Vjenčanje s princem pleyboyem by Bibliotekarka

VenÄ?anje s princem plejbojem

1. poglavlje

- Šta znači to: ona nije ovde? Princ Karlos Velaskez mogao se opkladiti da vidi kapljice znoja na čelu budućeg tasta. Pošto je poznavao kralja Eduarda od Santine, to ga je iznenadilo i zaintrigiralo. Kralj Eduardo se nakašljao. - Sofija je napustila Santinu... s maharadžom. Karlos je podigao obrvu i nasmešio se. - Maharadža? Zar joj princ nije dovoljno dobar? Čini se da neke žene baš žude za egzotikom. - To je učinila bez mog znanja i odobrenja. - Pa... pošto je moja zamalo verenica pobegla s drugim, očigledno neće biti svadbe. Iako je to izgovorio sarkastičnim tonom, Karlos je osetio nekakvo olakšanje. Doduše, pomirio se s tim da se mora oženiti, ali nije bio srećan zbog toga. Brak mu se činio kao ropstvo. A morao je da dobije naslednika. Pritom nežna brineta Sofija nije bila loša kandidatkinja. Dakle, vratiće se na Santa Kristobal i proslaviće nenadani produžetak slobode u naručju neke plavuše. Ili crvenokose. Možda s obema? To je teško podneo, ali proveo je u celibatu šest meseci zbog lekarskog pregleda, koji bi mogla da zahteva njegova buduća nevesta. Očigledno je to bilo bespotrebno mučenje. - Oče? Karlos se okrenuo kad je čuo taj nežan, melodični glas, međutim, glas nije odgovarao izgledu princeze koja je stajala u vratima. Ravna smeđa kosa do ramena, jednostavna i 3

neupadljiva, kao i sve na njoj. Na sebi je imala belu bluzu, smeđe lanene pantalone i crne baletanke. Visoka i mršava, mogla je da bude model. I ni trunčicu šminke na lice nije nanela. - Izvinite - naklonila se. - Nisam znala da si zauzet htela je da se povuče i Karlos se začudio što je osetio tračak razočaranja. - Marija... Okrenula se. - Da, oče? - Molim te, ostani trenutak da te upoznam s princem Karlosom Velaskezom, Sofijinim verenikom. Pogledala ga je neobičnim smaragdnim očima. Delovala je ozbiljno, pomalo zatvoreno. Ali osećao je da se iza toga nešto krije. - Drago mi je, princezo - Karlos se osmehnuo. - Iako zapravo nisam više Sofijin verenik pošto je ona pobegla s maharadžom, kako sam maločas saznao. Marija je zatreptala, pa se okrenula ocu. Karlos je stekao utisak da je uplašena, nervozna i nesigurna. - Nije pobegla s maha... s Ešokom - objasnio je Eduardo. - Da budem iskren, svejedno mi je da li je pobegla, otrčala ili odletela. Rezultat je isti - hladno je zaključio Karlos. - Više nemam verenicu. - Smem li da se povučem? - upitala je Marija. - Ne - rekao je njen otac grubo. - Moram zbog Luke... - Luka može da sačeka. Učini mi uslugu i ostani. Karlos je osetio gorak ukus u ustima. Zaboga, mrzeo je muškarce koji na ovakav način pokazuju svoju moć. - Pozdraviču vas - rekao je princ. - Ako nemate nevestu za mene, nema razloga da ostanem. - Još jedno pitanje, Karlose: gajite li osečanja prema Sofiji? - kralj ga nije ispuštao iz vida. 4

- Zapravo se nismo upoznali. - Dakle, stalo vam je samo do imena? - Znate da je tako. Karlosu je bilo svejedno koga će odvesti pred oltar, samo da dobije zdravog naslednika i da njegova žena izgleda lepo dok maše okupljenom narodu s balkona. - Onda imam mladu za vas... - kralj je pogledao u kćerku. - Možete dobiti Mariju. Mariji je zujalo u ušima. Da li me je to otac ponudio kao utešnu nagradu? I zašto je time šokirana? Pa poznato joj je njegovo mišljenje o njoj. Zurila je u svog oca, a onda je tišina postala nepodnošljiva. Karlos se neprirodno nasmejao. - Nudite mi zamenu? - Samo način da sačuvamo obraz. Marija je instinktivno zatresla glavom, ali nije mogla da progovori. Još nije odbolovala Sofijino bekstvo, a već je usledio drugi udarac! Brak s Karlosom bio je važan zbog saveza dve ostrvske države, ali nije očekivala da će nju uvući u to. Karlos ju je odmerio pa se okrenuo njenom ocu: - Šta da radim sa ženom, koja je gotovo pala u nesvest na pomisao da bude moja nevesta? Radije ću naći neku koja neće biti uznemirena mojim prisustvom. Nema dogovora, Eduardo. Izašao je ostavivši Mariju i njenog oca. Nastala je tišina puna naboja. Marija je već jednom bila u ovakvoj situaciji i stajala je na istom mestu pre skoro šest godina. Kolena su joj klecala, stisnutih šaka gledala je u isti ovaj tepih. Drhtala je celim telom dok ju je oblivao hladan znoj. - Trudna sam - jedva je tada izgovorila. Nastala je tišina, koja je potrajala, njoj se činilo čitavu večnost. Danas je tišina trajala još duže. - Oče, ja...

- Marija, to je tvoja prilika da mi nadomestiš ono što sam proživeo zbog tebe i što sam učinio zbog tebe - prekinuo ju je Eduardo. - Pomisli jednom i na nas, na svoju porodicu i na svoj narod. Osramotila si nas sve. - Ja... zapravo sam došla da ti kažem da danas moram u Italiju. Nije želela da odgovori ocu, previše ju je bolelo. Možda zato što je delom bio u pravu... Odlučno je podigla glavu. - Potrebna sam Luki, a on mi je najvažniji u životu. A ti... hoćeš da me daš princu. Da me pokloniš! Nipošto neću... glas ju je izdavao. Marija je pokušala da obuzda paniku. - Šta zapravo očekuješ od mene, oče? Kralj je gledao u svoje šake na radnom stolu. - Nadao sam se da ćeš razumeti koliko je ta veza važna za našu zemlju. I nadao sam se da ćeš shvatiti šta je tvoja obaveza. Zbog tvoje... greške i zbog skandaloznog izbora tvog brata u vezi s budućom kraljicom, iskrsnuli su mnogi problemi. Marija je osećala da joj se krv ledi u žilama. Za nju Luka nije bio ni greška ni sramota. To njen sinčić nikada neće biti iako se štampa trudila da ga tako prikaže: jedino kopile u kraljevskoj porodici - tako je glasio naslov kad se Luka rodio. Na sreću, nisu znali celu priču, zapravo ni polovinu. To je mogla da zahvali svom ocu i zato je sad osećala grižu savesti. - Oduvek sam od tebe očekivao mnogo, Marija - glas mu je sad zvučao nežnije. - Ovo ti je prilika da mi dokažeš da sam bio u pravu. Uvek si bila moja miljenica, učinio sam sve što je bilo u mojoj moći da te zaštitim i sprečio sam da novinari saznaju okolnosti Lukinog rođenja. Zar je ovo previše što tražim od tebe? Mariji se stegnulo grlo. Upravo je zato retko dolazila na Santinu. I ovako ju je grizla savest. Da, pogrešila je što je došla na veridbu svog brata Aleksandra. Ona ovde više ne pripada. Ne slaže se ni s 6

roditeljima ni s Aleksom, koji će naslediti presto. Pogotovo se ne slaže s načinom života Aleksove verenice Alegre, a ipak je pomalo ljubomorna na njenu porodicu. Njih ništa ne zanima i nimalo se ne nerviraju zbog toga što ih plemstvo gleda svisoka.

Ali ti nisi kao oni!, podsetio ju je glasić u glavi. Poželela je da je u svojoj kući u Italiji, s Lukom. Tamo je mogla da bude ono što jeste: Lukina mama. Ali to je, nažalost, samo san, u koji je pobegla kad je bila sama, uplašena i trudna. Srce joj je bilo slomljeno, osećala se slabom i nemoćnom, ali je zbog svoje bebe morala da bude jaka. A sada, dok je stajala pred ocem, ponovo su je obuzela oprečna osećanja. Opet je bila devojčica, koja želi da ugodi ocu. Sad kad je Sofija izgubila očevo poverenje i kad ga je Aleks naljutio, Mariji se ukazala prilika da se pred njim dokaže i da mu pokaže da se na nju uvek može osloniti... kao nekad, pre nego što je zgrešila. - Kakav je... taj dogovor s princem Karlosom? - upitala je hrapavim glasom. - Što pre mora da dobije naslednika. Otac mu je u bolnici i neće preživeti. Vreme je da mladi princ preuzme vladavinu. - A šta bismo mi time dobili? Mislim, osim saveza s tom zemljom. Jer, ako odlučim da se udam za princa, želim da znam kakve prednosti... - Zar ti nije jasno šta bi nam doneo taj savez? - prekinuo ju je otac nestrpljivo. - Čvrstu osnovu protiv mogućih konflikata, privrednu stabilnost za obe zemlje, zajednički razvoj... - I da ne zaboravimo njihove rudnike - podsetila ga je Marija. - Šta to beše? Rudnici dijamanata? Ah, da, i rubina. Ima još prirodnih resursa... - Ne kažem da to nije važno - priznao je kralj. - Zato je taj brak još važniji. Sofija je znala šta joj je obaveza, ali je nije 7

ispunila. Sad verujem samo u tebe, Marija, da ćeš učiniti ono što je ispravno.

A šta je ispravno za mene? Marija je za trenutak sklopila oči pomislivši na svoju kuću, na mir i tišinu. Na Luku, koji se igra plišanim igračkama u sobi ili napolju, na toplom pesku. Tamo je sve mnogo jednostavnije. Mogla je da bude ono što jeste. Ali time što je napustila Santinu nije se odrekla ni titule ni obaveza. To joj je u krvi iako je pokušala da zaboravi. Osećala je obavezu i prema ocu, koji nije odustao od nje koliko god se osećao prevarenim i koliko god je bio razočaran u nju. Sve ono što je štampa zlurado pisala o veridbi njenog brata, mogla je napisati i o njoj.

Skandalozno, nemoralno, sramotno... Ni njen otac niti bilo ko iz porodice njoj nije prebacivao. A zapravo nije ni trebalo, jer je ona najviše prebacivala sebi. Razočarala je svoju porodicu i sad treba da učini sve što može. Može li da se uda za neznanca? Za budućeg vladara zemlje, koju ne poznaje? Za muškarca, koji je bio obećan njenoj sestri pre nego što je pobegla s Ešom u Indiju? Marija je još uvek posmatrala svog oca, koji je proteklih meseci primetno ostario. Koliko je bora dobio zbog nje? Ne treba da misli na to, jer joj se ukazala prilika da sve ispravi. Jedina je koja može pomoći ocu u ovoj situaciji. - Šta želiš da učinim, oče? - upitala je staloženo. Karlos je izuo cipele i, strgnuvši kravatu, bacio se na krevet u hotelskoj sobi. Avion će uskoro biti spreman za poletanje i konačno će okrenuti leđa Santini. Nije se nervirao zbog novonastale situacije. Njegov životni moto glasi: Ni zbog čega nemoj žaliti. Neko je tiho pokucao na vrata i on se nasmešio. Ako je to zgodna sobarica, možda bi mogao pametno da iskoristi vreme. Predugo je bio bez seksa. 8

- Da? Vrata su se otvorila, ali na pragu nije bila sobarica, već princeza Marija, u istoj odeći i stisnutih usana. Karlos je ustao i obuo cipele. - Treba da popričamo - Marija se nije prenemagala. Dakle, nije se prevario. - Pošto je otac pokušao da me ponudi kao zamenu... - Ne moramo o tome pričati - prekinuo ju je Karlos. Mene što se tiče, ta tema je završena - nije ga zanimalo da li je došla da se izvini ili da mu nešto objasni. - Ali za mene nije - iznenadila ga je oštrina u njenom glasu. - Zaista? - Da, otac mi je sve objasnio. Ja... poznato mi je da ste vi i Sofija obećani jedno drugom, ali ostalo nisam znala. Naime, već duže vreme ne živim na Santini, a Sofija... pa, da budem iskrena, moja sestra vas nije mnogo spominjala. Koliko je sve bilo ozbiljno shvatila sam tek kad je pobegla s Ešom. - Pa nikad se nismo upoznali i vaša sestra nije imala razloga da priča o meni. - Da... i činjenica je da ona nije tu - odgovorila je Marija. - Tako je, pobegla je s maharadžom. Marija se osmehnula. - Tako je, s Ešom, Aleksovim najboljim prijateljem. A vama je još uvek potrebna žena. - Pa nije baš tako. - Treba li vam ili ne? - Trebaće mi... jednom. - A kad će biti to jednom? - Marija nije popuštala. Karlos je uzdahnuo. - Iskreno? Što pre to bolje - pomislio je na odgovornost, koju mora da preuzme. Već sad mu je kruna bila teška. Mučilo ga je i to što mora da živi u palati. - Dobrodošlo je sve 9

što će u ljudima odagnati strah. Ženidba... moja ženidba je, naravno, najvažniji korak. To bi bio novi početak za moj narod i za moju zemlju. - Onda imam dobre vesti za vas. - A te vesti su...? - Ja nisam pobegla s maharadžom, pa mogu da se udam za vas. Ako to želite. Karlos nije često ostajao bez teksta. - Pardon? - Udaću se za vas. - Šta se promenilo od našeg prvog susreta? - upitao je znatiželjno. - Priznajem da sam bila šokirana, jer nisam bila pripremljena. - Šokiralo vas je to što vas je otac ponudio meni kao zamenu za vašu sestru? - promrmljao je sarkastično. Marija je zurila u pod. - Nisam... računala na to. Mislila sam da dolazim na proslavu veridbe, popiću čašu šampanjca, malo ću popričati s gostima i otići kući. Nisam tražila muža. - A ipak ste promenili mišljenje. Karlos je počeo da šeta po sobi, adrenalin mu je jurio krvotokom. Već je u palati osetio nervozu... zapravo, ranije, dok je bio u avionu na putu po svoju nevestu. - Mi... oboma nam to treba, zar ne? Mislim, brak... - video je na njenom nežnom vratu kako joj pulsira vena. - Oduvek sam znala da ću jednom pristati na ugovoreni brak. Rekla je istinu. Odmalena joj je bilo jasno, kao i njenim sestrama i braći, da će se venčati sa onim, koga joj roditelji odaberu. Obaveza je bila na prvom mestu: prema porodici, prema narodu i prema kraljevini. Aleksu je odavno obećana princeza Ana, a onda je upoznao Alegru Džekson...

Potom Sofija... trebalo je da se uda za Karlosa. Natalijina veridba sledeća je na redu, koliko je Mariji poznato. Što se Mateja tiče, pojma nije imala. Ali posle Aleksove veridbe nisu žurili da ga ožene. Da nije bilo Luke, otac bi i nju odavno udao. Ipak, njena procena nije bila dobra. Očigledno će biti sasvim odgovarajuća zamena za Sofiju. U novinama je čitala da Karlos ne živi povučeno. To je arogantan čovek, egocentrik kome su samo lična zadovoljstva važna. Marija je mrzela takve muškarce, a ipak su je privlačili. Karlos je zastao ispred nje. - Nažalost, moram se složiti s vama - videla je da mu je osmeh zatitrao na usnama, kao da joj se podsmevao. - Znam, zato sam ovde.

A šta mi drugo preostaje? Da se vratim u Italiju i da odvojim Luku od života koji mu po rođenju pripada? Jedina osoba kojoj bi to odgovaralo bila je ona. Ali to ne bi bilo fer. I u Lukinim venama teče kraljevska krv. - Pretpostavljam da niste planirali dalje korake? upitala je. - To nikad ne radim. Živim za ovaj trenutak. - Znači, niko neće plakati ako odlučite mnome da se oženite? Princ ju je pažljivo proučavao. - Da budem iskren, najviše bih voleo da se nikad ne oženim. Ali treba mi naslednik kraljevske krvi, ne kopile. Zato nemam izbora.

Kopile... Kao da ju je udario bičem. Mrzela je tu reč. Bila je to ružna etiketa za nevino dete, koje ispašta zbog greške svojih roditelja. Zna li Karlos za Luku? Verovatno zna. I upotrebio je tu reč da bi nju povredio. - Imate ih mnogo? - upitala je. - Mislim, dece... 11

- Ja? Ne, koristim zaštitu - odgovorio je arogantno. Marija je zaškrgutala zubima. - Zaštita ponekad može da zakaže. Nasmejao se. - U pravu ste, ali ja sam bogat i imam titulu. Da je neka moja devojka zatrudnela, sigurno bi pokušala da se cenka. - Bili biste dužni...! - podigla je ton. - Nisam rekao da ne bih. Hoću da kažem da se moram oženiti. - Zato sam ovde - od njegovog pogleda Marija je pocrvenela. - Zaista ćete se udati za mene samo zato što vam je to otac naredio? Jače je pocrvenela. - Naveo je razloge... - U redu, ali činjenica je da to činite njemu za ljubav. - A vaš otac nema nikakve veze s vašom odlukom? Na Karlosovom obrazu zaigrao je mišić. - Toliko je slab da ni ruku ne može da podigne. Činim ovo za svoju zemlju. - Kao i ja. Santina mi je kao porodica. - Hvala Bogu, Santa Kristobal meni nije porodica! Ali planiram da budem bolji od predaka. - A ja... želim da učestvujem u tome. - Zar to nije dosadno? - Šta? - upitala je zbunjeno, pokušavajući da ignoriše sjaj u njegovim očima. Zbog tog sjaja bio je tako... prokleto privlačan! Ali Karlos Velaskez je svakako privlačan... tamnog tena i crne kose, koja mu je duža nego što bi smela da bude. Klasične crte lica, zgodno telo, snažan... I sigurno je strastan. Marija je zatreptala. Imala je dobar razlog što je dugo izbegavala muškarce, ali uplašila ju je privlačnost ovog 12

princa. Zašto je bilo toliko teško biti dobra devojka ? Žena, koju svi žele da vide u njoj? - Zar ti nije dosadno da budeš dobra i nesebična? - upitao ju je. - Naravno - odgovorila je. - Zato nisam preterani altruista. - Dobro je znati da niste nepogrešivi. - Nimalo - priznala je Marija. Pritom je želela da bude baš takva. Stalno se borila s vatrom u sebi i tu je bitku izgubila kad je upoznala Lukinog oca. - U redu, princezo Marija, nadam se da vam ne treba mnogo vremena da se spakujete. Moj avion će danas napustiti Santinu. - Oh... ne mogu odmah da pođem s vama. Ne večeras i ne... odavde - zamucala je Marija. Luka je već bio u Italiji sa svojom dadiljom. - Šta to znači? - Ne živim ovde, već u Italiji. Tamo je moj dom i... moje sve - ni sama nije znala zašto ne spominje Luku. Možda zato što ga Karlos dosad nije spomenuo? - Nije problem, onda ćemo prvo odleteti u Italiju.

Super!, pomislila je Marija. I dok ovaj tamnoputi Adonis bude opušteno naslonjen na vrata, ja ću na brzinu spakovati svog sina i nekoliko kofera, pa ću poći s njim u palatu. Ne, hvala! - Sama ću doći na Santa Kristobal - na silu se osmehnula, a od tog osmeha Karlosu je zastao dah. - Da li te u Italiji čeka ljubavnik, koga moraš da se rešiš pre nego što staneš pred oltar? Marija se zamalo histerično nasmejala, jer je živela sasvim povučeno u Italiji posle tog jednog lošeg iskustva. Ali se zbog njegovog vedrog tona i ona opustila. 13

- Ne samo jedan - odgovorila je. - A ti? - Mnogo ih je i ne nameravam nijedne da se odreknem. - Molim? - Rekao sam da se neću odreći afera samo zato što se ženim. Mariji se želudac zgrčio. Muškarci! Svi su isti. Lažu i varaju na sve strane. - U tom slučaju, imamo ozbiljan problem. Naime, ja ne volim da delim. Od njegovog opuštenog osmeha srce joj je ubrzalo. - A ja volim. - Šta to znači? - Da ne tražim ništa što ne mislim da pružim. - Misliš na vernost? - Tačno. - Dakle, različiti smo - zvučalo je kao konstatacija, ali je čuo čvrst prizvuk u njenom nežnom glasu. - Ako misliš da deliš krevet sa mnom, moraćeš da se odrekneš drugih. Marija nije mogla da poveruje da razgovara o seksu s neznancem. Krv joj je ključala, ali ne kao posledica devojačke stidljivosti, već zato što se uzdržavala šest godina. - Detalje možemo kasnije dogovoriti. Trenutno je najvažnije sledeće: želiš li da se udaš za mene? Stajao je pred njom gotovo prkosno, skrštenih ruku i sa osmehom na usnama, od kojeg je pocrvenela. Sve je na njemu ukazivalo na samopouzdanje, šarm i agresivni libido. Očito zna kako da odvede ženu u raj. Karlos nije odvajao pogled od nje i prišao joj je za korak. Odjednom... kao da su bili sami na svetu. Ni pokušao nije da je dodirne, a ona je ipak osećala njegove ruke na sebi. - Jednostavno pitanje, jednostavan odgovor. Da ili ne? Nije mogla da progovori, srce joj je snažno tuklo u grudima. 14

Pokušala je da bude žena, koja sve zna o muškarcima kakav je on. Na primer to da je njegov šarm istreniran i da je seks za njega hobi. I da će na kraju ona morati da plati ceh. To je već doživela. Nikad je niko više neće prevariti slatkim obećanjima i lažima. Čak ni ako se uda za ovog šarmera.

Da li sam zaista spremna da se udam? Ili da se vratim ocu i da mu kažem da sam se predomislila? - Da - rekla je hrapavo. Nije želela da zvuči nesigurno niti slabo... niti da takva bude. Nikada više. Donela je odluku i biće tako. - Da, udaću se za tebe.

2. poglavlje

Karlos je pokušavao da kontroliše disanje. Nije mogao da poveruje svojim očima. Klinac je imao tamnu kosu i iste neobične smaragdne oči, kao njegova majka.

Gospode! Znao je to od trenutka kad je Marija pomogla dečaku da izađe iz limuzine, koja ih je dovezla s aerodroma u palatu. Čak je i ozbiljni izraz na uzanom licu bio kao majčin, i čvrsta brada i odlučne usne.

Dobio sam dete uz nevestu! Zapravo, to nije trebalo da mu smeta. Marija i on su svakako planirali decu, jer mu je potreban naslednik. Karlosu je bilo normalno to što će jednog dana postati otac. Ipak ga je obuzeo strah, kao svojevremeno kad je bio u uzrastu ovog klinca. I odjednom se prisetio dana kad je izgubio sposobnost da oseća. Ili je bar mislio da je izgubio tu sposobnost. Sad ga je opet obuzeo strah i počeo je da ga guši. Isti strah i nesigurnost video je u dečakovim očima. Marija je pažljivo gledala svog verenika. - Zdravo. - Ćao - rekao je dečak. Karlosu su se usta osušila. Nekako mu se činilo ispravnim da se sam predstavi detetu. Ali da li je to u redu? Bio je nesiguran i bilo mu je neprijatno. Već drugi put Marija ga je iznenadila i to mu se nije svidelo. Spontano je odlučio da se ponaša prema detetu kao prema odraslom. - Ja sam princ Karlos Velaskez. Kako se ti zoveš? 16

Dečak ga je uplašeno pogledao. - Luka - rekla je Marija mirno. - Zove se Luka. Osetio je olakšanje, ali se pomalo i ljutio što je odgovorila umesto sina. S jedne strane osećao je da Marija ne želi da on razgovara s njenim sinom, a opet, o čemu bi pričao s njim? - Pođite za mnom - rekao je. Karlos je, zapravo, bio zabezeknut. Kad je odlučio da se oženi Marijom umesto Sofijom, nije mislio da će biti razlike. Nije računao na komplikacije. A sad ovo iznenađenje! Otvorila su se masivna vrata palate i ušli su u impozantno predvorje, koje nije bilo po ukusu budućeg kralja. Ovde se zapravo nikad nije osećao kao kod kuće. Zato je studirao u Francuskoj i u Španiji, a u Barseloni je imao luksuzni penthaus, gde je uglavnom boravio. Ali kad je njegov otac otišao u bolnicu, morao je da se vrati. Oduvek je bio svestan svoje obaveze i bio je spreman da preuzme vlast, ali nije to rado činio. A sad ga čekaju još dve uloge za koje nije spreman: da bude muž i otac! - Za Luku nije spremljena soba - rekao je Mariji izbegavajući dečakov ispitivački pogled. - Molim? To je zvučalo kao da mu prebacuje. Karlos se borio protiv besa, koji ga je obuzimao. - Da si mi rekla da ne dolaziš sama... - Nisi znao? - upitala je šokirano. - Kako je to moguće? Karlosa je dete podsetilo na njega kad je bio mali. Gledao je čas u jedno čas u drugo i nervozno je grickao usnu. Nesigurnost, nedostatak kontrole... Saznanje da tvoja budućnost leži u rukama odraslih. A koliko puta njihove odluke nisu imale smisla! Osetio je grč u želucu. Spontano je čučnuo da pogleda klincu u oči. 17

- Luka, možda prvo želiš da vidiš baštu? Dečak je stidljivo klimnuo glavom. - Volim da se igram napolju. Imaš li tobogan? - Tobogan? - pogledao je u Mariju kao da traži njenu pomoć, ali su njene oči bile uprte u sina. Karlos je osećao stezanje u grudima. - Ne, nema tobogana, ali nabavićemo ga. Sklopio je ugovor o braku s kraljom Eduardom i potpisao ga je. Ali niko nije spomenuo Luku. Naravno da je želeo da mu Marija rodi naslednika, to je smisao svega. Ali je to budućnost. A Luka je realan. Previše realan. - Ne moraš da postavljaš ljuljašku - rekla je Marija stegnutim glasom. - Bar ne odmah danas. Možda bi... dođi, Luka, idemo napolje. Mališan ju je uhvatio za ruku, a ona je potražila Karlosov pogled. Klimnuo je glavom i poveo ih je kroz hodnik na terasu. Dnevna vrelina je uminula, vazduh je bio topao i prijatan, a sunce je polako zalazio iza planina. Marija je pogledala unaokolo. - U blizini nema jezera ili nečeg sličnog, što bi moglo biti opasno po Luku? - Nema. Sasvim je bezbedan, jer ničeg nema osim zelene trave. - Hajde, onda, potrči... - ohrabrila je dečaka. Luka se nasmešio majci, pa se spustio niza stepenice u vrt. Omekšao je izraz Marijinog lica. - Let i vožnja bili su naporni, zato će biti dobro da se malo izdivlja. - Naravno - saglasio se Karlos pomislivši na to da je on odmalena bio dresiran da bude tih i miran. - Kako je moguće da nisi znao za Luku? - upitala je Marija. - Zašto misliš da je trebalo da znam? 18

- Pa to je... sve novine su o tome pisale. On je jedini nelegitimni potomak naše cenjene porodice i naslovi nisu bili baš lepi. - Ne čitam časopise. - Nikad? - Ne. - Čak ni kad pišu o tebi? Karlos se cinično nasmejao. - Pogotovo tada! - Ali kako... mislim kako možeš biti tako miran? Ja uvek moram da znam na čemu sam da bih bila pripremljena pogledala je Luku, koji je veselo trčkarao po travnjaku. Doduše, možda to nije bilo najzdravije dok sam bila trudna, pošto je situacija svakako bila napeta i problematična. - Baš me briga šta o meni pišu - tvrdio je Karlos. - Ionako se bave samo mojim izlascima vikendom. Ali da ti imaš sina, zaista do malopre nisam znao. - I da li to nešto menja? - Menja li? - Pojma nemam - zvučao je bespomoćno. - Da li je njegov otac još uvek u igri? - Luka nema oca! - Marija je pocrvenela pod njegovim ispitivačkim pogledom. - Zapravo, nema oca, koji igra bilo kakvu ulogu. - Ružan rastanak? - Moglo bi se reći - bilo je mnogo gore, ali nije želela da priča o tome. - Onda neće biti problema oko starateljstva ili slično? - Apsolutno ne. - Ako je tako, sve je u redu. - Ne smeta ti to što odjednom imaš sina? - On nije moj sin. Mariju je zabolelo srce, iako je to bila sasvim logična izjava. Karlos je tek petnaest minuta 19

poznavao Luku i nije njegov biološki otac. Ipak je stekla osećaj da mu to smeta. - Ako se venčamo, on će biti tvoj posinak, što takođe znači odgovornost... - Zar nema dadilju? - Ima, ali će ona doći za nekoliko dana, jer... - Što znači da neću imati baš toliko obaveza. - Da li to važi i za decu koju ćemo imati? - upitala je jetko. - Jer ako to važi samo za Luku, nemamo više o čemu da razgovaramo. Naime, on mi znači više od... - U redu je. Što se tiče našeg... budućeg naslednika, takođe ne želim mnogo da se mešam. - A šta ako rodim devojčicu? Oči su mu sevnule. - Onda ćemo morati da pokušamo ponovo. - Ja... ne znam kako je razgovor skrenuo na ovu temu promrmljala je Marija. Kako je mogla da razgovara s neznancem o zajedničkoj deci? Da li zaista treba da se udam za njega? Odgovor je glasio „da“. Bilo je dovoljno da zamisli alternativu: još jedan ozbiljan razgovor s ocem u njegovoj kancelariji i podsećanje na to da je osramotila porodicu. Nezamislivo! Ali morala je da zna još nešto, pa ako Karlos to ne prihvati, odmah će otići, bez obzira na posledice. - Da li ćeš usvojiti Luku? - pomno je posmatrala svog verenika primetivši da se odjednom ukočio. - Pardon? - Da li ćeš dati Luki svoje prezime? Isto ono koje ću nositi ja i njegova polubraća i polusestre? Da li će biti ravnopravan član naše porodice? Ako ne... - Ne može da bude prestolonaslednik - na Karlosovom obrazu zaigrao je mišić.

- To mi je jasno. Ali ne želim da se oseća kao autsajder. Potreban mu je otac i porodica, kao i svakom detetu. - Precenjena je uloga oca u detetovom životu. - Daj mu svoje prezime i udaću se za tebe - to je pre zvučalo kao ultimatum nego kao molba. - I ako si spreman da prihvatiš mog sina, ja ću... - Dogovoreno - Karlos je pogledao Luku, koji je bezbrižno trčao za leptirovima. - Usvojiću ga posle venčanja. Potom ću se pobrinuti za to da zatrudniš i živećemo svako svoj život. - Zašto mora da bude baš tako? U međuvremenu se Luka opružio na travi zagledan u nebo. Karlos je lagano okrenuo glavu. Marija je zadrhtala od hladnog izraza u njegovim očima. - Ne očekujem malu, srećnu porodicu. Samo želim da učinim ono što treba. - I nećeš se odreći dosadašnjeg načina života? - Ni ti ne treba ničeg da se odričeš, Marija. Prema meni nemaš gotovo nikakve obaveze. Naš brak će biti kao... posao. Javni nastupi biće u okviru radnog vremena, posle toga bićeš slobodna i možeš da radiš šta poželiš. - Mogu da imam ljubavnika? - Ako ti je potreban. - Ali ne dok... - Mama! Marija se trgnula kao da je uhvaćena na delu, ugledavši Luku na terasi. Nasmešila mu se. Dečak je umeo da odjednom iskrsne odnekud ili da nestane. Dosad s tim nije imala problema. - Da, mili moj? - Dosadno mi je. - Sigurno si i umoran. - Nisam. 21

Ozbiljan, usredsredeni izraz na njegovom licu podsetio ju je na njenog brata Aleksandra. Marija je bila presrećna što Luka baš ništa nije nasledio od oca. - Dobar pokušaj, sine, ali u to ne verujem - puna ljubavi, pomazila je Lukine tamne kovrdže. - Pored tvoje sobe je prazna prostorija - videlo se da je Karlos nemiran u dečakovom društvu. - Za početak ćemo ga tamo smestiti. - Odlično. Možeš li reći da njegove stvari tamo odnesu? Karlos je klimnuo glavom. - Ako ti odgovara, večeraćemo zajedno kad on zaspi. Mariji nije smetala pomisao na to će sama večerati s verenikom. To je zato što znaš da ćeš s njim imati dete!, javio se glasić u njenoj glavi. Obuzela ju je nelagoda kad je pomislila na trudnoću, na trenutke mučnine, straha i brige. Tek kad je prvi put uzela Luku u naručje, sve je to zaboravila. Osećala je samo neizmernu ljubav prema svojoj bebi. I sve je to sama pregrmela, bez muške podrške. - Rado, jer želim da popričamo o još ponečemu osmehnula mu se. Marija je potom odvela Luku u lepo uređenu sobu u sklopu svojih odaja, gde je posluga u međuvremenu sve pripremila za dečakov boravak, i sačekala je da on zaspi. Onda se istuširala i izabrala je haljinu, koja nije baš po poslednjoj modi. Poslednjih godina jedva je izlazila, pa joj nije bilo važno da ima modernu odeću. Ali kao buduća kraljica...

Majko Božja! Ako se uda za Karlosa, postaće kraljica ove zemlje! Pomirila se s tim da se venča s neznancem, da spava s njim i da mu rodi naslednika, ali je sasvim smetnula s uma svoj novi status! Marija je skinula haljinu s vešalice i sela je na krevet u grudnujaku i gaćicama, jer je noge više nisu držale. 22

Drhtavim prstima pritisnula je roze haljinu uza se, nekoliko puta duboko je udahnula i prestalo je da joj se vrti u glavi. Ne, ovo nije njen život! Ali zar da do kraja života bude u egzilu u Italiji? Zar nije oduvek znala da će jednom morati da napusti svoja četiri zida i da se vrati na javnu scenu? Poslednjih pet godina vreme kao da je stalo, osim u njenom malom kosmosu. Za to se pobrinuo Luka. Sad je bila prisiljena da napusti svoje gnezdo. Marija nije znala da li je spremna na to. I nije imala nikoga s kim bi podelila svoje strahove i nesigurnost. Obično bi u ovakvoj situaciji nazvala Sofiju, ali je ona otišla s Ešom u Indiju, a Marija je sad verena s čovekom, koji je trebalo da se oženi njenom sestrom... Uzdahnuvši, uzela je mobilni telefon da bar pošalje Sofiji poruku. U svakom slučaju, činilo joj se da razume svoju mladu sestru. Ko zna, možda bi i ona, Marija iskoristila priliku i pobegla s Ešom. Ali ne bi spavala s njim.

Nadam se da si na sedmom nebu u Indiji... inače, udaću se za princa, koga si ti odbila... Kad je pritisnula dugme za slanje, nasmešila se. Nadala se da je Sofija dobro. Mobilni joj se oglasio i Sofija joj je odgovorila.

Mogu da zamislim koliko je naš otac zadovoljan time što nas je obe udao u dobre plemićke kuće... Sofija i Eš će se venčati, lepo. Poželela joj je svu sreću ovog sveta. Ipak je Sofija jedina u porodici, koja se nije stidela svoje sestre zbog Luke. A njihov otac je zaista mogao da bude zadovoljan: jedna će mu se kćerka udati za maharadžu, a druga za princa. Brzo je otkucala još jednu poruku:

Čestitam, Sof... volim te... - Čestitam i tebi, oče - promrmljala je hrapavim glasom. Kralju od Santine sve teče po planu. Sad mogu samo da se nadam da ću i ja imati sreće. 23

Kad je neko pokucao na vrata, poskočila je, na brzinu je obukla haljinu i pokušavala je da dohvati rajsferšlus. - Trenutak! Odmah ću! Bacila je pogled u ogledalo i popravila haljinu. Posle trudnoće malo se zaoblila, što se i te kako primećivalo na dekolteu. Šta li će Karlos pomisliti kad je vidi? Sredi se !, rekla je sebi. Znaš šta će se desiti ako budeš slaba... - Spremna sam! - doviknula je. Istog trena vrata su se otvorila i Karlos se opušteno naslonio na dovratak. Prva dva dugmeta bele košulje bila su mu raskopčana, crne pantalone odličnog kroja savršeno su mu pristajale, a tamna kosa razbarušena. Mariji se činio kao čovek, koji je upravo napustio krevet svoje ljubavnice. Namrštila se. Provela je ovde bar dva sata, pa je sasvim moguće da je... - Šta si dosad radio? - upitala ga je prolazeći pored njega. Karlos ju je pratio. - Imao sam posla. A ti? - Bavila sam se Lukom. Izgleda da mu nije neprijatno, ali ne znam da li shvata da ćemo od sada ovde živeti. Verovatno ne, jer sam i ja... - Misliš da je meni lako? - Karlos se nasmejao, obišao ju je i počeo da preskače po dva stepenika. Marija ga je teško sustizala. - Ni ti se ne osećaš ovde kao kod kuće? Zastao je pogledavši u freske iznad glave. - Nikad se ovde nisam tako osećao. - Pa... mogao bi da preurediš sve po svom ukusu. Opet se gorko nasmejao zavukavši šake u džepove. - Mogla bi isto tako da predložiš da preuredim Sikstinsku kapelu. - To ne bi smeo. 24

- Upravo tako... - Karlos je prišao Mariji i položio je dlan na njena leđa. Kao da ju je opekao, krv joj je proključala u venama. Da li je zaista toliko želela muškarčev dodir da ju je ovaj bezazleni gest izbacio iz ravnoteže? Očigledno! Ništa se nije promenilo u ovih šest godina. Još uvek je u njoj ta nesrećna strast, za koju je mislila da ju je zauvek izbacila iz svog života. Ta vrela čežnja, koja ju je jednom dovela u nevolju... - Ovamo - rekao je Karlos vodeći je u trpezariju, ali nije primetio šta se u njoj dešava. Marija je ispravila leđa pokušavajući da izmiče njegovoj ruci. Trpezarija je bila pompezna kao i ostatak palate. I ovde je bilo fresaka na plafonu iznad dugog stola. - Udobno je. On se suvo nasmejao. - Zar ne? Savršeno za večeru udvoje... i za još dvadeset do trideset ljudi. - Podseća me na palatu u Santini. Luka... nije navikao na ovo. - Zašto si ga odvela iz Santine? - Novinari - kratko je odgovorila, sela je i zamišljeno posmatrala zlatni escajg pored tanjira od najfinijeg porcelana. - Zar je bilo toliko loše? - upitao je sedajući naspram nje. Sasvim je drugačije izgledala večeras, gotovo da je lepa. Za njegov ukus Marija je još uvek previše jednostavno obučena i kosa joj je preterano uredna. A ipak je mnogo privlačnija nego što je se sećao. Kad ga je pogledala, nešto ga je preseklo preko grudi. - Šta misliš? Moj sin je jedino vanbračno dete u istoriji naše porodice. 25

- Ne misliš da je zaista tako, zar ne? - Moj otac kaže... - Siguran sam da u celoj Evropi ima kopiladi Santininih. Jednostavno je... - Moj sin nije kopile! - zarežala je Marija. - Nisam to hteo da kažem! - Onda pazi šta govoriš! Opa! Princeza je pokazala zube i kandže! U očevom prisustvu je krotka, ali kad je reč o njenom sinu, pretvara se u lavicu. To mu se svidelo. Sigurno će i njegovom detetu biti dobra majka; jaka, neustrašiva i puna ljubavi. Sve ono što je želeo za sebe, a nikad nije dobio. I biće dobra kraljica. Možda deluje preterano konzervativno i uštogljeno, ali njeno držanje je savršeno za njenu buduću poziciju. U krevetu je voleo vatrene žene, ali je od supruge očekivao... pa, nešto drugo. A Marija od Santine ima to nešto, što nije umeo da pretoči u reči. Doduše, to do ovog trenutka nije znao. - Shvatio sam, princezo. - Kako god... - promrmljala je i oborila pogled na prazan tanjir pred sobom. - U svakom slučaju, zbog toga sam se preselila u Italiju. Tamo je sve bilo jednostavnije i za Luku i za mene. Došla sam na proslavu veridbe, samo da bih videla kako još jedan član moje porodice postaje nesrećan. - Misliš da je tvoj brat pogrešio? - U očima mog oca, jeste. Znam da to nije lepo, ali je prokleto dobar osećaj što nisam samo ja loša. - Nemam ništa protiv loših devojaka. Karlos je video da joj se ženice šire od šoka, kao i zainteresovani blesak u tim zelenim očima. Možda je ispod dosadnog oklopa nešto vredno? Bila je to fascinantna pomisao i njegov libido se tako brzo pokrenuo da mu je postalo toplo. Šest dugih meseci bez seksa! Dios! To je mnogo vremena. Nij ese toliko uzdržavao 26

otkad je u šesnaestoj godini shvatio da mu život nudi mnogo više od uživanja u hrani i piću. - Očigledno nemaš, s obzirom na tvoju reputaciju - složila se Marija. - Što me podseti na nešto drugo. Žao mi je što to nije fina tema za razgovor uz večeru, ali volela bih da znam da li si zdrav... Mislim, ako je verovati štampi, često menjaš partnerke. - Zašto o tome ne bismo pričali? - uzvratio je Karlos začudivši se što se odjednom postideo. - Imam sve što je potrebno. Pošto sam otputovao u Santinu spreman da se oženim, poneo sam lekarsko uverenje. Nemam šta da krijem. Sad je Marija pocrvenela. - Ja... to je više nego što sam očekivala. - Živeo sam slobodno, ali sam bio oprezan i odgovoran. Pazim na to da zaštitim svoje ljubavnice, kao i sebe, uostalom, a to ću učiniti i u tvom slučaju. Mariji je bilo sve toplije i sve neprijatnije. Nadala se da s Karlosom neće biti lošeg „jutra posle“, kao s Gabrijelom, kome je poklonila nevinost. Dok je posmatrala Karlosa, osetila je da joj se puls ubrzava. Jedva je kontrolisala čežnju za bliskošću. Pročistila je grlo. - Ako budeš spavao s drugim ženama, hoću to da znam. Nikad me ne smeš lagati, to ne podnosim. - Zaista želiš da znaš za druge žene? - Ja... ne želim da se osećam glupo - promrmljala je izbegavši njegov ljubopitljivi pogled. - Dogovoreno - rekao je Karlos posle kraće pauze. - Šta će ti istina značiti, pojma nemam, ali neću te lagati. Verovatno bi bilo lakše da pusti muža u svoj krevet kad je on u kući i da ne razmišlja o njemu čim nekud ode. Ali nije ni htela ni mogla tako da živi. - Hvala. 27

- To važi i za tebe, princezo. - Naravno. I da smo oboje verni dok pokušavamo... dok ne zatrudnim, i to se podrazumeva. Neprihvatljivo mi je da držiš harem pored mene. Karlos se zavalio u stolici. - Nisi onakva kakvu sam očekivao - rekao je otvoreno, a isto tako otvoreno gledao je u njene pune grudi. - Naravno da nisam - odgovorila je obuzdavajući potrebu da rukom zakloni dekolte. - Ipak si računao na to da ćeš se oženiti mojom sestrom. Nismo mnogo slične. Ona je niža i nežnije građena od mene. - I manje pričljiva, koliko se sećam. - Sposobnost komunikacije nije najvažnija u braku, zar ne? - I još ima smisla za humor... Mnogo si zanimljivija nego što sam mislio. To je jedna od osobina, koje su na vrhu moje liste kad spominjem savršenu suprugu. Ovoga puta Marija nije pocrvenela. - Još bolje - osmehnula se. - Jer, kako se čini, biću ti za vratom. - A ti imaš smisla za... konverzaciju? - Naravno, ali je, nažalost, nisam vežbala. Karlos je ostao ozbiljan i Marija je stekla utisak da ovaj čovek nije baš površan. I nije znala sviđa li joj se to. - Dakle... - kucnula je viljuškom po čaši. - Hoćemo li večerati? Kao da je čekao znak, u tom trenutku ušao je visoki sluga noseći poslužavnik, na kojem su bila dva tanjira.

- Paella del mar - objasnio je spustivši jedan pred Mariju. - Nadam se da volite morske plodove? - Naravno - uzvratila je s osmehom na usnama. - Pa Santina je ostrvo.

- Isto kao Santa Kristobal - nadovezao se Karlos. - Možda će ti to pomoći da se osećaš kao kod kuće. - Santina odavno nije moj dom - Marija je pogledala u svoj tanjir. - Kako će tvoj narod prihvatiti? - Šta? - To što već imam dete. Ne odgovaram predstavi nevine princeze. Karlos je opušteno slegnuo ramenima. Čudno, koliko joj je prijao taj prećutni znak da mu ne smeta to što njegova nevesta nije netaknuta. - Ne pitam ih za mišljenje - objasnio je i uzeo zalogaj hrane. - Tebi je sve jednostavno? - Ja sam kralj. - Ali treba uzeti u obzir i neka očekivanja... - Ne zanima me to, kao što me ne zanima ni šta štampa piše o meni. Oduvek sam želeo najbolje za sve njih i otkad se moj otac razboleo, preuzeo sam njegove obaveze. I učiniću sve da moja zemlja procveta. Oženiću se, dobiću naslednika. Više od toga niko ne treba da očekuje od mene. Izgovorio je to jasno, bez strasti, ali je to na nju ipak ostavilo utisak. - I tako će biti samo zato što ti tako kažeš? - Tačno. - I usvojićeš Luku? Karlosove oči su za tren sevnule. - Daću mu svoje prezime, kako sam obećao. Uvek držim reč, princezo. - Izvini, moje iskustvo s muškarcima i njihovim obećanjima dosad nije bilo dobro. - Možeš mi verovati, Marija - uozbiljio se. - Ne igram se s ljudima. Moć je čudo, udari čoveku u glavu... Otvoreno 29

priznajem da je istina sve što štampa piše o meni, ali ne povređujem ljude namerno i ne lažem. Marija je pogledala u njegove tamne, prodorne oči. - Verujem ti - tiho je rekla.

3. poglavlje

- Moj zlatar će doći kasnije. Kad je Marija čula taj taman glas, zadrhtala je. Karlos je stajao u vratima Lukine sobe i na apsurdan način delovao je nesigurno, kao da se oseća kao autsajder. On je naredio posluzi da potpuno preurede tu sobu u dečju i bilo je dovoljno jedno popodne da Luka dobije svoj mali raj. - Kakav zlatar? - upitala je Marija zbunjeno. - I zašto dolazi? - Pa treba ti prsten. - Aha, da... - nesigurno je pogledala crtež, koji joj je Luka gurnuo u ruku. Mališan se potom okrenuo Karlosu. - Ćao! Ovaj se teškom mukom nasmešio. - Ćao, Luka. - A zašto ja moram da se vidim sa zlatarom? - upitala je Marija. Njen verenik je podigao obrve. - Da bi izabrala verenički prsten. - Imaš li ti krunu? - javio se Luka i Marija je videla da se Karlos ukočio. - Imam, ali je ne nosim. - Ja bih je nosio - rekao je dečak ozbiljno. Karlos se namrštio. - Slušaj, Luka - umešala se Marija. - Moram da se dogovorim nešto s Karlosom, brzo ću se vratiti. - Ali hteo sam da ti nacrtam još nešto. 31

- Uradi to, dragi. Daćeš mi crtež kad se vratim. Energično je pokazala svom vereniku da je prati i čim su izašli na hodnik, zatvorila je vrata dečje sobe. - Očigledno ti ne smeta što te sin stalno prekida primetio je Karlos. - On je dete, a deca to rade. - Ja to sebi nisam smeo da dozvolim. Marija je prekrstila ruke na grudima narogušivši se. - I očigledno smatraš da bi trebalo to da zabranim i Luki. - U mom sećanju malo je toga, što se može primeniti u vaspitanju malog dečaka. Ono što sam rekao, nije trebalo da bude kritika. Samo nisam navikao na takvo slobodno ponašanje. - Aha... - Marija je odmah uvukla rogove. - To je u redu, a što se prstena tiče, prihvatiću šta god da izabereš. Svakako mi neće mnogo značiti. - Zar ne misliš da bi trebalo da bude po tvom ukusu? - To je dobar argument, ali... Karlos je zatresao glavom. - Zašto ti se ne sviđa moj predlog? - Sviđa? - Da, nudim ti ekskluzivnu kolekciju divnih dragulja, iz koje možeš da izabereš šta hoćeš. Žene to vole. - Meni nakit ne znači mnogo. Ipak ti hvala, nisam od tebe očekivala takav gest. - Ali želim da ti dam nešto u... znak svog poštovanja. - To si već učinio - spontano je spustila ruku na njegovu nadlakticu. - Obećao si da ćeš Luki dati prezime, a to mi znači više od svega. To što nosi moje devojačko prezime... Žigosala sam ga. I to ne mogu da promenim.

Moj sin je zaslužio bolju majku, a moji roditelji bolju kćerku. Venčanje s Karlosom možda će joj malo pomoći u tom smislu. 32

- Zaista nisam siguran da će mu biti bolje s mojim prezimenom. - U svakom slučaju hoće! Pogledi su im se sreli i Marija je ponovo stekla utisak da se nešto krije iza te fasade bezbrižnosti, što bi moglo da bude opasnije od njegovog seksepila i muževnosti. Nije morao ni da progovori ni da je dodirne, a njeno izdajničko telo žudelo je za njim. I to toliko da joj se zavrtelo u glavi. - Ja... treba da se vratim Luki - promrmljala je uhvativši kvaku. - Čim zlatar stigne, poslaću nekoga da bude s Lukom Karlosov pogled bio je prodorniji, nego malopre. - Da li je to u redu? Marija je klimnula glavom, glas ju je izdao. Onda je pobegla u sinovljevu sobu pokušavajući da smiri divlje lupanje svog srca. Mora da se sredi, inače će se opet sve završiti katastrofom! Udaće se za Karlosa i rodiće mu sina. Zato će morati da mu ponudi svoje telo... ali samo zbog toga! Više od toga nikada ne sme biti među njima. - Laku noć, sine - Marija se sagnula da poljubi Luku. - I ti ideš da spavaš? Uvek je hteo da zna gde je ona i šta radi. Otkad se rodio, bila mu je posvećena. A sad se sve promenilo. - Ne - rekla je osmehnuvši se na silu. - Moram da se nađem s princem. - Je li to sastanak? Elija iz zabavišta ispričao mi je da njegova mama ima sastanak. - Znaš li šta je to? - upitala je Marija u nadi da će tako izbeći odgovor. - Ne. - Hm... rekla sam ti da od sada živimo ovde zato što ćemo se Karlos i ja venčati. To znači da će on postati moj muž. 33

- I moj otac? Marija je progutala knedlu. Dakle, njen sin oseća da njihova porodica nije kompletna. Zaista bi trebalo da ima oca, ali njegov biološki otac već ima porodicu, u kojoj nema Mesta za Luku. - Da, dragi - prošaputala je. - Kad se udam za Karlosa, on će biti tvoj otac. Ipak je obećao da će usvojiti Luku i nije važno što ne želi da učestvuje u njegovom vaspitanju, pred zakonom će biti njegov otac. I nikada mu neće dozvoliti da povredi njenog sina. Ništa nije vredno toga. - Dobro... - Luka je bio zadovoljan. - Laku noć, mama. - Laku noć, dragi. Pošto je isključila svetio, Marija se na prstima išunjala iz sobe i zamalo se sudarila s Karlosom, koji je stajao pred vratima. - Gospode! - prosiktala je pritisnuvši ruku na srce. Naravno da joj srce tako jako tuče zato što se uplašila. Nema to nikakve veze s njenim verenikom, koji je u odelu krojenom po meri izgledao kao supermodel. I pogotovo nema veze sa sjajem u njegovim očima. - Sladak je klinac tvoj sin - prokomentarisao je Karlos. - I čini mi se da je baš pametan. - Da, pametan je - potvrdila je nežno. Oči su joj zasijale od majčinskog ponosa, a Karlos je za trenutak prestao da diše. Onda ju je uhvatio podruku. - Stigao je zlatar Lorenco - objasnio je ne primetivši da se Marija gotovo onesvestila od uzbuđenja. Nesigurnim koracima pratila je Karlosa. Na kraju dugog hodnika prošli su kroz teška dvokrilna vrata u prinčevu radnu sobu. Prostorija je bila iznenađujuće svetla i... nekako topla. Shvatila je da ona zapravo ne poznaje svog verenika. Ova prostorija bila je sasvim drugačija od ostatka palate. S visokih prozora pružao se fascinantan pogled na tirkizno 34

more i na dugu belu plažu. Na velikom radnom stolu od svetlog drveta Marija je ugledala srebrni poslužavnik obložen ljubičastim somotom, na kojem je bilo izloženo pedesetak prstenova, sve lepši od lepšeg. - Lorenco je smatrao da na miru treba da izabereš prsten - objasnio je Karlos zaustavivši se u vratima. - Idi, pogledaj ih. Marija je prišla stolu. Bilo je tu svega: zlata i belog zlata, dijamanata u svim dimenzijama, zatim rubina, smaragda, safira... Marija se razumela u skupoceni nakit, ali ovo je bilo drugačije... Neko vreme čak je maštala o tome da je jednoga dana zaprosi... šarmantan, lep i pristojan momak. A onda je srela Gabrijela, plavog s plavim očima. Izgledao joj je kao anđeo i prepustila mu se... u nadi da će joj on dati prsten... dok nije saznala da već ima ženu, koja nosi njegov prsten. Sećanje na tog sebičnog čoveka uvek joj je teško padalo. Za trenutak je sklopila oči pokušavajući da povrati kontrolu nad sobom. Lagano je udahnula nekoliko puta, pa se usredsredila na prstenje. Ovo je drugačije. Tada je mislila da je to ljubav, a zapravo je prevarena i iskorišćena. Ovde nema priče o ljubavi, ali nema ni prevare. Ovoga puta će otvorenih očiju prihvatiti sudbinu i njeno srce neće opet biti slomljeno. - Ne znam odakle da počnem. - Izaberi šta ti se dopada - Karlos joj je prilazio korak po korak, pa je zastao iza nje, osećala je njegov dah na vratu. - Hoćeš li mi pomoći? - Prsten je za tebe. - Znam, ali... - pružila je ruku dotaknuvši prstima nekoliko kamenčića. - Ne mogu da se odlučim. - Hajde da vidimo... 35

Karlos je pružio ruku i pritom je dotaknuo Marijinu. Osećala je toplinu njegovog muževnog tela i pre nego što se snašla uhvatio ju je za levu ruku okrenuvši je prema sebi, kao da pleše s njom. Stajali su jedno naspram drugog. Posle dugog pogleda Karlos joj je utisnuo odabrani prsten u dlan. Marija je bila zahvalna što nije pokušao da joj ga stavi na prst, jer nije znala šta bi se dogodilo. Verovatno bi se istopila kao led na suncu. Karlos ju je fascinirano posmatrao dok je navlačila prsten. Njeni pokreti bili su neverovatno graciozni, ali sigurni i skladni. Da, to su reči, koje je sve vreme tražio. To je to, što je karakteristično za njegovu buduću suprugu: graciozna, skladna. A ipak ga je s vremena na vreme podsećala na divlju mačku. I dopala mu se ta kombinacija. Nije mogao da kaže zašto, jer je obično voleo jednostavne, nezahtevne žene. Ne glupave, ali one koje su samo želele seks i provod. I koje su ujutro odlazile zadovoljne. To mu je bilo dovoljno, jer je moralo biti dovoljno. Ali u braku... neće biti te jednostavnosti, pogotovo ne sa ženom kakva je Marija! Ona ima svoje tajne... i strast, koju pokušava da prikrije. Obično ga nije zanimalo ono što je skriveno, ali sad... Pa živeće s Marijom, imaće decu s njom... a tu je i Luka. Počeo je da razmišlja i da želi... - Taj nije pravi - Karlos je pogledao u njenu ruku i zatresao je glavom. - Ne, zaista nije. Deluje tako... očekivano. - Dakle, savršeno - rekla je Marija posmatrajući na svojoj ruci široki zlatni prsten sa smaragdom u obliku kruške. Ovde sam i udaću se za tebe, jer me je to otac zamolio. I zato što je to ispravno. - Meni to ne deluje očekivano, već mi se čini da je apsolutno neočekivano. - Zaista? - čudila se Marija. 36

- Da, ne poznajem mnogo ljudi, koji bi prihvatili da okrenu život naglavačke samo zato što se to od njih očekuje. Što, naravno, ne znači da mnoge žene to ne bi učinile kad bi im se ukazala prilika da se udaju za princa. Ali u tvom slučaju... sumnjam da ti moja titula bilo šta znači. - Ipak sam i ja princeza. - I ne živiš u palati. Brzo je oborila pogled. - Ne. - Vidiš, opet nešto neočekivano. Karlos je uzeo prvi prsten i izabrao drugi. Kad se Marija nagnula, zapahnuo ga je miris sapuna i tople kože. Neprimetno se stresao. Ovoga puta spontano je uhvatio Mariju za ruku pre nego što joj je predao prsten. Instinktivno se povukla i dok je stavljala prsten, Karlos je razmišljao da li bi njeni tanki prsti na njegovoj koži bili isto tako nežni i meki. I njene usne na njegovim... Šest meseci je bilo prokleto mnogo vremena! Ali ovo nije bilo koja devojka, koje će se rešiti posle jedne vrele noći, ovo je princeza Marija od Santine, njegova buduća žena i kraljica. Nažalost, nije mogao da raskrči sto jednim pokretom ruke i da je položi na ploču...

Znaš i sam, javio se glas u njegovoj glavi, da nećeš biti dobar muž i otac. Pa zašto joj onda ne pružiš to u čemu jesi dobar? Vreli, divlji seks. - Ovaj mi se dopada - rekao je pokušavajući da potisne te slike iz glave. - A tebi? Klimnula je glavom. - I meni se dopada. - Onda neka bude tvoj. I nekako mi se čini prikladnim da te ponovo pitam: Hoćeš li se udati za mene, princezo? - Ja... - zamucala je, a on joj je poljubio nadlanicu ne odvajajući pogled od njenih očiju. Video je da su joj se ženice raširile i da joj iz očiju izbija žudnja. 37

- Kaži "da". - Da - prošaputala je jedva čujno. Kad se Karlos uspravio, činilo mu se da vidi suze u njenim lepim zelenim očima, ali možda se prevario. Ipak mu se stegnulo srce. Da li je rasplakao Mariju? Zar je svoju buduću ženu i pre venčanja učinio nesrećnom? - Karlose... - Marija je pružila ruku i morao je silno da se kontroliše da je ne bi zagrlio i tešio da će sve biti u redu. Ali to nije mogao da učini. Zato je potisnuo taj divlji impuls i uzmaknuo za korak. Marija je spustila ruku, zgasnuo je sjaj u njenim očima.

Zaboga, ne mogu da zadovoljim njene emocionalne potrebe! Ipak, nije razumeo zašto mu je to odjednom zasmetalo. Kao što nije mogao da razume zašto mu se srce steže i zašto ga ona toliko privlači od početka... i svakim danom sve više. Polako i postojano, a ne kao ostale žene dosad: spontano i vrelo. Ono što je sad osećao bilo je... uznemirujuće, uzbudljivo. Možda je to normalno kad čovek zaprosi ženu. - Vidimo se sutra ujutro - rekao je, pa se okrenuo i napustio je prostoriju pokušavajući da zaboravi povređeni izraz u njenim očima. Podbacio je. I neće mu biti prvi put. Bolje da se oboje što pre na to naviknu.

4. poglavlje

- Danas ćemo objaviti veridbu. U elegantnom odelu Karlos je delovao ozbiljno, ali istovremeno toliko seksi da se Marija zamalo zagrcnula. Sedela je s Lukom u trpezariji, doručkovali su i nije mogla da poveruje da joj je verenik tek ulaskom u prostoriju oduzeo dah. Ali to je verovatno zbog višegodišnje apstinencije, koju je sebi nametnula. - Kako će to izgledati? - upitala je da bi skrenula misli. - Biće u formi konferencije za štampu. Marija je odložila šolju kafe. - Znači, stajaćemo u prostoriji punoj novinara i fotografa i odgovara na njihova besramna pitanja? - Ako postoji nešto drugačije, nisam za to dosad znao uzvratio je suvo. Marija je glasno uzdahnula kad je Luka zagrizao čokoladni kroasan spustivši ga pored tanjira na snežno-beli stolnjak. Karlos to očigledno nije primetio. - Šta je konferencija za štampu? - zanimalo je Luku. Marija se nadala da će mu Karlos odgovoriti, ali ovaj je očigledno bio i gluv i slep kad je reč o njenom sinu. - Tamo dolaze ljudi, koji rade za televiziju i novine. Postavljaće nam pitanja i fotografisaće nas - objasnila je. - I mene? - Ne, tebi bi bilo dosadno, jer bi sve vreme morao da budeš miran. 39

- U redu, onda ću ostati s Anđelinom - prihvatio je Luka. - Donela je super filmove. Njegova dadilja stigla je sinoć. - Blago tebi... - Marija bi se najradije priključila svom sinu. - Imamo samo nekoliko sati da se pripremimo - rekao je Karlos. - A zašto mi to nisi sinoć rekao? - Nisam mislio... da je toliko važno. Očigledno ni njenom vereniku nije bolje nego njoj, ali je njegov glas mirniji. Da li joj se zbog mekog španskog akcenta činilo da je svaka njegova reč miluje? Marija se setila kako joj je sinoć poljubio ruku. Do jutra je bila budna zamišljajući kako bi bilo kad bi ljubio i druge delove njenog tela... Volela je Luku više od svega na svetu, ali joj je bilo teško što je spavala s nečijim mužem i tako osramotila čitavu porodicu. Od tada se osećala prljavom, i ma šta da je pokušavala, nije mogla da odagna taj osećaj. A otkad je shvatila koliko nekontrolisano reaguje na Karlosa, taj se osećaj pojačao. Uspaničila se na pomisao šta bi se desilo kad bi se prepustila svojim željama. - U redu - rekla je. - Idem da se spremim. - Izgledaš savršeno - zaključio je Karlos i činilo se da zadržava osmeh. Marija je rukom proverila da li je rep, koji je jutros vezala, na mestu i složila je grimasu: - Sumnjam! Karlos se nasmejao. - Možda si u pravu. Kad je Marija ustala, zažalila je što je vezala kosu i što je obukla sivu trenerku. Iako je to udobna odeća, nije prikladna za palatu. Ali još se nije navikla na to da će ubuduće svakog dana, svakog sata i minuta morati da igra određenu ulogu... 40

Luka je još uvek bio zauzet kroasanom i šoljom kakaoa. - Možeš li da ostaneš s njim dok se presvučem? Karlos je pogledao prvo u nju, pa u Luku i pokušao je da prikrije koliko ga je ta beznačajna molba izbacila iz koloseka. Opet se pojavio onaj nelagodni osećaj u grudima. Strah? Nemoguće da se plaši petogodišnjeg klinca? Pa to bi bilo smešno! - Nikakav problem... - promrmljao je i seo je nekoliko stolica dalje od Luke. - Požuriću. Karlos je gledao za njom. Video je njenu okruglu zadnjicu pod mekim materijalom i u njemu su se probudile divlje erotske fantazije. Isto tako ga je malopre uzbudilo njeno nežno lice bez šminke, koje ranije ni pogledao ne bi. I jedva je čekao da je ponovo ugleda... - Volim ovo. Karlos je okrenuo glavu. Dečji glas delovao je na njega kao da ga je neko polio hladnom vodom. - Zaista? Mališa je klimnuo glavom. - I volim ovaj sto. Tako je velik. Sigurno se na njemu može napraviti ogroman kolač. Karlos je zurio u šećer oko Lukinih usana pokušavajući da smisli odgovor. Dečak očigledno sve voli da komentariše. Nije mu to smetalo, ali njegov otac to ne bi tolerisao. Verovatno zato nije bio pričljiv kad je bio dete. I nikoga njegovih godina nije bilo u palati.

Bože! Sad ga je oblio hladan znoj! Dugo potiskivana sećanja izranjala su samo zato što je dečak sedeo tako blizu njega. - Najviše volim čokoladni kolač. Dobio sam ga za rođendan. I volim Sherbie i Sherbet. - A šta je to? 41

- To su moje sove, nisu prave, već plišane. - Hoćeš li ove godine krenuti u školu? Luka je slegnuo ramenima. - Ne znam. Mama kaže da ću možda morati da učim kod kuće, jer sad živimo u palati. Sad je sve drugačije. Ponovo su mu se vratila nemila sećanja. On sam među odraslima... u društvu stroge dadilje, ili kućnog učitelja, ili oca... - To... može da bude lepo. Da li je ikad bilo lepo? Koliko se Karlos sećao, lepo mu je bilo samo van palate. Ne, ne sasvim, jer je u izvesnom uzrastu, verovatno prerano, otkrio žene... čak i u palati! One su mu bile spas. Samo je s njima bio srećan među ovim zidovima. Ruka mu je drhtala dok je brisao znoj s čela i jedno mu je postalo jasno: to nije želeo Luki. On je rano morao da odraste i nije mu se dopala pomisao na to da će se za desetak godina i ovaj mališa možda ponašati kao on nekad. Pokušao je još jednom: - Ako ipak želiš da ideš u školu, možemo to da izvedemo rekao je, a Luka je klimnuo glavom, ali Karlos nije bio siguran u to da li ga je dečak razumeo. - Mislim, možeš imati učitelja ovde, u palati, ili da pohađaš školu i da imaš drugare. - Mislim da ću izabrati prijatelje - odlučio je Luka posle kraćeg razmišljanja. - To je dobra odluka. Razgovaraćemo o tome s Mar... s tvojom mamom čim se vrati. Vrata su se otvorila i ušla je Lukina crvenokosa dadilja, nežne građe i svetle puti. - Dobro jutro, Vaše veličanstvo - osmehnula se. - I tebi dobro jutro, Luka. Karlos je ustao.

- Buenos dias, vi ste sigurno Anđelina. 42

- Tako je - potvrdila je ozarena lica i stidljivo je prekrstila ruke. Bila je veoma lepa, upadljivija od Marije. Pre nedelju dana pokušao bi da je odvuče u krevet, ali otkad je upoznao Mariju, sve se promenilo. Lukina dadilja nije ni do kolena Karlosovoj verenici. Nedostaje joj mirna elegancija. Marijina lepota izbija iz njene duše. Njena kosa ima zdrav sjaj, a jutros ju je vezala u rep. I ta meka, prijanjajuća trenerka... Takva mu se učinila još poželjnijom i zanimljivijom. Ko zna šta se još krije u njoj... Žene s kojima je dosad imao posla, bile su slične. - Drago mi je što sam vas upoznao. Nažalost, moram da odem... - Znam, konferencija za štampu - Anđelina je sela na stolicu pored Lukine. To je bilo sasvim prirodno. I on je trebalo da sedne pored dečaka, a ne tri stolice dalje. - Da... konferencija za štampu - bacio je pogled na Luku, koji ga je ozbiljno gledao. - Ja... vidimo se kasnije, Luka. Kao nekom magijom, dečakovo lice se ozarilo. - Vidimo se - uzvratio je zadovoljno, a onda se posvetio dadilji. Karlos se okrenuo pokušavajući da ignoriše onaj osećaj u grudima. Mariji je konferencija za štampu bila privlačna kao trovanje hranom sa svim posledicama. Osećala se kao retki insekt pod mikroskopom. Prevazišla je sebe da bi se suočila s novinarima. Odlučila je: uradiće to sa stilom. Obula je cipele s izuzetno visokim potpeticama, a obukla je žutu haljinu, nimalo izazovnu, ali elegantnu, sa širokim crnim kaišem. Marija se nasmešila svom odrazu u ogledalu, pa je požurila u elegantni salon, gde je trebalo da se održi susret s 43

novinarima. Bila je mirna. Bar je sebe u to uveravala dok je nameštala sjajnu, savršeno ošišanu kosu. Kad je skrenula iza poslednjeg ugla, naletela je na Karlosova široka, mišićava prsa, pa je ciknula. - O... žao mi je - zamucala je osećajući se nemoćnom. - U redu je - položio je snažne, tople ruke na njena ramena i kad su im se pogledi sreli, vazduh je među njima počeo da varniči. - Jesi li dobro? - Ja... jesam - bespomoćno je zatresla glavom. - Samo... mrzim da čitam o sebi u novinama. - Zbog Luke? - upitao je Karlos mirno. - Zbog toga što su mi uradili kad su saznali da sam trudna. Možeš li da zamisliš... - Marija je zatreptala. - Bilo je strašno. Pratili su me u stopu i čak su objavili naslov: Koje otac? A kako to nisu mogli da saznaju, nagađali su. Sve vreme joj je Karlos umirujuće mazio nadlaktice, a onda je kratko zagrlio svoju verenicu pre nego što se odvojio od nje. - Znam, ali moraš na to da gledaš kao na nužno zlo. Kad pomislim šta su sve pisali o meni! Plašim se da je većina tekstova bila istinita, ali to ipak ne želim da vidim crno na belo. To nije ono što bih dao svojoj baki da čita. - Zar imaš baku? Nasmešio se. - To je bila metafora. Štampa deo kraljevskog života... našeg života, princezo. Umesto da se krijem, više volim da sam im blizu i da motrim na njih. - I to funkcioniše? Osmeh mu je postao širi. - Pojma nemam. Uostalom, ne čitam časopise, zar si zaboravila? - Tako je.

Karlos ju je još jednom pomazio po nadlaktici, pa ju je uhvatio za ruku. - Hajde da im pokažemo zube. Mariji se srce popelo u grlo, a niz leđa su je podilazili žmarci. Zašto je on ovoliko šarmantan i seksi? - U redu, spremna sam. Kao da ju je pomazio osmehom. - Pođimo onda. - Gde vas je zaprosio? To pitanje postavio je reporter, koji je sedeo u prvom redu, obrativši se direktno Mariji, koja se primetno ukočila pored Karlosa. - U... u njegovoj kancelariji. Iako je to bilo istina, novinari nisu bili oduševljeni nimalo romantičnom prosidbom. Karlosu to nije smetalo. I ovako će pisati šta budu želeli. Njemu je svejedno, ali Mariji nije. - To zvuči tako dosadno, princezo - rekao je uz osmeh, od kojeg se uvek osećala slabom. - Oboje znamo da nije bilo tako... - pomazio ju je po obrazu i čuo se tih žamor u prostoriji. Kad je Karlos video da je pocrvenela, jedva se uzdržao da je ne poljubi. - U svakom slučaju, nije bilo dosadno - prihvatila je Marija njegovu igru. - Ali ne želiš valjda sve da ispričaš pred ovim ljudima... bio si tako sladak i romantičan. Bilo je toliko apsurdno i neočekivano da se Karlos nasmejao. - U pravu si, ali onda ćemo i to s golubovima zadržati za sebe, zar ne? - okrenuo se prema reporterima, koji su načuljili uši. - Nezanimljiva priča, sledeće pitanje. Ako budu imali sreće, čitače sutra o skrivenim pogledima i sećanjima na poseban trenutak. 45

- Prinče Karlose, vi ste prvi vladar dinastije Velaskez, koji se ženi ženom, koja već ima dete. Šta to znači za našu zemlju? Ne brine vas da bi se krvna linija mogla razvodniti? Kad je čuo da je Marija glasno uzdahnula, savladao ga je bes i zaštitnički instinkt, kakav dosad nije osetio. U njemu je gorela vatra, koja bi sve zapalila kad bi to dopustio. Jedva se obuzdao. - Luka je dete, a ne kolateralna šteta - rekao je hladno. I tabu. Sledeće pitanje. Ako niste u stanju da se držite u granicama pristojnosti, konferencija će se završiti. Usledila su pitanja o datumu venčanja i o njihovom poznanstvu. Karlos je odgovarao, na zadovoljstvo prisutnih. - Mislim da je to dovoljno - rekao je posle nekog vremena. - Fotografije? - upitao je neko iz pozadine. Princ je klimnuo glavom, povukao je Mariju uza se i obavio je ruku oko njenog struka. Bila je hladna i ukočena. Opet se rasplamsala vatra u njegovim grudima. Spontano se nagnuo dotaknuvši usnama njeno uvo. - Pokušaj da se nasmešiš. Kad se okrenula prema njemu, usne su im se zamalo dotaknule. Nije mogao da se seti da je ikad video zavodljivije usne i silno je poželeo da ih poljubi. I znao je da mu to ne bi bilo dovoljno... Ali ovo nije ni mesto ni vreme za tako nešto. Zato se rutinski osmehnuo fotografima. Marija je učinila isto, s glavom kao da će je spustiti na njegove grudi. Sigurno su lepi na slikama. Kraljevski par, koji deluje prisno i odano, više nego što su njegovi roditelji ikada bili. U svakom slučaju, odavao je bolji utisak na ovim fotografijama nego na ranijim, na kojima je bio s dugonogim plavušama, devojkama u prekratkim haljinama, u sumnjivim noćnim klubovima. U početku su mu laskale te priče, posle su počele da ga nerviraju, a na kraju ih je ignorisao. 46

U međuvremenu je zažalio zbog mladalačke ludosti, ali sad nije bilo vreme da žali zbog učinjenog. Ovde, u prijemnoj sali palate, s grbom zemlje iza leđa, s budućom nevestom pored sebe, osećao se kao novi čovek. Potom je napustio prostoriju zajedno s verenicom. Čim su bili van vidokruga i gde ih niko nije mogao čuti, stala je, naslonila se na zid i uzdahnula. - Hvala Bogu, završeno je! Bilo je... - bespomoćno je odmahnula glavom. - Znam. Žao mi je što su spomenuli Luku. Zapravo... - Hvala ti što si ga odbranio - prekinula ga je Marija. Naročito, što... zapravo ne umeš s decom. - Šta? Ko to kaže? - Neprijatno ti je u njegovom prisustvu, primetila sam to. Karlos je zavukao prste između vrata i kragne od košulje, koja ga je odjednom stezala. - To ne znači da ne volim decu. Samo nemam iskustva s njima. - Zar nijedna tvoja ljubavnica nije imala dete? - upitala je Marija. Karlos je otkopčao dugme na košulji prisetivši se plavuše, koja je, za promenu, prva napustila hotelsku sobu, pri čemu je promrmljala nešto o dadilji, koja ne može da ostane cele noći. - Ja... nisam imao nikoga ko bi me upoznao sa svojim detetom. Marija se odvojila od zida i krenula je prema svojim odajama. Karlos je pošao za njom i kao hipnotisan zurio je u njenu oblu zadnjicu. - Ni ja nisam imala iskustva s decom - rekla je preko ramena. Videla je njegov pogled i postiđeno je sačekala da je Karlos stigne. - Luka je bio prva beba, koju sam držala u naručju. Bio je mali i savršen. Od prvog trenutka volela sam ga svim srcem i nestala je sva moja nesigurnost. Naravno da 47

je i kasnije bilo kriza, ali znam da je najvažnije da ga volim. Sve ostalo će se srediti. Karlos ju je pažljivo slušao. - Misliš li da svaka majka tako oseća i razmišlja? Marija se zamislila. - Da budem iskrena, ne znam. Meni je to bilo normalno, ali kada pomislim na svoju majku... sigurna sam da nas voli, ali ona je... nekako odmaknuta. - Sigurno nije toliko kao moja! Poslednji put video sam je kad sam bio mlađi od Luke. - Žao mi je. - Meni nije - slegnuo je ramenima. - Svejedno mi je. Marija je pogledala u njegovo tamno, lepo lice. Osmeh je nestao i ništa nije mogla da pročita na tim bezizražajnim crtama. Nije videla ni čežnju, ni tugu, ni prebacivanje. Samo prihvatanje. Plašio ju je njegov prazan pogled. Poželela je da to nije videla. - Meni nije svejedno - rekla je tiho. - Iako su moji roditelji veoma strogi, volim ih oboje. - Oca, koji te je prodao neznancu za ženu? - upitao je iznenađeno. - Ali samo zato što sam mu potrebna. Odmalena sam znala da me čeka ugovoreni brak. - Ne radiš to zbog osećaja dužnosti, već zbog kajanja. Činilo se da želi da je iznervira i uspeo je. - Konačno idem dobrim putem! - odgovorila je besno. Nažalost, nije uvek bilo tako, ali sad sam spremna da do kraja života trpim ovo ovde... - pokretom ruke obuhvatila je i njega. - To je važnije u životu od pukog zadovoljavanja potreba ili predavanja strastima. Odgovornost pre svega. - A šta misliš, zašto sam ja ovde, a ne u svom stanu u Barseloni, s plavušom u naručju? Odgovornost. Razumem te,

Marija, ali razlikujemo se u tome što temelj mog osećanja dužnosti nije griža savesti. - Zar nisi rekao da ćeš nastaviti da živiš kao dosad i kad se oženiš? Kao da Luka i ja ne postojimo... Ućutao je. Na obrazu mu je zaigrao mišić. - Tako je, ali čini mi se da si odlučila da to sprečiš ako sam te dobro razumeo. Pogledi su im se sreli i Marija se nije ni pomerila, nije htela da popusti. Ili je to možda bilo zato što se osećala kao hipnotisana? Naslonila se na zid. - Očekuješ li moje izvinjenje zbog toga? - upitala je prekrstivši ruke na grudima, u nadi da će tako obuzdati drhtavicu. - Ne, princezo, ne očekujem izvinjenje... - Karlos se nagnuo naslonivši ruke na zid pored njene glave. Naravno da je Marija očekivala poljubac. Srce joj je tuklo, obuzela ju je vrelina. Ali ništa se nije dešavalo. Konačno ju je prstom pomazio po bradi, a onda po usnama. Ruka mu je skliznula niz njen vrat do dekoltea i zaustavila se tik iznad dojki. Pritom ju je sve vreme gledao u oči. U njoj se probudila snažna želja. Bilo je dovoljno nekoliko nežnih dodira i bila je van sebe. Zar je to želela? Da se opet izgubi u vrtlogu strasti?

Da!, vrištao je glas u njenoj glavi. Da, da, da! Zašto je Karlos stao? Možda samo želi da me muči? Nije više mogla da se uzdržava i pritisnula je usne na njegove. Karlos je reagovao gladno, pa je zadrhtala, a njen poljubac postajao je sve vreliji i zahtevniji. Obavila mu je ruke oko vrata, zarila je prste u tu gustu crnu kosu i predala se magičnom trenutku. Karlos se jednom rukom još uvek oslanjao na zid, a drugom je čvrsto stegnuo njenu zadnjicu. Osetila je njegovu želju, ali je njeno telo žudelo za ispunjenjem. Krv joj je 49

ključala, jer se godinama potiskivana strast konačno razbuktala. Marija je tiho zastenjala, ali se nije odvojila od Karlosa. Zaboga! Zar ništa nisam naučila u prošlosti? Morala je da bude jaka i zbog Luke i zbog sebe! Ali kad se Karlos iznenada odmaknuo od nje, iz njenog grla otelo se negodovanje, zbog čega se on hrapavo nasmejao. Bar i on oseća isto! I kad ju je nežno pomazio po obrazu, uhvatila ga je za ruku i utisnula poljubac u njegov dlan. Karlos se opet nasmejao izvukavši ruku iz njene. - Vidiš, princezo, zbog ovoga mi je nemoguće da te ignorišem. Postidela se što je s takvom lakoćom srušio barijere u njoj. - Kladim se da to govoriš svim ženama! - Marija se brzo okrenula i pošla je dalje. Pritom je osluškivala da li je Karlos prati, ali nije pošao za njom. - Ozbiljan si? Proslava rođendana... večeras? Od konferencije za štampu i erotske epizode u hodniku Marija je činila sve da izbegne Karlosa. A kad ga je sretala, pričala je s njim o svakodnevnim temama i trudila se da Luka bude uz nju. Pa ipak je umirala od čežnje. Noću, kad je pokušavala da zaspi, pred njenim očima iskrsavao je njegov lik. Tokom obeda morala je da opominje sebe da ne zuri u njega, a čim bi čula njegov duboki glas, postajala bi živčana. Sad je treptala pokušavajući da se koncentriše na ono što je njen verenik govorio. - Slavljenik je važan vladar i prisustvo takvim događajima treba da bude ona lepša strana naših obaveza. Znaš šta treba da radiš, zar ne? Ljubazno se osmehuješ, klimaš glavom i stojiš na mermernom podu sa čašom šampanjca u ruci dok te ne zabole leđa.

Pošto je bilo učtivo gledati onoga s kim Marija je morala da ga pogleda. Taj direktni njegoim očima još ju je više izbacio iz takta. fascinirano posmatrala kako se smeši, osećala napetost... posvuda.

razgovara, kontakt s Dok ga je je užasnu

- Tako brzo? - upitala je namćorasto. Za razliku od nje, Karlos se nije dao lako izbaciti iz takta. - Žao mi je, ali tek sam malopre dobio pozivnicu. A previše je važna da bismo je odbili. To što ga je poljubila na hodniku pre koji dan izgleda nije uticalo na njega. Zar ne bi mogao makar da deluje malčice napeto ili nezadovoljno? Ili iznervirano? Njegova opuštenost i taj osmeh, kojim kao da joj se rugao, dovodili su je do ludila. - Znam! - zastenjala je Marija. - Takav će ubuduće biti celi naš život. Jedna društvena obaveza za drugom, onda povratak u palatu, pa svako u svoj krevet, da bi sutra opet radili isto. Upravo su tako živeli moji roditelji. I postali su pravi profesionalci u tome. - Onda sam siguran da ćeš i ti to moći - odgovorio je. - Naravno da hoću, ali... nikad to nisam želela. Neko vreme nosila sam se mišlju... - Marija je zastala odmahujući glavom. - Žao mi je, inače ne kukam. Karlos je seo na stolicu kraj nje. - U redu je, pričaj - podstaknuo ju je. - Imamo vremena do... osam sati. Da čujem. - Zašto? - upitala je zbunjeno. - Biću tvoj muž, zar si zaboravila? I treba da znam šta te tišti. - Ah, glupo je, dosadno i... dobro. Ako baš hoćeš da znaš, oduvek sam sanjala o tome da ću se udati iz ljubavi, da ćemo moj muž i ja osećati tu... silnu strast jedno prema drugom. Ja... uvek sam želela nešto drugo umesto one hladne, sterilne palate, u kojoj sam odrasla. 51

- A sad misliš da treba da se odrekneš svog sna? - Odrekla sam ga se pre šest godina... - Zbog neočekivane trudnoće? - Zbog muškarca, koji je za to odgovoran. Ne mogu da ga nazovem Lukinim ocem. Nikad ga nije video, pa kako može da mu bude otac? Ali onomad... mislila sam da je on moja srodna duša. Koliko sam naivna i glupa bila! Sad sam pametnija. To je bila zapravo romantična budalaština. Realnost je nešto drugo, a ovo među nama je bar racionalno. - Iako to mrziš? Marija je uzdahnula. - To... deluje mi ispravno i bar je postojano, a ne kao hvaljena velika ljubav! - Nikad nisam mislio da ću sresti ženu, koja je ciničnija od mene u vezi s ovom temom. - Pa čovek može da pogreši. - A šta misliš o žudnji? Opet taj prokleti osmeh i čudni sjaj u crnim očima. - Precenjena i nevažna - odgovorila je Marija. - U svakom slučaju, nije vredna da čovek zbog nje okrene svoj život naglavačke. - Ja mislim da vezu čini zanimljivijom i uzbudljivijom. - Šta treba da bude zanimljivo i uzbudljivo u tome ako žena žudi za mužem, koji dovodi druge žene u svoj krevet? izletelo joj je. - To je samo seks. Jeftino i bez emocija. - Jeftino? - Marija se gorko nasmejala. - Mene je to iskustvo mnogo koštalo. Ali bojim se da istu sudbinu delim sa svim ženama. - Šta je s tvojom braćom i sestrama? Upražnjavaju li seks? Marija je zbunjeno zatreptala. - Pojma nemam, verovatno. Šta zapravo želiš da kažeš? 52

- Čini se da niko iz tvoje porodice nema oreol iznad glave, zar ne? Pa zašto za sebe misliš da si loša ? Samo zato što si jedina zatrudnela? To je Mariji oduzelo dah. - Opa... zaista umeš da izazoveš čoveka. - Ne, ozbiljan sam, princezo. Besmisleno je da smatraš sebe gorom od njih samo zato što postoji fizički dokaz tvog seksualnog iskustva. Pogledaj mene. Iako me štampa prikazuje kao najvećeg plejboja, niko ne upire prstom u mene. Naprotiv, odobravaju to što radim. Kladim se da je tako i u slučaju tvoje braće. - Ti... to ne razumeš... - O, razumem, ali to je licemerno. Zato sam ti dao slobodu da uživaš, kao što ću i ja u našem braku. Marija je zatresla glavom. On nije razumeo šta joj smeta. Naravno da je Karlos delimično u pravu, da se muškarcima mnogo toga oprašta, a žene moraju da pate. Ali nju je mučilo nešto mnogo dublje: činjenica da je Gabrijel bio oženjen! Ali kako da prizna svom vereniku da je bila toliko glupa da je dozvolila da je zavede oženjeni muškarac? - Dakle, smatraš da žene imaju isto pravo na seksualnu slobodu kao muškarci? - vratila se na temu. - Mislim da je smešno i staromodno praviti razliku. Uostalom, s kim bismo mi spavali ako bi sve žene nevine ulazile u brak? - Pravi si filozof! - nasmejala se Marija. - Ali ako zaista moramo na zabavu, treba da se spremim. Pogledaću imam li nešto prikladno... - Za to sam se pobrinuo - iznenadio ju je verenik. - Dođi, pokazaću ti. Kao omađijana, Marija ga je pratila do svojih odaja razmišljajući usput o onome što je rekao. Nije mogla da poveruje u to da Karlos prihvata činjenicu da žena njenog ranga... njegova buduća supruga ima dete s drugim. 53

Njena porodica je toliko konzervativna i tradicionalna da njena majka ni danas ne može da je pogleda u oči. A otac se užasno stidi njenog greha. Bilo je sasvim novo iskustvo imati nekoga pored sebe ko to ne doživljava kao tamnu fleku u njenom životu. Karlos je otvorio vrata njene spavaće sobe i iz ormara je izvukao haljinu. - Preturao si po mojim stvarima? - upitala je Marija napeto. - Ne, zašto bih? Ovo sam video u gradu i pomislio da bi ti odgovaralo. Sobarica je haljinu okačila u ormar. - Oh... - s njim je sve jednostavno. - Ne voliš kad ti neko pretura po stvarima - to nije bilo pitanje, već tvrdnja. - Da li bi se tebi to dopalo? - Pojma nemam. I ko bi to radio? Ja sam samac. - Više nisi, sad imaš nas - podsetila ga je. Karlos se nasmejao. - To stalno zaboravljam. Pored toga, u palati čovek nikad nije sam. Čak i kad ne bi bilo posluge, tu su duhovi. - Zar ovde ima duhova? Osmehnuo se i Marijino srce je poskočilo. - Da li bi ti to smetalo? - Ne bi. Ipak, trebalo bi da si navikao na poslugu, jer si ovde odrastao. - Samo do polaska u školu. Od osme godine bio sam u internatu. - Tako rano? - spontano je uzviknula Marija. - Nije bilo toliko loše - umirio ju je Karlos. - U redu, ne smemo gubiti vreme - skinula je haljinu s vešalice. - Nema tu mnogo materijala - primetila je sumnjičavo. - Na tebi će izgledati savršeno. 54

- Ali ja sam majka, zar si zaboravio? - Ti si žena, princezo. Jesi Lukina mama, moja verenica i buduća kraljica, ali si pre svega žena. Nije greh to prihvatiti i uživati u tome. - Ja... - stidljivo se nasmejala. - U pravu si, kako sam mogla to da zaboravim?

Da li sam zaista zaboravila? - Lepo se oblačiš, ali ne seksi - nastavio je Karlos. Marija je podigla obrve. - Moja haljina na konferenciji za štampu nije bila seksi? - Nije - odgovorio je odlučno. - Ti si u njoj izgledala seksi, a to je velika razlika. Ono je bila haljina za popodnevnu čajanku. Marija je kritički odmerila njegove crne pantalone savršenog kroja i elegantnu košulju, u kojoj se isticalo njegov savršeni torzo. - To kažeš zato što voliš da se oblačiš kao da tražiš žrtvu. Karlos se provokativno nasmejao. - Uvek tako izgledam, čak i ako se ne trudim. A sad probaj haljinu, princezo. Nestala je u susednoj sobi za presvlačenje. Obukla je haljinu i kad je pokušala da zakopča rajsferšlus na leđima, videla je da ne može. Nije bilo prijatno zamoliti Karlosa za pomoć, ali posle venčanja svakako će je videti nagu. Marija je duboko udahnula, otvorila je vrata i doviknula: - Možeš li mi pomoći? Odjednom je u njegovim očima videla da mu više nije zabavno i Marija je zadrhtala. Nije prvi put primetila te nagle promene raspoloženja, a ovaj drugi, mračni Karlos pomalo ju je plašio. Ovaj je bio opasan po nju... - Naravno - promrmljao je prilazeći joj.

Srce joj je glasno tuklo u ritmu njegovih koraka. Marija se okrenula, pa je sklopila oči kad je osetila njegove tople ruke na nagim leđima. Nije se ni pretvarao da želi da joj pomogne, već je vrhovima prstiju prevukao preko njene kičme naniže. Marija se naježila. - Opusti se, princezo - prošaputao je kraj njenog uva. - Onda prestani! - rekla je, na šta se tiho nasmejao. - To ne mogu ako želiš da ti pomognem da se obučeš. - Ti... daješ sebi previše slobode. - A ti zvučiš kao stidljiva devica u nekom ljubavnom romanu. To mi se sviđa. - Tako nećemo napredovati - rekla je prekorno. - Žao mi je, ali nisam navikao da oblačim ženu, već da je svlačim. - Ti si besraman, Karlose Velakez! U sledećoj sekundi Marija je uplašeno grabila vazduh, jer ju je munjevito okrenuo prema sebi. - Sasvim si u pravu, lepotice - oči su mu sevnule. Njegovo lice bilo je udaljeno od njenog jedva nekoliko centimetra. - Ali samo ako dama to dopušta. - Pa, volela bih... da nisi... - prošaputala je hrapavo. - Ako je to tvoja želja, Marija. Ponovo se osmehnuo. Obgrlio ju je i zakopčao joj rajsferšlus. Marija je gotovo zastenjala od razočaranja. Brzo se okrenula da se pogleda u ogledalu. Haljina je zaista bila izazovna, ali joj je savršeno pristajala. - Divna je - priznala je. - Znao sam.

Bože, baš mu zavidim! - Muškarac s ogromnim samopouzdanjem - izgovorila je. - Pa na tebi je morala izgledati očaravajuće - odgovorio je jednostavno. 56

Marija se ponovo pogledala u ogledalu, gde je srela njegov pogled, pošto je stao iza nje. - Karlose, udaću se za tebe, obećala sam. Ne moraš se bespotrebno truditi. Čim je to izgovorila, Marija je znala da je pogrešila. - Ako tako želiš - rekao je hladno. Nestalo je topline u njegovim očima, a usne su mu se pretvorile u tanku crti. - I... hvala ti za haljinu. Klimnuo je glavom i okrenuo se. Marija je zaustavila dah, a onda je čula da su se vrata sobe zatvorila. Otišao je. Poželela je da ošamari sebe. Uzdahnuvši, nanela je tamni ruž na usne. Učiniće mu uslugu i večeras će biti seksi koliko je to moguće. I možda će Karlos i ona uspeti da provedu nekoliko prijatnih sati bez međusobnog peckanja...

5. poglavlje

Marija je bila veoma seksi u crnoj haljini! Izgledala je toliko dobro da se to graničilo s grehom. Karlos je inače voleo žurke, a sad ga je sve nerviralo. Možeš misliti, zabava u čast osamdesetog rođendana čoveka, koga zapravo nije poznavao! Umesto da bude sa svojom očaravajućom, poželjnom verenicom... - Oduvek sam mrzela ovakve zabave! - Marijine crvene usne gotovo su dotaknule njegovo uvo. - Zašto moraju sitno da iseku tako dobru hranu i da je nabodu na čačkalicu? Osim toga, sigurno nije dobro da račići satima što je na ovoj temperaturi. - Slažem se - osmehnuo se Karlos. - Kako ti je bilo na proslavi bratovljeve veridbe? Preko Marijinog lica preletela je senka. - Zanimljivo... - odgovorila je neodlučno. - I stresno. Da budem iskrena, razumem zašto je Sofija pobegla. Karlos je zatresao glavom kad je konobar doneo poslužavnik s račićima i Marija je ponovo zažalila što joj je jezik bio brži od pameti. - U svakom slučaju, Džeksonovi su bili zanimljivi nastavila je brzo. - Svejedno im je šta drugi misle o njima. Čini mi se da je to veoma osvežavajuće. - Zaista? - Apsolutno. Ja uvek previše brinem o svemu. Čitavog života pokušavala sam da budem neko ko nisam. Zato je normalno to što me privlače ljudi, kojima je svejedno šta drugi o njima misle. 58

- Što nije slučaj sa ovim ljudima - promrmljao je Karlos misleći na zvanice u svečanoj odeći. - Šta misliš, da li neko od njih živi tajni život? - Zar nemamo svi tajne živote? - Pa mi nemamo. Kako bismo imali tajne kad nas stalno prate novinari? - U pravu si. Inače... baš mi se sviđa ova haljina priznala je stidljivo. - Žao mi je, nisam htela... - I meni se sviđa haljina. Više bi voleo da je vidi na podu oko njenih nogu, ali morao je da se zadovolji ovim što ima.

Voleo bih da znam šta me toliko privlači na mojoj verenici. Omađijala me je. A pre samo nekoliko dana činila mi se dosadnom. Marija je tamnu, sjajnu kosu podigla u punđu, što je naglasilo njen dugi vrat i savršeni dekolte. A diskretnom šminkom istakla je nežne crte lica. - Izgledaš očaravajuće - rekao je iskreno. A Mariji je krv proključala i srce joj se popelo u grlo. - Hvala. - Ne voliš komplimente? - Ne volim neiskrene komplimente. - Ali ja sam iskren. - Ja... nisam tako mislila - oduvala je pramen sa znojavog čela. - Vruće ti je? - upitao je jedva čujno, ali joj je zastao dah kad su njegove usne okrznule njeno uvo. - Otkud znaš? - I meni je vruće. - Mi... mogli bismo malo da izađemo na svež vazduh.

To nije dobra ideja, Marija! Opasno je! - Zvuči dobro. 59

I opet taj seksi osmeh! To je trebalo da joj bude opomena, ali je ovoga puta imala drugačiji osećaj. Ona je drugačija. Nije više naivna kao nekad. Nije očekivala da joj se ispuni devojački san. Želela je samo da se oseća poželjnom i da oseti dodir. I ako se nečeg plašila, plašila se da se to neće desiti. Karlos je prebacio ruku oko njenog struka i poveo je Mariju na osvetljenu terasu, s koje su široke stepenice vodile u baštu. Topli letnji vazduh milovao joj je kožu, u pozadini je čula zapljuskivanje talasića. - Plaže su ovde neverovatne. Pokazaću ti ih. Uhvatio ju je za ruku i povukao za sobom. - Zar nije previše mračno? - Samo tako ćeš videti odsjaj srebrnog meseca na površini mora. Inače, rekao bih ti kad bih nameravao... Marija je zastala i Karlos ju je pogledao. - Ali, naravno, ne nameravam. Istina je: otkad sam te video u toj haljini, želim samo to da budem s tobom nasamo makar na trenutak. - Da bi radio... šta?. - pritisnula je ruku na nemirno srce. Trebalo je da zvuči kao šala, ali zvučalo je ozbiljno. Karlos se široko osmehnuo. - Hoćeš li da odemo na plažu i da gledamo mesečinu? - Zar ne možemo samo da prošetamo? - I da ne razgovaramo? - To bi verovatno bilo najpametnije - nije htela da misli na to koliko je čeznula da oseti njegove snažne ruke. - U redu, dođi - poveo ju je stazom do peska. - Smetaće ti cipele - opomenuo ju je. - U pravu si - Karlos ju je pridržavao dok se izula, a onda se sagnuo i podigao je cipele s peska. - Hvala... - promrmljala je Marija. Osećala se kao da lebdi, a istovremeno je bila svesnija svojih telesnih potreba nego ikada pre. 60

- Ovamo - poveo ju je prema grupisanim palmama, koje su zaklanjele bungalov. Ispred bungalova bila je ležaljka, koja je služila za romantične sastanke. - Pre nego što se naljutiš: poznajem ovo mesto, ali nikad nisam doveo nijednu ženu ovamo. - Hteo si da kažeš: samo ne ovde? - Nikad nisam tvrdio da sam svetac. Marija je sela na ležaljku. - Nisam ni ja, iako sam želela da pokažem svetu da jesam. Karlos joj je prišao. Nežno, ali odlučno zavukao je kolena među njene butine. Pritom joj se toliko primaknuo da se Marija instinktivno naslonila unazad na laktove. Potom ju je sva snaga napustila i legla je na ležaljku, a njen verenik se nasmejao. Oslonjen na ruke bio joj je toliko blizu da je usnama gotovo doticao njene. Trebalo je da se pomeri samo nekoliko milimetara da bi je poljubio, ali nije to učinio. Ispunjena čežnjom, Marija je opet preuzela inicijativu, pridigla se prema njemu i počela je da ga ljubi... Karlos joj je gladno uzvratio. Marija je osećala težinu njegovog tela na svom i osetila je... koliko je uzbuđen. Zadovoljno je uzdahnula kad je Karlos pojačao stisak i počeo ritmično da se pomera. Drhtavim prstima pokušavala je da mu otkopča dugmad na košulji. - Želim te... - nije primetila da je to glasno izgovorila. Zamalo je izgubio razum. Nestrpljivo, kao tinejdžer na prvom sastanku, zadigao joj je haljinu i kad je šakama obuhvatio njene dojke, zaječao je.

- Perfecto! - mrmljao je mazeći joj palčevima bradavice. Mariji je zastao dah. Telo joj je bilo napeto, pomislila je da će eksplodirati.

- Karlose, ja... - ponestalo joj je glasa kad joj je zavukao ruku pod leđa, otkopčao rajsferšlus i grudnjak. Nestrpljivo joj je smaknuo haljinu da bi pritisnuo usne na njenu dojku. Osećao se kao da ga je udarila struja. Karlos se šokirao. Oduvek je uživao u seksu, ali nikad se ovako nije osećao. Nesigurnim pokretom povukao je Mariji haljinu s bokova i primetio je da se ukočila. - Jesi i ti to čuo? - upitala je uplašeno. - Ne. - Zaboga! - uzviknula je tražeći svoj grudnjak na ležaljci. - Šta se dešava? - upitao je Karlos razočarano kad je zakopčala grudnjak.

- Šta se dešava?- histerično je zasiktala Marija, ustala je i pokušala da namesti haljinu. - Svakog trenutka mogli bi da nas otkriju! Pomozi mi oko prokletog rajsferšlusa! - okrenula mu je leđa. - Ja ništa ne čujem - frustrirano je primetio da mu ruke drhte, ali uspeo je da ispuni njen zahtev. - Možda si se prevarila. - Nije o tome reč. Mogli smo biti otkriveni! - Pa šta? Vereni smo. - Očigledno još nisi bio usred skandala! - Princezo, venčaćemo se. Kaži mi, gde je tu skandal? - Još pitaš? Kako bi izgledale fotografije kraljevskog para? Poljubac na balkonu palate je u redu, ali... gužvanje u bungalovu na plaži...! - Ovo je više od gužvanja, rekao bih. - Nije! - drhtavim prstima popravila je haljinu. - Ne želim da me podsećaš na to. Odjednom se uozbiljio. - Opusti se, Marija. Ništa se nije desilo i niko ne očekuje od tebe da se ponašaš kao svetica. 62

- Ja očekujem! Toliko se trudim da budem pristojna. Ja... moram da budem bolja... - Bolja od koga? Seks je osnovna potreba, svako to radi. Nema ničeg lošeg u tome. - To kažeš samo zato što ne znaš kakve su posledice. I nije isto! Ti moraš da budeš oprezan, da vladaš sobom, da zadržiš kontrolu... - ponestalo joj je glasa. Marija se okrenula i potrčala je. Ruke je obavila oko sebe, kao da joj je hladno ili kao da želi da se uteši i zaštiti. Karslos ju je pustio da ode. Pretpostavio je da Marija treba dabude malo sama. Njeno odbijanje iznerviralo ga je više nego što je htio da prizna. Telo ga je bolelo od čežnje i činilo mu se da je nešto izgubio. Vidio je kako prolazi osvjetljenom terasom na povratku u balsku dvoranu. Nadao se da nije privukla pažnju. Ne zbog njega, već zato što ona ne voli da bude u centru pažnje. Čudno. Karlos nije mogao da se seti kad je posljednji put stavio svoje želje i potrebe na drugo mesto zbog bilo koga.

6. poglavlje

Marija je oprezno izašla iz Lukine sobe. Osećala je nekakvu težinu u srcu zbog odgovornosti, straha, stida i griže savesti. Nikad ništa neće biti jednostavno. I nikad se nije osečala ovako bespomoćno i izloženo, kao večeras s Karlosom. To ju je uplašilo. Najradije bi se vratila u dečju sobu da se zavuče u krevet kraj svog usnulog sina i pokušala bi sve da zaboravi. Nemoćno se naslonila na vrata i obrisala je suzu, a onda... - Gospode! Šta nije u redu? Brzo je nadlanicama obrisala obraze i izmučeno se osmehnula. - Sve je u redu. - A Luka? - Spava. Samo... - Nadam se da te nisam povredio? - upitao je zabrinuto. Mislio sam da želiš... - Tako je bilo. - Pa ko je onda odgovoran za ovo? Da li te je Luikin otac povredio? Njen smeh odjeknuo je nekako šuplje. - Naravno da me je povredio, inače sad ne bismo bili srećna porodica. Ali nije me povredio onako kako misliš. Oboje su znali da bi svakog trenutka mogao da naiđe neko od posluge. - Dođi - rekao je mirno. - Hajde da popričamo.

Kao omađijana, Marija ga je pratila i tek kad je on na kraju hodnika otvorio teška dvokrilna vrata i pustio je da uđe, shvatila je da je u njegovoj spavaćoj sobi. Pre nekoliko dana poverovala bi da će on pokušati da je zavede. Sad je znala da neće. U prednjem delu veličanstvene prostorije bio je klupski sto i dve udobne fotelje. Marija je sela u jednu, Karlos je ostao da stoji. Prekrstio je ruke i naslonio se na kamin. - Žao mi je - promrmljala je. - Zašto ti je žao? Bespomoćno je slegnula ramenima. - Sve ovo! Ti... trebalo je da se oženiš Sofijom... - Za koju me ništa ne vezuje, jer je ne poznajem. - Ali ona ne bi... ah, svejedno! - Slušaj, Marija, u međuvremenu sam shvatio zašto ne želiš da budeš na naslovnim stranama. Zbog Luke, zar ne? Plašiš se da će mu to jednom zasmetati. Da budem iskren, dosad nisam razmišljao o tome, ali sada... Pa ipak se večeras ništa nije dogodilo... - Večeras sam shvatila da se nisam promenila prekinula ga je. - To si rekla u više navrata, ali ipak ne razumem. Šta je loše u seksu? - Ti vidiš samo jednu stranu, ali ja znam i drugu, onu tamnu. Znam šta se dešava ako nekome prepustiš kontrolu zatresla je glavom. - Sve je bilo savršeno. Nikad me pre nije privlačio nijedan muškarac. Ali sve što je govorio zvučalo je čarobno i ubedljivo. Za nekoga ko je sopstvenu nevinost smatrao svetinjom, prebrzo sam mu se predala. Bila su dovoljna tri vikenda da me odvede u raj. Gabriel... bio je mnogo stariji od mene, ambasador, koji se redovno viđao s mojim roditeljima. I svaki put kad je došao u palatu, iskrala sam se iz sobe da bih bila s njim.

- Marija, ako misliš da si izuzetak samo zato što te je lažima zaveo ženskaroš, varaš se. Takvih bezobzirnih ljudi ima kao peska na dnu mora, ali oni su grešnici, ne ti. Nasmejala se, a zvučalo je kao jecaj. - Kad bi to bila cela priča, možda bi bio u pravu. Jedne večeri pitala sam ga da li ćemo konačno ozvaničiti našu ljubav. Bilo mi je dosta skrivanja, želela sam njegov prsten i da živim s njim. Tada sam saznala za Gabrijelovu ženu Kristin, s kojom je petnaest godina u braku, i imaju četvoro dece. - Marija... Zakoračio je prema njoj, ali je ona podigla ruku. - Nemoj. Saslušaj me do kraja. Ja... bila sam razočarana, uništena, a onda sam učinila nešto što ni danas sebi ne mogu da oprostim. Još me je želeo. Gabrijel me je na kolenima ubeđivao da me voli i ja sam mu poverovala. Te noći potisnula sam misli na Kristin i na decu i... još jednom sam spavala s njim. I upravo te noći ne mogu da se rešim. Ne mogu da se očistim od toga, čak ni posle šest godina. A večeras sam shvatila da se nisam promenila. O ovome još ni sa kim nije razgovarala. Zašto je sad to učinila, i zašto baš s Karlosom, ni njoj nije bilo jasno. - Jedina uteha mi je to da sam tada već bila trudna, inače zaista ne znam... Karlos je stajao kao ukopan. Nije se ni pomerio ni progovorio. Marija je računala na to da će se on okrenuti i otići. To bi razumela. Oprezno je podigla oči i presrela je njegov pogled. Onda je spontano seo pored nje uhvativši je za ruke. - Moraš prestati da se mučiš, princezo. Taj čovek je propalica, iskoristio je tvoju ljubav i sve vas je prevario: tebe, svoju ženu, decu. On treba loše da se oseća i da se muči, ali se kladim da nije tako. Šta se onda desilo? - pomazio joj je nadlanicu palcem. - Šta je još bilo te noći? 66

- Ja... pobegla sam u kupatilo, gde mi je pozlilo. Izbegavala sam ga narednog dana... Nedugo potom saznala sam da sam trudna. I sve sam priznala ocu, jer drugačije nisam mogla. Prisilio me je da mu kažem ko je otac i isplatio je malo bogatstvo Gabrijelu da se povuče - uzdahnula je. Uvek sam maštala o porodici i deci, a doživela sam horor. Verovatno nisam bila jedina, s kojom je Gabrijel varao svoju ženu. Mesecima sam se mučila. Tek kad se Luka prvi put pomerio u meni, sve je postalo realno. I zastrašujuće, jer sam odjednom osetila odgovornost prema svom nerođenom detetu. Ali kad se rodio... Karlos je zadržao dah kad je video kako joj se lice ozarilo. - Stvarno je bilo kao u filmovima. Bio je tako sićušan i savršen. I bila sam mu potrebna. Ubrzo sam shvatila da je i on meni potreban. Luka je mom životu ponovo dao smisao i probudio je želju u meni da budem bolji čovek. - A to znači da moraš potisnuti svoje seksualne potrebe? - Posle Gabrijela? U svakom slučaju, ali to nije najvažnije, već spoznaja da ono što je prijatno može biti pogrešno i razorno. I da je bolje da se čovek ne oslanja na osećanja. - Taj je zaista kopile! - Zato što je prevario ženu? Zar ne planiraš i ti isto to? glas joj je zadrhtao i nije bila svesna da su joj suze potekle niz obraze. Karlos je osetio ubod u grudi. - Bar sam ti obećao da ću biti iskren. - Znam - slabašno je klimnula glavom. - Nikad te ne bih povredio. - Karlose... - Nisam kao on. Odjednom mu je bilo užasno važno da to kaže. I hteo je sebe da ubedi u to. S jedne strane poželeo je da zadavi čoveka zbog koga je Marija patila, a s druge strane, možda će i on isto to učiniti. 67

- Ja te neću prevariti - obećao je impulsivno. - Molim? - Biću ti veran i to očekujem od tebe. - Zauvek? - Zauvek. Naravno, ne mogu da ti ponudim duboku, odanu ljubav... to je istina, koju sam odavno prihvatio. Jer... jednostavno ne mogu. Ali mogu da kontrolišem svoje postupke i neću učiniti ništa što bi moglo da te povredi ili ponizi. Ne želim da Luka vidi moje fotografije s drugom ženom. Nikad mu nije palo na pamet da će se ponašati kao... otac. Ništa o tome nije znao, ali mučila su ga sećanja na sopstvenog oca. Zato je bilo važnije da ukaže Lukinoj majci poštovanje, kao svojoj budućoj supruzi. Da je imao majku, isto bi poželeo i njoj. I nije hteo da u bilo čemu podseća na Lukinog biološkog oca. - I ja ću tebi biti verna - njene lepe oči bile su pune suza. Karlos je progutao knedlu. - Moraš još nešto da mi obećaš. - Šta? - Da ćeš držati Gabrijela podalje od našeg kreveta. Marija se namrštila. - Nikakav problem. - Nemoj me pogrešno razumeti. Ne mislim da ne smeš da fantaziraš o njemu dok smo zajedno. Pričam o duševnom bolu, koji ti je naneo: o tvojoj sramoti, osećaju krivice i prebacivanju sebi. Volela si ga i to neće nestati iako se pokazalo da je lažov i prevarant. Ja nikoga nisam voleo, ali znam da je to snažno osećanje, koje navodi ljude na svašta. - Ali ja ne mogu... - Koliko je trajala ta afera? - Dva meseca, svakog vikenda. - I da li si ga zaista volela? 68

- Bila sam dvadesettrogodišnja devica i zaljubila sam se u njega do ušiju, pa sam odmah prve večeri popustila i već sam videla sebe u venčanici pred oltarom. - A šta bi bilo da si znala da je oženjen? - Ne bih mu dopustila ni da me dotakne. Karlos je uzdahnuo. - Slušaj, princezo, nijedan čovek nije bez mana, pogotovo ja! Svečano ti obećavam da nikad neću zahtevati da budeš savršena, jer ja sigurno to nisam. Mariji je neizmerno prijalo to što ju je podržao. - U redu. Pomazio je njen vlažni obraz. - Možda ovo nismo planirali, ali mislim da ćemo uspeti. - I uvek ćeš mi govoriti istinu? - Obećavam - zvučalo je kao da se zaklinje, u očima je imao čudan sjaj. - A o čemu sad razmišljaš? - Da bih rado nastavio tamo gde smo na plaži stali rekao je iskreno, pogledavši u Marijine meke usne. - Karlose! - Pa želiš da budem iskren, zar ne? - Da. - I šta još? - upitao je tiho, ne odvajajući pogled od nje. - Tebe - rekla je posle kraće pauze. - Želim tebe, ali... Nije uspela ništa više da izgovori, jer ju je Karlos poljubio i nestalo je sve o čemu je brinula: bol, krivica, strah. Ostala je samo čežnja i strast. Priznala mu je istinu i on je još uvek želi! Trebalo joj je da bar za trenutak poveruje u to da će sve biti u redu. - Spavaj sa mnom, Karlose...

Zastao je, a onda je nežno odgurnuo Mariju pogledavši je u oči, koje su sijale kao smaragdi. Nagnuo se i poljubio ju je u vrh nosa, u bradu, vrat i početak zavodljivo oblih grudi. - Da li je i dalje sve u redu, najdraža? - Da... toliko je dobro... - Biće i mnogo bolje - obećao je, pa kleknuo pred nju i povukao joj haljinu naviše milujući njene butine. Marija se privila uz njega, a on ju je uz osmeh povukao na debeli tepih. Njegova milovanja bila su sve zahtevnija i kad je pomislila da više neće izdržati napetost, Karlos ju je uzeo u naručje. Otkad je bila dete, niko je nije nosio. Bilo je neobično, fascinantno. Osećala se laganom... zaštićenom i veoma ženstvenom i poželjnom. Kad ju je Karlos spustio na svoj krevet, krv joj je proključala. Nestrpljivo se svukao, pogledom je klizila niz njegovo mišićavo telo. Bio je mnogo muževniji nego što ga je zamišljala u snovima. Instinktivno mu je pružila obe ruke, a Karlos je prihvatio taj nemi poziv. - Podseti me da napišem maharadži zahvalnicu! prošaputao je zavodljivo. Marija je pocrvenela. - Zašto bi to učinio? - upitala je koketno. - Zato što je pobegao sa Sofijom. Ne verujem da sam ikad želeo neku ženu, kao sad tebe... - svukao joj je haljinu, užarenim očima gledajući njene obline. - Sigurna si, najdraža? - Apsolutno. Karlos je izvukao kondom iz fioke noćnog stočića i iznenađeno se nasmešio kad mu ga je Marija uzela iz ruke. Osećao se kao tinejdžer dok je milovao Marijinu svilenkastu kožu rukama i usnama, čak i kad su se spojili. Bilo je to dugo iščekivano ispunjenje erotskih snova i istovremeno nešto neočekivano, što ga je pogodilo. Izgubili su osećaj i za vreme i za prostor, prepustili su se strasti i 70

zajedno su dosegnuli vrhunac. Nevoljno su se vratili na zemlju. Marija je bila zadovoljna i iscrpljena. Ležali su zagrljeni na izgužvanim čaršavima. Nije se čulo ništa osim njihovog teškog disanja. Još uvek nije mogla da poveruje: odbacila je sve sumnje i spavala je s Karlosom, a planeta se i dalje okreće. I što je bilo još fascinantnije, nije osećala stid, već... slobodu. Jedna jedina suza skotrljala joj se niz obraz.

7. poglavlje

Seks je za Karlosa oduvek bio nešto dobro, nešto što se podrazumeva, što je od mladosti upražnjavao. Ali ga nikad nije doživeo, kao s Marijom. Bilo je kao da su se njihova tela oduvek poznavala. Mogao je celu noć da provede s njom u naručju i ni to mu ne bi bilo dovoljno. Na primer, nikada nije spavao sa ženom... bukvalno. Ili nije spavao u njenom prisustvu. Uvek je posle seksa odlazio. Šta bi čekao pošto je zadovoljio telesnu potrebu? Komplikacije? Nije mu bio potreban niko u životu, samo ponekad u krevetu. Sve drugo bilo bi naporno i opasno. - Kako si? - upitao je kad se Marija uspravila. - Mmm... - promrmljala je. - Koliko je sati? - Pola sedam - bacio je pogled na sat. - O, ne! - skočila je iz kreveta. - Luka će se svakog trenutka probuditi. - Anđelina je s njim. Zatresla je glavom i sagnula se da pokupi odeću. - Uglavnom dođe u moju sobu čim se probudi. Moram odmah da pođem. Prožeo ga je bol i Karlos je frustrirano priznao sebi da je ljubomoran na petogodišnjaka. Dok je Marija sumnjičavo gledala svoju haljinu, on je obukao bokserice, pa je prišao ormaru i otvorio ga je. - Vidiš li nešto što ti se sviđa, princezo? - izvukao je jednu ispranu crnu majicu. - Zapravo, sve... - Karlos se zapanjeno okrenuo primetivši da ga Marija odmerava od glave do pete. 72

- Ako kažeš još nešto slično, neću te pustiti da odeš dobacio joj je majicu. - Misliš da ću sresti nekoga od posluge? - Verovatno nećeš, ali znam da to nije problem. Čekaj... rekao je kad je pošla prema vratima u njegovoj majici. Pomisao na to da će je neko možda videti na putu do njene sobe, presekla ga je preko grudi. - Prelepa si, najdraža rekao je nežno. - I neverovatno si atraktivna, uzbudljiva žena. - Hvala - stidljivo je povukla majicu, koja joj je bila do kolena. - Ne zvuči kao da mi veruješ. - Ja... nisam sigurna da li je to važno. - Zašto? - Ipak smo... vezani jedno za drugo, zar ne? Karlos se namrštio. - Važno je, jer je istina - odgovorio je mirno. - Pored toga, nemam osećaj da sam vezan za tebe. Dok je to izgovarao, primetio je da je to istina. Ali od kada? Zar nije upravo to osećao kad je pošao na Santinu da dovede svoju verenicu? Jedino što sad oseća, kad pomisli na to da će Marija čitavog života biti u njegovom krevetu, jeste strast. - Ne? - upitala je zapanjeno. - Zar ti nisam obećao da ću uvek biti iskren? - Tako je - Marija je duboko uzdahnula. - Karlose, ja... želim da ti se zahvalim... što nećeš da me prevariš i što smatraš da sam lepa. Mnogo mi to znači. Osetio je ubod u srce. - Mislim da razumem. Osmehnula se, pa mu je prišla i poljubila ga u obraz. - Sad moram da idem. 73

Nestala je. Ali čim je zatvorila vrata, morala je da se nasloni na zid. Sklopila je oči i pritisnula ruku na nemirno srce. Sutradan je odlučio da učini nešto lepo za Luku, pa je predložio da zajedno odu u zoološki vrt u Barseloni, u koju su odleteli privatnim avionom i planirao je da prespavaju u njegovom stanu. Luka je uživao, bio je fasciniran. Nije primetio da ih telohranitelji prate u stopu. Prvo su obišli sitnije životinje, a onda je Karlos upitao Luku: - Jesi li spreman za susret s lavovima? Dečak je ozbiljno klimnuo glavom. - Mislim da jesam - rekao je tiho i pružio je ruku. Karlos je nesigurno zurio u malu šaku osećajući da ga hvata panika. Ali kad je pogledao u Lukine oči pune poverenja, znao je da ne sme razočarati ni to dete ni njegovu majku. Zato ga je oprezno prihvatio tu malu ruku. - Imaš li mapu, Marija? - upitao je Karlos. - Ovuda. Držao je Luku za ruku i kad je primetio da dečak poskakuje da bi ga sustigao, potrudio se da prilagodi hod. Marija je požurila za dvojicom svojih muškaraca uhvativši Luku za drugu ruku.

Kao prava porodica, prošlo je Karlosu kroz glavu. Nikad ni pomislio nije da će jednom biti učesnik tako intimne scene. Ni kao dete, a pogotovo ne kao Lukin... verovatno očuh, posle venčanja. Posmatrao je Marijin profil. Mogla je od svog deteta načiniti sumnjičavog i opreznog dečaka. Imala je razloga za to. Ali dečak je verovao proceni svoje majke i očigledno je smatrao da se Karlosu može verovati, što mu je signalizirala ta mala, znojava ruka. 74

- Evo ih - rekao je Karlos kad su stigli do kaveza sa četiri odrasla lava. Luka se uplašio i Karlos je osetio da se ukočio. Ne moramo da im pridemo - rekao je mirno. - Ako želiš, možemo produžiti. - Ja... hoću da ih pogledam. Lavovi su ležali na suncu i nisu obraćali pažnju na posetioce. Luka se instinktivno privio uz svog velikog zaštitnika i Karlos je osetio da se lagano opušta. - Zaista su mirni - primetio je dečak zadovoljno. Možemo da idemo. Karlos i Marija su se nasmejali, a među njima, još uvek ih držeći za ruke, Luka je skakutao u pravcu izlaza. - Gotov je - osmehnula se Marija, tiho zatvarajući vrata Lukine sobe. Iz strateških razloga Karlos je dečaka smestio na drugom kraju stana, što dalje od njegove i Marijine spavaće sobe. Anđelina je spavala u sobi pored Lukine ako se dečak slučajno probudi. - Nadajmo se da susret s lavovima neće prouzrokovati košmar - rekao je. Karlos se jedva uzdržavao da ne zagrli Mariju i odvede je u krevet. Dve nedelje morao je čekati posle prvog vrelog poljupca da mu se potpuno preda. Nikad nije bio toliko strpljiv sa ženama. Ali sada kad je znao kakav je osećaj držati Mariju u naručju, nije mogao da misli ni na šta drugo osim na tu magiju s njom. - Ne verujem, previše je umoran, mislim da se do jutra pomeriti neće - pogledom je preletela po prostranoj dnevnoj sobi. - Inače, mnogo mi se dopada tvoj stan. - I meni. Kad sam se doselio u Barselonu, bilo mi je sedamnaest godina, a ovo je novi stan, kupio sam ga pre nekoliko godina. 75

- Impresivno - rekla je Marija zastavši ispred ogromnog prozora. - Fenomenalan pogled na grad. - Hoćeš li da izađemo? - Kakva je alternativa? Prišao je i zagrlio ju je otpozadi. - To je nešto što celog dana želim da uradim - prošaputao je ljubeći joj vrat. Marija se nasmejala, okrenula se i kad su im se usne srele, osećala je da se vratila kući. - Šta si još propustio? - pokušavala je da smiri disanje. Bila je tako slatka, tako iskrena. Karlos je na čudan način bio dirnut. Radije bi usmerio pažnju na svoju fizičku potrebu, ali se nije usudio. Šakama je obujmio Marijino lice zagledavši joj se u oči. - A ti, princezo, šta nikada nisi radila? - O, propustila sam mnogo toga. Na primer, nikad nisam šetala po gradu iz zabave. - Ni ja. Dakle, hoćemo li? Marija se nasmešila i spontano ga je poljubila u obraz. Vazduh je bio topao, a Barselona je vibrirala od života. Ranije je Karlos mnogo uživao u noćnim aktivnostima, ali je sad sve video drugačijim očima. Šetali su među šarenim štandovima ili su iz bašte kafea posmatrati ulične svirače i prolaznike. Nikad se toga ne bi setio. Ali sa uzbuđenom Marijom pored sebe, koja je stalno stezala njegovu ruku i smešila mu se, ovo je bio pravi doživljaj. Bili su obični ljudi. - Nikada ovo nisam doživela, predivno je! - oduševljeno je uzviknula Marija. - Ni ja. Kad ga je spontano uhvatila za ruku i naslonila glavu na njegovo rame, Karlos ju je poljubio u kosu. To je bila

prirodna reakcija, koja je probudila neodređene čežnje u njemu. - O, pogledaj... tamo, plesači! - Marija je bila ushićena kao dete i vukla ga je prema zvuku gitare, koji se probijao kroz tehno muziku okolnih klubova. Okružena gledaocima, stajala je ponosna Špankinja plešući flamenko. - Prelepa je - rekla je Marija sa strahopoštovanjem. - Ali nije lepša od tebe - rekao je Karlos galantno i nagrađen je stiskom ruke. - Tako je... divlja i slobodna. Nimalo se ne stidi da pokaže strast. - Ne može biti strasnija od tebe, princezo. Srećan sam čovek. Obećaj mi da se nećeš uzdržavati. - Kao da bih mogla! - pocrvenela je. Karlos se tiho nasmejao. - Strast je fascinantna, Bogom data. I greh je što ti je oduzet zdrav pristup tome. Dok mu se smešila, po njenom stomaku širila se toplina. - Mislim da upravo učim da na sve to drugačije gledam.

Bože! Od njenog osmeha sasvim sam slab... i jak istovremeno. Karlos nije mogao da objasni kako je to moguće. - Hoćeš li da večeramo? - upitao je hrapavim glasom. - To bi bilo lepo. Potražili su sto u bašti restorana i Karlos je naručio dva velika piva i hranu. Oko njih su bili ulični svirači i plesači. - I šta misliš o svojoj prvoj pravoj šetnji gradom? - upitao je Karlos dok su večerali. - Uživam u svemu svim čulima - priznala je otvoreno. Naročito zato što se Luka tako dobro snašao. Izgleda da je konačno prestao da se plaši lavova. Stalno je sanjao košmarne snove i znam da ga ja nikad ne bih nagovorila da uživo vidi lavove. - Misliš da je to moja zasluga? 77

- Nego šta! Sasvim je drugačiji u tvom prisustvu. Nekako je... pun samopouzdanja. Karlos je za trenutak ućutao. - Upravo pokušavam da zamislim šta bi mom ocu palo na pamet kao terapija da sam se ja plašio lavova. Verovatno me ne bi bacio u njihov kavez, ipak sam njegov naslednik. Ali se uvek trudio da od mene napravi... pravog muškarca. - Hoćeš da kažeš da te je namerno zastrašivao? Karlos se cinično nasmejao. - Želeo je da me vaspita da vladam zemljom tako kako je on vladao. Kad bi znao koliko je promašio, bio bi razočaran. Ali neće me videti na prestolu, lekari kažu da mu nije mnogo preostalo. To je rekao bez emocija. Marijino srce se stegnulo dok je posmatrala njegovo bezizražajno lice. Posle protekle nedelje volela bi da kaže da ništa ne oseća prema njemu, ali to bi bila laž. Koliko god da je seks s njim fantastičan, isto toliko joj je značilo to što ju je slušao i razumeo. A onda danas, s Lukom... Nije znala, zašto ga je kontakt s njenim sinom toliko plašio. Ali to što se trudio da prevaziđe taj strah i da se približi Luki dirnulo ju je u srce. Isto to srce postajalo je teško kad je spominjao svog oca. - Trebalo bi dobro da poznaješ Barselonu - promenila je temu da bi ga oraspoložila. - Pričaj mi o tome. - O čemu? - Zašto si se ovamo preselio u sedamnaestij godini? - Tinejdžeri beže od kuće, zar ne? - Ja nisam bežala, bila sam poslušna do dvadesettreće godine. Natalija nije bila takva. - Ona je tvoja bliznakinja?

- Da, ali sasvim smo različite. A ja sam kriva što smo se još više udaljile u poslednjih šest godina. Posle skandala povukla sam se u kućicu u Italiji i pokušala da odvojim svoje dete od ružnog sveta. To je bila greška, shvatila sam u međuvremenu. Marija je zatresla glavom. Opet je pričala o sebi! - A zapravo sam htela da saznam nešto o tebi. Jesi li imao prijatelje u Barseloni? - Naravno, pa ovde sam studirao. Mada su većina mojih prijatelja bile devojke. Neko vreme konačno sam se osećao normalnim i mnogo sam se zabavljao. - Kod kuće ti nije bilo tako? Senka mu je preletela preko lica. - Tamo nikad nisam bio kod kuće. - Čudno, i ja mislim da ti ovaj grad više odgovara. - Ni ovde se ne osećam kao kod kuće - nasmejao se njenom zapanjenom izrazu. - Nemoj sažaljivo da me gledaš. Nisam bio ni za dom ni za porodicu. I ne žalim se. Došao sam u Barselonu, jer sam hteo da se zabavljam, kao i svaki tinejdžer. Trebalo je da zvuči opušteno i bezbrižno, ali Mariju više nije mogao da prevari. Pažljivo ga je posmatrala i ponovo je primetila tu mračnu izgubljenost u dubini njegovih očiju. Toliko je dobro igrao ulogu lakoumnog šarmera! Ali to nije on. Sve vreme glumi da je neko ko nije i ne zna da ja to vidim svojim srcem... Kad je srela Karlosov pogled, brzo je okrenula glavu. - Od mene je moj otac sve očekivao, a ja sam ga razočarala - tiho je rekla. - Bila sam ljubomorna na Nataliju i njenu slobodu i zato smo se udaljile. - Poznata su mi ta osećanja - priznao je Karlos na njeno iznenađenje. - Otac me je sam odgajao, a nije to umeo. Zato je grešio... 79

- I to je sve? - upitala je Marija posle nekog vremena, jer je ućutao. - Tako je. - Ne verujem. - Zaista nema velike drame u tome, Marija - stisnuo je pesnice i gurnuo ih u džep jakne. - Kad je moja majka otišla, odlučio je da se neće više ženiti. Bio sam njegov naslednik i želeo je da me pripremi za obaveze koje me čekaju. To je... naravno, otežalo sve. Srce joj je zadrhtalo, ali nije to pokazala. - Šta ti je radio, Karlose? - upitala je mirno. - Na primer, naučio me je da sedim mirno i da ćutim. Marija je zatresla glavom. - To je neprirodno za normalnog malog dečaka. Kako si uspeo? - Trenirao me je... - procedio je kroz stisnute zube. - Moj otac je celog života krotio i jahao divlje konje, a bio je majstor u korišćenju biča. Na sreću, to nije uspeo sa mnom. - Karlose, zar te je... - Udario bičem? Ne, jer to ostavlja tragove na nežnoj dečjoj koži. Zato je imao metalnu cev, koja je bila isto tako delotvorna, a nije ostavljala tragove. - Ni na duši? - upitala je Marija tiho. - Rekao sam, princezo, da svi imamo teret, koji nosimo. Ali nikada nisam gladovao niti spavao napolju, na hladnoći. U momentu se iznervirala. - Pretvaraš se da je to beznačajno, ali šta bi bilo kad bi neko to učinio Luki? - Bilo bi mu poslednje što je uradio - ustao je od stola. Trebalo bi da krenemo, sutra rano vratićemo se kući. - Ali jedva da si nešto okusio... - Izgubio sam apetit. 80

Osećala je da se povukao, ne samo fizički. Trebalo joj je malo vremena da ga stigne, a čak ni onda Karlos nije pokazao da je svestan njenog prisustva. Kao da je bežao od nje i Marija je morala da odluči hoće li mu to dozvoliti. Kad su stigli u stan, Karlos se odmah povukao u svoju sobu, morao je da bude sam i da razmisli o tome zašto je dopustio Mariji da zaviri u njegovu dušu. - Karlose? Stresao se od njenog nežnog glasa. Naslonjena na vrata, držala je kvaku, kao da sprečava sebe da pobegne. Ali to ne priliči Mariji. On je taj koji beži. Svukao je košulju bacivši je na pod. - Šta je? - upitao je grubo. Od njenog tužnog pogleda bilo mu je neprijatno i pobesneo je. Nije mu trebalo saosećanje! Nemoj tako da me gledaš! - Kako? - Kao da mi je potrebna uteha! Ne plačem zbog svoje prošlosti, pa nemoj ni ti. - Ali ne plačem... - ponestalo joj je glasa. Karlos se gorko nasmejao i provukao je prste kroz kosu. - Moj otac... u redu, nije bio dobar otac. Ne znam kakav ću biti prema Luki, ali bar mogu da obećam da ga nikada neću maltretirati. Znam da nije u redu to što mi je učinjeno, ali ne kukam. - Misliš da iskustva iz detinjstva ne utiču na tebe? Pokušavao je da ignoriše bol u grudima. - Ne, između ostalog, to je bilo davno. Odselio sam se kad sam bio tinejdžer, a nekoliko godina pre toga udaljio sam se od oca. Karlos je demonstrativno otkopčao kaiš na pantalonama, skinuo ih je i bacio ih na pod pored košulje. Neće se upustiti u ovo, emocije nisu za njega. 81

- Svi mi nosimo teret prošlosti - mirno je uzvratila Marija. - A što nas ne ubije, čini nas jačim - dodao je Karlos, pa ju je pomazio po nadlaktici. - Ne treba mi psihoanaliza, princezo. Ali ne bih imao ništa protiv poljupca - promrmljao je. Marija nije reagovala kako se nadao. Trebalo je da se nasmeši i da prihvati poljubac, ali ona mu je prišla i, obuhvativši dlanovima njegovo lice, pogledala ga je duboko u oči. Tek onda ga je poljubila, ali ne stidljivo, već hrabro i odlučno. A on je zahvalno prihvatio njenu želju, zagrlio ju je i odvukao u krevet. Sasvim privijena uz njega, mazila ga je po leđima. Tako su se kratko poznavali, a činilo se da znaju sve jedno o drugom. Silno se uzbudio. Činilo mu se da će eksplodirati ako ne uzme odmah Mariju. Istovremeno je osećao potrebu da se uzdrži i da se usredsredi na njeno zadovoljstvo. Teško je disao kad se povukao od nje. - Ako tako nastavimo, brzo će biti gotovo - upozorio ju je, nežno je milujući po kosi. - Nemam ništa protiv brzog, dobrog seksa - prošaputala je. - Dovoljno je da me pogledaš i već sam spremna. Ali toliko sam se plašila da... da me više nećeš želeti. - Tebe da neću želeti, najdraža? - izgovorio je s mukom i zagnjurio lice u njenu kosu. - Kad bi znala koliko te želim... - Svuci se! - zahtevala je. Karlos je zastao podigavši glavu u neverici. - Jesi li uvek takva? - Nikad! - zatresla je glavom. - Ali s tobom je sve drugačije. Čini mi se da tek sad upoznajem sebe. - Meni se dopadaš takva. Karlos je brzo sve svukao sa sebe i sasvim nag stao je pred nju. Bio je neverovatno seksi tako pun samopouzdanja i muževnosti. 82

Marija nije odvajala oči od njega dok se svlačila, a onda je legla na krevet i pružila mu ruke. Naga i vrela ležala je u naručju muškarca, koji je umeo da je odvede u raj. Nije više video ništa, ništa nije čuo i nije mogao da razmišlja... - Karlose... Nežan, zavodljivo sladak glas kao da je dopirao izdaleka. Pripadao je Mariji, a to što je malopre doživeo bilo je više od potpunog seksualnog zadovoljenja. - Marija... - mrmljao je osluškujući zvuk njenog imena. Bio je to prokleto dobar osećaj. - Marija... Marija... - Tu sam, mili. Osetila je da se ukočio i najradije bi se ugrizla za jezik. Znala je da mu se previše približila. Sad će se on opet povući. - Vratiću se - promrmljao je, pa ju je nežno odgurnuo i pobegao u kupatilo. Ali čak i kad je zatvorio vrata za sobom, osećao je Mariju... na svojoj koži... i ispod kože. Pritom se zakleo sebi da nikada više neće dozvoliti da bude slab. Niko ne sme imati moć da ga povredi. Mora da povrati samokontrolu, pa nek košta šta košta!

8. poglavlje

Karlos joj je napomenuo da će biti zatrpan poslom cele nedelje i nije preterao. Po povratku kući bacio se na državničke poslove i proteklih dana nije joj dolazio u sobu, a ni nju nije zvao sebi. Možda bi pokušala da razgovara s njim da je znala šta zapravo želi. Ali tada bi morala da mu prizna da ga sumnjiči da mnogo radi samo da ne bude s njom. Zato se prepustila sudbini i... samoći. Sa uzdahom je izvukla mobilni telefon razmišljajući o tome da li da nazove Sofiju. Dugo nije razgovarala s njom, jer je bilo lakše poslati poruku i pretvarati se da je srećna. A tu je i njena bliznakinja Natalija, koja joj je već neko vreme potpuni stranac.

Super!, pomislila je Marija. Toliko o terapiji! Sad se osećam gore nego pre. Ipak, ima Luku. To bi trebalo da joj bude dovoljno. Ali nedostajale su joj sestre, a Karlos jedva da je razgovarao s njom. Dok je gledala Luku kako pun neiscrpne energije trči po travi, pokušavala je da se reši frustracije tako što je psovala na svim jezicima koje je govorila. - Mama, vidi šta umem! - Pazi da se ne povrediš! - doviknula mu je. - Vidi, mama! - Super! Dok je posmatrala svog dečaka, koji je upravo pokušavao da preskoči loptu skupljenih nogu, ponovo se setila Natalije i odjednom je shvatila da njena bliznakinja zapravo nikoga 84

nije htela da povredi svojim stilom života, već je jednostavno uzimala ono što joj se nudilo. A što da ne? Marija je drhtavim prstima potražila natalijino ime u imeniku. Da li da to učinim? Pre nego što je odlučila, telefon je zavibrirao u njenoj ruci. Iznenađeno je zurila u ekran, očigledno je Nataliji na um pala ista ideja. - Natalija? - Ćao, Lota. Godinama je niko nije tako nazvao. Uostalom, ni sa kim nije bila toliko bliska da bi joj se obratio nadimkom iz detinjstva. Marijino drugo ime je Karlota, a sestre su je zvale Lota. Odjednom joj se grlo osušilo. - Natalija, šta se dešava? - Ništa - odgovorila je prebrzo. - Ja... čestitam ti veridbu. Marija je pogledala u prsten na svojoj levoj ruci. Da, verena je, a provela je tek dve vrele noći u Karlosovom naručju. - Sestrice, nešto se dešava, čujem po tvom glasu. Zato mi odmah reci šta je - zahtevala je Marija. - Ja... samo sam htela da razgovaram s tobom i da se uverim da je sve u redu oko venčanja... - Samo činim ono što moram, kao i svi mi. Natalija, šta je s tobom? Mi... - Odavno nismo razgovarale, znam - odgovorila je Natalija. - Marija, odavno hoću da ti kažem koliko mi je žao što sam te onomad ostavila na cedilu umesto da sam stala na tvoju i Lukinu stranu. Ali... plašila sam se... - Znam - odgovorila je Marija mirno. Sa svakom rečju popuštao je bol u grudima. - Bila sam besna - nastavila je Natalija - na Boga, na svet. Besna zato što su se svi ružno ophodili prema tebi, što se odjednom sve promenilo i što si ti započela novi život, u 85

kojem nije bilo mesta za mene. Znam da je to bilo užasno detinjasto i sebično! Marija je tiho uzdahnula. - Bilo je to davno. - Ipak... htela sam konačno da ti to kažem. - Hoćeš li mi odati tajnu: šta ili ko je uzrok ovom čudu? upitala je Marija. - Niko i ništa - nasmejala se Natalija. - Ma, dođavola! Ja... upoznala sam nekoga i to me je, pa... promenilo. Zvučalo je poznato i Mariju je to pogodilo. I ona je upoznala nekoga i osećala se kao nova žena. - Promenilo? Jesi li verena, Natalija? - Nisam. - I ko je to? - Ma niko važan... Zvučalo je tako tužno i rezignirano, kao eho njenog srca. Ali Natalija nije htela ništa više da kaže. Kad su završile razgovor, Marija je osećala olakšanje što se ponovo približila sestri, ali se i zabrinula. - Jesi li videla, mama? Preskočio sam loptu! - Super, dragi! - doviknula je refleksno. - Odlično si to uradio, Luka - čula je tik iza sebe poznat duboki glas. Marija se okrenula i krv joj je proključala. - Kakav ti je bio dan? - upitao je Luka, koji je, ugledavši Karlosa, podigao loptu i dotrčao. Iznenađeno je Marija gledala čas u jednog čas u drugog. U očima svog sina videla je divljenje, a njen verenik se smešio dečaku. - Hvala, uspešan, a tebi? - I meni je, uspeo sam da preskočim loptu, a nisam pao. - Pa to zaista jeste uspeh. Marija je pomislila da je vreme da se uključi u razgovor. - Iznenađena sam što te vidim pre mraka. 86

Karlos je namerno prečuo ironiju u njenom glasu. - Večeras moramo da izađemo. - Mi? - Da, mi. Ne nameravam da pitam drugu ženu. - A zašto tek sad čujem za to? Očigledno ti prelazi u naviku da me obaveštavaš u poslednjem trenutku. - Tri sata će biti dovoljno da se spremiš. - Koliko znam, Anđelina je želela večeras da izađe. - S Anđelinom sam se već dogovorio. - Bez mene? - zasmetalo joj je to. - Da li je Anđelina nabavila nove filmove? - umešao se Luka. - Možeš sam da je pitaš kasnije - utešila ga je Marija i ponovo se okrenula Karlosu. - A kuda idemo večeras? - Na dobrotvornu zabavu u gradu. - Mogu li i ja s vama? - molećivo je zacvileo Luka. - Ne bi ti se svidelo - rekao je Karlos. - Morao bi da nosiš kravatu i ne bi smeo da skakućeš. Luka se namrštio. - Onda ne želim da idem. - Ni ja - složio se s njim Karlos. Marija je podigla obrve. - A ipak idemo, jer... - Jer je reč o dobrotvornoj zabavi. Moj otac je redovono odlazio. Tek sam danas posle podne saznao za to i odmah sam došao ovamo. - O! Kako... je tvoj otac? - Isto. - Da li je to dobro ili... Karlos je slegnuo ramenima. - Da li ti želiš da gledaš film sa mnom, Karlose? - upitao je Luka neočekivano, a Marija je nervozno zadržala dah. - Naravno - odgovorio je posle kraće pauze. - Tako ćemo se zabaviti dok se tvoja mama spremi. 87

Mališan je uhvatio Karlosa za ruku i povukao ga je sa sobom, a Marija je osetila da bes nestaje iz nje. Kako bi mogla biti besna na nekoga, koga njen sin očigledno obožava? I na nekoga ko se svojski trudi da se približi svom posinku. Da je bilo drugačije, odustala bi od venčanja bez obzira na očekivanja svoje porodice... i uprkos sopstvenim osećanjima. - Vidimo se kasnije! - doviknula im je. Karlos nije znao kad se to desilo, ali su u jednom trenutku njegovi napeti mišići počeli su da se opuštaju i nestao je strah da će učiniti nešto pogrešno. Luka je u međuvremenu zaspao, glave naslonjene na njegovo rame. Karlosu je ruka utrnula i smetala mu je toplina, koju je dečakovo telo emitovalo. U njemu su se probudila protivrečna osećanja. Pogodilo ga je to što mu Marijin sin toliko veruje i što pokazuje naklonost prema njemu. Pomisao na to da bi mogao da razočara Luku, što je bilo veoma moguće, silno mu je smetala. Na sreću, dečak ima majku, na koju uvek može da se osloni. - I, kakav je bio film? - upitao je tihi glas. Kad je Karlos podigao pogled, bilo mu je još toplije. Marija je podigla kosu, bila je savršeno našminkana, a velike zlatne minđuše naglašavale su njene nežne, klasične crte. Bela haljina s crnim geometrijskim motivima bila je veoma elegantna. Ona je... savršena! - Uglavnom ga je prespavao. - Nadam se da će prespavati i noć. Nežno je sklonila Luki kosu s čela. U njenom pogledu bilo je toliko ljubavi da se Karlosu stisnulo srce. Da je bar njega neko tako pogledao dok je bio dete... Majka, otac... bilo ko. - Andelina je tu i preuzeće Luku.

- Smem li da ga odnesem u njegovu sobu? - upitao je Karlos. Marija je zastala i ovoga puta se njemu nasmešila. - Da, naravno. Dečak se nije ni pomerio kad ga je Karlos spustio na krevet i pokrio. Marija se smešila, jer je znala da će ga Anđelina kasnije svući. Potom je poljubila Lukin obraz i, izašavši s Karlosom iz sobe, tiho je zatvorila vrata. - Izvini što sam bila neljubazna, ali... - A ti izvini što ti nisam ranije javio. Isto sam te izbegavao čitave nedelje. To nije naglas izgovorio. - Nije važno. Ja... malo sam bila uzrujana, jer sam se pre toga čula s Natalijom... Nije dovršila rečenicu, jer je Anđelina stigla. Razmenile su nekoliko reči i Marija je pošla za Karlosom. Ispred ulaza u palatu bio je parkiran njegov kabriolet. - Nazvala si svoju sestru bliznakinju? - upitao je Karlos dok su se vozili. Pre nego što je odgovorila, Marija je namestila svilenu maramu, kojom je štitila frizuru od vetra. - Preduhitrila me je. Upoznala je nekoga ko joj očito mnogo znači, iako to nije htela da prizna. - Zar ti nije drago? - Jeste, ali bilo je neočekivano... nekako mi je danas sve bilo previše. - A onda i Luka, koji sad može da preskoči loptu nasmejao se Karlos. - Drago mi je što se lepo adaptirao. I čini mi se da i ti sad bolje izlaziš na kraj s njim - oprezno je dodala. - Da - odgovorio je Karlos. - Ipak, nisam siguran koga on u meni vidi niti šta od mene očekuje. O tome je i Marija razmišljala. 89

- Luka lako pronalazi prijatelje i u Italiji ih ima mnogo. Moja braća su mu ujaci. Jedino nikad neće imati oca... progutala je knedlu. - Osim ako si spreman da preuzmeš tu ulogu. Karlos je šakama stegnuo volan toliko da su mu prsti pobeleli. - Ja... isprva sam mislio da će biti jednostavno održati distancu - hrapavo se nasmejao. - Ali to tvoj sin neće dopustiti, zar ne? - Ne. Da li je to problem? - Marijin glas bio je napet, ali Karlos kao da je nije čuo. - Čvrsto sam verovao u to da supruga i dete neće mnogo uticati na moj život. Kao što nije uticalo na mog oca. - Treba da shvatiš da nisi kao tvoj otac. - Polako to uviđam. - Onda ne treba da čudi to što ne možeš da ignorišeš Luku i mene, kao što je on ignorisao tvoju majku i tebe. - Ignorisao me je dok majka nije otišla. Posle toga postao je opsednut mnome. Bio sam njegov ventil za frustraciju i bes. Nikada nisam razumeo kako je mogla da me prepusti njemu. Sada kad vidim kakva si ti prema Luki, znam da me nikad nije volela. - Nisu svi odrasli dobri roditelji. - Nisu... - Žao mi je... - rekla je Marija saosećajno. - Svako dete zaslužuje srećno detinjstvo. Roditelji ti duguju mnogo više nego što su ti pružili. - Možda je tako, a možda nije. Vozili su se dalje u tišini. Dobrotvorna zabava održavala se u parku, u centru grada. Bilo je mnogo poznatih ličnosti, spremnih da se kraljevski provedu i da daju mnogo novca u dobre svrhe. Svako od njih pokušao je da se približi kraljevskom paru i zato je njima dvoma to veče bilo veoma naporno. Marija je 90

osetila da je Karlos napet, pa se smešila šire i razgovarala življe. - Šta je s tobom? - zasiktala je u jednom trenutku kad pored njih nikog nije bilo. - Pojma nemam. Jednostavno nisam raspoložen za ovo. Želim da budem s tobom... nasamo. - To si mogao cele nedelje, ali si me izbegavao. Karlos se nasmešio pomazivši je po obrazu. - To je neoprostiva glupost, čini mi se - promrmljao je. - Zaista? - Marija je pocrvenela, pa je oprezno pogledala oko sebe. - U tom slučaju... - Trenutak, molim te - Karlosu je zazvonio mobilni. Zdravo... Da... Koliko dugo...? Ali šta...? Zašto me ranije niste obavestili? Da, odmah ćemo doći - završio je razgovor i kad je pogledao Mariju, ona se naježila. - Moramo odmah da pođemo. Moj otac... on je... Dođi. Iako je kralj bio smešten u privatnom delu, Marija je zazirala od bolnica. Bele i sterilne. Od Lukinog rođenja nije bila u bolnici. Kad su prišli privatnom apartmanu, Karlosu su rekli da je sveštenik kod njegovog oca i da mu da je poslednje pomazanje. Mariji se želudac zgrčio, znala je šta to znači. I osećala je da Karlos još nije spreman. - Sam ću ući - rekao joj je. Marija se naslonila na zid pored vrata, stisnutih usana. Bolelo ju je grlo, jer je pokušavala da zadrži suze. Moram biti jaka!, govorila je sebi dok je fiksirala sat na zidu. Kad je sveštenik napustio sobu, neko vreme bilo je tiho. Spustila se na stolicu, jer ju je napustila snaga, i zatvorila je oči. - Gotovo je, Marija... - Karlosov glas dopro je iz daljine. - Šta? - tek je sad shvatila da je verovatno zadremala. - Umro je - njegovo tamno lice bilo je kao u kamenu isklesano. 91

- Karlose, ja... - Hajdemo. Krenula je za njim i nije mogla da veruje da je zaspala dok... - Ja... zaista ne znam šta... - pokušala je da drži korak s Karlosom. - Šta sad treba da radimo? - Da održimo konferenciju za štampu, odmah ujutro. Moj otac je mrtav... - rekao je skamenjeno. Marija ga je spontano zagrlila. Bilo joj je svejedno da li mu je to pravo ili nije. Trebala mu je uteha i bliskost iako to nikad ne bi priznao. - Žao mi je - prošaputala je osetivši njegovu ruku na leđima. - Toliko mi je žao... - s mora je duvao svež povetarac i hladio njene obraze oblivene suzama. - Hoćeš li da prošetamo? - Da. Bolnica je van grada, pored mora, ali je sad sve delovalo tužno. Držeći se za ruke, sišli su na plažu i zaustavili su tek kad su stigli do vode. Neko vreme čuli su se samo talasi. - Moj otac je umro... - zvučalo je kao da Karlos pokušava da ubedi sebe u to. - I s njim je nestala prilika da razjasnimo sve što se dešavalo među nama. Ne mogu ništa da ga pitam i on ne može da se izvini... iako se verovatno nikad ne bi izvinio. Od njega mi je ostalo samo sećanje na detinjstvo ispunjeno strahom i godine ćutanja, jer sam izbegavao svaki kontakt s njim - Karlos je zatresao glavom. - Ni sam ne znam šta sad treba da osećam... i da li uopšte treba nešto da osećam. - Ne verujem da u ovakvoj situaciji postoji ispravno ili pogrešno - odgovorila je Marija nežno. Nije joj pustio ruku dok se spuštao na pesak. Marija je sela kraj njega. Nije je bilo briga za haljinu, važno je bilo biti mu što bliže... da ga uteši.

Karlos se očajnički trudio da se reši tupog osećaja u grudima. Osećao je i olakšanje i tugu, što je borba njegovog oca završena. - Možda sam sebi previše olakšao - prebacivao je sebi. Kao dete sam se povukao u sebe da ne bih osećao njegovu hladnoću. I naučio sam da preživim diskusije i svađe s njim. Pritom sam ga toliko mrzeo... I smatrao sam ga krivim za majčin odlazak... Glas ga je izdavao. - Morao sam da prihvatim da ona nije mogla da živi pod istim krovom s monstrumom i da nije mogla da mu oduzme jedinog naslednika. Ali mi je tada bilo lakše da budem besan na nju, umesto da mi nedostaje. Morao sam da naučim da se snalazim bez nje. Marija je ćutala mazeći ga po leđima. - Kad je otišla, oduzeo mi je sve igračke pošto je mama, navodno, otišla zbog mene, a loši dečaci ne zaslužuju igračke - Karlos o tome nikad nije govorio. - I nedugo potom udario me je prvi put. Bio sam Lukinih godina. Zato nikome nisam dozvoljavao da mi se približi. Samo da bih preživeo. Kad je osetio Marijine suze na ramenu, nežno ju je pomazio po obrazu. - Trebalo bi da sam ja tužan, jer je moj otac mrtav - rekao je tupo. - A zapravo sam tužan samo zato što mi nikad nije bio otac. Sad je gotovo... i koliko znam, ni moja majka nije živa. - Karlose... - Zapravo je svejedno šta bi rekla ili učinila, ne može da bude bolje. Više ništa ne mogu da popravim, kao što si ti danas razgovarala sa sestrom. Ustao je i potrčao prema bolničkom parkingu, bacio se na sedište i, zalupivši vratima, sačekao je da Marija stigne.

Čim je ušla, Karlos je krenuo. Ispred ulaza u palatu tako je naglo zakočio da su se kamenčići ispod točkova raspršili. Osoblje je iznenađeno gledalo za njim, a on je otišao pravo u svoju sobu. Ne razmišljati, ne osvrtati se...

Marija! Verovatno još uvek sedi u vozilu i misli da je on izgubio razum. Toliko je čeznuo za njom da ga je boleo svaki živac. I to ne samo večeras... I zašto je baš u ovom mračnom času to shvatio? Svejedno, ne mogu bez nje! Kad su se vrata njene sobe otvorila, Marija se uplašeno okrenula. Lice joj je bilo bledo, obrazi mokri od suza, a u običnoj pamučnoj pidžami učinila mu se veoma mladom. - Potrebna si mi... - izgovorio je Karlos. Raširila je ruke ljubeći ga istovremeno nežno i strasno. Nekako je uvek znala šta mu je potrebno. - Želiš li me, princezo? - Naravno - odgovorila je ne izbegavajući njegov pogled. Karlos ju je snažno uhvatio za nadlaktice odmaknuvši je od sebe. Oči su mu sevale. - Ne želim seks iz saosećanja, razumeš li? Želim tebe!I želim da i ti mene... - Od prvog trenutka - prekinula ga je. - Očarao si me i želim te i sad kao svakog minuta, svakog dana... - glas joj je podrhtavao. - Pripadamo jedno drugom, Karlose... za celi život. Obećala sam i ne smeš sumnjati u to. Zagrlio ju je i spustio je glavu na njeno rame. - Pomozi mi da zaboravim, princezo! - Samo pod uslovom da ne zaboraviš koga držiš u naručju. - Tvoje lice će biti jedino, čega ću se sećati... Želim te, Marija Santina, samo tebe. - A ja želim tebe, Karlose Velaskez. 94

Zvučalo je kao svečano obećanje, koje su zapečatili poljupcem punim strasti i predanosti. A onda je Marija pružila čoveku koga je volela ne samo utehu tela, već i duše.

Neka mi je Bog u pomoći, zaista ga volim... celim srcem i dušom !, priznala je Marija sebi nešto kasnije dok su ležali zagrljeni. Karlos je jedva mogao da veruje da ga njen zagrljaj zadovoljava više od vrhunca. Konačno se osećao... kompletnim.

9. poglavlje

- Žao mi je. Marija je otvorila oči trepćući. - Zašto ti je žao? - upitala je okrenuvši se na stranu. - Ja... nisam bio svoj protekle noći. - Nisi mogao, umro ti je otac, Karlose. - To nije izgovor za ono... kako sam razgovarao s tobom. - Razumem to i ne prebacujem ti. Nedelju dana nismo spavali zajedno. Možda je bio čudan tajming, ali želela sam te, Karlose, i taj deo naše veze je nešto zbog čega nikad neću zažaliti - pokušala je da kaže mekšim tonom, ali uzalud. - A zbog čega žališ? - uzvratio je pitanjem. - Ni zbog čega - Marija se ugrizla za usnu. Žalim što sam ti dala srce i što me ne možeš voleti kao što ja volim tebe. - Nisam nameravao da te povredim... - Karlose, nisam mimoza. - Dobro je da to znam - promrmljao je neodređeno. Onda je ustao, obukao se i napustio je sobu. Bilo je krajnje vreme da se pripremi za konferenciju za novinare. Marija se frustrirano bacila na jastuke pokrivši oči rukama. - Kakva sam ja idiotkinja! U sledećem trenutku zazvonio joj je mobilni. - Da? - Marija, ti si? Istog momenta se uspravila u krevetu. - Majko? Da li je sve u redu? 96

- Zapravo... nije. Ne znam da li si čula novosti o Ani. Ana je bivša verenica njenog brata, koju je napustio zbog Alegre. - Šta je s Anom? - Trudna je. - Ne! - to je zaista bilo iznenađenje. - Šta će Aleks učiniti? Hoće li se ipak oženiti Alegrom ili... - Tvoj brat nije bebin otac. Sad je Marija zaista bila u šoku. Moralna Ana? - A ko je otac? - Leo Džekson. Marija se nasmejala. - Bože, ti Džeksonovi! - brat Aleksove verenice osvojio je njegovu bivšu verenicu. Kakav skandal! Ali ovoga puta nije ona u centru tog skandala! A zapravo je svejedno. - Onda se nadam da će biti srećni. - Kako možeš to da kažeš? - negodovala je majka. - Sad više nema nade da će se tvoj brat dozvati pameti. I... - Mama, on nije voleo Anu - prekinula ju je Marija mirno, ali odlučno. - A kakve veze ima ljubav s brakom? Marija je duboko uzdahnula. Njena majka, koja nikad nije delila privatnu sobu sa svojim mužem i koja svoje potrebe nikad nije stavljala ispred muževljevih, nije je iznenadila ovakvom izjavom. Ali je Mariji odjednom bilo žao majke. Pritom bi se pre samo mesec dana složila s njom. - Ljubav i te kako ima veze s brakom - rekla je nežno. - Zvučiš drugačije. - Nikakvo čudo, i ja sam zaljubljena. - Molim te, samo mi reci da je reč o princu Karlosu...

- Tako je, možeš se opustiti, mama. Zaista je divan. I Aleksu i Alegri, i Ani i Leu želim od sveg srca da budu srećni, kao što sam ja. Čestitaj Ani u moje ime kad je vidiš. - Hoću - obećala je majka. - A ti poljubi Luku umesto mene. Mariji se srce stisnulo. - Hoću. Zamalo da ispriča majci da je preminuo Karlosov otac, ali je ipak odlučila da je ne uznemirava. Nekoliko trenutaka Marija je ukočeno sedela, pa se nasmejala. Majka ju je nazvala da bi joj prepričala skandal, za koji ona nije kriva! Nije osećala trijumf, jednostavno je bila srećna što je njen odnos s majkom opet otoplio. Ali više joj nije bilo važno šta roditelji misle o njoj. Konačno je slobodna. Njen sin je zbrinut, ona je srećna, konačno živi svoj život. Voli čoveka za kog će se udati, a Karlosu je njena ljubav potrebna iako nije u stanju da joj uzvrati. Nije mogla da promeni Karlosovu prošlost, ali je mogla da mu pomogne da mu budućnost bude bolja. I htela je odmah da to otpočne tako što će biti uz njega kad bude održavao verovatno najteži govor u životu. Marija je sedela bleda i napeta u prvom redu ispred novinara. Srce joj se popelo u grlo dok je čekala da se Karlos pojavi na konferenciji za štampu. Konačno je ušao u dvoranu, bio je u jednostavnom crnom odelu. Mirno je seo na svoje mesto i podigao je ruku da umiri žamor. Marija nije mogla da odvoji pogled od njega. Promenio se tokom ovih nekoliko nedelja, sad je mnogo zreliji. A možda se konačno oseća slobodnim da bude onakav kakav je. - Hvala vam što ste došli - zadržao je pogled na očima svoje verenice. - Znam da ste čuli na vestima, ali želim 98

zvanično da potvrdim da je moj otac preminuo prošle noći. To za Santa Kristobal znači završetak jedne ere, ali se nadam sigurnoj budućnosti za sve nas. Obećavam da ću biti odgovoran, pravedan vladar. Čuo se žamor, počeli su da sevaju blicevi. - Iako je ovo tužan dan, nadam se da će vas obradovati lepa vest. Ponosan sam i presrećan što mogu da vam saopštim da imam sina, prestolonaslednika. Svi su bili šokirani, čulo se to po žamoru, a onda su utihnuli. Marija je prestala da diše. Šta je to rekao? Zar se ipak javila neka njegova bivša ljubavnica da iskoristi ovaj težak trenutak? Pomislila je da će se onesvestiti. Karlos je sačekao da se ljudi utišaju, pa je objavio: - Luka Santina je moj sin. Njegovu majku, princezu Mariju od Santine, već ste upoznali. Ubuduće će se prestolonaslednik zvati princ Luka Santina Velaskez. Uz moje prezime dobija zvanično priznavanje i uživa moju zaštitu. Marija je pokušavala da udahne. Bilo je užasno toplo i zagušljivo, novinari su poludeli i njoj se činilo da je opkoljena sa svih strana. Konačno je jedna reporterka iz pozadine uspela da nadglasa opšti haos. - On je Vaš sin, Vaše veličanstvo? - Da - potvrdio je Karlos ne trepnuvši. - Ja sam Lukin otac. Mislio sam da sam se razumljivo izjasnio. Još neko pitanje? - Koliko se dugo poznajete? Kad je počela vaša tajanstvena afera s princezom? Zašto niste ranije priznali sina? - pljuštala su pitanja. Jedan reporter uspeo je da se probije do Marije. - Princezo, hoćete li oprostiti princu Karlosu što vas je ostavio trudnu i prepustio sudbini? - Ja... nema razloga... 99

- Ili niste bili sigurni u to da je on otac... Čovek nije uspeo da završi, jer se našao oči u oči sa svojim kraljem. - Nazad! - zasiktao je Karlos tiho. - Nestanite dok još možete! Zar ste svi zaboravili ko je princeza Marija Santina? Moja buduća žena i vaša buduća kraljica! Svi ćete predati svoje novinarske isprave pre nego što odete. Kasnije ću odlučiti da li ćete i kada ćete ih dobiti natrag. Za početak treba da znate samo to da je Luka moj sin i da je njegova majka moja verenica. I morate da ih poštujete. Marija nije mogla da poveruje: Karlos ne samo da je Luki dao ime, već je svojoj budućoj, biološkoj deci oduzeo pravo na presto. U jednom trenutku shvatila je da su svi novinari otišli. Pred njom je stajao Karlos pruženih ruku. Otišli su u Karlosov kabinet. - Sad je završeno. Priznao sam Luku i to se neće promeniti. Dosad nisi navela ime oca, zar ne? Sad možeš navesti moje. - Ali on nije tvoj biološki sin - rekla je nežno. - Nije, ali zašto je to važno? Moj otac, moja krv i meso, nije radio ništa drugo osim što me je mučio. Dakle, šta znači krvno srodstvo? Zadrhtala je. Karlos je u pravu, krv ne znači ništa. Živci su joj bili užasno napeti. - Ne znam hoću li moći sve ovo da izdržim - prošaputala je Marija, pa je obrisala suze i poljubila Karlosa u obraz. - Hvala... hvala ti na tome što si učinio za Luku. I izvini... zbog ovoga. Ponekad izsubim živce. Verovatno ću se navići... - Treba da priuštiš sebi malo mira. - Hvala... - promrmljala je još jednom i otišla je oborene glave.

100

Marija... Ostaće zauvek pored njega bez obzira na svoje želje i potrebe. I radiće ono što misli da mora. I jednom će ga zamrzeti zbog toga. To ne bih mogao da podnesem... Ceo dan je Karlos razmišljao o tome i osećao se sve gore. Tek kad je Marija poljubila Luku za laku noć, skupio je hrabrost. - Možemo li da porazgovaramo? - Da, posle ovog... burnog dana to je dobra ideja. Silno je želeo da je zagrli. - Današnja objava menja sve - rekao je. - Menja? Morao je da stegne srce da bi izgovorio: - Da, jer sad više ne moramo da se venčamo. Marija je stajala kao gromom pogođena. - Ne moramo? - Ne, priznao sam Luku, on je moj naslednik i ne moramo imati drugu decu - osećao je kao da zariva nož sebi u srce. To je bio kraj njegovog lepog sna, koji je kratko dozvolio sebi da sanja. - Nisi više zainteresovan za naš... brak? Nije mogao da joj odgovori, ali je Marija mislila da ga razume. Šta je ono Karlos rekao kad su se prvi put sreli? Voleo bih da se uopšte ne ženim, ali mi je potreban naslednik... Sad je pronašao način da dobije naslednika i ne mora se oženiti. Marija je osetila da joj se krv pretvara u led. - Šta... si planirao za Luku? I... za mene? - Kao moj naslednik, mora da ostane ovde. Ako želiš, možeš da živiš u posebnoj kući na imanju ili u palati. Ovde ste oboje sigurni od svega.

101

U palati? Gde će jednoga dana verovatno videti Karlosa s drugom, kojoj će pružiti ono za šta je mislila da je posebno... među njima? Kako je glupa i naivna! - Dakle, sad imaš to što si hteo? - Nikad neću imati to što sam želeo - rekao je. Pokušavamo da se rešimo prošlosti, ali nas ona uvek sustigne. Za mene nema svetlosti na kraju tunela. Reč je samo o preživljavanju. - Ne verujem - Marija je zatresla glavom. - Želim više od toga - povukla se od njega za korak. - I jednoga dana imaću sve što želim, jer se više ne plašim da budem srećna i da budem to što jesam. To tebi mogu da zahvalim, Karlose. Možda bi trebalo da učiniš i nešto za sebe. Okrenula se da se ne bi slomila. Morala je da ostane jaka zbog Luke. I zbog sebe... - Kuda ćeš, Marija? - Sad? - upitala je preko ramena. - Idem u svoju sobu. A sutra... ne znam. - Povešćeš Luku sa sobom? Želudac joj se zgrčio. - On će živeti ovde. Luka ti veruje i zavoleo te je. Ne bih mogla da ga povredim - okrenula se pogledavši ga u oči. - I nikome neću dozvoliti da ga povredi. - To se neće dogoditi. Verovala mu je, ali ju je ipak bolelo. Ponovo se okrenula i otišla je. - Marija, molim te... pusti me. Srce joj se popelo u grlo. - Otvoreno je. Nije spavala, radila je isto što i svake večeri protekle nedelje: povlačila se u isto vreme kad i Luka i po čitave noći razmišljala je o svom životu dok je ne savlada iscrpljenost. Vrata su se otvorila, Karlos je prišao njenom krevetu i seo na ivicu. U sledećem trenutku sve je oko njih nestalo u vrtlogu strasti. Suze su joj se slivale niz obraze dok se držala za Karlosova ramena. 102

Kad su se odvojili, oboje su teško disali. - Ja sam idiot! - naslonio se čelom na njeno. - Slušam... - Ne moraš da budeš moja žena, to sam ti objasnio pre nekoliko dana, ali nisam smeo da ostavim nedorečeno. Trebalo je da ti postavim pitanje. Progutala je knedlu. - Koje pitanje? - Želiš li da se udaš za mene, princezo? Ne zato što moraš, već zato, što želiš? Naime... toliko te volim da ne mogu živeti bez tebe. I ako kažeš „da“, biću najsrećniji čovek na planeti. Ruke su joj drhtale dok je brisala suze. - Šta si rekao? - Hoćeš li se udati za mene? - Mislim... ono drugo. - Da te volim? - Da, reci mi to još jednom. - Volim te, Marija. Dugo sam bio kao okamenjen, a ti si me oživela i u moj život donela si toplinu i svetlost. Nijednoj ženi moje srce nije pripadalo, a sad je tvoje, Marija Santina. Reci mi, hoćeš li biti moja žena, telom i dušom, zauvek? - Da, da, hiljadu puta da! Volim te, Karlose, odavno... - Ne znaš koliko sam želeo to da čujem. Čitavog života čeznuo sam za ljubavlju, porodicom i srećom. A sad sve to imam zahvaljujući tebi. - A ti si meni poklonio slobodu. Više se ne plašim da budem ono što jesam, zato što si me ti prihvatio takvom kakva sam. Da, želim da se udam za tebe, mili moj, samo zato što ja to želim.

103