Julija Stranci u noći

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

Stranci u noći sken by odin BALKANDOWNLOAD

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

1. poglavlje Na parkingu je bilo mirno i tiho, a Patricija Rajt sedela je u svom 'mini-kuperu' vrteći olovku među prstima u potrazi za pravim rečima. Četiri reda. Nije uspela više da napiše za ova četiri časa. Zahvatio ju je očaj. Za tri dana moraće da održi govor pred prijateljima i porodicom... a nedostaju joj reči.

To nije baš istina. Ima reči u njenoj glavi, ali ne zvuče iskreno. Jer istinu... ne, nije smela i nije mogla da je kaže. Tri godine je njen život bio laž. Nikakvo čudo što su joj drhtale ruke čim bi počela da piše. I srce joj je zastajalo kad god bi pomislila na to koliko će biti teško lagati i dalje.

Ali šta je mogla? Kako da uzvrati dobrotu poniženjem? Da kaže ili uradi nešto što se ne očekuje od nje, bila bi katastrofa, a tome nije dorasla.

Besno je pocepala papir i taj zvuk poremetio je tišinu noći. U njenom grlu gorele su dugo zadržavane suze.

Iskidala je papir na komadiće bacivši ih na pod. Uzalud je čekala da joj poteku suze.

Ostale su zarobljene tamo gde se nakupljaju već dve nedelje.

Bile bi neiskrene, jer je Patricija duboko u sebi osećala... olakšanje. Pritom je trebalo da bude skrhana tugom. Koliko je duboko potonula?

Zurila je kroz vetrobran. Pred njom je bio Macdonald Hall, ekskluzivni klub, u koji je učlanjenje bilo omogućeno samo s preporukom. Odmah iza impozantne građevine prostirao se teren za golf, koji je pripadao klubu.

Jedino je bar bio otvoren za ostale posetioce, i to od sedam uveče do ponoći.

Patricija je duboko uzdahnula gledajući papiriće pod svojim nogama. Osetila je grižu savesti kad je shvatila koliko je dobar osećaj konačno pustiti sebi na volju. Samo ovaj put, u ovom dragocenom trenutku, nije želela da se uzdržava... nije htela usiljeno da se osmehuje niti da pazi na svaku reč, dok je u sebi proklinjala sudbinu. Želela je da bude normalna osoba...

Rezignirano je uzela tašnu.

Ovde je dovoljno daleko od kuće, niko je neće prepoznati. Zato se vozila sat vremena: da pronađe mirno mesto, gde će potražiti prave poslednje reči. Ali još nije bila spremna da se suoči s realnošću, da prihvati razumevanje ili da podnese upitne poglede.

Zurila je u Macdonald Hall. Samo jedno piće, pa će se vratiti i biće spremna za sledeći dan.

Popravila je ruž na usnama. Crvena zapravo nije njena boja, ovaj ruž dobila je uz magazin, koji je kupila. Obično se nije napadno šminkala.

Jedva je prepoznala sebe u ogledalu, ali to je baš dobro! Oklevala je trenutak. Ipak će noćas hrabro na sebi imati ovu boju i biće neko drugi! Neće biti Patricija Rajt, kukavica. Htela je da bar nakratko zaboravi bol i stalno ponižavanje u protekle tri godine.

Da se ne bi predomislila, izašla je iz automobila u prohladnu noć. Dugo nije išla na žurke, ali tešilo ju je to što je prikladno odevena. Na sebi je imala crnu, kratku haljinu bez bretela.

Vratar ju je pozdravio i poveo do dvokrilnih vrata, iznad kojih je pisalo ”Bar”.

Patricija se nije osećala prijatno. Prišla je šanku, iza kojeg je barmen žonglirao bocama dok je razgovarao s ljudima, koji su ga oduševljeno gledali.

U prvom trenutku poželela je da ode, a onda je sela na kraj šanka.

A šta sad?

— Šta tako fina devojka traži na ovakvom mestu?

Nasmejala se barmenu. Bez sumnje je ovaj lepi muškarac zaposlen da bi privlačio ženske mušterije.

— Vi ste druga osoba, koja je došla ovde i izgleda kao da joj treba nešto što će joj popraviti raspoloženje.

U drugom životu Patriciji bi ovaj muškarac bio zanimljiv. Nažalost, iskustvo ju je naučilo da se uzda u spoljašnji izgled.

Ipak se osmehnula.

— Rado bih nešto popila.

— Nikakav problem – nagnuo se i pogled mu je pao na njene usne. – Šta želite?

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

Gledala je u kartu pića na zidu i pojma nije imala šta se nudi. Najradije bi zatražila koktel kosmopoliten, ali nije bila sigurna da li je to piće još u modi.

Ponovo je osetila poriv da pobegne, ali dovoljno je dopuštala da je guraju u zapećak, dovoljno je trpela. Predugo je dozvoljavala da joj drugi planira život, krajnje je vreme da bude svoja, pa makar samo jedno veće!

Odlučno je pokazala na čašu punu šarenih kišobrančića.

— Ovo bih volela da popijem. Šanker se namrštio.

— Martini sa sokom od nara?

— Da. Šta tu ne valja? – upitala je.

— Pa to piće ne ide uz vas.

— Ipak ga želim.

— Dozvolite da vam...

— Dajte dami ono što traži – rekao je dubok glas tik iza nje.

Prepoznala je strani akcenat, verovatno južnjački, i zadrhtala je. Nepomično je sedela gledajući kako šanker priprema piće.

Bila je svesna prisustva muškarca iza sebe i čula je alarm u svojoj glavi. Ipak, nije se ni pomerila.

— Okrenite se – zamolio ju je isti glas.

I ovaj pokušava da joj naređuje!

— Slušajte, volela bih da budem sama...

— Molim vas, okrenite se zbog mene – prekinuo ju je stranac nešto nežnije.

Zbog izgovorene molbe u njoj se probudila znatiželja, ali ne dovoljno da ga posluša.

miris. I čula ga je kako diše. Obuzeo ju je čudan osećaj i jedva se uzdržavala da se ne okrene.

Odjednom je primetila da je šanker klimnuo glavom čoveku iza nje, pa je odneo njeno piće.

Sad se ipak okrenula gledajući za visokim muškarcem širokih ramena i tamne kose, koji se kretao prema stola, na kojem je bilo njeno piće. Pošla je za njim.

— Šta vi zamišljate? – besno ga je upitala.

Muškarac se okrenuo prema njoj i Patricija je prestala da diše.

Očaravajući. To je bila prva reč, koja joj je pala na pamet. Zadivljeno ga je gledala.

Maslinasta koža, markantne crte lica, kosa prošarana sedim vlasima. Nije smela da se okrene niti da pođe za njim! Gospode, zar ništa nije naučila iz svojih grešaka?

Zatresla je glavom ustuknuvši. Nije joj mesto među ovim ljudima. Ako neko slučajno sazna...

Pogledao ju je mirnim tamnim očima odmerivši je od glave do pete.

— To je prirodna boja kose? – upitao ju je.

— Molim? – zbunjeno je zatreptala.

— Ta neobična crvena boja, da li je prirodna?

Otreznilo ju je to pitanje.

— Naravno da jeste. Hoćete li mi sad reći šta znači ova igra? To je moje piće – prstom je pokazala čašu na stolu.

— Sedite, molim vas! – izvukao joj je stolicu.

— Upravo sam vas zaštitio od ženskaroša.

Najmanje što možete da učinite jeste da se okrenete i da razgovarate sa mnom.

Patricija je podigla obrvu i nije sela.

Stranac je slegnuo ramenima čekajući.

Iako su Patriciji zaigrali leptirići u stomaku, nije se okrenula.

— Umešali ste se iako mi to nije bilo potrebno. U ovakvom lokalu ne treba štititi žene od muškaraca.

— Nisam tražila vašu pomoć. Trenutno ne želim ni sa kim da razgovaram...

— Dakle, smatrate, da umete prepoznate vuka u jagnjećoj koži?

Pogledala je u šankera da bi mu rekla da neće piće. Bila je ovo glupa ideja. Patricija je poželela da što pre ode odavde.

— Ne, htela sam da kažem da je ovaj bar sigurno mesto. I došla sam samo da popijem piće.

Njen takozvani spasitelj je ćutao, ali znala je da je još uvek tu, jer je osećala njegov

Strpljivo je pokazao na stolicu.

da

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

— Možete da uživate u piću, neću pokušavati da razgovaram s vama. Časna reč! .

Možda joj je ovo pomagalo da skrene misli s bola i haosa, koji je očekuju čim napusti ovaj bar.

Pažljivo je osmotrila neznanca i odmah je shvatila da on nije u potrazi za ženskim društvom. Ne, u njegovim očima prepoznala je očaj...

Patricija je sela, a on joj je dodao martini.

jasno čime ćete zabaviti misli.

— Na sreću, nisam više sam – namignuo joj je stranac. – Spasao sam damu u nevolji i sad uživam u njenom društvu.

— Nisam dama u nevolji. I ne poznajete me. Šta ako sam neko od onih od kojih bežite, gospodine...?

Baš u tom trenutku prišao im je šanker da pita žele li još nešto.

— Mislim da ne bi trebalo više da pijem – rekla je.

— Hvala – promrmljala je.

Pogledao ju je toplim smeđim očima.

— Za ćutanje! – nazdravio joj je.

— Ali tek smo se upoznali...

Patriciju je obuzeo čudan osećaj kad je progutala gutljaj martinija. Alkohol ju je ugrejao i istovremeno smirio. Činilo se da je čovek još uvek fasciniran bojom njene kose. Ćutke su pili piće, povremeno se oprezno odmeravajući.

Patricija je konačno izgovorila: — Hvala.

— Na čemu?

— Što ste se uzdržali od razgovora. I vi ste došli kasnije da biste izbegli gužvu?

— Tako je.

Pogled mu je opet pao na njenu kosu, pa na njene usne, a ona je refleksno jezikom prevukla preko njih. Čula je da je uzdahnuo i začudila se. Zar je moguće da tako utiče na ovog muškarca? Patricija nije znala treba li da bude polaskana ili da se uplaši.

— Odseli ste u Macdonald Hall-u? – upitala je.

Stranac je stisnuo šake.

— Noćas i narednih nekoliko noći.

— Pre nekoliko minuta želeli ste da budete sami, kao i ja – rekla je Patricija.

— Ne želim to – rekao je brzo. – Oprostite mi ako ste stekli takav utisak. Ali ne želim ni da vas nagovaram da ostanete.

— Zapravo mi ne treba vaša dozvola, ali ostaću s vama i popiti još jedno piće – rekla je hrabro.

— Efharisto – odgovorio je ozbiljno, a njoj je toplina zapljusnula srce.

— Šta to znači?

— To je na grčkom hvala lepo.

— O, vi ste Grk? Grčka je divna! Kao tinejdžerka bila sam na svadbi na Santoriniju i tada sam odlučila da ću se i ja udati za Grka. To je jedno od najlepših mesta na kugli zemaljskoj! – zastala je primetivši da mu se senka navukla na lice. – Izvinite.

Jedva primetno se nasmešio.

— U redu je. Dakle, volite Grčku? Šta još volite?

— Volim šetnju po kiši.

— Zašto sam stekla osećaj da vam to ne godi?

— Ja je ne volim, više mi prija sunce. I more.

— Zato što ne možemo uvek da utičemo na svoju sudbinu. Narednih nekoliko dana zarobljen sam ovde i zaista nisam srećan zbog toga.

Barmen im je doneo piće. Sad su se mnogo otvorenije gledali.

Zamišljeno je gledala u praznu čašu.

— U tom slučaju, uskoro ćete piti iz boce umesto iz čaše, zar ne?

Patricija je zaključila da su njegove sede vlasi veoma privlačne, kao i neobrijana brada, a učinio joj se čudno poznatim.

— Pretpostavljam da je to način da se prekrati vreme.

Ovaj čovek bio joj je veoma privlačan.

Poželela je da ga pomiluje po bradi i da mu jezikom... Ne, o tome ne sme čak ni da mašta!

— Poslednji smo gosti u baru. Nije mi baš

— Oprez, mala – rekao je, kao da joj je

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

pročitao misli. – Ovaj vuk ima oštre zube.

obraz.

Uplašila se da je razotkrivena, pa je skočila na noge.

— Ne. Ali mislim da nešto nije u redu s tobom. Deluješ... kao davljenik, očajno...

— U pravu ste. Dakle, hvala na piću... i na društvu.

Zadrhtala je, jer se on odjednom uspravio ispred nje.

— Sami ste se dovezli ovamo? – upitao je.

— Da, svojim starim crvenim “minijem ”.

Ali drugo piće gotovo nisam dotaknula...

— Moj će vas vozač odvesti kući.

Bila je uzbuđena i uplašena. Izbio bi skandal kad bi je u ovo doba noći limuzina dovezla kući!

— Ne, hvala. Ljubazni ste, ali zaista nije potrebno.

Pogled mu je bio prikovan za nju i Patricija ni na šta nije mogla da misli osim na njegove guste trepavice, tamne oči... i na način na koji su mu se usne iskrivile, jer nije odmah dobio ono što želi.

— Smem li bar da vas otpratim do parkinga?

— Mogu sama...

— To nije predlog!

— Zar me niste upozorili da se klonim ženskaroša?

Ponovo se tužno osmehnuo.

— Kako automobila.

god,

otpratiću

vas

do

Sa svakim korakom pojačavao se utisak da će izgubiti ovu bitku. Šta je postigla dolaskom u ovaj bar? Apsolutno ništa!

Zastala je pored ”kupera”.

— Rekla sam da nema potrebe da me pratite, ali ipak hvala.

Toliko joj se primaknuo da ju je dodirnuo.

— Niste mi rekli svoje ime.

Usta su joj se osušila.

Sa usana mu se oteo mukli uzdah.

— Ne želim da ti dosađujem time.

— Otkud ti ideja da će mi biti dosadno?

Možda i meni treba nešto da skrenem misli, kao i tebi? – primaknula mu se još bliže. – Možda hoću da ti dam to što želiš, jer i ja želim isto?

— Pazi šta želiš, mala!

— Pažljiva sam, čak preterano! A dosta mi je opreza.

Uhvatio ju je za ruku pritisnuvši njen dlan na svoj obraz.

— Nemoj obećati nešto što ne možeš da ispuniš!

— Da li je to izazov?

— Samo te opominjem. I ne želim da te plašim, dakle, treba da odeš – dodao je. – Ili ostani ako si dovoljno hrabra! Ti biraš, ali brzo odluči!

Zavukao je prste u njenu kosu. Tako je čudan, a tako ispravan osećaj, prošlo je Patriciji kroz glavu. A onda je osetila njegove usne na svojim i sve misli su nestale, predala mu se.

Tajanstveni muškarac ju je tako strasno ljubio, kao da mu život od toga zavisi. To joj se svidelo i istovremeno je dotaknulo njenu bolnu tačku. Kao da je počeo da je leči.

Posle nekog vremena oboje su se borili da udahnu vazduh.

— Dakle ja... – kako da pretoči u reci to što se u njoj dešava? – Da li ti je to bilo dovoljno?

Zatresao je glavom.

— Nije mi dovoljno – prošaputao je. – Ukus tvojih usana učinio me je zavisnikom. Želim da se udavim u tebi...

Potom ju je opet poljubio.

— Osećam poriv da te poljubim, Patricija.

Hoćeš li zato pobeći?

— Bože! – prostenjao je posle nekog vremena. – Ovo je ludo, ali ne mogu te pustiti da odeš. Ne još! – u njegovim očima videla je molbu. – Ostani noćas sa mnom, Patricija!

Spontano je spustila ruku na njegov

Odlučila je u deliću sekunde, ali morala je

— Ja sam... Patricija.

Oči su mu se zamaglile.

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

još malo da se nećka.

— Ne znam ti ni ime.

— Ja sam Aristotel, možeš da me zoveš Ari. — Aristotel – ponovila je.

— Sviđa ti se moje ime?

— Mnogo, Ari. Desnom rukom čvrsto ju je obgrlio.

— Način na koji ga izgovaraš – prošaptao je. – Postaješ veoma opasna po mene, dušo.

Njegov apartman na trećem spratu bio je veoma luksuzan, ali Patricija to nije primećivala.

Zarobljena Arijevim milovanjem, sve je dublje tonula u laž, kojom je htela da se zaštiti od surove istine.

Noćas je htela da bude poželjna, pa ma šta sutra bilo.

Ari je stajao pred njom nag do pojasa, a ona je gledala kako svlači pantalone i bokserice.

Patricija nije mogla da poveruje: izgubiće nevinost s potpunim strancem!

Nasmejala se.

2. poglavlje

— Vau, ja... opasna? To je dobar početak.

— Kakvom su te drugi muškarci smatrali?

Otreznilo ju je to pitanje, ali oduprla se slabosti. Ova noć pripada samo meni! Neću dopustiti da me prošlost spreči!

— Šta misliš, kakvom su me doživljavali?

— Očaravajuća. Predivna. I Afrodita bi bila ljubomorna na tebe – pritisnuo je usne na njen vrat. – Kosa ti je jedinstvena, kao zalazak sunca u Grčkoj.

Patricijine oči napunile su se suzama.

— Da li sam blizu istine? – poljubio ju je u vrh nosa.

— Ni blizu... ali nastavi.

— Prelepa Patricija! Zamišljam tvoju divnu kosu na jastuku. Želim da zagnjurim lice u nju i da se poigram pramenovima – iznenađeno je pogledao u njeno uplašeno lice. – Plašiš se?

— Rado bih to opovrgnula, ali zaista se malo plašim. Ovo još nikad nisam uradila, ali želim, zaista želim! – uzdahnula je. – Ovog trenutka toliko te želim da ne znam kako ću izdržati! – priznala je.

— Onda ostani! Daću ti sve što poželiš – hteo je da je poljubi, ali je oklevao. – Možda nisi slobodna?

— Kako to misliš?

— Imaš li momka, verenika ili muža?

Ovo je jedinstvena prilika, prošlo joj je kroz glavu. Svakako ću se već sutra vratiti svom životu.

— Slobodna sam za tebe, Ari. I noćas ću ostati s tobom ako želiš.

Telo joj je zadrhtalo kad je Ari, koga poznaje tek nekoliko sati, obavio snažne ruke oko nje.

— Da li ti je hladno? – upitao je.

Naravno da joj nije bilo hladno i nervozno se nasmejala.

— Ne, samo nisam navikla na ovo – priznala je.

Treba li da mu kaže da nema nikakvog iskustva u ovome? To nije važno. Baš je briga da li će ga oduševiti ili razočarati, svakako se više nikada neće videti. Ove noći dvoje stranaca pomoći će jedno drugom da zaborave brige.

— Sve je u redu, ne brini – Patricija se odlučno privila uz njega. – Iskupiću se, obećavam!

Ućutkao ju je poljupcem, a onda je podigao glavu.

— Ja ću se tebi iskupiti. Obećavam! Žudno je prevukla prstima po njegovoj koži i uzbudilo ju je to što je zadrhtao pod njenim dodirom. Zarila mu je nokte u leđa izvijajući se prema njemu.

— Obećaj mi da ćeš to uraditi kad budem u tebi – promrmljao je.

Zavrtelo joj se u glavi od požude.

— O, hoću!

— Draga, želim da te vidim nagu.

Spremno mu je dozvolila da joj svuče odeću.

— Kaži mi kako želiš da te uzmem, moja lepa Patricija – promrmljao je ljubeći joj

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

osetljive dojke. – Koja ti je omiljena poza?

me je omađijala...

Za trenutak se uspaničila. Ako sad bude oklevala, on će primetiti da nešto nije u redu.

— Zar ne mogu da budem i jedno i drugo?

— Otpozadi – hrabro je rekla.

— Tu pozu i ja volim.

Onda je polako usnama kliznuo naniže, do ispod stomaka... i Patricija se gotovo onesvestila od uzbuđenja.

— Ne...

— O, da! – rekao je i utonuo među njene butine.

Prvo je zadržala dah, a onda se opustila i uzbuđenje ju je odvelo među zvezde. Nije joj smetalo to što je izgubila kontrolu. Ovo osećanje bilo joj je potpuno novo, a vrhunac neopisiv.

— Aristotele! O, ja... – povikala je osećajući nadolazak ekstaze.

Nekontrolisano se bacakala, a on je čvrsto obujmio njeno telo dok se nije smirila.

— Strpljenja, draga, zabava tek počinje – prošaputao je odlučivši da joj pokaže kakav je umetnik u vođenju ljubavi. Ali pre nego što je uronio u nju, oklevao je nekoliko trenutaka. – Još nisi spremna, a ne želim da te povredim.

— Spremna sam – ustvrdila je razmičući noge.

— Moja slatka Patricija...

— Molim te, nemoj da čekam! – privila se uz njega i on je izgubio samokontrolu.

Grubo je ušao u nju i Patricija se ugrizla za usnu kad ju je presekao oštar bol.

— Zaista si neverovatna! – osetila je njegov dah na vratu i on je počeo da se pomera u njoj.

Nije mislila da je moguće, ali milovanjem i načinom na koji joj je pokazao koliko je želi, doveo ju je do drugog vrhunca.

— A sad ti preuzimi! – rekao je, nakratko se odvojivši od nje.

Poslušno je sela na njega i sad je sama diktirala ritam. Ubrzo su oboje doživeli orgazam i ona je poljupcem prigušila Arijev uzvik.

Kad su se malo smirili, prekinuo je tišinu.

— Ne znam da li si anđeo ili veštica, koja

— S tom uzbudljivom kosom možeš da budeš šta god poželiš.

— Čini mi se da si opsednut mojom kosom – naslonila je glavu na njegovo rame.

— Želeo sam da te gledam dok gubiš kontrolu – priznao je.

Onda je ustao povukavši je za sobom.

Prošli su kroz hodnik i pali na krevet u spavaćoj sobi da opet utole želju jedno drugom...

Uplašeno se uspravila u krevetu kad se probudila iz dubokog sna. Pogledala je na budilnik, bilo je nešto pre tri. Veštičje doba...

Patricija je zamišljeno pogledala u Aristotela... Bože, pa ni prezime mu ne zna!

A opet, ni on ne zna njeno, što je dobro.

Svakako se nikada više neće videti.

Ali zato on fascinantno izgleda: snažan, mišićav, seksi! I pružio joj je nezaboravnu noć! Dok je posmatrala kako mu se grudi spuštaju i podižu dok u snu ravnomerno diše, ponovo ju je obuzela želja.

Tiho se izvukla iz kreveta, pa se obukla zadržavajući dah kad se Ari pomerio.

Duboko u duši želela je da se on probudi i da joj ne dozvoli da ode.

A opet, za njih nema zajedničke budućnosti.

Njen život je previše komplikovan, a učinilo joj se da ni njegov nije jednostavan.

U petak će morati da održi posmrtni govor svom preminulom mužu!

3. poglavlje Kapela je bila puna ljudi. Ispred su bili parkirani kombiji novinskih i TV kuća.

Sahrana je privukla pažnju mnogih.

Patriciji su zapale za oko crne limuzine.

Pripadale su Morganovom pretpostavljenom Markosu Manakisu i verovatno su se njima dovezli šefovi Manakis Ine-a. Tek su juče potvrdili da će prisustvovati sahrani.

Patricija je trebalo da bude zahvalna što su došli, pre svega zbog okolnosti pod kojima je Morgan umro, ali bila bi srećnija

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

da su ovi specijalni gosti izostali, jer je njihovo prisustvo pojačalo pažnju novinara.

Pored toga, zadržala je za sebe vredne informacije pre nego što je saznala kako je Morgan preminuo, a sad nije znala šta da uradi s njima.

Bar je Markos Manakis bio pristojan i ljubazan kad joj je preneo strašnu vest, ali to ne menja činjenice: njen muž Morgan Rajt, čije tajne i danas čuva, izgubio je život u drugoj zemlji, pod relativno misterioznim okolnostima, nakon što je prevario svog poslodavca. A u Manakis Ine-u to su držali pod pečatom tajne da bi izbegli javni skandal.

To je bio još jedan detalj, koji nije mogla da kaže Morganovim roditeljima, jer su oni i posle njegove smrti verovali u poštenje svog sina. Zbog njih je morala da krije istinu...

Patricija je stisnula šake gledajući preda se. Sad se mora usredsrediti na ono što je važno: kako će održati govor kad ne može misliti ni na šta drugo osim na strančeva milovanja!

Gospode, šta je to uradila? Iako ju je mučila griža savesti, prevaziša je stid. Bilo je previše lepo da bi se toga stidela. Bio je to trenutak savršenstva...

Od tada se mnogo puta istuširala, ali je još uvek osećala njegov miris na svojoj koži.

Nije uzeo samo njeno telo, već i dušu.

Iza nje su se ljudi uskomešali da bi napravili mesta za pridošlice. Patriciji je zastajao dah kad je osetila poznati miris.

Zagrizla je usnu i sklopila oči. Bože, daj mi snage da ne izgubim živce!

Stara komšinica i jedina prijateljica, gospođa Klinton, stisnula je Patricijinu ruku i ona joj je zahvalno uzvratila. Sela je između udovice i roditelja preminulog, ali je Patricija ipak osećala tugu svog svekra i svekrve.

Samo zbog njih, koji su od početka bili ljubazni i topli prema njoj, Patricija se sabrala. Zbog ovih dvoje dobrih ljudi dugo je trpela poniženja. Morganu je to bilo jasno.

Zapravo, na to je računao i to je koristio protiv Patricije kad je htela da ga napusti...

— Uskoro će početi. Ne brini, draga. Za sat vremena sve će biti završeno. I ja sam morala da prođem kroz to kad je moj Heri preminuo – šapatom joj je rekla gospođa

Klinton. – Svi ti misle dobro, ali niko ne shvata da čovek u ovakvim trenucima najviše želi da bude sam. Zar ne, draga?

Patricija je pokušala da odgovori, ali glas ju je izdao. Stara dama ju je s razumevanjem potapšala po ruci i Patricija je uzdahnula kad je orguljar počeo da svira. Ustajući, ponovo je udahnula poznati miris i zavrtelo joj se u glavi.

Nesigurno je pogledala u stranu prepoznavši čoveka s ožiljkom iznad desnog oka, koji je stajao pored zgodne plavuše: Markos Manakis. On ju je nazvao pre dve nedelje saopštivši da joj je muž umro.

Njegovo saučešće zvučalo je iskreno, ali Patricija je znala kakvu je štetu Morgan naneo Manakis Shipping-u. Možda je došao zato što je osećao da mu je to dužnost kao poslodavca.

Ljubomorno je posmatrala kako je Markos prigrlio svoju verenicu Laviniju. U tom trenutku pogledao je u Patriciji i klimnuo joj je glavom.

Brzo je oborila pogled, jer ju je to uzrujalo. Tokom obreda osećala je mučninu, a živci su joj otkazivali.

Grizla ju je savest zbog onog što je sebi priuštila u utorak uveče. Pritom ovo nije bilo ni vreme ni mesto da razmišlja o toj avanturi.

Kakav god da je bio Morgan, morala je da izdrži, nije smela da se slomi, pre svega zbog njegovih roditelja, jer su joj samo oni pružili pràvi dom i toplinu, o kojoj je maštala kao dete.

Patriciji se učinilo da je iza sebe čula uzdah, ali morala je da se usredsredi na to da odmerenim korakom priđe kovčegu svog muža, koji kao da joj se i mrtav rugao.

Prišla je odru, nervozno ispravivši papir.

Znala je da to nije učtivo, ali nije mogla da podigne pogled s tog papira.

Nakašljala se i spustivši malo mikrofon, progovorila je: — Srela sam Morgana prvog dana u kantini univerziteta. Bila sam znatiželjna i naivna. On je bio na drugoj godini studija i spremno mi je pomogao: bio je šarmantan momak, s kojim bi svaka devojka poželela da izađe. Iako me je tek posle četiri godine pozvao da izađemo, mislim, da sam od prvog trenutka bila zaljubljena u njega...

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

Patricija je monotono čitala pokušavajući da potisne osećaj da se razočarala u svog muža. Bila je naivna i slepa... sve dok nije postalo prekasno.

izgubio u njoj da bi bar nakratko zaboravio bol, koji ga godinama prati.

Ali sad je kasno za kajanje i zato se tvrdoglavo držala svoje priče.

— Misliš da je zbog toga? – upitao je Markos. – Mogao bih se zakleti da se slomila kad je ugledala tebe.

— Uvek ću se sećati sjajnih Morganovih očiju dok se, s konzervom piva u ruci, šali. U tu sam se sliku zaljubila i takav će ostati u mom srcu – završila je.

Neisplakane suze svezale su joj grlo.

Onda je konačno podigla pogled.

— Hvala vam što ste se okupili u tolikom broju...

Reći su joj zastale u grlu kad joj se pogled sreo s poznatim smeđim očima.

Ne! Dragi Bože, ne!

Kolena su joj popustila i Patricija se srušila. Čula je povike i neko ju je uhvatio u poslednjem trenutku. Za to vreme Aristotel Manakis, koji je sedeo pored svog brata Markosa, zurio je u nju ledenim pogledom.

Ari se trudio da diše iako mu je nešto stezalo grudi. Bol je bio nepodnošljiv. Ali zašto oseća bol? Sam je kriv zbog onog što se desilo. Posle svega što mu je život priuštio, dopustio je da ga život prevari iluzijom da je doživeo nešto lepo, čisto i čarobno? Glupan! Bio je razočaran, bolelo ga je srce i bio je besan...

A njegova Patricija... ne, Patricija Rajt!

Nije mu rekla ko je, zavukla se u njegov krevet pre nego što se telo njenog muža ohladilo! Aristotelu je gotovo pozlilo, ali se istovremeno u njemu javila žudnja kad je pomislio na ono što su doživeli. Stisnuo je zube u pokušaju da zatomi uzbuđenje.

Zaboga, žudi za pogrešnom osobom! Ova žena je prevrtljiva i lažljiva, baš kao i njen muž.

— Šta joj je? – došapnuo mu je Markos.

— Ovo je sahrana njenog muža, verovatno se srušila od tuge – čak je i njemu ovo zvučalo neubedljivo.

Kako bi ova žena mogla iskreno da tuguje? Pre nekoliko dana provodila se s drugim dok je njen muž ležao u mrtvačnici.

Ne, sigurno ne tuguje. Naprotiv...

Bože! Opet je osetio žudnju. Bukvalno se

Uzdahnuvši, krenuo je za drugim gostima prema izlazu.

— Kako to misliš?

— Pojma nemam, ali je užasnuto zurila u tebe. Pomislio sam da je možda poznaješ?

— Nikad ovde nisam bio, a došao sam samo zato što si ti rekao da nećeš stići – odgovorio je Ari. – Zašto si došao?

— Ja sam kriva – umešala se Lavinija. – Zahtevala sam da dođemo, jer sam mislila da je prikladno da poslodavac bude na sahrani.

Hteli smo da te nazovemo, ali mobilni ti je bio isključen, a u Macdonald Hall-u su nam rekli da si se juče odjavio.

Ari je zaškrgutao zubima. Kao pravi glupan pošao je da potraži ženu, koja se iskrala iz njegovog kreveta. Dva dana se vozio prokletim ulicama tražeći stari crveni ’mini-kuper”, samo zato što ga je ta crvenokosa veštica zavela pa je zbog nje na nekoliko sati zaboravio svoju muku.

Odlučno je izbegao bratovljev radoznali pogled.

— Idemo?

Markos je ljubazno klimnuo glavom nekim poznanicima.

— Zašto žuriš?

— Sutra rano imam sastanak, a posle idem u Majami.

— Ali tek je pola dva.

Ari je bio umoran kao pas. Nikakvo čudo, jer je ćele noći bio budan trčeći za nestvarnim snom. Zaboga, gotovo je izgubio razum. Mora da ode odavde da se ne bi vratio u kapelu i prodrmao tu malu, crvenokosu vešticu!

— Ako hoćete da ostanete, u redu je – rekao je Markosu. – Ja idem.

Pozdravio je brata i njegovu verenicu, pa je požurio prema svom automobilu.

Krajičkom oka primetio je da mu se približava oblak crvene kose i morao je da upotrebi poslednje atome volje da ne bi zastao i okrenuo se.

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

Stisnuo je šake nastavivši da hoda prema parkingu.

— Ari, sačekaj! – čuo je njen glas.

Spektakularna smrt Morgana Rajta, koji se predozirao, izazvala je pažnju medija i to se braći Manakis nimalo nije dopadalo.

Ari je zastao, duboko je uzdahnuo, pa se okrenuo. Udovica je bila odevena u crno.

Pod zracima popodnevnog sunca njena crvena kosa izgledala je kao vatra i pomislio je na to koliko je bila seksi te noći, koju su proveli zajedno...

Krv mu je proključala, pa ju je pohotno odmerio. Znao je šta se krije ispod te crne odeće: uzbudljive obline, vitke noge i najlepše grudi, koje je u životu video.

Ne! Nikada je više ne sme dotaknuti! Te večeri je umislio da je njihov slučajni susret magičan, a za nju je to bila samo avantura...

— Zdravo, Aristotele. Pretpostavljam da se prezivaš Manakis? – fiksirala ga je zelenim očima.

— A ja sam u međuvremenu saznao da si ti Patricija Rajt – uzvratio je hladno. – Kakvu ulogu igraš? Oboje znamo da nisi ucveljena udovica. Da li zabave radi pod crnom odećom nosiš čipkani veš?

Razrogačila je oči i za trenutak je delovala uvređeno.

Zaista je dobra glumica! Pa pre dva dana spavala je s njim, divlje i predano, kao da joj život od toga zavisi!

— Kako se usuđuješ?! – upitala je drhtavim glasom.

— Kako se ja usuđujem? Jednostavno je.

Naime, ja sam muškarac, kome si se predala umesto da tuguješ za svojim mužem. Šta hoćeš od mene?

Prebledela je, ali se Ari nije postideo svojih grubih reći. Patricija mu je uništila predstavu o nečemu lepom i to joj nikad neće oprostiti.

— Htela sam da se izvinim za ovaj... nesrećni nesporazum i da ti se zahvalim što si diskretan. Ali vidim da nije trebalo da se trudim. Zloban si i ogorčen čovek, koji mi ovaj težak dan još više otežava. Dakle, reći ću ti samo još ovo: Zbogom!

Nije sè mnogo potresao. Ipak je ona

mogla da prebacuje samo sebi! Varala se ako je mislila da može prebaciti krivicu na njega.

Besno je otvorio vrata limuzine bacivši poslednji pogled preko ramena.

— Lepo se zabavi! Ali kad publika ode i kad se vratiš sebi, kloni se Macdonald Halla. Razgovaraću s menadžerima i pobrinuću se da ti zabrane ulazak do kraja života!

Patricija je primala saučešće kao u transu.

Potisnula je neprijatni razgovor s Arijem.

Nije mogla da poveruje da je on smatra zavodnicom, koja ide po barovima u potrazi za muškarcima. Ta pomisao bila je toliko apsurdna!

Gospođa Klinton se nije odvajala od nje do povratka u kuću, u kojoj je živela s Morganom i njegovim roditeljima.

Patricija nije ispričala ni gospođi Klinton niti bilo kome kakav je zapravo bio njen brak. Osećala bi se poniženom kad bi to ikome rekla.

Pritom je imala osećaj da stara dama ima predstavu o tome. Prepoznala je to u mirnim, dobrim očima.

— O, draga moja! – zagrlile su je tople ruke.

Nažalost, uteha, za koju je mislila da ju je one večeri pronašla, bila je samo iluzija.

— Žao mi je, ne bi trebalo...

— Ali, koješta! – prekinula ju je energično gospođa Klinton. – Danas ti je sve dozvoljeno. Čak i slom živaca.

Patricija je posegnula za čašom sa smeđom tečnošću, koja joj je prineta.

Zamirisao joj je brendi, pa je iznenađeno podigla glavu.

Prelepa Lavinija, uskoro gospođa Manakis, gledala ju je puna saosećanja.

Patricija je nadlanicom obrisala suze primetivši da je razmazala šminku, kojom je jutros zamaskirala tamne podočnjake.

— Hvala lepo.

— U redu je – prošaputala je Lavinija. – I ja sam popila rakiju. Ovo je treća sahrana, na kojoj smo Markos i ja bili ovog meseca, pa su mi živci pred pucanjem – sela je pored Patricije prekrstivši duge noge. – To, naravno, ne može da se poredi s hororom koji vi proživljavate. Ako možemo bilo šta

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

da učinimo za vas, recite!

— O... hvala vam. Recite i svom vereniku da sam zahvalna, kao i njegovom bratu, koji je takođe došao na sahranu – Patricijin glas se utišao, jer se setila šta joj je Aristotel Manakis prebacio.

Iako je videla da se odvezao limuzinom, stalno se osvrtala u nadi da se predomislio.

— Ari je otišao, ali ću mu preneti – rekla je Lavinija.

Patricija ju je uplašeno pogledala moleći se u sebi da ta pametna mlada žena ne sabere dva i dva.

— Naravno – odgovorila je Patricija. – Sigurno ima mnogo posla.

Otpila je gutljaj brendija i nakašljala se.

— Da. Ipak se ponudio da dođe kad mu je Markos rekao da možda neće stići. Ali kao da ga je zolja ujela... Da budem iskrena, nikad ga nisam videla tako uzrujanog – promrmljala je Lavinija zamišljeno. – Šta god da mu je, nadam se da će ga uskoro proći.

— Hm, to mu i ja želim...

U tom trenutku prišao im je Markos da izjavi Patriciji saučešće. Teškom mukom izgovorila je nekoliko reći rukujući se s njim.

Posmatrala ga je kako je privukao verenicu zagrlivši je. Patricija je osetila ubod ljubomore zbog njihove bliskosti.

I ona se svojevremeno nadala da će je neko ovoliko voleti. I bila je dovoljno naivna da poveruje u to da je Morgan taj neko. A on se njome oženio samo zato da bi je ponižavao i ucenjivao...

Bila je siroče i išla iz porodice u porodicu naučivši da prikriva bol zbog toga što nije bila poželjna. Nikada je nije napustio osećaj praznine u duši...

Morgan je bio šarmantan i osvojio je Patricijino srce. Verovala je da je konačno našla nekoga ko je voli i ko brine o njoj.

Međutim odmah posle svadbe shvatila je surovu realnost. Ipak je bila odlučna da pronađe nešto pozitivno u toj vezi. Prolazile su nedelje, meseci, godine. Kad se konačno suočila sa sobom, shvatila je da je propustila trenutak da se razvede.

Potisnula je jecaj primetivši da je Lavinija i njen verenik zabrinuto gledaju. Nadam se

da Markos neće saznati šta sam radila s njegovim bratom!

— Trebalo bi da ostavimo gospođu Rajt samu, Markose – predložila je Lavinija.

— Moji advokati će vam se javiti da se reše formalnosti ugovora s vašim mužem.

Ako vam zatreba još nešto, javite mi!

Zahvalno mu se nasmešila.

Možda je Ari ispričao svom bratu...?

Krajičkom oka videla je da joj prilaze Morganovi roditelji i na silu im se osmehnula. Šta god da se dešavalo između nje i Morgana, zavolela je Terija i Saru Rajt.

— Zahvalna sam vam zbog toga, gospodine Manakis. Hvala. I želim vama i vašoj verenici srećan put.

4. poglavlje Tri meseca kasnije Po ko zna koji put Patricija je podigla glavu, jer je telefon recepcionarke Manakis Ine-a ponovo zazvonio. Savršeno doterana žena javila se na telefon bacivši hladan pogled na Patriciju, koja je poželela da priđe pultu i zahteva od nje da još jednom pozove šefa. Ipak je ostala da sedi škrgućući zubima.

Zapravo, nije imala zakazan termin, a došla je zato što joj nisu odgovarali ni na mejlove ni na pozive. A ovde je sad već sat i po vremena.

Pomislivši na to da je Ari možda u ovoj zgradi, gotovo je dobila slom živaca. Kao direktor Patelides Luxe-a, firme koja ima luksuzne hotele i kasina u gotovo svim zemljama sveta, retko je bio u Engleskoj. To je zaključila iz saopštenja kad je, u trenutku slabosti, pretraživala internet tražeći vesti o njemu. A ako je slučajno u zgradi, neće ga sresti, jer je htela da razgovara s Markosom.

Dakle, nema razloga za nervozu...

Kad je telefon ponovo zazvonio, Patricija je zadržala dah.

Podigavši obrvu, recepcionarka je elegantnim pokretom ruke pokazala Patriciji da priđe pultu, pa joj je dala karticu za posetioce.

— Molim vas da ovo nosite dok ste u zgradi! Uđite u lift s desne strane. Okrenite ključ i pritisnite dugme.

Patricija je htela da pita na koji sprat treba

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

da ode, ali nije htela da ispadne glupa. Zato je prišla liftu primetivši samo jedno dugme u kabini. Pritisnula ga je i začas se popela gore.

Kad je izašla iz kabine, obrela se u hodniku i... zastala je kao ukopana. Pred njom je stajao Ari odmeravajući je ledenim pogledom, kao onog dana na Morganovoj sahrani.

— Ovo mora da je nesporazum – počela je nesigurno! – Nisam došla da razgovaram s vama. Htela sam da se vidim s vašim bratom, a ako nije u kancelariji, razgovarala bih sa šefom.

— Markos nije tu – potvrdio je njenu sumnju. – On je na produženom medenom mesecu.

— Šalite se? Sigurno nisu svi u Parizu.

Reč je o hitnom slučaju!

Kao da mu je to sasvim svejedno, slegnuo je ramenima i okrenuo se.

I Patricija bi najradije to učinila, ali nije mogla. Previše je toga zavisilo od današnjeg dana. Previše.

Zato je zakoračila gledajući oko sebe.

napred,

pažljivo

U ogromnoj kancelariji videla je radni sto ispred zida od stakla, koji je omogućavao pogled na reku. Pod nogama je osetila debeli tepih.

Ari je seo u kožnu fotelju i nije obraćao pažnju na nju.

Od tog dubokog glasa, koji je tako zavodljivo zvučao, Patricija se unervozila.

Ugrizla se za donju usnu.

— Da li ste čuli šta sam rekla? – upitala je ljutito. – Moram što pre da razgovaram s nekim iz firme. Važno je.

— Znam da se oženio, ali nisam znala da je još uvek na medenom mesecu. Nadala sam se da su se njih dvoje u međuvremenu... – pogledala je u njegovo lepo, izražajno lice i nije mogla da završi rečenicu.

— Pa dobro, ako baš ne može da sačeka...

Recite mi u čemu je problem i videću mogu li da vam pomognem.

— Zapravo je hteo ranije da se oženi.

Svadba je odložena, jer je učešće vašeg muža u nesreći s baržom naše firme još bilo pod istragom. Bilo bi neumesno da je otputovao na medeni mesec pod tim uslovima.

Želja da pobegne glavom bez obzira bivala je sve jača, ali je izdržala. Sta je drugo mogla? Nije smela odustati, situacija je bila previše ozbiljna.

Njegovo prebacivanje nije bilo suptilno i Patriciji su se podigle dlačice na vratu. Setila se njegovog pogleda na sahrani.

— Htela bih da se izvinim zbog neprijatnosti...

Prekinuo ju je nestrpljivim pokretom ruke.

— Markos se vraća za dve nedelje, pa možete doći da s njim popričate.

Iza nje su se otvorila vrata lifta i Patricija je pružila ruku da pritisne dugme. Međutim, Arije učinio isto i njihovi prsti su se dotaknuli. Stresla se kao da ju je udarila struja, a puls joj je podivljao.

— Žao mi je – rekla je zamuckujući. – Bojim se da ovo ne može da čeka. Pokažite mi kako da dođem do šefa i rešićete me se!

Suzio je pogled i gotovo je izgledao kao da je opet fasciniran njenom crvenom kosom.

— Osoblje je na usavršavanju u Parizu.

Igrao se s njom kao mačka s mišem. Ali ona će mu se usprotiviti!

Odmah mora pronaći rešenje, inače će Morganovi roditelji izgubiti kuću, u kojoj su odgajili svog jedinca. Posle svega kroz šta su prošli, Patricija nije mogla mirno da gleda kako ih pogađa još jedna nedaća.

Odlučno je izukla iz torbe fasciklu bacivši je na Arijev sto.

— Po ovim dokumentima Morganovi roditelji i ja treba da dobijemo isplatu njegovog životnog osiguranja, ali neće da nam je isplate. Morgan je preminuo na radnom mestu i znam da je potpisao životno osiguranje.

Nezainteresovano je gledao u Patriciju.

— Tako, dakle. Došli ste po novac posle muževljeve smrti?

Telo ju je zabolelo od njegovog ledenog tona. A on je to primetio, jer su mu oči odjednom zadovoljno zasijale. Patricija se uspravila.

— Samo zahtevam to što mi pripada kao udovici čoveka koji je preminuo na poslu, a

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

radio je kod vašeg brata. I pročitala sam čak i ono što je napisano sitnim slovima, pa znam svoja prava. Nemojte se ponašati prema meni kao da sam lešinar, gospodine Manakis!

Bilo joj je čudno što, uprkos noći, koju su proveli zajedno, tako formalno razgovaraju, a s druge strane to joj je pomoglo da ne pokaže slabost.

Nagnuo se napred i oči su mu sevnule. To ju je pogodilo kao munja i morala je da se kontroliše da se ne bi povukla.

— Veruj mi, najdraža, nijedan muškarac ne bi te uporedio s lešinarom kad te pogleda – njegov dubok glas je bio hrapav. – Ima mnogo egzotičnijih životinja, s kojima bi te trebalo uporediti.

— Bilo bi mi draže da ostanemo formalni – odgovorila je pokušavajući da se osmehne.

– Možeš li mi pomoći ili ne?

Demonstrativno je pogledao na sat.

— Nažalost, za petnaest minuta moram na poslovni ručak – potom je podigao fasciklu.

– Hoćeš li duže vreme biti u gradu?

— Ne, večeras se vraćam kući.

— U tom slučaju, neću da te zadržavam!

Uskoro ćemo ti se javiti.

— Koliko je to uskoro?

— Zamoliću brata da stupi u kontakt sa direktorom kadrovske službe, ali Markos je na Južnom Pacifiku i ko zna koliko često proverava mejlove.

Lice mu je obavila tamna senka, onakva kakvu je Patricija videla one večeri u Macdonald Hall-u. Ophrvalo ju je saosećanje iako nije imala pojma šta ga toliko muči... . – Ari... – kad je videla da se zgrčio, shvatila je da je njen ton previše prisan.

Nakašljala se. – Zaista mi ne preostaje mnogo vremena da ovo rešim. Da li bi, molim te, mogao da baciš pogled na dokumenta? Zaista mi je to važno…

— Samo nedostaje da kažeš: zbog dobrih, starih vremena.

— Ne – odjednom joj je postalo toplo i osetila je da je pocrvenela. – Ne želim da pričam o onome što oboje želimo da zaboravimo. Nisam sigurna da znaš u kakvoj sam situaciji. Morgan i ja živeli smo u kući njegovih roditelja. Iako smo želeli da se

odselimo, nekako nam se nije dalo. Pre dve godine njegova majka je doživela težak udes, a otac je morao da napusti posao da bi je negovao. To je bio težak period za njih dvoje. Bez Morganovog životnog osiguranja njih dvoje će ostati na ulici. Znam da sam za tebe šljam, ali ti ljudi nisu zaslužili da prvo izgube sina, a onda i dom.

Ućutala je pokušavajući da pročita njegovo lice. Nekoliko minuta vladala je tišina, a onda je Ari otvorio fioku i izvukao je crnu plastičnu karticu, koju je gurnuo Patriciji.

Nije znala šta da uradi s tim.

— Šta je to? Čemu služi?

— Ovom karticom možeš da koristiš onaj lift tamo – pokazao je glavom vrata lifta u drugom kraju kancelarije. – On će te odvesti u moj apartman i tamo ćeš me sačekati!

— Nipošto! – protestovala je.

— Molim?

— Ja neću... uraditi to... šta god ti je na umu – mucala je. – Verovatno me smatraš radodajkom, ali ja to nisam. Ono što se te noći desilo bilo je nešto posebno, bar za mene. I mislim da je odvratno što veruješ da ću se toliko poniziti da...

— Sačekaj i prvo me saslušaj! – prekinuo ju je.

— Kako se usuđuješ da tako razgovaraš sa mnom?

— Nemaš stan u gradu, zar ne? A ja moram da radim još najmanje pet sati i imam sastanak za tačno osam minuta. Dakle, ako ne želiš da do tada besciljno lutaš gradom, nudim ti boravak u svom stanu.

Iznenađeno je razrogačila oči.

— Ali, misliš da treba tamo... da te sačekam?

— Sad zvuči kao da si pomalo razočarana – primetio je suvo.

— Ne, naravno da nisam.

Kažiprstom je gurnuo karticu prema njoj.

— Dobro.

Ruke su joj drhtale dok je uzimala karticu.

Onda je duboko uzdahnula i otišla je do privatnog lifta.

— O, Patricija?

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

Okrenula se prema njemu.

zaprepašćeno pogledala.

— Da?

— O, izvini, molim te, ovo je zaista bilo nisko.

— Ne treba da budeš toliko uplašena.

Ipak nisi na putu u lavlju jazbinu. U stanu ima nameštaja, a ne samo krevet i šipka za ples.

— Bez imalo poštovanja, zapravo – promrmljala je. – Ništa ne znaš o mom životu s Morganom i tako treba da ostane!

— Zadivljena sam – uzvratila je. – Računala sam na komoru za mučenje, u kojoj pokazuješ ženama ko je gazda.

— Zaista ne znam. I iskreno mi je žao zbog te opaske.

Patricija je posmatrala kako mu s lica nestaje boja. Poen za nju! Konačno!

Skinuo je kravatu bacivši je preko naslona fotelje.

Ipak se nije osećala kao pobednik.

Svakom rečju i gestom Ari je njihovu zajedničku noć prikazivao kao nešto prljavo i to ju je bolelo. Jer se ona u tih nekoliko sati konačno osećala slobodnom i srećnom.

— Prihvatam izvinjenje – tiho je uztvratila Patricija razmišljajući o tome kakav je osećaj dočekati pravog muža uveče s posla.

— Nikad nisam pozvao nijednu ženu u svoj stan. Nikada.

— U tom slučaju trebalo bi da budem počastvovana? Ne brini, neću ti iz pakosti izgrebati dragoceni parket!

Pre nego što je uspeo da odgovori, gurnula je karticu i ušla je u lift.

— Vidimo se za nekoliko sati, šarmeru! – doviknula mu je, a onda su se vrata bešumno zatvorila za njom.

Nikad neće zaboraviti izraz njegovog lica.

Patricija se nasmejala. Da, baš joj je godilo što mu se makar malo usprotivila!

Iako su joj ugađali – Arijev kuvar joj je spremio tri savršena jela — Patricija je sve vreme bila užasno nervozna.

Vrata stana konačno su se otvorila.

Skočila je na noge i časopis s njenog krila skliznuo je na pod. Brzo ga je podigla zagledana u Arijeve oči.

— I? – upitala je. – Imaš li novosti za mene?

Odmah je prešla na suštinu, jer je htela da odvrati sebi pažnju s osećanja koja su je obuzela u njegovom prisustvu.

Njih dvoje nisu prijatelji, čak ni dobro poznanici. Oni su stranci, koji su proveli zajedno jednu jedinu divnu noć...

— Da li si ovako pozdravljala muža kad je dolazio kući s posla? – upitao je besno, pa se trgnuo kad je primetio da ga je

Postiđeno je provukao prste kroz kosu.

Muža kao što je... Aristotel?

Gospode, ne! Verovatno bismo posle nekoliko nedelja oboje poludeli! Ali bi u međuvremenu sigurno bilo i neverovatnog seksa...

Patricija je osetila da se prostorija oko nje okreće i znala je da mora što pre zaustaviti taj ringišpil hormona! Ipak je došla ovde da reši probleme, a ne da stvori dodatne. Ne vredi sanjati o nečemu, što se ni za milion godina neće ostvariti. Prioritet joj je da sačuva Terijev i Sarin dom pre nego što ga banka oduzme.

Usredsredi se!, naredila je sebi.

Ali kako kad je u tom trenutku Ari počeo da otkopčava dumad na košulji. Zar je zaista prošlo tri meseca otkad su...

Ispitivački pogled pogodio ju je kao strela.

— Žao mi je što te požurujem, ali moram da stignem na poslednji voz – objasnila je.

Prišao je baru ponudivši je pićem, ali je ona odmahnula glavom. Mora da ostane trezna. I ne sme misliti na tó šta se desilo prošlog puta kad su nazdravili jedno drugom.

— Čuo sam se s Markosom.

— I? Ne skrećući pogled s nje, otpio je dobar gutljaj viskija.

— Kažeš da je naveo tvoje ime kao primaoca novca ukoliko se njemu nešto desi?

— Tako je.

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

— Onda ne znaš da je potpisao rešenje o ”ispod četrdeset”?

Preplavio ju je loš predosećaj.

— A šta je to ’rešenje o ispod četrdeset”?

— Svi saradnici, kojima je manje od četrdeset godina, mogu ili da nastave da uplaćuju životno osiguranje ili da potpišu sporazum o povlačenju životnog osiguranja, koje onda prelazi u bonus sistem. Ako se povuče životno osiguranje, posle smrti neće biti isplaćeno članovima porodice. Ova opcija ne postoji ukoliko radnik ima četrdeset godina i više, ali tvoj muž...

—... imao je manje od četrdeset kad je umro – dopunila je rečenicu.

Ari je klimnuo glavom.

— Morganov pretpostavljeni kaže da je tvoj muž zahtevao da mu se isplaćuje bonus i povukao je životno osiguranje. Dakle, nemaš pravo na isplatu.

Bila je šokirana i jedva je progovorila: — Molim te, reci mi da si sve to upravo izmislio da bi me...

— Kakav bih razlog imao za to?

— Mislila sam... Ne mogu da shvatim da je Morgan to učinio svojim roditeljima!

Njegovim roditeljima? Ne njoj? Ari je primetio tu formulaciju i alarm mu se oglasio u glavi, a to mu je zasmetalo, jer ga je podsećao na činjenicu da ranije nije obratio pažnju na upozorenje... Inače bi mnogo ranije shvatio kakav je bio njegov otac.

I onomad se ne bi ponadao da će ga otac odbraniti umesto što ga je gurnuo u nevolju samo da bi spasao sopstvenu kožu!

— Dakle, čovek koga si dan posle njegove smrti prevarila nije bio iskren prema tebi? To mi nekako zvuči kao ironija sudbine – reči su mu zvučale grublje nego što je nameravao.

— Nisam prevarila Morgana – uvređeno je rekla.

ću ti ih pružiti.

Ti odlučuješ šta ćeš učiniti s njima.

Predlažem da popričaš sa svekrom i svekrvom, pa ćete pronaći rešenje.

— Misliš da je to toliko jednostavno?

Slegnuo je ramenima.

— U svakom slučaju, mene se to ne tiče.

Podigla je ruke kao da se brani, a onda ih je provukla kroz lepu crvenu kosu.

Ari je kao omađijan pratio njene pokrete i puls mu se ubrzao. Pratio ju je pogledom dok je prilazila prozoru. Iako mu je bila leđima okrenuta, primetio je da joj je dah isprekidan i ponovo ga je ophrvala griža savesti.

Okrenula se prema njemu i oči su joj sevnule.

— Verujem da je trebalo obavestiti članove porodice o tome da je ugovor izmenjen, zar ne?

Iako je to zvučalo kao pitanje, oboje su znali čiji je zadatak bio da obavesti Patriciju o izmenama. Ariju je to bio dokaz gramzivosti, pa je potreseno pomislio na svog oca, koji je upravo zbog toga uništio porodicu... uz dodatak zavisnosti od seksa i moći.

Ari se u poslednja tri meseca trudio da sredi haotične misli, izazvane slučajnim susretom s Patricijom i uveravao je sebe da je na nju onako žestoko reagovao samo zato što ga je u Macdonald Hall-u zatekla nespremnog...

Pa ipak, i sad mu je privlačna kao i one večeri. I mrzeo je sebe zbog te telesne slabosti, jer ga je to podsećalo na činjenicu da je sin svog oca. Kad je njegov otac morao da se suoči sa svojim nedelima, nije pokazao kajanje, a objasnio ih je time što nije mogao da se odupre iskušenju. Baš jadno!

A on danas zamalo da počini istu grešku.

Bože, samo to ne!

Gospode, zašto joj je ponudio da baš ovde provede popodne? Danima će osećati njen miris... Mogao je da je smesti u bilo kom apartmanu, rezervisanom za poslovne partnere.

Ipak nije mogao da odvoji pogled od Patricijinih grudi, koje su se podizale i spuštale u ritmu disanja dok je nervozno koračala po sobi. Pred očima mu se ukazala slika njenih ružičastih bradavica, koje je te noći predano ljubio. Čak je mogao da se seti slatkastog ukusa njene kože...

— Neću da te lažem – rekao je kruto. – Došla si ovamo da bi dobila informacije, i ja

— Da li si nešto danas jela? – Ari ni sam nije razumeo zašto je hteo da produži ovaj

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

susret.

U neverici je spustila ruke.

— Ceo život mi se raspada, a ti me pitaš da li sam gladna?

— Ne budi melodramatična! Samo sam učtiv. Ionako ništa više ne mogu da ti kažem o tvom mužu. Dakle, možeš da odeš ili da ostaneš i večeraš sa mnom – nesvesno je stisnuo čašu u ruci, napeto iščekujući njen odgovor.

— Zašto reč ’muž” iz tvojih usta uvek zvuči kao psovka? Ipak je Morgan radio kao kapetan barže za tvog brata iako se sve nije baš najbolje završ...

Ari je podigao obrve.

— Misliš da se sve samo nije dobro završilo?

Iako je Markos učinio sve da prikrije Morganova nedela da ih štampa ne bi saznala, njegova žena je sigurno znala šta se dešavalo... Ili nije? Da li se pretvarala de je slepa i gluva, kao pre Morganove sahrane kad je spavala s njim, Arijem?

— Neću da ublažavam to što se desilo – odmahnula je glavom. – Ipak, ne razumem mržnju u tvom glasu kad izgovoriš reč ’muž”.

— Možda ne želim da se prisećam mrtvih.

Smrti je već dovoljno bilo u Arijevom životu.

— Kao ni ja – Patricija je prišla sofi da uzme svoju tašnu.

Ona ga napušta... opet! Ne razmišljajući o tome šta radi, Ari se isprečio ispred nje.

— Hvala vam na pomoći, gospodine Manakis – u njenim očima video je odlučnost iako joj je donja usna podrhtavala...

Ari je osetio nepodnošljivu potrebu da podigne ruku i dodirne njene divne usne.

— Šta ćeš sad raditi? – upitao je.

Oči su joj se suzile.

— Mislila sam da te to ne zanima?

— Mnogi ljudi postanu ratoborni u ovakvim situacijama pokušavajući da se izbore za svoja prava. Zbog tebe, kao i zbog tvojih svekra i svekrve, nadam se da nećeš poći tim putem.

Prebacila je tašnu preko ramena podigavši glavu.

— To mi zvuči kao pretnja, a u ovakvoj situaciji nemam šta da izgubim. Zato ću popričati s advokatom o pravnim mogućnostima... a možda i neću – dodala je.

— To bi bilo besmisleno. Da li si zaposlena?

Pogledala je u stranu i stekao je utisak da mu neće reći istinu.

— Moglo bi se reći – odgovorila je.

— A šta radiš?

— O, malo ovo malo ono. Ali tebe se to ne tiče.

— Da li ovim i onim zarađuješ dovoljno za život?

Konačno ga je ponovo pogledala uoči.

— Ako baš moraš da znaš, trenutno sam nezaposlena. Ali radila sam pre nego što sam se udala. Morgan je zahtevao da dam otkaz da moja svekrva ne bude usamljena. Naime, njen muž je bio vozač kamiona.

— Razumem. Dakle, muž te je nagovorio da dustaneš od karijere da bi dadiljala njegovu majku! I ti si se s tim slagala?

— Evo, opet taj napadni ton – primetila je. – Ma nije važno – pokušala je da prođe pored njega. – Zbogom! Nadam se da ti se neće zavrteti u glavi na tom visokom konju.

Munjevito joj je obavio ruku oko struka.

— Pusti me!

— Neću – uzvratio je.

Pritom je zaista trebalo da je pusti i to u pravom smislu te reći, jer je posle onog prvog trenutka sreće ostao samo bol i bes.

— Neću da razgovaram s tobom dok se ponašaš prema meni kao da sam nevolja, koja je ušetala u tvoj savršeni život.

— Okolnosti našeg susreta...

— Te noći u baru više puta sam te zamolila da me ostaviš na miru, ali morao si da glumiš mačo-mena. Da si me ostavio na miru, ništa se ne bi desilo.

Pritisnuo je Patriciju na zid pored lifta.

Nerviralo ga je to što se toliko približila istini, naime, da je te večeri u baru uzeo ono što je želeo. Takvim ponašanjem pokazao se

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

kao čovek, kakav nije želeo da bude... i koga je godinama pokušavao da zaboravi.

— Znaš li da mislim samo na to kako da ti strgnem tu suknju zajedno s gaćicama?

Arije osetio njen topli dah na licu. To mu se dopalo i iskoristio je trenutak da ugura jezik među njene usne. Od trenutka kad se Patricija pojavila u njegovoj kancelariji, želeo je ovo da uradi!

Dlanovima se snažno oduprla o njegova prsa u nameri da ga odgurne, ali on nije bio spreman da prihvati odbijanje pre nego što makar malo utoli glad za njom. A onda je njena odbrana popustila i... uzvratila mu je poljubac!

Zastenjao je kad su im se jezici dotakli i sad više nije bilo povratka. Požuda je rasla u njemu, a Patricijini uzdasi dolivali su ulje na vatru njegove strasti. Pod drhtavim rukama osetio je da su joj bradavice očvrsnule. Zarila je nokte u Arijeva ramena i to ga je dokusurilo.

5. poglavlje Patricija je prestala da diše, sva krv je nestala s njenog lica. Nije mogla da se pomeri niti da progovori. Okamenjena, zurila je u Arijevo lice, na kojem je videla samo bol.

Posle nekog vremena energično ga odgurnuvši.

se

pomerila,

— Suprugu? – uzviknula je. – Oženjen si?

I on je prebledeo.

— Bio sam oženjen. I ja sam udovac. Te večeri kad smo se sreli, tugovao sam, za razliku od tebe!

Obrazi su joj buknuli od besa.

— Dozvoljavaš sebi da tvrdiš da nisam tugovala za svojim mužem?

— Flertovala si sa šankerom i nije ti smetalo što ti se udvarao.

Nestrpljivo joj je zadigao suknju osetivši čipku pod prstima. Muklo stenjući, pocepao joj je gaćice bacivši ih na pod.

—1 zato sam loša osoba? Što se nisam odmah posvađala s njim? Zbog onog što sam učinila s tobom?

— Bože, ne mogu da verujem da si to učinio!

— Tvoje ožalošćenost.

— O, moja želja za tobom graniči se s ludošću!

— Svaki čovek žali na svoj način. Samo zato što si se ti povukao u ugao s viskijem u ruci ne znači da si bio jedini koji tuguje.

Još jednom ju je grubo poljubio, a onda se spustio na kolena. Odlučno je razmaknuo njene butine i Patricija se naslonila na zid.

— Aristotele...! Ne...

— Zašto? – promrmljao je.

— Jer ćeš mrzeti sebe ako to ponovo učinimo. I mene ćeš mrzeti. Prebacivao si mi zbog one noći i mislim da je to bilo nepravedno. Ne želim opet isto da doživim. Ćutke se uspravio.

— Dakle, smatraš da sam bio nepravedan? – ponovio je s mučeničkim izrazom na licu.

— Naravno. Ni ti ne želiš meni da ispričaš šta te muči, pa zato...

— Ne mogu da podnesem to što sam spavao s beskrupuloznom zavodnicom i tako zauvek ukaljao uspomenu na svoju suprugu!

ponašanje

nije

odavalo

— A šta se, molim te, posle desilo? Koja te je faza tugovanja navela na to da spavaš s potpunim strancem čak pre nego što je tvoj muž sahranjen?

Proključala je, ali se trudila da zvuči mirno.

— Dakle, o tome je reč? O smrtnom grehu, koji sam počinila tražeći utehu u naručju drugog muškarca?

— Za tebe je ono bilo uteha?

Ispitivački ju je posmatrao i Patricija je rezignirano zatresla glavom.

— Šta god da kažem, ne vredi. Doneo si sud o meni. Ali ovo ću ti reći: mrzim sebe zbog te noći bar toliko koliko ti mrziš sebe.

A koji je tvoj izgovor? Zašto si spavao sa mnom? Nisi valjda samo zbog toga što te je fascinirala boja moje kose?

Ovo nije očekivao, stegnuo je šake.

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

— Ponekad je bol neizdržljiv – odgovorio je tiho. – Bila si tu i skrenula si mi pažnju s patnje.

Ali ovde si, a ja nemam snage da te pustim da odeš.

Tako sam i mislila, Patricija je sklopila oči. Nije znala zašto ju je ta spoznaja zabolela.

— Začarala si me u trenu – ta rečenica bila je tvrdnja, ne kompliment.

Očigledno je Ari pretpostavio da je ona ušla u bar da bi se zabavila. I mada nije tako bilo, nije bilo reči ni o neizmernoj žalosti.

Bila je besna na Morgana i na to što joj je učinio.

I bila je očajna, jer je njegova smrt unesrećila dvoje ljudi, koje je Patricija gotovo smatrala svojim roditeljima. Ophodili su se prema njoj, kao da im je kćerka, a njoj je to neizmerno prijalo, jer je bila siroče. Od venčanja se Patricija konačno osećala kao da nekome pripada.

To, naravno, nije mogla da kaže Ariju, ne bi joj poverovao. Bacila mu se oko vrata na parkingu pričajući o venčanju na Santoriniju.

Takvo ponašanje niko ne bi očekivao od sveže udovice, ali neće mu dopustiti da je smatra radodajkom!

— Ušla sam u bar da nešto popijem – objasnila je. – Nikad u životu nisam... Ono što se desilo s tobom bila je greška. Ali desilo se, proveli smo tu noć zajedno. Možeš mi prebacivati do kraja života ako ćeš se tako bolje osećati. Ja samo želim to da zaboravim!

Namrštio se.

— Ako želiš to da zaboraviš, nije trebalo da dođeš ovamo. Mogla si sve da obaviš preko advokata, zar ne? To što si ipak došla, ukazuje na to da nećeš da zaboraviš.

— Nisi u pravu! I... ne mogu da priuštim advokata za svaku sitnicu! Bile su mi potrebne informacije, a to mogu i sáma da odradim. Ovako ću platiti samo kartu za voz.

Zamišljeno je protrljao vrat.

— Možda ne želim da zaboraviš tu noć.

Možda mi je potrebno da uvek iznova proživljavaš svaki trenutak – palcem je prevukao preko njene bradavice i Patriciji su klecala kolena. – Zajedno smo to učinili, Patricija, i nikada se nećemo osloboditi griže savesti.

— Zvuči kao da imam moć nad tobom...

— Žao mi je – promrmljala je. – Pusti me da odem, tako ćeš se osloboditi mog iritantnog prisustva!

Polako je odmahnuo glavom.

— Gaćice su ti pokidane, želim da uđem duboko u tebe! – poslednje reči prošaputao joj je na uvo.

Patricija je zažmurila osetivši da je obuzima želja... deset puta jača nego prve noći s Arijem.

Podigao ju je u naručje i odneo u spavaću sobu. Nogom je otvorio vrata, pa ju je spustio na krevet. Svukao joj je suknju i zastao.

— Verovao sam da sam samo umislio koliko si lepa – zastenjao je. – Ali nisam...

— Aristotele...

Nadlanicom je nežno prevukao preko njenog najintimnijeg dela tela, onda se uspravio da se što pre oslobodi odeće. Lice mu je bilo izmučeno, kao da proklinje sebe zbog toga što je toliko želi.

Oboje ih je obuzela kletva, protiv koje nisu mogli da se bore i Patricija je primetila koliko to Ariju smeta. A ona je stekla osećaj da je ovo ispravno i osećala se potpunom... kao i prvi put.

— Ari...

Potpuno obnažena, pružila je ruke dotaknuvši njegovo napeto lice. Želela je da ga oslobodi muka, ali nije znala kako.

Duboko je ušao u nju. Patricija je zabacila glavu i izvila se prema njemu. Pokreti su mu bili sve brži i jači, kao da je opsednut mišlju da postane jedno s njom. Istovremeno su doživeli snažan orgazam.

Kad je Ari, znojav i premoren, legao na Patriciju, zagrlila ga je mazeći ga po kosi.

Preplavio ju je duboki mir iako je znala da je taj osećaj varljiv.

—1 misliš da bi rešenje bilo da to ponovo učinimo?

Prepustili su se instinktima, ne razmišljajući o posledicama... U tom trenutku Arije skočio iz kreveta navukavši pantalone.

— Da si se držala podalje, bilo bi u redu.

— Kupatilo je tamo. Obuci se i naći ćemo

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

se ispred kamina! Moramo da popričamo – izašao je iz sobe ne osvrnuvši se.

Patricija se zbunjeno uspravila. Trebalo joj je vremena da se smiri i da definiše ono što oseća: euforiju, razočaranje i pre svega... strah. Strah od budućnosti.

Kad je ušla u dnevni boravak, Ari je stajao kraj prozora, s rukama u džepovima.

Izgledao je divno!

Oklevajući, okrenuo se prema njoj.

— Očekuju li te večeres kod kuće?

— Da. — Onda ću biti kratak. Naša firma je proteklih godina imala mnogo problema i ne želim da privlačim pažnju – pružio joj je papir i hemijsku sa stola. – Molim te, zapiši mi broj tvog računa. Sutra ću ti uplatiti novac.

Patricija je uzrujano zatreptala.

— Čemu to?

— Žao mi je što te je muž prevario. Zato na ovaj gest gledaj kao na odštetu.

— Spavaš sa mnom, pa mi nudiš novac? – prebacila mu je. – Zašto me ne rezervišeš i za sledeći utorak?

Ari je zaškrgutao zubima.

— Ono što se danas desilo, neće se ponoviti!

— Aleluja! Konačno isto mislimo. To što si mi prebacivao nije bilo u redu. Ali ova ponuda... zapravo je najveće poniženje koje sam mogla doživeti.

Tutnula mu je prazan papir u ruku, a on ga je pogužvao.

— U redu, tajming nije bio baš...

— Ali, misliš? – grubo ga je prekinula.

— Moja ponuda ostaje. Odluči da li ćeš prihvatiti ili nećeš.

— Možeš da je nabiješ sebi...! – vrisnula je i uzela svoju tašnu s poda pored vrata lifta.

Podigla je i gaćice ubacivši ih u torbu, pa je pritisnula dugme.

Suze su joj gorele u očima. Bože, samo to ne! Ne smem da se rasplačem pred njim.

— Treba ti ovo.

Bacila je pogled preko ramena ugledavši glupu karticu među njegovim prstima.

— Patricija...

— Ne izgovaraj moje ime! – prosiktala je.

– Izgubio si to pravo kad si mi ponudio novac zà seks, kopile!

— Nemoj melodramatična.

preterivati!

Opet

si

— A ti me zadržavaš protiv moje volje!

— Razmisli! Skoro je ponoć. Bilo bi opasno da u ovo doba sama ideš kući.

— Posle svega treba da ti verujem da brineš za moju sigurnost? Pih! — Patricija!

— Ubaci tu karticu da pozovem lift, Ari! Hoću da odem!

Duboko je uzdahnuo.

— Možda nisam džentlmen, ali brzo učim.

Nepoverljivo ga je pogledala, ali učinilo joj se da je iskreno hteo da se pomiri s njom.

— Prvo, ne smeš prisiljavati ženu da ostane ako ona želi da ode!

Poslušno joj jè prišao pruživši joj karticu.

— Drugo... – nastavila je – ... nepristojno je ponuditi novac ženi, s kojom si spavao.

Kakve god da su ti namere, to uvek deluje prljavo.

— Ali moramo rešiti tvoj problem!

— To je moj problem i sama ću ga rešiti.

Napeto je uzdahnuo i činilo se da pokušava da uspostavi samokontrolu.

— A šta si radila pre nego što si odustala od karijere?

Prenula se, ovo nije očekivala.

— Bila sam menadžer internacionalnoj kompaniji.

u

jednoj

Kad je rekla za koga je radila, oči su mu se raširile. Svidelo joj se što je iznenadila velikog Arija Manakisa.

— Potrebni su nam menadžeri, organizatori proslava – promrmljao je. – Sutra moram u SAD, ali ako si zainteresovana za posao, možeš se javiti ovde – zapisao je ime i broj telefona. – To je moj šef osoblja.

Nesigurno ga je pogledala.

— Zašto ovo radiš?

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

— Trudim se da pronađem rešenje za tvoj problem. Da li je i ova ponuda neprihvatljiva?

svekrvi svoje planove.

— Ne, ali ipak mi sve ovo ima gorak ukus.

— Koješta – ubacio se Teri. – Vozom se brzo stiže. I sad nam treba svaka pomoć. Želimo ti mnogo sreće, Patricija! Zar ne, Saro? – značajno je pogledao svoju suprugu.

— Koliko vidim, nemaš mnogo izbora – zavukao je ruke u džepove.

— Nemoj dugo da razmišljaš, jer će se problemi kasnije uvećati i nećeš moći lako da se iščupaš.

— U... redu je – morala je da prizna da je on u pravu. I morala da prizna sebi da zapravo nije želela da ode. Ipak je gurnula karticu u otvor.

— Smem još nešto da ti predložim?

— čula je Arijev tihi glas.

Patricija je pomislila da oseća njegov dah na vratu i oprezno se okrenula. Zaista je stajao tik iza nje, previše blizu. Srce joj je poskočilo.

— Da? — Može li te moj vozač odvesti kući?

Patricija je klimnula glavom.

— Dobro, reći ću mu da dođe u pola jedan. Dotad ćemo nešto pojesti.

Narednog dana Patricija je donela odluku.

Nazvala je advokata i on joj je potvrdio ono što je i sama znala: Morgan je bez njenog znanja promenio ugovor i podigao je bonus.

Ako se ne desi čudo, a u to zaista nije verovala, Morganovi roditelji uskoro će primati socijalnu pomoć. Osim ako Patricija ne počne opet da radi.

A što se Arija tiče... Zaboga, opet je pokleknula iako se zaklela da nikada vise neće napraviti takvu grešku! I da li je to bila greška? Ipak su oboje odrasli i...

— Sigurna si da to želiš? – upitala je Sara zabrinuto. – Pa London je daleko.

Òna se na silu osmehnula iako joj je brada podrhtavala.

— Naravno. Samo... Ne znam šta bismo bez tebe, draga, pošto je Morgan... – suze su joj navrle na oči i Teri joj je dodao maramicu.

Patricija je progutala knedlu. Zbog ovih dragih ljudi krila je Morganovu tajnu i odustala je od karijere. I dok je posmatrala kako se međusobno teše i podržavaju, Patricija je znala da ih mora zaštititi. Istina o njihovom sinu sigurno bi ih dokrajčila.

Treba da se spremi, obaviće tri razgovora u dva dana. To znači da će morati da uloži u garderobu da bi ostavila dobar utisak.

Crna suknja i svilena bluza bile su na fotelji od sinoć i Patricija je pored njih spustila haljinu, koju je nosila one prve večeri s Arijem.

Jeza joj se sjurila niz kičmu i pocrvenela je kad je pomislila na njegove ruke na svojoj koži. Mora što pre da zaboravi tog čoveka iako joj je pružio osecaj, da je posebna.

— Dobro nam došli!

Patricija je pomislila da sanja.

— Ja... hvala vam.

Pored nje primili su još dva saradnika.

Patriciji je ponuđena fiksna plata, koja je premašila njena očekivanja.

Istražujući po internetu, zaključila je da Ari ne boravi često u Londonu, pa će se retko sretati ako ona prihvati posao.

— Postoji opcija da vam se prva plata isplati unapred. Ko želi tu opciju, neka je zaokruži na ugovoru. Pritom moram da kažem, da ćete tu platu morati vratiti firmi ukoliko date otkaz pre isteka meseca.

I ta spoznaja zapravo ju je razočarala!

Odlučno je uzela telefonu ruku pre nego što se predomisli. Posle nekoliko minuta ugovorila je termin.

Pritom je gledao Patriciju. Da li je Ari razgovarao s njim o njenoj finansijskoj situaciji? Dovoljno je loše to što se ljudi sašaptavaju jer su čuli njeno prezime.

Možda je Morgan pretnjama i ucenama uspeo da uništi njeno samopouzdanje, ali sad ne sme dopustiti da to utiče na nju. Mora izdržati... i mora oprezno saopštiti svekru i

Naravno, mnogi su znali da je ona udovica kapetana Rajta.

Pri izlasku iz zgrade osetila je da joj mobilni vibrira u tašni.

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

— Halo?

— Smem li da čestitam? – prepoznala je Arijev duboki, hrapav glas.

— Otkud ti moj broj?

poslednjem trenutku, na brzinu je organizovala frizera i na kraju je sve ispalo savršeno. Pritom je Patricija uveliko trebalo da bude na putu prema Manakis V3 Hotel & Casino.

— Sad si zaposlena u mojoj firmi, Patricija, pa ponešto znam o tebi.

Mlada plavuša prezadovoljno osmehivala dok su se spuštale liftom.

Naježila se od te primedbe, jače stegnuvši telefon.

— Ta mala crna haljina savršeno pristaje uz vašu sjajnu crvenu kosu – pohvalila je Patriciju. – Morate mi dati broj svog frizera, boja je neverovatna! Navodno će ove sezone crveni uvojci biti in, a ja nisam pratila trend.

—1 zato si odlučio da ponešto kažeš svom šefu personala?

— Molim?

— Rekao si mu da mi je odmah neophodan novac? – upitala je grubo.

— Zašto bih to učinio?

— Ponudio mi je isplatu unapred. To mi je čudno!

— Samo je tebi omogućio tu opciju?

— Ne, i drugima.

Zavladala je tišina.

— Razlog tome je jednostavan. Većina novozaposlenih su mladi, dinamični ljudi, koji su tek završili studije i većina ih je švorc. A ja ne želim da razmišljaju o tome kako da plate kiriju i kako da napune frižider, jer bi im to odvlačilo pažnju od posla. Svi zaposleni imaju isti tretman.

Smirila se.

— Dakle, to nije bila posebna ponuda zbog mene?

— Zvučiš razočarano? – zadirkivao ju je.

— Nisam razočarana – zapravo je bila srećna što se interesovao za nju. – I ... hvala ti. Učiniću sve da ispunim vaša očekivanja.

— Drago mi je, Patricija – odgovorio je. – Odmah ćeš dobiti priliku da se dokažeš.

Baciću te u vatru. Sutra ćeš doleteti u Majami. moja pomoćnica će ti na vreme proslediti instrukcije.

6. poglavlje

se

Patricija je diskretno pogledala na sat. Za šest minuta biće servirano piće na prijemu pred reviju. Nije mogla da poveruje da će stati pred Arija... posle skoro nedelju dana.

Dočekao ju je u Majamiju, pa je produžio u Njujork, a njoj je dao tri dana da pripremi prijem za posebne zvanice počevši od mladog senatora, do pripadnika holivudske elite.

Patricija im je organizovala uspešno jedrenje i nadala se da će i veče biti takvo.

Zaustavila je disanje kad su se otvorila vrata lifta. Ari je stajao u društvu gostiju. Bio je viši od sagovornika i Patricija ga je odmah uočila. Nije bilo pravedno što je toliko muževan. Kad se okrenuo mlađem paru, pogled joj je pao na njegovu negovanu bradu i odmah se prisetila osećaja na svojoj koži između butina...

Odmah mora da se sabere!

U tom trenutku ju je primetio, fasciniran bòjom njene kose.

Ovde sam da radim! podsetila je sebe, pa se okrenula plavuši.

— Biću u blizini ako vam još nešto zatreba, gospođo Hamilton. Vidimo se za sat na reviji.

Ostavila je Serenu Hamilton, koja je nameravala da potraži muža. Patricija se uverila da sve teče glatko, pa se povukla u ugao uključivši tablet.

Ponovo je tri puta proverila sve detalje.

Deset VIP gostiju. Majami fešn vik. Šta je moglo da pođe naopako? Mnogo toga, kako se četiri dana kasnije ispostavilo. Na primer, danas je morala da spreči malu katastrofu u vezi s odećom tako što je za VIP damu, suprugu jednog mogula, kupila odeću u

— Kalispera, Patricija.

Zamalo je ispustila tablet na zvuk tog dubokog glasa iza sebe. Okrenula je glavu i pogledala pravo u Arijeve oči.

— Dobro veče, gospodine Manakis –

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

dogovorili su se da se u javnosti oslovljavaju formalno ukoliko to posao zahteva. – Kako vam je bilo na poslovnom putu?

Prišao joj je sasvim blizu i zaboravili su na sve oko sebe. Patricija je duboko udahnula njegov miris.

— Uobičajeno. Kad smo sami, nema potrebe da budemo formalni – nasmešio se. – Vidim da si se dobro uklopila, dobro radiš. Čuo sam da je jedrenje bilo opušteno.

— Život mi je podelio nekoliko lekcija, ali trenutno razgovaramo o tebi. Zašto si spavala sa mnom? Da bi se osvetila mužu što te je prevario?

— Da, srećom, more je bilo mirno. Tvoja pomoćnica mnogo mi je pomogla u pripremama – zavrtelo joj se u glavi od Arijevog mirisa. – U svakom slučaju, sad moram nastaviti da radim.

Zadržao ju je nežnim stiskom nadlaktice, što je u njoj izazvalo lančanu reakciju osećanja.

— Šta kažu tvoji svekar i svekrva za novi posao?

Uzalud je tražila sarkazam u njegovim rečima i očima.

— Reagovali su razumnije nego mnogi tvoji saradnici – zapravo, to nije htela da spomene, ali sad je bilo kasno.

Ari je neprimetno suzio oči.

— Ko ti od njih zagorčava život?

— Izvini, nisam zapamtila imena. Ali kako da im zamerim? Ipak je Morgan naneo mnogo štete firmi.

— Dakle, znaš pojedinosti?

Iritirano je podigla obrve.

— Naravno. Iako je tvoj brat pokušao da me zaštiti od istine. Iz novina sam ponešto saznala i sve sam povezala. Da budem iskrena, iznenađena sam što Morganu niste oduzeli životno osiguranje.

— Na kraju nije koristilo nikome, ponajmanje tebi. Sigurno ti je bilo teško kad si saznala da te je prevario. Ipak si ga volela.

Ova primedba više je zvučala kao pitanje, ali Patricija je izbegla odgovor.

— Da, bilo je teško – potvrdila je.

Ali to nije bilo ništa naspram bombe, koja je eksplodirala u prvoj bračnoj noći!, dodala je u mislima.

— Od prevare čovek može da poludi – promrmljao je i smrknuto pogledao u daljinu.

— Misliš to uopšteno ili si imao iskustva s tim?

— Moramo li opet o tome?

— Samo pokušavam da shvatim, jer to ne mogu da zaboravim.

Postiđena, morala je da prizna sebi da joj je zasmetalo što je uopšte hteo to da zaboravi! Njoj je prijalo da se priseća te noći, jer je bila posebna i nikada je neće zaboraviti, ali to mu nije mogla otvoreno priznati.

Energično se uspravila.

— Nisam mogla uticati na Morganove odluke. Udala sam se za njega i zaklela sam se da ću ga voleti i poštovati. I da, pre nego što to ponovo naglasiš, tu zakletvu pogazila sam odmah posle njegove smrti. Naravno da sam bila potresena onim što sam saznala – u pozadini se neko zakikotao i Patricija se prenula. – Ovde ne treba da razgovaramo o tome. Slažeš li se?

Prošao je čitav minut pre nego što je odgovorio.

— U redu, slažem se – klimnuvši glavom, zakoračio je unazad.

Preko njegovog ramena primetila je znatiželjne poglede.

— Moram da se vratim svojim obavezama i da zaradim velikodušnu platu, koju mi daješ – našalila se.

— A ja jedva čekam da te vidim u akciji.

To je zvučalo dvosmisleno...

Ipak, očigledno ga je kopkalo zašto je spavala s njim. I njemu je bilo teško da zaboravi tu noć. To joj je prijalo...

Seks s njim je za nju bio više od skretanja misli s problema. Probudio je u njoj čežnju, koju je nemoguće ispuniti... Ali preživela je brak s Morganom i iz svega je izašla kao jaka žena. To uvek treba da joj bude na umu!

Kad su se revije završile, a sve proteklo kako treba, Patricija je odahnula. Još nekoliko minuta i ispratiće goste do limuzina, koje će ih odvesti u Manakis Casino. Ovaj poslednji deo programa veoma

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

je važan Ariju.

— Nemoj da ti padne na pamet!

— Opusti se – došapnuo je Patriciji, koja se uplašila kad se opet neprimetno stvorio kraj nje. – Dobar je znak ako ti Serena Hamilton peva hvalospeve. Očigledno ste vas dve postale prijateljice.

— Podsećam te na činjenicu da je ovo moja kosa i s njom mogu da radim šta poželim.

Konobar je prošao pored njih i Ari je uzeo dve čaše šampanjca s poslužavnika.

Usne su se izvile u osmeh. I Ari se nasmejao, ali se odmah uozbiljio.

— Drago mi je što sam joj udovoljila, mada baš prijateljice... teško – odgovorila je Patricija.

U Patricijinoj glavi iskrsnule su slike pećinskih ljudi, koji prebace na rame svoju voljenu i kriju ih od sveta... Nakašljala se.

Vrtela je čašu u ruci i nije se usudila da otpije gutljaj, jer je alkohol bio jedan od razloga što se one noći spremno predala Ariju. Od tada je izbegavala da pije u njegovom prisustvu.

— Mnogi su o tebi stekli dobar utisak.

— U tom slučaju, upozoravam te da ću te zatvoriti u tamnicu dok se ne osvestiš.

— Smem li nešto da predložim?

— Da čujem!

— Trebalo bi da se neko vreme klonimo jedno drugog. Bar dok... se ovo među nama ohladi.

— Ono što ne možeš imati, još ti je privlačnije. Jesi li čula tu izreku?

Iznenađeno ga je pogledala.

— O? — I njen muž je oduševljen tobom.

Možda čak preterano oduševljen!

— Kako misliš? – Patricija je progutala knedlu.

— On voli da švrlja. Budi oprezna!

Da li je ovo upozorenje profesionalno ili se još nešto iza toga krije? Patricija je zadržala dah čekajući da Ari prizna da je malčice ljubomoran, ali ništa se nije desilo.

— Dobro – rekla je na kraju. – Hvala ti na savetu.

Ari je klimnuo glavom zagledavši joj se u oči... nekako toplo.

— Molim te, nemoj tako da me gledaš! – prošaputala je.

Pritom je celog života želela da je neko obaspe pažnjom i divljenjem. Teri i Sara su jedini ljudi, na koje se mogla osloniti u tom smislu.

A sad je tu Ari... Ipak se plašila vatre u njegovim očima... i plašila se svoje smelosti!

— To je pitanje volje. Moramo naučiti da vladamo sobom.

— Verovatno – odjednom mu se lice smračilo.

— Sigurno ti mnogo nedostaje... tvoja žena – izgovorila je pre nego što se ugrizla za jezik.

Prstima je tako stegnuo čašu da se Patricija uplašila da će se staklo slomiti.

— Sofijina smrt gubitak je za celu zemlju... i za mene – odgovorio je bezbojnim tonom.

Patricija je videla bol na njegovom licu i morala je da skrene pogled. To nije mogla da podnese.

— Dosad nisam bila u prilici da ti kažem: žao mi je zbog tvog gubitka. Molim te, oprosti, treba da pođem.

Najradije bi ga pitala kakav je osećaj voleti nekoga toliko. I stidela se što je bila ljubomorna!

kao bila

Upravo je takvu ljubav tražila u Morganu i gorko se razočarala. Iskoristio je tu njenu potrebu, a Patricija to do danas nije prebolela. I neće još jednom rizikovati da neko iskoristi njenu ljubav.

— Želiš li da se ofarbam u crno ili da se ošišam? – glas joj je zadrhtao.

Ari je gledao za Patricijom. Nikada nikome nije pričao o Sofiji. Nikad! Čak ni braći ili majci.

—1 meni je čudna moja fascinacija tobom, draga – prošaputao joj je.

Možda zato što mi je desetogodišnjaku omiljena glumica crvenokosa lepotica?

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

Pa ipak je izgovorio tu značajnu rečenicu i da Patricija nije pobegla, setio bi se još ponečeg da podeli s njom...

Onomad je sreo Sofiju, toplu, nevinu lepoticu, i sebično ju je vezao za sebe da bi skrenuo pažnju s očeve izdaje. A onda ju je izgubio...

Nesvesno je klimao glavom gostima koji su prolazili pored njega.

Patricija Rajt ga mnogo privlači, ali to što se desilo između njih trebalo je da im bude dovoljno, zar ne? Kako da kontroliše želju za njom?

Isprva je mislio da ga Patricija toliko fascinirala zato što je prva žena s kojom je spavao posle Sofije. Bar je to bio njegov izgovor. Pa zašto je i drugi put završio u krevetu s njom? Ari je zaškrgutao zubima. Čak nisu koristili zaštitu! Koliko je puta opominjao braću da paze šta rade u spavaćoj sobi? Naročito zato što je njihov otac sve naopako radio!

U međuvremenu su Markos i Teo dovoljno odrasli da sami odlučuju. I baš je sad Ari upao u zamku, od koje je hteo njih da zaštiti...

Dosta! Prebacivanje sebi sad mu neće pomoći. Osmehnuo se muškarcu, koji mu je prilazio u susret.

— Sjajna je tvoja nova menadžerka! – Rodžer Hamilton je pokazao rukom Patriciju, koja je stajala malo dalje razgovarajući s dvema ženama.

Ariju je zasmetalo to što se ovaj čovek toliko zanima za Patriciju!

—1 nedodirljiva je – dodao je.

Hamilton je začuđeno pogledao u Arija, a onda se nacerio.

— Ah, već je rezervisana? Razumeo sam, druže!

Za trenutak je Ari iznervirano sklopio oči.

Jedva je mogao da podnese ponašanje ovog gosta.

— Mogu da budem neprijatan kad neko dira ono što je moje – nastavio je. – Da li sam bio dovoljno jasan?

Bože, zar je postao pećinski čovek?

Rodžer ga je potapšao po ramenu.

— Kristalno jasan, druže. Ali da te pitam,

ovako između nas: da li je boja njene kose prirodna?

Ari je toliko stegnuo šake da su mu pucali zglobovi. Nerviralo ga je to što je još nekog očarala ta vatra.

— To, druže, nikad nećeš saznati.

Preostalo vreme Ari je pokušavao da izbegne Patriciju. Bilo mu je lakše nego što je očekivao, jer ga je ona očigledno izbegavala. I mada je to trebalo da ga umiri, bio je sve mrzovoljniji.

Spontano je nazvao Tea. — Poziv od velikog brata? Da li sam bio névaljao?

— To ti najbolje znaš. Reci mi, šta je toliko fascinantno u Riju? Zašto ne možeš da se odvojiš od tog grada?

Njegov najmlađi brat se nasmejao.

— Sunce, more i lepe žene. Trebaju ti detalji?

Ari je primetio čudan ton u Teovom glasu.

— Sve je u redu s tobom?

Otkad je njihov otac ugrozio budućnost porodice, stalno su bili zabrinuti za Tea. Neko vreme bio je potpuno van kontrole, u sumnjivom društvu...

— Naravno. Šta ima kod tebe? Obično mi šalješ kratke mejlove.

—1 bar na polovinu ne odgovaraš – uzvratio je Ari suvo. – Zato sam te sad nazvao.

— Dobro si, bato?

Krajičkom oka Ari je primetio plameno crvenu kosu i zgrčio se.

— Dobro sam. Ali bilo bi lepo da uskoro odemo na veslanje. Sva trojica!

— Opet hoćeš da izgubiš? Može! Moraš da kanališeš nervozu zato što si zaposlio udovicu Rajt?

Ari je glasno uzdahnuo.

— Čuo si to?

— Cela firma se pita da li si skrenuo s uma. Ne ucenjuje te valjda nečim? – upitao je.

Ari je počeo da se znoji. U tinejdžerskom uzrastu Tea su kidnapovali i dve nedelje

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

držali su ga zarobljenog. Zato je bio preosetljiv na ucenu.

— Ne, samo joj je bio neophodan posao, a pošto je kvalifikovana, odmah sam je zaposlio.

— A Markos? Zamišljam koliko će poludeti kad se vrati s medenog meseca.

— Izaći ću na kraj s njim – odgovorio je Ari. – Dotad neka tvoja sekretarica ugovori termin s mojom, da konačno odemo na veslanje! Hoću da te vidim što pre i da konačno saznam zašto si toliko vezan za Rio. — Pored tebe se osećam kao da mi je dvanaest godina!

— Za mene ćeš uvek biti dvanaestogodišnjak, bato! Verovatno zato što se ponašaš kao da ti je baš toliko godina – nasmejao se Ari. Čuo je da je Teo opsovao, pa je prekinuo vezu. Onda je podigao pogled primetivši da ga Patricija posmatra. Da li joj je bilo neobično to što se smešio? Zar je pred njom uvek preterano ozbiljan i namćorast?

Moguće...

Sreća je odavno nestala iz njegovog života. Verovao je da se dovoljno žrtvovao za svoju porodicu i da je dovoljno propatio.

Ponadao se da zaslužuje sreću, a onda...

Kako je bio nepažljiv prema Sofijinom zdravlju! Ne, nije zaslužio da bude srećan, jer ima krv na rukama...

Verovatno je Teo u pravu. Bila je ludost, zaposliti Patriciju u firmi iako je kvalifikovana. Da se potrudio, sigurno bi pronašao nekoga sličnih sposobnosti, ko ne bi toliko uznemirio osoblje i ko ne bi toliko privlačio pažnju muškaraca!

Pozvao je svoju pomoćnicu.

— Molim vas, stupite u kontakt s mojim šefom osoblja, hoću da sutra ujutro održi sastanak. Reč je o Patriciji Rajt.

7. poglavlje — Zašto me je pozvao šef osoblja postavljajući mi čudna pitanja? Znam da to ne radi svim zaposlenima, jer sam razgovarala s Davidom i Sintijom, kao i s drugima. Osim mene niko nije ispitivan.

Utonuo u misli, Ari se divio pogledu na jedan od svojih najnovijih hotela u Vašingtonu. Nije želeo odmah da reaguje na zavodljivi glas iza sebe.

Pre tri nedelje bili su u Majamiju i od tada je nije video. Dan posle toga otišao je u obilazak hotela i tako je poslom skretao misli s nje.

Uzdahnuo je i slegnuo je ramenima. I dalje je zurio kroz prozor.

— Izgleda da diskrecija više nije na ceni kao nekad!

— Dakle, nećeš da opovrgneš? Znaš li pod kakvim sam pritiskom?

— A šta je hteo od tebe?

— Pitao me je kako izlazim na kraj s poslom i pre svega s kolegama.

—1 zato si odmah zaključila da te proveravam?

— Da li je to učinio na tvoj nagovor?

— Patricija, rekla si mi da ti ljudi pričaju iza leđa. Kao vlasnik firme, morao sam da reagujem. Možda šef osoblja nije koristio pravi ton pošto zna čija si udovica?

— Hoćeš li se okrenuti kad razgovaram s tobom? – upala mu je u reč.

Još jednom je uzdahnuo.

— Mislim da od muve praviš medveda, i to ne prvi... – zastao je kad se okrenuo prema Patriciji.

Njena vatrenocrvena kosa bila je upletena u pletenicu, koja joj se spuštala niz desno rame, i bila je... mokra! Na sebi je imala minijaturni crni bikini i trebalo je samo... Žudnja je tako žestoko zakolala njegovim krvotokom da je Ari nakratko izgubio ravnotežu. Uhvatio se za naslon stolice i bio je srećan što je Patricija bar vezala providnu maramu oko bokova.

— Nimalo ne preterujem – branila se. – Time si me razotkrio pred kolegama! Zašto si to uradio, Ari? Svidelo mu se kako je izgovorila njegovo ime.

— Zašto se toliko uzbuđuješ?

— Pa radim s tim ljudima!

Ponovo je slegnuo ramenima.

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

— Onda vodi računa o tome da se sve smiri. Ispričaj im da ti je šef postavio nekoliko uobičajenih pitanja i da si preterano reagovala.

— Pa rekla si mi da dugo nisi radila. Zato i, naravno, zbog ponašanja tvog muža, bila si ranjiva.

— Treba da ti poverujem? Baš misliš da sam glupa!

—1 hteo si da me spaseš? Viteški, ali i bespotrebno!

— Da to mislim, ne bi radila za mene.

Inače, treba da ti je svejedno šta ko misli o tebi. Ili imaš problem sa samopouzdanjem, Patricija?

Besno se podbočila i grudi su joj poskočile. Ari je osetio slabost, jer je silno želeo da ih pomiluje...

Po njenom licu video je da je duboko povređena i poželeo je da povuče to što je rekao. Prišao joj je prstima dotaknuvši njeno lice.

— Ko te je povredio?

— Ah, sumnjam u svoj zdrav razum – izbegla je odgovor.

— Malopre si mislila na nešto određeno, zar ne?

— Umeš da čitaš misli?

— Ne, ali umem da gledam. Dakle, ko je to bio, Patricija? – spustio je ruku.

— Čovek ne mora da bude genije da bi shvatio da sam se razočarala u svog muža – promrmljala je. – Verovala sam da se mogu osloniti na njega, a on je... – sklopila je oči zatresavši glavom.

Pokušao je da potisne sećanja, koja je u njemu probudila njena reakcija. I on je nekad verovao da može da se osloni na svog oca, a onda je saznao da je prevarant. I iskoristio je činjenicu da je idol svom sinu, manipulisao je njime.

Razočiaranje je bilo duboko pokopano u Arijevoj duši i bolelo ga je sad kao i tada.

— Nemoj dozvoliti da na tebe utiče takva osoba. Veruj svojim instinktima.

— Instinktima? – ponovila je. – To nije dobra ideja. Naime, instinktivno sam verovala da tebi mogu verovati, a ti si se poneo prema meni kao da sam kriminalac kad si saznao ko sam.

— Promenio sam mišljenje inače ne bi bila ovde – odgovorio je kruto.

Ispitivački ga je pogledala.

— To je tek polovina istine, zar ne? Ni ti ne veruješ u moje sposobnosti! Jer da si verovao da sama mogu rešiti svoje probleme, ne bi mi ponudio posao.

Nakašljao se.

Brzo se okrenuo prema prozoru. Morao je da se reši Patricije pre nego što joj zubima pocepa bikini!

— Završila si?

— Ne. Naime, ne treba mi ni zaštita ni poseban status, Ari. — Dobro, neću se više mešati. Hajde da to zaboravimo, u redu?

— Lako je tebi da to kažeš!

— Nije mi lako – zašto joj se suprotstavlja? Nadao se da ona neće reagovati.

— Kako to misliš?

Ipak je reagovala. Ari je zadržao dah, a onda su rečenice potekle iz njegovog grla: — Hoću da kažem da tačno znam kakav je osećaj kad te stalno proveravaju. Gledaju te i imaju svoje mišljenje o tebi, na šta ne možeš da utičeš. U njihovim očima vidiš saosećanje, a u najgorem slučaju grubost ili mržnju.

Bila je šokirana.

— Bože, ko te je... mislim, zašto?

Ponovo se okrenuo prema njoj.

— Verovatno nisi čula za mog oca Aleksandra Manakisa?

Odmahnula je glavom.

— Onda neka tako ostane.

— Očigledno ne želiš da budeš kao on, da li sam u pravu? Šta ti je učinio?

— Ne želim o tome da pričam.

Iako joj je to zasmetalo, Patricija se nasmešila.

— Dobro, ali ne možeš mi zabraniti da pogledam na internetu.

Bukvalno mu je pozlilo od pomisli da će

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

ona saznati sve sramne detalje iz njegove prošlosti.

— Ne mogu.

Kad je njegov otac uništio porodicu, Ari je u sedamnaestoj godini preuzeo obavezu da štiti majku i mlađu braću, pre svega od novinara. S vremenom su njegova braća postala odgovorni, uspešni ljudi, a kasnije je i njihova majka pronašla mir. Ari je verovao da su njegovi najmiliji konačno sigurni...

Kakva greška!

— Dobro, izbacila si bes, saslušao sam te.

Zar ne moraš da radiš?

— Danas imam slobodan dan, ali...

Besramno ju je odmerio od glave do pete.

— Pored toga, dogovorili smo se da ćemo se izbegavati, a ti ovako oskudno odevena dođeš pred mene?

— Žao mi je, nisam razmišljala – promucala je pocrvenevši.

— Sledeći put, molim te, prvo razmisli a onda reaguj.

Stresla se, kao da ju je udario, ali Ariju nije bilo žao. Trpeo je paklene muke zato što stoji pred njom, a ne sme da je dotakne. Još gore: zamalo joj je odao tajne, koje nije podelio ni sa kim na svetu.

Prekrstila je ruke ispod grudi.

— Oboje smo slabi jedno na drugo. Ali nećeš me spopasti, jer je to ispod tvog nivoa.

Uostalom, umem da se branim!

— Trebalo bi odmah da odeš... pre nego što učinim nešto zbog čega ćemo oboje zažaliti.

— Ari...

— Govorim ti dobronamemo! Nijedan muškarac ne voli da prizna svoje slabosti.

Nestani, Patricija, pre nego što pokušam da otkrijem možeš li da se odbraniš!

Uplašeno je ustuknula.

— Ali moramo sarađivati.

— O tome ćemo razgovarati kad se dolično obučeš. Taj bikini... jedva da nešto pokriva. Bežeći iz njegovog penthausa, Patricija se postiđeno pitala šta je htela da postigne ovom posetom. Pa bilo je apsolutno neprofesionalno i lakomisleno što se pojavila pred njim u bikiniju.

Ipak, razmišljala je o tome da je Aristotel Manakis očigledno imao slična strašna iskustva, kao ona. Njegov otac je naneo rane u duši svog sina i zato se Patricija osećala povezanom s Arijem.

Pet spratova niže ušla je u svoj stan i odmah je uključila laptop. Znanje je moć. S druge strane, primetila je Arijevo olakšanje kad mu je rekla da ništa ne zna o prošlosti njegovog oca. Zastala je.

Ako on zahteva privatnost, ispoštovaću ga!, odlučila je bacivši se na prostrani krevet.

Zamislila je kako bi bilo da ju je on bacio na krevet. Nije ostala Hladna na Arijevo očigledno uzbuđenje!

Još jedan razlog njenog odlaska u Arijev stan bila je činjenica da ga nije videla od Majamija, priznala je sebi.

A opet, on je u pravu. Moraju sve što se desilo da zaborave ako žele uspešnu saradnju. Ovaj hotel za nekoliko nedelja treba da dobije šest zvezdica. Već su dobili najbolje kritike nakon što je zgrada iz sredine dvadesetog veka renovirana. Uprkos svemu, Patricija je bila ponosna što radi na tako važnom projektu.

Istuširala se i obukla je meki bade-mantil.

Onda je nazvala rum-servis i sela je za laptop. Iako joj je ovo bio slobodan dan, htela je da proveri neke ideje.

Na njenoj listi bio je džez kvartet, koji je nameravala da angažuje povodom otvaranja, kao i obilazak Bele kuće i muzeja Gugenhajm za VIP goste. Pored toga planirala je izlet u ponoć na jahti.

Prijalo joj je da se pozabavi tim idejama.

Konačno je razmišljala o nečemu drugom umesto o Ariju.

U tom trenutku doneli su joj salatu s grilovanom piletinom i kako je bila užasno gladna, počela je da trpa hranu u sebe. Pola sata kasnije pozlilo joj je i jedva je stigla do kupatila.

— Da li vam je dobro? Bledi ste – primetila je Suzan dok je Patricija čekala da se odštampaju neke liste.

Jutros je još dvaput povraćala i zato je kasnila na posao.

Patricija je klimnula glavom popravljajući nabore crne haljine, koju je obukla za sastanak s Arijem i šefovima. Nadala se da

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

nije pogrešila u izboru odeće. Haljina joj je nekako bila pretesna preko grudi, pa je morala da otkopča gornja dva dugmeta. Bilo bi bolje da se presvukla, ali nije imala vremena.

— Hoćeš li biti na sastanku, Patricija? – Ari se odnekud stvorio pored nje, visok i impozantan. Oči su mu sijale i Patricija je osetila da je preplavljuje žudnja.

— Upravo sam krenula.

— Da li ti je sva garderoba crna?

— Molim?

— Ne pristaje ti crno, previše si bleda.

Pogled mu je skliznuo na njen dekolte.

Refleksno je podigla ruku u želji da zakopča dugmad, ali se uzdržala.

— Sačekao si me da bi pričao sa mnom o mojoj odeći?

Zamišljeno je zavukao ruke u džepove.

— Dobro je to znati – laganim korakom uputio se prema sali za sastanke.

— Vidim da sam svojim delovanjem narušio tvoj odnos s kolegama – počeo je.

Patricija je uzela papire i pošla je za Arijem.

Opušteno je slegnula ramenima iako je taj mir bila zapravo fasada.

U sali je jedino slobodno mesto bilo pored Arija. Udisala je miris njegovog losiona i zavrtelo joj se u glavi od želje.

— Delom sam i ja kriva. Preterano sam reagovala, ali ću to ispraviti. Poslušaću te i od sada ću verovati svojim instinktima i talentu, i neću razmišljati o tome šta drugi misle o meni.

— Da li si donela listu? – upitao ju je Ari. Klimnula je glavom.

— Prve četiri tačke već su potvrđene i organizovane – objasnila je deleći kopije kolegama. – Preostale tri treba još da utanačimo...

— Oktobar-fest? – pročitao je naglas.

— O, izvinjavam se, trebalo je to da izbrišem. Palo mi je na pamet, a onda sam shvatila da ne ide uz imidž naše kuće.

— Tako je.

Neke kolege razmenile su značajne poglede, ali ih je Patricija ignorisala.

— Znači, taj predlog više ne važi.

— Ali bio bi savršen za naš hotel u San Francisku – rekao je Ari uzimajući nalivpero. – Nazovite ih, neka kažu šta misle o tome i neka nam jave. I nemojte izostaviti da je to bila njena ideja! Što se tiče ostalih tačaka, sviđa mi se džez kvartet i poseta Beloj kući. O tome ćemo još prodiskutovati na narednoj sednici.

Patriciju je ispunio ponos, ali se ohladila kad je primetila začuđene poglede svojih kolega. I Ari je osetio ledenu atmosferu, jer je zaškrgutao zubima i ubrzo završio sastanak.

Pre nego što je izašla iz sale, Patricija je ispustila papire. Trebalo joj je vremena da ih pokupi i kad se uspravila, Ari je stajao pred njom. Srce joj se popelo u grlo.

— Još nešto? – upitala je.

— Bravo. I još nešto: nadam se da me nećeš tužiti za seksualno uznemiravanje na radnom mestu. Predlažem da oblačiš nešto prikladnije i da ne naglašavaš previše svoje ženske prednosti.

Ostala je bez daha.

— Hm... kad već pričamo o ženskim prednostima, kad tako zavučeš ruke u džepove, preterano naglašavaš svoje muške prednosti! – pocrvenela je.

— Hvala – zadržao je vrata. – Posle tebe!

Kolege su se domunđavale kad su njih dvoje zajedno izašli iz sale. Patricija je požurila u svoju kancelariju. Da bi se smirila, pristavila je vodu za čaj, ali joj je od mirisa kamilice pozlilo. Zato je uzela čašu vode.

Radila je do šest uveče. Za ručak je pojela sendvič s ćuretinom i nije ga povratila, pa je imala energije. Počeli su da je bole leđa i gláva, pa je čim je došla kući, legla i istog trena zaspala.

Posle nekog vremena probudio ju je telefon.

— Jesam li te probudio? – upitao je Ari čuvši njen pospani glas.

— Ne, samo sam...

— Razmislio sam o tvojoj dilemi.

— O kojoj? A, da, rekla sam ti da ću to sama rešiti!

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

— Možda ne moraš. Da li si večerala? – upitao je.

Trebalo joj je vremena da shvati šta je on pita.

— Nisam još.

— Onda se vidimo za pola sata u ”Atini” – mislio je na restoran na prvom spratu hotela. Patricija je uključila lampu uspravivši se. Glavobolja ju je prošla.

— Zašto?

— Treba da popričam s tobom o jednom predlogu... o novoj opciji, koja bi te možda zanimala.

— Zanima me tvoj predlog, ali ”Atina” je, koliko znam, unapred rezervisana. Znam da bi ti dobio sto, ali ne bih se osećala prijatno.

Možemo li da naručimo večeru u sobi? Ćutao je nekoliko trenutaka.

— Ono što se među nama desilo ne sme se ponoviti – nastavio je tiho.

Ta rečenica ju je zabolela.

— Razumela sam poruku, Ari! – osećala je da se zagledao u nju, ali se nije okrenula. – Mrziš me, jer te podsećam na nešto iz prošlosti. Verovatno je to u vezi s ovom strašću, protiv koje smo nemoćni. Mada ne razumem zašto bismo bili neprijatelji zbog toga.

— Ne mrzim te – rekao je hrapavim glasom. – Mnogo toga osećam kad sam sa tobom, ali ne mržnju.

Bol je malo popustio i Patricija je odahnula.

— Lepo je to čuti. Verovatno bi bilo najbolje da dam otkaz. A opet, radim za tebe tek nekoliko nedelja i ne verujem da ću brzo pronaći drugi posao...

— Misliš da je pametno da budeš sa mnom u stanu? – promrmljao je konačno.

— Nećeš dati otkaz! Potpisala si ugovor i ostaćeš tu gde jesi!

— U pravu si. Dakle... naći ćemo se u predvorju i ješćemo drugde?

8. poglavlje

— Dogovoreno.

Pola sata kasnije Patricija je oblačila mantil preko jednostavne sive haljine kad je primila poruku: Čekam te pred vratima, A.

Ari se trudio da zvuči strogo, što je bilo smešno, jer se borio sa strahom da će izgubiti Patriciju.

Nemirna srca i nesigurnog koraka pošla je hodnikom ugledavši Arija iza ulaznih staklenih vrata kako stoji pored crnog sportskog automobila.

Izgledao je neverovatno: muškarac iz snova, koga ne sme da dotakne!

Ubedio je sebe da je uspostavio kontrolu nad osećanjima, ali se prevario. Zato je večeras hteo da razgovara s njom o poslu.

Ako je mogao da je gleda u bikiniju a da je ne zaskoči, sigurno će biti dovoljno pribran da s njom profesionalno priča?

Galantno joj je otvorio vrata.

— Rezervisao sam nam sto kod Grka.

Može?

— Naravno – osmehnula se.

Umesto da pokrene motor, uhvatio je volan obema rukama zureći preda se.

Očigledno su i njega ophrvala slična osećanja, kao i nju.

— Ari...

— Slušaj, nismo tinejdžeri! Valjda smo oboje u stanju da se odupremo ovoj... ludosti, koja vlada među nama.

Jače je stisnula tašnu u krilu.

— To i ja mislim – rekla je iako nije bila sigurna u to.

Nažalost, njeno prisustvo budilo je u njemu čežnju, protiv koje je bio nemoćan. A nadao se da je to ubio u sebi zbog iskustva s ocem i Sofijom ...

— U redu, ispuniću obaveze prema ugovoru. Hajdemo – rekla je Patricija.

Dodao je gas i uključio se u saobraćaj na glavnoj ulici.

— Ari, možeš li usporiti?

Bacio je pogled na nju primetivši da se grčevito drži za sedište.

— Izvini.

Klimnula je glavom i malo se opustila.

— A o čemu si hteo da razgovaramo? – upitala je posle nekog vremena.

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

U međuvremenu su stigli do restorana i kad su seli za sto, Ari je duboko uzdahnuo.

Treba da joj odgovori na pitanje.

— Sledeći hotel s kasinom otvoriću za dva meseca na Bermudskim ostrvima.

Iznenađeno je podigla obrve.

— Još jedan veliki projekat? Zvuči zanimljivo.

— Sarađivao sam s arhitektom da bi sve bilo kako želim – objasnio je ponosno. – Taj hotel će biti specijalizovan za one koji vole vodene sportove. U centralnoj prostoriji će, naravno, biti luksuzni kasino.

— Voda ti je važna, zar ne? Osamdeset posto hotela je na obali mora.

Očigledno je uradila domaći zadatak.

— Odrastao sam pored mora i rano sam zavoleo veslanje. Šest godina sam se takmičio, od toga četiri s Markosom i dve s Teom.

—1, jeste li bili uspešni?

— Naravno.

Njen osmeh ugrejao mu je srce.

— Koliko si medalja osvojio?

— Pet, onih koje su vredne pomena. Moja majka je skupljala naše trofeje.

— Da li je tvoja majka živa?

— Da, živi u našoj porodičnoj kući u Atini.

— Nekoliko meseci pre mog osamnaestog rođendana jedan novinar je otkrio dvostruki život mog oca. Tata je varao majku, a kako je bio korumpiran, mnoge prevare izašle su na videlo. Preko noći se naš život okrenuo naglavačke. Tada sam radio u jednoj očevoj firmi i bio sam s njim u kancelariji kad je ušla policija s nalogom za pretres.

Razrogačila je oči.

— To mora da je bio košmar!

— Pre svega kad sam shvatio da sam moram spasti svoju kožu, kako znam i umem.

— Molim? Kako?

Ari je zastao na trenutak.

— Otac je pokušao da odgovornost prebaci na mene. Namerno me je umešao u neke skandale da bi njega manje kaznili.

— O, Bože! Zašto je to učinio? – Patricija je bila šokirana.

— Ja sam njegov prvorođeni sin i već sa šesnaest godina počeo sam da mu pomažem u firmi. Pored toga, bio sam dobar s brojkama a znalo se da ću jednoga dana preuzeti firmu. Kad su njega uhapsili, bio sam maloletan i moj otac je možda pomislio da me neće oštro kazniti. Isprva su verovali u njegovu priču...

— Pa to je horor! – rekla je puna saosećanja. – Šta su rekla tvoja braća?

Majka?

— Često je posećuješ?

— Ja... nikad im to nisam ispričao.

Slegnuo je ramenima.

— Ne?

— Svaki put kad sam u Grčkoj. Ne dovoljno često, kako ona kaže.

— Da li ste bliski? Čuo je čežnju u njenom glasu pomislivši da zapravo malo zna o životu Patricije Rajt.

— Ranije smo bili i tada sam sve mogao da joj kažem. Bila je moja najbolja prijateljica i podržavala me je da ispunim svoje snove. Onda... se desilo to s mojim ocem.

Ućutao je.

— Šta se dogodilo?

Iako je nerado pričao o svom ocu, odlučio je da joj sve kaže.

— Kome bi to koristilo? – promrmljao je.

– O njemu su dovoljno ružno pričali. Moj je zadatak bio da zaštitim porodicu da se ne saznaju još neke gnusne stvari.

— Ali morao si sam da izađeš na kraj sa svime?

— Svaki čovek nosi svoj teret, a ja imam dovoljno široka ramena – nasmejao se u nadi da će atmosfera postati opuštenija.

— Nije trebalo da sam prolaziš kroz to.

Tvoja majka...

— Ona se povukla u našu vilu na Santoriniju krijući se od sveta. Nije mogla da se nosi s muževljevom prevarom.

U tim najmračnijim časovima Ariju je bila

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

potrebnija nego ikad, ali ga je ostavila na cedilu. Kao što je ostavila na cedilu i Markosa i Tea. Bilo je potrebno mnogo vremena da joj Ari oprosti. I naučio je da potiskuje osećanja.

Pre svega zato što je bio potreban braći.

Pored toga, morao je da spase porodičnu firmu. Zadrhtao je kad je Patricija oprezno dotaknula njegovu ruku.

sam rođena pre otprilike mesec dana. Dakle, pojma nemam ko su moji biološki roditelji – zaključila je tiho. – Ja sam dete, koje niko nije želeo.

Stezao je u ruci čašu, jer je želeo da je zagrli i uteši. Želeo je da je ljubi...

— Patricija...

Na silu mu se osmehnula.

— Veoma mi je žao zbog toga. Niko ne zaslužuje da ga tako iskoriste.

— Zašto je ovo među nama opet lično, a zakleli smo se da ćemo biti na odstojanju?

Servirali su im vino i Ari je zahvalno otpio veliki gutljaj.

— Izgleda da se teško uzdržavamo od zabranjenog voća.

— Preživeo sam.

— Ili se dobro razumemo – dodala je.

— Ipak ti smeta? – opet je delovao napeto. – Juče nisi hteo da saznam šta je tvoj otac uradio, pa sam zaključila da mu još nisi oprostio.

Ari ju je ćutke posmatrao osećajući da je bliži njoj nego ijednoj osobi na svetu.

Gospode!

— Zar ne nosimo svi svoj teret? I tebe muči prošlost. Ispričaj mi kako si upoznala Rajta. Zašto si baš s njim izašla?

— Hotel. O njemu treba da razgovaramo – podsètila ga je.

— Nisam imala kristalnu kuglu, pa da pogledam u budućnost. Osim toga, momci nisu baš stajali u redu da budu sa mnom.

— Znači, bio je prvi koji se zainteresovao za tebe?

— Bio je veoma šarmantan i pažljiv prema meni – odgovorila je. – Bar u početku.

Verovala sam da imamo zajedničke ciljeve i da mi on uzvraća osećanja.

— A on te je ubrzo posle svadbe prevario?

Uplašeno ga je pogledala.

— Otkud to znaš?

Zatresavši glavom, uključila je tablet.

— Tako je. Želim da isplaniraš svečanost povodom otvaranja za VIP zvanice, a to će biti pre zvaničnog otvaranja. Ukoliko prihvatiš izazov, treba odmah da počneš.

Krajem nedelje očekujemo goste.

— To je za izabrane da bi stekli utisak o hotelu i da bi ih preneli svojim prijateljima, kolegama i poznanicima, zar ne?

Klimnuo je glavom.

— Zato mora da bude posebno. Tvoje su ideje dobro prihvaćene i ako želiš, posao je tvoj.

— Nikad nisam radila na tako egzotičnom mestu...

— Jedan sam od vlasnika firme, kojoj je hteo da naudi. Iako je moj brat bio zadužen za istragu, do mene je stiglo mnogo detalja.

— Još jedan razlog da ovaj projekat posmatraš kao izazov. Voleo bih da vidim kako rešavaš zadatke... kao vođa projekta.

Ruka joj je drhtala dok je dolivala vino u čašu.

Otpio je gutljaj vina čekajući njen odgovor.

— Onda znaš dosta toga o meni.

— Tvoji se roditelji ne spominju u dokumentima. Sta je s njima?

Patricija je oklevala.

— Kad se porodila, majka me je predala socijalnoj službi. Nije ostavila nikakvu poruku, napisala je samo moje ime i navodni datum rođenja. Nije bilo ni izvoda iz matične knjige rođenih, ali su pedijatri potvrdili da

— Kao vođa projekta? – razrogačila je oči. – Ozbiljan si?

— Naravno. Sama izaberi tim. I dobićeš listu gostiju, koju možeš da proširiš ako želiš.

Bila je zapanjena i presrećna, a Ari se osećao lagano i oslobođeno, kako odavno nije. Je li je moguće da mu je prijalo to što se otvorio Patriciji? Što je konačno progovorio o prošlosti? Nije bilo drugog objašnjenja za

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

ovo...

—1 obećavam: ukoliko odradiš, hvaliću te na sva usta.

ovo

dobro

Potom su otvorili jelovnik. Patricija je neodlučno grickala donju usnu, a Ari ju je posmatrao ispod oka.

— Da ti pomognem? – predložio je posle nekoliko minuta.

— Nikad ne znam šta da uzmem. I uglavnom zažalim zbog onog što sam izabrala i radije bih jela to što je u tuđem tanjiru.

— Onda ćemo naručiti od svega pomalo i uzećeš šta želiš.

Ariju je prijalo što se nasmešila.

Kolena su joj drhala dok su prilazili vratima Arijevog stana. Bio je neverovatno pažljiv kad se, bleda i iscrpljena, vratila iz toaleta. Na putu do kuće gotovo da nisu pričali, pa je Patricija pokušavala da odgonetne zašto joj je najednom pozlilo.

Sigurno nije od hrane...

A Aristotel Manakis nije glup. Videla je u njegovim očima da i njegove misli idu u istom smeru.

— Ovo je gostinska soba. U kupatilu ima novih četkica za zube – objasnio je.

Sela je na krevet klimnuvši glavom.

Saosećajno je gledajući, seo je kraj nje.

— Kako se osećaš? Šta god da je pred nama, pomislila je Patricija, neće biti lako!

— To dobro zvuči. Efharisto!

Zapravo je zvučalo neverovatno

— Ja... ja sam... – grlo ju je peklo.

seksi. Njegov maternji jezik s njenih lepih usana...

— Učila si grčki?

— Radim u grčkoj firmi i priliči da naučim bar nekoliko fraza. Na primer: Hvala lepo. Ili: Mogu li dobiti kafu? Mada s izgovorom imam problema.

— Uzmi gutljaj vode.

Strpljivo je sačekao da ona otpije, pa je uzeo čašu iz njene drhtave ruke. Jedva je disala.

— Ari...

Lice mu je bilo bledo kao kreč.

— Pomoći ću ti – predložio je spontano i odmah se ugrizao za jezik. Bože, šta mu bi?

Pa treba im distanca!

— Pre nego što nastaviš, Patricija, moram da znam da li si sto posto sigurna.

Dok su jeli, Ari je više puta uhvatio sebe kako zuri u Patricijine savršene grudi. Činilo mu se da su veće nego inače. Možda nosi neki specijalan grudnjak... Zatresao je glavom skrenuvši pogled. Mora se resiti ove opsednutosti inače neće moći da sarađuju.

— Jer su posledice važnije nego što misliš.

Odjednom je Patricija posegnuvši za čašom vode.

zastenjala

— Ari, nije mi dobro.

— Šta se dešava? Šta ti je?

— Ispustila je čašu i voda se razlila po belom stolnjaku. Potom je odgurnula stolicu i, s rukom na usnama, potrčala je u toalet.

— Izvini!

9. poglavlje

— Zašto? – uplašio ju je njegov ton.

U njoj su uzavrela osećanja i suze su joj potekle niz obraze.

— Molim te, nemoj da plačeš – glas mu je bio hrapav.

— Izvini, obično nisam plačljivica – ipak nije mogla da zaustavi suze – ali danas ne mogu drugačije.

Palcem joj je nežno brisao suze dok je ona nezaustavljivo plakala. Onda je neko pokucao na vrata.

— Stigla je doktorka.

— Molim? – nije primetila da je nekome telefoniro. – Ari, ne treba mi lekar. Dobro sam.

Zavukao je ruke u džepove.

Slabost se vratila i Patricija je osetila tromost u udovima, ali to nije bilo ništa naspram onoga što joj je iskrsnulo u svesti.

— Vratiću je ako želiš, ali treba da proverimo da si se razbolela. Dakle, obavićemo to sad ili sutra ujutro. Biraj.

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

Naravno da je Ari u pravu. Patricija više nije mogla da podnese neizvesnost i klimnula je glavom.

— Dobro, neka bude odmah.

Pregled nije dugo trajao, Ari se povukao u ugâo da ne smeta, ali je pažljivo pratio šta se dešava.

— Čini mi se da je sve u redu mada me pomalo zabrinjavaju vaše glavobolje i napadi mučnine – doktorka se potom okrenula Ariju.

– Neka se pacijentkinja odmori nekoliko dana.

— Učiniće tako.

— Ne, to neće učiniti – usprotivila se Patricija. – Nisam bolesna, Ari. Sutra ujutro biće mi dobro.

Doktorka ih je bespomoćno posmatrala.

— Možda bi pomogla vakcina protiv gripa? – predložila je.

Patricija je klimnula glavom, uzalud pokušavajući da prikrije nervozu. Ari je video njenu reakciju, pa ju je zagrlio u želji da je umiri.

— Plašiš se igle, a ipak nećeš da se odmoriš nekoliko dana?

— Ne želim da ležim – naslonila se na njegovu ruku, ali pre nego što joj je doktorka iglom dodirnula kožu, uzviknula je: – Stanite! Da li je ova vakcina bezbedna u slučaju trudnoće?

Ari se ukočio.

— Ja... – zamucala je – ... pa samo sumnjam...

— Kad menstruaciju?

je

trebalo

da

dobiješ

— Pre dve nedelje.

Opsovao je.

—1 nisi posumnjala?

— Nisam. Ciklusi su mi neredovni i pomislila sam da mi kasni...

Zaista sam trudna, pomislila je i preplavio ju je osećaj sreće. Imaće bebu, svoju bebu, koju će moći da voli i mazi. Ako bude imala sreće, to dete će joj uzvratiti ljubav. Sela je rukom dotaknuvši stomak.

— Bože! Danas sam popila dva analgetika! Misliš li da će naškoditi bebi?

Odmahnuo je glavom.

— Doktorka mi je malopre dala instrukcije i navela je koje tablete u slučaju nužde smeš da popiješ. Nemoj da brineš.

Odahnula je.

— O svemu si se raspitao?

— Naravno, pa to je i moja beba — odgovorio oduševljeno.

je,

ali

nije

zvučao

— Jasno mi je da je ovo neočekivano.

Nemoj misliti da moraš učestvovati...

— Molim?! – zarežao je, mrko se zagledavši u njene oči.

— Trudni ste, gospođice Rajt? – doktorka se namrštila.

Patricija je nervozno prevukla jezikom preko suvih usana.

— Gospođa Rajt – ispravila ju je Patricija okrenuvši glavu da pogleda Arija u oči.

— Mislim, nije bilo planirano, pa ne želim da se osećaš dužnim. Pobrinuću se za sve.

On je uhvatio doktoričinu ruku, u kojoj je držala špric.

— Dakle, sigurna si? – upitao je.

Patricija je klimnula glavom, a njegovo lice pretvorilo se u masku.

Trudna sam, prošlo joj je kroz glavu.

Nosim Arijevu bebu!

Ni na šta drugo nije mogla da misli. Jedva je registrovala da se doktorka pozdravila i da su njih dvoje napustili prostoriju. Nekoliko minuta kasnije Ari se vratio sam.

— Otkad znaš? – upitao je.

— Kako to misliš?

Podigla je ruke kao da se brani.

— Ne govorim o abortusu, već o tome da ću se posle porođaja dobro brinuti o svom sinu ili kćerki — objasnila je.

— Dakle, zadržaćeš bebu?

— Naravno. Ali neću da ti namećem obavezu, već da te oslobodim odgovornosti – smireno je uzvratila.

— Otkud ti pravo da preuzmeš svu

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

odgovornost za ovo dete? Ono ima i oca!

goreo i jedva je disao.

— Znam, ali u trenutku slabosti bili smo neodgovorni. Aristotele, želim da kažem da ne moraš preuzeti obavezu...

Uskoro će postati otac... Uputio se u radnu sobu, jer je samo radom mogao da skrene misli. Ovde je noć, ali su u Evropi ljudi na poslu.

— Patricija, pogledaj me! – govorio je tiho, ali odlučno. – Ličim li ti na nekoga ko bi dopustio da mu drugi muškarac odgaja dete? Znam da nećeš do kraja života ostati sama.

Patriciji je ta pomisao bila toliko apsurdna da je morala da se nasmeje, ali se brzo uozbiljila.

— Ne znam. Verovatno.

— Preformulisaću – prišao je krevetu. – Izgledam li kao neko ko bi te ostavio na cedilu?

— Ne – rekla je i nije bila sigurna da li se zbog toga raduje ili plaši.

Ukoliko Ari želi ovo dete, a tako se trenutno činilo, to znači da će njihova budućnost biti zajednička.

Iz ličnog iskustva znala je da neki roditelji nisu želeli svoju decu, a to njenoj bebi ne sme da se desi! U Arijevo ime nije smela da govori. Ostali su mu ožiljci iz detinjstva i zbog njih je donosio određene odluke. I njega su razočarah ljudi, kojima je verovao. A to je bilo gore nego odrastati bez roditelja.

Patricija nije znala kako je to poznavati i voleti svoje roditelje, ali izdaja i iskorišćavanje nešto je najgore što dete od njih može da doživi. Da li će posle svega toga moći bezuslovno da voli svoje dete?

— Dobro, onda smo se složili u vezi s tim – zaključio je čvrstim glasom. – Pokušaj da odspavaš, ujutro ćemo razgovarati.

Izašao je iz sobe i Patricija se iscrpljeno opružila na krevetu uživajući u toplom osećaju nade, koja je preplavila njeno telo.

Postaće otac! Ari je stajao u kuhinji drhteći celim telom. Da li će i Patriciju izneveriti, kao što je izneverio Sofiju? Braći i majci pomogao je u najtežim vremenima, ali to nije uspeo da učini svojoj supruzi i detetu.

Da li ga zato sudbina ponovo izaziva? Ne! Udario je pesnicom po radnoj površini.

Ovoga puta će biti drugačije.

Uznemireno je hodao po kuhinji pokušavajući da se smiri. Želudac mu je

Prvo je telefonirao u London, a onda je pozvao advokate u Grčkoj.

Razmišljao je šta li će Patricija reći o njegovim planovima. Jedno je znao: Patricijino i zdravlje njegovog deteta na prvom su mu mestu!

Patricija je bila budna i odevena kad je Ari malo posle sedam pokucao na njena vrata. Pošla je s njim u trpezariju, gde je sto već bio postavljen.

— Jesi li imalo spavao? – upitala ga je.

— Nisam – dirnula ga je njena brižnost. – Prvo popij čaj, pomoći će ti protiv jutarnje mučnine.

— Kasno je, već sam dvaput povratila.

— Možda će čaj ipak pomoći.

— Zar ti nećeš da jedeš? – čudila se.

— Ne! Dok ne saznamo od kojih ti mirisa može pozliti, ješću sam.

— Kako toliko znaš o trudničkim tegobama?

Odjednom mu je postalo hladno, lice mu se izobličilo od bola.

— Ari? — Znam to, jer je moja žena bila u četvrtom mesecu trudnoće kad je umrla.

Patricija je prebledela.

— Bože! Ne znam šta da ti kažem.

Neizmerno mi je žao.

— Samo ti popij čaj, Patricija. Još o mnogo čemu treba da se dogovorimo.

Nekoliko minuta su ćutali, Patricija je zamišljeno grickala keks. Ari više nije mogao da izdrži i skupio je hrabrost.

— Patiš li od neke bolesti, za koju treba da znam?

Začuđeno ga je pogledala.

— Alergična sam na morske plodove, ali sam inače savršeno zdrava. Imala sam zdravstveno osiguranje zahvaljujući Morganu, ali nikad nisam išla lekaru.

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

Refleksno je stisnuo šake kad je čuo to omraženo ime. Bilo mu je teško da prihvati činjenicu da je ona donedavno bila žena drugog muškarca.

Ustuknula je kad je videla izraz na njegovom licu.

— Dobro, onda ćemo odložiti pregled kod ginekologa do povratka u London.

Tipično. Morao je da se uhvati baš za to!

Sklopila je oči i progutala gorak ukus poniženja.

— Vraćamo se?

— Da.

— Nevinost? – izgovorio je jedva čujno i Patricija se stresla.

— Patricija – uhvatio ju je za ramena. – Da li si upravo rekla da si bila nevina one prve noći?

— Zašto?

— Tamo ćemo se venčati.

10. poglavlje

Postiđena, prekrstila je ruke.

— Da. — Okreni se prema meni!

— Ne. — To si već dva puta rekla.

— Ponoviću koliko je puta potrebno, da ne bude nesporazuma među nama. Neću se udati za tebe.

Patricija je posmatrala kako isprekidano diše, očigledno se borio sam sa sobom.

Strpljenje ga je izdavalo, ali nije smela da obraća pažnju na to, ne u njenom stanju. Ko bi pomislio da bi prosidba mogla da bude tako ponižavajuća? Osećala je gotovo fizički bol što je Ariju zadala takav udarac.

— Nisi mi rekla zašto me odbijaš.

— A zašto bih prihvatila? Pa neću se udati za tebe samo zato što ću roditi tvoje dete!

— Patricija...

— Moj odgovor ostaje ne, Ari – srce joj je divlje tuklo kad je pomislila na to šta joj se dešavalo u protekle tri godine. – Jednom sam se udala iz pogrešnih razloga i to sigurno nikad više neću učiniti.

Postao je radoznao.

— To mi moraš objasniti.

Uzdahnula je. Bilo je vreme da mu kaže istinu o svom braku s Morganom.

— Već sam ti ispričala da mi je bilo teško u braku. I znam da se ti i ja nismo upoznali pod najboljim okolnostima, kao i da se kaješ zbog onoga što se desilo među nama. Veruj mi, dovoljno je loše to što sam izgubila nevinost s muškarcem, koji još uvek tuguje za svojom suprugom i sigurno se neću udati znajući da ću uvek biti druga.

— Neću.

— Opet si tvrdoglava. Mnogo toga mogu da oprostim, ali neću da trpim tvrdoglavost.

Okreni se! – energično je naredio.

Poslušala ga je, hrabro ga pogledavši uoči.

— Bila si tri godine u braku. Kako si mogla ostati nevina?

Oklevajući, slegnula je ramenima.

— Jednostavno se nije desilo.

— Ovo nije trenutak za šalu. Molim te, objasni mi, zašto Rajt takvu ženu pored sebe u krevetu nije dodirnuo? Da li si odbila da spavaš s njim?

Nasmejala se, ali zvučalo je kao stenjanje.

— Naprotiv. Bukvalno sam mu se bacila oko vrata i sve sam pokušala da bih ga zavela. Predložio je da sačekamo. Glupa, kakva sam bila, mislila sam da je to romantično. I mislila sam da je on pravi kavaljer. Ali ispostavilo se da nije bio zainteresovan za mene. Želiš li da znaš zašto? Evo: muž mi je u prvoj bračnoj noći priznao da je gej.

Razrogačio je oči.

— Rajt je bio homoseksualac?

— Iznenađena sam što to nisi znao, jer su ga tvoji detektivi pronašli na Tajlandu.

— Znao sam da je bio u četvrti Bangkoka rezervisanoj za prostituciju, ali sam mislio...

— Da uživa s nekom nežnom Tajlanđankom? Ne, Ari. Muškarac za koga sam se udala bio je s drugim momkom tada kad ste mu ušli u trag. A životno osiguranje

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

je otkazao da bi finansirao dvostruki život... i naravno, droge, koje su ga na kraju koštale života.

Ari je opsovao provukavši prste kroz kosu.

— Patricija...

— Nije važno, o tome više ne želim da pričam! Niti o venčanju. Zaprosio si me samo zato što sam trudna, ali ni deset konja neće me odvući do oltara!

— Čak ni ako je reč o dobrobiti našeg deteta?

Pogođena, zurila je u njega i on je zažalio što je to pitao. Zagrlio je Patriciju.

— Ova beba mi mnogo znači i pobrinuću se da joj ništa ne nedostaje – prošaputala je.

— A ipak nećeš da joj pružiš pravi dom s oba roditelja.

— Ari, ti si imao i dom i oba roditelja, zar ne? I nije dobro prošlo.

Sad je ona zažalila zbog svojih reči, ali on ju je čvršće zagrlio.

— Naš brak će biti drugačiji. Pobediću u ovoj borbi, Patricija.

— Zašto bismo se borili?

— Jer nećeš da prihvatiš smislene odluke.

— Da se ovo nije desilo, da li bi se ikad ponovo oženio? – njegovo ćutanje bilo je jasan odgovor. – Eto, sad ti je jasno zašto sam tako odlučila.

— Poznato mi je kako razmišljaš o svom društvenom statusu, ali...

— Nema ali, Patricija! Jednom sam izgubio nerođeno dete i ova trudnoća mi je čudo Božje! Ako budem imao sreće da postanem otac, niko me neće odvojiti od mog deteta.

Narednog dana Ari i Patricija sedeli su u privatnom avionu na putu za Bermudska ostrva. Morala mu je obećati da će dobro razmisliti o svemu i da će mu kasnije odgovoriti na prosidbu.

Naravno da je verovala u to da će on biti dobar otac svom detetu. Ali treba li zato da se veže za čoveka koji je ne voli? Morgan ju je iskoristio da bi prikrio svoju seksualnu orijentaciju pre svega od oca i majke. A Ari je želeo njome da se oženi samo zato što je nosila njegovo dete. Iako je time pokazao da je odgovoran, ona se rastužila.

Ponovo su joj se oči napunile suzama.

Nestrpljivo ih je obrisala nadlanicom podigavši glavu, jer je osetila da je Ari posmatra.

— Šta se dešava? – upitao je.

— Ovi prokleti cmizdrim – našalila se.

hormoni...

Ustao je pruživši joj obe ruke.

— Pođi sa mnom – poslušno je prihvatila njegove ruke dopustivši mu da joj pomogne da ustane. – Slećemo tek za dva sata. Treba da se odmoriš.

— Nije više reč samo o tebi.

Zastala je.

I njoj je to prošlo kroz glavu.

— Trudna sam, nisam bolesna.

— Ovo mi zvuči kao emocionalna ucena – a ona nikada više neće dozvoliti da je bilo ko ucenjuje.

— Pa šta planiraš? Odgajaćeš dete zajedno s bivšim svekrvom i svekrom?

Jeza joj se sjurila niz kičmu.

— Naravno da neću. Pronaći ću drugo mesto za život.

— A kad dete poraste? Šta će tada biti?

— Upisaću ga u vrtić, a ja ću se zaposliti.

Milioni žena tako žive, zašto ja ne bih mogla?

— Zato što naše dete nije bilo ko! Ono pripada i mojoj porodici, ono je Manakis.

stalno

— Ipak ćeš se odmoriti inače ću reći pilotu da okrene, odletećemo u London.

— Ali moram da radim, Ari. — Predugo zuriš u taj tablet.

Energično ju je ugurao u kabinu smestivši je na udobni krevet. Patricija je potisnula zevanje, pa je izula cipele i prilegla.

— Dobro – uzdahnula je. – Predajem se.

Ari se nasmešio, pa je i on izuo cipele.

— Šta...? – pridigla se Patricija.

— A šta misliš? – nežno ju je gurnuo u jastuke.

Setila se da je protekle noći jedva trenuo i

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

dremka mu je potrebnija nego njoj, a na krevetu je bilo dovoljno mesta za dvoje. Ćutke ga je gledala kako leže na bok i naslanja glavu na ruku.

— Hajdemo, Patricija. Sleteli smo pre deset minuta.

— Bilo bi ti mnogo udobnije kad bi pustila kosu – rekao je.

— Kako hoćeš – prekrstio je ruke na grudima i sklopio je oči.

Dug prilaz oivičen alejom palmi vodio je do ulaza u predvorje, odakle su se videle zgrade povezane drvenim mostovima. Svaki apartman imao je terasu s upuštenim džakuzijem, iz kojeg se pružao pogled na privatnu plažu od belog peska.

Posle nekoliko minuta počeo je da diše duboko i ravnomerno. U snu je bio tako spokojan i opušten. Sta je sve ovaj čovek izgubio, razmišljala je Patricija. Oca, suprugu, nerođeno dete...

Ekskluzivni kazino bio je u centru glavne zgrade i kroz staklene zidove sve se videlo. U marini je bilo predviđeno mnogo vezova za privatne jahte. S kopna se činilo da je kazino navodi.

Nikakvo čudo što se onako čudno ponašao u Mekdonald Hall-u. Samo je želeo da nakratko zaboravi svoje jade da se ne bi ugušio u nabujalim osećanjima.

— Kasnije ćemo sve obići, prvo ću ti predstaviti kuvara koji će brinuti o tvojoj ishrani.

— Ne verujem. Jednom me je već uvalila u nevolje, pa neću da rizikujem.

Ipak, Patricija nije bila spremna na rizik da joj on slomi srce!

Probudila se osećajući poznati miris i polako je otvorila oči, iznenađeno primetivši da je Ari prebacio ruku preko njenog stomaka. Očigledno se u snu privila uz njega i on je obavio ruke oko nje.

Nežno se osmehnula gledajući ga, a kad je hteo da povuče ruku, Patricija ju je zadržala.

Manakis Bermude bio je arhitektonsko čudo.

Seo je za volan i odvezli su se do vile na drugoj strani ostrva. Patricija je sanjivo posmatrala tirkizno more.

— Obavezno treba da ponudimo ronjenje – razmišljala je naglas.

— Naravno. I nemoj zaboraviti veslanje!

Markos i Lavinija doći će dva dana pre ostalih gostiju, pa želim malo da se takmičim s njim, jer odavno nisam.

— Zvuči zanimljivo.

— Pričaj mi o svojoj supruzi – zamolila ga je tiho.

Bolje nestao iz njegovih očiju. Kad su stigli, osoblje je unelo njene kofere u vilu.

Ariju je trebalo nekoliko minuta da se pribere pre nego što je odgovorio.

— Biću u gostinskoj sobi, a ti možeš uzeti spavaću – rekao je Ari.

— Imala je slabo srce. Mišljenja lekara bila šu podeljena u vezi s tim da li bi mogla da iznese trudnoću, a da ne ugrozi svoje zdravlje, možda čak i život. Razgovarali smo o tome, ali je ona stala na stranu lekara koji su bili optimistični. I njeno srce posustalo je u petom mesecu...

Patricija nije bila sigurna treba li da bude polaskana ili razočarana. Da li se potajno nadala da će on zahtevati da spavaju u istoj sobi? Koješta! Ipak se od juče među njima ništa nije promenilo osim što će imati zajedničko dete.

Kad je to izgovorio, glas mu se slomio.

Preplavilo ju je saosećanje.

— Smatraš sebe krivim za njenu smrt – rekla je.

— Da. Uprkos strahu, ubeđivao sam sebe da će joj biti dobro, da će izdržati, da će oboje izdržati. A onda. su oboje umrli.

— Ari, ne smeš da prebacuješ sebi...

Naglo je ustao.

Ipak, Patricija nije mogla da se reši osećaja da će propustiti najveću šansu u životu ako odbije Arijevu prosidbu. Nešto kasnije našli su se u dnevnom boravku vile.

— Primetila sam da u mojoj sobi ima ormarić s lekovima – rekla je. – Ti si za to zaslužan?

— Da. — Zašto?

Umorno je pružio ruku i vrhom prsta pomilovao njen obraz.

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

— Ovoga puta neću rizikovati. Ni s tobom ni s bebom.

Zvučalo je kao zakletva i to je Patriciju dirnulo pravo u srce.

— Hoćeš da se opet rasplačem?

Ari se nasmešio.

— Protiv tvojih suza, nažalost, nemamo lek. Hajde da te upoznam s Piterom, kuvarom, kog sam ti spomenuo.

Poslušno ga je pratila.

— Kako to misliš?

— Pa nas dvoje nismo baš savršen par, ali to ne bi trebalo da bude najvažnije.

Najvažnije je da našem detetu bude dobro. I koliko god misliš da možeš sve sama, dete treba da odrasta uz oba roditelja.

— Možda, ali ja ne mislim tako. Mislim da ovo dete treba da odrasta okruženo ljubavlju.

— Zar mu to nas dvoje ne bismo mogli pružiti?

— Ipak mislim da mi nije potreban lični kuvar.

Zadržala je dah dok je Piter servirao voćnu salatu i čim je otišao, nastavila je:

— Već je zaposlen, draga, dakle, bolje se navikavaj.

— Pobogu, Ari! Posle svega što smo prošli...

U kuhinji su zatekli čoveka u beloj uniformi, seckao je voće i sa osmehom na licu pogledao je Patriciju.

— Moja prošlost nije ni u kakvoj vezi s ovom odlukom.

— Za ručak će biti grilovano pile sa zelenom salatom. Ukoliko želite nešto drugo, samo recite.

Nedugo potom Patricija i Ari seli su u udobne ležaljke pored bazena i on je proveravao poruke na mobilnom telefonu.

— I Teo će doći krajem nedelje – najavio je.

Bila je pomalo ljubomorna na njegov prisan odnos s braćom.

— Veoma ste bliski, zar ne?

Slegnuo je ramenima.

— Oni su moja porodica, a porodica mi je najvažnija.

I ova rečenica izazvala je suze u njenim očima.

— Zaista možeš smatrati sebe srećnikom.

Mislim, prošao si tragičan period, ali imaš te divne ljude, s kojima si...

— Ti nikad to nisi imala?

— Nisam.

— Udaj se za mene i imaćeš.

Iskušenje je bilo veliko, ali instinkt ju je naterao da bude oprezna.

— Nije to baš toliko jednostavno. Nikad ne bih mogla...

— Za dete se čovek mora žrtvovati, Patricija.

— Ako zaista tako misliš, moram još pažljivije da razmotrim odluku o udaji za tebe.

— Šta ti to znači?

— Duboko si povređen i boriš se s grižom savesti. Oboje još uvek patimo zbog onoga što smo proživeli. Moramo da pređemo preko toga da ne bismo opteretili svoje dete.

— Treba da spustim srce pred tvoje noge pre nego što pođeš sa mnom do oltara?

— Nisam tako mislila. Ali moramo konačno da ostavimo bol i gorčinu iza sebe, inače nećemo moći da razmišljamo o budućnosti. Osim toga, moramo priznati da smo zajedno proveli jedva dva dana.

— Bar znamo da se dobro slažemo u spavaćoj sobi.

Iako ju je uzbudila pomisao na seks, Patricija nije želela da se prepusti tom osećaju.

— Kako bi to moglo da koristi našoj bebi?

— Iznenadićeš se time koliko je poslušan muškarac, koji je stalno zadovoljan.

— Kako bih to znala? Moj prvi brak bio je promašaj.

Odmah se uozbiljio.

— S nama će biti drugačije.

— Onda polaziš od toga da bismo nas dvoje...

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

— Upražnjavali seks? Naravno, Patricija.

Pa neću da živim kao monah!

mu se zahvalno nasmesila pre nego sto se okrenula Ariju.

Da li bi mogla da bude u braku, u kojem bi bilo seksa, ali bez emocija? Verovatno ne bi. Na duge staze seks joj neće biti dovoljan.

— Znaju li tvoja braća da sam trudna? – upitala je kad je kuvar otišao.

Iako je izgubila apetit, prisilila je sebe da pojede još malo voća, pa je odgurnula tanjir i pogledala Arija pravo u oči.

— Ne, nisam im još rekao. Da budem iskren, najviše bih voleo kad bismo im najavili i venčanje.

— Rekao si da ćeš mi dati nedelju dana da razmislim.

— Zašto ti treba nedelju dana kad možemo danas rešiti problem?

Prsti su joj drhtali kad je uzela čašu da otpije gutljáj vode.

— Možda želim da me ubediš? nego što se okrenula Ariju.

— Ovo treba da bude međusobna terapija? – upitala je kad je kuvar Već mu je mnogo rekla o sebi, ali nije mu priznala da želi partnera za čitavživot.Ta čežnja ju je navela na udaju za Morgana, ali može li to priznati Ariju — Potrudiću se ako i ti učiniš isto – — obećala je. – Dogovorili smo se da ćemo razmisliti. Dužan si ne samo meni, već i našem detetu da me ne požuruješ.

Ari zapravo nije više planirao ženidbu, ali kad se u avionu usnula Patricija, puna poverenja, ušuškala pored njega, u njemu se probudila nada. Možda mu sudbina nudi drugu šansu da opet osnuje porodicu i da postane otac, kakav je oduvek želeo da bude.

Bolji od njegovog!

Zato ga izluđivalo.

je

Patricijino

odlaganje

— Nisam baš strpljiv čovek.

Nasmešila se — Poznato mi je. Sad bi možda trebalo da spustim karte na sto i da ti kažem da sam tvrdoglava.

Pogled mu je pao na njenu vatrenocrvenu kosu i... osetio je neutoljivu glad. Između ostalog, i zato nije to potrebno. Proteklih dana bio je mogao da dočeka da se oženi njom. Onda bi je svake noći imao uza se!

— Dobro. Na raspolaganju nam je nedelju dana da se bolje upoznamo.

Kuvar joj je servirao rucak i Patricija

Oborila je glavu .

— Potrudicu se ako i ti učiniš isto – Razumem.

Bilo je krajnje vreme da promene temu.

— Čim jedemo, povešću te u obilazak – predlozio je Ari – A posle toga možeš da se bacis na posao.

11. poglavlje Proleteli su naredni dani i Markos i Lavinija u četvrtak su stigli na ostrvo.

Markos je bio otvoren i ljubazan prema Patriciji, a videlo se da simpatična i vesela Lavinija obožava svog muža.

— Gde je moj brat? – upitao je Markos.

— Priprema čamac – nasmešila se Patricija. – Čim Teo stigne, želi da odete na veslanje.

Pritom je prećutala koliko je Ariju to potrebno. Proteklih dana bio je užasno nervozan, a jutros su se za doručkom čak i posvađali.

Inače, Ari je naredio osoblju da joj ispunjava sve želje. Stalno su joj donosili nešto da prezalogaji, šešir za sunce ili hladno piće.

Bilo joj je jasno da on želi da je privoli na udaju da bi sebi osigurao ulogu oca. Pored toga u njegovim očima često je videla koliko je želi.

Osmehnula se Laviniji.

— Javiću Ariju da ste stigli.

Kad je Patricija ušla, Ari je telefonirao.

Nije razumela o čemu je reč u razgovoru, jer je pričao brzo i na grčkom. Činilo se da je uzrujan, a njoj je bio uzbudljiv tako temperamentan.

Prekinuvši vezu, palcem je prevukao preko njenih punih usana.

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

— Tražiš me?

— Da. Došli su tvoj brat i njegova supruga.

— Znam, Markos me je nazvao – nagnuo se prema njoj. – Teo je na putu ovamo, stiže za petnaest minuta i odmah ćemo na veslanje.

Usnama je dotaknuo njene i Patricija je okrenula glavu.

— Ari, nemoj!

— Bio sam nemoguć ovih dana – promrmljao je. – Hoću da ti se izvinim.

Potom ju je nežno, ali odlučno poljubio.

Oboje su istovremeno zastenjali. Tela su im bila jedno uz drugo i osetila je njegovo uzbuđenje na stomaku. I ona je njega želela, više nego ikad, ali moraju ostati pribrani!

— Ne. Stani!

Frustrirano je odmaknuo glavu.

— Zašto bismo se, dođavola, uzdržavali?

— Seks bi sve zakomplikovao – objasnila je bespomoćno. – Danima si loše volje i neće ti pomoći ako sad spavaš sa mnom.

— Ali bih se osećao mnogo bolje. I ti bi, priznaj!

— Moramo se pobrinuti za goste. I... primetila sam da izbegavaš otvoren razgovor sa mnom. Pritom smo se dogovorili da ćemo se ove nedelje bolje upoznati.

Slegnuo je ramenima.

— Tražiš od muškarca, koji je celog života krio osećanja, da bude otvoren. To nije lako – tiho je rekao.

— Jasno mi je, Ari, ali ipak ćemo pokušati.

— Pokušaćemo pre nego što napustimo ostrvo. A sad pođi sa mnom da vidiš kako se snalazim kad sam u svom elementu.

Pošto se dirljivo brinuo o njoj, Patricija je verovala da bi bio savršen otac. Ovih dana bio je nervozan, jer je želeo da je veže za sebe. S vremenom bi možda postali skladan bračni par...

Morgan je uništio Patricijinu veru u ljubav, ali je proteklih nedelja njeno samopouzdanje raslo i sad je želela više za sebe i svoje dete... želela je dobar, ispunjen život.

Za Arija je bar znala kakav je. Teška prošlost blokirala mu je emocije i Patricija je morala da odluči može li živeti bez ljubavi, za kojom je oduvek žudela.

Pola sata kasnije sišli su na plažu, gde su ih čekala Arijeva braća. Teo Manakis je bio Arijeve visine i imao je isto tako crnu kosu, ali ramena su mu bila šira od Arijevih i nije imao sede vlasi. Njegove plave oči znatiželjno su zaiskrile kad je pozdravio Patriciju.

— Konačno upoznajem ženu, koja je uskomešala duhove u firmi, ali i u našem velikom bratu – osmehnuo se.

— Zbog ovoga ću te presaviti preko kolena! – zasiktao je Ari. — Samo napred – Teo ga je potapšao po ramenu.

Njih trojica su krenula prema čamcu, a Lavinija se pridružila Patriciji.

— Opčinjena si Arijem – primetila je osmehnuvši se. – Nemoj me pogrešno shvatiti, meni je Markos najdraži od braće.

Ali kad ih vidim zajedno, jedva dišem od miline!

Lavinija je punog srca pričala o ovoj porodici i u Patriciji je rasla nada da će i ona postati njihov član. A njeno dete će imati život kakav je ona želela od detinjstva.

— Ari se promenio.

— Zaista?

Lavinija je klimnula glavom.

— Na sahrani je želeo svima da otkine glavu, ali danas je drugačiji.

— I misliš da sam ja uticala na njega?

— Definitivno. Ti i činjenica da si u drugom stanju.

Patricija je tek tada primetila da nesvesno dlanom mazi svoj stomak. Uplašena, povukla je ruku, ali bilo je kasno.

— Ja... još uvek niko ne zna osim Arija – prošaputala je.

— Ne brini, umem da čuvam tajnu. I ja sam trudna i mislim da neću dugo moći to da krijem. Markos puca od ponosa i sigurno će reći braći.

— Čestitam – osmehnula se Patricija. – Kako podnosiš trudnoću?

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

— Iskreno? Uplašena sam. Iako Markos tvrdi da ću biti savršena majka, mislim da me još uvek gleda kroz ružičaste naočare. A kako je tebi?

Patriciju.

— Još nisam imala vremena da razmišljam o tome. I... Ari insistira na tome da se udam za njega.

Potom su njih dvojica otišli, a Selena je uhvatila Patriciju za ruku.

— Zaprosio te je? – uzviknula je Lavinija.

– Neverovatno! Pretpostavljam da znaš šta je bilo s njegovom ženom?

Patricija je klimnula glavom.

— Želi da se venčamo zbog bebe.

— Pobrini se za njega, draga – promrmljao joj je na uvo. – Inače ću se ja pobrinuti!

— Mislim da Rodžer hoće da me napusti.

Sigurno ima aferu...

— Mislim da se varate...

— Šta ako se ne varam? Ne mogu da živim bez tog čoveka! – oči su joj se napunile suzama.

— Ne verujem. Dešava se da žene ne iznesu trudnoću do kraja, a on to zna i da mu je stalo samo do deteta, sačekao bi s prosidbom.

— Selena, u takvom stanju ne treba da skačete danas po podne iz aviona.

— Ali osim ovog deteta nemamo ništa zajedničko – prošaputala je Patricija.

— Gde je ona, dođavola? – upitao je Ari već peti put.

— Vidim da ima hernije među vama, pretpostavljam da je za to zaslužan dobar seks.

— Žao mi je, gospodine, ali ne mogu da je nađem. S gostima je – odgovorio je momak strpljivo. – Jedan vozač mi je potvrdio da je pošla s grupom padobranaca.

Patricija je postiđeno uzdahnula.

—1 on to tvrdi.

— Vidiš? – Lavinija se nasmejala. – Braća su ista!

— Ako će Rodžer skakati, i ja ću!

— Šta?!

Za manje od pola sata on i Markos bili su na mestu gde je trebalo da se ukrcaju padobranci. Gospode, valjda neće...

Večera se pretvorila u porodično slavlje i Patriciji je bilo lepo. Da li je Arijeva prosidba šansa za bezbrižnu budućnost?

Narednih dana nije imala vremena da razmišlja o tome, jer su počeli da pristižu gosti i morala je da radi. Jedva je viđala Arija, jer je vreme provodio u kazinu s gostima dok je ona organizovala program.

Okrenuo se ugledavši Patriciju kako izlazi iz klimatizovanog autobusa zajedno sa Selenom Hamilton. Osetio je neizmerno olakšanje, a onda je pobesneo. Prišao je Patriciji, podigao ju je u naručje i odneo u džip.

Dan pred otvaranje sedela je za pisaćim stolom planirajući skokove padobranom kad joj je prišla Selena Hamilton.

Dok su se vozili prema vili, nisu progovorih i Patricija se uplašila kad je Ari isterao poslugu.

— Dakle, šta kažete? – upitala je Selena pokazujući svoje crvene uvojke.

— Šta ovo znači? – upitala je drhtavim glasom.

— Divno je.

— Drago mi je što vam se sviđa. Naime, moj muž misli da je ružno.

Prišao im je Rodžer Hamilton i, ignorišući svoju ženu, poljubio je Patriciju u oba obraza.

— Planirajte i mene za sledeću aktivnost, šta god to bilo!

Ari je ušao za njim u kancelariju i, mrko pogledavši Rodžera, zagrabio je i poljubio

— Ari?

— Napustila si hotel i nisi se javila. Već sam pomislio da si skočila iz aviona!

— Zašto bih to uradila? I poslala sam ti poruku da ne mogu ostaviti Selenu Hamilton samu. Stekla sam utisak da je popila nešto i da nije pri sebi. Na sreću, odgovorila sam je od skoka...

— Nisam dobio poruku.

— Zar ti moram prijaviti svaki svoj korak? Ari, preteruješ. Jasno mi je šta ti ova

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

beba znači, ali neću ti dozvoliti da me ubaciš pod stakleno zvono do porođaja.

— Misliš da je reč samo o bebi?

— Budi iskren! Da li bi se toliko uzbudio da nisam trudna?

Uzdahnuo je.

— Patricija...

— Reći ću ti nešto: ne dolazi u obzir da se drugi put vežem za muškarca, s kojim ne delim emocije.

Zastao mu je dah od straha i osećao se kao da ga je polila ledenom vodom.

—1 tebi i meni bilo je teško u životu – pokušala je nežnije. – Ne možemo da se rešimo prošlosti, a zajedničke budućnosti neće biti ako ne možeš da budeš otvoren prema meni.

Dala mu je nekoliko minuta da razmisli o tome.

— Želiš da ti pričam o svojoj prošlosti? – upitao je. – O Sofiji?

Patricija je klimnula glavom.

— Moj otac se četiri godine borio da izbegne zatvor. Hteli su da on bude kažnjen, jer su ljudi slični njemu bili krivi za krizu u državi. I sve vreme su moja majka i braća patili i zato sam ga mrzeo! A onda... nekoliko meseci po njegovom hapšenju, umro je od upale pluća. Da li je to fer?

—1 opet si se osećao prevarenim?

— Više od toga. Bio sam uništen kad sam sreo Sofiju. Ona me je bukvalno spasla.

Patricija je progutala ljubomoru.

— Ari, nisi ti kriv što je svesno rizikovala tom trudnoćom. Ne možeš sve da kontrolišeš.

—1 zato treba da te ostavim na miru i da čekam da se desi nešto neoprostivo?

— Nisi jedini koji brine o dobrobiti našeg deteta – odgovorila je čvrsto. – I ja želim ovu bebu više od ičega na svetu. Ako hoćemo da budemo dobri roditelji, ne smemo se voditi lošim iskustvima.

— I ti bi, za početak, prestala da nosiš crninu?

Pogledala je niza se.

— Nije lako, zar ne? – rekao je. – Razgovaraćemo kad i ti nastaviš dalje.

— Ne, sad ćemo razgovarati! Odeća je jedno, to ću lako rešiti. Ali ja želim ljubav, Ari! Pravu ljubav želela sam i u prvom braku, a to se nije promenilo.

Pogled mu je postao hladan.

— Zašto si ostala s njim kad si saznala da voli muškarce?

— Da bih zaštitila njegove roditelje od istine.

— To i danas činiš?

Neprimetno je klimnula glavom.

— Obožavali su ga. A Morgan je znao koliko mi njegovi roditelji znače i stalno je govorio da ću imati porodicu ako budem čuvala tajnu...

Ari joj je prišao.

— Iskoristio je dobrotu tvog srca. To je nisko. To kopile nije te zaslužilo. To znaš, zar ne?

— Da, ali mi to ne pomaže da prevaziđenm svoje želje. Čeznem za tim da budem voljena, a ti to ne možeš da mi pružiš.

Pogledao je u stranu.

— Obećala sam ti da ću odlučiti čim otvoreno i na miru popričamo.

—1? – Ari se zgrčio.

— Udaću se za tebe. Ovo dete zaslužuje da odrasta u porodici.

— Sigurna si? – upitao je i ona je klimnula glavom. – U redu, organizovaću sve.

Ostavio ju je samu i Patricija je jedva zadržavala suze. Ari je dobio ono što je želeo, a ona je osećala da je prodala svoju dušu.

Tri dana kasnije privatnim avionom braća Manakis krenuli su u Grčku, na aerodrom na Santoriniju.

Lavinija je bila oduševljena time što će se Ari i Patricija venčati, a Markos i Teo bili su uzdržani. U avionu je utonula u dubok san.

Probudila se tek kad je Ari legao pored nje obuhvativši njeno lice obema rukama.

Pogledao joj je duboko u oči, a onda je pritisnuo usne na njene. Njeno telo je odmah reagovalo na ovu bliskost i žudno mu je uzvratila.

……………………………………………....…..Stranci u noći………………………………………............

— Aristotele? – prošaputala je kad je konačno podigao glavu.

bili par veka. I da te on nikad neće voleti kao što je voleo prvu ženu.

U tišini ga je posmatrala kako ustaje i svlači odeću. Pogled na njegovo snažno telo je bio dovoljan da je obuzme snažna želja.

Koliko je žudela za njim proteklih dana!

— Moraš odmah da dođeš – rekao je Markos preko telefona i Ari je osetio da mu se ledi krv.

Legao je pored nje zadigavši joj spavaćicu do pupka. Onda je počeo da je ljubi posvuda.

— Nešto nije u redu s Patricijom? – uplašeno je procedio.

— Možda ćemo uspeti – prošaputao je.

— Telesno je dobro, ali desilo se nešto dok su bile u kupovini...

Kad je ušao u nju, Patricija je imala osećaj da je to ispravno. Kao da su dosad bili délovi, koji su konačno postali celina.

Njegovi poslednji trzaji bili šu snažni.

— To znam – prošaputala je jedva čujno.

Kao divlja zver je napustio kuću. Bilo je krajnje vreme da prestane da se krije iza svog straha i da bude hrabar kao ona!

— Aristotele! – vrisnula je, čvrsto obavivši ruke oko njega kad je i on zastenjao.

U rekordnom roku stigao je u vilu, gde su ga Markos i Lavinija čekali.

Bilo je potrebno mnogo vremena da joj se srce umiri. Pomislila je da je Ari zaspao u njenom naručju kad je tiho progovorio:

— Zatvorila se u spavaću sobu – objasnio je Markos.

— Možda se ne volimo, ali obećavam ti da ću uvek brinuti o tebi.

Biću uz tebe svakog dana i svake noći do kraja života.

Da li joj je to dovoljno? Moralo je da bude, jer je u tom trenutku znala da voli Aristotela Manakisa!

12. poglavlje Šoping s Lavinijom na Santoriniju bio je zabavan i Patricija je kupila mnogo raznobojne odeće, bez primesa crne. Na kraju ju je Lavinija nagovorila da uđu u salon venčanica, gde je izabrala haljinu od krem svile s dubokim izrezom na leđima.

— Vau! – uzviknula je Lavinija. – Ako podigneš kosu i staviš nakit, izgledaćeš kao princeza.

Na kasi su naletele na mladu ženu, koja se neprijateljski postavila i obratila se Patriciji na grčkom, ali ona nije razumela ni reč. Čim su platile račun, Lavinija je energično izvukla Patriciju iz prodavnice, pa je ova postala sumnjičava.

— Šta je ta žena htela od mene? – upitala je Patricija.

— Očigledno je to Sofijina rođaka.

Prepoznala te je po crvenoj kosi... ovde se vesti brzo šire. I rekla je da su Ari i Sofija

— Patricija, otvori vrata! – povikao je Ari. — Neću.

— Otvori, ili ću ih razvaliti!

Brava je škljocnula i Ari je ušao u sobu.

— Šta se dogodilo?

— Ne mogu da se udam za tebe – rekla je.

– Mislila sam da ću moći, ali... uvek ću ti biti druga. Sofija će uvek biti ljubav tvog života, to mi je danas rekla njena rođaka. I u pravu je. S tim ne mogu da živim.

Uhvatio ju je za ruke i bio je srećan što ih Patricija nije povukla.

— Voleo sam je, ne poričem. Pomogla mije u najmračnijim trenucima života.

— Zašto si me doveo ovamo, gde još živi Sofijina porodica?

— Zar se ne sećaš šta si mi pričala u Macđonald Hall-u? O Santoriniju? Tvoj san je bio da se udaš ovde i hteo sam da ti ga ispunim, jer...

— Jer? — Sve bih učinio da budeš srećna.

— A ja želim samo tvoju ljubav.

— Već je tvoja ako me voliš bar upola toliko koliko ja volim tebe!

— Molim?

Poljubio ju je u čelo.

………………………………………………….……Julija………………………………………………………

— Toliko te volim! I toga sam se plašilo.

— Ali si u avionu rekao...

— Misliš na ono da ćemo se možda jednog dana zavoleti? Štitio sam sebe!

Pomislio sam da mogu imati sve ne rizikujući da ugrozim srce, ali to je bila greška. Morao sam prvo da prevaziđem strah.

Ne mogu da živim bez tebe. Kad god te pogledam, želim da te grlim, da te usrećim, da budem zauvek s tobom. Taj osećaj je bio toliko strašan da sam zamalo poludeo!

Oči su joj se napunile suzama.

— A ja sam bila ubeđena da sve ovo činiš samo zbog bebe...

— Priznajem da sam iskoristio trudnoću da bih te vezao za sebe, a da ne moram da ti kažem šta osećam. Ali nadoknadiću to, obećavam!

Patricija je bila presrećna.

— U redu, venčaćemo se kad poželiš i gde poželiš. Moje srce je tamo gde si ti.