi zahvaljivati - sumnjičavo ju je pogledala Alis. To nije bilo kakva haljina. Čak i da Mič nije bacio oko na tebe, to će se promeniti čim te ugleda u njoj.

Dok se vozila kući, Džuliji su Alisine reči odzvanjale u glavi.

Iako ovog vikenda nije želela da privuče Miča, morala je uveriti porodicu da je u stanju to da učini. Ukoliko je Mič zbog toga, makar i nakratko, pogleda drugim očima, znači da tako mora biti. Ni zamisliti nije mogla da bi pokušao nešto s njom. On trenutno ima devojku i mada je poznato da ih često menja, znalo se i da ne vara aktuelne partnerke.

Uprkos svemu, Džulija je osećala da mu može verovati iako je mislila da je to nemoguće.

Odlučila je da za put obuče farmerke i belu košulju. Nije pustila kosu, jer to nepraktično, nego ju je vezala u rep. Nanela je nežno roze ruž, a crveni je ponela za večeras.

Večeras... Džulija se stresla.

Bila je ubeđena da će se sve završiti katastrofom.

Mič je pogledao na sat. Bilo je petnaest do jedan, a nije želeo da dođe prerano. Zato se provozao jedan krug po kraju razmišljajući o onome što se juče dogodilo kad je pozvao Melisu da joj saopšti promenu svojih planova za vikend. Odmahnuo je

glavom. Džulija je u pravu... on ne poznaje žene toliko dobro koliko je mislio, jer je Melisa ljubomorno reagovala. A on nije podnosio ljubomoru.

Kad mu je Melisa prebacila da mu se Džulija potajno dopada i da želi da je odvede u krevet, okončao je razgovor ne progovorivši ni reč.

Njene poruke, u kojima se najpre izvinjavala, a potom ga optuživala, potvrdile su njegovo mišljenje da je bilo vreme se ta veza završi. Pa ipak je bio uznemiren.

Sat na kontrolnoj tabli automobila pokazivao je pet do jedan, pa je krenuo prema Džulijinoj kući.

Iznenadio se kad je stigao na adresu, ne zato što je kuća posebno velika ili impozantna, već zato što je izgrađena u devetnaestom veku, s pogledom na plažu Manli, i verovatno mnogo vredi. Pitao se da li je Džulija vlasnica ili je samo iznajmljuje.

Dok je prolazio kroz lepo uređenu baštu, sve je više bio uveren da ta kuća pripada Džuliji. Otvorila mu je vrata, izgledala je bolje nego inače. Delovala je bar pet godina mlađe nego juče i... privlačnije.

Nije ga mogla ozbiljno zainteresovati, to ne. U tom pogledu Melisa se prevarila. Sa ženom koja ga ozbiljno interesuje nikada se ne bi upustio u... ovo.

- Stigao si ranije - prebacila mu je Džulija.

Ponešto je ipak mnogo teže promeniti nego spoljašnji izgled.

Umesto da bude zahvalna, ona se ljuti! On je voleo tačnost... osim petkom u tri.

Zašto se sad baš toga setio?

- Poranio sam nekoliko minuta. Izgledaš lepo - rekao je iskreno.

- Hvala... i ti - uzvratila je Džulija pomalo protiv svoje volje.

- Potrudio sam se - nasmejao se Mič.

Ona je ostala ozbiljna. Bože, ovog vikenda biće baš naporno.

Kako da glumi zaljubljenog čoveka u ovu nervoznu ženu?

Za trenutak je nestala u hodniku, pa se vratila noseći mali crni kofer i kesu.

Mič je uzeo kofer i dok ga je odlagao u prtljažnik, niotkuda se stvorila mačka i počela je da mu se vrzma oko nogu. Sudeći po njenom krznu, bila je to rasna mačka, a onda je podigla glavu.

- O, Bože! Ova mačka ima jedno oko!

- Da - potvrdila je Džulija kratko. - Znam to, Miče.

- Kako se to desilo?

- Ramba je pre godinu dana udario automobil - nežno je podigla životinju u ruke. - Operacije su me koštale čitavo bogatstvo.

Preko tri hiljade dolara.

Mič ju je ćutke posmatrao. Tri hiljade dolara... za mačku?

- Da, znam - mirno mu je uzvratila pogled. - To nisi očekivao od ledene Džulije.

- Izgleda da si mnogo sentimentalnima nego što sam mislio.

- Žao mi je ako sam te razočarala.

- Nisam razočaran. Ne moraš se izvinjavati što osećaš, Džulija. To je ono što te čini ženom.

- To me čini budalom - grubo je odgovorila. - Pre svega u odnosu prema muškarcima.

- Ne mogu da zamislim da bi tebe neko mogao smatrati budalom.

- Kao što sam ti već rekla, Miče, ne poznaješ žene toliko dobro koliko misliš. E da, dobro sam se setila. Kako je reagovala tvoja devojka kad si joj rekao da ćeš ovog vikenda glumiti mog dečka? Jesi li joj uopšte rekao?

Znao je da bi istina bespotrebno sve zakomplikovala. Ne, Džulija ne treba da zna kako je Melisa reagovala niti da je raskinuo s njom.

- Nije joj to predstavljalo problem - slagao je.

- Zapanjujuće - Džulija je nežno spustila mačka. - Rambo, nemoj izlaziti na ulicu dok me nema.

- Hoće li se snaći sam? - upitao je Mič kad su seli u vozilo.

- Pa to je samo jedna noć. Ostavila sam mu dovoljno hrane i vode, a kroz prolaz za mačke u vratima može da ulazi i izlazi kad poželi. Osim toga, zamolila sam komšinicu da ga pripazi.

- Koja je to rasa? - raspitivao se Mič.

- Abisinska mačka.

- Aha. Imaš li ga odavno?

- Šta je ovo? Unakrsno ispitivanje?

Ignorisao je njen neprijatni ton.

- Samo pokušavam da saznam osnovne činjenice o tebi.

Uostalom, tvoj momak mora znati da imaš mačku, zar ne?

Džulija je uzdahnula.

- Verovatno si u pravu. U redu, Rambu je skoro pet godina.

Kupila sam ga nakon što sam... - ućutala je i stisnula usne.

- Da? - Posle raskida s Mariom - rekla je bezizražajno.

- Razumem - Mič se pitao šta je taj Mario učinio kad je Džulija postala takva mrziteljka muškaraca. Da li ga je možda uhvatila s drugom? Ili je to bila klasična drama sa oženjenim čovekom? U svakom slučaju, moralo je biti nešto ozbiljno. Pet godina je dug period. Znači li to da sve to vreme ni sa kim nije bila? Mič nije mogao da zamisli život bez seksa. Ipak, žene su u tom pogledu drugačije. Bar neke, očigledno.

Učinio je najbolje što je mogao: prestao je da postavlja pitanja o prošlosti.

- Šta misliš o mom automobilu? Da li je dovoljno impresivan?

Džulija je pažljivo osmotrila vozilo, jer ju je Mičovo prisustvo činilo užasno nervoznom i napetom. Otkad mu je otvorila vrata, bila je potpuno van sebe.

Zapravo je verovala da se navikla na to da je on privlačan.

Sretali su se svakog petka već dve godine i nikad joj kolena nisu klecnula. A pre nekoliko minuta upravo se to dogodilo...

Možda je to zbog njegove odeće... Sav je u crnom: crne farmerke, crna majica, crna kožna jakna. To mu je dalo poseban pečat.

Morala je da se obuzdava da ne bi zurila u njega. Potpuno ju je izbacio iz koloseka, pogotovo kad joj se nasmejao i kad joj je rekao da izgleda dobro.

Bar nije pocrvenela, ali proklinjala je sebe što joj se to baš danas dogodilo. A samo je želela da ubedi baku i ostatak porodice da je Mič zaista njen momak i zato će morati da bude veoma ljubazna prema njemu.

Kompliment automobilu ne može da škodi.

- Veoma je lep - rekla je. - Sviđa mi se ta tamnoplava boja.

- Udobno? - raspitivao se.

- Da - odgovorila je pogledavši Kakva greška! Ponovo se nasmejao i baš je neodoljiv! Osetila je leptiriće u stomaku. Brzo je vratila pogled na put.

- Po ovom vremenu možemo se voziti i spuštenog krova - i pre nego što je Džulija odgovorila, krov se uz lagano zujanje spustio. - Dopašće ti se.

Nervozno se nasmejala, ali ne zato što nije verovala njemu, nego što više nije verovala sebi.

Zašto joj je iznenada toliko privlačan? Nikada joj nije bilo prijatno u društvu mačo muškaraca, a sada je osećala nelagodu druge, one izdajničke vrste. Jedino je dobro to što Mič nije zainteresovan za nju. I još bolje je to što ima devojku, inače bi zaista bila u iskušenju da ovog vikenda od sebe napravi budalu.

Mislila je da će joj biti teško da glumi njegovu devojku, ali sad joj je bilo problem to što mora da obuzda želju da ga dodirne... i da ga zavede!

Pritom jedva da je imala iskustva u tome. Dosad je imala dvojicu ljubavnika i oba puta oni su preuzimali inicijativu.

Možda su godine samoće uticale na mene, drugačije nije umela da objasni zašto je Mičovo prisustvo čini nervoznom.

Osetila se ranjivom i stisnula je šake u krilu.

- Opusti se, Džulija - rekao je Mič. - Biće sve u redu.

Nije bila uverena u to. Čak i ako ovog vikenda ne izgubi ponos, moraće da otpiše Miča kao klijenta. Nije više mogla da zamisli sebe kako svakog petka ulazi u njegovu kancelariju...

Posle nekog vremena počela je da uživa u vožnji kabrioletom. Udobno zavaljena u kožno sedište, počela je da se opušta.

- Vidiš? - prokomentarisao je Mič nešto kasnije. - Rekao sam da će ti se dopasti. Želiš li da slušaš muziku? Šta voliš? Zar ne misliš da treba da poznajem bar tvoj muzički ukus? I ti moj?

Džulija je slegnula ramenima.

- Volim sve što ima dobru melodiju, ritam i tekst. Nikada nisam imala omiljenog pevača, kao moja Alis, koja je luda za Robijem Vilijamsom.

- Ko je Alis?

- Moja najbolja prijateljica. Bile smo cimerke u internatu.

- Možda bi bilo dobro da mi ponešto kažeš o svom dosadašnjem životu. Ne moraš mi ispričati sve, samo ono što, po tvom mišljenju, treba da znam.

- Svakako nisam planirala da ti ispričam sve - rekla je pomislivši na Breda i Marija.

Njih dvojicu i tužne veze s njima nijednom rečju nije pomenula. Ispričala mu je kako je njena majka mlada pobegla od kuće i otišla je u Sidnej, gde je upoznala njenog oca. Karmelo Monte bio je advokat i politički azilant iz Kolumbije, gde su ubijeni njegova prva žena i deca. Bio je dvadeset godina stariji od njene majke, ali pun ljubavi i saosećanja. I čitavog života zastupao je siromašne i potlačene.

Ispričala mu je i o tragičnoj avionskoj nesreći, koja ju je u jedanaestoj godini učinila siročetom, o vremenu provedenom s babom i dedom u kući u Hanter Valiju i, na kraju, o internetu u Sidnej u.

- Uvek sam znala da ću posle školovanja živeti u Sidneju objasnila je. - I da želim da budem advokat, kao moj tata. Neko

vreme radila sam kao javni pravobranilac, ali bilo mi je previše... dosadno.

- Zato si počela da radiš za Haryija i partnere?

- Ne, prvo sam radila u firmi specijalizovanoj za teške delikte.

- To sigurno nije bilo dosadno.

- Ne, taj posao bio je interesantan, ali... - prekasno je shvatila da više nema nazad iako je mrzela da priča o Mariju. Bred ju je povredio, ali Mario ju je zaista uništio.

- Ja... bila sam u vezi s jednim klijentom i to se nije dobro završilo - nevoljno je priznala.

- Razumem.

- Sumnjam.

- Ne, zaista. I ja sam bio u vezi s klijentkinjom, a to je mnogo koštalo moju firmu.

Džulija ga je iznenađeno pogledala.

- Šta se dogodilo?

- Ukratko, kad sam s njom raskinuo, učinila je sve da mene i moju firmu uništi. Tada sam uspeo da se oporavim, ali od tada strogo vodim računa s kim se upuštam u vezu. Mislim da je tvoje iskostvo slično mome.

- Da. - Onda možemo biti srećni što ovaj vikend nije naš pravi sastanak. Ali mislim da svakako ne moram brinuti da ćeš poludeti za mnom, zar ne?

Kakva ironija!, pomislila je Džulija, a naglas je podrugljivo prokomentarisala: - S tim u vezi, mislim da si sa mnom siguran.

Od srca se nasmejao.

- Znaš, baš je osvežavajuće biti u društvu žene, kojoj možeš potpuno verovati.

- Šta to znači? - upitala je grublje nego što je nameravala.

- To znači da ti nikad ne bih ponudio da glumim tvog momka da sam makar pomislio da bih ti se mogao dopasti. U tom slučaju bi ovaj vikend zakomplikovao naš poslovni odnos.

- Ja to drugačije vidim. Čak i kad bi mi se svideo, znam da se ja ne sviđam tebi.

- To, nažalost, nije istina, dušo moja. Žena, koja je dala tri hiljade dolara da spase život svojoj mački, ne može da mi se ne dopada.

- O... - Džulija je pocrvenela.

Mič je to primetio, ali nije očekivao takvu reakciju od te, naizgled hladne, žene. Za trenutak ga je izbacila iz koloseka, ali je ipak ubedio sebe da je normalno reagovala, jer joj je, za promenu, rekao nešto lepo.

Verovatno Džulija proteklih godina nije dobijala mnogo komplimenata ako se uvek oblačila i ponašala kao u društvu s njim.

- Nadam se da nisam rekao nešto neprikladno - rekao je. Zaista nema razloga da te ne podnosim, Zapanjeno ga je pogledala.

- Naravno! Samo me je iznenadio tvoj odgovor. I, iskrena da budem, ni ja ne mogu čoveka, koji žrtvuje vikend radi moje bake, smatrati neprijatnim.

Nasmejao se.

- Oprez! Ne bi valjalo da razmenjujemo mnogo komplimenata.

- Pa onda bih morala da lažem, a to ne želiš, zar ne?

- Ne pre nego što stignemo. Onda ćemo se koristiti lažima... a u nekim momentima laskanjem i flertovanjem.

- Flertovanjem?

Mič se nasmejao kad je video njeno užasnuto lice.

- Naravno. Valjda umeš da flertuješ?

- Nikad nisam bila dobra u tome.

- Onda je krajnje vreme da naučiš. Ili želiš da provedeš ostatak života sama?

Džulija ga je prekorno pogledala.

- Ne tiče te se kako ću provesti život.

- Prokletstvo! - ponestalo mu je strpljenja. - Šta je s tobom?

Dobro, neko te je povredio, ali to je bio jedan muškarac... nisu svi takvi. Moraš gledati napred. Bićeš mi zahvalna ako me poslušaš.

Ovaj vikend je savršena prilika da naučiš da flertuješ. Možeš vežbati sa mnom bez straha od posledica.

- Ma nemoj!

- Za početak, zaboravi sarkazam.

Uzdahnula je i Miču je postalo jasno da ju je previše pritiskao.

- Žao mi je - izvinio se. - Zaista sam nepodnošljiv.

- Svakako.

- Ako želiš, reci mi da zavežem.

- Zaveži, Miče. Ponovo se nasmejao.

- Obećavam da ti neću naređivati kad stignemo među tvoje.

- Nemoj se mnogo menjati - posavetovala ga je podrugljivo. Baka voli muškarce sa stavom.

- Ali ti ne voliš, a ja treba da budem muškarac iz tvojih snova.

- Misliš da znaš kakav treba da bude muškarac iz mojih snova?

- Pre svega, mora da bude savršen džentlmen, u određenom smislu staromodan, ali bez mrvice šovinizma. Treba da te nosi na rukama, kao princezu. Mora da bude strastan, pun ljubavi i brižan.

Jedan pogled na njeno lice pokazao mu je da je pogodio.

- Možeš da čitaš misli? - upitala ga je zapanjeno.

- Ne, ali umem dobro da slušam. Slušajući te kako pričaš o ocu, shvatio sam kakve osobine tražiš u idealnom muškarcu.

Pretpostavljam da se i čovek, koji te je povredio, predstavljao kao savršenstvo, ali je to bila fasada.

Džulija je namršteno ćutala, a Mič je znao da razgovor o tome ne bi pomogao, samo bi pokrenuo sećanja, koja je ona želela da potisne.

- Čini se da je bio pravi bednik, koga treba što pre zaboraviti - dodao je.

Džulija je i dalje ćutala.

- Vreme je za opuštanje i skretanje misli - Mič je uključio radio. - Obori sedište, nasloni se i opusti. I pre nego što mi ponovo kažeš da zavežem, treba da znaš da mali broj žena želi energičnog muškarca... do pravog trenutka.

A taj trenutak upravo je stigao za tebe. Zato progutaj sarkastične primedbe i radi ono što ti kažem, važi?

Na njegovo zadovoljstvo, nije mu protivrečila. Utonula je u sedište sklopljenih očiju. Naravno da nije znao šta se u njoj dešava, ali video je da je mnogo opuštenija. Čak je zaspala...

Na auto-putu nije bilo gužve, pa su brzo napredovali.

4. poglavlje

Džulija se uspravila, zbunjeno shvativši da je spavala skoro sat i po.

- Zašto me nisi probudio? - prebacila mu je.

Mič je slegnuo ramenima.

- Mislio sam da ti treba mir.

- Gde smo? - osvrnula se oko sebe primetivši da su napustili auto-put i da su sad na lokalnom putu prema Česnoku. - Mislila sam da nikad nisi bio ovde.

- I nisam, ali nije teško pratiti znakove. Spomenula si mi izlaz prema vinariji.

- Ipak je trebalo da me probudiš. Da si zalutao i da smo zakasnili, ujna Sintija bi me kritikovala. A ne želim da joj dajem nikakav povod za to.

- Neće te kritikovati preda mnom. Videćeš kako ću je obrlatiti.

Zakolutala je očima. Kakva arogancija!

- Verovala ili ne - nastavio je Mič smejući se - većina žena, pre svega starije, smatra me neodoljivo šarmantnim.

U to Džulija ni sekunde nije sumnjala.

- Upravo sam te zato izabrala, Miče - rekla je podrugljivo. Ali samo žene s određenim iskustvom mogu da primete da je taj šarm zapravo prevara.

Mič se nasmejao.

- A ja sam pomislio da ćeš se ipak malo zagrejati za mene!

- Samo ti sanjaj!

Ubrzo su prošli kroz Česnok i sad su bili sasvim blizu cilja.

- Zaista lep kraj - primetio je Mič.

Džulija je pogledom preletela po šumovitim brežuljcima i zelenim livadama.

- Nisam to primetila, jer ovde nikad nisam bila zaista srećna - iznenađeno je priznala.

- Isto kao što ne primećuješ muškarce, jer nikad ni s jednim nisi bila srećna?

Stisnula je usne.

- Svaki čovek ima poneko gorko sećanje - odgovorila je hladno. - Sigurna sam da ni ti nisi izuzetak, Miče.

O, u pravu si, dušo moja, pomislio je Mič pomalo ljutito.

Džulija zaista uvek govori ono što misli. U jednom momentu i njoj će dosaditi to što stalno na njega baca otrovne strele. Nije mogao da dočeka da konačno stignu na odredište, jer će pred svojom porodicom morati da bude uzdržana. Kako će se ponašati kad je prvi put bude obuhvatio oko struka? Kad je poljubi? Pomislivši na to, srce mu je ubrzalo.

- Koliko još? - upitao je da skrene misli.

- Manje od kilometra. Skreni desno na sledećoj raskrsnici.

Za razliku od ostalih ulica, ova je bila široka, a asfalt dobar.

- Poslednjih godina ovde se mnogo gradilo - objasnila je Džulija. - Otvorene su tri vinarije, a na zemljištu, koje je ujak Bil prodao, izgrađeni su luksuzni hotel i tereni za golf. Ovde, s desne strane...

- Sjajno! - Mič je bio impresioniran. - To je teren za golf.

- Ko kupi kuću u ovom kraju, automatski postaje član golf kluba. Ujak Bil je, naravno, s investitorom odmah dogovorio doživotno članstvo. Lud je za golfom, kao i ti, verovatno.

- Zapravo, u mojoj branši moraš umeti da igraš golf. Mnogo sam dobrih poslova sklopio na terenu.

- Sad, molim te, uspori, evo ga naš prilaz - pokazala je rukom - između stabala eukaliptusa. Kapija je uvek otvorena.

- Ne vidim kuću - rekao je kad je skrenuo na prilaz.

- Zato što gledaš u pogrešnom pravcu. Eno je... gore, na brdu.

Mič je ugledao impozantnu belu dvospratnicu, izgrađenu u kolonijalnom stilu, s verandom oko cele kuće na oba sprata. Više dimnjaka ukazivalo je na to da, kako dolikuje starinskoj eleganciji, svaka veća prostorija ima kamin.

- Zar nisi rekla da tvoja porodica nije preterano bogata? upitao je Mič.

- I nije.

- Onda imamo različitu predstavu o tome šta znaši preterano bogatstvo.

Ukoliko ovaj posed nije pod višestrukim kreditima, njegov vlasnik mora imati mnogo novca. Živa ograda bila je u besprekornom stanju, a na livadama je pasla dobro uhranjena stoka. Iako se nije mnogo razumeo u život na selu, Mič je znao da pred sobom vidi čitavo bogatstvo.

- Pretpostavljam da sva ova zemlja i kuća pripadaju tvojoj baki?

- Ne, vlasnik je ujak Bil - rekla je Džulija zajedljivo. - On misli da muškarci vladaju svetom i da zemlja treba da pripada isključivo njima. Čini se da je ona nezadovoljstvo muškarcima razvila mnogo pre veze s klijentom. Mič je mogao da shvati da je ženi Džulijine inteligencije teško pala dedina šovinistička i bezobrazna odluka da imanje prepiše ujaku.

- Da li je to povredilo tvoju baku?

- Bila je razočarana, ali nije pokušala da ospori testament.

Kad je ujak pokazao nameru da joj od nasledstva dodeli mali džeparac, umešala sam se. Zapretila sam mu da ću nagovori baku da obori testament ako joj ne obezbedi pristojno mesečno izdržavanje. Učinio je to protiv svoje volje.

- Kladim se da te od tada ne voli preterano.

- Nikad nisam bila omiljena među muškarcima iz naše porodice.

- Pitam se zašto.

- Zašto da im se ulagujem? - upitala je prkosno. - Dobra sam bar koliko i oni.

- Naravno, ali nemoj zaboraviti da u narednih nekoliko dana moraš glumiti zaljubljenu ženu.

- Znala sam da ovo nije dobra ideja - rekla je rezignirano. Nemam pojma šta me je na ovo navelo.

- Ponos.

- U pravu si. Dobri, stari ponos... jedan od sedam smrtnih grehova.

Mič je osetio sažaljenje.

- Nije to bio samo ponos, Džulija - rekao je nežno - nego i tvoja dobrota. Došli smo ovde da usrećimo tvoju baku. Zar je važno što ćeš u naredna dva dana morati malo da se potrudiš da budeš drugačija nego što jesi? Nije to zauvek. Prepusti priču meni, a ti se smej i slaži se sa svim što kažem.

Džulija je dugo ćutala, pa je na kraju klimnula glavom.

- Potrudiću se.

- Dobro.

Dobro? Osećaj nije bio dobar kad ga je gledala. Zašto joj je sad toliko privlačan? U ovom momentu nije joj ponos bio problem, već drugi smrtni greh... požuda. Nije znala kako da se nosi s tim pošto to nikad pre nije osećala. I Bred i Mario su je zaveli, a ona je, u želji da bude voljena, otišla s njima u krevet... i ne zato što je osećala veliku potrebu.

Ali s Mičom je želela seks. Veoma uznemiravajuća misao.

Zato je zažalila što se upustila u tu ludu farsu i što je prihvatila Mičov predlog da kupi seksi crvenu haljinu. To je haljina za zavođenje. Pitala se šta bi se dogodilo ako bi Mič večeras pokušao da se zbliži s njom.

- Hajde, Džulija - rekao je iznervirano. - Izgledaš kao da ideš na vešala.

Možda je i to bolje nego da završim s njim u krevetu, pomislila je gledajući preda se. I kako su se bližili kući, u njoj je rastao strah da će se sve ovo završiti katastrofom. Kad je ugledala ujnu Sintiju kako stoji na verandi, ponovo je pomislila na mogućnost da će ona i Mič biti smešteni u istu sobu.

Samo jedan pogled na Sintiju Stoun bio je dovoljan Miču da shvati zašto je se Džulija toliko plaši.

To je bila žena, koja uliva strahopoštovanje. Visoka, snažne građe i vojničkog držanja, stajala je pred ulazom prekrštenih ruku na grudima. Kratka plava kosa umekšavala je grube crte njenog lica, kao i naznaku jakih malja iznad njenih tankih, stisnutih usana. Sitne oči razrogačila je kad je Mič parkirao kabriolet pred kućom.

- Ne mrdaj! - tiho je zarežao na Džuliju kad je pokušala da otvori vrata.

Zapanjeno ga je pogledala, a on ju je nagradio osmehom pre nego što se nagnuo, nežno je poljubivši u obraz.

- Samo radi ono što ti kažem - prošaputao je. - I smej se, pobogu!

Nije se nasmejala, ali je ostala da sedi. Mič je izašao, pa je prošao na njenu stranu da joj, kao kavaljer stare škole, otvori vrata.

Zadovoljno je primetio Sintijino iznenađeno lice. Čak im je pružila ruke kad su pošli stepenicama dok je on nežno pridržavao Džuliju. Na sreću, domaćica je samo njega gledala, pa nije primetila devojčino uzdržano držanje.

- Vi ste sigurno ujna Sintija - Mič se široko osmehnuo. Imanje vam je predivno!

Ujna mu je prišla pruživši mu ruku dok ga je odmeravala.

- I mi tako mislimo. Drago mi je što se konačno upoznajemo, gospodine Grin.

- Zovite me Mič - odgovorio je srdačno. - I vi ćete meni dozvoliti da vas oslovljavam imenom? Ipak ste premladi da biste bili moja ujna?

- Ah, laskavče - odmahnula je rukom dok su joj obrazi crveneli.

Džulija nije mogla da poveruje: ujna Sintija ponašala se kao tinejdžerka. Ovaj čovek je zaista opasan, ali upravo zato ga je dovela, zar ne? Želela je baš ovakvu ujninu reakciju.

Kad se ujna konačno okrenula prema njoj, Džulija je uspela da se zadovoljno nasmeši.

- Divan je, zar ne?

Mič je iznenađeno oslušnuo, ali ne kompliment iz Džulijinih usta, nego određeni podton u njenom glasu. Vau!, pomislio je. Na taj ton čovek bi se mogao naviknuti. Naravno da je to gluma, ali delovala je zapanjujuće. Činilo se da ona neće pogrešiti u njihovoj maloj predstavi.

- Hvala, draga - rekao je uhvativši je za ruku. - Ti si divna.

Džulija se gotovo nasmejala kada je videla izraz ujninog lica.

To je bilo neprocenjivo! Kao da je progutala žabu krastaču.

- Kako je baka? - upitala je Džulija, jer je ujna Sintija ćutala.

- Kako? Oh... sasvim dobro.

- Možemo li je odmah pozdraviti?

- Možda prvo da izvadimo prtljag? - predložio je Mič. - Voleo bih da se osvežim.

- Naravno - predusretljivo je rekla Sintija menjajući boje na obrazima.

Mič je uneo oba kofera u kuću, a Džuliji je prepustio kese s njenom haljinom i njegovim večernjim odelom. Kuća je i unutra bila impozantna. Mič je začuđeno gledao prostrani crno-beli foaje s impresivnim zavijenim stepeništem.

- To je kedrovina - objasnila je Sintija. - U kući je mnogo toga obloženo tim drvetom - nastavila je dok su se penjali stepenicama.

- Kuća je građena u tridesetim godinama prošlog veka. Pre nego što je u Prvom svetskom ratu sve izgubljeno, na ovom imanju uzgajani su trkački konji. Da li vam je Džulija ispričala da je naše imanje bilo jedno od najuspešnijih u uzgoju punokrvnih pastuva u Australiji? Ne, naravno da nije - odgovorila je na svoje pitanje pre nego što je on išta rekao. - Džulija se ne interesuje ni za ovu kuću ni za njenu istoriju.

- Nisam vas smestila u tvoju staru sobu, Džulija - obratila joj se ujna preko ramena. - Bilo bi vam tesno. Šejn i Lisa neće prenoćiti, pa sam vama dvoma spremila gostinsku sobu pritisnula je mesinganu kvaku na vratima s desne strane i širom ih je otvorila.

Mič je čuo kako Džulija užasnuto uvlači vazduh. Sintija Stoun to nije primetila, jer je ponosno pričala o važnim ljudima, počev od premijera do poznate holivudske glumice i njenog bogatog ljubavnika, koji su spavali u ovom velikom krevetu.

- Ova kuća zaista ima bogatu istoriju - dodala je.

- Predivna je - Mič je prišao balkonskim vratima. - Ovo je veoma lepa soba.

Okrenuo se Džuliji, koja je i dalje stajala u vratima zureći u krevet.

- Baki se neće dopasti što spavamo u istom krevetu prošaputala je.

Ujna je na to odmahnula rukom.

- Tvoja baka ne sme više da se penje uza stepenice.

- A gde ona spava? - oklevajući, Džulija je ušla u sobu spustivši kese na stolicu.

- Sredili smo joj staru sobu za poslugu u prizemlju.

- Sobu za poslugu?! - besno je viknula Džulija.

- Pre nego što se opet naljutiš, malena - ujna ju je strogo pogledala - Džejn je veoma zadovoljna tim rešenjem, nemoj da je učiniš nesrećnom.

- Džulija nikad ne bi rekla ili uradila nešto što bi njenu baku učinilo nesrećnom - umešao se Mič i pritom je zaštitnički položio ruku na Džulijino rame.

- Da, znam to Miče - odgovorila je Sintija - ali, nažalost, ima lošu naviku da priča pre nego što uključi razum.

- Ponekad je zaista impulsivna - privukao je Džuliju sebi - ali uvek ima na umu dobrobit drugih. Pogotovo kad je reč o njenoj baki.

- Možda. Ali Džejn će saznati za ovu sobu samo ono što joj kažete. Ako želite razdvojene sobe...

- Ni u kom slučaju - odbio je Mič. - Odavno sam želeo da odvedeni Džuliju na romantični vikend, a ovaj krevet je kao stvoren za to.

Da Džulija nije bila toliko uspaničena, sigurno bi uživala u ujninom zavidnom pogledu. Ali kako će ležati kraj njega, a da ne... šta? Znala je da on neće pokušati ništa. Pa zašto se onda plaši?

Svoje reakcije, naravno. Drhtala je i sada iako joj je samo spustio ruku na rame.

- Dakle, dragi moji, idem da kažem Džejn da ste stigli osmehnula se Sintija. - Lepo je vreme, pa možemo popiti čaj na verandi. Odgovara li vam za petnaest minuta?

- Da, hvala - odgovorio je Mič za njih oboje. Čim su se vrata za ujnom zatvorila, Džulija je sklonila njegovu ruku sa sebe.

- Ova žena je nemoguća! Otkud joj ideja da nas smesti u istu sobu?

- Zaboga, odrasli smo ljudi, pa je pretpostavila da spavamo zajedno.

- Ali mi to ne radimo! I sad moramo... da spavamo u istom krevetu. Pogledaj, nema izbora: ili krevet ili pod.

- Zaboravi - podigao je svoj kofer na prekrivač od bogato ukrašene crvene svile. - Neću spavati na podu. Krevet je ogroman. Možeš između nas postaviti jastuke da ne bih slučajno

u snu dotaknuo tvoje osetljivo telo... Na to si mislila, zar ne? Da neću moći da se savladam.

Džulija je odmahnula glavom sklonivši pogled u stranu.

- Nisam na to mislila.

- Ne? Na šta si onda pomislila? Uzela je svoj kofer i prkosno je pogledala Miča.

- Ne moram ti govoriti šta mislim. I ne moram spavati u istom krevetu s tobom. Učiniću pod sebi udobnim.

Bilo mu je dosta svega.

- Iskren da budem, ovo mi više nije smešno. Voleo bih da ti nisam ovo predložio. Sigurno sam poludeo kad sam pomislio da bih mogao da glumim čoveka iz tvojih snova!

Zažalio je zbog tih reči čim ih je izgovorio. Džulija jeste zaslužila kritiku, ali njeno tužno lice... nije mogao da podnese.

Nije želeo da je povredi.

- Oprosti mi - odmah se izvinio. - Nije trebalo to da kažem.

- Ne, ne - odmahnula je glavom. - U pravu si, ponašam se zaista... glupo.

- Onda nećeš spavati na podu?

- Ne - prkosno se ispravila.

5. poglavlje Mič je nakratko nestao u staromodnom, ali luksuznom kupatilu, a Džulija je raspakovala kofer. Izvukavši roze satensku spavaćicu s bretelama, ponovo joj je svašta palo na um, jer je taj komad odeće imao dubok izrez.

Pomislivši na čitavu noć uz Miča, osetila je leptiriće u stomaku. Ona sigurno neće mnogo spavati. Čim se Mič vratio, uzela je neseser i ušla u kupatilo.

- Neću dugo - rekla je zatvorivši vrata za sobom.

Mič je gledao za njom odmahujući glavom. Šta je mogao da kaže ili da uradi da se ona malo opusti?

Dok je kačio odelo i raspakivao stvari, nasmejao se. Kako bi se Džulija opustila za vreme i posle seksa s njim kad se uspaničila čak i na pomisao na to da će ležati kraj njega?

Bio je ljut što mu očigledno nije verovala i što je mislila da neće moći da drži ruke podalje od nje. Kad joj je dao povod za to?

Dobro, za njega kažu da je ženskaroš, ali nikad se nije nečasno poneo prema bilo kojoj ženi niti je prevario devojku s kojom je bio u vezi.

A sad nikoga ne bi prevario ako bi bio s Džulijom, jer je raskinuo s Melisom. I čak da je bacio oko na Džuliju, ništa ne bi pokušao, jer su njih dvoje poslovni saradnici. Cenio je Džuliju kao advokata, a ona je mnogo ranjivija nego što je mislio.

Kad je u narednom momentu izašla iz kupatila, više nije delovala napeto. Bilo mu je to drago, jer je već počeo da gubi strpljenje.

- Ne zaboravi da se smeješ - opomenuo ju je Mič dok su silazili. Kad nije odgovorila, zastao je na stepeništu. - Hajde, pokaži mi te lepe bele zube.

Pokušala je, ali on je nezadovoljno odmahnuo glavom.

- Zaboga, šta je to?

- Izvini, užasno sam nervozna.

- Ne razumem, pa na tvojoj sam strani.

- Jesi li uvek toliko nepopravljivo arogantan?

- Verovatno. Naučio sam to dok sam bio golman. Ni za sekund nisam smeo posumnjati u svoje sposobnosti, jer bi sve bilo izgubljeno. Između stativa čovek je sasvim sam. Ali ti danas nisi sama, Džulija. Ja sam tu, zato se smej, i to prirodno.

Pokušala je opet, ali nije izgledala kao zaljubljena žena.

- Nije bolje - Mič nije znao zašto ga to toliko nervira. - Hajde, daj mi ruku.

Oklevala je, a on ju je uhvatio za obe ruke privukavši je na sebe.

- Znaš li šta je tvoj problem? Odavno nisi bila s muškarcem... i nisi bila ljubljena.

Zaista to nije želeo, ali izgubio je kontrolu i strasno ju je poljubio.

Džulija se ukočila. Toga se sve vreme plašila... da će Mič pokušati da joj se približi. Ovo je, doduše, više bio prepad nego pokušaj. Nije pustio njene ruke, nego ju je jače privukao sebi, pa je osetila pritisak njegovog mišićavog tela.

Nije se opirala, ni glasa nije pustila. Tek kad je jezikom zašao između njenih usana, zastenjala je tiho i požudno.

I Mič je uzdisao. Tih nekoliko ludih momenata ljubio ju je nezadrživo, a onda se naglo odmaknuo od nje. Prestravljeno ju je gledao dok mu je srce snažno udaralo.

Džulija ga je zatečeno gledala, ne želeći da razmišlja o tome kako je u tom momentu izgledala. Usne su joj gorele, strast ju je preplavila. Pokušala je da bude besna na Miča, ali uzalud.

Iznenada se nasmejao, s ljubavlju i nežno, pa ju je to još više zbunilo.

- Čini mi se da ti se dopadam mnogo više nego što misliš obuhvatio joj je lice šakama. Pre nego što je shvatila šta se

dešava, opet ju je poljubio, ovoga puta mnogo nežnije. Refleksno mu je obavila ruke oko vrata i propela se na prste.

- Oh! - čula je ženski glas iza njih.

- Ne pomeraj se - prošaputao je Mič da ga Džulija ne bi odgurnula. Lagano je spustio ruku oko njenog struka. Osetila je da joj se krv penje u obraze, ali ujna Sintija bila je previše zbunjena da bi to primetila.

- Izvinite - rekla je. - Želela sam samo da vidim silazite li...

- U redu je, Sintija - rekao je Mič opušteno. - Mi se izvinjavamo što smo vas ostavili da čekate - lagano je pljesnuo Džuliju po guzi.

- Razumem - ujna je oborila pogled - ali Džejn gori od želje da vas upozna.

- I ja želim nju da upoznam - odgovorio je Mič. - Pođite, pratičemo vas.

Pogled na baku u invalidskim kolicima na verandi pomogao je Džuliji da zaboravi malopređašnju situaciju. Kako je krhka!

- Zdravo, bako! - Džulija se nagnula da poljubi baku u obraz.

- Kako si?

- Dobro, draga, zaista sam dobro. Pre svega zato što ste vi došli - stara dama pogledala je u Miča.

- To je, dakle, mladić o kome si mi pričala.

Dok je baka odmeravala Miča od glave do pete, Džuliju je preplavio neverovatan ponos.

- Ovoga puta dobro si izabrala, draga moja - nasmešila se Džejn Sotun pruživši Miču desnu ruku. - Zadovoljstvo mi je što se upoznajemo, gospodine Grin.

Brižljivo je prihvatio staričinu ruku.

- Takođe, gospođo, pod uslovom da me zovete Mič.

- Rado, Miče - nasmešila se baka koketno. - Ali onda i vi mene morate zvati Džejn. A sad sedite kraj mene i ispričajte mi sve o sebi.

Mič ju je poslušao.

- Čini se da ste planirali dug popodnevni čaj, Džejn.

- Samo želim da saznam da li vaš karakter odgovara tom lepom spoljašnjem izgledu - usprotivila se stara dama.

- Bako! - užasnuto je uzviknula Džulija.

- U redu je, draga - nasmejao se Mič. - Nemam šta da krijem.

A koliko te poznajem, sigurno si baki sve rekla o meni.

- Da, verovatno.

- Onda ne treba da se brinemo, zar ne?

Osim zbog jednog... ne, zbog dva poljupca, koja su me potpuno izbacila iz ravnoteže... Džulija je energično zabranila sebi da misli na to i usredsredila se na potrebu da usreći baku.

Zainteresovano je slušala kako Mič iskreno odgovara na brojna bakina pitanja. O njegovoj porodici gotovo ništa nije znala, a sad je čula da je on bio jedino dete samohrane majke i da je rođen i odrastao u predgrađu Sidneja. Njegov otac je otišao pre Mičovog rođenja, a majka je umrla od raka u tridesetoj godini. Odgajila ga je baka po majci, penzionerka i udovica.

- Ono malo što je imala delila je sa mnom - Mičov glas bio je isprekidan. - Bila je divna žena i mnogo sam je voleo.

- Pretpostavljam da je u međuvremenu umrla? - upitala je Džejn Stoun.

- Nažalost, odavno, pre nego što sam počeo dobro da zarađujem. Nikada me nije videla na golu velikih svetskih klubova. Ali bila je na svim mojim prvim utakmicama - nasmejao se. - Zapravo, bila je toliko nervozna da je sve vreme šetala po tribinama.

- I ja sam bila nervozna kad sam gledala Šejna na fudbalskim utakmicama - umešala se Sintija nudeći Miča kolačima. - Šejn je moj sin, doći će na večeru. A vi ste jedan od njegovih fudbalskih idola. Nadam se da vam to ne smeta.

- Ne, nimalo.

Mič je čitavog popodneva rasipao šarm, a Džulija je bila presrećna zbog bake. Sve češće je krišom posmatrala Miča.

Zaista je bio neverovatno privlačan!

A šta ako je Mič bio zaista čovek iz njenih snova? Šta ako su njegovi poljupci zaista nešto značili?

Samo da nije takav ženskaroš i da ne pokušava da iskoristi ovu situaciju da je odvuče u krevet! Džulija je nevoljno priznala sebi da je uživala u njegovim poljupcima i... da je želela još. Sve što je Mič mogao da ponudi.

On je nesumnjivo fantastičan ljubavnik. Divlji i strastan, a ipak nežan i pažljiv. Ni Bred ni Mario nikada je nisu poljubili kao Mič malopre... I nikad nikome nije tako uzvratila poljubac... odvažno, rasterećeno, bez razmišljanja.

Ako večeras pokuša da je zavede, pripašće mu. Džuliju je ta misao uplašila. Pa Mič ima devojku!

Ali šta to znači? Verovatno se baš zato požuda ubraja u sedam smrtnih grehova. Zato što budi tamnu stranu u ljudima, a egoistične čežnje ne poznaju grižu savesti.

Dok je Džulija krišom posmatrala Miča, počela je da ga svlači u mislima. Zamišljala ga je nagog na sebi. Nikada dosad nije doživela vrhunac, ali s Mičom bi sigurno uspela.

Obuzela ju je vrelina. Šta joj se to dešava? Na sreću, ne voli ga, što znači da još nije izgubljena.

Shvatila je da joj se baka obratila.

- Šta si rekla?

- Predložila sam da Mič i ti prošetate po imanju. Uz potok je zalazak sunca posebno lep. A kada se vratite, dođi kod mene zamolila je Džejn Stoun unuku. - Želim da popričamo, nasamo, ako ti to ne smeta, Miče.

- Nimalo mi ne smeta.

- Bil će uskoro doći - ubacila se Sintija. - Subotom uvek igra golf u klubu, doći će do pet. Pre večere možete odigrati partiju bilijara, Miče. Igrate li bilijar?

- Naravno. Džejn se nasmejala.

- I kladim se da ste dobri u tome.

- U sportu i igrama uvek sam dobar - potvrdio je, samopouzdano se osmehnuvši.

Džulija je pomislila da je i seks za njega sport ili igra.

- Hajde, draga - ustao je Mič - da prošetamo pre nego što sunce zađe.

Nije želela da bude sama s njim, pogotovo ne na potoku, ali nije imala izbora. Mič ju je uhvatio za ruku i dok su šetali nizbrdo, delovali su kao zaljubljeni par. Džulija je pokušala da zapodene običan razgovor, ali reči nisu silazile s njenih usana. I Mič je ćutao. Kad su stigli do drvoreda iza kojeg je šumeo potok, okrenuo ju je sebi.

- Reci mi šta misliš. Duboko je disala. Ni u kom slučaju nije smela reći šta zaista misli, ali nekako je morala objasniti zašto mu je onako strasno uzvratila poljupce.

- Ja... mislim da si bio u pravu kad si rekao da dugo nisam bila s muškarcem... i dugo nisam ljubljena.

- Misliš, zato si me strasno ljubila? Zato što si seksualno frustrirana? - upitao je zamišljeno.

Netremice ga je gledala.

- To mi se čini kao jedino logično objašnjenje, zar ne misliš tako?

- Možda, ali ne mislim tako. Nisam bio pet godina bez žene, ali bilo mi je uzbudljivo da te ljubim, Džulija. Možda je Melisa bila u pravu... kao i ti.

- Kako to misliš?

- Rekla si da ne poznajem žene toliko dobro koliko mi se čini. Melisa je poludela kad sam joj rekao šta planiram ovog vikenda. Prebacila mi je da sam slab na tebe i bila je toliko besna da sam odmah raskinuo s njom.

- To si učinio? - Bože, ne sme biti srećna zbog toga!

- Naravno. Zapravo, ništa nisam želeo da ti kažem zato što sam mislio da ćeš previše razmišljati o tome... ali ona je u pravu, zar ne? Slab sam na tebe.

- Zaista? - srce joj je zaigralo.

- Da, zaista, ali to nije dobra ideja.

- Zašto? - čak i u sopstvenim ušima to je zvučalo razočarano.

Po njegovom pogledu shvatila je da je nešto naslutio.

- Ti si mi poslovna partnerka, a ne upuštam se u takve veze.

- Razumem.

- Ti se svakako ne bi upustila u vezu sa mnom - nastavio je.

- Nisam ono što želiš ili ono što ti treba.

Džulija je zamišljeno odmahnula glavom.

- Nisam više sigurna u to šta želim ili šta mi treba.

- Onda da te podsetim: želiš čoveka, koji te voli, koji će se tobom oženiti i s kojim ćeš roditi decu. A ja to ne želim.

Džulija ga je radoznalo pogledala. Šta li je Mič doživeo kad ne želi da se veže ni za koga? U normalnim okolnostima svaki čovek želi da voli i da bude voljen.

- A zašto ne želiš? - upitala je ona impulsivno. - Šta imaš protiv ljubavi, braka i dece?

- Apsolutno ništa - odgovorio je - ali to nije za mene. Dobro je što pričamo o tome, jer bi mi bilo užasno neprijatno da večeras uradimo nešto zbog čega bismo oboje zažalili. Pod ovakvim okolnostima treba da zamoliš Sintiju za odvojene sobe.

- Ne mogu!

- Zašto?

- Zato što ne mogu!

Mič ju je ispitivački posmatrao.

- Je li opet reč o tvom ponosu ili o nečemu drugom? Nemoj mi reći da sam ti sve vreme zapravo bio privlačan.

- Koješta! - progunđala je Džulija. - Bila sam iznenađena sopstvenom reakcijom kad si me malopre poljubio.

- Ne bih rekao, bio sam zaista zatečen. Dobro, onda je reč o ponosu. U tom slučaju, neću insistirati na razdvojenim sobama i spavaću na podu. Nisam siguran mogu li držati ruke podalje od tebe ako budemo delili krevet. Zaboga, ženo, nemoj me tako gledati!

- Kako te gledam? - upitala je nevino. Nije želela da on spava na podu. I nije želela da drži ruke podalje od nje.

- Ne igraj se sa mnom, Džulija. Melisa kaže da sam bezosećajan.

- Ne verujem. Vidim da su ti važna moja osećanja i zato me na vreme upozoravaš. Bezosećajan čovek bi uzeo ono što želi ne razmišljajući ni o čemu.

- Zaista tako misliš?

Za trenutak ju je tako ledeno pogledao da joj je jeza sišla niz kičmu. Onda se okrenuo i sišao je do potoka. Džulija je gledala za njim. Sunce je nestajalo za brdima i zahladnelo je.

- Hajdemo u kuću - prišao joj je uhvativši je za ruku. Ovoga puta u njegovom dodiru nije bilo ničeg nežnog.

Džulija nije znala da li je Mič ljut na sebe ili na nju.

- Obećavam da te nikad više neću tako pogledati - rekla je tiho dok su ulazili u kuću.

- A ja obećavam da te nikad više neću poljubiti!

6. poglavlje - Zaista je čaroban - prokomentarisala je baka. - Ne mogu ti reći koliko se radujem zbog tebe.

Džejn Stoun je ležala na krevetu, a Džulija je sela u udobnu stolicu. Osetila je kajanje zbog svog ponašanja prema ujni Sintiji, jer je bakina soba zaista lepo nameštena i u njoj je bilo sve što baki može zatrebati.

- On jeste poseban čovek - rekla je Džulija, još uvek razočarana time što je Mič očigledno odlučio da priguši strast u sebi. Ludo ga je želela.

- Nadam se da ne smatraš netaktičnim ako te ovo pitam nastavila je baka. - Jesi li spavala s njim?

Džulija je progutala pljuvačku odlučivši da kaže istinu.

- Ne, još uvek nisam.

- Pametno. Moraš biti pametna da bi pridobila iskusnog, svetskog čoveka kakav je tvoj Mič. Iako sumnjam da je toliko čvrst kao što izgleda.

- Kako to misliš?

- Iza te mačo fasade krije se veoma osećajan čovek. Iz onoga što mi je rekao zaključila sam da nije imao srećno detinjstvo.

Sigurno mu je bilo teško što je odrastao bez oca i što je rano izgubio majku. Deca, koja dožive takvu traumu, teško stiču poverenje i ne nadaju se sreći. U tom pogledu ste vas dvoje slični.

- Ja nisam traumatizovana, bako - usprotivila se Džulija.

- Zaista? Mislim da sigurno postoji razlog zbog kojeg tako lepa i pametna žena u tvojim godinama još uvek nije udata.

- Ali, bako, devojke danas ne moraju da se udaju da bi bile srećne.

- Koješta! Svaka devojka želi stabilnu vezu. I decu. Ti želiš decu, Džulija?

- Naravno, ali u pravo vreme. Molim te, bako, nemoj večeras da praviš nikakve aluzije na brak! Muškarci od toga beže.

- Ali njemu je blizu četrdeset! Šta je dosad čekao?

- Pravu ženu, pretpostavljam - odgovorila je Džulija, ali nije zvučala ubedljivo.

- Neće naći bolju od tebe.

Taj kompliment zagrejao je Džulijino srce. Baka ju je uvek volela.

Džejn Stoun je umorno uzdahnula.

- Silno želim da te vidim udatu pre nego što odem pred Stvoritelja.

- I hoćeš, bako - Džuliju su pekle suze u očima. - Sigurno.

- Onda požuri, draga, jer mi nije preostalo mnogo vremena.

A sad ću malo dremnuti pre večere. Stalno sam umorna, dušo. Idi i spremi se za svog čoveka. Mada, izgledaš čarobno. Pristaje ti zaljubljenost.

Uzdahnula je i poljubila baku u obraz.

- Vidimo se na večeri, bako.

- Nadam se da si ponela nešto lepo da obučeš.

Te reči podsetile su Džuliju na seksi crvenu haljinu i na visoke, izazovne potpetice.

Srce joj je brže zakucalo. Možda neće biti baš teško da zavede Miča?

- Imam predivnu crvenu haljinu, Alis mi je jutros pomogla da je izaberem.

- Ah, draga Alis. Ona ti je svih ovih godina prava prijateljica Džejnini kapci su otežali. - Ona je dobra devojka. I ti si dobra devojka.

Jesam li?, pitala se Džulija, tiho zatvarajući vrata za sobom.

Da li bi dobra devojka želela ono što ona želi? Šta se desilo s

njenim čvrstim ubedenjem da mora voleti muškarca da bi spavala s njim?

Udubljena u misli, popela se u sobu. Iz prostorije za bilijar čula je muške glasove i smeh. Izgleda da se ujak Bil vratio, pa sad s Mičom igra bilijar. A Mič baš ume s ljudima, kao da zna šta oni žele da čuju.

Samo sa mnom to nefunkcioniše, gorko se osmehnula. Na potoku nije rekao ono što je želela da čuje i nije uradio ono za čim je čeznula. Kako se usudio da je onako poljubi, a onda da je odbije?

U redu, verovatno je pomislio da je to za njeno dobro.

Očigledno je smatrao da bi afera s njim mogla da je povredi.

Osim toga, pridržavao se određenih principa, koji su mu branili veze s poslovnim partnerkama i koleginicama. A to sve ukazivalo je na njegov čvrst karakter. Ali zar je moguće da on ne shvata da je s njom već prešao crtu? Ništa više nije kao što je bilo i ona neće moći da dolazi u njegovu kancelariju svakog petka, kao da se ništa među njima nije dogodilo. Zato će večeras, kao okoreli kockar, sve staviti na to da ga zavede i... neće brinuti za posledice!

- Džulija! Bože, zašto ti treba toliko vremena? - Mič je nervozno pokucao na vrata kupatila.

Kad je oko pola sedam došao u spavaću sobu da se presvuče za večeru, Džulija je sedela na krevetu i cvrkutala u telefonsku slušalicu. Način na koji je pričala i kako se kikotala, naveo ga je na pretpostavku da razgovara s prijateljicom, verovatno onom Alis. Džulija je nakratko prekinula razgovor da mu kaže da on može prvi u kupatilo.

Zaključio je da izostanak njene pažnje vređa njegov ego iako bi trebao da bude srećan što ga više ne gleda onako požudno kao na potoku. Zaista je mogao da bude ponosan na sebe što je odoleo iskušenju, ali to ga ipak nije činilo srećnim.

Mič je otišao u kupatilo i čak se posekao dok se brijao, što mu se odavno nije desilo. Kao šlag na torti, zaboravio je da

ponese odeču, pa je morao da uđe u spavaću sobu obmotan peškirom oko bokova. Znao je da ima savršeno telo za kojim žene lude, a šta je Džulija učinila? Baš ništa! Ni pogledala ga nije, samo je pokupila svoje stvari i umarširala u kupatilo.

To je bio još jedan šamar njegovom egu. Gotovo je odlučio da zaboravi svoju raniju odluku da ruke i usne drži podalje od nje. Deset minuta maštao je o tome šta bi joj radio kad izađe iz kupatila. Najpre bi je ljubio dok ne bi počela da ječi. A onda, dok bi se ona uvijala oko njega, podigao bi je u naručje i odneo na krevet, gde bi joj pokazao šta je dosad propuštala...

Nažalost, i najlepša fantazija izbledi posle nekog vremena, a Džulijino četrdesetominutno zadržavanje u kupatilu baš je tome pripomoglo.

Nervozno je pokucao na vrata.

- Sintija je zamolila da u pola osam siđemo u salon da popijemo piće!

- Treba mi još koji minut da namestim frizuru! - doviknula je Džulija. - Idi ti, a ja ću doći čim se spremim.

- U redu - možda će ga piće umiriti.

Džulija je odahnula kad je čula da je zatvorio vrata spavaće sobe. Nije imala problem s frizurom i šminkom, ali nije imala hrabrosti da u toj izazovnoj haljini izađe pred njega.

A upravo je to želela, zar ne? Da vidi sjaj u njegovim očima.

Da oseti da je on želi...

A izgledala je divno. Alis ju je posavetovala kako da zavede Miča. Tamnu kosu pustila je po ramenima, našminkala je oči, a vatrenocrvenim ružem naglasila je usne.

Alis joj je strogo zabranila da nečim pokrije duboki izrez na haljini i dala joj je niz uputstava o ponašanju... pre svega posle večere kad se ona i Mič vrate u sobu. Inače, Alis joj je predložila da, ukoliko Mič ne poklekne pred njom u toj seksi haljini, sve svuče sa sebe.

Džulija nije bila sigurna hoće li imati hrabrosti za to. U tom momentu trebala joj je hrabrost čak i da siđe u prizemlje.

- Idite i vidite zašto se ta devojka toliko zadržala, Miče - zamolio je Bil u deset do osam.

Dvadeset minuta je Mič sedeo u salonu s Bilom uživajući u prvoklasnom viskiju i u opuštenom razgovoru s Džulijinim rođakom Šejnom i njegovom lepom ženom. Raspoloženje mu se popravilo, ali se završio taj predah.

- Verovatno se još muči s frizurom - pokušao je on da izbegne odlazak u sobu.

- Možda, ali Sintija je rekla da će večera biti servirana tačno u osam - nastavio je Bil. - A kad moja žena kaže osam sati, ona baš to misli.

Mič je znao da Džulija ni u kom slučaju ne želi da naljuti svoju ujnu ili bilo kog drugog člana porodice. Ovog vikenda zapravo sve je bilo uređeno tako da ih impresionira.

- Dobro, dovešću je - rekao je uputivši se u hodnik.

Upravo kad je stigao do podnožja stepeništa, Džulija se pojavila na gornjem podestu. Nije mogao da poveruje svojim očima.

- Bolje da požuriš - rekao je strogo. - Domaćini su se unervozili.

I ja sam, pomislila je, dok ju je on pratio užarenim pogledom.

Niko u ovoj ženi ne bi prepoznao tužno, preozbiljno biće koje je svakog petka u tri dolazilo u njegovu kancelariju.

U toj crvenoj haljini s dubokim izrezom oduzimala je dah.

Mič je začuđeno zurio u njen dekolte, pa je pogledom skliznuo do lepo oblikovanih nogu u cipelama na vrtoglavo visokim potpeticama. Uvek je mislio da ona ima lepe noge, ali u tim cipelama... savršeno! Da ne bi pokazao koliko je ushićen, vratio je pogled na njeno lice. I tu se desila neverovatna promena.

Podsećala ga je na boginju s holivudskog crvenog tepiha pedesetih godina Avu Gardner.

U tom momentu Mič je zažalio što je obećao da će spavati na podu.

- Mislim da sam pogrešio što sam ti savetovao da kupiš crvenu haljinu - rekao je kad se Džulija zaustavila u podnožju stepeništa.

- Ne dopada ti se? - upitala je uznemireno.

Nasmejao se.

- Dobro znaš da mi se dopada, i to mnogo. Izgledaš neodoljivo.

- Hvala - bila je polaskana. - I ti izgledaš dobro.

Odelo šiveno po meri, koje je odabrao za ovo veče, naglašavalo je njegovu atletsku građu.

Džulija se potajno pitala koliko je ljubavnica dosad imao.

Verovatno na stotine. A ona je bila samo s dvojicom. Ali večeras će popraviti taj skor... ili će umreti od stida.

Neće je valjda odbiti? Videla je želju u njegovim očima. Sad samo treba da ga ubedi u to da ona nije ni nežna ni lomljiva, kakvom je on smatra.

- Miče - rekla je impulsivno.

- Da? Zbunila se.

- Ja... ne želim da večeras spavaš na podu - osetila je da joj crvenilo obliva lice.

- Razumem. Onda je sve ono malopre u sobi bila predstava?

Džulija je još jače pocrvenela.

- Tako je.

- Hej, ne treba da se stidiš. Osećam se polaskanim što me smatraš toliko privlačnim da primenjuješ igrice, koje inače nisu u tvom stilu, ali bilo bi mi draže da si bila iskrena. Mrzim prevare i neiskrenost u seksu. Nema ničeg lošeg u tome što želiš da spavaš s muškarcem, Džulija. Dok god ne očekuješ nešto više pogledao ju je ispitivački. - Jesi li sigurna da baš to želiš?

Razmisli još malo tokom večere. Razgovaraćemo kasnije opet o tome, važi?

Nije sačekao odgovor, otvorio je vrata i uveo Džuliju u salon.

Svi, čak i ujna Sintija, obasuli su Džuliju komplimentima.

Hrana je bila odlična, vino izvanredno, a ponašanje svih za večerom primereno. To što je Džulija bila pomalo čutljiva niko nije primetio, jer su ubrzo svu pažnju usmerili na Miča. Šejn i Bil bombadrovali su ga pitanjima o fudbalskoj karijeri, a baka se zadovoljno smešila posmatrajući „srećni par“.

Džulija je izgubila apetit, jer je razmišljala o Mičovim rečima. Šta ako je on ipak odbije? Ako ipak bude spavao na podu, a ona čitave noći sama u ogromnom krevetu? Kako će to podneti? Dok su se svi oko nje dobro zabavljali, želala je da se ta večera što pre završi.

Oko deset je konačno poslužen desert i društvo je iz trpezarije ponovo prešlo u salon, gde je Sintija servirala kafu u porcelanskim šoljama sa zlatnim obodom. Džulija je tri puta nasula kafu, jer ni u kom slučaju nije želela da bude pospana. Na kraju je baka rekla da je umorna i zamolila je Džuliju da je odvede u sobu. Kad je ustala, Bil je predložio da muškarci odigraju još jednu partiju bilijara dok žene pospreme. Džulija inače ne bi oćutala takvu šovinističku primedbu, ali danas je smatrala pametnijim da drži usta zatvorenim. Pogledala je u Miča, koji joj je ohrabrujuće klimnuo glavom.

- Hvala, draga - rekla je Džejn Stoun kad je legla u krevet. - I podseti, molim te, Miča na to da mi je obećao izlet njegovim automobilom pre nego što odete.

- Kakav izlet? - upitala je Džulija zbunjeno.

Baka se nasmejala.

- Za večerom nisi baš bila pri sebi, zar ne, draga?

- Možda.

- Jesi li razmišljala o čoveku kog voliš?

- Da - priznala je Džulija iako je to bilo samo pola istine.

Njene misli bile su upućene Miču, ali ljubav nije imala nikakve veze s tim.

Stara dama je uzdahnula.

- Mislim da ne bi trebalo da čekaš da te zaprosi pa da... odeš s njim u krevet.

- Molim? O, možda si u pravu - kad bi čekala da je zaprosi, nikad ne bi spavala s njim!

- Naravno da jesam. A sad idi, treba da spavam - Džejn Stoun je potisnula zevanje.

Džulija ju je s ljubavlju poljubila u obraz i napustila je sobu.

U kuhinji je zatekla Sintiju i Lisu kako peru posuđe, jer kvalitetno posuđe, srebro i kristal Silvija nikad nije ubacivala u mašinu. Džulija se još uvek ljutila što njen ujak i njegov sin kućne poslove smatraju isključivo ženskim, ali njenoj ujni to nije smetalo. Verovatno uživa u tome što je kuća njeno carstvo. A Lisa joj je u tom pogledu slična.

Pošto je Džulija želela večeras da izbegne svađe, kada je ušla, rekla je: - Večera je bila odlična, ujna Sintija, hvala što si se potrudila.

Ujna ju je iznenađeno pogledala.

- Znaš, Džulija, očigledno je dobro to što si upoznala ovog finog čoveka. Ne samo da izgledaš bolje, nego konačno imaš i manire.

Dok je Lisa iza svekrvinih leđa kolutala očima, Mič je ušao u kuhinju.

- Kako su moje šarmantne dame? - raspitivao se raspoloženo. - Treba li vam moja pomoć?

- Zaboga, ne - odgovorila je Sintija gostu. - Ovo je ženski posao. Povedite vi Džuliju, Lisa i ja ćemo sve završiti, zar ne, Lisa?

- Naravno - potvrdila je Šejnova žena. - Zaista je bilo zadovoljstvo upoznati vas, Miče. Šejn i ja odlazimo večeras.

Sigurno ćemo se uskoro opet videti - dodala je, značajno pogledavši Džuliju.

- Sigurno - odgovorio je Mič. - Vidimo se sutra ujutro, Sintija.

Obuhvatio je rukom Džuliju oko bokova i izveo ju je iz kuhinje.

Džuliji su sve misli izvetrile iz glave dok ju je Mič vodio prema stepeništu. Njegov čvrsti stisak ukazivao je na to da je zbog nečega besan.

- Da li je sve u redu? - upitala je nesigurno.

- Ništa nije u redu!

- Ali...

- Ništa nije u redu - ponovio je odlučno - i ne želim više da čujem ni reč. Za danas sam dovoljno pričao i dovoljno razmišljao.

Iako znam da ćemo ujutro oboje zažaliti zbog ovoga, neću se predomisliti. I srećan sam. A bićeš i ti ukoliko budeš ćutala i dozvolila mi da radim ono što umem. Znam da zvuči arogantno, ali lažna skromnost nije vrlina. Ja sam prokleto dobar ljubavnik.

Odahnula je. Nije planirao da spava na podu. U tom momentu nije je bilo briga za njegovu aroganciju. Verovatno je opravdana, ali to će uskoro saznati.

Stresla se od te pomisli.

Mič je zastao u vrhu stepeništa i privukao ju je sebi.

- Ne pretvaraj se da ti je hladno, dušo, znam da goriš za mnom.

Naravno, bio je u pravu.

- Mislila sam da više ne želiš da pričaš - prošaputala je povijajući se uz njega.

Tiho se nasmejao pre nego što ju je poljubio.

Bio je to divlji, strastan poljubac, koji je pokazao da su oboje zbunjeni i frustrirani. Nijedno od njih nije razumelo zašto su ovog vikenda toliko privlačni jedno drugom. Ali došli su do tačke u kojoj nema povratka, jer je želja oboma pomutila razum.

Potom je Mič podigao Džuliju u naruče i uneo ju je u spavaću sobu. Ljubili su se grešno i nezaustavljivo.

U jednom momentu Mič se lagano odmaknuo od nje, a ona ga je refleksno privukla sebi.

- Sačekaj - rekao je - imam osećaj da dosad nisi mnogo uživala u seksu, inače ne bi mogla pet godina da apstiniraš. Znam da želiš sve odmah, ali znam i šta je bolje.

Ustao je i pošao prema kaminu.

- Opusti se i uživaj. Potpaliću vatru u kaminu, ovde je hladnjikavo.

- Nisam primetila.

- Ali hoćeš kad budeš naga. Naga... Džulija se stresla od uzbuđenja.

- Želim polako da te svlačim. Možda ćemo ujutro zažaliti zbog ovoga, ali sad to oboje želimo. A možda će ova noć biti takva da nikad nećemo zažaliti.

7. poglavlje Džulija je iskoristila trenutak da nakratko utrči u kupatilo, gde se u neverici posmatrala u ogledalu. Potpuno je zaboravila na to koliko drugačije večeras izgleda. Naravno da se Miču ovakva dopada. Kad se vratila u spavaću sobu, u kaminu je gorela vatra. Mič je skinuo sako i kravatu, i raskopčao je dugmad na košulji. Naslonjen na kamin, izgledao je prokleto seksi.

- Jesam li ti rekao koliko si lepa večeras? - upitao je on hrapavim glasom. - Ne, nemoj odgovoriti. I ne prilazi mi.

Predomislio sam se... ne želim da te svučem. Ti ćeš to učiniti za mene.

Zatečeno ga je gledala.

- Nema razloga za stid. Ne, ostavi cipele. Počni od pojasa, zatim haljinu...

Džulija je učinila onako kako je rekao iako su joj ruke drhtale, a srce mahnitalo. Pomislivši na to da će pred Mičom stajati na visokim potpeticama i u crnim tangama, bradavice su joj očvrsnule.

Osećala je kako joj svila klizi niz telo i pada na pod. Džulija se uspravila pred Mičovim užarenim očima. Stajali su jedno naspram drugog ne progovarajući ni reč. Na kraju je uzdahnuo.

- Ne znam hoće li mi jedna noć biti dovoljna. Priđi - naredio je zagledan u njene grudi. - Stani - rekao je kada mu je Džulija bila nadohvat ruke.

Zadržavajući dah, čekala je da on pruži ruku i da je dotakne.

Kad je to učinio i kad je nežno prstima prevukao preko njenih tvrdih bradavica, u njoj se pokrenula silna želja.

- Okreni se - zahtevao je. - Stani - uhvatio ju je s leđa. - A sad lagano raširi noge.

Bio je to mali, gotovo beznačajan pokret, koji je u njoj probudio neslućena osećanja.

Da li je to radio svim ženama? Pa ipak, ni u kom smislu nije se osećala poniženom zbog toga što je tražio. Naprotiv. Uživala je, osećala se neverovatno poželjnom.

Ne znam hoće li mi jedna noć hiti dovoljna, odzvanjalo je u njenoj glavi.

Njoj svakako neće biti dovoljna. Razmišljala je o tome šta će se sledeće dogoditi dok joj je vrela jeza silazila niz leđa.

Mič se priljubio uz nju, obuhvatio je šakom njenu dojku, dok joj je drugom rukom podigao kosu obasuvši njen vrat poljupcima.

- Mislim da je vreme za krevet. Slažeš li se?

- Ne mogu da razmišljam - priznala je čežnjivo.

- Vau, volim kad si takva! - okrenuo joj je glavu zagledavši se u njene oči.

- Kakva?

- Vrela i luda od želje - oči su mu sijale dok joj je mazio grudi.

Džulija je uzdahnula.

Mič nikada pre nije imao toliki problem da se uzdrži. Kad je podigao Džuliju noseći je na krevet, sve u njemu želelo je da se baci na nju i da je uzme divlje i snažno. Ali takav seks nije primeren njoj. Džuliji se to verovatno ne bi dopalo. Očigledno je do ovog trenutka verovala da mora da voli muškarca da bi s njim otišla u krevet. Naravno, to je teška zabluda. Seks je elementarna ljudska potreba, kao jelo i san, a za to nije potrebna ljubav. On nikada u životu nije bio zaljubljen, a ipak je u svemu uživao.

Iako je u dubini duše znao da je to greška, ubedio je sebe da radi nešto dobro dokazujući Džuliji da seks i ljubav nisu obavezno povezani.

Spustio ju je na kevet, nežno mazeći njene butine. Džulija je isprekidano disala dok je Mič nežno otkopčavao kaiščić njene cipele. Gde je to naučio? Da tako nežno i brižljivo dodiruje žene?

Ne bi pomislila da su to ruke nekadašnjeg golmana.

- Uvek sam se divio tvojim finim stopalima i listovima spustio je cipelu kraj kreveta i posvetio se drugoj.

Dok je Džulija pokušavala da se uspravi, i druga cipela bila je na podu kraj kreveta.

Prevlačio je dlanovima naviše, do tangi.

- I ovo je suvišno - polako joj je svukao tange.

- Miče! - vrisnula je kad su se njegovi prsti opasno približili njenom međunožju, a zatim je uzbuđeno uzdahnula kad je baš tu počeo da je miluje. Činilo se da tačno zna za čim ona čezne i šta joj treba. Osetila je da želja u njoj raste.

- Miče... Ja... moraš prestati! Mič je povukao ruku. U pravom trenutku. Džulija je odahnula.

- Da li bi mi rekla zašto sam morao da prestanem? Čini mi se da ti je prijalo - nije mu promaklo da izbegava njegov pogled. Kako da znam šta želiš ako mi ne kažeš?

Postideno mu je priznala.

- To je sve? - upitao je zvučeći veoma zadovoljno. - Daj mi minut.

Brzo je sa sebe svukao sve osim bokserica, zatim je bacio još jednu cepanicu u vatru i potražio je nešto u džepu sakoa.

Na sreću, Mič je ostao priseban. Začuđeno ga je posmatrala dok je svlačio bokserice prilazeći joj. Kad se opružio kraj nje, nestale su sve sumnje.

- Nažalost, imamo samo dva kondoma - rekao je. - Ali biće dovoljno za prvi...

Nevoljno je razmaknula noge kad se svom težinom spustio na nju, i zadržala je dah kad je osetila koliko je tvrd. Ipak, ma koliko da je čeznula za njim, on se tek lagano pomerao iako ona više nije mogla da podnese te slatke muke.

- O, Miče, molim te - šaputala je. - Molim te...

Uhvatio ju je za bokove i privlačio ju je sebi dok nisu postali jedno. Zatim se kretao tako silovito da su želja i neobuzdana čežnja u njoj sve više rasle. Džulija ga je obuhvatila nogama, stisnula se uz njega, a on je sve jače naletao.

- Da! Da! - vrisnula je i glava joj je pala na jastuk. Nikad u životu ništa slično nije doživela. Bilo je neverovatno!

Odmah potom i njegovo telo protresla je ekstaza, preplavili su ga talasi zadovoljstva i, sav zadihan, pao je na nju.

To je, znači, seks u svom najboljem izdanju, pomislila je Džulija. Nije reč o „plemenitim“ osećanjima. Pa njih dvoje se jedva podnose!

Ne, ovo poslednje više nije tačno. Bar ne nje što se tiče. Mič joj je drag, ali ga ne voli.

Umirila ju je ta misao. Možda će preživeti aferu s Mičom ako ne bude glupa da se zaljubi u njega. A Mič joj je otvoreno rekao da od njega ništa ne može da očekuje. Ljubav, brak ili trajno vezivanje nisu za njega. Ali seks jeste, jer je to telesno zadovoljstvo. Nikad nije imao više ljubavnica istovremeno, ali nikad se nije dugo zadržao ni sa jednom. To nije smela da zaboravi.

Kad se pribrao, Mič ju je pogledao.

- Ovo je bilo fenomenalno! Da li je i tebi bilo dobro?

- Predivno - iskreno je prošaputala Džulija.

Nasmejao se.

- Umorna si? Odmahnula je glavom.

- Dobro je - nežno joj je poljubio usne pre nego što se skotrljao s nje. - Idem u kupatilo. Ne pomeraj se.

Džulija se nasmejala. Ništa na svetu ne bi je izvuklo iz kreveta! Ali dok je ležala čekajući ga, počela je da razmišlja o tome šta će biti ujutro. Neću se stideti, prkosno je pomislila. Mič je raskinuo s Melisom, a oni su oboje odrasli ljudi.

Iz kupatila se čuo zvuk vode. Da li se Mič tušira? Nadala se da će požuriti. Šta da radi ako poželi da nastavi ovu avanturu? Zar on nije rekao da mu jedna noć nije dovoljna? Iako joj je to laskalo, Džulija nije bila sigurna da je pametno da se upušta u dužu aferu s njim. Još uvek je kontrolisala osećanja, ali koliko će to potrajati?

I sve je nestalo iz njene glave kad se Mič vratio iz kupatila.

Ponovo je osetila želju.

- Napunio sam kadu vodom - odneo ju je u kupatilo. - Ne pomišljaj na to da kažeš ne. Kasno je da se predstavljaš kao stidljivica.

Nije rekla ne... Ni kupanju ni svemu onome što joj je Mič radio dok su zajedno ležali u kadi. Nežno ju je milovao po celom telu, po najintimnijim zonama. Pritom je tačno znao kada da prestane da ona ne bi prerano svršila.

- Miče, molim te - gorela je od želje da je uzme.

Može me navesti da učinim sve što poželi, prošlo joj je kroz glavu.

Potom ju je odneo na krevet ljubeći je po čitavom telu.

Zaustavio se u njenom krilu. Zavukla mu je prste u kosu dok se bližila vrhuncu.

- Ne toliko brzo, Džulija - podigao je glavu. - Čekaj.

- Ne želim da čekam! - vrisnula je očajno.

Nasmejao se.

- Onda ću se pobrinuti da ipak bude kako ja hoću.

Predstavljaš mi pravi izazov. Želim da ti priuštim noć kakvu očigledno nikada nisi doživela. Čovek, koji te je toliko povredio, nije bio velikodušan u krevetu. Pretpostavljam da je bio mlad i neiskusan.

- Mario nije bio mlad, ali Bred jeste.

- Ko je sad Bred?

- Moj prvi ljubavnik. Bio je brucoš i pretvarao se da me voli da bi imao smeštaj i hranu. To sam shvatila kad sam jednoga dana došla kući i zatekla ga s drugom.

- Sjajno. A Mario? Zašto je on tvrdio da te voli? Bio je tvoj klijent? Verovatno je bio upleten u nekakav sumnjivi posao, pa je mislio da ćeš se tako više potruditi da ga oslobodiš. Džulija je odmahnula glavom.

- Zbilja si genije.

- Ako ti tako kažeš - nasmejao se. - Za šta je bio optužen?

- Za utaju poreza. Presuda bi ga koštala milione.

- Ali nije osuđen zahvaljujući tebi?

- Da - uzdahnula je.

- A onda te je šutnuo.

- Kao staru krpu - sigurno mu je bilo zabavno to što joj je odmah ispred zgrade suda rekao da mu više nije potrebna.

Breda je bar grizla savest kad ga je zatekla s tom devojkom. A Mario nije znao šta je to savest i zato joj nimalo nije bilo žao kad je prošle godine završio u zatvoru.

- Nikakvo čudo što više ne želiš da imaš posla s muškarcima - rekao je Mič. - Ali dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.

Priznajem da mi odavno nije bilo ovako zabavno s nekom ženom.

- Zabavno? - ponovila je ne znajući treba li da se oseća polaskanom ili poniženom. Nije baš romantično označiti seks rečju „zabavan“. S druge strane, ona nije želela romantiku s njim, a ipak joj je ovo zvučalo ponižavajuće. - Tebi je seks zabava, zar ne?

- Nemoj da se ljutiš, Džulija. Upravo sam ti pokazao da seks ne mora uvek biti povezan s ljubavlju. Naprotiv, zaljubljenost ti nije pomogla da uživaš u seksu - podsetio ju je on nemilosrdno.

- U seksu se, draga moja, može uživati bez komplikacija, koje donose osećanja. Pa ipak, ne bih ga označio isključivo kao igru, nego kao nešto čijim se redovnim upražnjavanjem s vremenom povećava zadovoljstvo i stiče iskustvo. Zato mi neće biti dovoljna

jedna noć. Ako se slažeš, nastavićemo da se viđamo u Sidneju.

Uostalom, prešli smo granicu i treba to da iskoristimo.

Džulija je nagnula glavu. Ljubio ju je po vratu i ona se naježila od uzbuđenja.

- Slažeš li se, lepa moja Džulija? - prošaputao je.

Kako je mogla da odbije? Uzeo je poslednji kondom s noćnog stočića.

- U tom slučaju, pređimo s reči na dela.

Ako je prvi put pomislila da je bilo božanstveno, ovo je bilo... čarobno. Mič se polako kretao u njoj i Džulija je osetila da uzbuđenje raste iz trenutka u trenutak. Njeno stenjanje i isprekidano disanje podsticali su Miča i istovremeno su dosegnuli vrhunac.

Iscrpljeni, u čvrstom zagrljaju ležali su na krevetu. Džuliju su preplavila nepoznata osećanja. Iako je u tom trenutku od Miča želela samo seks, znala je da je samo korak deli od zaljubljenosti u njega. Život zaista nije fer, jer je, izgleda, prokleta da se uvek zaljubi u pogrešnog.

Ali ovoga puta bar je sve bilo jasno: Mič joj nije dopustio nikakve iluzije. Iako Džulija nije razumela zašto se on toliko protivi ljubavi i braku, morala je prihvatiti njegovu želju da se ne vezuje. Ipak, nije se usudila da odbije tu ponudu... Ovo što je doživela u njegovim rukama... treba joj još. Uzdahnula je.

- Odmah se vraćam - rekao je Mič ustajući.

Pospano se protegnula osetivši umor. Nije želela da zaspi niti da se ova noć završi. Ali pre nego što je on zatvorio vrata kupatila Džulija je zaspala.

Toliko o mojim erotskim planovima za ostatak noći, pomislio je Mič kad je ugledao Džuliju u dubokom snu.

Možda je tako bolje, i on je umoran. Bio je ovo dug dan. Ko bi pomislio da će na kraju spavati s Džulijom? I što je

neverovatnije, da će toliko uživati? Mič ju je brižljivo pokrio privukavši je uza se.

Nije mogao zaspati, pa su ga ophrvale misli. Šta ako se Džulija zaljubi u njega? Mič nikako nije želeo da je povredi.

Zaboga, pa nikada dosad svesno nije povredio nijednu ženu!

Da li bi neminovno povredio Džuliju ako nastave ovu avanturu? Možda će je više povrediti ako to ne učini, jer joj se očigledno sve ovo dopalo. Ukoliko sutra sve okonča, hoće li ona tražiti grešku u sebi? Žene previše lično shvataju raskid. Osim toga, ko kaže da će se ona zaljubiti u njega? Pa nije više naivna devojčica, trideset joj je godina i zna da on nije pristalica braka.

Treba uneti malo zabave u njen život.

Ako je spremna da se upusti u dužu avanturu s njim, to znači da prihvata rizik. On nije odgovoran za njenu sreću. Na kraju krajeva, odrasla je sama treba da odlučuje o tome šta želi. Za svaki slučaj, sutra će je opet pitati i daće joj šansu da se predomisli.

Zadovoljno je zažmurio. Ako Džulija odluči da nastave da se viđaju, u šta nije sumnjao, trebaće mu novi advokat. Insistiraće na tome.

Nikad ne treba mešati posao i zadovoljstvo, to pravilo Mič Grin nikada neće pogaziti.

Mič se probudio pre Džulije i odnazad ju je pritiskao. U trenutku se snažna želja probudila u njemu i nije mu palo na pamet da joj ponudi mogućnost da promeni mišljenje. Mazio joj je grudi osećajući da se ona polako budi dok u njemu raste želja.

Zatim mu je palo na pamet da više nemaju kondoma.

Opsovao je i otrčao u kupatilo da se istušira hladnom vodom.

Kad se konačno vratio u sobu s peškirom oko bokova, Džulija je budna sedela u krevetu povukavši pokrivač do brade.

- Žao mi je - počeo je da se oblači. - Zaboravio sam da više nemamo kondoma.

I njoj je bilo žao što je Mič prekinuo ljubavnu igru.

- Kupatilo je tvoje - dodao je.

- Moram još samo brzo da se obrijem. Obično to ne radim nedeljom, ali Silviji i tvojoj baki ne bi se dopala moja brada.

- Za ujnu si u pravu, ali baka voli kad muškarac tako izgleda - kao i ja, pomislila je Džulija klizeći pogledom preko njegovih mišićavih leđa i uskih bokova.

- Ako je tako, preskočiću brijanje.

Posmatrala ga je kako se oblači: seksi bokserice, crne farmerke, bela majica i preko toga crna košulja. Šta je toliko seksepilno na muškarcu odevenom u crno?

Mič se okrenuo prema njoj, zamišljeno je odmerivši.

- Pre nego što zaboravim, moram te nešto pitati.

- Šta to? - srce joj je počelo brže da kuca.

- Sigurna si u to da i dalje želiš da spavaš sa mnom? Mislim, razumeo bih ako se predomisliš.

Bila je zatečena. Da li je to njegov način da joj kaže da je više ne želi? Zbunjeno je odmahnula glavom.

- Ne razumem. Malopre si me želeo.

- I još uvek te želim.

- Pa u čemu je problem?

- Za mene ga nema. Nudim ti mogućnost da se predomisliš.

Ponekad se ujutro sve čini drugačijim nego uveče. Čovek jasnije misli.

- Misli su mi jasne, hvala - odgovorila je zajedljivo. Mrzela je kad muškarci žene smatraju glupačicama.

- Dakle, svesna si činjenice da je afera sa mnom vremenski ograničena - nastavio je Mič - i da to istovremeno znači okončanje našeg poslovnog odnosa?

- To je u redu. I ja poštujem princip da ne ulazim u veze s klijentima.

Podigao je obrve.

- Za trenutak sam zaboravio da si i ti imala loše iskustvo. Ali bila si zaljubljena u njega.

Konačno je shvatila.

- Misliš da ću se zaljubiti u tebe?

- Otprilike.

- Baš si arogantan! Ne brini i opusti se.

Mič se nasmejao.

- Trenutno se ne osećam sigurno u tvojoj blizini. Zašto ne odeš pod tuš da ne gledam tvoje telo?

Kako da bude ljuta na njega kad joj da je takve komplimente?

- Onda se okreni, jer ne želim da te zanese moje nago telo.

Teatralno je uzdahnuo.

- Moraš li me podsećati na to? U redu - zatim joj je okrenuo leđa. - Hajde. Ali neću biti ovde kad izađeš, idem dole da proćaskam sa Silvijom.

Mič je odahnuo kad je Džulija ušla u kupatilo. I usrećila ga je njena odluka. Šta bi učinio da je rekla da ne želi da nastave? Nije se usuđivao da razmišlja o tome, jer je u tom trenutku bio toliko lud za njom da je jedva čekao da je ponovo zagrli.

Svaki muškarac bio bi verovatno svestan toga da se zaljubio, ali Miču to nije palo na pamet. Ljubav je za njega bila tabu otkad je video šta je učinila njegovoj majci. Tada mu je bilo jedva dvanaest godina i zakleo se da se nikada neće zaljubiti, da se nikada neće oženiti i da nikad neće imati decu. I da ništa neće promeniti tu odluku.

8. poglavlje

- Dobro je što si me pozvala! - javila se uzbuđena Alis. Umirem od radoznalosti.

- Tek je pola jedanaest - rekla je Džulija. - Nisam mogla ranije da te pozovem, jer nisam imala ni sekund za sebe.

To je bila laž. Zapravo je pre doručka dugo sedela u sobi, još jednom na miru razmislivši o svemu.

Ponizila se... ne time što je spavala s Mičom, zbog toga nikad nebi zažalila, nego zato što je pristala da nastave da se viđaju iako joj ništa zauzvrat nije ponudio. Nije joj predložio čak ni da mu bude devojka. Ne, smo je seks spomenuo.

Osim toga, želeo je da više ne bude njen klijent. Kako će to objasniti partnerima u firmi? Žao mi je, ali on sad spava sa mnom, pa ne možemo poslovno sarađivati.

Problem je u tome što ga još uvek želi. To ju je plašilo i stidela se zbog toga.

Džuliji je trebalo mnogo živaca da siđe na doručak i da sedne pred Miča pred svojom porodicom. Zatekla ih je u trpezariji, gde je ujna poslužila engleski doručak. Džulija ujutro nije jela ništa kalorično, ali ovoga puta pojela je sve: jaja sa slaninom, zapečeni pasulj i tost, jer je tako mogla da izbegne razgovor.

Posle doručka Mič je odveo baku na obećani izlet kabrioletom, a Džulija je otišla u sobu i pozvala prijateljicu.

- Zvučiš napeto - primetila je Alis. - Ne verujem da se među vama sinoć ništa nije dogodilo.

- To se ne bi moglo reći... - Džulija joj je ispričala sve, uključujući i njihov jutrošnji razgovor, kao i svoju odluku da se

upusti u aferu s njim, čak i ako to nikud ne vodi. - Molim te, nemoj mi reći da sam notorna budala - postiđeno je zamolila.

- Naravno da nisi - uveravala ju je Alis. - I ja bih na tvom mestu učinila isto. Šta je alternativa? Da i dalje budeš ogorčena na sve muškarce i da prestaneš da se zabavljaš?

- A šta ako se zaljubim u njega, Alis? - naglas je izgovorila svoj najveći strah. - Ne bih mogla da podnesem da ponovo izgubim srce zbog pogrešnog!

- Ovo je drugačije! - smirivala ju je Alis. - Prethodna dvojica ubeđivala su te da te voli. Mič ti je jasno rekao da želi samo seks.

- To ružno zvuči!

- Zašto? Mislim da je baš uzbudljivo. Pa šta i ako se zaljubiš u njega? Možda ćeš neko vreme biti tužna kad se to okonča, ali nećeš se osećati izdanom ni prevarenom. Osim toga, moći ćeš da se sećaš fantastičnog ljubavnika, koji ti je pokazao koliko si lepa i seksi. I... ko zna? Možda ćeš ga baš ti ubediti da se predomisli.

Džulija se nasmejala.

- Ne poznaješ ga.

- Ali bih ga rado upoznala. Dovedi ga za vikend kod nas na roštilj.

- Ne verujem da on želi takav odnos.

- Misliš da želi samo seks? To bi zaista bilo grozno. Ali u to se ne bi upustila, zar ne?

- Toga se plašim, Alis... da bih se s njim upustila baš u sve.

Alis se uzdržala da kaže svojoj prijateljici da je već zaljubljena.

- Mislim da sebe ni na šta ne treba da primoravaš, Džulija.

Nijedan muškarac nije toga vredan, pa ma koliko bio dobar u krevetu.

- Pa malopre si me ohrabrila! - iznervirala se Džulija.

- I i dalje to činim samo... budi oprezna.

- Moram da idem, Alis. Mič se vratio.

- Tvoja porodica je baš simpatična - rekao je Mič dok su se vraćali u Sidnej.

Džulija je uzdahnula.

- Zaista su se pristojno ponašali... zbog tebe. Baka je za ručkom cvetala. Šta si joj rekao dok ste se vozali? Bila je vedrija nego juče.

- Zapravo, ni reč nisam rekao. Ona mi je govorila kuda da vozim, a ja sam je slušao. Pokazala mi je selo, crkvu... blizinu bašte Hanter Veli. I dogovorili smo da tamo bude bdenje za nju...

- Zaboga!

- Nije senilna, Džulija, samo je praktična.

- Ali ona još dugo neće umreti! Šta ti je još rekla? Nije valjda nagoveštavala da treba da obavimo veridbu?

- Nije direktno, ali je rekla da joj je ta crkva omiljena za venčanja.

- Šta si joj rekao pa je onako zadovoljna?

- Samo sam obećao da ću doći na zabavu povodom njenog osamdesetog rođendana u novembru.

- Misliš li da je to dobra ideja?

- Zašto ne bi bila?

- Možda ovo među nama neće dotad potrajati.

Mič ju je presekao pogledom.

- Obično moje veze s devojkama potraju duže od dva meseca.

Džulija je pokušala da prikrije da joj srce brže kuca.

- Misliš... želiš da naša veza bude javna?

Ošinuo ju je pogledom.

- Naravno! Šta si mislila? Da ću te kriti kao svoju „malu prljavu tajnu“? Zašto bih?

- Možda zato što nisam lepa kao devojke s kojima se inače viđaš?

- Draga Džulija, jesi li se pogledala u ogledalu? Lepa si kao bilo koja moja dosadašnja devojka.

- Ali obično ne izgledam tako.

- Biće dovoljno da promeniš način odevanja i da počneš da se šminkaš.

- U kancelariji će se svi pitati šta je sa mnom.

- Važno ti je njihovo mišljenje?

- Da - priznala je Džulija. - I neću da kupujem novu garderobu i ne želim da budem tvoja nova devojka.

Mič je duboko udahnuo.

- Ne misliš to ozbiljno.

- Mislim.

- Ne želiš više da spavamo zajedno?

- Nisam to rekla.

Bio je užasnut, a i Džulija je bila prestravljena, jer je izgovorila ono što je mislila da je nečuveno: ona je njega želela kao „malu prljavu tajnu“, a ne obrnuto.

Mič je smanjio brzinu, činilo se da mu ponestaje koncentracije.

- Ne verujem da mi predlažeš ono što pretpostavljam - rekao je. Nije želeo da bude njen tajni ljubavnik.

A Džuliji se ta ideja nije činila lošom. Kako bolje da se zaštiti od toga da će biti povređena nego tako što će odnos ograničiti isključivo na seks? Zbližavanje s njim neminovno bi je odvelo u zaljubljenost. Nekoliko nedelja biće dovoljno da umiri želju i da ostvari sve erotske fantazije. - Sve u svemu, to je najbolje rešenje - odgovorila je. - Sjajan si ljubavnik, Miče. Verovatno najbolji, koga ću u životu imati. Želim još malo da uživam, jer oboje znamo da mi nikada nećeš dati ono što zaista želim: brak i porodicu. Uza sve to, neću biti mlađa. Čak i da budem nekoliko meseci tvoja devojka, to bi bilo traćenje vremena. Istina je da želim da spavam sa tobom još neko vreme, ali ne predugo.

Nekoliko nedelja. Jasno mi je da je ovo jak udarac na tvoj ego, ali sigurno i ti vidiš prednosti u tome: ne moraš me voditi u restorane, ne moraš upoznavati moje prijatelje. Jedino moraš da me...

- Nemoj to da izgovoriš! - prekinuo ju je Mič.

- Želela sam da kažem „ušuškaš u krevet“ - nastavila je Džulija mirno, ali je zamalo izgovorila da me voliš.

- Ni to ne volim da čujem. Draže bi mi bilo da mi budeš devojka! Iskušenje je bilo veliko, ali Džulija je stisla usne.

- Žao mi je, to ne mogu.

- Žao ti je? Mislim da nije. Dugo su potom ćutali. Tek kad su se primakli Sidneju, Mič je progovorio: - U redu, žao mi je ako sam te naveo na to da pomisliš da s tobom želim samo seks. Dopadaš mi se, Džulija. Volim tvoje društvo i razgovore s tobom. Voleo bih da zajedno izlazimo. Želim da upoznam dobru, toplu ženu, kakva si zapravo. A što se traćenja tvog dragocenog vremena tiče... ne verujem da ćeš zažaliti. Čutao je neko vreme u želji da joj da vremena da razmisli o onome što je rekao.

- Razumem - rekao je na kraju šapatom. - Ovo što sam ponudio vidim da ti ništa ne znači. Neću te ubedivati i neću prihvatiti tvoje uslove. Pa ipak, još uvek te želim, Džulija... uprkos razumu. Ostaću večeras s tobom i daću ti ono što od mene želiš. Sutra ćemo se zauvek razdvojiti. Ako ti se moj predlog ne dopada, oprostićemo se pred tvojim vratima.

Džulija je duboko disala.

- Žao mi je, želela sam samo da budem iskrena. Ne možeš mi zameriti to što sam predložila samo seksualnu avanturu kad si ti isključio svaku mogućnost vezivanja. Sad shvatam da takav odnos za mene ipak nije moguć, ni za jednu noć. Bolje je da odmah večeras svako ode svojim putem.

Mič je bio zatečen Džulijinim odbijanjem. Pritom je bio uveren da će ona prihvatiti njegov predlog, jer je praktično priznala da je luda za njim. Želeo je Džuliju, nagu i strasnu u svojim rukama, ali pod sopstvenim uslovima.

- Dobro - prosiktao je - onda smo završili.

Džulija je njegove reči doživela kao šamar. Bože, šta sam uradila? Odjednom joj se i jedna noć s njim činila mnogo boljom nego... užasna praznina.

- Prepuštam ti da se pobrineš za to da na sastanak sa mnom u petak dođe drugi advokat - nastavio je grubo.

- U redu - izgovorila je razgovetno.

U znak da je sve rečeno, Mič je uključio radio i pritisnuo dugme za spuštanje krova.

Džuliji je bilo užasno teško na srcu. Okrenula je lice i pogledala kroz prozor da Mič ne bi video suze u njenim očima.

9. poglavlje Čim su sišli s auto-puta, počeo je pljusak. Džulijino raspoloženje bilo je slično vremenu. A silno je želela da prekine tu mučnu tišinu, ali se nije usudila.

Zapravo, užasavala ju je pomisao na to da bi zapodevanjem razgovora odmah pristala na sve što Mič želi, samo da joj pred vratima ne kaže „zbogom“, jer joj je bila nepodnošljiva izvesnost da ga nikada više neće videti. U jednom trenutku čak se pitala da li se već zaljubila u Miča. Zašto bi inače bila toliko nesrećna?

Pogled joj je pao na njegove šake na volanu, krupne i snažne, primerene golmanu. Džulija je razmišljala o tome koliko su je nežno i uzbudljivo te ruke mazile i prožela ju je vrela želja.

Ubrzano je disala, a bradavice su joj očvrsnule od žudnje.

Od stida bi najradije propala u zemlju jer ju je Mič u tom momentu pogledao. Njeni crveni obrazi, vatra u očima... sigurno je primetio koliko ga želi.

Bez komentara je vratio pogled na put. Džulija je primetila kako čvršće steže volan i osetila je koliko je i on napet. Znao je šta ona želi i poželeo je isto to.

Zaustavio se pred njenom kućom i oboje su u tišini izašli.

Mič joj je poneo kofer. Džulija je otključala vrata i okrenula se prema njemu. Da li će otići ili će ostati? Nije znala čega se više plaši.

- Miče, ja...

- Ćuti - promrmljao je i, spustivši kofer, ugurao ju je u kuću i zatvorio vrata nogom.

Džuliji nije palo na pamet da se opire ili da protestuje, jer je želela upravo ono što mu je bilo na umu. Osetila je pulsiranje divlje, nekontrolisane želje.

Da, da, prisloni me uza zid, molila ga je u sebi dok je upravo to radio. Ljubi me dok se ne obeznanim. Svuci me... Uzmi me.

- O! - vrisnula je osetivši kako prodire u nju.

Kao u transu privili su se jedno uz drugo. Uzdišući, Džulija se oslonila na njegova široka ramena dok joj je on obema rukama pridržavao guzu. Obuzeta osećanjima, na vrhuncu je zajecala, a suze su joj potekle niz obraze. Srušila bi se da je nije pridržao.

- Bože, Džulija - snažno ju je zagrlio. - Izvini...

- U redu je... Dobro je... - odmaknula se spotičući se.

- Ne - uhvatio ju je za ramena i užasnuto ju je pogledao. Nije u redu. Ovo što sam upravo uradio bilo je apsolutno pogrešno.

Osetila je bol u grudima kad je videla koliko je iskreno zabrinut. Nije želela da on pomisli da ju je na silu uzeo. I ona je čeznula za tim koliko i on.

- Oboje smo u ovome učestvovali, Miče.

- Ne - podigao je pantalone pomogavši njoj da prikupi razbacani veš i garderobu. - Prisilio sam te na ovo, a pritom nisam koristio kondom. Sta ako zatrudniš? To je neoprostivo!

- Molim te - usprotivila se energično. - Želela sam baš ovako, jer to smatram veoma uzbudljivim. Sigurna sam da to znaš.

Mič ju je ćutke posmatrao.

- I umiriću te: mogućnost da zatrudnim svedena je na minimum, jer u sredu treba da dobijem menstruaciju.

Uzdahnuo je odmahnuvši glavom.

- Ipak se ovo nije smelo dogoditi. Ne mogu sebe da prepoznam. Nikada nisam...

- Zaista? - Džulija se nesvesno nasmejala. Laskalo joj je to što je jedina žena s kojom je izgubio kontrolu.

Zamišljeno ju je posmatrao.

- Jesam li dobro razumeo? Ne protiviš se više tome da ostanem večeras?

- Pa... iskreno, nadala sam se da će to potrajati duže od jedne večeri - zar je mogla bilo šta da mu prebaci? Nije imala snage da ga otera. Ne još.

U tom momentu Rambo je ušao u hodnik. Srećna što joj je skrenuo pažnju, Džulija se okrenula mačku.

- Ćao, slatkišu moj. Jesam li ti nedostajala?

Mjaučući, Rambo se mazio o Mičovu nogavicu i počeo je da prede kad ga je ovaj podigao.

- Dopadaš mu se - rekla je Džulija.

- On je veoma lep mačak čak iako ima samo jedno oko.

- Nažalost, veoma je razmažen.

- Mogu da zamislim. Spava li u tvom krevetu?

- Ne, noći provodi napolju. On tako želi, a ja ga puštam da radi šta hoće.

- Pametan mačor. Dobro te je vaspitao.

- Volim ga - branila se - i ne mogu da podnesem da bude nesrećan ili povređen.

- Zato si platila tri hiljade dolara veterinaru - rekao je Mič.

Nije je naljutio njegov ironični ton.

- Dala bih i deset hiljada da mu spasem život. A sad ga moram nahraniti da nam kasnije ne bi smetao. A to nikako ne želimo, zar ne? - dodala je značajno. Mič se nasmejao.

- Dobro je što čujem da se u tom smislu ništa nije promenilo.

Evo - dao joj je mačka u ruke. - Sad je tvoj. Kuhinja je napred?

Juče nismo imali vremena za obilazak.

Zar je to juče bilo?, pitala se Džulija noseći Ramba u kuhinju.

Samo jedan dan promenio je sav njen život. Džulija bi koliko juče bila luda od brige razmišljajući o tome kuda će je afera s Mičom odvesti. Čak ju je i jutros to pitanje mučilo.

A sad... posle malopređašnjeg neverovatnog izliva strasti i želje u hodniku, sve je gledala drugim očima. Više se nije brinula oko toga da li će se zaljubiti u Miča, želela je samo da uživa u

trenutku. Do đavola budućnost! Želela je da misli samo na ovu noć.

U glavi su joj sevale erotske slike. Želela je da zadovolji Miča na sve moguće načine, da ga navede na to da potpuno izgubi kontrolu. Kakva uzbudljiva pomisao!

Rambovo nestrpljivo mjaukanje vratilo ju je u relanost.

- Ne razumeš, Rambo - rekla je istresajući mu u posudu omiljenu hranu - ti si kastriran. Evo, jedi, a onda budi dobar dečko i pusti me noćas na miru.

- Nadam se da ne pričaš sa mnom - smejao se Mič ulazeći u kuhinju. - Ne nameravam da budem dobar dečko niti da te ostavim na miru. Ali prvo mi treba jaka kafa, a i ti bi trebala da je popiješ, da mi opet ne zaspiš.

- Imam samo instant kafu - odgovorila je sipajući vodu u lončić.

- Nema problema, samo da je crna i jaka. Bez mleka i šećera.

- Kako možeš da piješ takvu kafu?

- Počeo sam da je pijem u vreme kad nisam imao ni mleko ni šećer - odgovorio je smireno.

Džulija ga je iznenađeno pogledala.

- Zar si zaista bio toliko siromašan?

- Ne možeš to da zamisliš.

- Ne... verovatno ne mogu. Bila sam nesrećna tinejdžerka, ali nikad nisam bila siromašna.

Mič je slegnuo ramenima.

- To me je naučilo da cenim sve ono što sam kasnije sebi mogao priuštiti. I to me je nateralo da vredno radim. Ali nećemo pričati o prošlosti, to je traćenje vremena.

- Ipak, prošlost nas čini onim što jesmo - odgovorila je Džulija. Dakle, obistinila se bakina slutnja: Mič jeste imao teško detinjstvo.

- Možda, ali ne volim takve analize. Čovek se onda stalno vraća na stare probleme, a bolje bi bilo da ih ostavi po strani. Ja

radije gledam napred. A kad već pričamo o tome... - preneo je šolje vrele kafe na sto. - Hajde, lepa moja. Krevet nas čeka.

U neko doba noći Džulija je zaspala, ali tek nakon što su se ona i Mič nebrojeno puta voleli, poslednji put pod tušem. Mič je zaista fantastičan ljubavnik i uvek mu nešto novo pada na pamet.

Dok je iscrpljena i snena Džulija ležala kraj njega, Mič je bio potpuno budan razmišljajući o tome zašto je svih ovih godine svesno izbegavao brak i ljubav, kao i pravu vezu s bilo kojom ženom.

Prisetio se trenutka kad je, kao dvanaestogodišnjak, zatekao majku mrtvu, a njegov otac je, skupljen u uglu, jaukao... Mič je obećao sebi da se njemu to neće desiti.

Prošlo je dvadeset pet godina. Nikada nijedna žena nije uspela da mu dodirne srce. Do sada... Da li je ovo ljubav? Mič je zamišljeno posmatrao usnulu Džuliju osećajući opet buđenje želje. Seks s njom je fantastičan, ali to nije ljubav, ubeđivao je Mič sebe. Možda ga ona uzbuđuje više nego bilo koja druga, ali s vremenom će to nestati.

Džulija se probudila, jer ju je Mič nežno mazio po leđima.

- Mmm - uzdahnula je pospano.

U sledećem trenutku bila je potpuno budna jer je zavukao šaku među njene noge stimulišući je. Neko vreme mirno je ležala osećajući kako u njoj raste uzbuđenje. A onda je odlučila da preuzme inicijativu.

- Moj red - rekla je isprekidano.

- Tvoj red... za šta?

- Dovoljno si pričao - gurnula je Miča na krevet primetivši koliko je već uzbuđen. Čula je da Mič duboko diše kad ga je obuhvatila šakom.

Uzdisao je dok ga je ljubila, poigravajući se usnama i jezikom.

Osećala je uzbuđenje od pomisli na to koliko mu je zadovoljstva priuštila. Videla je koliko on u tome uživa, jer se, uzdišući, propinjao prema njoj. Želela je da se Mič potpuno zaboravi.

Kad je bila sigurna u to da će on uskoro dosegnuti vrhunac, zgrabio ju je i povukao na sebe tako da je sela na njega.

- Želim da to uradimo zajedno - prošaputao je. - Navuci mi ovo i požuri! - utisnuo joj je kondom u šaku.

Džulija je oklevala trenutak, a zatim ga je osetila duboko u sebi.

- Bože! - zastenjao je Mič, zatim je obuhvatio njene bokove pokazavši joj je kako da se lagano kreće.

Kakav neverovatan osećaj! Uskoro joj nije bila potrebna njegova pomoć. Što su se brže kretali, on je sve silnije ulazio u nju. Nagnula se i, uz vrisak koji joj se oteo iz grla, stresla se u ekstazi. On je dosegnuo vrhunac gotovo istovremeno s njom.

Teško dišući, pala mu je na grudi osluškujući otkucaje njegovog poludelog srca.

U narednom trenutku suze su joj potekle niz obraze. Jecala je nezadrživo, opijena osećanjem onoga što je upravo doživela.

- Pst, dušo moja - Mič ju je snažno zagrlio. - Nemoj plakati.

- Tako sam... glupa - prošaputala je.

- Nisi glupa, samo si premorena. Krajnje je vreme da se naspavaš, isto važi i za mene. Vreme je da pođem.

- Ali obećao si da ćeš ostati celu noć - podigla je glavu trepćući.

- Predomislio sam se.

- Ne želim da odeš.

- Ne brini, vratiću se sutra uveče - brižno ju je spustio sa sebe, pa je skočio na noge. - Osim ako si se predomislila, pa ipak želiš da mi budeš devojka... U tom slučaju, doći ću po tebe na posao i otići ćemo zajedno na ručak pre nego što odemo na spavanje u moj stan.

Zvučalo je primamljivo. Zašto to ne prihvati? Zato što se ništa nije promenilo: Mič je ne voli i nikad je neće voleti.

- Nisam promenila mišljenje - rekla je energično.

- Dobro - ustao je i počeo da se oblači. - Ali znaj da me ovo ne usrećuje.

- Ne? - uzvratila je zajedljivo. - A ja sam mislila da ti baš to odgovara: zabava bez obaveza.

Mič ju je ledeno pogledao, podrugljivo se smešeći.

- Bila bi sjajan pravobranilac, traćiš talenat na poslovno pravo. I da, nemoj zaboraviti da mi pošalješ drugog advokata.

Progutala je pljuvačku.

- Kako da to objasnim?

- To je tvoj problem.

- Ne! - viknula je Alis.

Džulija je uzdahnula. Znala je kako će njena prijateljica reagovati kad čuje za aferu s Mičom.

- Sigurno je prokleto dobar u krevetu kad te je toliko promenio - uzdahnula je Alis. - U stvari, na neki način ti zavidim.

Uz decu mi ne preostaje mnogo vremena za ljubavni život.

- A ipak ja tebi više zavidim - rekla je Džulija. - Sve bih dala da imam muža punog ljubavi, kakav je Piter, i dvoje divne dece.

- Znam, ali ponekad... zaboravi! Trenutno sam u PMS-u i zato ovako reagujem.

Džulija se začudila što su nju simtomi PMS-a zaobišli. Možda je to posledica uzbudljivog ljubavnog života?

Po završetku razgovora s Alis razbijala je glavu time kako da objasni kolegama zašto Mič više neće biti njen klijent, ali ništa joj pametno nije palo na pamet. I čitavog dana nije mogla da se usredsredi na posao razmišljajući o predstojećoj noći s njim. Kad se on konačno nešto pre sedam sati pojavio pred njenim vratima, potpuno je zaboravila na sve.

Naravno, odmah su završili na podu spavaće sobe.

- Ne mogu ja ovo - rekao je dahćući, kad je pao preko nje.

- Na šta misliš?

- Na to da čitav dan čekam veče. Danas sam gotovo poludeo.

- Oh...

- Reci nešto. Reci mi da ćeš prihvatiti da budeš moja devojka. Onda možemo zajedno provoditi popodnevne pauze i vikende.

- Ako se u to upustim, sigurno ću se zaljubiti u tebe.

Mič se zamišljeno zagledao u plafon, osećala je da je miljama udaljen od nje.

- Žao mi je - rekla je iako nije znala zbog čega se izvinjava.

Pogledao ju je.

- Zbog čega ti je žao? Što si iskrena? Sviđaju mi se iskreni ljudi, pogotovo ti.

- I ti... se meni sviđaš - zamucala je, jer joj je postalo jasno da ga voli. I ta spoznaja duboko ju je potresala. Džulija je okrenula glavu da on to ne primeti.

- Sumnjam da ćeš se zaljubiti u mene - razmišljao je naglas. Koji si razlog navela što više neću biti tvoj klijent?

Zbunila se.

- Ja... još to nisam rekla.

- Onda nemoj.

- Zašto? - upitala je zapanjeno.

- Ne želim drugog advokata. Želim tebe.

- A šta je s pravilom da nikad ne spavaš sa poslovnim partnerkama?

Slegnuo je ramenima.

- Pravila postoje da bi se kršila. Naljutila ju je njegova ravnodušnost.

- Ti možeš kršiti svoja pravila, ali ja to ne nameravam. Moj si klijent, a ja se ne upuštam u veze s klijentima.

Njegove plave oči ledeno su sevnule.

- Pa nisi u vezi sa mnom, ovo je samo seks. I palo mi je na pamet... Jesmo li završili za danas? Da dođem ponovo sutra uveče?

Nije dozvolila da je isprovocira.

- Mislim da ti o tome odlučuješ, Miče. Ne mogu te prisiliti ni na šta.

- Ali ti to želiš.

- Da - rekla je prkosno.

- Dobro, u tom slučaju doći ću sutra uveče. Posle toga predlažem nedelju dana pauze da se ne bismo previše navikli jedno na drugo.

Poželela je da mu odvali šamar.

- A šta je sa sastankom u petak?

- Pošto trenutno ništa nije hitno, odložićemo ga na nedelju dana. A sad predlažem da doneseš bocu vina, koje sam ostavio u frižideru, jer mi treba piće.

- Popićemo ga uz večeru.

- O, Bože - podrugljivo je uzviknuo. - Ova žena će me čak i nahraniti! Kakav sam ja srećnik!

U tom momentu ga je gotovo mrzela.

10. poglavlje

Džulija nije dobila menstruaciju u sredu. U četvrtak se uspaničila. I bila je srećna što se ona i Mič nedelju dana neće videti. Bez poziva, bez SMS poruka, bez mejlova. Tek narednog utorka uveče doći će kod nje.

U petak je pomislila da će možda roditi Mičovo dete i... bilo joj je toplo oko srca. Ali to osećanje kratko je potrajalo, jer je shvatila da će to označiti kraj njihove veze. Ljubav, brak i deca... to za Miča nije opcija.

Molila se Bogu dok je napetost u njoj rasla, ali njen nemir nije splasnuo ni kad je u utorak dobila menstruaciju. Plakala je i bila je toliko očajna da je javila u firmu da je bolesna. U nekoliko navrata podigla je telefon da otkaže susret s Mičom, ali nije to učinila.

Svi njeni planovi da ga pošalje kući nestali su čim ga je ugledala, jer ju je uzeo u naručje i rekao: - Toliko si mi nedostajala... Čežnjivo se privila uz njega dok ju je ljubio, a onda ga je odgurnula.

- Žao mi je Miče, dobila sam.

- Još uvek traje? - upitao je iznenađeno.

- Ne, tek sam danas dobila. Pojma nemam zašto mi je ovoga puta toliko zakasnila. Možda zbog stresa...

Njegov hladni pogled veoma ju je razljutio.

- A šta si ti pomislio? - izbacila je sav bes, koji je nedelju dana potiskivala. - Da želim dete s tobom? Još nisam poludela!

Dovoljno je loše to što sam se upustila u aferu s čovekom, koji želi samo seks. Da sam zaista zatrudnela, skočila bih s mosta!

- Ne misliš to ozbiljno! - procedio je Mič kroz zube.

- Naravno da mislim! Koja bi normalna žena želela dete s tobom? Ti si najsamoživiji muškarac koga sam u životu upoznala!

Povređeno ju je gledao i klimnuo je glavom... polako, tužno.

- Ni sam to ne bih bolje rekao. Tek tada je Džulija shvatila šta je rekla i postidela se. Ali bilo je prekasno. Nije mogla da povuče ono što je rekla iako je želela da mu se baci u naručje i da ga moli za oproštaj. Drhteći, odmaknula se od njega.

- Žao mi je - rekao je Mič neodređenog izraza lica. - Nisam želeo da te povredim. Divna si i jednog dana sigurno ćeš naći nekoga ko će ti pružiti ono što želiš.

Džulija je osetila knedlu u grlu.

- Miče, ja...

- Ne, dovoljno si rekla. Hajde da lepo završimo. Budi dobar, Rambo - rekao je kad je mačak počeo da mu se provlači između nogu. - Čuvaj svoju gazdaricu - zatim se okrenuo i otišao je. Činilo se da je čitavu večnost stajala gledajući u vrata iza kojih je nestao. Prenula ju je zvonjava telefona. Obrisala je suze pre nego što je podigla slušalicu.

- Da? - O, Džulija... - čula je jecaje ujne Sintije.

Džulija je odmah znala.

- Kako se to dogodilo? - upitala je smireno. - Infarkt?

- Da, verovatno. Džejn je posle ručka legla da odmori, otišla sam oko pet da je probudim i zatekla sam je mrtvu. Nije mnogo patila, Džulija, delovala je... spokojno, čak srećno. Znaš, nisam mislila da će me njena smrt toliko potresti, a sad ne mogu da zaustavim suze.

Džulija ju je razumela.

- Ja... Pozvaću te kasnije, ujna Sintija - spustila je slušalicu, sela na pod i, zagnjurivši lice u šake, zajecala je.

Mič se jedva odvezao u grad, prepirka s Džulijom potpuno ga je izbacila iz koloseka. Pomisao na to da je nikada više neće držati u rukama kidala mu je srce.

Narednog jutra pozvao je svoju asistentkinju rekavši da do kraja nedelje neće dolaziti u kancelariju. Zatim je isključio mobilni i fiksni. Dane je provodio pred televizorom, naručivao je picu i pio viski dok ne bi zaspao na sofi. U nedelju više nije mogao da podnese sebe.

Nakon tuširanja, brijanja i na dušak popijenog litra soka od pomorandže i dva aspirina, osećao se bolje. Odlučio je da ode u dugu šetnju po botaničkoj bašti i da o svemu podrobno razmisli.

Hodajući lagano kroz baštu, shvatio je da se Džulija ušunjala u njegovo srce i da je besmislica smatrati da samo čezne za njom.

On je voli! Ničim drugim ne može se objasniti tuga, koja ga je obuzela od prošlog utorka.

Kakva ironija da se zaljubi baš u Džuliju, koja mu ne uzvraća ljubav! Kako je užasnuto govorila o mogućnosti da rodi njegovo dete! A on u prvom momentu ništa protiv toga nije imao. I to ga je nateralo da se zamisli.

Kad se vratio u stan, u njemu se opet probudio borbeni duh.

U redu, verovatno nema prave šanse da ubedi Džuliju u to da se promenio. Ali mora bar da pokuša.

Vratiti ženu kakva je Džulija slično je utakmici protiv vrhunske ekipe. Ne može bezglavo upasti u njen život. Potrebna je razumna strategija i plan.

U ponedeljak ujutro Mič je došao u kancelariju, gde su ga dočekali brojni pozivi, između ostalog i onaj od Džulijinog šefa.

Prvo se njemu javio.

- Miče, dobro je što ste pozvali - rekao je Greg Hary pretpostavljam da vam treba novi advokat sada kad nas je Džulija napustila.

- Džulija je... šta?!

- Niste znali? Mislio sam da vam je rekla. Prošle nedelje dala je otkaz... iz ličnih razloga. Zapravo, nema razloga da vam ne kažem: umrla joj je baka, a bile su veoma bliske.

Zatečen time, Mič je ćutao.

- Ponudili smo joj odsustvo, ali ona se odlučila na radikalan korak. Na njeno mesto zaposlio sam sposobnog momka, briljantnog pravnika. Da vam ga pošaljem na procenu?

- Danas mi ne odgovara, Greg. Pozvaću vas tokom nedelje, važi?

Odmah posle razgovora s Gregom Haryijem Mič je pokušao da dobije Džuliju na mobilni, ali je očigledno bio isključen.

- Džudit, pozovite asistentkinju Džulije Monte i saznajte broj njene najbolje prijateljice. Ime joj je Alis, to je sve što znam.

Učinite što možete, molim vas.

Džudit je bila razumna žena i nije postavljala suvišna pitanja.

- U redu, šefe.

Pet minuta kasnije donela mu je cedulju s brojem telefona.

Mič je nervozno ukucao broj, napeto čekajući.

- Halo? - javio se ženski glas.

- Da li razgovaram s Alis?

- Da, ko je to?

- Mič Grin.

- Otkud vam ideja da pozovete... mene?

- Upravo sam saznao da je Džulijina baka umrla. Pokušao sam da je pozovem, ali mobilni joj je isključen. Zato sam se nadao da biste mi mogli reći kad je bdenje, želim da odem.

- Džulija ne želi da vas vidi tamo.

- Ipak bih otišao.

- Zaboga, ostavite je na miru! Ne želi da ima ništa više s vama.

Shvatio je da prvo mora pridobiti njenu prijateljicu.

- Ona ne želi ništa s čovekom kakav sam bio. Ali sad sam druga osoba.

- Kako to mislite?

- Volim je, Alis - rekao je iskreno. - I želim da je zaprosim.

Recite mi, molim vas, kad je sahrana?

- Danas po podne.

- Zar vi ne idete? - upitao je začuđeno.

- Moj mlađi sin je bolestan, ne mogu ga ostaviti.

- Razumem. Da li je opelo u maloj kapeli blizu bašte Hanter Veli?

- Da, kako znate?

- Nije važno. Nažalost, moram prekinuti da bih stigao na vreme.

- Naravno. I, Miče... mislim da i Džulija voli vas.

Mič je osetio divlju radost.

- Uzdam se u vaš sud, Alis.

- Požurite, potrebni ste Džuliji.

Džulija je sedela na klupi u maloj kapeli. Svaki put kad bi pogledala na ogromni aranžman od žutih ruža na kovčegu, suze su joj potekle. To je bilo omiljeno bakino cveće.

Ujak Bil i ujna Sintija zamolili su je da održi kratak govor.

Pogledala je u izgužvanu cedulju na svom krilu. Želela je da iskaže baki zahvalnost, ali joj se grlo stegnulo. Kroz suze je pogledala ljude u kapeli, kao da joj oni mogu pomoći.

A onda je u kapelu ušao čovek, kome se najmanje nadala.

Srce joj se popelo u grlo. Otkud Mič ovde? Bez oklevanja joj je prišao i spustio je ruke na njena ramena.

- Žao mi je što kasnim - nežno ju je privio uza se.

Džulija nije mogla da progovori, pa se on okrekuo okupljenima.

- Džulija je, kao što vidite, savladana osećanjima, što je razumljivo, jer je mnogo volela svoju baku. Zato ću ja umesto nje nešto reći. Za one koji me ne znaju, ja sam Mič Grin, Džulijin

partner - nadao se da Džulija nije ispričala istinu svojoj porodici.

Sintijin prijateljski pogled i Džulijina zbunjenost to su potvrdili. Nažalost, krako sam poznavao Džejn Stoun, ali i jedan vikend bio je dovoljan da shvatim da je bila posebna. Zato želim da se zahvalim i Džejn i svim bakama sveta na njihovoj velikodušnosti i mudrosti. Znam da bi Džejn želela da slavimo život umesto da budemo tužni. Znam da je bila ponosna na svoju porodicu i da ih je sve volela, a meni je bila čast što sam je upoznao. Draga Džejn, počivaj u miru.

Seo je zajedno s Džulijom među članove njene porodice.

- Lepo rečeno, Miče - rekao je Bil suznih očiju. Sintija je šmrcala.

Kad su napuštali kapelu, Bil mu je objasnio da neće biti sahrane, jer je njegova majka želela da bude kremirana i da njen pepeo bude rasut po cvetnoj bašti.

- Pretpostavljam da će Džulija ići s vama do kuće? - upitao je Bil. - Da, naravno.

- Onda se vidimo tamo.

Džulija je bez otpora ušla u njegov automobil. Obrisala je suze i zamišljeno se zagledala u Miča.

- Zašto si došao? Morao si se dobro potruditi...

- Zato što te volim, Džulija - odgovorio je kratko, gledajući je pravo u oči. - Volim te i želim da se venčamo. Alis mi je pomogla...

- Želiš da se venčamo? - ponovila je u neverici.

- Da. I da imamo dete. Želim pravu porodicu. Samo sam o tome razmišljao proteklih dana.

Preplavila ju je radost, jer je osećala da je Mič ozbiljan.

- Alis ti je rekla da i ja tebe volim?

- Da, nagovestila je to - priznao je - ali svakako bih došao.

- Volim te više nego što možeš da zamisliš. Ipak, moraš mi objasniti zašto si se toliko opirao ljubavi. Obećavam da nikada nikome neću pričati o tome, čak ni Alis.

Mič je uzdahnuo.

- U pravu si. Ali teško mi je... da pričam o tome - duboko je uzdahnuo. - Moja majka nije umrla od raka - rekao je konačno. Ubijena je.

Užasnuto ga je pogledala. To nije očekivala.

- I to nije uradio stranac - nastavio je - nego moj otac. Čovek koga je volela, s kojim je živela... i koji ju je voleo i mrtvu.

- O, Miče...

- Zatekao sam ih kad sam se vratio iz škole. Mama je ležala u kuhinji u lokvi krvi. Bilo je to na moj dvanaesti rođendan. Torta, koju mi je spremila, bila je na kuhinjskom stolu.

Džulija je sklopila oči. Kako je dete to moglo da podnese?

Ona se jedva oporavila od smrti svojih roditelja, a oni su poginuli u avionskoj nesreći.

- Čučao je jecajući u uglu... - Mič je odmahnuo glavom. Godinama je bilo nepodnošljivo. Bio je nasilan... nikada prema meni, uvek prema mami. Nisam mogao da je zaštitim. Tata je bio bolesno ljubomoran, nije joj dozvoljavao da radi niti da izlazi iz kuće. Moj otac je povremeno radio, ali nikada dugo. Bio je alkoholičar. S rodbinom nije komunicirao. Mama nije želela da ga ostavi, jer ga je volela. Nisam to mogao da razumem.

- Takve žene su nasmrt preplašene, Miče. Šta se kasnije dogodilo s tvojim ocem?

- Priznao je da je kriv, osuđen je na dvadeset godina, ubijen je prve godine u zatvoru.

- Kakav užas! Sad mi je sve jasno... Mislim da smo danas dovoljno razgovarali o prošlosti, sad bih malo o budućnosti.

Nasmejao se.

- Zena po mom ukusu.

- Divan si, velikodusan i pun ljubavi.

- Smem li se nadati da ćeš se udati za mene?

- Kada i gde god poželiš.

- Kako bi bilo za Novu godinu, ovde, u omiljenoj kapeli tvoje bake?

Džulija se srećno nasmejala.

kraj