~2~
I. Predsedavajući Društva za zaštitu životinja i životne sredine“ Kentaur“, Aleks Kromvel, okupio je članove i simpatizere kako bi ih upoznao sa planom aktivnosti za taj mesec. Sastanci Društva su se redovno održavali već nekoliko godina i podrazumevali su ozbiljnu i sveobuhvatnu pripremu za akcije, koje su članovi organizovali na čitavoj teritoriji Kalifornije. Društvo se, prvenstveno, bavilo zaštitom i spašavanjem ugroženih životinja, ali i pokušajima da što više ljudi upoznaju sa važnošću očuvanja prirodnih resursa, kao i njihovim pozivanjem da prihvate odgovornost dominantne vrste na planeti. Članovi Društva nisu bili samo zanesenjaci, ljubitelji životinja i oni ekološki osvešćeni, već i stručnjaci svih profila. Pojedini od njih su učestvovali u radu Društva kroz prihvatanje učešća u akcijama, dok su ostali svoju aktivnost ostvarivali kroz davanje saveta i pružanje materijalne ili medijske podrške. Zahvaljujući tome što su bili veoma angažovani i uspešni, svakodnevno su dobijali sve više pristalica. Javljali su im se i ljudi van Kalifornije, sa željom da postanu članovi Društva, dok su pohvale i javna priznanja dobijali sa svih strana sveta. Veliki broj sponzora je omogućio Aleksu Kromvelu da Društvo registruje kao kompaniju, pa je, u skladu sa tim, on dobijao platu za okolnost da se nalazio na mestu predsedavajućeg. Aleks je svoju funkciju doživljavao previše ozbiljno, veoma studiozno je pripremao sve aktivnosti i pravio ogranizacione planove za istupanje u javnosti i podsticanje svih vidova humanosti. Ponašao se izričito naredbodavno, nije tolerisao strah, oklevanje i sumnje, pa su mnogi počeli da ga smatraju za previše rigidnog i fanatičnog.
~3~
Ona, koja je najviše trpela zbog takvog Aleksovog ponašanja, bila je Rajlan Sviting, njegova višegodišnja devojka. Kao vegetarijanac, protivnik ubijanja životinja i zagovornik okretanja prirodi, Rajlan se divila Aleksu i smatrala ga za retko humanu i plemenitu osobu. Ali, tako je bilo samo u početku njihovog zabavljanja. Tada je Aleks bio tek mladić prepun entuzijazma, dobrih ideja, ispunjen željom da ispravi svet u granicama svojih moći. Naveo je Rajlan da se zaljubi u njega time što je zbrinjavao napuštene i bolesne životinje, što je pravio razne diverzije, pristajao da bude kažnjavan i hapšen. Živeo je kao asketa, spavao je na podu, odbijao je da se okruži luksuzom. Trošio je novac isključivo u humanitarne svrhe, bio je opsednut potrebom da pomaže, da spašava, da obučava. Rajlan je slepo sledila Aleksa u svemu što je činio. Obilazila je sa njim utočišta za napuštene životinje, hranila ih i čistila njihove kaveze. Dovodila je kući povređene pse lutalice, lečila ih i ponovo puštala na slobodu. Delila je letke, pisala članke za novine, tražila pomoć na sve strane. Pritom je jela samo povrće i nosila neudobnu obuću od veštačkih materijala. I ona sama je bila uhapšena kada je bacila farbu na bundu jedne poznate manekenke, bundu napravljenu od krzna polarnih lisica. Provela je u zatvoru nekoliko dana, ali je bila puštena kada je Aleks platio bundu i time naveo manekenku da povuče tužbu. Rajlan je, od tada, osećala obavezu prema Aleksu. Bunda je bila preskupa, novac dat za nju je mogao da se potroši na aktivnosti Društva, na činjenje mnoštva korisnih dela. Osećanje zahvalnosti, koliko i krivice, navelo je Rajlan da prestane da se bori za to da bude ravnopravna u vezi sa Aleksom. Kako je jačao njegov javni ugled i uticaj u okviru Društva, tako se i on njoj nametao kao dominantan ljubavni partner, kao onaj čije su želje i potrebe bile na prvom mestu. Sa protekom vremena, Rajlan je uvidela da su njene emocije prema Aleksu potpuno presahle, a prestala je i da mu se divi, da ga poštuje. On više nije želeo da bude human, sve što je radio činio je sa namerom da pokaže koliko je bio moćan.
~4~
Mnogi zajednički poznanici su joj ukazivali na to da se promenila, da je postala bleda senka devojke kakva je nekada bila, i bez ustručavanja su to povezivali sa Aleksom, sa tretmanom kakvog je imala u njihovoj vezi. Sugerisali su joj da ga ostavi, da se povuče iz Društva, da se preseli u drugi grad, čak. Ali, ona nije imala snage da učini bilo šta od toga. Čitav njen život je počivao na njenom odnosu sa Aleksom, bez toga kao da nije postojala. Kao da je Aleks predstavljao vitalnu odliku njenog identiteta, Rajlan je činila sve da bi ga opravdala, da bi opravdala to što ga je tako slepo sledila. Posmatrala ga je dok je otvarao sastanak Društva, sedeći kao važna politička ličnost na izdignutom postolju. Primetila je da se više nije osmehivao, da je uvek bio ozbiljan i strog, da mu je glas postao oštar i rezak. Međutim, i dalje je veoma dobro izgledao. Bio je visok i vitak, tamnook, sa pravilnim crtama lica. Imao je gustu, crnu kosu, toliko dugu da su mu pramenovi dodirivali ramena i tu se uvijali. Neke od članica Društva su bile zaljubljene u Aleksa i zavidele su Rajlan, ne znajući da ona odavno nije uživala u svom zgodnom momku, da je izbegavala da bude intimna sa njim. Nakon nekoliko uvodnih rečenica, Aleks je otvorio temu zbog koje je i sazvao sastanak Društva. - Kao što su mnogi od vas već saznali iz medija, krajem meseca se u San Francisku održava skup direktora i upravnika svih zooloških vrtova sa teritorije Sjedinjenih Država. Istom će da prisustvuje i direktor zoo vrta iz Montreala, a počasni gost će biti Leon Majer, vlasnik privatnog prihvatilišta za divlje životinje iz Australije. Planirano je da skup traje nekoliko dana, a da njegovo finale bude na svečanoj večeri, tokom koje će biti uručena priznanja onima za koje se proceni da su unapredili poslovanje svojih vrtova, odnosno tamnica nesrećnih životinja. Naš plan je da obezbedimo ulaznicu za tu večeru i da tamo, za govornicom, iznesemo naš stav o zoološkim vrtovima. - Da li već imaš neku ideju o tome kako bi mogli da dođemo do ulaznice za tu večeru, Aleks? - Danijel Ronson, jedan od
~5~
članova organizacionog odbora Društva, je zatražio dodatno objašnjenje. - Imam, naravno! - potvrdio je Aleks samouvereno. - Mislim da bi bilo najbezbolnije i najefikasnije da se neko od nas prijavi da volontira u zoološkom vrtu ovde, u San Francisku. Poznato mi je da upravnik vrta, Djuk Dumans, po sticanju poverenja u volontere dozvoljava da oni dobijaju identifikacione kartice, baš kao da su stalno zaposleni. Nema sumnje da bi, uz malo šarma, svako sa tom karticom mogao da prisustvuje svečanoj večeri, makar u formi posmatrača, ako ne i zvaničnog učesnika. - Ako računaš na šarm, kao na sredstvo obmane, trebalo bi za realizaciju tog plana da angažujemo žensku osobu - Danijel se ponovo oglasio, jer se od njega i očekivalo da uzima aktivno učešće u donošenju važnih odluka. - Slažem se - Aleks je saglasno klimnuo glavom. - Svi znamo da u ovoj prostoriji niko nije šarmantniji od Rajlan - nadovezao se Danijel, uputivši Rajlan osmeh prepun podrške. - A, ne! - Aleks je odmah odmahnuo rukama. - To nije dobra ideja! - To je odlična ideja! - nekoliko ljudi mu se odmah suprotstavilo. - Razmisli malo, Aleks - Danijel je ponovo preuzeo na sebe odgovornost za povlačenje važnih poteza. - Rajlan nije samo sposobna za to da, svojom umiljatošću, otvori sva vrata, već je i odličan poznavalac životinja, kao i čitave organizacije, vezane za funkcionisanje zooloških vrtova. Upravnik Dumans ne bi primio za volontera nekoga sa ulice, nekoga ko nema pozitivan stav o držanju životinja u kavezima. Za očekivati je da on lično obavlja podrobne razgovore sa zainteresovanima, pre nego što im dozvoli pristup vrtu. Rajlan je savršeno sposobna za to da ga obmane, da mu servira lažnu priču o tome kako podržava postojanje zooloških vrtova. - Da, tako je! - sa svih strana su doprli glasovi podrške Danijelovom izlaganju.
~6~
- Ja sam imao na umu da pošaljemo Sendi - Aleks je to nervozno napomenuo, krećući da se vrpolji na stolici. - Zar si zaboravio da sam se, na onoj farmi, ispovraćala kada sam osetila miris balege? - Sendi ga je podsetila na tu epizodu. Kladim se da tek pristiglim volonterima daju da rade upravo najteže i najprljavije poslove, kako bi testirali njihovu volju i odlučnost da pomažu. Mene bi izbacili već prvog dana, zbog osetljivog čula mirisa. Rajlan je odlična za tu ulogu. Šta ti misliš o tome? - Sendi je pogledala direktno u Rajlan, kojoj se na licu videlo da se nalazila u svojevrsnom procepu. Sa jedne strane je bila spremna da preuzme na sebe ulogu diverzanta, a sa druge strane se ustručavala da to učini, jer joj je bilo jasno da se Aleks tome protivio, iz njoj neznanih razloga. Kada ga je pogledala, postalo joj je jasno da je strepela od njegove reakcije. Sve u njoj se pobunilo protiv te spoznaje. Prezrela je sebe zbog toga što se gotovo plašila mladića sa kojim se zabavljala, sa kojim je odlazila u krevet. Do nedavno mu je brisala suze kada bi pokazao tugu ili slabost, pružala mu je podršku i ohrabrenje, a sada ga se plašila. To je moralo da se promeni. Ona je morala da se promeni! - Kao što je Danijel rekao... - počela je odvažno, ignorišući upozoravajuće poglede koje joj je Aleks slao - bilo bi neozbiljno i neodgovorno ako bi u vrt poslali nekoga ko nije upoznat sa onim što se dešava u okviru njegovih zidina. Ja sam spremna da se pretvaram kako podržavam postojanje zooloških vrtova, da budem uverljiva i da pritom delujem naivno i nevino. Drugim rečima, ako se većina složi, prihvatam da odigram ulogu ubačenog volontera. - Ti... - Aleks je zarežao, stegnutih usana. - Ti nisi upoznata sa jednom ozbiljnom otežavajućom okolnošću, Rajlan. Taj upravnik, Dumans... On nije nimalo sladak. On je veoma opasan čovek. - Kako to misliš? - Imao sam priliku da ga lično upoznam. Veoma je pronicljiv, lukav i sposoban da sa velike daljine namiriše bilo kakvu zaveru. Njemu ništa ne može da promakne, njega niko ne može da slaže.
~7~
Ume da bude veoma netaktičan, naprasit i grub. Plašim se da bi mogao da te povredi. - Rečima? - Da, rečima. - Pa, to je prihvatljiv rizik - Rajlan je pomirljivo slegla ramenima. - Uostalom, ne bi mi bilo prvi put da se suočim sa besom nekoga koga smo obmanuli ili prevarili. Ja sam stekla imunost na verbalnu agresiju. Dok god mi fizički ne preti nikakva opasnost, spremna sam da trpim psovke i uvrede. - Ali, tebi od Dumansa preti fizička opasnost! - izletelo je Aleksu, što je većinu prisutnih članova navelo da ga začuđeno pogledaju. - Ne preteruj, Aleks! - opomenuo ga je Danijel. - Jedan upravnik zoološkog vrta ne bi dozvolio sebi da povredi volonterku, makar i otkrio da je ona lažna, da je ubačena diverzantkinja. - Nisam ni ja mislio da bije Dumans povredio, već... - Već? - Rajlan ga je podstakla da dovrši rečenicu. - Njega prati reputacija da je veliki plejboj. Ne bi me iznenadilo ako bi ti se udvarao, ako bi pokušao da te zavede. - Na koji način bi se doživela, u kontaktima sa uloge, u cilju ostvarenja redovno udvaraju, Aleks. tobom. I jedino sa tobom.
to razlikovalo od onoga što sam već ljudima pred kojima sam igrala razne planova Društva? Meni se muškarci Ali, kao što vidiš, ja sam i dalje sa
- Vau, deluješ kao da si se uplašio, Aleks! - zadirkivala ga je Sendi. - To ne liči na tebe. Mora da je taj Dumans nešto posebno, kada toliko oklevaš da pošalješ Rajlan kod njega. Aleks je zvučno ispustio vazduh kroz nozdrve, nakon čega se nevoljno složio da upravo Rajlan pokuša da se zaposli kao volonter u zoološkom vrtu. Rasejano je preneo članovima Društva još nekoliko informacija, podelio je nekoliko zadataka, a onda je objavio kraj sastanka.
~8~
*** Zamolio je Rajlan da ga sačeka u kolima, jer je želeo da nasamo razgovara sa Danijelom. Uhvatio ga je za ruku dok je prolazio pored njega, u nameri da ga zadrži, ali je to učinio toliko snažno da se Danijel odmah otrgao. - Hej! - uzviknuo je buntovno i upitno pogledao u Aleksa. - Ti ćeš lično da mi odgovaraš ako se Rajlan bude spetljala sa Dumansom! - poručio mu je on preteći, svesno zadržavajući besan i neprijateljski izraz lica. - Od kada si postao tako paranoičan, Aleks?! Do sada si uvek sa sigurnošću računao sa tim da ti je Rajlan verna, da si jedini muškarac za koga je zainteresovana! - Tačno! Takav sam bio do sada, odnosno dok je ti nisi poslao u vučju jazbinu! - Vučju jazbinu? - ponovio je Danijel začuđeno. - Počeo si da preteruješ, prijatelju. Možda je taj Dumans plejboj, kao što tvrdiš da jeste, ali nije valjda... - Jeste! - prekinuo ga je Aleks, ne skrivajući svoje negodovanje. - Dobro sam upoznat sa pričama koje kruže o njemu i nimalo ne sumnjam u to da su tačne! - Kakve priče mogu da kruže o upravniku zoološkog vrta? Pa nije taj Dumans holivudska zvezda! - Da bar jeste! - uzviknuo je Aleks, nakon čega je šutnuo i oborio jednu stolicu. - Da bar jeste? - ponovio je Danijel zbunjeno. - Šta bi to trebalo da znači? - Znači da je Dumans mnogo više od holivudske zvezde! Frajeri iz Holivuda su samo izvikani lepotani, a Dumans je objektivno zgodan, i pritom mudar, uspešan i sposoban. Vraški je siguran u sebe, narcisoidan je i razmetljiv. Uostalom, on je doktor veterinarske medicine!
~9~
- To sve zvuči kao da je savršen - Danijel se sa nevericom podsmehnuo. - O, da, zaboravio sam da svemu tome pridodam da su njegove veštine, kao ljubavnika, na glasu. Imao sam priliku da upoznam jednu od njegovih bivših, brojnih ljubavnica. Htela je da izvrši samoubistvo kada ju je Dumans ostavio! - A da li si imao priliku da njega upoznaš? Aleks je slikovito prevrnuo očima. - Jesam. Razmenili smo par uvredljivih rečenica na nekoj tribini. I potukli smo se. - Dozvoli da pogodim: ti si poljubio patos! Umesto potvrde, Aleks je još jednom stegao usne. - Taj umišljenko mi je odavno dužan, Danijele. Ako bude zaveo Rajlan... Mislim da to ne bih mogao da podnesem. Eto, vidiš šta si mi priredio! - Zar ne misliš da isključivo od tebe zavisi da li će taj Dumans da zavede Rajlan? Imam utisak da je, svojim ponašanjem, odavno guraš u naručje nekog drugog muškarca. - Kako se usuđuješ?! - Aleks se ratoborno uneo Danijelu u lice. - Ti ne znaš šta se događa između Rajlan i mene! - Vidim da si se promenio, prijatelju. I Rajlan se promenila. Više nije onako vedra i bezbrižna, kao što je nekada bila. Tiha je i povučena. Ponekad stičem utisak da te se plaši. I danas je strepela od tvoje reakcije na naš predlog da ona prihvati ulogu lažnog volontera. - Pa, i trebalo je da strepi... Nimalo nisam srećan zbog toga što je prihvatila ono, čemu sam se ja očigledno protivio. - Imam dva saveta za tebe, Aleks. Prvo, prestani da čitavo Društvo identifikuješ sa sobom. Društvo nije tvoje vlasništvo. Tvoj glas nema veću važnost i težinu od glasova ostalih članova. Drugo, imaj poverenja u Rajlan. Sve to što si rekao o Dumansu zvuči zastrašujuće, međutim, ako je narcisoidan i razmetljiv, kao što si rekao, to će odbiti Rajlan. Ona ne voli takve muškarce. - Sve žene vole muškarce kakav je Djuk Dumans - zaključio je Aleks poraženo, u punoj meri svestan iskušenja, sa kojim je Rajlan uskoro trebalo da se suoči.
~ 10 ~
II. Odevena u lepršavu haljinu cvetnog dezena i sa jednostavnim sandalama na nogama, Rajlan je već narednog dana otišla u zoološki vrt, sa popunjenom prijavom za volontere, koju je pronašla u jednom časopisu. Na ulazu su joj objasnili da je upravnik vrta zauzet i da, narednih sat vremena, neće biti u mogućnosti da razgovara sa njom. Predložili su joj da prošeta po vrtu i da se nešto kasnije ponovo pojavi pred vratima upravne zgrade. Rajlan je progutala knedlu, ali je ipak krenula popločanom stazom napred. Za razliku od ostalih posetilaca, ona nije bila u stanju da posmatra životinje u njihovim kavezima, jer je neprekidno razmišljala o tome kako im je bilo uskraćeno da borave u divljini, u njihovim prirodnim staništima. U jednom trenutku su joj i suze pošle na oči, ali ih je brzo obrisala, svesna važnosti uloge koju je morala da odigra. Poslednje što je trebalo da dozvoli, bilo je da neko primeti njenu potresenost, njeno zgražavanje nad prizorima pored kojih je prolazila. Da ne bi sasvim izgubila pribranost, odlučila je da sedne na klupu i na njoj provede narednih sat vremena. Međutim, pažnju joj je privukla gužva, koja se formirala pred jednim od kaveza. Zainteresovana, pridružila se radnicima vrta i retkim posetiocima, koji su okružili kavez u kome se nalazio sivi vuk. Vuk je, uspavan, ležao na podu, a iz utrobe mu je virila kost. Jedan od zaposlenih je objašnjavao okupljenima da je kost goveđa, da ju je vuk dobio za obrok, ali da mu se njen vrh neobjašnjivo zario u stomak, toliko duboko da ju je bilo potrebno operativno izvaditi. Sa rane iz koje je lila krv, Rajlan je skrenula pogled na veterinara koji je operisao vuka. Odmah je u tom spretnom
~ 11 ~
muškarcu užurbanih, ali sigurnih pokreta prepoznala upravnika vrta, Djuka Dumansa. Kao i svaki put, kada bi dobila neki zadatak, Rajlan se i tada podrobno pripremila, kako bi što bolje odigrala dodeljenu joj ulogu lažnog volontera. Na internetu se detaljno informisala o istorijatu vrta, kao i o njegovim karakteristikama, a nije propustila ni da sazna što više podataka o samom upravniku, koga je trebalo da obmane, da mu se lažno predstavi. Po svemu što je pročitala o njemu, zaključila je da se nalazila pred verovatno najtežim zadatkom, od dana učlanjenja u Društvo. Djuk Dumans ne samo da je posedovao vrhunsko obrazovanje, da je bio iskusan i stručan, već se nije ustručavao da promoviše svoje teorije, brani svoje stavove i ulazi u verbalne konflikte sa kolegama i javnim radnicima. U izlaganjima je bio precizan i jasan, potpuno hladnokrvan, uveren u ispavnost onoga što je zastupao. Prosto je isijavao samouverenost, što se i videlo sa njegovog lica, preko čije fotografije je Rajlan samo preletela pogledom. Nije, na tom licu, otkrila ništa što bi je zainteresovalo, kao ženu. Djuk Dumans nije spadao u kategoriju lepih muškaraca. Imao je plave oči, nepravilan nos, tanke usne izvijene u šeretski osmeh, i potpuno obrijanu glavu. Ali telo...! Rajlan je uhvatila sebe kako ga fascinirano odmerava, i to u okolnostima u kojima tako nešto nimalo nije bilo primereno. Dok se on borio da spasi život retke i dragocene životinje, ona je proučavala njegovo telo na kome su se isticali perfektno izvajani mišići, očigledno nastali dugogodišnjim trčanjem, plivanjem i bildovanjem. Kada se uspravio, otkrila je da nije bio preterano visok, ali da je imao ravan i zategnut stomak, kao i snažne noge. Ukupno, bio je veoma muževan i izrazito erotičan. Nosio je jednostavnu majicu sa kragnom, i Rajlan nije odolela da se zapita kakav je bio ispod trećeg dugmeta. Ili četvrtog... Vođena ženskom znatiželjom, pomerila se ulevo, kako bi ga posmatrala frontalno. Nije mogla, a da ne primeti da je lečio
~ 12 ~
povređenu životinju sa punom verom u sebe. Improvizovao je na licu mesta, u kavezu, bez kompletne hirurške opreme, ipak, potezi su mu bili milimetarski precizni i veoma spretni. Bio je potpuno usredsređen i fokusiran, maksimalno posvećen životinji i apsolutno nesvestan ljudi koji su ga posmatrali. Možda je upravo zbog toga, po završenom zahvatu, jednostavno skinuo majicu uflekanu krvlju preko glave i zatražio od jednog radnika da mu donese rezervnu. Rajlan se začudila sopstvenoj reakciji na prizor Dumansovog nagog torzoa. Jedva da je mogla da prihvati to da ju je tako snažno zaintrigirao, nju, koja je vrebala povoljnu priliku da se izvuče iz veze sa Aleksom i koja se zarekla da će se, po stečenoj slobodi, godinama odmarati od muškaraca. - Zar ne misliš da bi ga trebalo držati u kavezu i vaditi ga odatle po potrebi? - Rajlan se tihim glasom obratila nepoznata žena, koja je stala tik uz nju i mudrijaški joj se osmehnula.
*** Bilo je očigledno da je uhvatila njene poglede, usmerene na Dumansa, i da je pravilno procenila u kolikoj meri je on izazivao njeno žensko interesovanje. - Nema potrebe da se stidiš - žena je nastavila da se susretljivo obraća Rajlan, koja je sa nelagodnošću oborila glavu. Sve smo mi zaljubljene u njega. Ti si samo još jedna obožavateljka u dugačkom nizu. Da li si već bila sa njim? - Kako to mislite?! - Rajlan je naglo pogledala u lepu, crnokosu ženu. - Ja dotičnog ni ne poznajem! - Vidim da nosiš karticu na kojoj piše da si u službenoj poseti vrtu. Nisi, dakle, posetilac sa kupljenom kartom. - Došla sam u vrt kako bih se zaposlila kao volonter. Zastala sam kod ovog kaveza, jer sam primetila da je vuk ozbiljno povređen. Zabrinula sam se za njega. To je sve.
~ 13 ~
- Vuk je u dobrim rukama. Ja sam Lenora - predstavila se žena. - Ako se budeš zaposlila kao volonter, biću tvoj koordinator. Dakle, ja sam osoba zadužena za obuku volontera, za njihovo raspoređivanje i izvršavanje dnevnih zadataka. - Drago mi je... Lenora. - Slobodno me oslovljavaj imenom. U vrtu važi nepisano pravilo da smo svi jednaki. Nema gospođa ni gospodina. Čak ni upravnik ne zahteva da ga zvanično oslovljavamo. Lepo, svi su opušteni, samo su životinje sputane u svojim kavezima, pomislila je Rajlan, vraćajući pogled na upravnika, koji je upravo davao injekciju vuku, kako bi ga probudio. Mazio ga je, čekajući da on otvori oči. - Kako to da se ne boji? - Rajlan je to pitanje izgovorila više za sebe. - Ne boji ga se, zato što je on, na jedan način, opasniji predator od njega - nadovezala se Lenora, ne krijući zanetost u sopstvenim očima, dok je posmatrala svog zgodnog šefa. - Pored Djuka se i vuk pretvara u pitomo mače. - Izvinite, ali... - Rajlan se meko osmehnula. - Ne mogu da se otmem utisku da malo preterujete. Ili malo više... - Videćeš da sam u pravu, kada ga budeš malo bolje upoznala. Samo pazi da ne postaneš još jedan plen, na njegovoj udici. Evo ga, dolazi! Hoćeš li da mu te predstavim? - Ja... Sekretarica mi je rekla kako je nužno da obavim razgovor sa njim... - Pre nego što to učiniš, moraš da raščistiš sa sobom, draga. - Bojim se da vas nisam razumela... - Razmisli da li želiš da budeš sa njim. Ako ne želiš, beži glavom bez obzira. Jer, čini mi se da si baš njegov tip! - Oprostite, Lenora, ali, meni sve to što pričate zvuči prilično paranoično... - Kako hoćeš! Uglavnom, ja sam te upozorila! Hej, Djuk! Lenora je pozvala upravnika koji se, po izlasku iz kaveza, zaputio stazom ka upravnoj zgradi.
~ 14 ~
Odmah se okrenuo, ali nije ni stigao da pogleda u Lenoru, jer mu je pažnju privukla Rajlan. Bez ustručavanja ju je odmerio, od glave do pete, navodeći je da pocrveni. Pogled Djuka Dumansa nije bio nimalo naivan, i nimalo bezazlen. Imao je intenzitet fizičkog dodira, mogao je bez problema da nasluti sve ono što je skrivala neubedljivo tanka tkanina letnje haljine. Da mu se dopalo ono što je posmatrao, videlo se po bljesku njegovih zavodljivih, plavih očiju. Na usnama mu je zaigrao osmeh zadovoljstva kada je krenuo da prilazi usplahirenoj Rajlan, nezaobilazno upadljiv, potpuno samouveren po pitanju toga kakav je utisak ostavljao. - Djuk, ova devojka želi da se priključi našem timu volontera - objasnila je Lenora, nevoljno prihvatajući okolnost da je upravnik Dumans nije ni pogledao, da je Rajlan zaokupila svu njegovu pažnju. - Lepo, lepo... - promrmljao je upravnik, pružajući Rajlan ruku. - Djuk Dumans - predstavio se. - Kako se ti zoveš? Rajlan je, od stiska Dumansove ruke, prožela jeza, tako da joj je bilo potrebno nekoliko sekundi da se pribere, pre nego što je uspela da dođe do glasa. - Ja sam Rajlan Sviting. - Imaš neobično ime. Pođi sa mnom, do moje kancelarije. Verovatno pretpostavljaš da moram da obavim intervju sa tobom, kako bih proverio da li poseduješ neophodne kvalifikacije za volontiranje u vrtu. Instinktivno, Rajlan je, pre nego što je krenula za Dumansom, pogledala u Lenoru, koja je slikovito prevrnula očima. Imala je utisak da je Lenora u potpunosti bila svesna njene nagle i trenutne opčinjenosti zgodnim upravnikom, i da je njen savet bio na mestu. Ako je želela da bude u Dumansovoj blizini i da odradi dodeljeni joj zadatak, morala je da se u potpunosti distancira od njega, kao žena. Poslednje što je očekivala, bilo je da prizna sebi kako se plašila da je u stanju to da učini. Dok je koračala iza Dumansa, neprekidno ga je odmeravala, uživajući u pogledu na njegovo snažno, mišićavo telo, na njegove gipke, elastične korake.
~ 15 ~
- Pa, da li si i ti zgazila neku mačku, ili neko drugo nedužno živo biće? - upitao ju je Dumans, hvatajući njen pogled koji je počivao na samom dnu njegovih leđa. Po ko zna koji put, od dolaska u vrt, Rajlan je pocrvenela. Postidelo ju je to što je upravnik otkrio da mu je po smatrala zadnjicu. Ona, koja nikada pre to nije činila. Na koji način je, uostalom, muška zadnjica mogla da bude privlačna? Ali, Dumansova je bila. I ona je poželela da je dodirne.
*** Mora da sam poludela, Rajlan je protresla glavom, pozivajući sebe da se pribere. - Ne, nisam nikoga zgazila - odgovorila je na postavljeno joj pitanje. - Odakle vam takva ideja? - Jedan momak koji je, pre tebe, tražio da se zaposli u vrtu kao volonter je rekao kako to želi da učini, jer je kolima pregazio mačku. Pomislio sam da je isti slučaj i sa tobom. - Ne, nije. Da li je ta mačka uginula? - Nažalost. Jadna mačka - dodao je Dumans, ali na način koji je zvučao više komično, nego tragično. Ušli su u upravnu zgradu, gde je Dumans svoju sekretaricu, simpatičnu stariju gospođu, pozdravio otpevanim stihovima koji su se ticali njene frizure. Sekretarica se slatko zasmejala, ali se videlo da joj je prijao taj spontani, vragolasti gest njenog šefa. - Ah, vi žene...! - uzviknuo je Dumans samozadovoljno, ulazeći u svoju kancelariju. Očigledno mu je prijalo to što je, po ko zna koji put, dobio potvrdu svojih muških čari čak i pred sekretaricom, dvadesetak godina starijom od njega. Kao da upravo nije izvršio operaciju u teškim uslovima, seo je u fotelju i podigao noge na sto. - Aj, sedi! - nonšalantno je pozvao Rajlan da se i ona smesti u slobodnu fotelju. - Pričaj mi o sebi!
~ 16 ~
Kako je ovaj muškarac neobičan, pomislila je Rajlan, jedva uspevajući da sputa svoju žensku zainteresovanost za njega. - Šta želite da znate? - upitala je, ne osećajući se sposobnom da mu poveri i najjednostavnije podatke o sebi. - Daj mi svoju prijavu! - zatražio je, pružajući ruku preko stola. Uzeo je prijavu i iznova ulegao u naslon fotelje. - Imaš 27 godina, studirala si strane jezike, radiš kao turistički vodič - čitao je navode iz prijave. - Pričaj mi više o svom zaposlenju! - Ja... Agencija u kojoj radim organizuje obilaske San Franciska za strane turiste, posebno za one sa španskog govornog područja. Taj posao obavljam isključivo vikendom, tako da sam radnim danima slobodna i u situaciji sam da, preko čitave nedelje, volontiram u vrtu. - Zbog čega želiš da volontiraš u vrtu? - Dumans je zatražio objašnjenje, ali uz uporne i prodorne poglede koji su činili Rajlan nervoznom i nesigurnom. - Zbog toga što volim životinje i imam potrebu da budem društveno korisna. - Šta bi volela da radiš u vrtu? - Volela bih da budem zadužena za negu odbačenih mladunaca. - To je veoma ozbiljno zaduženje. - Jasno. - Kakvo je tvoje mišljenje o zoološkim vrtovima? Rajlan je uspešno obuzdala preteče podrhtavanje donje usne, čime bi svakako odala svoj prezir. - Podržavam postojanje zooloških vrtova, posebno ovako dobro projektovanih i još bolje organizovanih, kao što je vrt kojim vi upravljate, doktore Dumans. - Nema potrebe za tim formalnim oslovljavanjem - Djuk je nehajno odmahnuo rukom. - Zovi me Djuk! - Oprostite, ali, ja to ne mogu - a i bolje je da zadržim distancu prema tebi, nadovezala se Rajlan u mislima. - Kako hoćeš! Nastavi, molim te!
~ 17 ~
- Mislim da je životinjama dobro u vrtovima jer imaju redovne obroke, nadzor veterinara i omogućeno im je da se reprodukuju. Zatvorene životinje ne moraju, za razliku od svojih divljih srodnika, da se bore za opstanak u veoma surovim uslovima. One nisu osuđene na milost i nemilost prirode, nisu ničiji plen. U kavezima mogu da imaju dug i miran život. - Hm... - Djuk je ispustio nedefinisan uzdah, ali nije prestajao da proučava Rajlan, izazivajući u njoj talase jeze. - Mnogi zaboravljaju da su na desetine životinjskih vrsta potpuno istrebljene i da ih u svetu ima još samo u zoološkim vrtovima - nastavila je Rajlan, ulažući ogromne napore da bi zvučala i delovala prisebno. - Dalje, prirodna staništa životinja su ugrožena zagađenjem, šume se seku, močvare isušuju, savane urbanizuju, što se sve odražava na populaciju divljih životinja. U tom smislu im je u vrtovima zagarantovan opstanak. I, na kraju, mislim da je najveća prednost vrtova u njihovoj edukativnoj ulozi. Oni su jedina mesta na kojima se, iz neposredne blizine, mogu videti divlje zveri, ali gde se, ujedno, može mnogo toga naučiti o prirodi i njenim stanovnicima. Nakon što je sve to izgovorila, Rajlan je čestitala samoj sebi na uverljivosti. Temeljna priprema za intervju joj je omogućila da efikasno laže, da promoviše stavove od kojih je osećala mučninu, koji su se kosili sa njenim uverenjima. Uz sve to, nekako je uspela da zadrži minimalnu dozu pribranosti, iako ju je svaki pogled na Djuka Dumansa izabacivao iz ravnoteže i navodio je da bude dekoncentrisana, više udubljena u svoje žensko biće, nego u razgovor u kome je učestvovala. - U redu, Rajlan - Dumans je ustao i odsutno pogledao na ručni sat. - Idem da obiđem vuka. Dozvoli mi da malo razmislim o tvojoj prijavi i da razgovaram sa Lenorom. Ona je zadužena za volontere u vrtu. Mislim da si je upoznala? - Jesam. - Usput, ne veruj u ono što ti je ona ispričala o meni - dodao je, ne propustivši da se osmehne na njemu svojstven, zadirkujući način. - Lenora ume da pretera.
~ 18 ~
- Kladim se da je tačno sve što je izgovorila - te reči su skliznule Rajlan sa usana pre nego što je stigla da se ugrize za jezik. Još jednom je pocrvenela i požurila iz kancelarije, kako ne bi čula Dumansov komentar. Dok mu je, preko ramena, upućivala pozdrav, čula je njegov smeh, koji je otkrivao da se odlično zabavljao, kao i da je bio svestan utiska kakvog je ostavio na nju. Da je mogla, Rajlan bi, najradije, zatražila od nekog mnogo mudrijeg od sebe da joj objasni šta joj se to upravo dogodilo. Imala je 27 godina i dovoljno ljubavnog iskustva, smatrala je sebe za ozbiljnu i zrelu osobu. A, upravo je otkrila da se osećala kao šiparica koja je, nakon godina obožavanja, uspela da upozna svoju omiljenu popularnu ličnost! U tolikoj meri je bila zaslepljena i zanesena, nemoćna da obuzda svoju žensku fascinaciju, svoju zaintrigiranost, koliko i želju da ponovo vidi nesvakidašnje privlačnog Djuka Dumansa.
~ 19 ~
III. Rajlan je, tokom vožnje do svog stana, maštala o trenutku u kome će stati pod hladan tuš i pokušati da ohladi svoje probuđeno telo i usijanu glavu. Imala je potrebu da se osami i obračuna se sa sobom, jer je smatrala nedopustivim da tako intenzivno razmišlja o Dumansu i da dozvoli da joj prizor njegovog nagog torzoa neprekidno igra pred očima. To je tako detinjasto, prekorevala je sebe, uplašena stepenom uzburkanosti sopstvene krvi, koja joj je žarila vene i zagrevala joj telo. Poslednji čovek koga je, u stanju u kakvom se nalazila, želela da vidi, bio je Aleks. Stajao je pred ulazom u zgradu u kojoj je stanovala i očigledno čekao na njen povratak. Rajlan se to nimalo nije dopalo. Aleksov dolazak nije protumačila kao njegovu potrebu da je vidi, već kao izraz njegovog pritiska, nedostatka poverenja u nju, koliko i u njega samog. Iako je Aleks propustio da joj izrazi svoje strahove, po pitanju njene saradnje sa Dumansom, Rajlan je znala da se on osećao ugroženo. Sa pravom. Da je znao koliko ju je Dumans, kao muškarac, već prilikom prvog susreta uzdrmao, odmah bi je povukao sa dodeljenog joj zadatka i naložio joj da u širokom luku obilazi taj deo grada. Rajlan je bila ljuta zbog Aleksovog nenajavljenog dolaska, ali je osećala i krivicu. Iako odavno nije bila zadovoljna svojom vezom sa njim, znala je da joj je bio veran, da je nikada, ni u mislima, nije prevario sa drugom ženom. Istina, ni ona, tokom njihovog zabavljanja, nije razmišljala o drugim muškarcima. Sve do tog dana. Od kada je upoznala Dumansa, već ga je doticala u mislima, i zamišljala je sebe u
~ 20 ~
njegovom čvrstom zagrljaju i pitala se da li je zaista, kao ljubavnik, bio toliko fatalan, koliko je Lenora to želela da joj predstavi. Po izlasku iz automobila, Rajlan je prišla Aleksu izdignute glave, svesna toga da nije mogla da se pretvara pred njim, da se pravi kako se ništa nije promenilo. Na jedan način se sve promenilo. Aleks je to odmah osetio. On ju je previše dobro poznavao. Samo, nije bio spreman da je se odrekne. A još manje je bio spreman da je prepusti muškarcu koji ga je, svojevremeno, ponizio do krajnosti. Zagrlio je Rajlan i zario joj lice u vrat. - Nedostajala si mi... muklo je prošaputao, suptilno je pomazivši po rebrima. Potražio je njenu ruku i nije je ispuštao iz svoje, sve dok nisu ušli u stan. Tamo je odmah gurnuo Rajlan na zid i pritisnuo je svojim telom, jasno joj stavljajući do znanja kakve su mu bile namere. Ona mu je uzvratila poljubac, ali nije mogla da podnese njegove ruke na sebi. Pokušala je da ga nežno odgurne, a kada se on tome usprotivio, vešto se izmigoljila i udaljila od njega. Aleks ju je tada uhvatio za članak na ruci i grubo je cimnuo ka sebi, ne dozvoljavajući joj da se udalji. - Da li si svesna toga da me već duže vreme izbegavaš, Rajlan? - procedio je to sa ogromnom količinom sputavanog besa. Istrgla je svoju ruku iz njegove i otišla u kuhinju, kako bi popila malo vode. - Da, svesna sam toga - priznala je, kada je osetila da je Aleks stao iza nje. - Žao mi je, Aleks. Verovatno je došlo do nekog zasićenja među nama. U svakom slučaju, moraš da znaš da moje odbijanje nema nikakve veze sa namerom da te povredim ili ponizim. - E, pa, ja se osećam i povređenim i poniženim, Rajlan! Aleks više nije bio u stanju da kontroliše svoj glas, koji je poprimio kritično visoku notu. - Kod mene nije došlo ni do kakvog zasićenja! Želim te kao i prvog dana, možda i više! Kako vreme prolazi, sve sam svesniji toga koliko si posebna, koliko se
~ 21 ~
razlikuješ od drugih žena. Uostalom, sve si lepša, Rajlan... Pogledaj se... Lud sam za tobom... Bio je trenutak da Rajlan uzvrati Aleksu bar delić upućenih joj komplimenata, međutim, nije bila u stanju da smisli ništa dovoljno uverljivo i dovoljno iskreno. Tada je shvatila da ne samo da više nije osećala ništa prema Aleksu, već je imala potrebu da ode od njega. - Potrebna mi je pauza, Aleks... - čvrsto je izgovorila, gledajući ga pravo u oči. - Potrebno mi je da malo razmislim... - Ovome se nisam nadao, moram da priznam... - Aleks je poraženo izgovorio, uz ružan i podrugljiv osmeh. - Kako to? Naš odnos već izvesno vreme nije na nekadašnjem nivou. Neko od nas dvoje je to odavno trebalo da verbalizuje. - Ne, nisam na to mislio, kada sam rekao da se nisam nadao ovakvom preokretu. - Na šta si, u tom slučaju, mislio, Aleks? - Nisam se nadao tome da bi mogla da, tako brzo i naivno, poput neke praznoglave šiparice, padneš pod uticaj nabildovanog doktora Dumansa!
***
- Predlažem da ovaj razgovor nastavimo večeras, ili sutra, još bolje... - nalazeći se u stanju neke neobjašnjive konfuzije, Rajlan se nimalo nije osećala spremnom da obavi ozbiljan i konstruktivan razgovor sa svojim ljubavnikom, koga je nameravala da ostavi. - Zašto, Rajlan? - Aleks se bezobrazno isprečio ispred nje. Da bi imala vremena da smisliš adekvatne i prihvatljive odgovore? Varaš se ako misliš da nisam primetio koliko su ti obrazi bili zajapureni, kada si izašla iz automobila! Ne zaboravi da sam oduvek umeo da raspoznajem tvoja raspoloženja! Sada uviđam da si pod utiskom upoznavanja sa Djukom Dumansom!
~ 22 ~
- Ako je tako, pretpostavljam da si primetio kako odavno nisam srećna pored tebe, Aleks. Promenio si se. Promenio si svoj odnos prema meni. -I ti si promenila svoj odnos prema meni! - Tačno. Ustuknula sam, a to mi se ne dopada. Više se ne osećam ravnopravnom sa tobom. Ti si onaj koji sve nameće, koji se sve pita, koji donosi sve odluke. Moje mišljenje je u drugom planu, baš kao i moje želje. - Zar postoji neka želja koju ti nisam ispunio? - Upravo si analizovao sve ono što sam ti rekla, Aleks. Ja se osećam ozbiljno zanemareno u našoj vezi. Od kada si u Društvu angažovan profesionalno, postao si osion i sebičan. Počeo si da preuveličavaš sopstvenu važnost i da, istovremeno, anuliraš moju. Zbog toga se ne osećam dobro, zbog toga su moja osećanja prema tebi uzdrmana. - A sve to mi saopštavaš baš danas, kada si upoznala fatalnog doktora Dumansa! Rajlan je uputila Aleksu pogled pun sumnjičavosti. - Da li o upravniku vrta sudiš po njegovoj reputaciji, ili si imao priliku da ga lično upoznaš? - Imao sam tu čast da mi dotični lično razbije nos! - Aleks je to priznao u afektu. - Istina, nije ni on meni ostao dužan... - Žao mi je što te je Djuk Dumans pretukao, Aleks, baš kao što mi je žao što pokušavaš da isključivo meni pripišeš odgovornost za naš raskid koji je očigledno neminovan. - Raskid?! - prasnuo je Aleks. - Spominjala si pauzu! - Tačno. Bila sam spremna da preispitam svoja osećanja, da ti pružim šansu da uvidiš šta je ono što mi smeta. Međutim, vidim da to ne bi dalo nikakvog efekta. Raskid je bolja i prihvatljivija opcija. Za oboje. - Ne govori u moje ime! Ja te i dalje volim, Rajlan! Priznajem da sam se malo promenio, ali je to samo zato što radim jedan užasno odgovoran posao!
~ 23 ~
- Kao što sam već rekla, mislim da je i za tebe bolje da raskinemo. Imaćeš više vremena da radiš svoj užasno odgovoran posao. Aleks je ošinuo Rajlan besnim pogledom, kao što nikada pre to nije učinio. - Bezobrazna si. I nepravedna. Upravo si me prevarila, Rajlan. Ne bi trebalo da se praviš toliko pametnom. Jer, očigledno je da nisi pametna. To si jedna najobičnija zaluđenica, koju su zaveli Dumansovi bicepci. Čestitam, nije ti dugo trebalo da se uvrstiš na spisak njegovih obožavateljki, koje uzaludno uzdišu za njim! - Mislim da bi bilo najbolje da sada odeš, Aleks - predložila je Rajlan umorno, otvarajući vrata stana. - Smatraj da si povučena sa zadatka! - poručio joj je Aleks, prolazeći pored nje. - Upravo si, na delu, demonstrirao ono što sam ti zamerila, Aleks. Zadatak, koji mi je dodeljen, prevazilazi i mene, i tebe, i Društvo. Ti nemaš autokratsku moć, a nemaš ni relevantan razlog, zbog koga bi me povukao sa zadatka. Neću ti dozvoliti da se, bar prema meni, ponašaš kao nekakav despot. To se krši sa načelima onoga za šta se borimo. - Jasno je zbog čega insistiraš na tome da ostaneš na zadatku! Samo, nemoj posle da mi se žališ! Smatraj se upozorenom! Rajlan je sa suzama u očima pogledom ispratila Aleksa koji je strčao niz stepenište i potom bez osvrtanja izleteo iz zgrade. Da je ostao još malo, čuo bi kako Rajlan kroz jecaje izgovara da je njegovo upozorenje došlo prekasno, da su sve ćelije njenog bića već alarmantno zvonile i podizale opštu uzbunu.
~ 24 ~
IV. Nakon redovnog jutarnjeg obilaska vrta i upoznavanja sa tekućim problemima, Djuk je u svojoj kancelariji dočekao bliskog prijatelja, Trenta Rulsa, zaposlenog u policiji San Franciska. S obzirom na to da su se nedavno videli i družili, nije bilo potrebe da odugovlače sa započinjanjem teme, zbog koje su se sastali. - Pronašao sam u policijskim izveštajima ime devojke koju želiš da proveriš. Bio si u pravu. Ona nije ono, za šta se predstavlja. - Ja sam uvek u pravu - odvratio je Djuk sa njemu svojstvenom samouverenošću. - Mene utisak nikada do sada nije prevario. Znao sam da Rajlan nešto krije, da se nije slučajno pojavila u vrtu. Hajde, reci mi, ko je, u stvari, ta mala nevaljalica?! I čime je zaslužila da bude navedena u policijskim izveštajima?! - Rajlan Sviting je već deset godina član registrovanog i odlično organizovanog Društva za zaštitu životinja, „Kentaur“, čije je sedište upravo ovde, u San Francisku. - „Kentaur“? - ponovio je Djuk, blago se namrštivši. - To mi je nešto poznato. - Svojevremeno si se potukao sa predsednikom tog Društva, Aleksom Kromvelom. Ja sam vas razdvajao, a takođe sam bio prisutan na tribini, tokom koje je izbila svađa između vas dvojice. - Da, sećam se. Ako se ne varam, dobro sam ga tresnuo. - Previše dobro. Razbio si mu nos. - Pa, očigledno je da je to zaslužio. Ali, vratimo se na ovu nevaljalicu. Rekao si da je već deset godina član Društva? To znači da mu je pristupila sa 17 godina. - Očigledno. Dotična je, izgleda, prilično neustrašiva, jer je na nekom mondenskom skupu bacila farbu na bundu od polarnih lisica, koju je nosila poznata manekenka, Kristina Sejmur. Tada je
~ 25 ~
bila uhapšena, ali ne i osuđena. Zato nema dosije, već je samo zavedena u policijskim izveštajima. - Rajlan je bacila farbu na manekenku? - ponovio je Djuk, gotovo zadivljeno. - Ta mala stvarno ima petlju. Očigledno se sprema da izvrši neku diverziju u vrtu, sličnu tom bacanju farbe. Pitam se da li je svesna u šta se, u stvari, upustila. - Naravno da nije svesna. Ako je budem video, reći ću joj da beži glavom bez obzira. Ali, pretpostavljam da za tim neće biti potrebe. Jer, sigurno joj nećeš dati priliku da realizuje ono što je zamislila, odnosno, odbićeš da je zaposliš kao volonterku. - Za jedno nisi u pravu. Zaposliću je kao volonterku, ali joj svakako neću dati priliku da meni, ili vrtu, nanese bilo kakvu štetu. - Ne razumem... Zbog čega bi rizikovao? Rajlan Sviting nije, kao aktivistkinja, angažovana od juče. Ona punih deset godina pokušava da se bori za prava životinja, i za ekološko osvešćivanje ljudi. Sasvim sigurno je dobro pripremljena za dodeljeni joj zadatak. Uostalom, članovi Društva, kao i Aleks Kromvel, bez sumnje znaju da su je poslali na nesiguran teren, na kome joj ništa nije zagarantovano. Taj Aleks je iz prve ruke imao priliku da se uveri u to da ti nisi nimalo naivan i nimalo bezazlen. Mora da ima puno poverenje u Rajlan i njene sposobnosti, kada je procenio da bi upravo ona mogla da, tebi pred nosem, napravi neku diverziju. - Ja sam jači i pametniji od svih njih! - Djuku ponovo nije nedostajalo sigurnosti u sebe. - Koliko god Rajlan bila dobro pripremljena, neće uspeti da sprovede svoju zamisao u delo. Ja joj to neću dozvoliti. - Ali, kako planiraš da je sprečiš? - Tako, što ću je neprekidno držati na oku - odgovorio je Djuk, uz osmeh koji nije nagoveštavao ništa dobro. Trent je već viđao taj osmeh na Djukovom licu, zbog čega je sumnjičavo suzio pogled. - Šta bi to trebalo da znači? - Rajlan je preslatka, Trente. Dopala mi se. - Dopala ti se?! - ponovio je Trent zaprepašćeno. - Tebi se neka devojka dopala?!
~ 26 ~
- I to prilično. Trebalo je da je vidiš. Sva je kao da je napravljena od šećera i meda. Uprkos tome što dobro izgleda, što je obrazovana i što vodi aktivan život, poseduje ono što su žene odavno izgubile, a to je ljupkost. Veoma je ženstvena i nežna, a pomalo je i stidljiva. Ume da pocrveni, za razliku od većine drugih žena. Priznajem da sam, videći njene rumene obraze, poželeo da joj na uho šapnem nešto zbog čega bi sva buknula. - Hm, prilično sam iznenađen, moram da priznam... Kako Rajlan, u stvari, izgleda? - Srednje je visine, vitka je i lepo građena. Obline joj nisu previše istaknute. Ima zelene oči i kosu boje zrelog meda. Lepa je, ali je još važnije to što osećam da je posebna, da je drugačija, da se razlikuje. - Ne znam da li bi trebalo da se radujem zbog tebe, prijatelju... Ako se ne varam, jednom si rekao da bi mogao i da se zaljubiš u ženu sa osobinama, kakve poseduje ta Rajlan. - Tačno. To sam rekao, a to i sada mislim. Zato ne mogu da dozvolim da ona ode. Hoću da vidim gde će nas, oboje, odvesti ono što smo juče započeli. - Oboje? To zvuči kao da je i ona pokazala interesovanje za tebe? - Zar si uopšte sumnjao u to? - Djuk se nadmeno iscerio. Medena je izašla iz vrta saplićući se o sopstvene noge. - Ta medena, kako je zoveš, je potencijalno opasna, Djuk upozorio ga je Trent. - Medena i opasna... - ponovio je Djuk, oblizujući usne poput grabljivca pred ulovljenim plenom. - Idealna kombinacija...
***
Nema povratka. Sa tom parolom je Rajlan učestvovala u svim akcijama Društva. Gde god da je išla i šta god da je radila, u
~ 27 ~
okviru dobijenih zadataka, uvek je imala u vidu to da je morala da ide napred, uprkos iskrsavajućim preprekama na putu. I uvek je, zahvaljujući odlučnosti i veri u ono što je radila, uspevala da prevaziđe te prepreke. Vremenom je prestala da se boji tih usputnih i iznenadnih problema, pa ju je upravo zato, zbog odsustva straha, pratila sreća. Međutim, kada se zaputila u vrt, na još jedan intervju sa upravnikom Dumansom, znala je kako bi bilo najpametnije da od svega odustane, da zadatak prepusti nekom drugom, nekom trećem, ili da jednostavno predloži obustavu započete akcije. Ona sama nije sumnjala u svoje sposobnosti da obavi zadatak, ali se plašila onoga što bi, u međuvremenu, moglo da joj se dogodi. Plašila se toga što se, kao žena, probudila, i to na sveobuhvatan način. Veza sa Aleksom ju je potpuno uspavala, u emotivnom i telesnom smislu, a sada je otvorila oči, sada je prepoznala u sebi potencijalno razbuktavanje zamrlog erotskog naboja. Istovremeno, slutila je da nikome, od članova Društva, ne bi bilo jednostavno da obave zadatu akciju. Djuka Dumansa nije bilo lako prevariti, nadmudriti, niti obmanuti. On je, u odnosu na većinu ljudi, zbog svojih osobina bio u početnoj prednosti. A to je sve činilo dvostruko težim. Dah joj se ledio u grudima dok je, čekajući da je upravnik Dumans primi, halapljivo udisala vazduh. Instinkt joj je govorio da beži, da ne rizikuje, da se spasi, ali ju je romantična žudnja za pravim uzbuđenjima navodila da ostane, da se prepusti, da pristane na sve, pa i na sluteće posledice. Odavno je shvatila da joj se ne dopada život koji bi tekao lagodno, kojim bi neko drugi rukovodio, koji bi bio lišen ludosti. Dosta se ona ponašala razumno i odgovorno. Sada je želela da učini nešto potpuno drugačije. Sada je želela da vidi dokle je mogla da ode sa Dumansom. A to je zahtevalo pristajanje na dozu ludosti.
~ 28 ~
- Uđi, dušo! - sekretarica joj je pokazala na vrata upravnikove kancelarije. - Vidim da je upravo završio telefonski razgovor, koga je vodio sa direktorom berlinskog zoološkog vrta. - Hvala vam! - Rajlan je to izgovorila sa lažnom odvažnošću, sa kojom je, uostalom, i otvorila vrata Dumansove kancelarije. Nije stigla ni da ga pozdravi, a njemu je pozvonio mobilni telefon. Iz zvučnika telefona je doprla melodija poznate grčke pesme, koja je isprovocirala Dumansa da, ne ustajući sa stolice, napravi nekoliko igračkih pokreta. Rajlan je tome morala da se nasmeje, iako je bila usplahirena i napeta. Neobično joj se dopalo to što je čovek Dumansovog profila bio tako neposredan, tako neformalan, tako zabavan. To ju je malo opustilo. Međutim, već sledećeg trenutka se iznova ukočila. Jer, Dumans je krenuo da je odmerava, i to podrobno, pogledom kojim kao da je skidao odeću sa nje. Ona se zaista osetila ogoljenom, imala je utisak da je Dumans nepogrešivo naslutio sve obline njenog mladalački skladnog tela, da je u njima uživao, da se njima sladio. Pomisao da mu se dopala joj je neobjašnjivo godila. Time se našla na veoma opasnoj stazi, koja je mogla da je odvede u sunovrat, ali ona nije mogla da skrene sa nje, da se vrati u bezbednu zonu. Tamo, gde je bilo bezbedno, bilo je i dosadno. Nijedno od njih dvoje nije tolerisalo dosađivanje, kao životni stil. Po završenom razgovoru, Dumans je pokretom ruke pozvao Rajlan da sedne, propustivši da joj se izvini za to što je pričao u njenom prisustvu. Bio je čovek koji je verovao da mu je sve dopušteno, zaključila je Rajlan, zapitavši se da li je to, na neki način, odgovaralo istini. Istovremeno, bio je i čovek kome su neopisivo dobro stajale tesne majice, koje su pružale potpuni uvid u raskošnost njegovih razvijenih mišića. - Da li voliš grčku muziku? - nonšalantno ju je upitao, prestajući da je odmerava na način koji ju je punio nemirom.
~ 29 ~
- Bojim se da ni ne poznajem tu vrstu muzike - priznala je Rajlan, slegnuvši ramenima. - Ja sam živeo i radio u Grčkoj nekoliko godina, otuda moja ljubav prema njihovoj muzici, istoriji i kulturi. Da li si, bar, turistički boravila u tom delu Evrope? - Ne, kada je Evropa u pitanju, boravila sam isključivo u Španiji. Ali sam zato proputovala veliki deo Južne Amerike. - Planiram da, u januaru, posetim Amazon i da provedem nekoliko dana u džungli. Već sada se radujem tom izazovu. - To je, hm... Baš neobično i zanimljivo... - Jeste. Da li bi ti imala dovoljno hrabrosti da se upustiš u tu avanturu? Sa tobom bih išla i na kraj sveta, ta misao se nametnula Rajlan, ne samo u džunglu. Krenula bih odmah, bez ikakve pripreme. U pustinju, prašumu, na Severni ili Južni pol, spavala bih na travi, na zemlji, i ne bih se plašila ničega. Mora da sam poludela, Rajlan je zatvorila oči i uznemireno uzdahnula. Došla sam ovde da bih prevarila Dumansa, a ne da bih se zaljubila u njega. Bilo bi pogubno ako bi mi se to dogodilo. - Pretpostavljam da bih... - Rajlan je konačno uspela da odgovori na postavljeno joj pitanje. - Nisam razmažena i veoma sam prilagodljiva. Na putovanjima ne insistiram na komforu, stalo mi je jedino do toga da što više toga iskusim i vidim. - U tome si slična meni. Vidi, Rajlan, Lenora i ja smo odlučili da ti pružimo šansu, da te prihvatimo za volontera - Dumans je naglo promenio temu. - Ona danas nije tu, tako da ću ja da te uputim u osnovna pravila. Dumans je počeo da obrazlaže nešto veoma ozbiljno, međutim, Rajlan se zavrtelo u glavi, tako da je nemoćno klonula na naslon fotelje. Zatvorila je oči, boreći se da savlada nalet uzbuđenja, ali i nalet iznenadnog straha. To je, dakle, bilo to. Našla se na opasnom putu bez mogućnosti povratka. Postala je volonter u vrtu i predmet Dumansovog muškog interesovanja. Suočavala se sa dve opasne
~ 30 ~
situacije u isto vreme. Njen organizam to nije mogao da prihvati i savlada tek tako. Njeno telo je, intenzivnije od njenog uma, spoznalo u kakvom se tesnacu naĹĄla. Zato ju je obuzela slabost, zato je klonula.
~ 31 ~
V. - Rajlan?! - Dumans joj je spretno prišao i spustio joj ruke na ramena. - Da li si dobro?! Ne, nisam, jedva se obuzdala da to izgovori dok je, iz neposredne blizine, posmatrala Dumansove plave oči i dok je osećala njegov miris, koji joj je dražio nozdrve. - Trebalo je da doručkujem - kratko je izgovorila, pomerajući telo unazad. - Imam u fioci čokoladu - Dumans joj je odmah pružio luksuzno pakovanje čokolade, sa ukusom jagode. - Ne znam ni sam kako sam uspeo da odolim da je pojedem. Znaš, ja obožavam slatko, ali izbegavam da ga jedem. - Zbog čega? - začudila se Rajlan, grizući zubima komad sveže, ukusne čokolade. - Zbog toga što moram da oslabim. Pogledaj koliko sam debeo! Ti si savršen, ponovo su se, protiv Rajlan, urotile njene sopstvene misli. - Mora da se šalite! - uzviknula je sa nevericom. - Pa, vi nemate ni gram suvišnog sala! - To samo izgleda tako dok sam obučen. Ali, kada se skinem, vidi se da mi je stomak mek, da na njemu nemam definisane mišiće. - Teško mi je da poverujem da na takav način razmišljate o svom izgledu. Uzmite malo čokolade! - Već sam doručkovao proteinski šejk. Ješću tek večeras. Moram da oslabim, jer planiram da počnem da odlazim na plažu. Nudističku.
~ 32 ~
Zbog te informacije i slike koja joj se pojavila u glavi, Rajlan se zagrcnula uzetim zalogajem čokolade. Kada je povratila dah, odložila je kutiju na sto i uljudno se zahvalila. - Ako se ne osećaš dobro, mogla bi od sutra da započneš sa volontiranjem u vrtu - predložio joj je Dumans, koji se zapitao kako bi bilo da tada poljubi Rajlan, dok su joj usta mirisala na čokoladu i na jagode. Poželeo je da je poljubi, da je još više zbuni, da dobije još očiglednije dokaze svog muškog uticaja na nju. - Ako nemate ništa protiv, ja bih ostala danas ovde, dokle god je to potrebno. - U redu. Možda ne bi bilo loše da danas, u društvu nekog iskusnog volontera, obiđeš vrt. Verovatno ti je poznato da se on prostire na 40 hektara, da raspolaže sa 15 hiljada životinja, odnosno preko hiljadu različitih vrsta. Za volontere, kao i za zaposlene i posetioce, uostalom, najvažnije je pitanje bezbednosti. Ovde se još uvek nije dogodilo da neko bude povređen, to je zato što su svi maksimalno oprezni, što svi poštuju pravila. Isto ću da zahtevam i od tebe. Nikada, ali nikada nemoj da zaboraviš da smo mi plen, u očima divljih životinja, koliko god se one, u nekim trenucima, ponašale umiljato. Volonterima je, baš kao i posetiocima, zabranjeno da hrane životinje, to rade stalno zaposleni i obučeni hranitelji. Osnovno pravilo, kada su životinje u pitanju je da ako smo mi dobri prema njima, i one će to biti prema nama. Ipak, ponekad se uplaše, pa napadnu iz straha. Zato nikakav egzibicionizam ne dolazi u obzir. - Nemam nameru da vam pravim probleme, doktore Dumans. Djuk joj je uputio jedan brz pogled, ali se odmah nakon toga osmehnuo. - Mogla bi, kao i svi drugi, da napraviš samo jedan problem - čvrsto joj je poručio, stavljajući joj do znanja da nije upravnik koji toleriše greške. - Razumem i podržavam strogoću na kojoj insistirate - rekla je, svesna spektra osećanja koja je Djuk Dumans budio u njoj. - Videćeš da su svi volonteri veoma zanimljivi mladi ljudi. Među njima ima najviše veterinarskih tehničara, studenata
~ 33 ~
veterine, ali i biologa, ekologa, istraživača, tu je čak i jedan snimatelj dokumentarnih filmova. Upravo sam njega zamolio da te provede kroz vrt. Čekaće te kod kaveza sivog vuka, jer on lično nadgleda njegov oporavak. - Kako je vuk? - interesovala se Rajlan, ustajući. - Podrazumeva se da je dobro, nakon što sam ga ja operisao Dumans je ponovo ispoljio apsolutni nedostatak skromnosti. - Drago mi je zbog toga - Rajlan nije odolela da se pomalo podsmešljivo osmehne. - Hvala vam na ukazanom poverenju, doktore Dumans! Do viđenja! - Videćemo se sutra, Rajlan! Spremio sam jedan poseban zadatak za tebe! - O?! Kakav?! - Sutra - kratko joj je poručio, nakon čega se posvetio papirima na svom stolu.
***
Moram pod hitno da se oslobodim ovih nadirućih osećanja, sa tom mišlju se Rajlan zaputila prema kavezu sivog vuka, gde ju je čekao stariji volonter, kako bi je proveo kroz vrt. Nimalo joj se nije dopalo to što su joj kolena klecala, što nije mogla da se usredsredi ni na šta sem na ono što se vrtoglavom brzinom budilo u njoj, a što je prepoznala kao fatalno, kao nešto što nikada pre nije osećala. Da, ona je slutila da je sposobna za snažna osećanja, za bezumnu strast, za to da bude ispunjena, raznežena, opijena, sva zanosna. Aleks ništa od toga nije uspeo da izazove u njoj, zato se i u periodu procvata njihove veze osećala nedovršeno, neispoljeno, uskraćeno. Sada je prepoznavala u sebi nešto što je moglo da bude sveobuhvatno, nešto što je imalo potencijal da ispuni sve
~ 34 ~
praznine, da zadovolji sve potrebe, da je navede da bude kakva nikada pre nije bila. Zaljubljena. Srce joj je zaigralo i u grudima joj je sve zatreperilo, ali je to trajalo sve dok se nije setila svog zadatka i okolnosti koje su je u startu svrstavale među Dumansove neprijatelje. Pored toga, nije mogla da računa sa njegovom muškom naklonošću. Sebe nije videla kao njegovu potencijalnu partnerku, iako su oboje, u prisustvu jedno drugog, udisali gušći vazduh i iako je par varnica sevnulo, možda onih koje ništa nisu značile, a možda i onih koje su predstavljale nagoveštaj većeg žara. Rajlan je bila svesna toga da se nalazila u emotivnoj klopci, ipak, nije mogla da odoli da se prepusti zanosu koji joj je zagrevao krv. Bilo je divno osetiti se ženom, nakon toliko dugo vremena. Bilo je divno osetiti se romantičnom pri pogledu na boje, pri milovanju vetra, pri svetlosti sunca. Nesvesno se osmehivala, razdragana i srećna iz nepoznatih razloga. Stariji volonter, Entoni, koji ju je čekao kod kaveza sa sivim vukom, je pogrešno protumačio njen osmeh. Pripisao je to njenom zadovoljstvu zbog predstojećeg rada u vrtu, zbog okolnosti da je bila primljena za volontera, među mnoštvom onih koji su bili odbijeni. Entoni je podrobno objašnjavao Rajlan sve ono što se ticalo funkcionisanja vrta, ali ga je ona slušala samo polovično. Deo njenog bića je ostao u kancelariji upravnika vrta, harizmatičnog Djuka Dumansa, koji je bio toliko upečatljiv da joj je okupirao misli, kako niko pre njega to nije uspeo. Uprkos toj podeljenoj pažnji, Rajlan je uspela da sagleda da je vrt pružao svim životinjama odlične uslove, da su sve imale dovoljno prostora, da se vodilo računa o njihovim potrebama, da su kavezi i kućice bile specijalno dizajnirane i napravljene tako da liče na prirodna staništa. Rajlan je odala u sebi priznanje zaposlenima u vrtu na brizi koju su posvećivali njegovom održavanju, međutim, to nije uspelo da joj spere gorak ukus u ustima zbog uverenja da su životinje patile, sputane svojim zatočeništvom.
~ 35 ~
Obilazak vrta joj je oduzeo svu energiju i potpuno ju je iscrpeo, tako da je nemoćno zaplakala, kada se našla na njegovom izlazu. Znala je da nije dolazilo u obzir da odustane od dodeljenog joj zadatka, ali joj je instinkt govorio da bi to trebalo da učini, da bi trebalo da pobegne od predstojećeg boravka u vrtu, iskušavajućeg samog po sebi, kao i od neizbežnih susreta sa Djukom Dumansom, koji su podrazumevali još jače testiranje njenih potencijala. Kada je došla u stan, poželela je da okupi sve prijateljice i ispriča im da je počela da se zaljubljuje, da su se u njoj budila retka i veoma burna osećanja. Ali, nije mogla to da učini, nakon tek okončane veze sa Aleksom. Pristojnost joj to nije dozvoljavala. Poslednje što je smela da dozvoli bilo je da Aleks sazna za to da ju je privukao drugi muškarac, i to tako snažno da je neprekidno razmišljala o njemu. Neke od njenih prijateljica su bile odane Aleksu, i mogle su, iz malicioznih pobuda, da ga obaveste o svemu, da mu prenesu ono što bi im ona poverila. Osuđena da sve zadrži u sebi, Rajlan je provela nemirnu noć u kojoj su joj se, ispod spuštenih kapaka, smenjivale slike privlačnog upravnika, čija je seksualnost nalikovala neumoljivoj, nezasitoj, primalnoj životnoj sili.
~ 36 ~
VI. Sve je bilo isto, a, opet, tako drugačije... Probudila se u istom krevetu, istom stanu, obavila je sve jutarnje rituale, odgovorila na dobijenu elektronsku poštu, doručkovala i zaputila se ka vrtu. Sve vreme je nosila u sebi topao osećaj bajkovitosti, imala je utisak da su joj se otvorili novi vidici, da je postala više svoja, da se uzdigla na neki viši nivo. Nosio ju je snažan stimulans da bude prisutna, da je sve prožme, da je sve ispuni. Bila je ispunjena optimizmom i bezrazložnom životnom radošću, uprkos stalno prisutnoj svesti o tome da je zaigrala opasnu igru, sa čovekom koji je bio igrač za sve igre, i plivač kroz sve vode. Vratar na ulazu u vrt joj je dao uputstvo da se Dumans nalazio u južnom delu, kod staništa u kome su boravili kenguri. Dok se, sledeći putokaze, kretala stazom koja je vodila ka južnom delu vrta, Rajlan je, sva ispunjena mekom svetlucavošću, žudela da vidi Dumansa. Na usnama joj je igrao nehotični osmejak, koji se sledio kada je čula kako Dumans viče na nekoga. Glas mu je bio toliko jak, da je njime mogao da smrska staklo. Rajlan se ukopala u mestu. Obuzeo ju je strah, pri pomisli na to da bi Dumans, onoga dana kada bude izvela svoju diverziju, mogao tako da viče na nju. Njegov bes je ne bi samo uplašio, već bi je i zaboleo, a takođe bi joj izazvao grizu savesti. Ponovo su u ušima počela da joj zvone zvona za uzbunu i ponovo joj je instinkt poručio da beži, što dalje od tog čoveka koji je bio opasan po nju, na sve moguće načine. Nepokretnost ju je držala u mestu i kada se Dumans pojavio na stazi, ali je zato osetila unutrašnje komešanje, penušanje krvi i nadraženost pri dnu stomaka. Kada je krenuo da joj prilazi, posmatrala ga je kao u transu. Iznova ju je osvojio, time kako je izgledao, kako se kretao, kakav je stav imao.
~ 37 ~
Nije poznavala nijednog muškarca, sem njega, koji je mogao da odigra ulogu neustrašivog predvodnika, odlučnog i beskompromisnog. Dumans je bio čovek koji je sledio samo sopstvene impulse, koji je krojio život po sopstvenoj meri, koji je u svakom trenutku bio spreman na adrenalinska uzbuđenja. Pored svega toga je bio fizički impresivan, sa raskošnim, savršeno izvajanim telom, koje je odisalo nedvosmislenom snagom. U svom carstvu, među mnoštvom životinja, ali i među muškarcima, Djuk Dumans je bio alfa mužjak. Redi od najređe zverke, kojom je vrt mogao da se pohvali. A ona, Rajlan, je poželela da postane njegova ženka, njegova verna, podatna, umiljata ženkica, spremna da ga sledi gde god bi je poveo. I poželela je da mu pripadne, da iskusi snagu njegovog zagrljaja, poželela je da je pokori bez ostatka, da mu se preda bez ostatka, da nestane sa njim, da mu dozvoli da je odvede do beskraja, do zaborava, do besvesti. Imponovalo joj je to što ju je podrobno odmeravao dok joj je prilazio, što ju je navodio da na, do tada nepoznat način, bude svesna sebe kao žene, svoje mladalačke lepote i privlačnosti. Usta su joj bila potpuno suva kada joj je prišao, jer joj je dah bio uskomešan, ubrzan i vreo. Oblizala je usne, nemoćna da sakrije vatru koja joj je plamtela u pogledu, koja ju je svu pekla. - Stigla si! - Dumans joj je obratio vedro i nonšalantno, kao da nije upravo urlao na nekoga i bio bešnji od besnih bogova. - Da li si spremna da kreneš u izvršavanje svog zadatka? Samo na trenutak, Rajlan se učinilo da je Dumans zvučao dvosmisleno. Zbog toga ga je naglo pogledala, a kada joj se on bezazleno osmehnuo, potvrdno je khmnula glavom, odbijajući da počne da panici, da sumnja, da se pribojava.
~ 38 ~
***
Ušli su u drvenu kućicu dovoljno visoku da što je uspravno, dovoljno provetrenu, čistu i svetlu. U jednom uglu kućice, iz platnene torbe koja je bila okačena o zid, virila je glava kengura, mladunca. - Oh, kako je sladak! - Rajlan je spontano uzviknula, jedva se obuzdavajući da mu priđe i pomazi ga. - Drago mi je da to misliš. Od danas ćeš biti zadužena za njega. - Zaista? Na koji način? - Moraćeš da ga hraniš, čistiš, ubacuješ ga u torbu i provodiš vreme sa njim. - Ali, gde mu je majka? - Ima infekciju mlečnih žlezda, zbog kojih nije u stanju da ga hrani. Morao sam da ih razdvojim, privremeno. Pa, da li si spremna da, na neko vreme, budeš Džolijeva mama? - Naravno! - Rajlan je oduševljeno prihvatila. - Hvala vam na ukazanom poverenju, doktore Dumans! - Da budem sasvim iskren, to poverenje ćeš morati tek da zaslužiš. Ako se budeš povezala sa Džolijem, ako te bude prihvatio, dozvoliću ti da se staraš o njemu. U suprotnom ću morati da ti dodelim neki drugi, manje lep i prijatan zadatak. - Videla sam koliko ima da se čisti oko nekih velikih životinja - našalila se Rajlan, dok je posmatrala kako Dumans pažljivo vadi mladunče iz torbe i predaje joj u ruke. Vidno dirnuta, ona se spustila na gomilu sena, pazeći da ne uznemiri i ne povredi Džolija. Ponudila mu je flašicu sa mlekom, koju joj je Dumans pružio, a on je odmah krenuo da je halapljivo prazni. Rajlan je to toliko obradovalo i oduševilo, da se zadovoljno zakikotala. Izgledala je veoma razneženo i ljupko u tom trenutku, što je navelo Dumansa da sedne nedaleko od nje.
~ 39 ~
- Dakle, imaš momka, zar ne? - direktno ju je upitao, navodeći je da ga naglo pogleda. Poklonio joj je njemu svojstven osmeh koji, na jedan način, nije otkrivao ništa, a na drugi je nagoveštavao sve. - Ne, nemam - brzo je odgovorila, brže nego što je to želela. Da li vi imate devojku? - upitala je, više zbog ličnog interesovanja, nego zbog namere da mu uzvrati drskost. - Već dugo nemam devojku. Znaš, ja imam problem sa zaljubljivanjem. To predivno stanje me redovno zaobilazi. Veoma patim zbog toga. - Možda imate previsoka očekivanja od žena? - Imam - hladnokrvno je potvrdio. - Moja očekivanja su u skladu sa onim što mogu da pružim. A to je mnogo. Rajlan je jedva savladala uzdah, koji je pretio da joj izleti iz grudi. Verovala je Dumansu, potpuno mu je verovala. On je bio u stanju da voli zrelo, snažno, odgovorno, odlikovao se mnoštvom potencijala koji su opravdavali to što je važio za osobu sa visokim očekivanjima. - Vidim da niste od onih koji skromnost smatraju za vrlinu nije odolela da se našali. - Skromnost je samo osobina, ali ne i vrlina. Zašto bih bio skroman, kada znam da mnogo vredim? - Onda vama, doktore Dumans, nije mesto ovde, u vrtu, već na obroncima Olimpa! - Rajlan nije odolela da se našali sa njim. - Apsolutno! - potvrdio je on nonšalantno. - Kada ćeš da prestaneš da mi persiraš? Ja nisam mnogo stariji od tebe. Imam 38 godina. - Hoćete li uspeti da izlečite Džolijevu mamu? - upitala je Rajlan, da bi promenila temu. - Naravno da hoću! - usledila je još jedna arogantna potvrda Dumansove samouverenosti. - Pričaj mi šta radiš u slobodno vreme! - Ja... Izlazim sa drugaricama, čitam, provodim vreme sa svojim roditeljima i mlađom sestrom. Da li vi imate brata ili sestru?
~ 40 ~
- Da, imam sestru i dve sestričine. - Kako vi provodite slobodno vreme? - Pišem, slikam, čitam, bavim se restauracijom, uzgajam cveće, trčim, plivam, treniram, volim da kuvam, da izlazim, da putujem, a najviše od svega volim da idem u šoping. Kupovina patika mi je slabost. Mislim da trenutno imam oko dvesta pari patika, i to mi nije dovoljno. Rajlan je uputila Dumansu pogled koji je nosio u sebi notu nepoverenja. - Sve to radite pored toga što upravljate vrtom i aktivno se bavite poslom veterinara? - Aha! - Pretpostavljam da imate nekog kućnog ljubimca? - Imam himalajsku mačku. Zove se Kina. - Zanimljivo. Da li ste bili u Kini? - Obišao sam veliki deo Azije, uključujući Laos i Kambodžu. - Ne poznajem nikoga ko je boravio u tim zemljama. - Evo, sada znaš mene! Dobro ti ide sa Džolijem. Smatraj da si dobila svoj zadatak! - obavestio ju je, podižući se na noge. - Budi malo sa njim, pusti ga da skakuće po kućici, a onda ga ubaci u torbu. - Naredna dva dana ću biti odsutna, jer moram da radim Rajlan je podsetila Dumansa na to da je vikendom radno angažovana. - U redu - Dumans se jednostavno složio, otresajući seno sa farmerica. - Lenora će se pobrinuti za Džolija. - Idete? - Rajlan je jedva sakrila negodovanje zbog Dumansovog odlaska. Želela je da još razgovaraju, da još puno toga sazna o njemu, da uživa utome što je vazduh oko njih bio zapaljiv, što ih je obavijao senzualni fluid, što je moglo da se nasluti da se nešto posebno rađalo među njima. Rajlan je želela da se uveri da sve to nije samo ona osećala, da je i Dumans bio pokrenut iznutra, da je i u njemu začet impuls, koji je mogao da dovede do nečeg veoma ozbiljnog.
~ 41 ~
- Bićeš dobra majka, jednoga dana - rekao joj je umesto odgovora, ali i umesto pozdrava, nakon čega je izašao iz kućice.
***
Majka... Rajlan je, ne prestajući da mazi Džolija, pomislila kako, nikada do tada, nije razmišljala o tome da li bi volela da se realizuje kao roditelj. Imala je svega 17 godina kada je počela vizionarski da se bori za zaštitu životinja, ali i svih prirodnih resursa koje su ljudi bahato koristili i zloupotrebljavali. Uz studije, posao koga je obavljala i povremene prevodilačke poslove, angažovanje u Društvu joj je oduzimalo sve slobodno vreme i okupiralo sve misli. Većina njenih ličnih ambicija se ticala onoga što je mogla da ostvari kao borac za zaštitu životinja, dok o udaji i roditeljstvu nikada nije razmišljala. Ni Aleks nije bio od onih muškaraca, koji su razmišljali o braku i svijanju porodičnog gnezda. Kada je govorio o budućnosti, u njoj je uvek video Rajlan, ali ne i njihovu decu. Komentar Djuka Dumansa je naveo Rajlan da razmisli o svom potencijalnom materinstvu. Bilo joj je neobično lako da zamisli Dumansa kao oca svoje dece. Iako ga nije ni dugo, ni dobro poznavala, slutila je da bi on, kao otac, bio odgovoran, požrtvovan, da bi posedovao pravu meru nežnosti i strogoće. Podjednako lako je zamislila sebe kao njegovu suprugu, onu, koju će da voli, da štiti, da prati, podržava i da svesrdno učestvuje u njenom ličnom i profesionalnom razvoju. Mora da sam poludela, Rajlan je snažno prekorela sebe. Kako je moguće da razmišljam na tako detinjast način? Odavno nisam tinejdžerka, spremna da idealizuje svakog zgodnog momka, koji mi se nađe na putu! Otrežnjenje, to mi je potrebno. Sagledavanje realnosti. U toj realnosti se ona prebrzo zaljubila, a Dumans ju je posmatrao kao i svaku drugu ženu, čije je obožavanje laskalo njegovom kolosalnom egu. Pored te nemile i pomalo bolne okolnosti,
~ 42 ~
njihova potencijalna veza je bila apsolutno nemoguća, zbog diverzije koju se ona pripremala da izvede. Kada se to bude dogodilo, Dumans će da joj uskrati i ovaj minimum simpatija, koje joj je sada poklanjao. Osudiće je i prezreti. Možda će pokušati da joj se osveti. Tek kada je jedna suza sa njene brade pala na Džolijevo meko krzno, Rajlan je otkrila da je plakala. Bilo joj je veoma teško, a znala je da će joj, iz dana u dan, biti sve teže i teže. Dumans joj se sve više dopadao, sve više joj je prijalo da boravi u njegovom društvu, sve više je želela da ga poljubi, dodirne, da se stopi sa njim. Zahvaljujući njemu je od žene koja je prestala da uživa u seksu postala ona koja je maštala o seksu. O vrućem, ludo strastvenom, preteranom, neobuzdanom seksu. Seksu ispunjenom sitnim erotskim nastranostima, kojima nikada nije bila sklona. Sada su joj se u glavi formirale slike svega onoga, što je želela da iskusi sa Dumansom. Zbog tih slika utroba bi joj postala usijana, telo bi počelo da joj luči sokove, da se grči u potrebi da bude posedovano. Kao nikada pre, Rajlan je mogla da zamisli sebe kao divlju, smelu, vragolastu i nevaljalu u postelji, ili bilo kom drugom mestu, pogodnom za vođenje ljubavi. Po prvi put, Rajlan se osetila frustrirano. I znala je da će se ta frustracija samo uvećavati, da će joj sve više smetati, i sve više je činiti nesrećnom. Nije umela da odredi kako se osećala kada joj je, pri izlasku iz vrta, radnica na blagajni pružila koverat u kojoj se nalazila plastificirana propusnica. Sa njom je mogla da uđe u vrt kad god bi to poželela, a sa njom je, takođe, mogla i da se, uz malo šarma, umeša među učesnike skupa upravnika preostalih vrtova sa američkog kontinenta. Prvi deo njenog zadatka je bio uspešno odrađen. Ono, čemu je težila, i od čega nije želela da odustane ni po koju cenu, donelo joj je samo gorak ukus u ustima. I baš nikakav osećaj zadovoljstva.
~ 43 ~
VII. Pred svaki obilazak San Franciska, Rajlan se trudila da sazna još više novih i zanimljivih informacija o tom gradu koji je važio za jedan od najlepših, ne samo na teritoriji Kalifornije, već i čitavih Sjedinjenih Država. Činila je to da se ne bi ponavljala, da ne bi samoj sebi dosadila, ali i da bi se ponašala na profesionalno odgovoran način. Imala je težnju da napreduje, da uvek bude nova i drugačija, da se priprema za neke složenije poslovne poduhvate. Te subote je, međutim, došla na posao potpuno nepripremljena. Prethodne večeri je pokušala da radi, da sastavi novi koncept za ono o čemu je nameravala da govori turistima, ali nije uspevala da se koncentriše, da se fokusira. Sve misli su joj bile okupirane Djukom Dumansom, tako da je provela veče u sanjarenju, slušanju sentimentalne muzike i ispijanju vina. Rano je otišla u krevet, u kome je još intenzivnije maštala o Dumansu, o njegovom telu, o sve izraženijoj želji da podeli postelju sa njim. I toga jutra je više razmišljala o njemu, nego o predstojećem radnom danu. Tako rasejanoj, preostalo joj je jedino da se nada da turistička grupa neće biti velika, ili da, bar, u njoj neće biti previše onih radoznalih, spremnih da svaki čas nešto zapitkuju i traže dodatne informacije. Nije znala šta da misli o tome što na parkingu, pored autobusa sa otvorenim krovom, nije bilo nikoga. Pogledala je na sat i otkrila da je do planiranog polaska ostalo svega desetak minuta. U to vreme su već svi zainteresovani stajali okupljeni oko autobusa i čekali na dolazak vodiča. Prišla je šalteru, na kome su se kupovale karte, ali je on bio zatvoren. Potpuno zbunjena, Rajlan se osvrnula oko sebe, u
~ 44 ~
potrazi za bar jednim poznatim licem iz agencije, koje bi moglo da joj objasni šta se dešavalo. Odahnula je kada je ugledala vozača autobusa, kome je odmah prišla. - Tome?! - upitno ga je oslovila. - Da li je neko propustio da mi kaže da je današnji obilazak grada otkazan? - Ne, nije. Niko ništa nije propustio da ti kaže, jer obilazak nije otkazan. - Ali, ovde nema nikoga! - Varaš se. Na gornjem spratu je jedan putnik, koji je otkupio sve karte. Rajlan se začuđeno i nervozno nasmejala. - Ne razumem... Kako to misliš? - Iskreno, ni ja ne razumem. Znam samo da je dotični tražio da se vozi potpuno sam i da vodič, odnosno ti, govori na engleskom jeziku. - To je ludost! - uzviknula je Rajlan iznervirano. - Zašto bi neko tražio da se vozi sam?! Uostalom, taj neko nema prava da uskrati turistima sa španskog govornog područja obilazak grada! Mnogi od njih će zbog tog gospodina da propuste jedinstvenu priliku da im neko, ko govori njihov jezik, pokaže grad i ispriča im ponešto o njegovoj istoriji! - Potpuno se slažem sa tobom, Rajlan - Tom je nemoćno slegao ramenima. - Radi se o tome da je agencija procenila kako im se više isplati da sve karte prodaju jednom čoveku, nego da napune autobus sa pedeset ljudi. - Zvaću Bekera! - Rajlan je izvadila mobilni telefon iz torbice. - Pitaću ga da li je poludeo! I reći ću mu da neću da vodim kroz grad samo jednog čoveka! To je besmisleno! - Taj čovek je kupio sve karte, Rajlan! - podsetio ju je Tom, sprečavajući je da obavi razgovor. - A ti, želela to ili ne, moraš da odradiš svoj posao. Uostalom, i tebi će biti lakše sa jednim putnikom, nego sa njih pedeset. - Zavisi od putnika... - nadovezala se Rajlan, ulazeći u autobus. Žustrim koracima, koji su verno oslikavali njen bes,
~ 45 ~
popela se na sprat, na otvoreni deo autobusa. Tamo ju je čekalo iznenađenje, od koga su joj zaklecala kolena. Udobno zavaljen najednom od sedišta, sedeo je Djuk Dumans i osmehivao se na bezazleno nevin način, praveći se da okolnosti, u kojima ga je Rajlan zatekla, nisu bile nimalo čudne i neobične.
***
- Vi...?! - Rajlan mu se zapanjeno obratila. - Šta vi radite ovde?! - Čekam da krenemo u obilazak grada - Dumans je mirno odgovorio, nimalo uzdrman time što se Rajlan nalazila u kompletnoj neverici, koju nikako nije uspevala da artikuliše. - Ovo je ludost! Zašto ste otkupili sve karte?! - Zašto da ne? - Odgovorite mi na pitanje, doktore Dumans! Kakvu predstavu izvodite?! - Možda nisi znala, Rajlan, ali ja sam rođen u Majamiju. Za sve protekle godine, koliko živim u San Francisku, nisam uspeo da ga obiđem i upoznam onoliko, koliko sam želeo. Kada si mi rekla čime se baviš, pomislio sam da je to jedinstvena prilika da realizujem taj dugo odlagani plan. - Svaki taksista bi vas, za mnogo manje novca, proveo kroz grad i okolinu! Niste imali prava da okupirate autobus i time onemogućite druge turiste da uživaju u obilasku sa stručnim vodičem! - Možda nisam imao prava, ali sam imao novca - Dumans je i dalje bio iritirajuće hladnokrvan. - A što se tiče vožnje taksijem, nijedan taksista ne izgleda tako lepo, kao ti, niti raspolaže neophodnim nivoom informacija o gradu. - Vi... Vi ste ludi! - uzviknula je Rajlan, ne uspevajući da pronađe adekvatniju reč, kojom bi opisala Dumansovo
~ 46 ~
ponašanje. - Vaša arogancija premašuje sve poznate visine! Toliko ste nadmeni da... - Šta se to ovde događa?! - strogo je upitao vozač koji se, privučen bukom, popeo u gornji deo autobusa. - Gospođica ima problem sa tim što sam ja jedini putnik u autobusu - objasnio je Dumans, delujući nevino poput deteta. - Mislim da se gospodinu Bekeru nimalo ne bi dopalo to što vičeš na turistu koji je otkupio čitav autobus, Rajlan - opomenuo ju je Tom, kada se uverio da je ona bila potpuno bezbedna. - Aha... - oglasio se Dumans oduženo, uživajući u tome što je Rajlan bila van sebe od besa. - Idem da vozim, a ti kreni da radiš svoj posao - Tom je to naložio Rajlan, nakon čega se povukao sa sprata. Ubrzo je zaista startovao motor i zaputio se ka južnom delu zaliva, koji je ležao na 43 brežuljka. - Želim vam udoban obilazak, doktore Dumans! - poručila mu je Rajlan besno, odlazeći sasvim napred i smeštajući se na sedište u prvom redu. Uzela je mikrofon u ruke, i udahnula nekoliko puta, u pokušaju da se umiri. Uprkos tome, nastavila je da treperi, i krv je nastavila da joj se komeša, i misli da joj se sudaraju, uvodeći je u stanje kompletnog haosa. Sve je postalo još gore kada je pomislila da je Djuk Dumans izveo svoj bizarni plan zato što je, kao muškarac, zainteresovan za nju. Da je bilo ko drugi bio u pitanju, nimalo ne bi sumnjala se upravo taj razlog krio iza svega. Ali, on... Okrenula se i pogledala ga. Ustuknula je, shvativši da se Dumans više nije krio iza maske bezazlenosti. Naprotiv, bio je ozbiljan i uzvratio joj je pogled koji ju je bukvalno štipao za oči. Rajlan je prestala da diše. Otkrila je da je nešto novo, nešto drugačije, vrebalo iz Dumansovog pogleda. Nešto opasno, što joj je u glavi proizvelo zaglušujuću buku. Srce je krenulo da joj gromoglasno lupa, dok joj je grč razdirao grlo. Osetila se paralisanom, kao da se nalazila u vlasti zlog čarobnjaka.
~ 47 ~
Dumans je bio zainteresovan za nju. A to je značilo da će pokušati da je osvoji, i da će uspeti u tome. Jer, u odnosu na njega, ona nije mogla da podigne dovoljno visok odbrameni zid, iza koga bi se osetila bezbednom. Od Djuka Dumansa nije mogla da pobegne. Od njega nije bilo spasa. Mogla je samo da mu se pokori, kao što su to činile sve žene pre nje. I kao što će to činiti sve žene posle nje. Pri pomisli na to da će biti iskorišćena i odbačena, Rajlan su grunule suze na oči. Brzo se okrenula, da Dumans ne bi prepoznao njenu slabost. Kada je počela da govori, da izvršava svoj zadatak, znala je da se našla na stazi samouništenja, da je zakoračila u sunovrat time što nije izašla iz autobusa, makar je to koštalo gubitka posla. Znala je da će to, što je ostala sa Dumansom, više da je košta, da će platiti mnogo veću cenu od potencijalnog otkaza. Nekim čudom, Rajlan je uspela da se ponaša profesionalno tokom višesatnog obilaska San Franciska. Taj obilazak je podrazumevao pešačenje dokovima Fišermens Varf i fotografisanje ispred najdužeg čeličnog mosta na svetu, Golden Gejta, ali je Dumans to odbio. Zanimalo ga je samo da čuje priču o izgradnji mosta, koju je Rajlan, kao i svaki put, začinila sa mnogo informacija, datuma i važnih podataka. Marina distrikt, jedan od elitnijih delova grada mu takođe nije bio previše zanimljiv jer je upravo tu stanovao, a imao je i svoju jahtu, usidrenu u neposrednoj blizini kuće. Preskočio je i pauzu za šoping u Market stritu, kao i šetnju centrom grada. Finansijski distrikt, načičkan mnogobrojnim neboderima od stakla i betona ga nimalo nije fascinirao. Najveću pažnju su mu izazvala dva brda, blizanca, Tvin Piks, sa kojih se pružao spektakularan pogled na ceo grad i njegovu okolinu. Sa posebnim interesovanjem je slušao ono što je Rajlan govorila dok su prolazili kroz institucionalno srce San Franciska Sivik centar, u kome je bio smešten kompleks federalnih zgrada. Obilazak grada su završili u Golden Gejt parku, najvećem u celoj Americi, dugačkom oko pet, a širokim oko jedan kilometar.
~ 48 ~
Kada je isključila mikrofon, Rajlan se ratoborno okrenula ka Dumansu, spremna na to da još jednom zatraži objašnjenje za gest koji je napravio, a koji ona nikako nije uspevala da razume. Međutim, on je upravo tada odgovorio na telefonski poziv, koji se ticao nužde odlaska na hitnu intervenciju. - Pozvaću direktora agencije i reći mu da si izvrsno obavila svoj zadatak. Hvala ti! - poručio je Rajlan, pre nego što je istrčao iz autobusa. Zbunjena, umorna i konfuzna, Rajlan se polako mirila sa činjenicom da je svako nadmetanje sa tim čovekom predstavljalo glupost, kao i gubljenje vremena. On je uvek bio dva koraka ispred drugih, a samim tim i ispred nje. Mogla je da se bori, ali ne i da pobegne iz mreže u koju se već uplela, u kojoj je već bila označena kao plen. - Ti poznaješ ovog čoveka? - čula je kako joj se Tom obraća sa dozom sumnjičavosti i optuživanja u glasu. On je poznavao Aleksa, i ispoljavao je mušku solidarnost prema njemu. - Nisi u pravu, Tome - odgovorila je Rajlan, bez imalo osećanja krivice u glasu. - Ja sam samo mislila da ga poznajem odgovorila je, uviđajući, u punoj meri, težinu i smisao onoga što je upravo izgovorila.
~ 49 ~
VIII. Pomirena sa tim da će biti poražena, ma kako postupila, Rajlan je u ponedeljak ujutru bez kucanja i bez najave ušla u Dumansovu kancelariju, na način koji je otkrivao da je bila besna. Zatekla ga je kako potpisuje neka dokumenta, ali joj nije palo na pamet da ispoštuje tu njegovu zauzetost. - Hajde, reci mi! - konačno se odvažila da prestane da mu persira i da ga zvanično oslovljava. - Šta ti hoćeš od mene?! Djuk je odložio olovku i pogledao je tako, da je u svega nekoliko sekundi prešla putanju od zemlje do neba. A samo u jednoj sekundi je uhvatila bljesak u Djukovim očima, bljesak koji je govorio da ju je želeo, da je sve što je radio, u vezi sa njom, vodilo ka tome da je dobije, da je osvoji, da je učini svojom. Imala je utisak da se nalazila na tankom ledu dok joj se on pogledom zavlačio ispod odeće, obuhvatao joj grudi i pratio sve linije njenog tela, kao pravi poznavalac ženske anatomije. Dozvolila mu je da nestane u lavirintu njenih oživljenih ženica, da joj se uvuče ispod kože, da joj zamagli razum. Posmatrala ga je fascinirano kada je počeo da joj prilazi polako, bolno muževan, u punoj meri svestan sebe i onoga što je izazivao u njoj. Njegova seksualnost ju je neopozivo vukla ka sebi, izvlačeći iz njenog tela svaki gram čežnje. Rajlan nije mogla da proceni da li ju je potreba za njim više mučila ili joj je prijala, da li ju je grizla ili milovala, da li je ostavljala modrice ili lečila već postojeće ožiljke. U isto vreme je želela da pobegne, ali i da se sasvim stopi sa njim. A, opet, gde bi mogla da pobegne od njega? Plašila se sebe, plašila se njega, plašila se strasti koju je budio u njoj. Iznad svega se plašila toga što je on znao da ju je privlačio, da je želela sve što je mogao da joj priušti.
~ 50 ~
Ali, kako je mogla da mu odoli? Kako je bilo ko mogao da mu odoli? Bio je tako zgodan i pritom potpuno samouveren po pitanju toga kakav je utisak ostavljao. To samopouzdanje je bilo samo po sebi erotično, nezavisno od još mnoštva kvaliteta kojima je Djuk mogao da se pohvali. Pored dobrog izgleda i još boljeg stava, bio je i inteligentan, a ona je oduvek inteligenciju smatrala za erotsku osobinu. Kada joj je sasvim prišao i stao pred nju, uplašila se da bi magnetska dubina njegovih plavih očiju mogla da je sasvim proguta, da je raskrinka, da je ogoli. Djuk joj je pogledom milovao lice gotovo fizičkim intenzitetom, navodeći je da oseti sirovi, polni impuls koji ju je, neprizvan, sasvim pretresao. - Ti si kao izdanak iznenadnog leta usred zime, Rajlan izgovorio je to provokativno hrapavim glasom, primetivši da je podrhtavala od nestrpljenja. Nije tražio dozvolu da je poljubi, već joj je jednostavno spustio na usne očaravajuće mekan poljubac. Oteo joj je sladak uzdah, uzdah predaje, nakon čega je vrhom jezika krenuo da prevlači po ivici njene donje usne, mučeći je na stimulativan način. Dugo joj je milovao usne kratkim, plahim poljupcima, koji su imali ukus strastvenih nagoveštaja, sve dok ona nije podigla ruke i obavila mu ih oko vrata. Tada joj je sasvim opkolio usne i pohlepno ih zarobio svojima. Oboje su se u potpunosti predali tim poljupcima, u kojima su im se jezici žurno sudarali i isprepletali, u kojima su im se sokovi izmešali. Rajlan se, sva rascvetana, prepustila vodstvu Djukovih ruku, kojima joj je milovao telo, i usnama, koje su imale na nju hipnotičku moć. Budile su u njoj instinktivnu požudu, kakvu nikada pre nije osetila. Telo joj se mazno izvijalo, a usne se podatno pomerale pod posedničkim pritiskom Djukovih usana. Nalazila se u ludom, opijajućem transu. Dobila je ono o čemu je maštala, i sada je izranjala iz te mašte i uplovljavala u stvarnost, u kojoj je najviše od svega bila svesna svoje želje za Djukom.
~ 51 ~
Nije ustuknula kada ju je suptilno pritisnuo svojim telom i suočio je sa jačinom svoje želje za njom. Još aktivnije mu je uzvraćala poljupce, i gotovo halapljivo ga mazila po ramenima i leđima, na šta je odgovorio pohlepnim obrušavanjem na njene grudi. Probuđena strast je pulsirala u Rajlan do poslednjeg nerva. Imala je utisak da se čitav svemir smestio u poljubac koga je delila sa Djukom, da je on bio satkan od nebeske iskričavosti, od spektra svih zvukova i boja. Kao nikada pre, poljupci jednog muškarca su provocirali najdublje slojeve njene seksualnosti. Kada su njegove usne potražile njen vrat izvila je glavu unazad i omogućila mu da se naslađuje njenom glatkom, mirisnom kožom. Odmah potom je osetila kako njegov topli dah prodire u zavijutke njenog uha i čula je njegov šapat, kojim joj je poručio nešto šokantno lascivno i vruće. Nije se zbunila, iako joj tako nešto niko pre njega nije rekao. Uostalom, niko pre njega je nije tako ljubio, ni dodirivao, ni navodio je da bestidno traži još slasti. Odgovorila mu je istom merom, iznenadivši i sebe i njega. Uplašila se da je preterala kada se on najpre ukočio, a potom se i odvojio od nje. - Idi, Rajlan... - poručio joj je glasom koji je nedvosmisleno otkrivao kritičan nivo njegove požude.
***
Trebalo joj je nekoliko sekundi da savlada svoju nepokretnost, ali i žaljenje zbog naglo prekinutog uživanja. Imajući razumevanja za stanje u kome se Djuk nalazio, prošla je pored njega, pazeći da ga ne dodirne, a potom je i izašla iz njegove kancelarije. Našavši se u hodniku, udahnula je vazduh punim plućima. Potom je požurila u toalet, kako bi se umila hladnom vodom. Nadala se da je niko neće videti tako usplahirenu, razbuktam,
~ 52 ~
razgorelu. Istovremeno se nadala da se Djukovi motivi nisu ticali samo zavođenja, već da je i njega ponela želja, koju je sputavao podjednako dugo koliko i ona sama. Osmotrivši svoj odraz u ogledalu, otkrila je da je sva zračila nekom unutrašnjom svetlošću, da je nosila otisak doživljene strasti u očima. Svako je mogao da vidi šta joj se dogodilo, baš kao da joj je aura postala vidljiva i užarena. Bila je lepršava, fluidna i eterična, i spremna da doživi još mnogo toga lepog. Rajlan ne samo da je mogla da zamisli sebe kao Djukovu ljubavnicu, već je i svim srcem težila tome. Blizina drugog tela joj nikada nije predstavljala stvar spontanosti već je zahtevala dugo privikavanje, ali je sa njim to bilo drugačije. Sa njim se osećala prirodno, kao da je bila stvorena za to da bude njegova. Kada je izašla na dnevnu svetlost, Rajlan je doživela neku vrstu otrežnjenja. Zapitala se šta je Djuku značilo to što su se ljubili, osim nedvosmislenog telesnog nadražaja, koga je u njemu mogla da izazove bilo koja žena. On je predstavljao pravi primerak rasnog, punokrvnog muškarca, onog kome je osvajanje i zavođenje žena prirodna misija, prirodni impuls. Da li je i sa njom to bilo slučaj, Rajlan je snuždeno razmišljala o tome, dok je odlazila u kućicu za kengure. Da li je ona bila samo žena koja mu se našla nadohvat ruke, žena koja ga je provocirala da testira svoje moći? Zavrtelo joj se u glavi kada se dosetila da nije ni morala da dobije odgovor na sva ta pitanja. Šta god da je Djuk osećao prema njoj, ili planirao sa njom, bilo je osuđeno na to da ostane nerealizovano. I ne samo da će ostati nerealizovano, već će među njima zavladati mržnja, već će je Djuk prezreti zbog izdaje, kada na predstojećoj konferenciji bude izvela svoju planiranu diverziju. Pre nego što je uspela da se sabere, Rajlan je počela da plače. I plakala je tiho, uz neprekidno brisanje suza, sve dok nije došao kraj radnog vremena, tokom kojeg Djuk nijednom nije došao da je potraži.
~ 53 ~
IX. Prilikom prolaska kroz kapiju vrta, Rajlan je teško odolela da se osvrne iza sebe, da proveri da li je Djuk pokušavao da je stigne, da li ju je posmatrao iza nekog ugla, ili sa prozora svoje kancelarije, odakle se pružao pogled na ulaznu kapiju. Teško se mirila sa tim da ju je pustio da bez reči ode, nakon što ju je ljubio silovito i jasno joj stavio do znanja koliko ju je želeo. Poput scene iz nekih akcionih ili špijunskih filmova, pred Rajlan se iznenada, uz škripu točkova, zaustavio luksuzni, crni automobil, sa tamnim staklima. Zadnja vrata su se otvorila, i pre nego što je Rajlan stigla da se uplaši, ugledala je Aleksa. - Uđi, molim te! - ljubazno ju je pozvao, bacivši prezriv pogled ka vrtu. Rajlan ga je poslušala samo da bi izbegli da naprave scenu pred blagajnicom i ostalim službenicima vrta, koji su je radoznalo i ljubopitljivo posmatrali. Sela je do Aleksa na meko, kožno sedište, i upitno se osvrnula oko sebe. - Čiji je ovo automobil, Aleks? - zatražila je da sazna, jedva potiskujući sumnje, koje su počele da joj se roje po glavi. - Pripada Društvu, odnosno, predsedniku Društva. Trenutno ga ja koristim, kasnije će tu privilegiju da ima moj naslednik. - Aleks! - Rajlan ga je pogledala na osuđujući način. - Ovaj automobil vredi čitavo bogatstvo! Odakle Društvu toliko novca?! - Od donacija imućnih simpatizera - objasnio je Aleks, ne pokazujući ni minimum griže savesti. - Kako je moguće da si novac od donatora potrošio na automobil, pored toliko gladnih i nezbrinutih životinja, pored toliko... - Po statutu Društva imam pravo, kao njegov predsedavajući, na automobil, Rajlan - Aleks ju je grubo presekao i još grublje je
~ 54 ~
pogledao. - I na vozača, takođe. Zaboravljaš da više nismo neprofitna organizacija. Sada imam pravo i na sekretaricu. Prijavi se, ako si zainteresovana - zlobno je dodao i odmerio je na nepristojan način. Rajlan je, preplavljena razočarenjem, duboko uzdahnula, nakon čega je stegla zube. - Dugujem ti izvinjenje, Aleks... procedila je, ne uspevajući da obuzda suze. Oplakivala je godine provedene sa Aleksom, to što više ništa nije osećala prema njemu, čak ni ljudsku naklonost, što ga je tako brzo i prebolela i zaboravila. Najviše od svega je oplakivala to što ga je izneverila, ne kao muškarca, već kao istomišljenika i borca za iste ideale. - Odlično! - uzviknuo je Aleks, ni ne sluteći šta je Rajlan, u stvari, naumila da mu kaže. - U tome se slažem sa tobom. - Trebalo je blagovremeno da ti ukažem na to da si počeo da se menjaš na veoma loš način, Aleks. Ti odavno nisi onaj momak koji se priključio Društvu, momak koga sam volela. Postao si materijalista, ponašaš se na proračunat način, ponižavaš ljude, više niko ništa nije u stanju da ti dokaže. Ja te ne prepoznajem, a verujem da je to slučaj i sa mnogim našim zajedničkim poznanicima. Zapostavio si sve za šta si se nekada borio i okrenuo se samopromovisanju. Ovaj automobil predstavlja vrhunac tvog odstupanja od starih ideala i potvrdu toga da si se promenio. Bojim se da sam delimično odgovorna za to što je tvoje bahato ponašanje otišlo predaleko. Zbog toga ti se izvinjavam. - Pričaš gluposti, Rajlan! - Aleks joj je besno poručio. - Niko mi, sem tebe, ne govori da sam se promenio, i to na veoma loš način! Iza tvojih reči stoji namera da opravdaš to što si me ostavila! - Meni nije potrebno opravdanje za to što sam te ostavila, Aleks. Ja sam raskinula našu vezu, ali sam i dalje član Društva. Mislim da sam bila dovoljno jasna, kada sam obrazlagala zbog čega sam te ostavila. - A ja sam mislio da sam bio dovoljno jasan kada sam te upozorio da se ne petljaš sa Dumansom.
~ 55 ~
Rajlan se na trenutak ukočila, ali nije dozvolila da Aleks primeti koliko joj je postalo neprijatno. - Sve što bi ti trebalo da znaš, u vezi sa Dumansom, je da sam dobila propusnicu i da nameravam da realizujem svoj zadatak. - Da li si sigurna u to? - U šta? - U rešenost da realizuješ dobijeni zadatak? - Naravno da sam sigurna! Ja sam uvek do sada realizovala svoje zadatke, Aleks! - Slažem se. Ipak, priznajem da sam, povodom ovog zadatka, postao malo skeptičan. - Nema razloga da to budeš, veruj mi. - Hm... Verovao sam ti, sve dok mi Tom nije javio da je Dumans zakupio čitav autobus, kako bi bio jedini putnik prilikom obilaska grada, odnosno, kako bi mu ti posvetila svu svoju pažnju.
***
Rajlan je naglo pogledala u Aleksa, koji ju je posmatrao na podao način. - Tom je najobičniji brbljivac i spletkaroš! - prasnula je. - Nije imao prava da te zove i obaveštava te o onome što se meni dešava! Nadam se da si mu rekao da smo raskinuli našu vezu! - Rekao sam mu, mada je i sam to pretpostavio, nakon onoga što je Dumans uradio. Tom mi je otkrio da su, u subotu, između vas dvoje sevale varnice na sve strane. O čemu se tu tačno radi, Rajlan? - To se tebe ne tiče. A ni Toma, takođe. - Da li si dotičnom upravniku zamerila to što je potrošio silan novac na otkup autobusa, kao što si meni zamerila na kupovini automobila?
~ 56 ~
- Prvo, mene ne interesuje šta Dumans radi, ali me, kao članicu Društva, interesuje šta ti radiš, Aleks. Drugo, potrošene sume su neuporedive. I treće, ne verujem da je Dumans platio karte tuđim novcem. Koliko mi je poznato, on je veoma imućan. Aleks je uzdahnuo i zvučno proškrgutao zubima. - Smatraj se upozorenom po drugi put, Rajlan. Ovo ti ne govorim kao predsednik Društva, već kao prijatelj. Ili bivši ljubavnik, svejedno. Kloni se tog Dumansa. Vidiš da je lud, da se koristi svim sredstvima kako bi te osvojio. Pretpostavljam da si odbila njegovo udvaranje i da je to osnažilo njegovu nameru da te zavede. On nije muškarac koji dozvoljava da ga žene ostavljaju. Bićeš povređena, Rajlan. - Mislim da ti više strepiš od mogućnosti da budem srećna sa Dumansom, nego povređena - Rajlan je gorko konstatovala. Uzaludno se toga plašiš, Aleks. Kroz svega nekoliko dana ću tog Dumansa, bio lud ili ne, napraviti budalom pred kolegama iz čitave zemlje, a i šire. Najmanje što bi, nakon toga, moglo da mi se dogodi je da budem emotivno povređena. - A najviše? Taj Dumans te ne bi ubio, nadam se? To pitanje je navelo Rajlan da se gorko osmehne. - Ne, ne bi. Mada... - Ako je potrebno, ubacićemo na konferenciju nekoga ko bi mogao da te prati u stopu, i da te fizički zaštiti. Ili ćemo, u nekom trenutku, svi grupno da upadnemo u salu. - Za tim neće biti potrebe. Mogu li ovde da izađem? zatražila je, gušeći se od nervoze. - Planirala sam da obavim kupovinu, pre odlaska kući. - Naravno! - saglasio se Aleks, dajući vozaču uputstvo da zaustavi automobil. Rajlan se podsmehnula tom gestu, ali nije imala snage da ga prokomentariše. Samo je, otvarajući vrata, uputila Aleksu prazan pogled preko ramena, kao i šturi pozdrav koji je rečito govorio o tome da su se još više udaljili, da su, jedno drugom, postali još više strani.
~ 57 ~
***
Razmenjeni poljubac sa Djukom, iščekivanje da je on potraži u nastavku dana, stresni razgovor sa Aleksom, uz okolnost da je bila veoma gladna, dovelo je Rajlan na ivicu snage. Taj dan je već, što se nje ticalo, predugo trajao, i ona je sa nestrpljenjem čekala njegov kraj. Nije mogla ni da pretpostavi da ju je, tek, čekalo suočavanje sa novim iskušenjem, možda i najtežim od svih. Uspela je da večera, istušira se i presvuče, ali ne i da legne u krevet. Pre nego što je to stigla da učini, morala je da odgovori na telefonski poziv. Bukvalno je prestala da diše, kada je otkrila da ju je Djuk pozivao. Prokašljala se, ali je uprkos tome zvučala nesigurno i bojažljivo. - Halo? - Nalazim se ispred tvoje zgrade. Siđi dole - Djuk joj je kratko naložio, kao da je imao sva prava ovoga sveta da tako raspolaže njenim vremenom. - Zaboravio si da me zamoliš da to učinim, Djuk, ili bar da pitaš da li... - Hoćeš li da ja dođem gore? - prekinuo ju je, tonom koji je nosio u sebi prizvuk pretnje. - Ne! - odgovorila je brže, nego što je to želela. - Evo, silazim! Tek kada je to izgovorila, uvidela je da se ponizila, da je postala žrtva neizgovorene učene. Zbog toga, ali i zbog još jedne potvrde slabosti koju je osećala prema Djuku, je bila besna na sebe. Izašla je iz zgrade, ogrnuta velikom maramom, i odmah ugledala Djuka koji je stajao pored svog automobila tamnocrvene boje, marke reno. Otvorio joj je vrata suvozača i pokretom glave je pozvao da uđe. Ja sam Djukova marioneta, pomislila je Rajlan, smeštajući se na sedište. Radim sve što mi on kaže, ali i, još gore, ono što mi ne kaže.
~ 58 ~
Djuk je seo do nje, ali nije startovao motor. Naveo ju je da se okrene ka njemu, u očiglednoj nameri da razgovaraju. Bio je ozbiljan i delovao je ljutito. - Mislio sam da je ono što se danas dogodilo nešto značilo, Rajlan - počeo je, navodeći je da svoj pogled drži prikovan za njegov. - Da li je? Rajlan je odmah prepoznala skriveno prebacivanje u Djukovom glasu. - Zbog čega si večeras došao ovde, Djuk? - Zbog toga što sam video da si, po izlasku iz vrta, ušla u nečiji automobil. Dobro sam upamtio kada si rekla da nisi zauzeta. - Nisam sigurna da mi se dopada ovo ispitivanje, Djuk... - Onda će ti se još manje dopasti ono što planiram da ti kažem. Od danas te smatram svojom devojkom. Budem li te video sa nekim drugim momkom, taj se neće dobro provesti. Jasno? Devojka? Djuk Dumans ju je smatrao svojom devojkom? Djuk o kome je maštala, kome je želela da pripadne i koga je planirala da izda? Zatvorila je oči, pitajući se da li je bio trenutak da se smeje, ili da plače. Ili je, možda, bio trenutak da konačno pobegne, glavom bez obzira? - Mi... Mi smo razmenili samo jedan poljubac, Djuk... - počela je da okoliši, jer nije znala šta bi drugo rekla. - Ono je bilo više od poljupca. - Kako to misliš? - Mnogo toga mi je, u vezi sa tobom, postalo jasno, Rajlan. Želim da budemo zajedno, a znam da i ti to želiš. Dakle, posle današnjeg poljupca si postala moja. Za sada devojka, uskoro i ljubavnica. Zato tražim da se ponašaš u skladu sa tim. - Ja... Ja nisam tvoja! - buntovno je uzviknula, uplašena koliko i uzbuđena. Djukove plave oči su sevnule opasnim sjajem. - Trenutno mi na pamet pada nekoliko načina, uz pomoć kojih bih mogao da ti dokažem da si moja. Sve što je potrebno je da se izvezemo sa ovog parkinga na neko usamljeno mesto.
~ 59 ~
- Ne, nemoj nikuda da nas voziš! - uzviknula je uspaničeno, instinktivno pružajući ruke ka volanu. - Neću, a ti nemoj da ulaziš u automobile drugih muškaraca. Mogli bi da nastradaju. - Ti... - Rajlan je disala duboko, vrteći se na sedištu kao leptir, uhvaćen u paukovu mrežu. - Ti upravljaš vrtom, ali nemaš prava da upravljaš mojim životom! - Zašto mi to ne bi dozvolila? Vrt je procvetao pod mojom upravom. Isto će da se dogodi i sa tobom. Podjednako zapanjena, koliko i impresionirana Djukovom samouverenošću, Rajlan je naglo otvorila vrata i bezglavo izjurila iz automobila. Dok je trčala ka zgradi, znala je da neće uspeti da pobegne, ma koliko brzo trčala i ma koliko daleko otišla.
~ 60 ~
X. Mora da se ovako osećaju ljudi skloni suicidnom ponašanju, pomislila je Rajlan kada se, narednog jutra, probudila potpuno izbezumljena. Plašeći se onoga što je dan mogao da joj donese, predugo je ležala u krevetu i zurila u plafon. Bilo joj je udobno, ipak, nije se nimalo osećala bezbedno. Ugrožavale su je njene prejake emocije prema Djuku, one koje je, na jedan način, želela da neguje i dozvoli im da se sasvim razgore, a na drugi način da sputa, da uništi, da potisne. Do pre svega nekoliko dana je, svesna skorog rastanka od Aleksa, čeznula za muškarcem koji bi joj ustalasao čula, naveo je da neprekidno misli na njega, muškarca koga bi dobrovoljno sledila, u čiju snagu bi se uzdala. U Djuku je dobila sve to, u Djuku je dobila mnogo više od toga. Njegova snaga ju je pokoravala, njegovo telo ju je privlačilo, njegova ličnost ju je provocirala. Svaki delić njene kože je vapio za njim. I znala je, kada budu postali ljubavnici, da će se sve još više intenzivirati, da će sve postati još više fatalno. A onda... Onda će morati da se rastanu, na najgori mogući način, iz najgoreg mogućeg razloga. Izdaje. Rajlan je ustala iz kreveta i zaputila se u vrt samo da bi izbegla da Djuk ponovo dođe kod nje, kao što je to sinoć učinio. A znala je da bi došao. Ona je sada bila njegova devojka. Njegova. U Djukovom slučaju je to značilo da je bila ispečatirana otiscima njegovog posedništva od glave do pete. Nijedna vlas kose joj nije bila pošteđena tih etiketa, koje su govorile o tome kome je pripadala. Niko neće smeti da joj priđe. A ako ona sama, nekim slučajem, bude zaboravila čija je, on će biti tu da je na to podseti.
~ 61 ~
Na njegov način. Pored toga što se, zbog svoje nezavisne prirode, osećala nelagodno u zamci posesivnih odnosa, Rajlan nije bila sigurna koliko je Djuk još imao devojaka, pored nje. Zato je, po dolasku u vrt, odlučila da o toj temi razgovara sa Lenorom, ali bez otvaranja karata, koje bi otkrile prirodu njene veze sa Djukom. Da je uzaludno smišljala kako bi, najbezbolnije, mogla da od Lenore dobije željene informacije, shvatila je kada ju je ona, nakon razmenjenih pozdrava, upitala: - Da li se sećaš kada sam, upoznavši te, rekla da si Djukov tip? - Da, sećam se. - Eto, bila sam u pravu! - Na osnovu čega to zaključuješ? - Rajlan se pravila naivnom. - Djuk nam je jutros, na radnom sastanku, saopštio da ćeš biti njegova pratilja na skupu upravnika i direktora zooloških vrtova koji se, sledeće nedelje, održava u San Francisku. - Nemoguće... - izletelo je Rajlan. - On to ni meni nije rekao. - A šta si očekivala, draga moja? Da te pita da li si raspoložena da ga pratiš? Ako si u vezi sa njim, tako nešto se podrazumeva. Djuk se ne odbija. Ili se odbija samo jednom. - Ja... Nisam sigurna da... - Uzaludno je da se sada praviš neveštom. Djuk nas je obavestio da ste počeli da se zabavljate. - Nije imao prava da... - Neki od nas su se pobunili zbog toga što je odlučio da tebe povede na taj skup. Zato je bio primoran da objasni da si ti njegov pratilac u privatnom svojstvu, protiv čega niko više nije imao prava da se buni. - E, pa, ja imam i prava i nameru da se bunim! - uzviknula je Rajlan, znajući da je zvučala smešno. Lenora ju je pogledala na gotovo sažaljiv način, nakon čega ju je potapšala po ramenu. - Zagrizla si prekrupan mamac, draga moja, da bi se oslobodila te udice. Sada samo gledaj da što duže plivaš nizvodno, kako ne bi bila izvučena na suvo.
~ 62 ~
- Šta bi to trebalo da znači?! - Znači da protiv Djuka nema odbrane. On sprovodi u delo sve što zamisli. Ako je zamislio da se zabavlja sa tobom, tako će i da bude. Kao što ćeš, želela to ili ne, biti njegova pratilja na skupu. - Ti... Ti si ga idealizovala... - Rajlan je unezvereno gledala u Lenoru. - I ne samo to, ti si zaljubljena u njega! - Bila sam to, priznajem. Djuk mi je pomogao da se odljubim. - Djuk ti je pomogao da prestaneš da budeš zaljubljena u njega? - Aha! - Kako? - Družio se sa mnom i time je demistifikovao sebe kao muškarca, u mojim očima. Posvećivao mi je dosta vremena i učinio se dostupnim, kao saradnik, kolega. Da sam čeznula za njim iz daleka, ko zna do kojih granica bi se moja zaljubljenost razvila. Ovako je nestala. Više ne čeznem za Djukom, jer se on potrudio da razveje tu čežnju. Verovala ili ne, draga moja, ispod gomile svojih mišića Djuk krije dobro srce i nepojmljivu ranjivost. On ne voli kada drugi pate zbog njega. Još uvek nisi upoznala tu njegovu stranu, ali budi spremna da ga tada još više zavoliš, jer ćeš otkriti da si i ti njemu potrebna, ništa manje nego što je on potreban tebi. - Lenora... - Budi bezbrižna. Sve ovo ostaje među nama. Mene je Djuk zadužio. Nemam nameru da, priču o njemu ili njegovom ljubavnom životu, raspredam sa drugima. - Kada su ti drugi u pitanju, odnosno, te druge... - One, za njega, ne postoje. Ti si jedina. Veruj u to. Verovala je. Samo što je to nije činilo srećnom. Naprotiv.
~ 63 ~
***
Ja nisam dorasla svemu ovome, sa tim uverenjem je Rajlan otišla u kućicu za kengure, kako bi se pobrinula za Džolija. Da se na Djukovom mestu nalazio neku drugi muškarac, odmah bi otrčala do njega, kako bi mu poručila da odbija da krene na skup sa njim, kako joj se ne dopada to što joj je nešto nametao, ne pitajući je za mišljenje, i ne tražeći pristanak. Ali, Djuka nije mogla da odbije. Najpre zbog toga što je osećala kako nije bila u stanju da mu se suprotstavi, potom zbog zadatka koga je morala da izvrši, zadatka koji je podrazumevao odlazak na skup, i na kraju zbog toga što nije imala prava da se ljuti na njega. On je imao prava da se ljuti na nju, što još uvek nije znao. Dok je hranila mladunče, Rajlan je držala zatvorene oči i duboko disala, moleći se u sebi da vreme što brže prođe, da se stvari raščiste, da iskorači iz agonije koju je preživljavala. Manje se plašila neminovne patnje po okončanju zadatka, od svega onoga što je to tada moglo da usledi. Mrzela je sebe što se zaljubila u Djuka, što je morala da ga izda, što je bila toliko uporna da izvrši zadatak. Patila je zbog nemogućnosti da se nesputano upusti u vezu sa njim, zbog nužde da bude lažna, da se pretvara, da glumi. Bila je toliko uronjena u svoje misli, da nije čula kada je Djuk ušao u kućicu. Na njegovo prisustvo ju je upozorio Džoli, koji joj se otimao iz ruku, pokazujući želju da ga onjuši. - Djuk! - Rajlan ga je postiđeno oslovila, baš kao da je on imao moć da joj pročita misli. - Da li si dobro, Rajlan? - zabrinuto ju je upitao, prepoznajući strah, kao i izvesnu haotičnost u očima. - Jesam. Odnosno, ne znam... Seo je pored nje, ali je nije ni dodirnuo. - Plaši te to što si sada moja, zar ne?
~ 64 ~
Rajlan se bukvalno stresla od jeze, koju je to pitanje izazvalo u njoj. Djukov glas je pucketao od pritajene strasti, uvodeći njeno telo u stanje slatkog košmara. Svojim pogledom je uranjao u svaki atom njenog bića, u svaki delić postojanja. Ekspanzija njegove moći nad njom je bila kompletna. Zato je samo slegla ramenima, svesna toga da su joj emocije, baš koliko i misli, ličile na zamršeno predivo, koje niko nije mogao da rasplete. - Tu ne mogu da ti pomognem. I trebalo bi da se plašiš. Naglo ga je pogledala, daveći se u navreloj strepnji. - Ti... Ti si... - Ja sam tvoj - poverio joj je tonom koji je pomalo ličio na milovanje, a pomalo na pretnju. - Apsolutno tvoj. Veruj u to i ne pitaj se ni za šta drugo. Svesna svojih slabosti, više nego ikada pre, Rajlan su se oči ispunile suzama. - Ne želim da budem tvoj rob... Djuk je prasnuo u gromoglasan smeh, koji je malo relaksirao Rajlan. - Baš si simpatična! Pa, ja sam već tvoj rob, malena! U tvojoj sam vlasti! Nemoguće je da toga nisi svesna! - Sve ovo je prebrzo za mene... - Hoćeš li da malo usporimo? - Molim te... - U redu. Neću ti prilaziti nekoliko dana. Ali imaj na umu sledeće: očekujem od tebe da me pratiš na skupu upravnika i direktora zooloških vrtova, koji se sledeće srede održava u San Francisku. Svi učesnici će biti smešteni u hotelu „Šeraton“. Ja sam organizovao da ti i ja uđemo u naš apartman jedan dan ranije. Nadam se da je to u redu? - Jedan dan ranije? - ponovila je, zbunjena poput deteta. - Jednu noć ranije, da budem precizniji. - O! - otelo se Rajlan kojoj su, uprkos svem iskustvu, buknuli obrazi. Dugo je gledala u pod, a kada se konačno usudila da pogleda u Djuka, ustuknula je od dubine emocija, ali i želje, koje je otkrila u njegovim očima.
~ 65 ~
Još jednom se stresla od želje koja je i u njoj grunula svom silinom. - U redu... - tiho je prošaputala, iznova obarajući glavu. Djuk joj je tada podmetnuo prst pod bradu i naveo je da ga pogleda. - Sve će i biti u redu - poručio joj je utešno i nežno. - Ja ću se pobrinuti zato. Poljubio ju je u čelo, a potom je ustao i otišao. Ispunjena tugom, Rajlan je tiho zaplakala, znajući da, suprotno od Djukovog uverenja, ništa neće biti u redu, jer će se upravo ona pobrinuti da tako i bude.
~ 66 ~
XI. Sve ljubavi usrećuju, čak i one nesrećne, Rajlan se, u nastupajućim danima, često prisećala tog citata koga je jednom negde pročitala. Na sopstvenom primeru je iskusila istinitost tih reči. Njena ljubav je, od samog začetka, bila osuđena na to da se okonča na nesrećan način. Uprkos tome što se takav rasplet primicao vrtoglavom brzinom, Rajlan je odbijala da razmišlja o tome, odbijala je da pati. Želela je da iskoristi svaki trenutak uoči definitivnog kraja, da se akumulira radošću uoči neminovnog suočavanja sa patnjom. Volšebno, uspevalo joj je da bude srećna, da lako tera od sebe ružne misli. Zaljubljenost u Djuka ju je činila bezrazložno radosnom i razdraganom, večito osmehnutom, motivisanom, čulnom. Ono što je osećala prema Djuku je nadmašilo sve što je ikada osećala prema bilo kome. Ta ljubav ju je navodila da se vrati samoj sebi, da sagledava svet kao koloritan zahvaljujući raspoznavanju svih boja. Sopstveni, i govor drugih ljudi, joj je ličio na pesmu, zahvaljujući osluškivanju svih zvukova. Registrovala je samo lepe mirise, zbog čega je svako okruženje doživljavala kao aromatičnu oazu. Postala je apsolutno budna, prisutna, svesna, vitalna i živa, postala je onakva kakva nikada pre nije bila, ispunjena razbuktalnom ženstvenošću, oplemenjena, nadahnuta, do ludila privlačna. Muškarci su to prepoznavali u njoj i neumorno su joj prilazili, želeći da je osvoje, takvu, do krajnosti svesnu sebe kao žene, svoje telesnosti, svoje polnosti. Djuk je takođe, na svoj način, pokazivao opsednutost njenom naglašenom čulnošću, njenom senzualnom fluidnošću. Iako je obećao da joj neće prilaziti nekoliko dana, jednostavno nije uspevao da se odvoji od nje. Pokušavao je da se, pri njihovim
~ 67 ~
susretima u vrtu, drži distancirano, ali su mu ruke same hrlile ka Rajlan, a njeno telo im se samo predavalo. Ono, što ih je povezivalo, je bilo jače od svega, pa i od datog obećanja i sklopljenog dogovora. Tako su koristili svaki trenutak samoće da bi se ljubili, da bi doživljavali visoke emotivne uzlete i delili slasti poljubaca i dodira. Rajlan je odbijala da se pita šta je Djuk osećao prema njoj, jednostavno je uživala u sopstvenoj emotivnoj punoći. Bilo je trenutaka kada bi se usudila da pomisli kako joj je ljubav uzvraćena, ali i trenutaka kada bi opominjala sebe na to da bude realnija, da ne očekuje nemoguće. Najbolje se osećala kada se ponašala instinktivno, kada bi se odrekla opomena razuma, kada bi ućutkala logiku. Samoj sebi je branila da razmišlja o predstojećem skupu dok bi bila u Djukovom društvu, dok bi razgovarala sa njim i sve bolje ga upoznavala. Najviše joj je prijalo kada bi boravili na javnim mestima, gde bi se samo držali za ruke i gde bi vatrenim pogledima poručivali jedno drugom ono što su izbegavali da glasno izgovore. Izbegavali su, takođe, i da se osame, sporazumno odlažući da postanu ljubavnici kako ne bi prebrzo izgoreli, kako bi se, sa podjednakom saglasnošću i podjednakom željom, predali igri svojih prenapetih tela. Oboje su, neprekidno, imali na umu to da ih je čekala noć u „Šeratonu“. A kada su, izluđeni od čekanja, ušli u apartman, istovremeno su stekli utisak da su zakoračili u jedan potpuno novi svet koji je pripadao samo njima, i u kome nije bilo nikoga sem njih dvoje i onoga što ih je povezivalo, onoga što ih je požurivalo da što pre postanu jedno.
~ 68 ~
***
Svako odugovlačenje je moglo da im donese samo mučenje, ali ne slatko, već pakleno. Propustivši da prošetaju po luksuznom apartmanu, odbacili su stvari iz ruku i spontano su se uputili ka delu u kome se nalazio veliki bračni krevet. Reči su bile uzaludne, njihovi pogledi su dovoljno govorili o tome kako su se osećali, koliko su se privlačili. Oboma su im dahovi bili uzburkani, oboje su disali duboko i šumno. Jačina uzbuđenja je nagoveštavala da će im predigra biti veoma kratka, zbog čega je Rajlan bez Djukove pomoći skinula sve sa sebe, sem grudnjaka i gaćica. Legla je na krevet, spremna da uživa u prizoru Djukove nagosti. On je na razmetljivo teatralan način skinuo majicu preko glave, računajući sa pravom na to da će Rajlan zalepiti svoj pogled na njegovu kožu, na njegove mišiće. Bio je od onih muškaraca koji su uživali da svoje telo izlažu pogledima žena. I Rajlan ga je gledala, zaneta, opčinjena, zaljubljena. Toliko je želela da ga dodirne da su joj jagodice na prstima bridele. Klizila je pogledom po Djukovom telu, misleći kako je žudela za tim da poljubi svaki milimetar njegove glatke, zategnute kože. Prizor njegovih napreglili mišića ju je uvodio u najmračnije odaje strasti, tamo gde se brisao svaki stid, na čijem su se pragu ostavljali i poslednji tragovi čednosti. Privlačio ju je toliko da je stezala butine i uranjala stopalima u mekoću dušeka. Njeno nestrpljenje je dodatno stimulisalo Djuka, dodatno je uvećavalo njegovo uzbuđenje. Skinuo je sve sa sebe, dokazujući da je ljudsko telo najsavršenija tvorevina prirode. Rajlan nije bila svesna toga koliko je ona sama neodoljivo izgledala u svom prozirnom grudnjaku, u svojim tankim, majušnim, biserno belim gaćicama. Nije znala da ju je Djuk želeo jače nego bilo koju ženu pre nje. Telo mu se postalo zahvaćeno udarima orkanske strasti, koju je jedva sputavao.
~ 69 ~
Upravo zato je gledao Rajlan kao da se spremao da je kazni, da je povredi, da joj naplati neke nepostojeće dugove. Njoj se učinilo kao da će se svirepo obrušiti na nju, kao da se nalazio u vlasti nesavladive strasti, neodbranjive požude. Njegovo probuđeno telo ju je navelo da počne bojažljivo da se povlači unazad. Na jedan način je bila fascinirana odlikama njegove probuđene seksualnosti, a na drugi potpuno uplašena. Bio je toliko muški moćan, da se bojažljivo ugrizla za usnu. Instinktivno je ispružila ruke ispred sebe kada se Djuk spustio pored nje. - Imaj poverenja u mene... - sugestivno joj je poručio, nadnoseći se nad nju. Rajlan je nemoćno zaječala, ali je ipak klimnula glavom, stavljajući Djuku do znanja da mu je verovala. Za taj izraz odanosti je bila nagrađena laganim i očaravajuće mekim poljupcem. Vešto i iskusno, Djuk ju je naveo da se opusti i da mu se prepusti, jer ju je doticao na razgaljujuće nežan način, kao da je bila napravljena od najosetljivijeg materijala. Njegovi poljupci i dodiri su bili suptilno usporeni, ali istovremeno i neumorni, neposustajući. Bio je pravi umetnik milovanja, sa istančanim smislom za burnu i uzbudljivu predigru. Tako ju je vešto oslobodio grudnjaka da to nije ni osetila. Samo je jeknula kada je Djuk krenuo da se naslađuje njenim čvrstim, nabujalim grudima, čiji su ga vrhovi provocirali da ih ljubi i gricka. Rajlan se spontano izvijala u gornjem delu, nudeći svoje obline Djukovim vrelim usnama i hrapavom jeziku. Mrmljala je nešto nerazgovetno dok je Djuk poljupcima obasipao njen stomak i rebarne lukove, povlačeći se sve niže i niže. Prešao je jezikom preko lastika njenih gaćica, koje je potom skinuo zubima. Rajlan je nesvesno rastvorila kolena, nakon čega se Djuk upoznao sa njenom najosetljivojom tačkom. Izluđivao ju je intimnim dodirima, navodeći je da ga želi neutoljivo snažno, da ga steže bedrima, da pokušava da ga dohvati i povuče na sebe. - Uzmi me, molim te... - ponavljala je, a da toga nije ni bila svesna.
~ 70 ~
Odavno spreman na čin spajanja, Djuk se nadneo nad nju, svestan toga da je erotski naboj u oboma dostigao kritičnu tačku. Pokretom apsolutnog posedništva ju je svu ispunio, priuštivši joj ogromno zadovoljstvo, ali i sladak, erotski bol. Mirovao je nekoliko sekundi kako bi joj dozvolio da se privikne na njega, da ga prihvati, da mu se prilagodi. Utisnuo joj je bezbroj utešnih poljubaca na obraze, a onda je počeo da se polako pokreće. Kretnje njegovog napetog tela su bile usporene, ipak, pokoravao ju je bez ostatka, sasvim nestajući u njenim dubinama. Nežno bi joj ljuljuškao telo, a onda bije naglim prodorom naveo da ispusti sladostrasni krik, da se uvija i izgovara reči koje nisu priličile “devojkama iz dobre kuće.“ Djukovi usporeni, pa nagli pokreti su Rajlan dovodili do ludila. Neutoljivo snažno je stezala Djuka i noktima ga grebala po leđima, proizvodeći u oboma ogromnu količinu zadovoljstva. Djuk ju je neumorno ljubio, ali tako da je njegov jezik imitirao pokrete karlice. Rajlan je pratila njegov ritam, odgovarala je na svaki njegov pokret, izdizala je svoje telo u susret njegovom. Disala je davljenički žudno i nesvesno molila Djuka da sve okonča, da je oslobodi napetosti od koje joj je telo nemirno poskakivalo. On ju je vešto umirivao kada je strast pretila da je prerano povuče u svoj vrtlog, a onda je postajao nezasito furiozan kada bi uspešno savladao opasni nalet rasplamsalog uzbuđenja. Dozvolio je da strast u oboma kulminira samo zato što ga je Rajlan preklinjala da to učini. Maksimalno je rastvorio njene užarene butine i nakon nekoliko oštrih udara je preveo preko granice vrhunske strasti, uživajući u grčenju njenog lica i u njenom zahvalnom jecanju. Zadovoljio je i sebe, sav nestajući u ekstazi, svestan da u tom konačnom uzletu uzbuđenja nije učestvovao samo telom, već i srcem. U tom trenutku je bio spreman da preda svoj život u ruke Rajlan, a ne samo da joj pokloni ljubav, naklonost i telo.
~ 71 ~
Dugo se nežno upijao u Rajlan, podarujući joj poslednje trzaje, od kojih joj je telo još snažnije pulsiralo, od kojih joj je krv postajala još vrelija. Umesto da legne na drugu stranu kreveta, što je uvek činio, naveo je Rajlan da otvori oči i da ga pogleda. Uživao je u onome što je čitao u njenim očima, u onome što je klizilo sa njenih usana. Halapljivo ju je poljubio, svestan toga da ju je i dalje želeo, da je ona podsticala u njemu nezasitu strast, kao i žudnju koja je pretila da postane besmrtna.
~ 72 ~
XII. Noć je bila duga, preduga, raskalašna, za Djuka i Rajlan, ispunjena neumornim razmenama nežnosti i proganjajuće strasti. Postelja je prosto gorela pod njima dok su se mahnito voleli, gužvajući čaršave, kupajući se u znoju i parajući vazduh uzdasima. Uprkos neizbežnim vrhuncima zadovoljstva, uvek su imali utisak kao da je bilo nedovoljno sve što su činili, kao da im je bilo potrebno još poljubaca, još dodira, još pogleda, još reči. Oboje su, po buđenju, osetili umor, ipak, to ih nije sprečilo da se upuste u još jednu ljubavnu igru koju je inicirala Rajlan, time što je intimno pomazila Djuka, uz želju za dobro jutro. Nakon još jedne grozničave eksplozije najsnažnije strasti, koja ih je protresla istovremeno, ostali su da leže zagrljeni, zadihani i vreli. - Nisam znao da si jedna nevaljalica, Rajlan... - šaputao je Djuk, mrseći joj kosu. - Ni ja to nisam znala. Ti si me napravio takvom. - Da li bi trebalo da ti se izvinim zbog toga? - upitao ju je glasom koji je otkrivao mangupsku intonaciju. - Ni slučajno. Verovatno bi trebalo da budeš ponosan na sebe. Ti si jedini muškarac sa kojim... - Šta, Rajlan? - podstakao ju je da dovrši rečenicu, kada je ona zaćutala. - Sa kojim sam uživala. Do kraja. - Ne znam šta bi sada trebalo da kažem. Da mi je žao zbog tvojih dosadašnjih polovično lepih iskustava, ili da mi je drago zbog toga što sam te baš ja upoznao sa svim lepotama vođenja ljubavi?
~ 73 ~
- Ovo drugo - odgovorila je, uranjajući mu lice u rame. - Hvala ti. Naglo ju je okrenuo na leđa i nadneo se nad nju. Pogledao ju je na tako intenzivan način, da se Rajlan paralisala. - Ne, draga moja - odvratio je smrtno ozbiljnim glasom. Hvala tebi. Utisnuo je lagani poljubac na njene usne, nakon čega je ustao i otišao u kupatilo. Trenutak kasnije, Rajlan se potpuno sledila. On je znao, ta misao joj je zaparala mozak. Djuk je znao za njen zadatak, za ono što je nameravala da učini! Uprkos tome što je ležala potpuno opružena, Rajlan se snažno zavrtelo u glavi. Imala je utisak da propada u bezdan, da nestaje u kovitlacu beznađa, da je panika proždire nezaustavljivom brzinom. Oblio ju je hladan znoj, usne su joj se osušile, znala je da je bila potpuno bleda. Bez imalo moći da se pokrene, da sinhronizuje misli, da se povrati iz sunovrata, ležala je zatvorenih očiju, svesna toga da su joj se suze rojile ispod spuštenih kapaka. Jedino što je, od svega, bila u stanju da registruje, bilo je Djukovo bezbrižno zviždukanje, koje je dopiralo iz kupatila. Djuk... Rajlan više nije bila u stanju da zadržava suze. On se poigrao sa njom. Možda nije mogao, ili nije želeo da je spreči da ostvari svoju zamisao, ali je zato mogao da dobije svoju kompenzaciju za štetu, koju je ona planirala da mu nanese. Ostvario je svoju mušku ambiciju, dobio je svoje zadovoljenje. Više nije bio u poziciji žrtve, više nije bio lovina. Bio je lovac koji se zasitio svojim plenom, koji je iscedio iz njega i poslednju kap znoja, a onda ga pustio da se batrga i radi ono što mu je bilo po volji. Kako je moguće da sam ispala toliko glupa, pitala se Rajlan, zarivajući lice u jastuk. Kako je moguće da sam videla sebe kao nekoga, ko je mogao da pomeri Djuka sa njegove pobedničke pozicije? Ta naivnost će skupo da me košta, zaključila je Rajlan, utišavajući plač. Čula je da je Djuk izašao iz kupatila i počeo da se oblači.
~ 74 ~
- Biću zauzet čitavog dana - obavestio ju je, praveći se da ne prime čuje stanje, u kome se nalazila. - Imaću nekoliko sastanaka i jednu konferenciju za štampu. Očekujem od tebe da mi se pridružiš na večeri, koja će se održati u hotelskom restoranu. Već sam te upisao u spisak zvaničnih gostiju, ali ponesi propusnicu, za svaki slučaj. I lepo se obuci, hoćeš li? Namera mi je da se pravim važan sa tobom. Rajlan je ćutala i držala lice zariveno u jastuk, ali se Djuk i dalje pravio kako to nije ništa neobično. Proverio je sadržaj svoje aktovke i zastao kod vrata apartmana. - Reći ću na recepciji da ti donesu doručak. Molim te, pojedi nešto, noćas smo se oboje dobro istrošili. Imaj na umu da će sve biti u redu - nežno joj je poručio, nakon čega je izašao iz apartmana.
***
Kako je ovo moguće, pitala se Rajlan, sva uronjena u agoniju, koja se iz minuta u minut činila sve težom. Kako je moguće da sam ispala naivna, i to višestruko, da sam sada osuđena na patnju, na poraz, na ulogu onoga ko je ispao iskorišćen? Kako nisam predvidela upravo ovakav razvoj događaja? Kako je moguće da sam Djukovo interesovanje protumačila kao iskreno? Sve je bilo dobro izrežirano sa njegove strane, Rajlan je osećala mučninu zbog tog uvida. Djuk je vešto izbegao da postane žrtva njene zavere, već je blagovremeno obezbedio za sebe korist, u vidu noći provedene sa njom, u vidu njenog zavedenog srca. Bez sumnje je bio rešen da joj dozvoli da sprovede svoj zadatak do kraja, sada, kada ju je kaznio unapred, kada ju je pokorio, kada ju je osvojio, kada ju je sludeo. Sada je mogao i da podnese njenu izdaju, a da se ne oseti izigranim. Uprkos gladi, Rajlan nije bila u stanju da doručkuje. Samo je popila kani, kako bi se razbudila i izborila sa ošamućenošću.
~ 75 ~
Nakon tuširanja je smogla snage da pregleda prispele poruke. Bar tridesetak članova Društva joj je poželelo sreću u izvršenju zadatku na večerašnjem skupu, uključujući i Aleksa, koji joj je preneo poslednje instrukcije. Sreća... Rajlan je jedva disala od bola u grudima. Slutila je da ona nikada više neće biti srećna. Bez Djuka će jedva i da postoji. On ju je definisao kao ženu, on ju je upoznao sa najvišim emotivnim i telesnim dometima. On ju je ispunjavao, intrigirao, motivisao, navodio da se oseća posebno, pored njega je bila kompletna, sticala je utisak da je život predstavljao zbir nesagledivih mogućnosti. Činio ju je poletnom, radosnom, lepom. Zahvalnom za svaki trenutak radosti. Njena osećanja su bila prava. Ali njegova... Pri pomisli na to da bi Djuk, nakon svega, mogao samo da je mrzi, Rajlan bi se našla na korak od ludila. Hvatala se za glavu, jedva se uzdržavajući da vrisne iz sveg glasa, iz sve snage. Bila je toliko nesrećna, da to nije mogla da podnese. Obuzimale su je misli ispunjene kompletnim beznađem, ipak, blagovremeno je počela da se priprema za odlazak na skup, gde je trebalo da izvrši svoj zadatak. Obukla je korset-haljinu otmeno crne boje, na kojoj se isticao satenski, crveni kaiš, koji se fantastično dopunjavao sa crvenim salonkama. Da bi prikrila svoj beskrajno tužan izraz lica, Rajlan je stavila veštačke trepavice od perja, a takođe je oči dodatno istakla tamnosivom senkom. Karmin rubin crvene boje je predstavljao odličan kontrast, kao i umereno svetlucavo rumenilo. Uz adekvatnu torbicu i parfem orijentalne mirisne note, Rajlan je delovala fatalno, nikako skrušeno, kako se zaista osećala. Plašila se predstojećeg susreta sa Djukom, sada, kada je znala da je on sve znao. Kada ih je svega nekoliko sati delilo od definitivnog rastanka, koji je pretio da bude i mučan i ružan.
~ 76 ~
***
Rajlan nije znala šta da misli o tome što ju je Djuk, nakon što ju je ugledao, odmerio sa iskrenim i neskrivenim divljenjem, sa željom koja je munjevito buknula. Očekivala je da će biti hladan i uzdržan prema njoj, međutim, on ju je nežno zagrlio, još nežnije poljubio i izgovorio joj pregršt komplimenata. Namignuo joj je i šapnuo na uho nešto iz repertoara izjava koje joj je, prethodne noći, izgovarao u postelji. Potom ju je, prepun ponosa, predstavio svojim kolegama. Oni su, sve do jednog, pohvalili njenu lepotu, eleganciju, koliko i njenu ljupkost. Neki od njih su Djuku uputili poglede prepune zavisti, neki su ga glasno proglasili za pravog srećnika. Rajlan je bila potpuno nema. Plašila se da bi krenula da vrišti iz sveg glasa, ako bi samo otvorila usta. Prihvatila je da popije koktel, napravljen od belog ruma i soka od ananasa, ali nije mogla baš ništa da pojede, iako je poslužena hrana bila veoma dobra. Za razliku od nje, Djuk je jeo sa lavovskim apetitom. Za stolom je držao glavnu reč, zasmejavao je sve prisutne, opčinjavao je partnerke svojih kolega koje su ga posmatrale sa očiglednim ženskim interesovanjem. Često se obraćao Rajlan, ali nije insistirao na njenom uključivanju u razgovor. Ona bi prestajala da diše kada bi se Djuk nagnuo ka njoj. Sve vreme je očekivala da joj kaže kako je upoznat sa njenim planom, kako će joj dozvoliti da ga realizuje, kako je protekla noć predstavljala čin njegove odmazde. Međutim, ništa od toga se nije dogodilo. Djuk je bio veoma opušten, uprkos svesti o onome što je trebalo da usledi. Po završetku večere, podeljene su plakete, nagrade i priznanja, objavljeni su značajni rezultati koji su se ticali funkcionisanja zooloških vrtova, najavljene su neke nove aktivnosti, novi planovi.
~ 77 ~
Kada je voditelj programa pozvao poslednjeg govornika, Rajlan je ustala od stola, sa izgovorom da ide do toaleta. Ukočila se kada je osetila da ju je Djuk uhvatio za ruku i stegao joj prste, gotovo na ohrabrujući način. To ju je potpuno zbunilo. Imala je potrebu da pogleda u Djuka, kako bi pokušala da razume njegov gest podrške, ali se nije usudila da to učini. Dok se udaljavala od njega, pitala se zbog čega je navijao za nju. Zbog čega nije pokušao da je spreči da napravi incident i time potpuno naruši njegovu reputaciju? Da li je čekao da ostanu sami, kako bi je osudio i poručio joj da je mrzi? Zastala je iza zavese, čekajući na trenutak u kome će moći da stupi na improvizovanu pozornicu i uzme mikrofon u ruke. Uprkos stanju emotivnog rasula, osetila se dovoljno spremnom da izvrši svoj zadatak. Koračala je uspravnih leđa kada je krenula ka pozornici. Osećala je Djukov pogled na sebi, koji nije bio ni težak, ni osuđujući, ni napet. To ju je iznova zbunilo, ali ne u meri koja bi je navela da zaboravi ono što je naumila da kaže. Uzela je mikrofon, sasvim mirno, bez ikakvih naglih pokreta, tako da su svi pomislili da je ona regularan učesnik programa. - Dobro veče! Moje ime je Rajlan Sviting! Ovde sam u svojstvu aktiviste Društva za zaštitu životinja „Kentaur“! Već nakon te rečenice, u sali je zavladao žamor. Prisutni su počeli da se zagledaju između sebe, da se čude i komentarišu, neko je zatražio da reaguje obezbeđenje, neko se glasno zapitao ko je pustio tu devojku na skup. Uprkos opštem komešanju, Rajlan je odlučno nastavila: - U svoje, i u ime svojih kolega, poručujem vam da se držanje životinja u zatvorenim prostorima protivi zakonima humanosti! Kavezi nisu isto što i prirodna staništa životinja, vrtovi nisu šume, planine i savane! Pogled kroz rešetke nije isti kao i pogled na nepregledna prostranstva, u kojima borave životinje u divljini! Zatvorene životinje su apatične, letargične i uznemirene! Surovo je dozvoliti da tako pate, da budu tako sputane! Zatočeništvo
~ 78 ~
obesmišljava instinkte životinja, njihov nagon i pravu prirodu! Pretvara ili u cirkuzante, navodi ih da... Rajlan nije uspela da dovrši rečenicu, jer su joj prišla dva mladića, članovi hotelskog obezbeđenja. Veoma grubo su je uhvatili za ruke i počeli da je odvlače sa pozornice. - Pustite je! - prodrao se Djuk preteći, pretrčavši za svega par sekundi prostor od mesta na kome je sedeo, do pozornice. Ne želeći da čeka na to da ga mladići poslušaju, snažno ih je odgurnuo, oslobodivši Rajlan stiska njihovih ruku. Potom joj je zaštitnički obgrlio ramena, izveo je iz sale i uveo je u lift kojim su se zaputili ka apartmanu, potpuno imun na to što su bili ispraćeni uzvicima neverice i iznenađenja.
***
Po ulasku u apartman, Rajlan je sela na ivicu kreveta i predala se suzama. Više nije bila u stanju da ih obuzdava, kao što nije bila u stanju da se pretvara, niti da čeka na to da joj Djuk kaže ono od čega je strahovala, a što je bilo neizbežno da čuje. Gušila se u suzama kada je Djuk čučnuo ispred nje i šakama joj obuhvatio kolena. - Zašto plačeš, Rajlan? - tiho ju je upitao, glasom koji nije odavao ni najmanji nagoveštaj mržnje. - Sada je sve gotovo! - kriknula je ona, odgurnuvši Djukove ruke od sebe. - Ne moramo više da se pretvaramo! Ti više ne moraš da budeš obziran prema meni! Slobodno mi pokaži koliko me mrziš! - Da li plačeš zato što misliš da te ja mrzim? - I ja mrzim samu sebe! Ispala sam naivna! Sigurno si, već prvog dana po mom dolasku u vrt, saznao ko sam i šta nameravam! - Tačnije, saznao sam to drugog dana - Djuk se gotovo šalio, čineći Rajlan maksimalno zbunjenom.
~ 79 ~
- Ostavi me! - kriknula je, zarivajući lice u šake. - Ne ponašaj se kao da je sve u redu, kad oboje znamo da ništa nije u redu! Ja sam tebe izdala, a ti si mene iskoristio! Možda je time zadovoljena neka pravda, ipak, meni je teško, i nije mi nikakav problem da to priznam! - Na koji način sam te ja iskoristio, Rajlan? - Kako na koji?! Na muški način! Sinoć si dobio svoje iskupljenje, za to što sam te izdala. I noćas. I jutros. - Zakleo bih se da je sinoć, i noćas, i jutros, bilo određenih, hm, momenata, u kojima sam se ja osećao iskorišćenim. Rajlan je pocrvenela, ali je i prestala da plače. Pogledala je u Djuka širom otvorenih očiju. Začudila se tome što ju je gledao bez imalo ljutnje, bez imalo mržnje. Učinilo joj se, čak, da ju je gledao zaljubljeno... - Nije mi strašno to što si me izdala - počeo je Djuk, kada je uvideo da je Rajlan bila u stanju da ga pažljivo sluša. - Bilo bi mi strašno da si izdala sebe. - Molim? - promucala je, pitajući se da li ju je sluh varao. Kako to misliš? - Ponosan sam na tebe, jer nisi izdala svoja uverenja, svoje kolege iz Društva, čitavu tu akciju za koju si se dugo pripremala. Ja te potpuno razumem i potpuno podržavam. Mogu da prihvatim da veruješ u sve ono što si danas izgovorila. Niko na ovom svetu ne bi imao dovoljno argumenata da u potpunosti ospori tvoje stavove. Da ne radim ovaj posao, verovatno bih i ja bio član Društva. Nadam se da si uvidela da se, na svoj način, borim za dobrobit životinja, za njihov komfor i opstanak. - Da, videla sam. Zato mi je i teško jer sam te izneverila, jer sam ugrozila tvoj ugled pred kolegama. Moja prvobitna zamisao nije bila da dođem na skup kao tvoja pratilja. Sada mi je jasno da je to ono što si ti želeo, što si ti organizovao, kako bi... - Kako bih te iskoristio? - Djuk je, uz neizbežan vragolasti osmeh, dopunio njenu rečenicu. - Pa, da... Zar to noćas nije predstavljalo tvoju odmazdu? - Ne, nije. To noćas je predstavljalo fizički izraz moje ljubavi prema tebi.
~ 80 ~
Uz izraz lica koji je verno oslikavao njenu nevericu, Rajlan je zaprepašćeno zurila u Djuka, u njegove nasmejane usne, iskričave oči. - Više... Više ne moraš da glumiš... Ja sam uradila ono što sam naumila. Ovo na skupu je bilo sve što je trebalo da uradim. Sada... Sada možemo da otvorimo karte, da budemo potpuno iskreni. - U redu. Evo, ja otvaram karte! Volim te, Rajlan! Sada ti! - Ali, nemoguće je da me voliš! Ja sam te izdala, Djuk! - Kao što sam rekao, bitno je da nisi izdala sebe, i da nisi izdala nas. - Nas? Zar mi postojimo? - Zar ne postojimo? - Spojile su nas okolnosti... - Hoćeš da kažeš da si vodila ljubav sa mnom zbog nekakvih okolnosti? - Ne, naravno da ne... Samo... Teško mi je da poverujem u to da me voliš... - Tebe je lako voleti, jer si lepa i imaš pregršt divnih osobina. A sve i da te već nisam zavoleo, večeras bih se pouzdano zaljubio u tebe. Bila si nezamislivo odvažna za onom govornicom, ti sama, protiv čitave sale. - Ja sam ti, za tom govornicom, zarila nož u leđa, Djuk! Zato nemoj da mi govoriš da me voliš! Nemoguće je da me posle svega voliš! - Ako ljubav ne može da prevaziđe ono što je nemoguće, šta može?
***
Bio je to trenutak u kome je Rajlan počela da prihvata mogućnost da ju je Djuk zaista voleo. Sve u njoj je počelo da igra i da treperi, od radosti koja je postajala nesaglediva.
~ 81 ~
- Za ljubav ne postoji nemoguće - nastavio je Djuk gotovo svečanim glasom. - Ona ne trpi izgovore, ne prihvata da bude nemoćna. Ljubav misli da joj je sve dopušteno, pa i da bude poklonjena onima, koji veruju da je ne zaslužuju. A ti zaslužuješ moju ljubav, Rajlan. Ti si, nekim čudom, smekšala moje tvrdo srce, u kome već dugo niko nije boravio. Od kada sam te upoznao potencirala si ono najbolje u meni, izlečila si me od razočarenja, gorčine, emotivne praznine. Moje traganje za srećom je završeno. Ti si žena koja me isceljuje i upotpunjuje. Želim da zauvek ostanem sa tobom. - Oh, Djuk! - Rajlan je konačno mogla da se prepusti neizrecivoj sreći, onoj, koja je činila život savršenim. - Ni ja ne bih mogla da zamislim život bez tebe... Ti si sve što želim... Volim te svom dubinom svoje duše! - Onda ja tebe volim svom visinom svoje duše! - nadovezao se Djuk na njegov duhoviti način. Rajlan mu se bacila u zagrljaj i čvrsto ga stegla. Želela je toliko toga da mu kaže, ali mu je, umesto reči, uputila bezbroj pogleda koji su verno otkrivali snagu njenih osećanja. I sam previše uzbuđen da bi govorio, Djuk je uzvraćao Rajlan poglede natopljene ljubavlju, poglede koje je, veoma brzo, dopunio poljupcima, u početku nežnim poput dobovanja kišnih kapi, a potom silovitim poput udara razbesnelog mora.
Kraj
~ 82 ~