U slatkim okovima strasti by Bibliotekarka

1. poglavlje - Molim te, Džone, ne radi mi to, ne večeras! Galama elitnih gostiju na zabavi bila je nesnošljiva, pa je Pamela Sent Kler pritisnula mobilni telefon na uvo dok je drugo pokrila slobodnom šakom. Nadala se da pucketanje na vezi ne znači da je njen brat još uvek zaglavljenim u snežnim smetovima Švajcarske. - Dođavola! Probijala se između zvanica, žena okićenih draguljima i u skupim toaletama i uglednih muškaraca u večernjim odelima šivenim po meri. - Sačekaj trenutak, Džone - zamolila ga je grabeći prema ogromnim dvokrilnim vratima, koja vode u hol iz svečane sale. Metar dugi baneri lepršali su s krova, ukrašeni srcima, simbolom fondacije Breast Cancer United za borbu protiv raka dojke. Tu fondaciju osnovali su Pamela i Džon, i svake godine u isto vreme održavali su donatorsko veće u čast njihove majke, koja je podlegla toj opakoj bolesti. Gorko saznanje da Džon te večeri neće biti uz nju zabolo se u Pamelino srce kao igla. Prošla je kroz vrata i zaustavila se u foajeu “Rojal Ensembl Hola”, gde se zamalo okliznula na mermernom podu. - Pa dobro, Džone, gde si? - Slušaj, sestrice, žao mi je, svi su aerodromi zatvoreni. Ponudio sam nekom tipu pola miliona da me preveze, ali nije dobio saglasnost kontrole leta. Snažan bol eksplodirao je u Pamelinoj glavi. - Bože! - Možeš ti to, Pamela. Pogledala je oko sebe povukavši se u miran separe. - Džone, ljudi nas oboje očekuju! Kako ću....? - ućutala je, duboko udahnuvši. Naravno da će to uraditi sama. I naravno, nije baš nestrpljiva da održi govor pred stotinu ljudi, koji jedva čekaju da se diva izblamira. S druge strane, osećala je da je opet izneverila majku, kao toliko puta posle njene smrti. Ali nije želela da uznemirava brata. - Bez brige, uradiću to.

- Znam - uzvratio je Džon. - Uostalom, pričamo o devojci koja se visoko kotira kod Prudens Vest, buduće vojvotkinje od Viltšira! Čestitam! Pamela, koja je u mislima pokušavala da preformuliše govor, protrljala je slepoočnice, pa joj je više šminke bilo na prstima nego na licu. - Hvala, Džone - rastresena, posegnula je u tašnu za papirnom maramicom. - Prudens Vest je očaravajuća. I oduševljena je mojim crtežima. - Svako ko ima bar malo ukusa vidi da si ti zvezda u usponu na modnom nebu - u Džonovom glasu osećalo se iskreno divljenje. - Moja sestrica greje se na vatri kraljevske kuće. Veoma sam ponosan na tebe. Pamela se osmehnula. Postala je bolno svesna činjenice koliko joj brat nedostaje. Džon je jedini normalan u porodici... onoliko normalan koliko to može biti reli vozač. Iznervirana, odustala je od traženja maramice u torbici i naslonila se leđima na zid. - Znam da želiš da me ohrabriš i zato te volim. Izložiću svoje ideje vojvotkinjama, sešću za šivaću mašinu i ostvariti sve njihove modne snove. Ali ovo ovde... - uzdahnula je. - Uostalom, tata je tu... Glumi đavoljeg advokata dok se njegove bivše žene međusobno pljuju. Podseća me na Henrika Osmog, pokušava nešto da preduzme i užasno je smešan. Kako može da bude toliko nedostojanstven? - Ignoriši ga. - U pravu si - rukom je obgrlila nago rame. - Naporno sam radila, ali ako večeras nešto pođe po zlu, opet ću ujutro osvanuti na naslovnim stranama žute štampe. - Ništa neće poći po zlu. Pazi na... Činjenica da je njen, na stres naviknuti, brat duboko uzdahnuo pre nego što je nastavio da priča, nije slutila na dobro. - Znam koliko ti je ovo veče važno i zato sam ti kao pojačanje... - Trenutak... Pamela je okrenula leđa gostima, koji su prošli pored nje, i našla se oči u oči sa slikom arhangela Gavrila. Dobar znak, ponadala se. - Dakle, ti si... šta? - Poslao sam ti nekoga kao pojačanje. Neće se nametati, ali biće uz tebe ako ti bude potreban. - Ako mi bude potreban...? 4

Niko joj ne treba. Zar da na kraju opet bude ostavljena na cedilu? Ne, hvala! - Čekaj malo... on? - srce joj je brže kucalo. - Ko je on? - Zamolio sam Vitalea da me zastupa. Pred Pamelinim očima arhangel Gavrilo pretvorio se u Lucifera, s rogovima i svim ostalim što uz njega ide. Proključala je od besa. - Raul? Zaboravi! Otkači ga! - Ali, Pamela - Džon se dobrodušno nasmejao - Raul je možda poznat po izraženom lovačkom instinktu, ali on nije zver. - Jeste, upravo je to! - prošaputala je Pamela, jer su joj hormoni podivljali. - On je krvoločno, arogantno čudovište! - Hej, dobar je momak! Poverio bih mu svoj život, znam da me nikad ne bi izneverio. Upravo je to bio Pamelin problem. - Ne bi postao ono što je danas da je bio povučen. Ne poznaješ ga, Pamela. Poznavala ga je dovoljno dobro, ali Džon to ne mora znati. Srce joj je tuklo kao da će iskočiti iz dubokog izreza uske satenske haljine. - Mislim da je bio u Singapuru da otvori još jednu luksuznu robnu kuću. Kao da ih nema dovoljno... Zahvaljujući Džonu, koji ju je snabdevao informacijama, bila je u toku s Raulovim aktivnostima. I mogla je da se pravovremeno skloni kad je dolazio u London. Smešno. Koliko mu je sad godina? - On je ovde da... - veza je počela da se gubi i Pamela je čula tek odlomke rečenica. - Ja... besmisleno je... kad o tome... - Džone? Udaviću te sopstvenim rukama, čuješ li me?! To ti nikad neću oprostiti! Naravno da bi svom bratu sve oprostila... ali Raula? Diši duboko, Pamela. U redu, može da bira: ili da sačuva staloženost ili da iskoči iz novih salonki, što bi oduševilo foto-reportere. Saberi se, Pamela. Ne zaboravi zašto si ovde! Naravno da može sama izaći pred publiku i održati govor. Džon nije pored nje, pa šta? Ona je odrasla, uspešna žena. Upravo je potpisala ugovor decenije i ne bi trebalo da razmišlja ni o svom prevrtljivom ocu i njegovim ludim ženama ni o veličanstvenom Raulu Vitaleu.

Bile su joj potrebne godine da se izvuče iz pakla nastalog posle majčine smrti... Na sreću, to neslavno poglavlje njene prošlosti iščezlo je iz pamćenja ljudi. Novinari su konačno prestali da dežuraju ispred ulaznih vrata u njenu zgradu, a žuta štampa više nije baš svakodnevno naklapala o njoj. Toliko prisustva u medijima neće više sebi dozvoliti. Možda samo da predstavi svoju novu kolekciju i da pokaže celom svetu da više nije samo kćerka poznate kreatorke i pop zvezde osamdesetih. Visoko podignute glave vratila se u salu ispunjenu žamorom i koketnim osmesima dama spremnih na flert. Ignorišući oca, koji joj je mahao, otišla je do bara i naručila piće. - Mineralnu vodu, molim! Sve je pod kontrolom, ona drži konce u svojim rukama. A potom je usledio šok: obavio ju je erotičan i oštar miris izazvavši sva njena čula, a dubok i prijatan glas s napuljskim akcentom u njoj je probudio davno zaboravljene čežnje. - Večeras glumiš dobru devojku, Pamela? Koža joj je bridela, kao da je bode na stotine iglica, stomak joj je slao različite signale. Koštalo ju je ogromnog napora da se održi na nogama. - Sve za dobru svrhu, Raule - uzvratila je, uverena da je napad najbolja odbrana. Potom se trgnula iz obamrlosti i, nabacivši najslađi osmeh, sasvim polako okrenula se prema njemu. Uprkos uloženom nadljudskom naporu da deluje pribrano, bio je dovoljan tek pogled na njega da joj klecnu kolena. Te fascinantne tamnosmeđe oči, taj inteligentan i odlučan pogled na preplanulom, markantnom licu... tipični temperamentni Italijan. Pamela je čvrsto stegnula torbicu da je ne bi ponela potreba da prevuče prstima preko njegovih lepih, ciničnih usana. Godinama je čeznula za njima. Izgleda prokleto dobro, pomislila je dok je pogledom lutala po njegovim širokim ramenima u elegantnom smokingu. Nervozno je oblizala usne. - Kakvo divno iznenađenje! - Sumnjam - odmeravao ju je prodornim pogledom.

Stekla je osećaj da joj čita misli, što ju je užasno ljutilo. Srce joj je snažno tuklo, osećala je jezu niz kičmu i znala je: njegova neporeciva privlačnost još uvek je fatalna po nju. Mogla se zakleti da ga sve žene u sali čežnjivo gledaju. Pa neka! Ona više neće pasti na njegove čari. Pa već joj je slomio srce i zar ne bi bilo strašno dopustiti mu to opet? U međuvremenu je shvatila razliku između strasti i ljubavi, kao i to da joj ne treba ni jedno ni drugo. Ni s Raulom ni s bilo kim drugim. Podigavši čašu, nazdravila je poznaniku, koji je upravo tuda prolazio. - Raule, šta god da ti je Džon ispričao... ne treba mi dadilja! Velika sam devojčica, u redu? Idi kući svojoj najnovijoj dragoj, vrati se poslu, idi bilo kud! Raul nije bio samo izuzetno pametan, rizicima sklon poslovni čovek, već i miljenik žena i vatreni ljubavnik. Ali bio je muškarac za jednu noć. Samo je s Natalijom, svojom bivšom ženom, izdržao duže. Čitava dva meseca ako se Pamela dobro sećala. Gotovo kao njen otac sa svojim damama. Glupo je samo to što je Pamela svojevremeno bila beznadežno zaljubljena u Raula, toliko da je želela da provede noć s njim. Nažalost, njega su više privlačile temperamentne brinete preplanulog tena. Nikakvo čudo što ga Pamela nije zanimala... dok mu se bukvalno nije bacila oko vrata i... Obrazi su joj goreli od stida dok se prisećala tog poniženja. Dodir njegovih prstiju, iako preko tanke tkanine haljine, doveo je njeno telo do usijanja. Raul ju je uhvatio za nadlakticu naručivši viski za barom. - Zar tvoja haljina nije previše izazovna, Pamela? - ispraznio je čašu naiskap. - Na donatorskoj smo večeri, nismo u noćnom klubu. - Moja haljina je sasvim u redu. Da, njena haljina bila je čedna u poređenju s onim što su nosile njegove prijateljice. - Šta ćeš ovde, Raule? Džonova je namera bila dobra, ali on nema pojma šta se tada dogodilo... A ti... - besno je odmahnula glavom. - Morao si da ga odbiješ. Ne možeš ni da me pogledaš. Malo se odmaknuo, pa ju je hladno odmerio. Mogao je i da joj saspe kofu leda u lice.

- Ovde sam zbog Džona. Vidim, jasno ti je da imam pametnija posla nego da glumim bebisiterku razmaženoj parti-devojci. Ali ja držim reč. - Ljudi se menjaju. - Ne menjaju se - opet joj se približio. - Naročito ako imaju dovoljno seksepila da zaustavljaju saobraćaj na ulici! - samo Raul, uz taj cinični osmeh, može udeliti kompliment, koji zvuči kao uvreda. - Bila bi dobra za cirkus. Zabavlja te da se pokazuješ celom svetu? Osetila je gorak ukus u ustima. - Plakat je deo reklamne kampanje za... Odmahnuo je rukom, a ona je rezignirano uzdahnula. Nastavak diskusije bio je besmislen. Želela je da on nestane. - Idi kući, Raule, ne treba mi čuvar. - Očigledno ti treba. Još uvek se nisi prilagodila. Bila je ogorčena. Zar je u ovog čoveka bila zaljubljena?! - Vidim, kopaš po prošlosti, ali šta zaista znaš o meni? Danas se “prilagođavam” samo u poslu. - Ah, zaista? Dve reči pune sarkazma. Verovatno ne zna kako ona zarađuje novac. Godinu dana proveo je u Singapuru, pre toga bio je neko vreme u Italiji. Verovatno ga ne zanima šta je postigla. Duboko je uzdahnula u nameri da mu ispriča o svom novootvorenom butiku, o poslu s budućom vojvotkinjom, a on ju je presekao ironičnim osmehom. - Kakav posao, Pamela? Znam da si svojim ponašanjem izborila nekoliko naslova u žutoj štampi. Šta ću sutra čitati o tebi? Pamela se uzdržavala da ga ne odalami posred tog besramno lepog i nasmejanog lica. Ali zašto se toliko uzbuđuje? Trebalo bi da joj bude svejedno šta on o njoj misli. Ne želi ga ovde, to je sve! - Znači, ovakvu si podršku obećao Džonu? Da me izvređaš pre nego što se popnem na binu? Ispričaću Džonu da si sjajno obavio posao! A sad prste sebi i nestani! Ne verujem da će ti biti problem, jer je to, inače, tvoja specijalnost. Raul je rukom skliznuo na njen struk pojačavši stisak, i osetio da je zadrhtala. Puls mu se ubrzao, ali je rekao sebi da sjaj u njenim očima nije zbog njega, pa ju je pustio.

Za njom je ostao zavodljivi trag parfema kad je graciozno odšetala da se pridruži gostima u sali. Jedva skrenuvši pogled s nje, naručio je još jedan viski. Da, napetost među njima mogla je svakog trena da preraste u eksploziju. Pamelu Sent Kler mnogi su smatrali lepoticom bez mane, ali izgled vara. Njene mane skrivene su u dubini njenih lepih zelenih očiju. Bilo je pogrešno verovati da će je zaboraviti. Kao da je juče bilo, osećao je toplotu njene nežne kože na usnama. Dozvolio je da ga zavede njena nevinost, a to je zapravo bila iluzija i Pamelino najjače oružje. Njene obline, međutim, nisu bile iluzija, nego veoma realne i besramno seksi. Osetio je nalet vreline. Pamela Sent Kler, divlja devojka, baš po meri muškarca vrele krvi. Ne bi smeo da pođe za njom, jer njega nijedna žena ne ostavlja. On je taj koji odlazi, on kontroliše sve i uvek. Samo je jedan jedini put izgubio samokontrolu i to bas s Pamelom. I ma koliko se pravdao pred sobom da je samo želeo da je uteši posle majčine smrti, činjenica je da mu je Pamela pomutila razum i da ju je, na podu kupatila... zaboga! A večeras? Naravno, tuguje za majkom, vidi joj se to u očima. Volela je majku. Raulu nije pričinjavalo zadovoljstvo da je vidi kako pati. Dođavola prošlost! Ispuniće obećanje i nestaće odavde! Može biti ljubazan dvadeset minuta. Gurnuvši novčanicu na šank, okrenuo se i ugledao Pamelu u povećem društvu. U roze haljini, koja ističe njene obline, bilo ju je nemoguće prevideti. Ljudi se menjaju... Kako da ne! Raul je proveo prvih petnaest godina života u nadi da će se njegova majka, sklona porocima, promeniti. Uzalud. Zato je, kad god je Džon počeo da priča o svojoj maloj sestri, skretao razgovor na nešto drugo. Isuviše je voleo svog prijatelja da bi mu skinuo ružičaste naočare. Uputio se prema diskretno osvetljenom baru u donjem delu sale, gde su konobari u frakovima servirali meze i koktele, a pijanista svirao poznate romantične melodije. Pamela je sedela sama za okruglim stolom, obasjana toplom svetlošću lampe. Raul je seo pored nje. - Opet smo se sreli. Besno se okrenula. - Zar ne shvataš? Sve ću sama srediti. Jasno? Odlazi! Opušteno se zavalio u stolici. - Ne. Bilo joj je teško da se obuzda, ali uspela je.

- Šta radiš u Londonu? Mislila sam da si se posvetio poslu u Singapuru. - Nije baš toliko uzbudljivo da se isključivo tome posvetim iako me je uspeh baš poneo. Otvorio sam tamo dva velika tržna centra u roku od godinu dana. Naslonila se na naslon stolice i provokativno je prekrstila ruke na grudima pri čemu je njen zavodljivi dekolte još više došao do izražaja. Raul ju je premerio dugim pogledom. Pa to je želela, zar ne? Svu njegovu pažnju. - Ipak, deluješ nezadovoljno. Zar ti to nije dovoljno? - Nikada nije dovoljno. Već je imao drugi objekat u vidu: Hempton i luksuznu robnu kuću u Najtsbridžu. To je trebalo da bude dragulj u kruni koncerna “Vitale”. Pamela ga je radoznalao gledala. - Dakle, šta te je dovelo u London? - Ništa posebno. Skrenuo je pogled u nadi da ga ništa više neće pitati. Nije bio ravnodušan na Pameline draži. Smatrao je zabavnom vežbu samokontrole da ne zuri u nju, pa se zagledao - Da li je sve u redu s tobom, Raule? - Naravno. - Nisi mi odgovorio na pitanje. Niko Raula ne ispituje. Niko, osim Pamele, žene koja čak i tugu pretvara u osvajanje. Zaključio je da Pamela ne predstavlja nikakav rizik po njegov posao. Zapravo, više se odomaćila na naslovnim stranama žute štampe nego u poslovnom svetu. - Hoćeš da znaš zašto sam u Londonu? Reći ću samo jednu reč: Hempton. - Ne! Luksuzna robna kuća? Jedva primetno se osmehnuo. Nikakvo čudo što je Pamela oduševljena. Pa i ona voli kupovinu, kao ostale žene. Mnoge pritom padaju u ekstazu. Opasna misao, jer je već video Pamelu kako naga leži u njegovom naručju i, stenjući od strasti, doživljava vrhunac... Ženski glas s razglasa prenuo ga je iz sanjarenja.. - Dame i gospodo, pozdravimo predsednicu fondacije Pamelu Sent Kler!

Publika je aplaudirala, a Raul je primetio da je Pamela prebledela. - Šta je bilo? - Ništa! - Hajde! - rukom je pokazao podijum, gde je plastičnom operacijom ulepšana voditeljka čekala, a kratko pre toga dala mu je svoju vizitkartu, očigledno u nameri da mu kasnije održi privatni performans. - Opušteno, princezo žute štampe! Pamela ga je ljutito pogledala. - Slušaj, Raule, hoćeš li da mi učiniš uslugu? Žene i usluge, to je opasan teren. - Koju? - Molim te, odlazi, odmah! Klecavih kolena Pamela je sišla s podijuma. Želela je i da plače i da se raduje. Uspela je! Stajala je pred stotinama ljudi sama na bini i održala je govor. Dirnuta aplauzom, spontano se uputila prema ocu, a onda je skrenula, jer ga je videla s Kler, šestom ženom po redu. Neće joj ta pakosnica pokvariti zadovoljstvo! Učtivo se rukovala s nekim gostima, a onda je izašla na terasu, skrivenu teškim brokatnim zavesama. Bila bi joj draža vrela kupka i osam sati sna, ali kao domaćica nije mogla napustiti skup pre zvanica. Zato je želela da priušti sebi bar malu pauzu. Napolju je udisala svež večernji vazduh punim plućima. Volela bi da majka sad može da je vidi. Pogledala je u tamnoplavo nebo, pa se tiho obratila majci gledajući najsjajniju i najveću zvezdu: - Nedostaješ mi, mama. Mnogo sam grešila, ali pokušavam to da ispravim i da od sebe napravim ono što si ti videla u meni. Kunem se, učiniću sve da budeš ponosna na mene. Pamela je sklopila oči: videla je majku kako vitkim prstima lepi skupocene perle na glatku svilu i time ispunjava snove mnogih žena, kao i njihove čežnje za romantikom, lepotom i ljubavlju. Ono što sama nikad nije imala. Imala je samo talenat. Pameli su se oči napunile suzama. Dobro je što je Raul otišao. Jedan njegov pogled i ne bi mogla da progovori na bini... - Pamela... - Raule? Mislila sam da si otišao.

- Obećao sam Džonu da ću biti uz tebe kad ti budem potreban. Bilo je trenutaka kad joj je zaista trebao, ali je otišao. I sad su joj na pameti iste reči, kao onda: Dodirni me, grli me, uzmi me... - Ne treba mi niko. Ne više. Njen dah obrazovao je beli oblak na ledenom vazduhu, a glas joj je zvučao kao da nije njen: grubo i hladno. Raul je ćutao, zagledan u park u izmaglici. Princ tame, pomislila je Pamela ustuknuvši kad joj se primaknuo. Nije videla njegovo lice, ali je i njegova blizina bila dovoljna da uzdrhti. - Održala si dobar govor. Zvučao je nežno i ubedljivo, kao muškarac u koga je nekad bila zaljubljena. - Tvoja bi majka bila ponosna na tebe. Nemoj sad da budeš slaba! - Hvala - zvučalo je kao jecaj. - Dođi... Raul ju je privukao u zagrljaj, kao onda. Pomešale su se prošlost i sadašnjost. Zahvalna, Pamela je protrljala lice o njegov vrat udišući njegov miris. Uživala je u dodiru njegovih toplih ruku na svojim nagim ramenima. Ćutao je. I bio joj je potreban. Ne! Nije joj potreban niko, pogotovo ne muškarac! Muškarci odlaze i lome ženska srca. Međutim, njegov topli dah tako je prijatno golicao njeno uvo... Ostavi ga, Pamela! Zašto nije slušala glas svoje savesti? Zašto je zavukla prste u Raulovu gustu kosu privijajući se uz njega? Oteo mu se dubok uzdah i Pamelino srce je poskočilo. Ovo što se upravo događa nije dobro! Osećaj jeste dobar, ali ideja je loša! Zaboga, pa on je mrzi! Spustila je dlanove na njegova prsa u nameri da ga odgurne, a onda je osetila čvrste mišiće ispod tanke košulje. I poželela je samo jedno: njega! Usne su mu bile na milimetar od njenih i nije mogla odoleti želji da ih poljubi. Nežno je usnama dotaknula ugao njegovih usana. Telo mu je bilo čvrsto kao čelik. Čvrsto je obuhvativši oko struka, podigao ju je kao perce i naslonio leđima na zid. - Ne možeš protiv sebe? Šta sad hoćeš? Noć sa mnom ili da se ovde kresnemo? Šta?! - Samo sanjaj, Raule! - uzvratila je hladno iako je gorela.

Nakašljavanje, glasno kao prskanje stakla, razbilo je tišinu. Pamela se brzo oslobodila njegovog zagrljaja. U vratima terase stajali su njen otac i Kler. - Vidi, vidi - nasmejala se Kler. - Šta se ovde događa? - Ja... Šta da kaže? Krišom je pogledala Raula, koji je stajao kao bronzani kip, mračno je odmeravajući. Očigledno je besan na nju. Pa nije jedini. - Baš sam pitala Nika kud je nestao ovaj divni čovek? Želim prva da mu Čestitam! Pamela je osetila Raulovu nelagodu. Nešto nije bilo u redu. - Da mu čestitaš? Šta? - Ah, ne znaš? Raul se verio s mojom školskom drugaricom Rebekom Stenford. - Kako, molim?! Pamela je bila u Šoku. Raul će se ponovo oženiti? - Da, da! Rebeka mi je to ispričala juče, po povratku iz Singapura. Bile smo na ručku s Prudens Vest. Poznaješ je? Treba da joj kreiraš venčanicu, zar ne? Kakva čast! Pamela se borila za vazduh. To nije istina, mislila je očajno. Osetila je na sebi Raulov prekorni pogled, ali se nije usudila da ga pogleda. Mrzim ga. - Nadam se, da će ti oprostiti ovaj ispad, Pamela. Nije lepo preoteti verenika drugoj ženi. Pamela je pokušavala da spase što se spasti moglo. Položila je drhtavu ruku na Klerinu. - Slušaj, Kler, pogrešno si razumela. Raul je... - šta? Stari prijatelj? Kler joj to neće poverovati. - Između nas nema ničeg - objasnila je čvrstim glasom. - Bez brige, moje usne su zapečaćene. Želim samo da te upozorim. Pamela je primetila da Raul, kao opčinjen, gleda u njen dekolte i tiho proklinje. U istom trenutku čula je Kler: - Nisi skinula mikrofon, dušo.

2. poglavlje Raul je brzo skinuo mikrofon s Pamelinog dekoltea i, bacivši ga na pod, razbio ga je nogom. - Reci mi da to nije istina - prošaputala je Pamela - da je to neslana šala... Mislim, ovde si sa mnom... Raul je podigao ruku, kao da se brani. Sta se to, zaboga, dogodilo? Video je da Nika Sent Klera žena odvlači nazad u salu. Kako je taj beskarakterni čovek mogao mirno da posmatra kako njegova žena, intrigantkinja, njegovu kćerku navodi na tanak led? Mogao se opkladiti da će ga Rebeka uskoro nazvati i prisiliti na razgovor. Rebeka nije problem, znao je kako treba s njom. Pogled mu je odlutao na Pamelu, koja je nervozno ispravljala haljinu na oblim bokovima. - Moram da odem - rekla je. - Kler će se pobrinuti za moj ugled. Raulov puls se ubrzao kad mu je okrenula lepo zaobljenu zadnjicu, i oživele su njegove najvrelije fantazije. - Bravo, Raule - rekla mu je silazeći stepenicama, koje su vodile u park. - Upropastio si me, i to baš na gala večeri u čast moje majke. - Ja tebe?! Pola sata u tvom društvu i moj život pretvorio se u haos! - Šta sam ti ja, molim te, uradila? Reci Rebeki istinu. Da sam... bila nesigurna i da si me, umesto Džona, bratski zagrlio. Bratski? Još je bio uzbuđen i to na minus dva stepena! - Sestra ne ljubi tako - dodao je. Bio je siguran u to da je Pamela pokušala da ga zavede. Morala je da zna šta će u njemu izazvati onakav poljubac! Zamalo ju je... Dođavola! Bila je tako primamljiva u svojoj navodnoj čednosti. Znala je kako da ga zavrti oko prsta nakon što joj je je tada, u trenutku slabosti, ispričao o smrti svoje majke. Samo da joj pokaže da ne pati samo ona. Čitava dva minuta zaboravio je sve obzire i poverio joj je najintimnija osećanja. Ali sad mala zavodnica zna na koju kartu da zaigra s njim. - Nisam bila prisebna. Nisam zainteresovana za tebe. Pre će se pakao zamrznuti nego što ću te još jednom dotaknuti.

Na njeno iznenađenje, uvredio se. - Reci Rebeki da me mrziš, jer je to istina. Kladim se da će tvoja očaravajuća verenica posle toga dotrčati u tvoj krevet. Raul se zamalo nasmejao. - Očigledno te baš zanima moj krevet, Pamela. - Varaš se. Baš me briga s kim spavaš. Ali morao si da mi kažeš da se ponovo ženiš. Sačuvala bih svoj ugled umesto što sam se ponašala kao idiotkinja. - A dobar imidž je sve. Bio je sarkastičan, ali je to, nažalost, istina. Svaki problematičan novinski naslov mogao bi da odloži njegov isplanirani posao. A što se Pamele tiče... - Svi će me pljuvati. Misliće da mi... da ti i ja... Zvučala je tako očajno da mu je gotovo bilo žao. - Svi će me smatrati beskrupuloznom, jer sam drugoj ženi preotela muškarca. Nije baš preporuka za posao, zar ne? - To je ono o čemu moramo da popričamo. Da li je tačno ono što je Kler rekla? Treba da kreiraš venčanicu za buduću vojvotkinju? - Zašto si toliko iznenađen time? - Znam da redovno bančiš i ostaješ u krevetu do podne, da se naspavaš. Žurke mogu da budu veoma naporne. Skandalozne priče o Pameli mešale su se sa sećanjem na njegovu majku. Video ju je kako se noću, oskudno odevena, sapliće pred vratima i zaudarajući na viski, uvek u pratnji drugog muškarca. Želudac mu se okretao čim na to pomisli. - Iskren da budem, nisam verovao da si u stanju da radiš makar jedan dan u životu. Zato sam iznenađen. - Znaš šta, Raule? Ostavi me na miru! Idi svojoj verenici, želim vam mnogo sreće. I gorite u paklu! Potom je otrčala. Raul se samo tren dvoumio da li da pode za njom, pa je požurio u mrak parka. - Zaboga, tvoja leđa! - osetio je da je zadrhtala kad je oprezno, vrhovima prstiju dotaknuo ogrebotine na nežnoj koži njenih leđa. - Ne dotiči me! - To lekar treba da pogleda, Pamela. 15

- Šta te briga! Zar nisi čuo šta sam rekla? Velika sam devojčica i umem da brinem o sebi. Da, njoj ne treba njegova pomoć. Pamela Sent Kler upravo je pred punom salom održala dirljiv govor o svojoj obožavanoj majci. - Idi kući, Raule, otpušten si. - Otpušten? - Zakazao si kao predstavnik mog brata. Zapravo, bio si užasan. Nadam se da te nikad više neću videti. Prišao joj je toliko blizu da je video jedva uočljive pegice na njenom nosu. - Obostrano je, draga. I to je bilo tačno. Ova žena je otrov za njega, navodi ga na bes, a pritom je đavolski privlačna. Još zavodljivija nego onda... - Drago mi je - rekla je okliznuvši se na zaleđenu baricu. Raul ju je uhvatio. Osetio je pritisak njenog tela na svom, video je njeno nežno, lepo lice i učinilo mu se da vreme stoji. Zaboravio je koliko je hladno, želeo je samo jedno: nju u svom naručju. Mogao je da se zakune da njeno srce kuca brzo kao njegovo. Ona ga želi. Ponovo ga je ophrvala neutoljiva žudnja. Jedva je uspevao da se obuzda, nije više bio sposoban ni za jednu jasnu misao... dok se Pamela nije oslobodila iz njegovog naručja. - Dalje ruke! To ga je otreznilo. - Igraj te igrice s nekim drugim. Prilično sam izbirljiv u vezi s ljubavnicama, a tvoje ponašanje ide mi na živce. Činilo se da će ga udariti. Možda je trebalo to da učini! - Ne bih otišla s tobom u krevet čak ni da znam da opstanak ljudske vrste zavisi od toga! Okrenula se da ode. - Čekaj, nisam završio! Nije otišla, odmarširala je.

Zraci jutarnjeg sunca probijali su kroz zavese. Bacila je poslednji pogled na naslove nedeljnih novina i zavukla se pod pokrivače. “Sent Klerova neće više moći da radi za buduću vojvotkinju”, “Da li je diva ponovo na lošem putu?” “Oprez, neveste: Pamela je opet aktivna!” Baš ti hvala, Vitale! Zašto ga je poljubila? Toliko o njenoj nameri da ne učini ništa što bi kasnije zažalila. Pa dobro, moraće da smisli novi plan. Pogledala je na sat. Prerano je da nazove Prudens Vest. Znala je šta je čeka: učtiv, ali odlučan prekid saradnje. Tužno se pitala koliko će još klijenata izgubiti? I nije samo o njoj reč, već i o Keti, krojački koja sama izdržava dvojicu malih sinova. Možda će je Prudens Vest zadržati ako joj kaže istinu? Po stoti put tog jutra neko joj je lupao na vrata. Povukla je prekrivač preko glave. - Skini mi se! Bilo je isto kao posle smrti njene majke. Princeza žute štampe, tako ju je Raul nazvao. Reportere je doživljavala kao čudovišta željna krvi. Nisu bili zainteresovani za istinu, već za novi skandal. Koliko su puta izokrenuli njene reći da bi je predstavili kao grešnicu! - Sad još i telefon! Pustila ga je da zvoni dok se nije uključila telefonska sekretarica. - Pamela, javi se! - Raulov duboki glas razlegao se prostorijom. Još i to! - Stojim ispred tvoje kuće, okružen foto-reporterima. Upozoravam te, ako se odmah ne javiš na telefon... Dograbila je slušalicu. - Šta hoćeš, Raule? Zar mi nisi naneo dovoljno zla? - Ja? Treba li da te podsećam na to kakav te glas prati? I ne govori mi o zlu, morao sam pola sata da objašnjavam svojoj bivšoj verenici šta se dogodilo. Bivšoj? Raspoloženje joj se odmah popravilo. - Reci joj da je voliš. Za trenutak je zavladala tišina. - Kakve to veze ima s ljubavlju? - Ah, razumem. Obično je to razlog da se ljudi venčaju.

- U tvom svetu, možda. Otvori vrata, Pamela, moramo popričati. Postoji izlaz iz ovog haosa. - Samo će biti još gore. - Veruj mi, ne može biti gore. I te kako može. Mogla bi, na primer, da mu zavrne šiju... i još ponešto. I šta da kaže Prudens Vest? Da je Raul navratio na nedeljni ručak? Baš ubedljivo. - Smislio sam rešenje za sve naše probleme. Njegov topli, sonorni glas izazvao je jezu duž njene kičme. - Daj mi pet minuta. - Važi. Raulu je telo vibriralo od uzbuđenja. Bio je veoma zadovoljan sobom, jer mu je pošlo za rukom da rastera paparace ispred Pameline kuće. Smislio je plan za Gospođicu Tvrdoglavu. Zašto joj toliko treba da otvori? Obuzela ga je mračna slutnja. Da li je s njom neki muškarac? Kapljice znoja orosile su mu potiljak kad je zamislio Pamelu u krevetu s drugim... Čuo se ključ u bravi, zatim su se vrata otvorila. Pamela, zamršene kose i sanjivog pogleda, koji mu je od ranije poznat. Sećao se kad je jednom prenoćio kod Džona da je video osamnaestogodišnju Pamelu, koja je oko ponoći došla u kuhinju s ogromnim slušalicama na ušima i u tesnom šortsu, koji je naglašavao njene divne duge noge. Pitao se šta sad nosi u krevetu i prokleo je sebe zbog toga. Treba da se usredsredi na problem, koji valja rešiti, umesto na Pamelu danas. Dvadeset sedam joj je godina i lepša je nego ikad. Bosonoga, obukla je nežnoroze bluzu i dugu sivu suknju. Anđeo koji je tek sišao na zemlju... Ne, Pamela nije anđeo. Taj dašak nevinosti, kojim odiše, zapravo je vešta manipulacija. - Da li je neki muškarac tu? - Ne misliš valjda ozbiljno? - Mislim. Njegov plan će propasti ako je imala aferu. Da li je ona pijana rok zvezda još uvek u igri? - Odgovori mi, Pamela. - I tebi dobro jutro, Raule. Vidim, dobro si raspoložen.

- Biću kad mi odgovoriš. - Ne, trenutno nemam... šta se to tebe tiče? - Tiče me se ako uzmem u obzir šta pišu današnje novine. Prolazeći pored nje u kuću, u prolazu je dobacio: - Nas dvoje smo novi par iz snova! - Uđi, osećaj se kao kod kuće! - ironično je dobacila zatvarajući vrata. Zavese na prozorima dnevne sobe prigušile su blistavu svetlost vedrog decembarskog jutra. Ugledao je udobnu garnituru za sedenje ispred kamina, a na zidu je visilo venecijansko ogledalo i velike fotografije nevesta iz raznih epoha, obučenih u skladu s modom tog vremena. Sve je bilo uređeno sa stilom, ali kakav nered! - Još uvek si aljkavica - dobacio je. Džon se često žalio na kreativni haos, koji su Pamela i njena majka ostavljale za sobom. U kući Sent Klerovih čovek je uvek mogao da računa na to da će se ubosti na zaostalu iglu ukoliko neoprezno sedne. - Ubij me! Raul se osmehnuo primetivši neobičnu lutku za igle. - Da li je ovo ručni rad? - upitao je. - Naravno. Trebalo mi je nedelju dana da je napravim. - Divna je. Vidim da si nasledila talenat od majke. Iako joj je bio okrenut leđima, osetio je njenu zbunjenost. Od trenutka kad se vratio sa sahrane svoje majke, Raul je bio izložen kritikama svog oca i morao je da nauči da na kritiku ne gleda kao na kaznu, već kao na podsticaj da bude bolji. Pamelin rad je savršen. Apsolutno besprekoran. - Zašto mi juče ništa nisi rekla o svojoj karijeri? - Kao da te je to zanimalo... Zašto nije pažljivije slušao kad mu je Džon pričao o svojoj sestri? Tek mu je danas palo na pamet da je Pamela svoje malo preduzeće izgradila bukvalno ni iz čega. Neverovatno! Zaslužila je poštovanje iako se pitao gde je nasledstvo vredno nekoliko miliona funti, koje joj je majka ostavila. - Sad znaš, ali poštedi me čestitanja. Javila mi se Prudens Vest. Kao budući član kraljevske porodice, ne može da se pojavi u venčanici skandal-majstorice kakva sam ja. Raul je razumeo njeno ogorčenje. Znao je šta znači raditi i danju i noću, a ne dobiti priznanje za to. Od svoje dvadeset treće godine borio

se da spase porodični koncern. Otac mu je iz očaja dozvolio da preuzme kormilo u firmi. Šest meseci naporno je radio od jutra do sutra da preduzeće ponovo postavi na noge. - Zašto su na tvojoj radnji spuštene roletne? - Zato što prvo želim da stupim u kontakt s mušterijama, pa tek onda da se obratim štampi. - Ne razgovaraj ni sa kim pre nego što uskladimo verzije! - Postoji samo jedna verzija, a to je istina. Ako to nije dovoljno, šta mogu? Biće još poslova. Ali ona žarko želi baš taj posao, video je to po njoj. Taj posao joj je važan, kao i njemu njegov s Hemptonovima. Pogledao je kroz prozor. Ovaj kraj baš i nije podesan za modni butik. Duboko je udahnuo. Ovo je trenutak istine. - Rebeka i ja imali smo dogovor. Pamela je zbunjeno ćutala, pa je upitala: - Kakav dogovor? - Morao sam da budem veren ako sam hteo da preuzmem Hemptonove. A to je hteo. Time će dokazati ocu da s pravom nosi prezime Vitale i da ga majčina krv nije iskvarila. Da je sposoban da vodi firmu i da ga ništa i niko u tome neće sprečiti. - Nikad nisam nameravao da se oženim njome - propali brak sasvim je dovoljan da ga zauvek odvrati od bajke zvane zajednički život. - Sreli smo se slučajno pre nekoliko nedelja u Singapuru. Rebeka, zanosna brineta i nekadašnja koleginica s Kembridža, uvek je otvoreno flertovala s njim. Znao je da je ona do guše u dugovima, da joj treba mnogo novca i za kratko vreme postigli su dogovor. - Oh, zaista ti je mnogo stalo do Hemptona - rekla je Pamela. Njen topli glas, pun razumevanja, otopio je u njemu hladnoću i ogorčenje. I poželeo je samo to da je privuče sebi i poljubi. Ipak, to ne dolazi u obzir, jer mu Džon nikad ne bi oprostio. - Moram da završim taj posao, Pamela, ali sad su mi šanse veoma male. Rebeka misli da je dovoljno uvredljivo to što sam uhvaćen sa ženom kakva si ti. Ne želi da je prijatelji smatraju prevarenom glupačicom. - Znači li to da su njeni prijatelji mislili da ste vas dvoje pravi par?

- Ona je pronela glasine o tome. - Šta nameravaš? - Zapravo, sve sam pripremio. - O, čovek od akcije! Hoćeš li mi reći? Dok je jutros obavljao poslovne razgovore telefonom, prelistavao je novine. I bilo mu je jasno da je Pamela ponela najveći teret. Naravno, mogao je nagovoriti Rebeku da ostane s njim, ali Pamela bi bila uništena. Ugled se ne može kupiti novcem. Bez obzira na prošlost, Pamela i on su u istom sosu. Džon mu je dobar prijatelj i zato ne sme ostaviti Pamelu na cedilu. Postoji način i da vuk bude sit i ovce na broju. Ipak, sme li da joj veruje? Hoće li ona izdržati ispitivačke poglede? Njegovi izvori nisu iskopali nikakav skandal novijeg datuma, ali to ne znači da neće otići na dobru žurku i upustiti se u aferu s tamo nekim tipom. - Servirao sam u javnosti priču, pred kojom će svaki zlonamerni novinar morati da ustukne: veliku romansu. - Romansu? - Da, ljubavnu bajku. Zašto bih raskinuo veridbu ako ne zbog ljubavi prema drugoj ženi? - I ko je junakinja tvoje ljubavne bajke? Raul joj se neodoljivo osmehnuo. - Ti, draga.

3. poglavlje - Ja? Da li si poludeo? - Savršeno je. On je bio savršen od tamne kose do savršeno uglačanih cipela. Spolja savršen, ali iznutra... Tražila je prave reči dok joj se Raul smireno smešio, kao da je hteo dl kaže: Raduj se i zahvali mi! - Trenutak! Ispričao si novinarima da si... zaljubljen u mene? Da spaseš posao? - Tako je, i svoj i tvoj. Zamislila se. Zar Prudens Vest, zaljubljena buduća nevesta ne bi pokazala razumevanje za ovu srceparajuću priču? - U tom slučaju, moramo izlaziti na javna mesta kao par. - U to niko neće poverovati. - Grešiš, Pamela. Svi već veruju u to. - Zar ne misliš da je prvo trebalo da me pitaš? Tako si prokleto arogantan! - Samo pokušavam da kontrolišem situaciju. A ti? Lakiraš nokte i planiraš sledeću žurku? - Moraš to da spomeneš, ha? Dobro, priznajem da sam bolesna od brige i da se očajnički pitam šta ćeš sledeće uraditi. Moj posao nije ništa u poređenju s tvojom imperijom, ali je moj i vredno sam radila da se afirmišem! Njen posao je njen život, jedini tračak svetla u bolnoj neizvesnosti, i učinila bi sve da ga sačuva, ali Danteov plan je sulud! - U čemu je problem? - Ne sviđa mi se ideja, to bi bila laž. - Zar si toliko naivna? Želiš li da uspeš? Onda igraj igru! Hoćeš da spaseš karijeru? Odreci se skrupula! Mrzela je laž. Možda zbog tolikih laži, koje joj je otac izgovarao dok je njena majka ležala bolesna. Možda i zato što ju je štampa označila kao zavisnicu od droge i seksa. Zato je mrzela da se pretvara, I zato ju je prožela jeza. Ne zbog Raula. - A šta ćemo reći Džonu? To ga je malo pokolebalo.

- Objasniću mu, razumeće. Ne želim da ugrozim posao s Hemptonovima ni po koju cenu i znam koliko tebi znači tvoj posao. Hajde da oboje izvučemo najbolje iz ovoga. Pitala se zašto mu je toliko stalo da preuzme robnu kuću Hempton. Razumela je ambicioznost, ali Raul je jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Hoće li njegov plan funkcionisati? Zvuči jednostavno, ali u Pamelinom životu ništa nije jednostavno. Uvek odnekud vreba katastrofa. - Rebeka zna istinu. Šta ako je kaže novinarima? - Ah, draga, o čemu ti razmišljaš? Rebeka je prva saznala za našu sreću. Morala je da prizna: uvek je za korak ispred svih. - Ti i ja nismo imali vremena za ljubav. Juče smo se sreli posle nekoliko godina i bio je dovoljan pogled... Ništa slađe od strasti koja se ponovo razbuktala. Tačno. Svaki prigovor bio je suvišan... - Rebeka nije bila oduševljena time. Pamela se mogla kladiti u svoju najbolju šivaću mašinu da je Rebeka do ušiju zaljubljena u Raula. A razočarane žene su nepredvidljive. - Počela je da brka realnost i fantaziju. Želeo sam poslovnu vezu, a ne celodnevnu glavobolju. Uostalom, žene ne umeju da vole osim ako im mahnem milionom dolara ispred nosa. - Ciničan si. - Ne, samo sam realan. To je tačno. Uostalom, u ovakvoj situaciji zajedno imaju veće šanse. - Dobro, šta treba da radim? Trijumfalni osmeh obasjao mu je lice. - Da izađeš sa mnom na poslovnu večeru i da glumiš moju nežnu, posvećenu verenicu. Tek sada joj je postalo jasno u šta se upustila. - To će biti problem: nisam ni nežna ni posvećena. - Ah, razumem. Pamela, bez obaveza i slobodna kao ptica. Zašto me to ne iznenađuje? Raul joj je time zabio nož u ranu. Pamela se jedva obuzdala. Njega ne zanima zašto se toliko borila za sopstvenu egzistenciju. Za njega ona

je samo sredstvo na putu do cilja. Ali ona zna koliko se brzo njen život može završiti. Ima to crno na belo od najeminentnijeg specijaliste na svetu. Kad je prvi put čula reči “visokorizični pacijent”, odlučila je da ljubav, brak i porodicu isključi iz svog života. Ne sme da iskušava sudbinu. Smrt njene majke bila joj je opomena. Znala je koliko je strašno izgubiti voljeno biće i nije želela da sebe i druge izlaže takvom bolu. A šta je propustila? Ljubav postoji samo u fantaziji neiskusnih devojčica. Nikad neće zaboraviti dan kad je njen otac napustio porodicu. Majka je upravo bila završila drugi krug hemoterapije. Dvadeset godina se Ana Sent Kler brinula o svom mužu, rodila mu je dvoje dece, pružala mu podršku na svakom koncertu. I usput je gradila sopstvenu karijeru. A šta je on učinio? Napustio ju je kad joj je bio najpotrebniji. Zato je Pamela raščišćavala krhotine razbijene porodice. Progutala je suze i okačila o klin studije dizajna da bi dve bolne godine bila uz majku. Krila je od nje novine, u kojima su objavljivane fotografije njenog pijanog muža s nekom dugonogom brinetom. Ako je taj užasni bol bio nagrada za ljubav i posvećenost, radije će ostatak života provesti sama. Nakašljala se. - Naravno, Raule, bez obaveza i slobodna kao ptica, takva sam. Vidiš, ko zna šta bih mogla da učinim ako bih bila s tobom u vezi. A što se tiče mog interesovanja za tebe kao muškarca… Slegnula je ramenima, kao da se dosađuje.

4. poglavlje Raul joj je prišao krupnim koracima. Osetila je mešavinu straha i uzbuđenja kad se nagnuo nad njom spustivši ruke na rukohvate fotelje tako da Pamela ne bi mogla pobeći. Zavrtelo joj se u glavi od njegovog uzbudljivog mirisa. - Misliš, ne dolazi u obzir da se pretvaraš? - Ne bih rekla da ne dolazi u obzir, ali tu su izvesna ograničenja. - Lažeš! Srce ti kuca toliko glasno da ga čak i ja čujem. - To je kucanje sata, Raule. Isteklo je vreme za posete. Bolje da ode nego da ona drugi put u dvadeset četiri sata učini neku glupost. Protrljao je svoju grubu bradu o njen obraz. Ta nežnost podstaknula je u Pameli požar emocija. - Ah, draga, među nama ima toliko naboja da možemo zapaliti celu zemlju. - Zaista? Plamen je opasan, Raule. - Veoma opasan - dotaknuo je usnama njenu ušnu školjku. Pamela je sklopila oči. Zamalo je uzdahnula, ali ostaće jaka. Neće moliti za više radosti, ali i više bola. - Pamela... Nežno je prošaputao njeno ime, kao onda kad je bila mlada i naivna da se zbog toga oseća posebnom. Ponesena njegovom nežnošću i toplinom, zaboravila je vreme i prostor, pa je prstima dodirnula njegov obraz sva ustreptala od čežnje dok su njihove usne bile tako blizu... - Treba li ti još neki dokaz? - upitao je mirno. Videla je isti sjaj u njegovim očima, kao prethodne večeri u parku kad je slučajno završila u njegovom naručju. Učinilo joj se da je planeta u sekundi prestala da se kreće. Raul ju je smatrao atraktivnom. Na čudan način to saznanje doprinelo je tome da se više ne oseća kao devojčica, već kao odrasla žena, kojoj nisu potrebne ni ljubav ni strast. Pogotovo ne od muškarca, koji menja ljubavnice kao košulje. Oh, da, znala je priču o Raulovoj kolekciji slomljenih ženskih srca. Nikad ne bi otišla u krevet s muškarcem, koji nije bolji od njenog oca!

Ako se upusti u ovu sapunsku operu, moraće da vodi računa o tome da sačuva bistru glavu. I čast. Ako je mogla da se uzdigne kao feniks iz pepela i da izgradi sopstveni posao, moći će i da izađe na kraj s Raulom Vitaleom! Dva-tri poslovna ručka i kraj! Njena egzistencija biće spašena, njegov posao takođe... i svi zadovoljni! - I sve je samo posao? - Tako je. To će funkcionisati ako ga Pamela bude držala na odstojanju. Uzalud je pokušavala da se izmakne. - Reci mi, da li si od kamena? - Objasnio si svoj stav, nemoj više navaljivati. Nije se pomerio. - Da čujem odgovor? - Prihvatam. Uspravio se, kao da se ništa nije dogodilo. - Uzmi, mantil, idemo. - Molim? Kuda? - U šoping. Kupiću ti najveći dijamant koji si videla, draga. Neka naša bajka počne. Raul je na tečnom francuskom razgovarao s jednim svojim direktorom. Žena, koja je sedela pored njega u automobilu, činila ga je nervoznim. Nije progovorila ni reč otkad je napustila stan. Voleo bi da je mogao da zaviri u njenu glavu, jer su ga dosad zanimali drugi delovi njenog tela budeći žudnju u njemu. Pomisao na to uzburkala mu je krv. Prilikom planiranja smetnuo je s uma važan detalj: Pamelinu fatalnu privlačnost. Žak, njegov sagovornik, ćutao je čekajući odgovor. Raul, koji nije imao pojma o čemu su pričali, požurio je da okonča razgovor. Kako toj ženi uspeva da ga izvede iz takta iako je s tmurnim izrazom na licu gledala kroz prozor? - Šta je bilo, Pamela? - Ne razumem, zašto hoćeš da mi kupiš verenički prsten kad je sve ovo predstava? - Tako treba, da budemo uverljiviji. Nemoj zaboraviti da sam do juče bio veren s drugom. Ovo među nama mora ličiti na pravu ljubav. Ne

mogu te predstaviti poslovnim partnerima bez prstena na ruci. Možeš ga zadržati kao znak mog poštovanja. - Kažeš li to svim svojim devojkama? - Prilično sam velikodušan, draga. Zaista je rado poklanjao nakit, ali ne kao znak ljubavi, već rastanka. Nikad nijednoj ženi nije poklonio ništa iz ljubavi. Natalija, po mišljenju njegovog oca, savršena supruga, izabrala je prsten iz porodične kolekcije. Pitao se zašto Pamelu vodi sa sobom. Mogao je da joj da kreditnu karticu bez ograničenja iznosa, a ona bi se i dalje durila. Ova žena je oličenje tvrdoglavosti i teško da može biti reči o nežnoj predanosti muškarcu. U svakom slučaju, ne glumi romantična osećanja, kao što bi to činila svaka druga. Mrzeo je pretvaranje. Pamela se iznenada razvedrila. - Palo mi je napamet da negde u kući imam majčin verenički prsten! Možemo ga uzeti. - Ne. - Zašto? Ovo je bacanje para. - Nije važno, hoću da budem siguran. Zamisli da neko prepozna prsten: tvoj otac ili njegova “ljupka” žena. - U pravu si. - Ponovi to, draga. Da zapišem, pa da kasnije pročitam. - Baš je smešno! Ne želim da pružim toj ženi takvo zadovoljstvo. - Razumem. Reč je o supruzi broj...? - Šest. - Zar tvoj otac ne zna da se seks može upražnjavati i van braka? Nije mogao da shvati zašto se Nik Sent Klar svaki put oženi. - O, zna on to vrlo dobro. - Razumem da te je njegovo ponašanje povredilo. Nije smeo dopustiti svojoj ženi da se onako obraća tebi. - Ne znaš ti ništa o mom tati i nemoj da mu sudiš. - Neka ti bude. Ali njegova žena biće veoma iznenađena kad čuje da ćemo se venčati. - Naravno. A tek kada se razvedemo... umreće od smeha. - Kako to misliš?

- Ah, molim te. Svi će poverovati da si me zamenio mlađim, atraktivnijim modelom. Pati li ona od kompleksa niže vrednosti? Teško da bi mogao naći atraktivniju od nje. A mlađu? - Ne interesuju me maloletnice. Ne biram devojke prema godinama, samo moraju da se pridržavaju pravila. Njegovih pravila: U stvari, jedva da je mogao da se seti kad je poslednji put izašao na sastanak s nekom ženom. Nikakvo čudo što mu samokontrola popušta. - Osim toga, stariji sam od tebe nekoliko godina. Pokušao je da skrene razgovor na drugu temu... pre nego što je povuče u krilo da joj pokaže koji ga “model” trenutno zanima. Međutim, izgleda da se tek zagrejala za tu temu. - S muškarcima je drugačije. Pogledaj Džordža Klunija ili Šona Konerija: što stariji to bolji! - Bolji? Sviđaju ti se stariji muškarci? Ali tek si napunila dvadeset sedam! - Ti... znaš kad mi je rođendan? - Petog novembra. Sećam se zabave povodom tvog osamnaestog rođendana, bio je to maskenbal. - O, da. Doveo si onu francusku glumicu, koja je naga skočila u bazen i zaradila upalu pluća. Kako joj je bilo ime? Otkud je on to znao? - Pamela, hoću da kažem da niko razuman ne bi pomislio da smo se rastali zato što sam te se zasitio. Obavestićemo javnost da se rastajemo zbog nepremostivih razlika, ali da ostajemo dobri prijatelji. - Ah! Nepremostive razlike? Zapravo je to istina. Ali dobri prijatelji se ne mrze. - Mržnja je teška reč, dušo. Zar nismo to prevazišli? - Ovde nije reč o erotskoj privlačnosti, već o poslu. Raul se pitao koliko će Pamela izdržati bez seksa. Ako je upola strasna koliko je on, završiće u krevetu najkasnije sledeće nedelje. Sećanja su ga preplavila, kao da je juče bilo... Pamela u naručju onog rok pevača, koji ju je besramno tapšao po guzi i pritiskao usne s tragovima tekile na njen vrat. Samo nekoliko sati kasnije Raul je učinio isto...

Osetio je gorčinu. Šta nije u redu s tim ženama? Otac mu je kao tinejdžeru objasnio da je njegova majka “drolja, kao i sve ostale”. Raul je duboko udahnuo. - Dobro, da razjasnimo pravila - rekao je odlučno. - Pravila? - Da. Nećeš nositi preterano seksi garderobu, nećeš previše piti i bićeš mi verna. Razumeš? - Verna? - Da. Apsolutno. Čim se zvanično razvedemo, možeš da spavaš s kim hoćeš. Dotad me nećeš varati, da li je to jasno? Ne volim da me smatraju rogonjom čak ni kad je reč o lažnom braku. Dakle, bez afera. Bez seksa. Pameli je odjednom vazduh postao nepodnošljivo vreo i zagušljiv. Činilo joj se da joj koža gori i da joj se jezik zalepio za nepce. Za trenutak joj se učinilo da u Raulovim očima vidi odraz pravih osećanja. Ali, ne, Raul je bezobziran i hladan. To što ne želi da ona spava s drugim muškarcima nije odraz njegovih osećanja, već ponosa. A Pamela se razume u ponos. - To mi kaže kralj veza za jednu noć? Bez brige, Raule, neću te osramotiti. Mislila sam da ova predstavu služi tome da sačuvamo reputaciju, a ne da je uništimo. Iskrena da budem, tako mi odgovara. Sita sam tračeva. Ne idem u krevet s bilo kim, nikad to nisam radila i nikad neću. Odmerio ju je dugim ispitivačkim pogledom, pa je klimnuo glavom i okrenuo se. Nije to bio baš dokaz poverenja, ali jeste nekakav početak. - Mogu li očekivati da ćeš i ti poštovati pravila, koja si meni postavio? - Naravno. - Da li si uvređen? Onda znaš kako se ja osećam. Dakle, vreme je za prekid vatre i uspostavu primirja. Ako ovo želi da preživi, moraće da izađe na kraj s njim. Možda bi čak mogli da budu prijatelji? Ma, da! Ona i muškarac, koji je smatra pijanicom i devojkom koja baulja po podijumima za ples! Mora da pokuša. Dokazaće mu da nije kraljica žurki i da je promenila život iz korena. - Raule, slušaj, ja...

Vozilo se naglo zaustavilo i Pamela je ugledala fasadu najeksluzivnije londonske juvelirnice. Srce joj je tuklo kao ludo, ali se smirila kad je primetila da u lokalu nema svetla. - Zatvoreno, kakva šteta! - Misliš? Raul je dodao gas, prošao je kroz kapiju i zaustavio se ispred metalnih vrata. - Da li je to sporedni ulaz? - upitala je Pamela zbunjeno. - Čini se da jeste - rekao je Raul zadirkujući je. Sve ovo ga je baš zabavljalo. Kakav sadista! Iz drugog automobila, koji je ušao za njima, iskočilo je nekoliko momaka iz obezbeđenja, pa su se rasporedili sa obeju strana vrata, koja su se nečujno otvorila. - Idemo! Pamela? Ukočila se na sedištu i samoj sebi učinila se glupom. Čega se plaši? Ponašala se kao da s đavolom lično mora da stane pred oltar iako je reč samo o kupovini vereničkog prstena. - Dobro, dolazim. Puniji gospodin pozdravio ih je širokim i lažnim osmehom. Kad ju je Raul nežno uhvatio za ruku, sabrala se. - Dobro jutro, Edvarde. - Gospodine, čast mi je da vas opet pozdravim. Opet? Mora da je Raul ovde kupio i prsten za Rebeku. Pamela se pitala da li je i njen otac sve svoje žene dovodio u ovu juvelirnicu. Dok ih je Edvard uvodio u prostoriju obasjanu prigušenim svetlom, Pamela je pokušavala da izvuče ruku iz Raulove. Nije bilo šanse. - Mogli smo da odemo drugde. Ko zna šta će misliti o tebi! prosiktala je. - Baš me briga. - Psst! - Zašto? Da, zašto? Ako mu je svejedno šta će ljudi o njemu misliti, zašto bi njoj to bilo važno? Tako je užasno samopouzdan! I najbolji dokaz da s njom nešto nije u redu, to joj je bilo bas seksi. - Naravno. Šta je koga briga što si na isto mesto doveo dve verenice u roku od nedelju dana? Pamela se osvrnula oko sebe i zavrtelo joj se u glavi od ambijenta, koji je smatrala preteranim, ali i romantičnim.

- Želim dijamant, Edvarde. Pamela je sela na sofu, Raul pored nje. Previše blizu, kako joj se činilo. - Najlepši koji imate, Edvarde, za najlepšu ženu na svetu. - Apsolutno ste u pravu, gospodine. S uvežbanom ljubaznošću juvelir im je pokazao najlepši izbor prstenja na jastučiću. Pameli su živci bili napeti kao strune. - Pamela? - obratio joj se Raul, ali ona nije znala šta da mu kaže. Njegov zavodljivi muževni miris osvojio je njena čula, a kad ju je nežno poljubio u potiljak, instinktivno mu je okrenula lice. Pritisnuo je vrele usne na njen vrat, što je izazvalo vrelinu u čitavom Pamelinom telu, pa je prošaputao: - Ti si prva žena, koju ovde dovodim. Povremeno radim s Edvardom i ova poseta ne treba da ti bude neprijatna. Podigla je glavu pogledavši ga pravo u oči. Prijale su joj njegove reči. - Dobro. - Odgovara li vam neki naš model, madam? - upitao je Edvard. Dijamanti svih oblika, savršeno izbrušeni, svetlucali su pred Pamelinim očima. Nigde nije videla cenu. Kako da zna koliko novca treba da mu vrati? - Ne. Previše je obično - odgovorio je Raul. Edvard i njegova asistentkinja požurili su u trezor, a Pamela se trgnula od zaprepašćenja kad joj je Raul spustio ruku na koleno. - Opusti se i izaberi ono što ti se dopada. Još jedan jastučić, još jedan niz dragog kamenja, ali nijedan prsten nije ostavio poseban utisak na nju. - Ti odluči, meni je svejedno. Osetila je da su se Raulovi prsti na trenutak žarili u njenu butinu. Rekao je jednu reč, koju Pamela nije razumela, ali je mlada asistentkinja ustuknula dok je Edvard zakolutao očima. Mrtva tišina ispunila je prostoriju. Čak je i Pameli bilo jasno da je to neki dosadni ekonomski termin. Možda Raul, finansijski genije tu materiju smatra uzbudljivim, za razliku od nje. Uprkos dobrim ocenama na koledžu, smatrala je da se intelektualno ne može meriti s Džonom i s njim.

Drhteći od uzbuđenja, plavuša je donela nakit na plavom somotu. Pameli je zastao dah kad ga je videla. Iz daljine je čula Edvardov glas: - Jedinstveni žuti dijamant sa smaragdom, optočen belim dijamantima. Ovo je jedan od najređih dijamanata na svetu, gospodine. Raul je uhvatio Pamelinu ruku milujući joj prste. Ovo se ne dešava, pomislila je drhteći od uzbuđenja. Stavio joj je prsten na prst. - Savršeno joj odgovara. Prsten je zaista savršen, najlepši dragi kamen koji je videla. Pravi prsten iz bajke, koji princ poklanja princezi. I živeli su srećno do kraja života... A sve je ovo pro forme. Zašto ima čudan osećaj u stomaku? Verovatno zato što nije doručkovala. - Uzimamo ga - rekao je Raul. - Ne! Spontano je spustila ruku na njegovu nogu osetivši toplinu i napete mišiće. Kakav dobar osećaj! - Prsten je predivan, ali ne mogu ga uzeti. Ne moraš mi dokazivati da... želiš da me razmaziš. Previše je dragocen. Raul je osmehom pohvalio njenu predstavu dostojnu oskara, pomilovao ju je po kosi i privukavši je sebi, glasno je rekao: - Za ženu mog srca ništa nije skupo. Pamela je postideno sklopila oči. Dođavola, zaista je dobar! Nikad ga nije mrzela toliko kao u tom trenutku! Ili jeste, one noći na bazenu kad joj je obećao da će se vratiti, a nije. Nestao je kao lopov u noći baš kad joj je najviše trebao. Ostavio ju je na cedilu, kao njen otac majku. Brzo je potisnula bolna sećanja i prislonivši obraz uz njegov, prošaputala je: - Platićeš mi za ovo, Vitale. Uhvatio ju je za ruku i ustao. - Pošaljite mi račun, Edvarde. Pamela je navrat-nanos požurila prema izlazu. Odahnula je kad se obrela na svežem zimskom vazduhu. U tom trenutku se snažna ruka obavila oko njenog struka. - Da li si spremna? - upitao je Raul. Naravno, bila je spremna da uskoči u vozilo i ode odatle, što dalje od ovog mesta i ovog čoveka. Šta joj je trebalo da se upusti u ovu ludu avanturu s Raulom? - Naravno. Ni sekund duže ne mogu... - Dobro.

Pre nego što je shvatila šta se dešava, utisnuo je poljubac na njene usne pokrenuvši u njoj lavinu strasti. Drhteći od čežnje, položila je oružje. Zemlja se pod njenim nogama zaljuljala, a srce joj je poskočilo kad je jezikom dotaknuo njen. Obavila mu je ruke oko vrata uzvrativši mu poljubac. Bilo je divno, uzbudljivo kao nekad. Samo je Raul sad moćniji, strasniji... Njegove meke i čulne usne učinile su da se potpuno izgubi. Grudima se jače naslonila na njegova snažna prsa. Ljubio ju je, kao da nikad neće prestati, kao da je ludački želi. Onda ju je odjednom pustio, pa je posrnula. Nekoliko sekundi nije mogao da joj se razbistri pogled. - Savršeno, draga. Biće dovoljno. Sad znamo šta će sutra objaviti novine. I nemoj mi reći da te je mnogo koštalo - rekao je tonom, koji je na nju delovao kao hladan tuš.

5. poglavlje - Da li si sad zadovoljan, Vitale? Pošlo ti je za rukom da me dovedeš na naslovne strane. Ura, opet sam tamo! Raul je odmaknuo slušalicu od uva da mu ne bi pukla bubna opna. - Dobro jutro i tebi, draga. - Ne zovi me draga! Izluđuješ me! On je bio u haosu, jer od čežnje za njom nije mogao da spava cele noći. Ustao je iz fotelje, prišao prozoru svoje londonske kancelarije i prislonio čelo uz hladno prozorsko okno. Čak ni pogled na Majfer nije ga umirio. Gde je, dođavola, nestala princeza žute štampe? Zašto ne uživa u tome što je u centru pažnje? - Zašto se toliko uzbuđuješ, Pamela? Vidiš da funkcioniše. Da li te je neki reporter uznemirio? Nije. Da li su poverovali u svaku reč naše dirljive ljubavne priče? Jesu. I ne zaboravi da si se odlično uživela u svoju ulogu. - Uzimajući u obzir tvoje iskustvo na tom planu, svaka bi žena kapitulirala. Pogledaj me sad! Pogledao ju je, bolje rečeno, njenu fotografiju na naslovnoj strani. Duge, zgodne noge i duga plava kosa... izgledala je kao da će ga svakog trena zaskočiti u dvorištu juvelirnice. - Zalepila sam se za tebe kao flaster. Šta će Džon misliti o nama? Objasnio si mu da je ovo laž? - To na fotografiji nije laž, Pamela. - Ne pričam o poljupcu, već o našoj navodnoj veridbi. - Nisam mogao da dobijem Džona. Još uvek je nedostupan. - Oh... nadam se da mu se ništa nije dogodilo. Raul je znao koliko ona voli brata i zavideo im je na bliskosti. Njegov polubrat bio je neprijateljski raspoložen prema njemu, jer mu je zavideo. Nikakvo čudo, jer posle paklenog detinjstva Raul više nije bio nedužno jagnje, već uporan mlad čovek, speman da se sukobi sa svakim ko mu preseče put. Ko bi pomislio da će baš on spasti porodičnu firmu finansijskog kraha? On, u čijim je rukama sva moć i koji odlučuje o svemu? - Raule, jesi li tu?

- Tu sam. Pričamo o tvom bratu. Zamoliću svoje ljude u Cirihu da se raspitaju o njemu i njegovom timu. - To bilo divno. Mnogo ti hvala. - Dobro. A sad, pošto si se smirila... - Nisam se smirila, još nisam završila s tobom. Ponovo je čuo onaj laki promukli, seksi ton u njenom glasu. - Vidim, opet si pronašla prave reči... - Zapravo sam se urazumila. Nema više poljubaca. Dobra ideja, pomislio je, ali neizvodljiva. Prvo, zato što moraju da održavaju tu lažnu sliku, i drugo, zato što nije mogao da se uzdrži u njenom društvu. Najkasnije naredne nedelje biće potpisan ugovor s Hemptonovima, kao i Pamelin s Prudens Vest, i on će opet otputovati na Daleki istok. Daleko od očiju, daleko od srca. - Slušaš li ti mene? - Da, naravno - rekao je proveravajući mejlove. - Ne verujem ti. Prisloni slušalicu na uvo i dobro me slušaj: neću više da mi pošalješ ni jedan jedini buket sveća s tobože ljubavnom porukom, jesi li me razumeo? Tek je podne, a moja radnja izgleda kao cvetna bašta! - Zar ne voliš cveće? Sve žene vole cveće. Možda ona više voli lep donji veš? Ponovo se razbuktala njegova fantazija. Raul se dublje zavalio u stolicu potiskujući potrebu da opsuje. Nije želela od njega ni prsten ni poljubac i mrzela je cveće samo zato što ga je on poslao. To mu se još nije desilo. Sama je kriva što nije romantična. - Sad moram da radim. Videćemo se u sredu na večeri s Japancem. Neće je videti čitava dva dana? - Varaš se, dušo. Nećemo se razdvajati dok ne kupim Hemptonovu robnu kuću. Pamela je popravila izrez na haljini. Osećala je da su joj grudi teške. To su samo hormoni, rekla je sebi. Sve to zajedno: prsten iz bajke na njenoj ruci, ovaj osećaj u stomaku, plantaže cveća u njenoj radnji, vreli poljupci i opet ovaj osećaj u stomaku... predstavljaju veoma eksplozivnu mešavinu. I pre svega muškarac, koji je kriv za sve to... Živci su joj popuštali.

U ponedeljak ju je izveo u poznati restoran na večeru i usput je pregovarao s nekim ruskim oligarhom. U utorak su bili na premijeri škotskog baleta, u kojem bi Pamela baš uživala da je nije na crvenom tepihu čvrsto držao u naručju. Zbunilo ju je to što je od uzbuđenja jedva pratila predstavu. I sad joj predstoji večera s tim Japancem Asakijem. Uz malo sreće, Raul će sklopiti posao i pustiće je na miru. Duboko je udahnula pokušavajući da opusti grč u stomaku. To su samo hormoni. Ali, poljubac! Želela je još. Želela je njega. To je bilo loše, jer je Raul načinjen od istog materijala kao njen otac. Osim toga, sve je ovo blef, a britanska štampa je nasela. Svakog dana objavljivali su njihove fotografije na naslovnim stranama. Pamela je shvatila da je to mnogo prijatnije od čitanja skandaloznih priča o sebi. I da, treba da se nađe s Prudens Vest sledećeg petka. Pogledala je na sat, pa je ogrnula kaput. Tačno na vreme napolju je čula zvuk motora. Isključila je svetlo i stala uz prozor. Vau, crveni “lamborgini”! Kad je Raul izašao iz vozila, Pamelimo srce je podivljalo. Izgledao je fascinantno... i seksi. - Da li sam ti mnogo nedostajao, draga? - Ma kako da ne! Polazimo li odmah? Neću da zakasnimo. Raul ju je zadivljeno odmerio od glave do pete, a onda se namrštio. - Gde je prsten? - Zaboravila sam ga. - Zaboravila? - Zašto se toliko uzbuđuješ oko toga? Noćas mi se zapleo u kosu i... oborila je pogled. - Ti... - Raul se nakašljao - ... nosiš prsten u krevetu? - Pa da, igrala sam se... Upomoć! Zašto se zemlja pod njom ne otvori? - Da? - Trenutak, doneću ga. Izašla je iz automobila, Raul je pošao za njom. Ustrčala je uza stepenice, a Raul je odmahivao glavom. - Znam da ti prsten ne znači ništa, ali zar da ga izgubiš posle tako kratkog vremena? Da li se prevarila ili je zaista uvređen? Ne, nije uvređen, proključao je od besa.

Uključila je svetlo i obasjala haos u stanu: na sve strane materijali, čipke, raznorazni dodaci... - I ti očekuješ da ovde nešto pronađeš? - Zar ti se nikad nije dogodilo da ostaviš nešto da znaš gde je a zatim ga ne možeš pronaći? - Nećeš verovati, nije. Krajičkom oka je primetila da Raul podiže jastuke sa sofe, pa je uzviknula: - Stani! - zastao je. - Evo ga! Drhtavim rukama uzela je prsten s police iznad kamina. Samo da se Raul pomeri od sofe! Ne sme videti lekarske izveštaje. Zahtevao bi objašenjenje, a ona ne ume da laže. Džon bi sve saznao, užasno bi se zabrinuo, možda bi čak ispričao ocu... upomoć, samo to ne! - Hajdemo, mrtva sam gladna. Gde ćemo jesti? - nestrpljivo je gurala Raula prema vratima. - Kod Takumija - odgovorio je rastreseno. - O, mislim da sam čitala u novinama o tom restoranu - čavrljala je da mu odvrati pažnju. - To je Asakijev novi projekat, zapravo njegovog sina Takumija, koji je vrhunski kuvar. Večeras je otvaranje. - Mislila sam da će to biti obična privatna večera? - Asaki nas je pozvao za svoj porodični sto. To je velika čast i najbolja preporuka za buduće poslove. Kolona luksuznih automobila kretala se ka Dreton Taueru, modernoj zgradi od tamnog stakla, zaobljenih linija, koja se s obale Temze uzdizala u nebo. - Izgleda kao raketa! - povikala je Pamela. Raula je podsećala na falus, ali mu se po glavi motala još jedna misao otkad je Pamela ponovo ušetala u njegov život: nikada nije proveo toliko vremena s nekom ženom. Prsten na njenoj ruci činio je sve ovo još uzbudljivijim. Saznanje da ga nosi i noću, podgrejalo je njegove fantazije. S bilo kojom drugom odavno bi završio u krevetu, ali ona je Džonova mala sestra, što znači tabu za kratku aferu, pa ma koliko iskušenje bilo. Osim toga, nešto je krila od njega. Kod svoje žene prevideo je znake upozorenja, možda zato što nije bio dovoljno zainteresovan za nju. S Pamelom to nije mogao sebi da priušti. Mnogo toga je u igri. Raspoloženje mu se pokvarilo. 37

- Vau, kompletan tretman - rekla je podsmešljivo kada joj je pomogao da izađe iz “lamborginija” Nije znao šta ga više nervira, drsko ponašanje ili njene čulne usne, ali ga je iznenada đavo uzeo pod svoje. Podigao ju je, dobro znajući da su kamere oko njih, i telom pritisnuo na haubu svog sportskog automobila. - Raule, šta ovo znači? - užasnuto je upitala Pamela. - Vidiš li ovde crveni tepih? Klik, klik, klik! Blicevi su sevali oko njih dok se naginjao nad njom da je poljubi tako da to nikad neće zaboraviti. Opčinjen njenim mekim usnama, prekasno je shvatio grešku. Pamela mu je toliko strasno uzvratila poljubac da zapravo on nikada neće zaboraviti taj trenutak. I to baš sad kad mora da se usredsredi na posao s Hemptonovima! U staklenom liftu popeli su se na četrdeset drugi sprat i tek je tada Raul bio u stanju jasno da razmišlja, što se opet promenilo kad je pomogao Pameli da svuče kaput. Zaboga! Elegantna, orijentalnim detaljima ukrašena haljina od svetlucave svile, otvorenih leđa, laskala je njenim seksi oblinama. Ekstravagantno i čarobno. Nakašljao se. - Pamela, draga, izgledaš predivno. Pocrvenela je, kao da nikad u životu nije dobila kompliment. Smešno, pored tolikih ljubavnika! Na sreću, prišao im je Takumi i Raul se obreo na svom terenu. Zajedno su se probijali kroz gužvu zvanica, poznatih ličnosti i članova visokog društva do Asakijevog stola. Pognute glave Pamela je pozdravila domaćina na solidnom japanskom. Raul je bio zbunjen, a ona je imala još iznenađenja u rukavu. Kad god bi se povela priča o predstojećem venčanju, pošlo joj je za rukom da pocrveni, pa Raul nije mogao da odvoji pogled od nje. Osvojila je i Asakija, onižeg starijeg gospodina, koji je pametan koliko i bogat. Raul se s mukom prisećao da ona samo glumi. Konačno se obratio svom poslovnom partneru pitanjem: - Vi ste, dakle, zainteresovani za brzu prodaju? - Da, svakako. Što ranije to bolje, time bih obradovao svoju ženu. Kao što vidite... interesovanja moje dece sasvim su drugačija. - Sjajan projekat. Sigurno ste ponosni na svog sina.

- Da, svakako. - Postoji li nešto na šta treba da obratim pažnju prilikom preuzimanja? - Ništa što čovek vašeg kalibra ne bi mogao da sredi. - Svež vetar - promrmljala je Pamela, kojoj je pažnju privukla Asakijeva snaha kad je sela pored nje. Ili je možda uzrok tome beba u njenom naručju? - Nešto si rekla, draga? - Oprosti, nešto mi je palo na pamet... Delovala je nesigurno kao u vreme kad je pokušavala da se umili svom starijem bratu, a Džon se nije trudio da joj ne protivreči. - Samo kaži, dušo moja. - Mislim da ponuda treba da donese nešto potpuno sveže: miks klasične i mladalačke mode. Zbog visokih kirija u Londonu mladi, talentovani kreatori gotovo da nemaju šansu da pokažu šta umeju. Raul ju je zbunjeno gledao, a Asaki se osmehivao od uva do uva. - I šta predlažete, Pamela? - Dopustila bih mladim kreatorima da prodaju svoje modele bez plaćanja kirije, recimo, šest meseci. Onda bi se ili povukli ili bi zaradili dovoljno da plaćaju kiriju. I pre nego što ti na ovo “bez kirije” skoči pritisak, Raule... Da mu skoči pritisak? Već je proključao! - ... pomisli šta bi time dobio. Ugled u branši, šansu da budućim zvezdama ponudiš odskočnu dasku, dobar osećaj da nekome pomažeš da razvije biznis - pogled joj je opet pao na bebu. Topao pogled pun... ljubavi i čežnje? Oprezno je pomilovala bebinu tamnu, meku kosicu, pa je pogledala Raula osmehnuvši mu se. Ah, šta je ovo! Žene mu se ne osmehuju nežno, već željno. Osmeh je nestao s njenog lica. - Izvinite, idem nakratko u toalet. Raul je pogledao za njom. - Neće vas ostaviti dugo da čekate, Vitale. - Molim? Poslovni partner mu se osmehnuo.

- Vratimo se poslu. U petak putujem u Tokio na dve nedelje, dakle, ne preostaje nam mnogo vremena za pregovore. - Ja u petak ujutru putujem u Pang Tem - odgovorio je Raul. - Čuo sam da je to divno mesto s najluksuznijim stanovima na svetu. - Ako je tako, pridružite nam se za vikend. Pamela će biti oduševljena poznanstvom s vašom suprugom. Raul se zadovoljno osmehnuo. U ponedeljak će preuzeti i Hempton. Pamela je gledala sneg, koji je pod svetlom ulične lampe svetlucao na asfaltu. Utisci su joj prolazili kroz glavu kao fleš-bekovi. Divna beba. Raulovi provokativni pogledi. Njegova lepa bivša devojka, koja ga je poljubila u oba obraza na izlazu iz restorana. Mislila je na naivnu mladu devojku, kakva je sama nekad bila, na kule u vazduhu koje je tada izgradila. I osetila se krhkom i prolaznom, kao pahulje snega pri dodiru s asfaltom. Pusti to, Pamela. Idi dalje. - ... da poletimo u deset sati. Doći ću u osam po tebe. Prijaće ti blaga klima - rekao je Raul kad ju je dovezao kući. Blaga klima? - Izvini, šta si rekao? - Vidiš da ti treba odmor, Pamela. Asaki i njegova žena provešće s nama vikend na mom ostrvu. - U petak ujutro nikud ne putujem, imam sastanak sa... Upravo joj je palo na pamet da Raul ne treba da zna s kim. Insistirao bi na tome da prisustvuje sastanku s Prudens Vest, a to bi bila katastrofa, pre svega zato što u njegovom prisustvu ne može da razmišlja, ali i zato što je htela sve da reši na svoj način. -... jednom mušterijom. - Pamela, molim te, to je samo nekoliko dana. Hemptonove ću uskoro preuzeti. Otkaži sastanak. Pamela je stisnula usne. Dobro, dogovor je dogovor i, naravno, želela je da Raul uspe u tom poduhvatu. Ali čitav vikend s njim? Nikad! Osim toga, kako da stalno bude pod nadzorom? - Otkaži ti. - Sad ne mogu da povučem poziv. - A ja mogu da se ponašam neprofesionalno? - To nisam rekao.

- Jesi. Bar na sekund nemoj misliti na sebe... Moja radnja... je sve što imam. Dok ti budeš valjao milione, ja ću zavisiti od tog malog butika. - Odbijaš me zbog mušterije, koju možeš sresti i naredne nedelje? Znao sam da ti ne mogu verovati. - O, možeš, ali mislila sam da ćemo zajedno odlučivati. Trebalo je prethodno da me pitaš. Ali, u redu, održaću reč. Doduše, ne mogu da zamislim ništa gore od vikenda s tobom, ali smislićemo kompromis. Raul ju je gledao kao da je sišla s uma. - Smislićemo... šta? - To ti je nepoznata reč? Kompromis znači srednje rešenje. Spremna sam da pomerim sastanak u zamenu za nešto drugo. Dakle, ako želiš da se upustiš u to, obavesti me. Zatim je utrčala u kuću. Čim je zatvorila vrata, zazvonio joj je mobilni. - Halo, Raule... - Let je u pola dvanaest, da li je to dovoljno za kompromis? Njegov duboki glas sa seksi akcentom izazivao je jezu duž Pameline kičme. Zatvorila je oči boreći se sa sobom. Njen razum je vrištao: Opasnost!, ali joj je srce govorilo nešto drugo. - Jeste. - Dakle, poći ćeš? - Hoću. Laku noć, Raule. - Ćao, draga. Zašto to radi? Obasipa je komplimentima čak i kad nikoga nema u blizini, razgovara s njom, kao da mu je stalo do njenog mišljenja. Zadrhtala je. Sve je to laž, a on je dobar glumac. I bio je dovoljan samo jedan njegov zagonetni pogled da se ona ponovo oseća kao da joj je osamnaest. U to vreme majka joj je bila živa i zdrava, a život lep... zahvaljujući Raulu, koji je uskomešao njena osećanja i probudio slatku čežnju u njoj. Svaki pogled, svaki gest i svaku njegovu reč čuvala je kao blago i od toga je izatkala svoju bajku o velikoj ljubavi. Raul Vitale, čovek njenog života. A onda se njen svet urušio. Majka se iznenada nasmrt razbolela, otac se pretvorio u lažova i prevaranta, a ona je morala da prihvati surovu stvarnost, u kojoj su veze površne, a žene zamenljive. Raul je imao afere s tamnokosim seks-bombama, s kojima ona nije mogla da se meri. Ipak, stisak ruke na grobu njene majke bio je dovoljan da sve to 41

zaboravi. Očajnički je tražila njegovo društvo i još se uvek nadala da će on biti njen prvi i jedini muškarac... Zaboga! Nije želela opet da mozga o tome zašto ju je Raul tada strasno poljubio, a zatim nestao. Mora da ga je nečim razočarala. Potom je njen naredni pokušaj u vezi sa seksom žalosno propao, pa je zaključila da to nije za nju. A dijagnoza je doprinela tome da konačno izabere život bez muškaraca. I sad se vratio Raul Vitale, jedini muškarac koga je želela. Ako ga je pre pet godina razočarala, šta će sad misliti o njoj? Ne, ne sme čeznuti za njim, za njegovom ljubavlju i strašću još uvek, posle toliko godina. Zaboravi, rekla je sebi. Još samo ovaj vikend, onda će se ova predstava završiti i ponovo će imati svoj mir. Čežnja će proći. Sad mora da spase svoj posao. Reći će istinu Prudens Vest.

6. poglavlje Raulova snežnobela jahta plovila je duž rastinjem obrasle obale dok ju je topli povetarac milovao po licu. Pamela nije mogla da se zasiti ove lepote. Sa strahopoštovanjem je gledala ogromne stene utonule u bujno zelenilo posuto krupnim belim cvetovima. Raj na zemlji. - Dobro si? - Raul je još uvek bio kiseo, jer je zakasnila na avion, ali treba da je srećan što se pojavila. - Odlično. Pokušala je da deluje smireno. Pogledom je skliznula s njegovih ramena na snažne mišiće ruku. - Dakle, ovde leže pare - našalila se. - Navikla si na luksuzan život, Pamela. Još uvek bi bila bogata da nisi nemilice trošila nasledstvo koje ti je ostalo od majke. Zaprepašćeno ga je pogledala. - Džon mi je ispričao. - Naravno. Čudno mi je to što znaš za moje nasledstvo, a pojma nemaš čime se bavim. - Odavno to znam, samo sam hteo da proverim jesi li finansijski obezbedena. Nikad nismo pričali o tome. Pamela je okrenula lice suncu i nekoliko trenutaka vladala je tišina. - Vau, da li je ovo tvoje ostrvo? Kristalno čista voda, tirkizno more u zalivu, peščane plaže i palme... Napola sakrivena bujnom vegetacijom izvirila je luksuzna vila s velikim prozorima. - Ovo je nešto najlepše što sam u životu videla! - uzviknula je Pamela oduševljeno. - Dobro došla u Pang Tem. Znala je da je sada ona na potezu i učiniće sve da Raul dobije svoju robnu kuću. A želela je samo da je on poštuje. Tada bi mogla da ostavi prošlost i da nastavi svojim putem. To joj je jedina šansa, jer posle ovog vikenda više ga nikad neće videti. Jahta je pristala uz obalu i u belo obučena posluga dotrčala je na palubu da pozdravi svog gazdu. Naredna dva divna sunčana dana bila su

ispunjena izletima i podvodnim ribolovom, a noću se plesalo uz koktele i dobru hranu. Ponosan i zadovoljan, mahao je Raul bračnom paru Asaki na rastanku, a onda se vratio Pameli noseći bocu šampanjca. Čekala ga je na terasi, okružena visokim rastinjem i vazduhom ispunjenim slatkastim mirisom tropskog bilja. Nesvesno je usporio kad ju je ugledao naslonjenu na ogradu kako se igra svojim minđušama. Njena svetla koža blistala je na podnevnom suncu. Izgledala je kao anđeo. Nakašljao se spustivši bocu na sto. - I, kako je prošlo? - osmehnula mu se. - Za dve nedelje potpisaćemo ugovor. Pameline zelene oči veselo su blesnule. - Jes! - uzviknula je obesivši mu se oko vrata. Ili je on nju privukao sebi? Svejedno. - Baš se radujem zbog tebe! Zagnjurio je glavu u njenu kosu, koja je mirisala na kamilicu, uzalud pokušavajući da potisne bolna pitanja koja su ga mučila. Zašto se tada bacila u naručje drugog momka, samo nekoliko sati nakon što su se rastali na bazenu? Zašto je tako očajnički želela da provede noć s njim ako je neko drugi bio u igri? Zamalo je napravila idiota od njega! Popustio je stisak i Pamela je osetila tlo pod nogama. Za ono što je sad učinila zaslužila je pohvalu. - Bila si sjajna, draga, ostavila si odličan utisak. Asaki nas je pozvao u Japan. - O! Kakav si izgovor smislio? - Nikakav. Na pameti su mi bile važnije stvari. - Šta to? - Da ti se zahvalim. Osmehnula mu se tako toplo i blistavo, kao da joj je skinuo zvezde s neba. - Možeš - rekla je s prizvukom tuge u glasu. - Dođi da proslavimo hladnim šampanjcem. Podigla je čašu kad joj je natočio vino. - Za “Vitale”, najveće preduzeće na svetu. Čestitam, Raule, nadam se da će ti doneti sreću. Sreću? Teško, iako...

- Hvala ti, draga. Godinama je neumorno radio da dokaže da on, vanbračni sin, prezime Vitale nosi s punim pravom i da učini ono što niko pre njega nije uradio. Prijao mu je šampanjac, hladna tečnost klizila mu je niz grlo dok je Pamela i dalje držala čašu u ruci. - Zašto ne piješ? - Ne volim alkohol, ali mogu da ti nazdravim. - Pamela, nemoj mi reći! Doduše, u poslednje vreme nisam bio U Londonu, ali tvoji ispadi dobro su poznati. Posvuda sam viđao tvoje i... Van Hornove fotografije. Naravno, bilo je i drugih momaka na divljim žurkama u ekskluzivnim noćnim klubovima... Odjednom pred sobom više nije video Pamelu, nego svoju pijanu majku kako se tetura u naručju nepoznatog čoveka. I svi ti zvuci, koji su dopirali iz spavaće sobe... svi oni uzdasi zbog kojih je morao da pritisne uši. Osetio je gađenje. - Znam kako je to izgledalo. Ne zameram medijima što su me proglasili za skandal-majstoricu, sama sam to inscenirala. Danas znam da sam bila izgubljena, u očajničkoj potrazi za... ne znam čim. - A danas ti smeta medijska gungula? Naravno da je brinula za svoju reputaciju, zato nije koristila prilike za javne nastupe. Pamela, pali anđeo. Očigledno joj je važan samo posao. Verovatno je promenila život iz korena i to je cenio. Ali postoji nešto što krije od njega, nekakvu tajnu. - Uvek je bilo tako, ali sad prvi put ne osećam da me štampa kontroliše, već ti. Iz čeljusti jednog lava u kandže drugog - nasmejala se i Raul je poželeo da je poljubi. - Prevelika opasnost? - Da, prevelika. Ovaj vikend bio je za Raula veliko iskušenje. U vrelim noćima kidala ga je čežnja za Pamelom, koja je spavala u sobi preko puta njegove, U mašti je gledao njene duge noge, meku svetlu kožu, bujne grudi... u svojoj kući. I s njegovim prstenom na ruci. Kako je moguće da je toliko želi nakon što ga je tada prevarila? Sedela je na stepenicama obuvajući espadrile. - Uostalom, obećao si mi šetnju po džungli. I pre nego Što sutra odemo, moramo razjasniti kada ćemo objaviti raskid veridbe.

Raul je bio zapanjen. Nije to ovako brzo očekivao. Naiskap je popio preostali šampanjac. - Ima vremena za to. Ugovor će biti potpisan za dve nedelje, a moramo srediti i Prudens Vest. Nije ga slušala. - Pamela? Šta kriješ od mene? Shvatio je da nešto nije u redu. Okrenula se prema njemu, prkos je sevnuo u njenim zelenim očima. - Trebalo je da se nađem s Prudens u petak. Venčanicu će joj sašiti neko drugi. Izgubila sam ugovor. - Molim? Zašto mi nisi dozvolila da ti pomognem? - Umem da brinem o sebi! - odbrusila je prkosno i krenula stazom prema džungli. Požurio je za njom uhvativši je čvrsto za nadlakticu. - Zašto si pošla sa mnom ako smatraš da ništa ne mogu učiniti za tebe? Dva dana bila si savršena domaćica i navela si Asakija da prihvati moju ponudu. Zašto, Pamela? - Zato što sam ti dala reč. Stalo ti je do tog posla, pa zašto da bar jedno od nas ne dobije to što želi? Vau! Još jedno iznenađenje. Niko nikada za njega nije učinio nešto tako nesebično. Bio je zbunjen i znao je samo jedno: želeo je da je poljubi ovog trenutka. Bilo je divno umesto sumnje i odbijanja u njegovim očima videti priznanje i zaprepašćenje, osetiti energiju i strast kojom je zračio, a koju je teškom mukom obuzdavao. Da bi sprečila sebe da učini nešto glupo, na primer da mu se baci u naručje ili da ga zamoli za poljubac, hrabro je koračala stazom kroz džunglu, ne osvrćući se. Bez ugovora s Prudens Vest pojma nije imala šta će dalje. Znala je samo to da će, kad se ova šarada završi i kad se vrati u London, morati sve iz početka. Bez Raula Vitalea. Opet. Pamela je zadrhtala. - Obeštetiću ti gubitke. To je najmanje... - Zaboravi! Ne želim ni peni od tebe. Moja je odluka bila da Prudens Vest kažem istinu... - Istinu? O, ne! Pripazi, Pamela, inače si izgubljena!

- Hej ne uzbuđuj se! U poslednjem trenutku palo mi je na pamet da bi to moglo upropastiti tvoj posao, pa sam ućutala. Da, sedela je u salonu buduće vojvotkinje, koja joj je čestitala veridbu iako se Pamela gušila zbog te laži. I nije se osećala bolje kad joj je Prudens prijateljski, ali odlučno, rekla da je izabrala drugu kreatorku, verovatno pod pritiskom svoje razočarane i osvetoljubive prijateljice Rebeke. - Ili ću plivati sama... ili... - Misliš, radije ćeš rizikovati nego da ti ja pomognem? Kakva si to žena? Zašto ne želiš moju podršku? Ne želiš psrten, cveće, novac... Zar ti nisam dovoljno dobar? Dovoljno dobar? Nemoguće da je ozbiljan! - Smiri se, nisam mislila da ćeš to lično doživeti. Mogu da izdržavam sebe. Dobila sam ponude za nove poslove... - za koje se nadala da će važiti i posle raskida veridbe s Raulom. - Isplivaću. I dosad sam sve uspevala sama. - Naravno, pomoću kredita iz banke. - Pa šta? - kad bi znao o kolikoj je sumi reč, eksplodirao bi od besa. Ali i sad je sasvim blizu... - Zar si spiskala milione na noćne provode? - Ne budi blesav, Raule! Za ulaznice i šampanjac? Samo tebi to može pasti na pamet. - Pa šta se dogodilo? - Otac je stavio hipoteku na kuću, koja je mojoj majci mnogo značila. Nisam smela dopustiti da je izgubim. Kasnije moja noga nije kročila tamo, jer nisam mogla da gledam kako Kejt skida poslednje ostatke svilenih tapeta. Zbog dve bivše očeve žene od mog imanja ništa nije ostalo. Moje nasledstvo, moj automobil, Leksi... sve je otišlo. - Prodala si Leksi, svog konja, da bi tvoj otac mogao da zadrži kuću i da je onda ostavi Džonu? - Tada je vozio trku Formule jedan. Naravno, bio je ljut, ali ništa nije mogao da učini. Nisam mu rekla sve, pa te molim, nemoj ni ti. Dovoljno brine zbog mene. Dobrovoljno plaćam očeve dugove. I sam znaš koliko koštaju bivše žene. - Da, znam. - Cenim da se više nećeš ženiti.

- Sigurno neću. - Da li si je voleo? - Nikoga ne volim. Ljubav je za slabiće, a ja nisam takav. Ne, naravno. On je snažan i nedodirljiv. - Pamela... ne mogu dopustiti da se sama boriš s tim. - Ipak ćeš morati. - Zaboga, zar ne postoji nešto što želiš? Evo, kupiću ti kuću u Mejferu u znak zahvalnosti za to što si mi pomogla. - Kupovati, kupovati, kupovati! Misliš da se novcem sve rešava? - Kakva si to žena? Zašto nećeš novac? Očigledno je verovao da ga žene žele samo zbog novca. Kako je to tužno! Kako li se oseća zbog toga? O, dobro je to znala. Koliko je puta poželela da ljudi u njoj ne vide samo kćerku poznate, skandalozne pop zvezde i talentovane dizajnerke, već osobu kakva je zaista bila? Da je vole zbog nje same, a ne zato što je mogla da pribavi kartu za koncert, što se pojavljivala na naslovnim stranama ili što je njen brat slavni vozač Formule jedan? To što se i Raul osećao slično, navelo ju je da zaboravi oprez. Sponatno ga je pomilovala po obrazu. - Raule, ne želim tvoj novac. Poznavala sam te dok ništa nisi imao. Ne treba mi ništa od tebe. Odmahnuo je glavom i dalje je ispitivački gledajući, ali je u njegvim očima videla i bol. - Lažeš, Pamela, i onda si htela nešto od mene, a želiš to i sada... Želiš da vidiš moju tamnu stranu. Brzo je povukla ruku. Srce joj je tuklo. Beži, Pamela! Ali ni pomerila se nije, jer ju je prikovao pogledom. U sedećem trenutku osetila je njegove ruke oko svog tela. Snažno ju je pritisnuo uza se. - Pusti me! - Reci mi šta zaista želiš, draga - glas mu je bio dubok, promukao i zavodljiv. Pamela se nakašljala. - Pusti... me... Primorao ju je da ućuti spustivši kažiprst na njenu donju usnu. Razmišljaj, Pamela! - Bez poljubaca. I bez seksa. Sećaš se? 48

Milovao je njen vrat, gubila je razum. Diši, Pamela! - Ne mogu i neću više da ignorišem ono što se dešava između nas. Nežno je prislonio usne na njen vrat. Drhteći od uzbuđenja, Pamela je zarila prste u njegovu kosu i još jače se privila uz njega. Njegove krupne, snažne šake kliznule su do njenih oblih bokova. Čvršće ju je stegnuo u zagrljaj i ljubio najpre polako i zavodljivo, a onda sve strasnije. Uzdahnuo je iz dubine duše. - Želim te, Pamela! Nikada se nije osećala toliko živom. Raul je želi! Naravno, želi i ona njega, tog nepredvidljivog, moćnog, strasnog muškarca. Samo ovoga puta. Njeno srce nije u opasnosti. Nije više naivna devojčica. Kad bi bar prestao! Nikako ne treba da prestane... - Ljubiš kao boginja seksa. Pamela, boginja seksa. Zamalo se nasmejala, ali nije želela da ga razočara. - Raule, ja... treba da se pakujem. Sutra rano putujem i... Bojim se da nisam žena kakvu tony&mila želiš,,. Ali ovo je tvoja poslednja šansa, opomenuo ju je glasić u glavi. Poslednja šansa da osetiš strast, da saznaš kakav je zaista Raul Vitale. Obuhvativši obema rukama njenu zategnutu zadnjicu, podigao ju je. Refleksno je obavila noge oko njegovih bokova, glasno uzdahnuvši kad je kroz tanki materijal gaćica osetila koliko je uzbuđen. - Mesto ti je u mom krevetu, draga.

7. poglavlje Odneo ju je u kuću dok mu je ona poljupcima obasipala obraze, vrat i bradu. Raul je uzdisao. - Oh, Pamela... Zaustavio se na stepeništu i pritisnuo je uza zid ljubeći je. Potom ju je opt podigao u naručje i nastavio dalje. Tek kad je nogom otvorio vrata spavaće sobe, Raul ju je pustio iz zagrljaja. Oboje su bili bez daha. Iako je bila spretna krojačka, prsti su joj toliko drhtali od uzbuđenja da nije mogla da otkopča Raulovu košulju. Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja strgnula ju je. - Gladna si, draga? - upitao je uzbuđeno. - Mislim da sam pregladnela. Učiniću to, govorila je sebi drhteći od nestrpljenja. Mogu da budem sve što on hoće, i više od toga. Zar nije pročitala dovoljno literature? Zar nije za glumu ove nedelje zaslužila oskara? Uz malo sreće, on neće primetiti da je neiskusna. Ovoga puta neće ga razočarati. Prislonivši dlanove uz njegova naga prsa, milovala mu je preplanulu kožu. - Vreo si. - Zbog tebe. Otkopčao je pantalone odbacivši ih u stranu, a potom su i bokserice završile na podu. Ne gledaj, Pamela, pocrvenećeš! Zagrlio ju je oko struka i spretno otkopčao rajsferšlus njene suknje, koja je skliznula s njenih bokova i sad je osetila njegove prste u gaćicama. Obuzelo ju je uzbuđenje i uznemirujuća misao da nije dorasla njegovim dotadašnjim ljubavnicama. Strasnim poljupcem ubedio ju je u suprotno i ni na šta više nije mogla misliti osim na njegove gladne usne i snažno telo koje je pritišće svom težinom. - Sledeći put ćemo polako, ali sad sam nestrpljiv... Toliko sam čekao ovo! Želim te, draga, zauvek. U svom krevetu, u svom naručju... - glas mu je podrhtavao od žudnje dok joj je svlačio bluzu. Zauvek? Znala je da to ništa ne mora značiti, ali dobro je zvučalo. - U redu. Kako god želiš - prošaputala je. To što je osetila njegovu želju zaglušilo je sve ostale glasove u njenoj glavi. Ostala je u belom pamučnom grudnjaku i pre nego što je

pokušao da joj ga otkopča, zagrlila ga je i strasno poljubila. Uzvratio joj je, nežno je gurnuvši na krevet. Kad je hteo da joj otkopča grudnjak, trgnula se osetivši poznati strah, iako nije razumela zašto. Na sreću, činilo se da Raul ništa ne primećuje. Pamela je uživala u dodiru njegovog čvrstog tela dok je tonula u svilene pokrivače. - Pamela, šta mi ovo radiš? Gubim razum! Njegove ruke bile su posvuda. Noge je čvrsto obavila oko njegovog struka dok joj se toplina širila po telu. Gorela je od želje za njim... Dotaknuo joj je dojke, a ona se odjednom ukočila, postala je hladna kao led. Ne! Pokušala je da se opusti i bilo joj je jasno da je trebalo sve da mu kaže. Ali ne bi joj poverovao. A sad je kasno. Još uvek sjedinjena s njim u poljupcu, osetila je da mu se mišići zatežu i onda ju je uzeo jednim snažnim pokretom. Vrisnula je. Zarivši nokte u njegova ramena, utonula je u jastuke. Kratki, oštar bol pretvorio se prvo u prijatno, a onda u nezamislivo uzbudljivo pulsiranje... Osmehnula se milujući Raulov potiljak i ramena. Zbunjeno je otvorila oči i uplašila se. Bio je potpuno šokiran. - Raule? - Ne, to ne može biti istina! Tamna, mokra kosa pala mu je na čelo. Ustao je, ljutito odmahnuvši glavom. - Ne, stani! Molim te, Raule! Prošlost se vratila svom silinom i Pamela se opet obrela pored bazena, ležeći tamo napola obučena. Ostani samo noćas sa mnom. Ako ne da je voli, kao što je maštala, onda bar da je drži u naručju, da joj kaže da će sve biti dobro. Da će bol proći. Međutim, on je ustao i otišao. Ostavio ju je samu... Jedna suza otkotrljala se s njenog obraza. - Ne idi. Isti izraz na njegovom licu, ista zbunjenost. Kao da se osvestio i sad jedva održava kontrolu nad sobom. - Ja... Pamela, ne mogu. Iste reči, isti mračan pogled kao tada kad je zauvek nestao u noći. Odgurnula ga je. - Idi, Raule. Idi.

Raul se pribrao. Prebacio je prekrivač preko Pamelinog tela, a ona se pomerila u stranu zagnjurivši lice u jastuke. Zaboga, povredio ju je! Slep od želje, sručio se na nju kao divljak i nije čak imao vremena da joj svuče grudnjak. Crvena fleka na madracu ukazivala je na to da je zaista bila devica. Srce mu se bolno stegnulo, pa je skočio i odjurio u kupatilo. Napunio je kadu i dodao so za kupanje. Zatim se vratio u spavaću sobu i na rukama ju je odneo u kupatilo. Pokušala je da se pobuni, a onda mu je obavila ruke oko vrata. - Raule, šta to radiš? Pažljivo ju je spustio u kadu dok ga je ona začuđeno gledala. Začuđeno? Verovatno je mislila da će je ostaviti i nestati, kao da mu je svejedno. A zar nije imala dobar razlog da tako misli? Hladan si i okrutan, Raule, baš kao tvoj otac. Ko bi mogao da te voli? Tronuto je gledao kako Pamela rukama grli kolena. Tek tada je primetio bele bretele na njenim ramenima... - Tvoj grudnjak! Daj, skinuću ga... - Ne, pusti. Nije želela da je dodirne. To je i zaslužio. - Žao mi je, Pamela. Trebalo je da mi kažeš. Odmahnula je glavom i zabolelo ga je to što ona izgleda kao tužna devojčica. - Ne bi mi poverovao. I opet ga je preplavila luda želja da uđe u kadu, da je nežno uzme u naručje i učini da zaboravi tugu i bol. Stajao je mirno, potiskujući tu želju Pameli za ljubav, ma koliko da mu je to teško palo. - Dobro mi je, bez brige. Ne treba da te muči griža savesti, nisi ti kriv. O, jeste. Kao grom iz vedra neba iskrsnulo je sećanje i zategnuo se svaki mišić u njegovom telu. - Ono đubre mi je reklo da je šest puta spavao s tobom. - Ko? - Ne mogu o tome da pričam dok si naga. Vraćam se za deset minuta. - Šta? Ne možeš to da kažeš pa da odeš!

Istuširao se u svom kupatilu, pa se presvukao i vratio nazad. U belom bademantilu, pred ogledalom, Pamela je češljala dugu plavu kosu. - Pustila sam te samo zato da bih saznala ko ti je to rekao. Onda možeš da ideš. Dakle, ko je to bio? - Van Horn u noći posle sahrane tvoje majke. Nakon što smo otišli s bazena... Mrtva tišina zavladala je u prostoriji, čuo je samo Van Hornov odvratni glas u svojoj glavi. I osetio je gnev i potrebu da Van Horna zbriše s lica s zemlje. I umesto da pobesni, Pamela ga je tužno gledala. Oči su joj bile pune suza. - I ti si mu poverovao? - Da, svaku reč. Tvrdio je da ste zajedno već nedeljama. - Nedeljama? Zar misliš da sam imala vremena i volje da se povlačim s Van Hornom po hotelima dok mi je majka bila na samrti? Sedela sam dan i noć uz njen krevet! Raul je prvi put posle mnogo godina osetio stid. - Nikad o tome nisam tako razmišljao... Bio sam previše ljut. - Kako si mogao,..? Mislio si... zato što sam te zamolila da sa mnom provedeš noć, da bih to mogla sa svakim? - Da, upravo sam to pomislio, Pamela. Za trenutak je sklopila oči. Raul je zakoračio prema njoj, ali ga je zaustavila pokretom ruke. - Zašto? Kako si to o meni mogao da misliš? Zar misliš da je svaka žena uspaljenica? Uhvatila ga je u zamku. Nije imao sreće sa ženama, uključujući i majku, koja nije bila uzor vrline, a otac se pobrinuo da Raul to nikad ne zaboravi. Sve druge žene zapravo su merkale njegovo bogatstvo. A Pamelu je upoznao pre nego što se obogatio i smatrao ju je anđelom od trenutka kad ju je ugledao do onog trenutka na bazenu. Dakle, zašto je poverovao u Van Hornove reči? Zato što si se plašio i da je pogledaš, odgovorio je glasić u njegovoj glavi. - Nije bilo razloga da posumnjam u njegovu priču. Osim toga, znam da si bila van sebe od tuge za majkom, a bila si i Džonova mala sestra. Vratio sam se da ti objasnim zašto sam otišao i šta sam video? Tebe i Van Horna kako se znojite jedno uz drugo, mahnito se ljubeći. Kasnije

mi je nadugačko i naširoko prepričavao vaše vrele noći. Mislio sam da je to istina. - Zatekao me je u bašti, to je istina. Bila sam potpuno pometena tvojim nestankom! Zagrlio me je i poljubio. Ali kad mi je postalo jasno kuda to vodi, rekla sam mu da to ne želim. Ne razumem zašto te je lagao? - Pobogu, Pamela, zar je to toliko teško pogoditi? Čovek je nešto želeo od tebe. Godinu dana punili ste novine. - Bili smo u istom društvu, na istim žurkama i koncertima. Nagovarao me je da spavam s njim. Šteta što nisam uzvratila na toliki trud. - Dakle, ipak ste bili zajedno? - Godinu dana nakon što sam te poslednji put videla... odvažila sam se da pokušam. - I ostalo je na tom pokušaju, jer si do malopre bila nevina. - Pokušala sam. Rekao mi je da sam... frigidna. I rekao je da muškarci sanjaju o mom dekolteu. Problem je u tome što ne volim da mi neko dodiruje grudi. Postalo mi je jasno da ne želim da spavam s njim, jer su razlozi za to bili potpuno pogrešni. Nisam htela njega, htela sam... - Šta, dušo? - Ah, nije važno. - Molim te, pričaj. - Van Horn je bio u pravu, Raule, slala sam mu dvosmislene signale. Nisam namerno. Ali bio je toliko besan i odvratan... - Povredio te je? Naterao da plačeš? To, đubre, ubiću ga! - Ostavi ga na miru. Rekao je nekoliko uvredljivih reči i to je sve. Uostalom, nije imao... znaš šta. - Znam, nije mogao. Na sreću, Pamela je ostala pošteđena prilike da s tim kretenom doživi svoj prvi put. - Zašto si me tada ostavio samu? Da li sam te razočarala? - Razočarala? Nikako, draga. Bila si u žalosti, nisam to želeo da iskoristim i zato sam otišao. Želeo je da sada sve popravi, nije mogao dopustiti da njeno sećanje na onu noć ostane bolno.

Pažljivo joj je raskopčao bademantil. Na sebi je imala običan beli grudnjak i gaćice, koji su se gotovo osušili na njenom telu. - Izgledam li kao da sam razočaran? Da te ne smatram atraktivnom? - upitao je, nežno zavlačeći ruke ispod bademantila i obuhvatajući je oko struka. - Ti si najuzbudljivija žena na svetu. Nisam neiskusan, Pamela, ali uveravam te da nijednu ženu nisam želeo kao sada tebe. Razumeš li? Klimnula je glavom. - Želim da vidim tvoje predivno telo. Čeznem za tim i danju i noću. Oboje smo kao tempirane bombe, koje će eksplodirati pri najblažem dodiru. Želim da te gledam u ekstazi dok zaboravljaš reči onog kretena i misliš samo na ono što radiš sa mnom. Želim da svoj tvrdi... Protrljavši obraz uz njen, prošaputao joj je na uvo ne baš pristojnu reč, pri čemu je uzdahnula i privila se jače uz njega. Uživala je u pritisku njegovog tela. Žuti dijamant na njenoj ruci blistao je na popodnevnoj sunčevoj svetlosti budeći u Raulu osećaj da mu Pamela pripada. Pomisao na to da bi ga mogla skinuti i otići, bila mu je nepodnošljiva. - Nosiš moj prsten kad noću ležiš u krevetu, Pamela? Miluješ li ga misleći na mene? - Da. Primetio je da ona podrhtava i gurnuo je desnu nogu među njene butine. Izluđivala ga je njena vlažna vrelina. Ipak, ovoga puta će usporiti da joj pruži nezaboravnu ljubavnu noć, kakvu je zaslužila. - Raule, hoću... - Šta? Učiniću sve što želiš, samo mi reci. Pogledala je u svoje grudi i odmah je znao šta je pomislila iako nije razumeo zašto joj je neprijatno da joj dotakne dojke. Možda je to u vezi s njenom majkom? Razjasniće to kasnije. - Nema problema, draga, neka grudnjak ostane na tebi. Maziću te posvuda osim po grudima. - Zaista? - Naravno. To će mu biti teško, ali uradiće tako, njoj za ljubav. Nagnuo se napred i poljubio ju je u stomak. Pamelin tihi uzdah i naježena koža, koju su izazvale njegove nežnosti, samo su ga ohrabrili. Zavukao joj je ruku u gaćice i dotaknuo najintimnije mesto. Bila je tako meka i podatna da bi ovo nežno istraživanje najradije nastavio usnama i 55

jezikom. Zadrhtao je od pomisli na to. Obrglivši Pamelu oko struka, spremao se da klekne pred njom i ostvari svoje najluđe snove. Međutim, pre nego što je to sproveo u delo, zgrabila ga je za kosu i strasno poljubila. Taj poljubac bio je samo za njega. Pamela mu pripada, pa makar samo za ovu jednu noć.

8. poglavlje Raul ju je obasipao nežnostima i na kraju joj je pružio zadovoljstvo za koje nije verovala da je moguće. Napolju se polako spuštala noć. Srce joj je divlje tuklo kad je s Raulom konačno završila u krevetu: ona na gomili mekih jastuka, a on preko nje. Pritisnuo ju je snažnim telom, koje je vibriralo od uzbuđenja. Bio je strpljiv, ali primetila je da se jedva obuzdava. Pamela je prestala da diše kad je mesečina obasjala Raula. Videla je njegovo lepo, markantno lice, tamne oči koje su gorele od požude, Lagano je milovala njegov zategnuti stomak, bokove a zatim ga dotakla tamo gde nikada nijednog muškarca nije. Osetila je meku kožu i pulsirajuću čvrstinu... - Ne, dušo, ako to uradiš, neću više moći da se kontrolišem - nežno ali odlučno sklonio je njenu ruku. - I ne treba da se kontrolišeš. Želim te. Obavila je noge oko njegovog struka povukavši ga na sebe. Želela je da ga oseti u sebi, želela je da se oseti voljenom i željenom. Da je on želi... samo on. - Pamela... - uzdišući, poljubio ju je. Samo joj grudi nije dirao, kao Što je obećao. Iako su bile bujne i teške, čekajući njegovo milovanje. Kad bi sad skinula grudnjak, video bi i saznao, a to nije smela da dopusti. Zadržala je tu tajnu za sebe, kao što je očigledno da je i on imao mračnu tajnu, koju je krio od nje. Iz razmišljanja ju je prenuo novi nalet strasti kad ju je Raul pomilovao po unutrašnjoj strani butina, tamo, gde je još bilo vlažno od njegovih poljubaca, od njegovog jezika, kojim je izazivao jedan orgazam za drugim. Poljubio joj je usne, a Pamela se strasno privila uz njega uzvraćajući mu. - Pamela, Pamela... - šaputao je razmičući joj noge. Kad ga je osetila u sebi, nije više mogla da se obuzdava. Drhteći od uzbuđenja, pridigla mu se u susret. - Polako, draga. Hajde da uživamo. - Molim te, dođi... Pokloni mi svoju ljubav, pokloni mi divne uspomene, kojih ću se sećati do kraja života.

Kao da je najnežnije, najkrhkije biće na svetu, uronio je u nju beskrajno sporo, gledajući je pravo u oči. Sklonila mu je kosu mokru od znoja s čela videvši da je sklopio oči kad ju je potpuno uzeo. Nije skrenula pogled da ne bi propustila dragocen trenutak, na koji je čekala čitavog života. Osećaj da je jedno s Raulom bio je tako snažan da su joj grunule suze. Uplašila ju je tolika nežnost i obzir, jer je to bilo opasno po njeno srce. To kao da je bila ljubav. Zatvorenih očiju mogla je da mašta o tome da je ovo njihova prva bračna noć. Ali to su samo snovi, koji joj ne pripadaju, jer joj je život neizvestan, a znala je i to da je ljubav neraskidivo povezana s bolom. - Reci mi ako ti je neprijatno - prošaputao je. - Divno je Raule. Želim te jače, još jače! I tvoje srce, dušu... Ne, to ne želi. Ranije jeste, ali sad više ne. Ovo što se među njima dešava samo je seks, zadovoljstvo, strast... - Pamela... Ponovo je uzdahnuo i poslednjim snažnim pokretom bio potpuno u njoj. Bilo je lepše od svega što je Pamela do tada doživela. Srećna, utonula je u jastuke udišući Raulov muževni miris. Osećala je njegovu snagu, strast, žudnju. Nekoliko trenutaka ležali su mirno, čvrsto zagrljeni kao da se nikad neće razdvojiti. - Divna si i tako mila. Pripadaš samo meni. Znala je da je to glupo, ali uživala je u tim rečima. - Da, pripadam tebi. Poljubi me - zamolila ga je. Pritisnuo je usne na njene i počeo je lagano da se kreće u njoj u želji da joj pruži zadovoljstvo. Nežno je ljubio njene usne, obraze, vrat. - Šta mi to radiš, Pamela? - Raule... Ubrzavao je ritam, jer ga je šaputanje njegovog imena činilo divljim od požude. Prvi put u životu Pamela je osetila... moć. - Razgovaraj sa mnom, volim da slušam tvoj glas - rekla je nudeći mu se sve bržim i erotičnijim pokretima bokova. - Polako, dušo. Dopalo joj se igranje vatrom. Ugrizla ga je za donju usnu i ponovo razdražila. - Pamela! Tako si divlja. Nikad nisam bio s takvom ženom.

Osetila je da mu se napinju svi mišići, jer je opet prodirao u nju sasvim polako. Koža joj je bridela, uzbuđenje se povećavalo... - O, da...! Raul je šaputao slatke reči na italijanskom, koje nije razumela, ali su je uzbuđivale. - Raule! - vrisnula je izdižući bokove pre vrhunca. Kao iz daljine čula je njegov glas: - Zaboga, draga, pogledaj se. Draga moja Pamela... Nežno joj je stimulisao najintimnije mesto, koje je pulsiralo od strasti, a onda ju je preplavio snažan talas sreće, koji ju je potpuno savladao. Zagrlila je Raula šapućući mu na uvo koliko uživa s njim. - Pamela... Privila se uz njega osetivši da Raul podrhtava u njenom naručju i s poslednjim snažnim trzajem doživljava orgazam. Bila je omamljena od sreće što mu je priuštila toliko zadovoljstva. Njeno srce je progovorilo: Ostani sa mnom, ne idi. Drži me čvrsto još samo ove noći. A ta noć nije želela da se završi... nikad. Međutim, pre ili kasnije stvarnost će se umešati i sreća iz ova noći postaće tek daleka uspomena. U svitanje će je Raulov avion odvesti daleko od njega, u njen stari život. Ali još je pored nje. Kad bi samo ostao dok je san ne savlada! Ležala je u njegovom naručju osećajući da se uzbuđenje postepeno smiruje. Ipak, duboko u njoj ostao je divan osećaj. Raul ju je poljubio u obraz. - Spavaj sad, draga moja. Moram da radim. - Dobro - rekla je dok se izvlačio iz njenog zagrljaja uskraćujući joj svoju toplinu i snagu. Savladana osećanjem samoće i praznine, sklopila je oči. - Dođavola! Uplašena njegovom besnom psovkom, otvorila je oči. O ne, molim te!, pomislila je očajno. Samo bez kajanja, bez prekora. - Piješ li tablete za kontracepciju? - grubo ju je upitao. Sa sedmog neba pala je pravo u pakao. Raul je navlačio crne bokserice, krajičkom oka primetivši da se i Pamela oblači. Njena koža, još vlažna od najstrasnije noći koju je doživeo, blistala je na mesečini. 59

Oduvek je znao da je Pamela za njega veliko iskušenje. Ako bi se pitao koja žena u njemu može da probudi tamnu strast, odgovor bi glasio: Pamela. Kada je on, Raul Vitale, vanbračni sin i nepriznati očev naslednik, zaboravio na kontracepciju? Nikada dosad. Osim s Pamelom. Ona ga čini slabim, dovodi ga do gubljenja kontrole. - Da li je opasan trenutak? - Najgori mogući - odgovorila je. Bila je očajna. Od njega je želela samo jednu jedinu ljubavnu noć. Da li je i njegova majka bila ovako prestravljena kada je zatrudnela? - Dakle, koliki je rizik da se istorija ponovi? - Prilično veliki, bojim se. Bilo mu je teško. Ne samo da je Pameli oduzeo nevinost, nego ju je izložio riziku da rodi dete, koje ne želi. - Kakva istorija? O čemu pričaš? - tiho je upitala. Poslednje što je želeo bilo je da krene stopama svojih roditelja, a sad će uslediti ista drama, na koju mu se žalila pijana majka. - Moj otac oduzeo je nevinost mojoj majci, zadovoljio se i ostavio ju je na cedilu kad je zatrudnela. To ju je uništilo. - O, Raule, mora da je bilo strašno tvojoj majci što je bila prepuštena sebi. Namrštio se. Nikada dosad nije razmišljao o tome kako se osećala njegova majka. Da li se plašila? Sumnjao je u to. Ali Pamela je saosećala s njom. Koža joj je bila bleda u odnosu na crvene, od poljubaca otečenle usne. Da li se ona plaši? - S nama ne mora biti tako, mi nismo kao tvoji roditelji. Naravno, nije pomišljao na to da je napusti. On je pogrešio i zato je odgovoran. Ostaćeš ovde dok ne obznanimo vest. U slučaju da... Očekivao je da će mu se, kao i obično, pri pomisli na ponovnu ženidbu, prevrnuti želudac, međutim, preplavio ga je topao osećaj olakšanja. Onda će zauvek pripadati meni. Tu misao je, međutim, brzo smenilo sećanje na Natalijino neverstvo. Umesto Natalije, video je nagu Pamelu s nepoznatim muškarcem, obasjanu vatrom iz kamina. Pamelu, koja mu je prebacivala da je hladan kao led i koja se tešila s drugim dok se on bavio poslovima...

Na Nataliju je bio samo besan, ali ako ga Pamela ikad prevari... Bol bi bio nepodnošljiv. Moram da uspostavim pravila, pomislio je. Sročiće takav bračni ugovor da se Pamela neće usuditi da ga prevari. Jedna greška i on će otići s detetom na drugi kraj sveta. Ovoga puta sve će držati pod kontrolom. Pogledao je Pamelu primetivši da se unervozila. U tom trenutku u Raulu je planuo snažan osećaj... Nada. Pamela će doneti na svet naslednika Vitaleovih. Konačno će imati sina, kome će preneti sve za šta se u životu borio. - Nisi valjda ozbiljan? Ne mogu ostati ovde, čeka me posao! Raul je u poslu naučio da u odsudnim momentima utiša osećanja i da se posveti pregovorima. Znao je kako će naterati Pamelu da popusti. - Da, ozbiljan sam. Venčaćemo se na ovom ostrvu. I držaće Pamelu na oku dok se sve ne razjasni. A njoj je trebalo nekoliko sekundi da shvati šta joj je upravo rekao. Da se venčaju? Tipično za njega! Uvek je imao spremna tri koraka unapred. - Sačekajmo prvo da vidimo da li sam... trudna, pa ćemo razmisliti o tome šta ćemo dalje, važi? - pogledala ga je osećajući nalet uzbuđenja. - I obuci se, molim te. Pogled na njegov nagi torzo ubrzao joj je otkucaje srca do zaglušujuće tutnjave u ušima. I dalje ga želi. Zar joj nije dovoljno problema? Osmehnuo se, a nju je preseklo u grudima. Pamela je otvorila balkonska vrata i istrčala u tropsku noć. Pošao je za njom. Da se uda za Raula? Zaboga, ne preostaje joj drugo ako je zatrudnela! I ne, nije sanjala o maloj, romantičnoj crkvi u sunčanom jutru, kao ni o venčanici s karnerima i dugim velom. Pokušala je da zaustavi suze. - Veruj mi, Raule, ne želiš da se oženiš mnome. Ja sam prava noćna mora. - Znam, draga. Ne brini, to život čini uzbudljivijim. - Uzbuđenje nije uvek dobro. Šum talasa magično ju je privlačio. Pošla je stepenicama na plažu. Osećala se kao pepeljuga, koja zna da će u ponoć njen princ uvideti kakva je ona zapravo. - Pamela!

- Pusti me, Raule! - Pamela, od čega bežiš? Od svog života. Od istine. Ako pobegne, Raul nikada neće saznati istinu. Kao ni Džon. U njenoj porodici bilo je dovoljno patnje. Kad je čula njegove korake iz sebe, preskočila je poslednje stepenice i završila sa stopalima na vlažnom belom pesku. - Želim da budem sama, da li je to u redu? - Nije - Čvrsto ju je uhvatio okrenuvši je sebi. - Obećaj mi da ćeš ostati ovde i da ćeš se udati za mene ako si trudna. - Ne mogu da ostanem, čeka me posao. I... nikada se ni za koga neću udati. Nikada. Raulovo lice se smračilo. - A zašto, ako smem da pitam, žena koja je do juče bila romantična devica, ne želi da bude voljena supruga? Njegov cinični ton toliko ju je razbesneo da je iz nje provalilo sve ono što je dugo čuvala u sebi. - Zato što sam videla toliko patnje i bola da je dovoljno za deset života! I ne nameravam da posvetim život muškarcu, koji pod monogamijom podrazumeva da ima po jednu ženu u svakom gradu. Ne, jer sam odrasla uz oca, koji je trčao za svakom suknjom dok je njegova žena patila u teškim mukama, a deca bila prepuštena sebi! - Pamela, draga, nisu svi muškarci slabi. Ja nisam tvoj otac. - Slabi? Nazivaš slabošću to kad neko ostavi na cedilu ženu i decu? Zar se muškarci ne plaše da će se nasmrt dosađivati ako ostanu s jednom ženom? Iskrena da budem, Raule, ni ti nisi baš uzor vernosti. Kao ni Džon, uostalom. - Ne znaš ti ništa o tome i zato nemoj da mi sudiš. Nikada nijednoj ženi nisam obećao nešto što nisam ispunio niti sam je prevario s drugom. Kad bi znala... - Šta? - Tebi to nikad ne bih uradio. Pamela je želei a da mu veruje, ali je još uvek sumnjala. Možda zato što je mislila da njegovim devojkama nije ni do kolena? Ili se plašila da će mu ubrzo dosaditi. Žena koja neće da skine grudnjak tokom seksa. A šta ako izgubi dojku? Možda i obe? Hoće li je i tada hteti? Naravno da neće. Muškarac kao on može da ima najlepše žene na svetu.

- Bićemo otvoreni jedno prema drugom, bez emocionalnog uplitanja, koje može da pomuti razum. - Cenim tvoje namere, ali brak nije rešenje. - Sad me dobro slušaj, Pamela. Moj sin se neće pitati ko je i odmah će nositi moje prezime. Pamela se trgnula od žestine njegovih reči. A onda je shvatila: otac ga nikada nije zvanično priznao. Bar nije dok mu je majka bila živa. Rukom je dotaknula njegov obraz. - Obećavam ti da će on ili ona, ako sam trudna, svakako nositi tvoje prezime. - Žao mi je, draga, to mi nije dovoljno. Ne budi tvrdoglava, pomisli na našu reputaciju, na Džona i, pre svega, na dobrobit našeg deteta. Venčaćemo se u svakom slučaju. On je u pravu. Ako se ne venčaju, ostaće zapamćeno da... Zaboga! Već je videla naslove u novinama: “Diva će postati majka. Ko je otac?” A Džon će zadaviti Raula golim rukama. I... njenom detetu potreban je otac. - Dobro, u slučaju da sam trudna, s naglaskom na ako, venčaćemo se. Dakle, Raul je sad vezan za nju za čitav život... zapravo, dok se ona ne razboli. Kako da mu objasni da iz avanture za jednu noć može da nastane najgora noćna mora u njegovom životu? Zašto je jedna divna noć morala ovako da se završi? - Zar ti je pomisao na udaju za mene toliko odbojna, Pamela? Ili se plašiš da će ti moje dete biti teret? - To sigurno ne! - Onda mi reci, draga, u čemu je problem. Ne mogu da shvatim. Prvo na gala večeri vidim divu. Onda legnem u krevet s Pamelom, lepom i mladom, koja je oduvek Želela decu... Dva dečaka i jednu devojčicu. - To sam ti ispričala? - Jesi. Bol koji ju je prožeo bio je nepodnošljiv. - Ta Pamela je... - Prošlost. - Odavno sam shvatila da takav život nije za mene. - Reci mu. Jedino tako ga možeš odvratiti od tog suludog plana. Jer se može desiti, čak je vrlo verovatno, da ću se razboleti... kao moja majka. I moja baka.

U tišini, koja je usledila, činilo se da je vazduh teži i nepodnošljiviji. Potom je čula Raulov glas, taman kao noć, mek kao somot, topao od saosećanja. - Sad vidim pravu Pamelu. Zna li Džon? - Ne. Ne želim da ga uznemiravam. To s mamom veoma ga je pogodilo. Molim te, nemoj mu ništa reći. Oboje su potom ćutali, Pamela iz straha šta će misliti o njoj. Osetiće sažaljenje, možda čak i kajanje. Možda mu je sad jasno da će na grbači vući ženu, iznad koje lebdi smrtonosna bolest. Prijatna toplota proširila se njenim telom kad je Raul stao tik pored nje. Poželela je da je uzme u naručje i da joj kaže da će sve biti dobro. Mrzela je sebe zbog te slabosti. Bilo bi bolje da je sad sama. - Pogledaj me, draga. - Raule... tako mi je žao. Trebalo je da se čuvam. Ne želim da mom detetu bude kako je meni bilo. - Pogledaj me. Kažem ti još jednom Pamela, nisam kao tvoj otac. Biću uvek uz tebe i dete, kunem ti se. Snažan sam i mogu da zaštitim naše dete. A tebe nikad neću ostaviti. Veruješ li mi? Pamela je klimnula glavom. I verovala mu je, a više nego ikad čeznula je za tim da je dotakne i poljubi. Nežno joj je sklonio pramen kose s čela. Molim te, poljubi me, voli me, pokaži mi da me još želiš! Pomozi mi da zaboravim... Njegove usne dotakle su njenu obrvu, nežno, pažljivo... - Ostani dok ne budemo sigurni, draga.

9. poglavlje Raul se naslonio na kuhinjska vrata i, s rukama prekrštenim na nagim prsima, uživao je u lažnoj slici porodične idile. Gledao je Pamelu Sent Kler, buduću gospođu Vitale, odevenu u uzanu majicu s, naravno, grudnjakom ispod, i u kratkom roze šortsu, kako prevrće po frižideru. Kad mu je bračni ugovor poslat mejlom iz Londona, pošao je u spavaću sobu, ali je tamo nije zatekao, pa se za tren uplašilo. Setio se gde je. Često ju je zaticao u kuhinji usred noći, gde je, lepša i privlačnija nego ikad, jela nešto slatko. Izgledala je tako mlada, srećna i bezbrižna. Potpuno drugačija od nesrećne žene na plaži, koja je želei a da pobegne od celog sveta. Nije više tvrdoglava, već ranjiva. Pevušeći, protegnula se do poslednje police izvukavši teglu. Raul ju je uznemireno posmatrao kako uranja kašiku u čokoladni krem, pa ga čulnim usnama oblizuje. To je bilo previše, ponovo se u njemu probudila strast. Uzdahnuo je. Pamela se trgnula ispustivši teglu, koja je završila na podu, kraj njenih bosih nogu. - Moraš li tako da me prepadaš? - Prija ti slatko, dušo? Pocrvenela je. - Uvek, a pogotovo sad. - Znam ja šta ti je potrebno - raširio je ruke. - Dođi. Podigao ju je u naručje, a onda spustio na radni deo. Počistio je rukom rasuti krem, pa je otvorio frižider. Pamela se radoznalo nagnula. - Sladoled? Imaš li makadamiju... ili čokoladu? Gledala ga je zelenim očima tako nežno da mu se zavrtelo u glavi. Nežno? Nemoguće. Hladan si kao led, Raule. Ko bi tebe mogao voleti? - Raule, čuješ li me? Da li je tiramisu još uvek tvoja omiljena vrsta? - Naravno - uzeo je sva tri pakovanja. - Gde ćemo jesti? - Napolju, na balkonu. Odande je divan pogled na pučinu. - Komarči će te pojesti, draga. - Pa šta? Hoću divlje da živim. Zaista je opterećena rizikom od obolevanja! Nešto kasnije sedeli su jedno pored drugog i, udobno zavaljeni u tapaciranu ljuljašku, slušali su šum talasa i vetar u krošnjama. Pamela se glasno nasmejala.

- Sećaš li se kad sam nagovorila tebe i Džona da usred noći pođete sa mnom da kupim sladoled? Džona je zaustavila policija zbog prekoračenja brzine i izvukao se tek kad je policajcu obećao da će mu tata pevati na svadbi. - Da, sećam se - osmehnuo se. - Trajalo je satima dok nismo pronašli otvorenu radnju. I šta se onda desilo? - Nije bilo sladoleda. - Onesvestila sam se. Džon je flertovao s prodavačicom, a ti si me vukao na leđima. Bio si kiseo, ali takav si tada uglavnom bio. Ljudi su govorili da ste ti i Džon kao dan i noć. On dan, ti noć. Za mene si bio oluja, mračna i neprijatna. Toliko si besa nosio u sebi... Ako se ponadao da će ga Pamela gledati drugačije nego njegova majka, prevario se. - Kupio sam ti kutiju pralina da spasem veče. - Tačno. - A tvoj otac? Da li je bio na svadbi? - Da, mama ga je naterala. Još uvek se sećam kako ga je gledala. Zgađeno... - Možda si zaboravila sve lepe uspomene zbog njegove izdaje? - Da, moguće. Toliko izneverenih obećanja, toliko laži... I ja sam lagala majku. Sklonila sam sve novine s fotografijama na kojima su tata i njegove ljubavnice da mama ne bi još više patila. Dala mu je srce, a on ju je izneverio. Nisam smela da je lažem, Raule. Gde god da je sad, nadam se da mi je oprostila. - Naravno da jeste. Tvoja majka zna da si to učinila iz ljubavi prema njoj. - Zaista? - Znam da je tako. Tvoj otac je prevario i nju i svoju decu, ali ne zato što vas nije voleo. Bio je slabić, Pamela. Verovatno nije mogao da podnese da je gleda kako pati. - I meni je bilo teško, pa je nisam ostavila. - Jača si od njega. Umela si da se izboriš s brigama i strahom. Išla si na žurke okruživši se ljudima koji ti ništa nisu značili, pa tako nisu mogli da te povrede. Kao što je Van Horn, koji nije predstavljao pretnju po tvoja osećanja.

- Tačno. Nisam više u kontaktu s tim ljudima. - Rado se sećam vaše kuće, bila je puna topline, ljubavi i smeha. Čuvaj lepe uspomene u svom srcu, draga. - A kakve uspomene nosiš na svoj dom? - upitala je. - Sećam se stalnih promena raspoloženja i razbijenih boca votke. - Onda me ne čudi to što si mi istrgnuo bocu vina iz ruke na proslavi mog punoletstva. Tvoja majka i moj otac bili bi sjajan par. . - Tvoj otac bi bio bolji za moju majku, a moj ju je oterao u propast. - I sve je brige utapala u alkoholu. Možda je tako i s mojim ocem? - Sigurno nije ponosan na sebe, ali ponešto mora da raščisti sam sa sobom. Kad je spustila ruku na njegovu, osetila je koliko je napet. Gledali su se nekoliko trenutaka toplo i s razumevanjem. Pamela se primaknula prislonivši se uz njega. - Smem li da probam tiramisu? Oblizao je kašiku pre nego što ju je napunio i stavio Pameli u usta. Uzbuđivale su ga njene čulne usne, na kojima se otapao sladoled. Silno je želeo da je uzme u naručje i da vodi ljubav s njom baš ovde. Međutim, trebalo je prvo porazgovarati o nečemu. Nežno je prevukao prstom od njenih usana, preko vrata, do bretele njenog grudnjaka. - Skidaš li ga ikad? - Naravno, kad se tuširam. - Zašto ne voliš svoje grudi? Divne su. - To je u vezi s mojom majkom, njenim operacijama, s time što su joj dojke odstranjene. Toliko sam patila da više nisam želela da budem žena. Ti si prvi kome ovo pričam. Pre dve godine napipala sam čvorić u dojci, urađena mi je biopsija... - Pamela! Bila si sama? - uzviknuo je. - Naravno. Niko mi nije trebao. Bilo je benigno, ostao je samo mali ožiljak. U svakom slučaju, ne volim da mi bilo ko dotiče grudi. Pomerila je majicu i pokazala bledi ožiljak na nežnoj koži. - Navikla sam da nosim grudnjak zbog toga. Ali otkad smo se ljubili, mazili i vodili ljubav... želim da ih dodirneš, ali mi je teško da se opustim. Raulu je sinula ideja. - Imaš li bikini? 67

- Da - odgovorila je zbunjeno. - Idi i obuci ga. Naći ćemo se dole na plaži, hoću da ti nešto pokažem. - Zar ne moraš da radiš? - Ne danas. Hajde da se zabavimo! Kao što je tvoja majka uvek govorila: Živeti ne znači čekati da oluja prođe, već naučiti da plešeš na kiši. Pamela je poželela da pleše posle ko zna koliko vremena. Raul Vitale je zbog nje ostavio posao! Neverovatno! Čak nije poneo mobilni telefon kad su ušli u kanu. Sačuvaj lepe uspomene u svom srcu, draga. On je u pravu. Prijalo joj je da se seća dobrih vremena. Ponovo je poželela da se zabavlja, da ostvari sve ono što je sebi godinama uskraćivala. Da uživa u osećaju da u njoj, možda, raste novi život, da zamišlja kako bi bilo kad bi se udala za Raula. Da on uvek bude uz nju. Nikad vise ne bi bila sama. Nije više želela da bude sama. Nakon što su prethodne noći strasno vodili ljubav ležela je u njegovom naručju i nežno ju je pomilovao po stomaku, kao da zna da je beba tu. Taj zanosni muškarac naveo ju je na razmišljanje o imenima za novorođenče i o odeći za krštenje. Potpuno ludo... i pomalo zastrašujuće. Takve snove odavno je sebi zabranila, pre nego što ih surova realnost zbriše. Ne očekuj od njega više nego što može da ti pruži. Šta je ono rekao? Ljubav je za slabe, a ja nisam takav. Međutim, sad je slobodan i uživaće s njim u svakoj sekundi. Raul, koji je sedeo iza nje, veslao je prema steni, u kojoj se videla pukotina. U Pameli je raslo uzbuđenje kad su uplovili u mračnu pećinu. - Još si tu? - upitao je. - Naravno. Volim mrak! - Pazi da ne udariš glavom o stalaktite. Svetlo! - viknuo je Raul i u ogromnoj pećini uključila su se svetla, koja kao da su bila postavljena na morskom dnu. - Vau! Ovo je kao u bajci! - Pamela je prestala da diše posmatrajući odsjaj duginih boja na glatkim stenama. - Ne pomeraj se! Prevrnućeš brod! - Brod?! Tako nazivaš ovu orahovu ljusku? - Dobro! Sama si ovo tražila! Pre nego što je shvatila šta se dešava, Raul se nagnuo, a kanu se prevrnuo i oboje su pali u vodu. Voda je bila

prijatno topla, pa Pamela nije žurila da izroni. Raul ju je obuhvatio oko struka i izvukao na površinu. - Stidi se, Vitale! - Pogledaj tamo! - pokazao joj je otvor u steni, kroz koji je dopirala svetlost. - Tamo te čeka nagrada ako u narednih dvadeset minuta budeš radila ono što ti kažem. Obećavam, neću te povrediti. Ukoliko poželiš da prestanem, treba samo da mi kažeš. Pokazaću ti raj na zemlji. - Da... - osetila je njegov dah na potiljku. Bila je čvrsto privijena uz njegovo mišićavo telo, a sudeći po tome koliko je uzbuđen, znala je kako će se ovo putovanje u raj završiti. S Pamelom u naručju plivao je dalje. - Izađi iz vode i ne okreći se! Pamela je načinila nekoliko nesigurnih koraka po pesku i čekala ga je dok joj je srce divlje tuklo. - Zatvori oči! - bio je tik iza nje. - Veruj mi - prošaputao je. Osetila je njegove prste na svom potiljku, zatim joj je odvezao gornji deo bikinija. O, ne... - Samo polako. Ne plaši se, draga, slušaj svoje telo. Mišići su joj se opustili, ali su joj zato čula bila apsolutno budna. Bikini joj je sklizunuo s tela. U sledećem trenutku stavio joj je povez preko očiju. Nije osećala strah, samo uzbuđenje. - Sta osećaš? - prošaputao je. - Vrelinu. Kao da sam u plamenu. - Pričaj mi još... - krupnim šakama razmaknuo joj je butine. - Osećam hladan, vlažan pesak pod stopalima. Golica me između prstiju. I tvrdu, grubu stenu na dlanovima. A sad.... tvoje tople ruke na mojim bokovima, na stomaku... Činilo joj se da će joj noge otkazati poslušnost, pa se naslonila na stenu. - Sad mi svlačiš donji deo kupaćeg - dodala je drhtavim glasom. - Tako je, svlačim vlažni materijal preko tvojih lepih, dugih nogu. Sanjam te noge, dušo, znaš li to? Osećam ih oko svog struka, na ramenima, a ako me one ne dokrajče, to će sigurno učiniti tvoja slatka, obla zadnjica.

Bacio je gaćice na tlo. Onda ju je ljubio posvuda dok mu se nije sasvim predala. - Tako je, draga, moja si. Ugrizla se za usnu. Prekasno, pomislila je, odavno ti pripadam. Pripadam ti od trenutka kad sam te ugledala, Raule Vitale... Ne, ne sme tako da razmišlja! Uspaničila se kad je osetila njegove ruke iznad struka. Kad joj je s leđa šakama pokrio dojke, strah je ustupio mesto čežnji. - Zaboga, Pamela... Imaš najlepša leđa, koja sam video. Svaka jamica, svaka pora, savršene su. Šta sad osećaš? - Tebe... posvuda - odgovorila je zadihano, osećajući njegovu erekciju na svojoj guzi. Refleksno je prstima skliznula preko njegovog mišićavog stomaka do čvrstog... - Ne! Želim da ti osetiš zadovoljstvo. Ponovo joj je milovao grudi, nežno dotičući bradavice, kao da čeka Pamelinu reakciju. Bilo joj je divno, neverovatno, uzbudljivo. Kad je dotaknuo ožiljak na levoj dojci, Pamela je zadržala dah, ali je panika izostala. - Tako si hrabra! Posmatraj taj ožiljak ne kao simbol nesreće, već kao znak tvoje snage i borbe. Treba da te podseća na to koliko je važno uživati u svakom trenutku. - Raule... - Obećaj mi da se više nećeš plašiti. Šta god da se desi... nećeš se plašiti. Nastavio je da je miluje, koža joj je gorela pod njegovim usnama i dlanovima. Osećala je prve znake nadolazećeg vrhunca jačeg nego ikada dosad. - Pamela... - šaputao joj je na uvo nežne reči na italijanskom, reči koje nisu budile samo žudnju, nego su je i raznežile. - Opusti se, draga - lebdeći na ivici zadovoljstva, Raul se zaustavio. Oprosti, Pamela. Izgubio sam kontracepciju. Tišina. Čuo se samo šum talasa i otkucaji njenog srca. Tišina u kojoj su oboje čekali da ovo drugo nešto kaže. Uzmi me... toliko te želim. Osetila je rezigniran uzdah na potiljku. Još jedan nežan poljubac u leđa i Raulovi prsti ušli su u nju.

- Raule! - vrisnula je dok ju je orgazam tresao. Zatim je pala, potonula u sreću. Osećala je njegove ruke oko svog struka i čula je njegov glas: - Neću te ispustiti. Divna si, Pamela - šaputao je, nežno je ugrizavši za rame. Osećala se kao da lebdi. I jasnije nego ikad spoznala je istinu: Pripadam Raulu Vitaleu srcem, telom i dušom. Oduvek. I zauvek. I u glavi joj se vrtela, sasvim jasna misao: Volim te. - Predajem se - prošaputala je.

10. poglavlje Kad se prenula iz obamrlosti, shvatila je da je u Raulovom krilu. Sedeo je na pesku ispruženih nogu, čvrsti je držeći. Spustila je lice na njegovo rame dok joj je on navlačio gornji deo bikinija vezujući ga na njenim leđima. Dugo su sedeli zagrljeni. Nežno ju je držao u naručju, kao da mu je ona najdragocenija. Besmislica. Samo zato što je dovoljno luda da mu pokloni srce, ne znači da i on isto oseća. Zašto se drži za njega, kao da joj život od toga zavisi? Neću te ostaviti, obećavam. Vazduh. Treba joj svež vazduh. Podigla je glavu i pomerila se da se oslobodi iz njegovog zagrljaja. I bila je pomalo razočarana kad ju je pustio. - Možeš li da hodaš? - Mislim da mogu. Podigao ju je iz krila i Pamela se zagledala u njegove tamne oči. Gde su joj, dođavola, kupaće gaćice? Naslonila se na stenu dok je Raul otresao pesak sa sebe. Crni, vulkanski pesak za njegovu privatnu pećinu. - Čekaj me ovde - rekao je i nestao. Pamela je pogledala unaokolo pa je iz peska podigla gaćice. I tek što ih je obukla, Raul se vratio noseći sportsku torbu, iz koje je izvukao bocu vode. Zahvalno je otpila nekoliko gutljaja. - Tvoja frizura me podseća na trenutak kad sam te prvi put video. Tipično muški, pomislila je, bez smisla za detalje. - Tog dana kosa mi je bila puštena. Igrao si tenis s Džonom a ja... Ona i njene drugarice fascinirano su posmatrale zgodnog, markantnog tipa. - To nije bio prvi put - odgovorio je. - Nije? - Ne. Hajdemo odavde. Dame imaju prednost. Čula je šum vode, poj ptica i šum zelenog lišća na granama, uznemirenim laganim vetrićem. Pesak pod njenim nogama pretvorio se u travu. Pamela je okrenula glavu na drugu stranu, oduševljeno uzviknuvši:

- O, Raule! Odjednom se obrela usred zelene oaze nestvarne lepote. Vodopad! Ljubičasto-žuti leptir proleteo je ispred Pamelinog lica sletevši na drvo. - Ovo je raj! Nikad ne bih pomislila da postoji nešto ovakvo - oči su joj se napunile suzama. - Hej, preda mnom ne moraš da kriješ šta osećaš. I ja sam bio oduševljen kad sam otkrio ovaj raj. - Da li si bio s...? Kakvo glupo pitanje, verovatno je ovde bio s mnogim ženama. - Ti si prva koju sam ovde doveo - nežno joj je pomilovao obraz, pa je ubrao beli cvet s grane, pune tamnoljubičastih plodova. - Da li su to plodovi strasti? - Nešto slično, ali mnogo delotvornije. - Misliš, kao afrodizijak? - Da. Znam da ne voliš cveće. - Ko kaže? Dobro, bila sam ljuta na tebe. Moliti sekretaricu da mi čitavu radnju ukrasi cvećem nešto je sasvim drugo od... Zastala je kad joj je Raul zadenuo cvet za gornji deo kupaćeg. - Od čega, dušo? - nagnuo se da poljubi mali beli ožiljak na njenoj levoj dojci. Sklopila je oči kada je usnama dotaknuo njenu kožu. Poželela je da ga zagrli. Oprez, Pamela! Raul je podigao glavu, kao da je hteo nešto da joj kaže. Reci mi, molila ga je u sebi. Daj mi nešto više od nagoveštaja. Reci mi istinu, molim te! Međutim, Raul se ispravio i okrenuo, pa joj je postalo jasno da se to neće dogoditi. - Zbog ovog raja kupio sam ostrvo. Ja, mračni, hladni i beskrupulozni čovek, posedujem ovaj raj. Zanimljivo, zar ne? - Ko te naziva hladnim, taj te ne poznaje, Raule. - Kunem se, žena koja je to rekla dobro me poznaje. Njegova bivša žena, naravno. Pamela je osetila ubod ljubomore. Ne, napad ljubomore! A to je smešno. Mogla je da zamisli Natalijin život uz Raula: bila je stalno žedna njegove ljubavi i pažnje. - Zašto si se oženio Natalijom?

- Moj otac je ugovorio taj brak, jer je pripadnica starog italijanskog plemstva. Dugo sam se tome opirao. I nije funkcionisalo. - Zvuči... hladno. - Tako je - po njegovom pogledu shvatila je da ne želi o tome više da priča. Pamela je izvadila cvet iz kupaćeg i zadenula ga je u kosu. - Lokalci ovaj vodopad nazivaju vodopadom snova, jer ispunjava želje izgovorene pred njim. - Veruješ li u to? - Zar je važno? Po mom iskustvu, snovi se mogu ostvariti samo teškim radom i čeličnom voljom. - Koncern “Vitale”. Želiš da ga dovedeš na vrh i zato radiš kao opsednut. Ali zašto? Zar nisi dovoljno bogat i moćan? - Bogatstvo mi ništa ne znači. Reč je o samopoštovanju. I ti si ponosna na svoj rad, zar ne? - Naravno. Ali ti si među najpoznatijima u svojoj branši i ipak želiš još. Šta pokušavaš da dokažeš sebi? Da li je to u vezi s tvojim. ocem? - Čovek nikad ne sme da bude zadovoljan, draga. Radim to za sebe, ne za njega. - Posle majčine smrti živeo si s njim? Raul je klimnuo glavom. - Kad ću ga upoznati? Možda će uskoro postati deda. - Slušaj, Pamela, ni ti ni moje dete nećete mu biti ni blizu. - Da li je bio... nasilan? - Samo verbalno. Ali bilo bi mi draže da me je ponekad udario. - Da li si u kontaktu s njim? - Da, ali on više ne kontroliše moj život. Sad je obrnuto. Koncern je bio pred bankrotom kad sam ga preuzeo i sad je u mom vlasništvu. Ćutala je nekoliko minuta, pa se okrenula prema njemu i pomilovala ga je po obrazu. Pogledi su im se sreli. U njegovim tamnim očima bilo je toliko bola... S petnaest godina sahranio je svoju labilnu majku i završio kod bezdušnog oca. Gurnut u svet u kome ga niko nije želeo, započeo je bespoštednu borbu za poštovanje i priznanje. Nikakvo čudo što je naučio da obuzdava osećanja. I bio je dovoljan neznatan povod da u njemu eskalira bes.

Da, bes ga je pokretao. Ponekad, kad ju je držao u naručju, Pamela je osećala ključanje energije u njemu. - Sad vidim pravog Raula - izgovorila je istu rečenicu, koju je on dan ranije rekao njoj. I njoj je bila poznata očajnička želja da svetu pokaže da je bolja nego što ljudi o njoj misle, da je više od kćerke poznatih roditelja, više od parti devojke. Zar nije čitave nedelje pokušavala da se dokaže Raulu? - Ne poznajem nikoga ko je uspešniji od tebe. I znaš šta? Ti si mi savetovao da sačuvam lepe uspomene u srcu. I ti treba da učiniš isto. Sačuvaj sve lepo u svom srcu i budi ponosan na to. Nemoj dozvoliti ocu da upravlja tvojim životom, budi iznad toga. Obećaj mi. Pogledao ju je. Činilo se da postoje samo njih dvoje na planeti. Senka je pala na njena ramena kao da je oblak zaklonio sunce. Poznavala je taj pogled. Raul joj je izgledao tako dalek! Strah je rastao u njoj, jer je drugi put u životu poželela da mu otkrije šta oseća prema njemu. Mora da je to zbog ovog čarobnog mesta, koje u njoj budi najsmeliju nadu iako je to rizično po njen duševni mir. - Zar nikad nisi želeo nešto drugo osim poslovnog uspeha i priznanja? - Za šta više od toga vredi živeti, Pamela? - Ne znam. Za ljubav, možda? - Ja ne mogu da volim. Klimnula je glavom. Bilo joj je hladno do kostiju. Baš sam glupa! A od njega mi samo ljubav treba. Njegovo srce. I baš je sebična, jer želi da je Raul voli i kad se ona razboli. Iako bi patio. Pognute glave sklopila je oči plašeći se budućnosti. Želela je da je trudna i da rodi Raulovo dete, ali možda će mu brzo dosaditi kao njegova prva žena. U tom slučaju, ostaće sama i očajna, slomljenog srca. Podigla je glavu pogledavši u pučinu. - Zašto si me doveo ovamo, Raule? - Znao sam da će ti se dopasti. Ako želiš, ovo ostrvo biće moj svadbeni poklon tebi. - Da li si siguran da sam trudna? - Da, i radujem se tome. Oduvek sam želeo naslednika. - Zato si se oženio Natalijom? Želeo si naslednika? - Naravno. Zbog čega drugog?

Bila je kao ošinuta gromom. Dok je ona sanjala o ljubavi, njemu je važan bio samo naslednik koncerna “Vitale”. A sad pokušava da joj zamaže oči seksom i ostrvom. - Verovatno mnogo vredi. - Nekoliko miliona. Možemo danas da potpišemo predbračni ugovor, - Sačinio si ga? - Da, jutros. U čemu je problem? Pamela se odmaknula od njega. Otvorila mu je srce nakon što su vodili ljubav, a on? Otišao je u radnu sobu iz kreveta da bi... sačinio predbračni ugovor! - Kako možeš biti hladan i bezdušan?! Raul se trgnuo kao da ga je udarila. - Zar mi ne veruješ, Raule? - To nema veze s poverenjem. - Naravno da ima. Od čega taj ugovor štiti tvog naslednika? - Pamela, taj ugovor treba sve nas da zaštiti. Bićeš finansijski obezbeđena. - Ne želim tvoj novac! I neću da se udam za čoveka, koji mi ne veruje. Moj život ne možeš da kontrolišeš. Raul je pošao za njom. Vetar se pojačavao. - Slušaj Pamela, ako si trudna, venčaćemo se. Nemaš izbora. - O, imam. Ne možeš me naterati. S bebom ili bez nje, nikad se neću udati za tebe. Osetila je snažan bol u grudima. Oduvek je sanjala da se uda za ovog čoveka... ali ne pod ovakvim uslovima! Nevreme se približavalo i Pamela je osetila prve kapi kiše na licu. - Znaš zašto se moramo venčati. - Baš me briga za reputaciju. Neka novine pišu šta hoće! Reći ću Džonu da sam ja kriva za sve. Grmljavina je počela posle prvih munja. - Obećala si da će moje dete nositi moje prezime. Kiša je počela jace da pada hladeći Pamelin gnev. - Znam, Raule, žao mi je, ali moraš me razumeti: ne mogu bez međusobnog poverenja. Nisam tvoja majka, a ti nisi tvoj otac. On se

užasno ponašao, ali ti si drugačiji. Znam da me nikada ne bi ostavio na cedilu i da bi bio divan otac. Ne kao on. Bespomoćno je raširio ruke. - Zašto onda nećeš da se udaš za mene? - Zato što želim ljubav. Zato što sanjam o venčanju u maloj, romantičnoj crkvi i o pristanku, koji dolazi iz srca. Želim da me čovek, koji me odvede pred oltar, voli zbog mene same, a ne zato što ću mu roditi naslednika. Želim ljubav kao u bajci, Raule. A ti ne možeš da voliš... Ruke su mu pale niz telo. - Dobila si svoju noć, Pamela. Doduše, sa zakašnjenjem od pet godina, ali ipak... Pamela se trgnula. Da li je videla bol u njegovim očima? Ne, mora da se vara. - Žao mi je. Drhtavim rukama skinula je verenički prsten, nesposobna da ga još jednom pogleda i da misli na obećanje, koje on predstavlja, na reči, koje joj je Raul prošaputao onog dana: Za ženu mog srca ništa nije preskupo. Tutnula mu je prsten u ruku. - Čim nešto saznam, obavestiću te. Imam sve tvoje brojeve telefona. Njegovo lepo, ponosno lice pretvorilo se pred njenim očima u masku ravnodušnosti. - U redu. Dobro je što je padala kiša i da se pomešala s njenim suzama. Videla je kako je prsten sa žutim dijamantima poleteo u vazduh, a onda nestao u moru odnoseći sa sobom sve njene nade i snove.

11. poglavlje Dve nedelje kasnije... Raul je ukočenim prstima popravljao kravatu pitajući se zašto okleva da pokuca na masivna hrastova vrata. Bilo mu je hladno, kao da nag leži u snegu, koji je napadao pred vratima Pameline zgrade. Dođavola, razboleo se od čežnje za njom! I bio je prvi put u životu uplašen. Dokasno je lutao gradom, slep i gluv za božićno raspoloženje. Smišljao je izgovore da bi ih opet zaboravio. Podigao je ramena i duboko udahnuo. Pokucao je na vrata. Čuo je okretanje ključa u bravi i vrata su se otvorila. Pred njim je stajala Pamela, sanjivog pogleda i raščupane kose, lepša nego ikad. Na sebi je imala majicu do kolena, koja je naglašavala njene obline. Anđeo, koji lebdi na oblacima... - Zdravo, Raule - njen tihi, promukli glas ubrzo mu je puls. Pogledao ju je u oči. Bila je upadljivo bleda, a tamni kolutovi pod očima svedočili su o besanim noćima. - Zaboga, Pamela! Da li si bolesna? - Isto sam i ja tebe htela da pitam. - Nisam ja važan, draga. Kako si? Ne osećaš se dobro? - Nisam bolesna, samo sam umorna. Nisam mnogo spavala od... - Da, čuo sam da si postigla veliki uspeh. Čestitam, draga što ti je princeza mušterija. - Srela sam je na dobrotvornoj večeri i nagovorila da pogleda moje crteže. Dopali su joj se. - Ponosan sam na tebe. - Hvala. Znao je da bi bilo netaktično da joj upadne u kuću. Pamela će pomisliti da je samo zato došao, ali morao je da pita: - Znaš li jesi li...? Kad je stisnula usne i odmahnula glavom, Raula su preplavile oprečne emocije: razočaranje zato što neće imati dete s njom, strah da je posle ove večeri nikada više neće videti, ali i olakšanje što će joj reći istinu, a ona će znati da on ništa ne smera. - Daj mi dvadeset minuta, Pamela. Više ne tražim.

Nežno rumenilo oblilo joj je obraze. Znao je na šta je pomislila: na nežne trenutke u pećini kad mu se potpuno predala. Ovoga puta neće biti ni zavođenja i ugovora, samo istina. - Hoću nešto da ti objasnim, a onda ću otići i ostaviću te na miru. Obećavam. - Dobro, uđi. Dvadeset minuta. Ušao je u kuću pokušavajući da ne gleda njene oble kukove i zategnutu zadnjicu. Uvela ga je u udobnu dnevnu sobu. Svetlo je bilo prigušeno, a pored prozora stajala je jelka. Na podu su bile kutije od božićnih ukrasa, u kaminu je gorela vatra, koja je širila prijatnu toplotu. - Izvni što te ometam. Znam da je kasno za posete, ali bio sam kod Asakija i... Sklupučala se u uglu sofe i ovoga puta je znao zašto ga je ta slika toliko dirnula. Želeo je da se ona privije uz njega, da u njemu potraži utehu i toplinu. - Radujem se zbog tebe. - Nisam potpisao ugovor s Hemptonovima, Pamela. Razrogačila je oči od iznenađenja. - Zašto? Ovo je odlučujući trenutak. Dve nedelje razbijao je glavu kako ovo da izvede. - Zato što si bila u pravu. Moj otac je poricao moje postojanje dok nije bio primoran, posle majčine smrti, da me uzme. Ne moram ti reći da me je njegova porodica mrzela. Potiskivao sam bol tako što sam petnaest godina radio kao ludak. Hteo sam svima da dokažem da sam vredan prezimena Vitale. Trebalo je da Hemptonovi budu kruna mog uspeha, ali... Shvatio sam da mi je važnije da ti budeš ponosna na mene, jer si ti, moja predivna, verna, nesebična Pamela, vredna svakog napora. Na prvom si mi mestu, daleko iznad Vitaleovih. I ne želim da ikada više moraš da lažeš zbog mene. - Ispričao si to Asakiju? - Da. - Ne mogu da verujem! Učinio si to zbog mene?! Sve je u njemu čeznulo da je uzme u naručje, ali morao je još mnogo toga da kaže. - Sve bih učinio za tebe, Pamela. Za jedan dan s tobom dao bih sve što imam. Za tebe bih prodao dušu i žrtvovao život. Samo jedno ne mogu. Ne mogu te naterati da me voliš. I to je, moj anđele, razlog što

sam sačinio predbračni ugovor. Govorio sam sebi da ti ne mogu verovati, ali sam se zapravo plašio da ćeš me napustiti. Znao sam šta će se dogoditi... - Kako to misliš? - Jedan pogled na tvoje haljine i bilo mi je jasno da sanjaš o ljubavi iz bajke. Iako to nisi htela da priznaš iz straha da ćeš se razboleti. I želeo sam da ti pružim bajku, draga, jer sam i ja nesvesno čeznuo za tim. Hteo sam te za sebe od prvog dana, želeo sam da te vežem za sebe vereničkim prstenom i strasnim noćima. Sve vreme sam razmišljao: Ona mi pripada. Konačno mi pripada! Ujutro ću je zaprositi. A onda sam te dotaknuo i izgubio glavu. Osećao sam kao da si već moja žena. Ali to nije opravdanje za moje ponašanje. Stidim se i znam da te nisam zaslužio. Zato sam se ponadao da si trudna. Ne zbog naslednika, već da dobijem tebe. - Želeo si me... od prvog dana? - Da. Bilo mi je potrebno da ti stavim prsten na ruku u juvelirnici. I svaka reč, koju sam izgovorio, bila je istinita. Svaki dodir, svaki cvet, svaki poljubac došao je iz mog srca. - Kada si me prvi put video? - U noći pre nego što smo se sreli na teniskom terenu. Video sam kako silaziš niza stepenice, zamršene kose i dugih nogu u šortsu i majici. Tražila si nešto slatko u kuhinji. - Posmatrao si me? - Da. Znaš li o čemu sam razmišljao? Mislio sam... ona je anđeo. Nisam je vredan i nikad me neće voleti, ali pokrenuću i nebo i zemlju da je zaslužim. - To si mislio? - Da. Ali one večeri na bazenu bila si bolesna od brige i nisam mogao da te dotaknem. Molila si me za jednu jedinu noć. To mi nije bilo dovoljno. Ni milion noći ne bi bilo dovoljno. Oči su joj se napunile suzama. U njenom pogledu bilo je toliko bola da je Raul izgubio nadu. Uhvatio ju je za ruku. - Slušaj, pre nego što odem, želim nešto da znaš. Znam da mi ne možeš uzvratiti ljubav, ali kad god ti budem potreban, samo me pozovi i doći ću, jer si mi najvažnija. Biću uz tebe u najtežim trenucima i nikad te neću ostaviti. Obećaj mi da to nećeš zaboraviti. - O, Raule...

- Obećaj mi. - Obećavam. Suze su joj potekle u potocima. - Ne plači, draga, ne mogu to da podnesem. Idem. Dobio je njeno obećanje i to treba da mu bude dovoljno. Poljubio ju je u kosu. Osećao je nepodnošljiv bol, oči su mu gorele. - Uvek ću te voleti, Pamela. Zbogom. - Ne! Pamela je rukama obuhvatila njegovo lepo, zbunjeno lice. Privukla ga je sebi utisnuvši gladni poljubac na njegove usne. - Nemoj opet da odeš. Potreban si mi. Bio je to divan poljubac, divlji, nespretan i mokar od suza. Podigao ju je u naručje, želeo je da joj pokaže koliko mu je posebna. O, koliko mu je nedostajala! Koliko je čeznula za njim! U tih nekoliko trenutaka osetila je ljubav. Mnogo ljubavi. - Pamela, šta ovo znači? - O, Raule, to znači da te volim. Oduvek sam te volela. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ni deset minuta nisam provela s tobom, a već sam zamišljala venčanicu, servis za ručavanje... - Htela si samo jednu noć sa mnom! - Zato što sam mislila da više ne mogu očekivati od tebe. Ali htela sam da doživim prvi put s tobom. On je voli! I voleo ju je! Nije mogla da poveruje u toliku sreću. - Mislio sam da sa mnom želiš samo avanturu. Mislio sam da mene niko ne može da voli. - To kaže muškarac, koji je slomio toliko ženskih srca. - Njima je bio važan samo moj novac. Pitaj moju bivšu ženu zašto se udala za mene da bi nekoliko nedelja kasnije spavala s mojim polubratom. Zatekao sam ih zajedno. - Zato si takav prema ženama? - Za sedam nedelja, koliko je trajao naš brak, jedva sam viđao Nataliju. Držao sam je na odstojanju, ne znajući zašto. Kad sam je uhvatio s polubratom, osećao sam samo užasan bes. I olakšanje. Natalija je mislila da ne može protiv našeg koncerna. A zapravo nije mogla protiv tebe. Više joj ne zameram. Da je prema mom polubratu osećala deseti deo onoga što ja osećam prema tebi, sve bih joj oprostio. 81

- Zašto mi nikad nisi rekao šta osećaš prema meni? - Moja majka je uvek govorila da sam hladan i mračan kao moj otac, nimalo vredan ljubavi. Verovao sam da je bila užasno nesrećna, jer ju je moj otac ostavio. Stalno sam je podsećao na njega. Pamela ga je pomilovala po obrazu. - Ti nisi hladan, Raule. Deluješ mračno, ali to volim kod tebe. Meni je to privlačno. I veoma seksi. Luda sam za tobom, moj mračni, tajanstveni čoveče! Tvoja snaga i strast daju mi osećaj da sam živa. Pokazao si mi vodopad snova i naučio si me da se ne stidim svog tela. Ti si za mene najbolji, najosećajniji čovek na svetu. - Pamela! Privukao ju je sebi, strasno je ljubeći. Tako ga je grčevito stezala da su svi njegovi strahovi i sumnje nestali u trenu. Pritisnuo ju je telom na sofu dopustivši joj da oseti koliko čezne za njom. Nežno ju je ljubio. - Pamela, draga, reci mi... - Volim te. Uvek ću te voleti.

KRAJ Scen: Tony Obrada: Mila