~1~
~2~
1. poglavlje - Ko je to? - upitao je Roj Vajt pretvarajući se da mu je dosadno, iako mu se interesovanje iznenada probudilo. - Misliš na ženu crvenkastoplave kratke kose? Roj je klimnuo glavom. - Selin Mur, iz SM Holdinga - rekao je njegov advokat. Namrštivši se, Roj je odmerio njenu vitku siluetu u sivom sakou i pantalonama. Video ju je iz profila. Prstima je čvrsto držala čašu šampanjca, a pogled joj je bio usmeren na imaginarnu tačku na zidu. Njegov advokat je pretpostavio da Roj nije čuo za SM Holding, pa je počeo da objašnjava: - Priča se da je “teška” pedesetak miliona. Nije loše za nekog ko je pre nekoliko godina izašao na programersku scenu. Studirala je na Kembridžu informatiku i ekonomiju, a tokom studija patentirala je program za zaštitu od hakera. Koriste ga preduzeća širom sveta. Jednom rečju, genijalka. Roj ju je ponovo odmerio, a advokat je tiho nastavio: - Svako ko je s njom radio kaže da je kao mašina i hladna kao led. Nema glasina o aferama ili nečemu sličnom. Dakle, ako mene pitate, mislim da je lezbijka... Roj nije voleo ishitrene zaključke i bilo mu je drago kad je neko iz društva odveo njegovog sagovornika. Pažljivo je posmatrao Selin Mur. Naravno da je čuo za SM Holding. Njihov antiviruski program je sjajan. Ipak, nikada ne bi pretpostavio da je njegov tvorac nežna, mlada žena. Baš u tom trenutku okrenula je glavu i, odloživši čašu, pošla je u njegovom smeru. Za trenutak mu se učinilo da lepe crte njenog lica deluju nekako izgubljeno, a onda je primetio odlučni izraz u njenim očima. Prišla mu je toliko blizu da je gotovo osetio njenu napetost. Nije bila našminkana, a zašto bi kad joj je ten savršen? Nije mogao da se seti kad je poslednji put video nenašminkanu ženu. U trenutku kad je zakoračila pred njega, naglo se pomerila u stranu, kao da joj je neko stao na put.
~3~
Refleksno ju je uhvatio za nadlakticu. Porumenela je gledajući ga razrogačenim tamnosivim očima, a Roj je za trenutak opčinjeno zurio u njih. Kad je postao svestan onog što je učinio, brzo je povukao ruku. - Trebalo bi da pazite kud idete - zvučao je grublje nego što je želeo. Za trenutak se u njenim očima pojavila postidenost, ali se to odmah promenilo. Setio se šta je njegov advokat rekao za nju: hladna kao led. Povukla se za korak odmerivši ga. - Nesmotrenost, ništa drugo. Rojev puls podivljao je od njenog promuklog glasa. Produžila je, a on je pokušavao da umiri otkucaje srca. Poželeo je da je zaustavi. I da joj se izvini? Zar je ostario i omekšao? Znao je da se sve žene ovog sveta pretvaraju da su ranjive duše, pa bile one poslovne saradnice ili sponzoruše u potrazi za dobrom partijom. Jednom je pao u takvu zamku i tu grešku nikada više neće ponoviti. Sudeći po pogledu kojim ga je odmerila, zaključio je da Selin Mur spada u neranjive žene. Godinu dana kasnije... - Zašto se interesujete za O'Harinu građevinsku firmu, gospodine Vajt? Roj je pogledao ženu, koja je zapenila od besa. Uletela je u njegovu kancelariju i to ga je potpuno zbunilo. Prošlo je godinu dana od njihovog prvog susreta i od tada nije mogao da zaboravi te sive oči. Ustao je i, oslonivši se šakama na radnu ploču stola, mirno rekao: - Gospođice Mur, predlažem da sednete... ako želite da razgovaramo. Selin ga je gledala pravo u tamnosmeđe oči i baš kao prošle godine kad je naletela na njega, i ovoga puta učinilo joj se da gubi ravnotežu. Počela da se stišava u njoj bura, koja ju je navela na to da nenajavljena bane u njegovu kancelariju. Svesna te neobične situacije, Selin je sela. Tek pre nekoliko meseci saznala je ko je čovek, s kojim je tada razmenila dve-tri neprijatne reči, jer je videla njegovu fotografiju u novinama. I iznervirala se zato što joj je ostao u sećanju.
~4~
Dakle, to je Roj Vajt: majka mu je Italijanka, a on je predsedavajući Vajt gradnje i dizajna, jedne od najuspešnijih arhitektonskih firmi u Evropi, poznate po inovativnom dizajnu i odgovarajućoj građevinskoj praksi u oblasti zaštite životne sredine. Selin se dobro sećala jeze koja ju je obuzela kad joj je dotaknuo ruku. Nadlaktica joj je danima bridela. Ipak, mnogo je gore bilo razočaranje, jer se ponašao kao da mu se ona gadi. Telefonom je javio pomoćnici da im donese osveženje. Selin je htela da odbije, ali nije mogla da progovori. Želela je prvo da se pribere, jer nije htela da on primeti koliko ju je lako izbacio iz ravnoteže i danas, kao i pre godinu dana. - Dakle, gospođice Mur, krenućemo iz početka. Nije joj se dopao njegov ton, ali se ipak povukla. - Izvinite, nisam želela da budem neljubazna - jedva je izgovorila. Podigao je obrve. Tiho zveckanje šolja najavilo je dolazak asistentkinje. Selin je bila zahvalna na ovom kratkom predahu i fascinirano je posmatrala kako se Roj uz osmeh zahvaljuje devojci, koja je odmah napustila prostoriju. Selin je otpila gutljaj kafe prikupljajući snagu da mu kaže ono što joj leži na duši. - Želim da znam zašto vas interesuje O'Harina firma. Zavalio se u udobnu kožnu stolicu. Neverovatno širokih ramena, u odelu krojenom po meri; delovao je civilizovano, ali osećala je da se ispod te fasade krije neukrotiv duh. Selin je progutala knedlu. - Uz dužno poštovanje - rekao je prostrelivši je pogledom - mislim da se vas to ne tiče. Zašto vas to interesuje? Unervozila se iako je ubeđivala sebe da je ništa ne sme izbaciti iz takta. Ustavši, Selin je prišla prozoru, s kojeg se video gotovo celi London. Bilo joj je potrebno da se fizički odmakne od ovog čoveka. - Možda imate vremena da se bavite onim što vas se ne tiče - čula je njegov nestrpljivi glas iza sebe - ali ja nemam. Pribrala se teškom mukom, usredsredivši se na njegove tamne oči. Nije želela da popusti. Ne, ako Roj Vajt stoji na putu da njenog cilja da kazni O'Haru. Uzdahnula je. - Šta god da nudite da spasete O'Haru, ponudiću više.
~5~
Znala je da je Vajt uticajan čovek i da će s njim biti teška borba ako je odlučio da spase O'Haru. - Zašto se, zaboga, najuspešnija programerska firma u Evropi interesuje za građevinsku firmu? Zar niste pre nekog vremena otkupili još jednog proizvođača igrica? Selin je bilo neprijatno. Ovaj čovek ne mora da zna njene motive. - To nije važno. - Ali je važno zašto mene interesuje O'Hara? Pocrvenela je, jer je njegovo pitanje zvučalo sasvim razumno. I desilo se još nešto: naježila se. Roj Vajt se naslonio na ivicu stola, prekrstio je ruke na grudima, a pantalone su mu se zategnule preko butina. Selin je stisnula šake. Roj ju je odmerio. Nerado je priznao da ga ona fascinira. Doduše, ni po čemu nije njegov tip žene, ali nešto u njoj silno ga privlači. On je voleo visoke, iskusne lepotice s izraženim oblinama, a Selin Mur je niska, mršava i mišićava. I deluje nekako... asketski u tim pantalonama boje antracita i ležernom džemperu. Pa zašto onda budi požudu u njemu? Uostalom, čini se da bi ona radije skočila kroz prozor nego što bi mu dopustila da je dotakne. A on nije navikao da žene tako reaguju na njega. Pitao se da li je njegov advokat bio u pravu kad je tvrdio da je ona lezbijka. - Gospođice Mur, ako mi ne objasnite zašto da ne investiram u O'Harinu firmu, moraćemo, nažalost, da okončamo ovaj susret. Ne volim zagonetke. Kao očarana gledala je u njegove usne. - On je pred bankrotom - odgovorila je u dahu. - I nema šta da vam ponudi. - Što me dovodi do kontrapitanja: šta to on može vama da ponudi, pa ste toliko zainteresovani? - kako je Selin ćutala, Roj je nastavio: O'Hara je umešao prste u sve moguće građevinske projekte u Evropi. Želim da ostane tako dok je još moguće - slegnuo je ramenima. - A ako moram, da bih to dobio, sanirati štetu koju je O'Hara prouzrokovao... neka bude. Sve što je rekao bilo je logično. Selin je prvo pomislila da on možda već radi s O'Harom, ali se raspitala o Rojevoj reputaciji i ništa nije ukazivalo na korupciju ili nepravilnosti. I dosad još nije bio u kontaktu s O'Harom. Zapravo, uleteo je u poslednjem trenutku, kao spasilac.
~6~
- Zašto niste otišli pred O'Haru sa svojom ponudom? Selin je prebledela kad se setila svog poslednjeg susreta s O'Harom. Trebalo je da očekuje ovo pitanje. Razmišljala je o tome šta će Roj Vajt učiniti kad čuje groznu istinu o njenoj vezi s O'Harom. - Imam svoje razloge - izbegla je njegov pogled. Kakav je to odgovor? Ne ukazuje na poslovnu ženu, već na ženu koja je propatila i koja želi osvetu. Kako da objasni bilo kome u kakvom su haosu njena osećanja? Predugo je živela s tim... Roj Vajt se ispravio, Selin ga je nerado pogledala. Dosta mu je, primetila je to na njegovom licu. - Kakvi god da su vaši razlozi... mislim da mogu više da uložim u tu firmu. Selin je znala da je on isuviše jak protivnik. Doduše, ona jeste podigla sopstveno preduzeće i zaradila milione, ali u direktnoj borbi protiv njega nema šanse. Zato mora pokušati drugačije. - Vidite - trudila se da zvuči opušteno iako joj je srce besno udaralo o rebra, a graške znoja počele su da joj se slivaju niz vrat - spremna sam da ponudim dvostruko ako odustanete od investicionih planova. Roj je pokušavao da je proceni. Očigledno je želela O'Harinu firmu, ali problem je u tome što je i on želi. Predugo je radio na tome da bi sad propustio priliku zbog ove žene, koja lako pocrveni. A žene poput Selin Mur nisu uspešne u svetu biznisa zato što glume nevinosl i ljubaznost. One su, zapravo, beskrupulozne i usmerene na ostvarenje cilja. Tu lekciju naučio je na teži način: zahvaljujući ženi, koja je gazila preko leševa u pohodu na vrh. Zato sad neće dozvoliti Selin Mur da ga odvrati s puta, koji je trasirao poslednjih petnaest godina. - Čak da ponudite četiri puta više, gospođice Mur - pružio joj je ruku u znak pozdrava - neću odustati. Ako ponudite O'Hari više, čak i anonimno... nadmašiću vas. Žao mi je, dolazili ste uzalud.
~7~
2. poglavlje Selin je posmatrala pruženu ruku. Obistinio se njen najveći strah: Roj Vajt će je izbaciti iz trke. Mora što pre odavde. Prihvatila je ruku osetivši strujni udar, iako taj dodir nije trajao duže od dve sekunde. Primetivši da Roj Vajt drži njenu akten-tašnu, koju je spustila na njegov radni sto, nespretno ju je uzela pokušavajući da se pribere. - Žao mi je što vas nisam nagovorila da promenite mišljenje. Dovidenja, gospodine Vajt. - Ne treba da vam bude žao. Susret s vama svakako je bio... uzbudljiv. Poželela je da propadne u zemlju. Verovatno njegovo okruženje vrvi od telesnih užitaka. Osetila je nalet gorčine. Nikada se nije osećala ovako čudno. Prišla je vratima. Tek kad je brava škljocnula iza nje, shvatila je da je sve vreme zadržavala dah. Ljubazna sekretarica ispratila ju je do izlaza. - Doviđenja, gospođice Mur. Roj je dugo zurio u zatvorena vrata. U prostoriji se još osećao njen egzotični parfem, koji je bio u kontrastu s njenim imidžom nedodirljive. I... obuzela ga je požuda. Roj je odmahnuo glavom. Šta li namerava Selin Mur? Zašto je pokušavala da ga odvrati od investiranja u O'Harinu firmu? Zašto joj je to toliko važno da je nudila milione samo da ga odgovori od tog nauma? Iz spikerfona je čuo glas: - Roje, uspostavljena je veza za video-konferenciju. U Njujorku čekaju da se priključile. - Hvala, Debora. Trebalo mu je vreme da skrene misli sa Selin Mur, pre svega zato što mu je sve vreme pred očima bilo to kako se trgnula dok se rukovala s njim. Da, sigurno je lezbijka, pomislio je. Pa ipak, nešto mu se tu nije uklapalo.
~8~
U udobnim helankama, majici i džemperu od kašmira, Selin je uz čaj sedela u fotelji kraj ogromnog prozora u svom penthausu. U stanu je bilo mračno, jer je uključila samo kuhinjsko svetio. Obično ju je pogled na centar Londona smirivao. Volela je da sedi u mraku i posmatra metropolu. To ju je podsećalo na dužinu puta koji je prevalila. Istraumirana, nekomunikativna devojčica pretvorila se u uspešnu poslovnu ženu. Pre nekog vremena ugledni finansijski časopis proglasio ju je biznismenkom godine. Kao mala, shvatila je da su učenje i škola savršen način da pobegne od svakodnevice ispunjene besom i tugom. Nje bilo lako, nije imala mnogo prijatelja, ali iskoristila je inteligenciju da dobije univerzitetsku stipendiju. Mržnja, koju je osećala prema ocu, motivisala ju je da vredno radi da bi jednoga dana stala pred njega i gledala ga u oči dok on shvata da je ona uzrok njegove propasti. Njena majka bi bila živa da se brinuo za nju, ali je njen otac bio previše pijan i zauzet sobom da bi mu bilo šta drugo bilo važno. Zapravo, kao da ju je sopstvenim rukama ubio. Selin je stegnula šolju šakama prisećajući se prošlonedeljnog susreta s ocem. Tada je drugi put, ne računajući detinjstvo, stajala pred njim oči u oči. Prvi put bilo je na onoj proslavi kad je srela Roja Vajta, i bila je silno potresena i trebalo joj je vreme da se pripremi za naredni susret s ocem. Kad je prošle nedelje došao da je moli za finansijsku pomoć, pojma nije imao da su u nazivu SM Holdinga zapravo njeni inicijali. Selin je bila potresena, jer je primetila da je od njega nasledila boju očiju, a on je nije prepoznao. Borila se protiv mučnine, jer se iznenada vratila u detinjstvo i videla njega kako, znojav i besan, stoji pred njom držeći u ruci kaiš umrljan njenom krvlju... Selin je prekinula njegov nespretni pokušaj da je nagovori da investira u njegovu firmu. Kad je konačno shvatio ko je ona, odjednom se pretvorio u onog nekadašnjeg tiranina. Podrugljivo ju je odmerio. - Nemoj mi reći da je ovo tvoja osveta. Da nisi možda noću maštala o ovome? Da, jeste. To ju je tokom svih tih usamljenih godina održavalo u životu kad je svet, posle majčine smrti, postao mesto puno straha i nesigurnosti, smenjivanja socijalnih radnika i starateljskih porodica.
~9~
- Gospode, patetična si kao tvoja majka! - prosiktao je. - Trebalo je da je nagovorim da abortira. I tako mi zahvaljuješ? Selin se usredsredila na svoj trijumf. - Ovo je rezultat mojih napora da te uništim. Niko ti neće pomoći. Uskoro će te svi zaboraviti... a ja ću biti svedok tvoje propasti. Selin se naježila prisećajući se toga. Pokušala je da oživi pobednički osećaj, ali uzalud. Bila je premorena. Naporno je radila, a sada je... sve uzalud. Ništa više ne može da učini. Prišla je prozoru i naslonila čelo na hladno, debelo staklo. Uvek se osećala usamljenom, kao da nigde ne pripada. Rano je naučila da se samo na sebe može osloniti. Jedina konstanta u njenom životu bila je nesigurnost. Ako bi stekla poverenje u nekog socijalnog radnika, on bi ubrzo dobio premeštaj. Kad bi se konačno priviknula na neku hraniteljsku porodicu, prebacili bi je u drugu. I samo je mržnja prema ocu nije napuštala. Nije znala za prijateljstva ili za društveni život. Jednom ju je kolega zaveo, jer u njoj nije zamrla želja za bliskošću i nežnošću, ali je sam čin nije naročito dirnuo, pa joj je on to kasnije prebacio: - Dakle, zaista se ponašaš kao mašina. Tu grešku više nije ponovila. Usredsredila se na posao i na to da njenog oca stigne pravična kazna. I već je videla svetlo na kraju tunela kad joj je Roj Vajt stao na put. Bilo joj je nezamislivo da će se njen otac izvući uz Vajtovu pomoć. I ne samo to, sada O'Hara zna ko je ona i terorisaće je dok je ne obori. Znala je koliko je njen otac opasan. Angažovala je privatnog detektiva i saznala da je O'Hara do srži pokvaren čovek i da je samo zahvaljujući enormnom bogatstvu uspevao da izbegne zatvor. Pohlepa, korupcija, ekscesi... razlog za njenu osvetu tek je jedna kap u moru njegovih nepodopština. Godinama je kupovala akcije njegove firme podrivajući je iznutra, dok mu nije uzdrmala temelje. Njen je otac stekao mnogo neprijatelja, koji su bili spremni da joj pomognu, pa je kupovina akcija obavljana preko brojnih firmi i pravno je sve bilo u redu. Trebalo je da mu zada poslednji udarac, a onda se uraešao Roj Vajt... Odlučno se ispravila. Ne, neće odustati sada kad je sasvim blizu cilja. Nekako će sprečiti Vajta, ali ne sme ga potceniti, jer je može uništiti čak i pokretom ruke.
~ 10 ~
Ipak, ako želi da postigne svoj cilj, moraće da rizikuje. Roj je bio razdražljiv i premoren. Radio je 24 sata bez pauze da bi bio siguran u to da neće iskrsnuti problem u vezi s poslom s O'Harom. Sada je bio na putu do aerodroma, a gužva u saobraćaju nije pomagala njegovom raspoloženju. Nije brinuo o vremenu poletanja, jer je leteo privatnim avionom, kojim će se odvesti na sastanak u Švajcarsku. Juče se video s O'Harom i, uprkos njegovom očaju, zakazao je potpisivanje ugovora za deset dana: dan pre roka koji je postavila banka. Roj je želeo da O'Hara bude nervozan. Nasmejao se. Umor se isplatio, niko neće nadmašiti njegovu ponudu. Ovoga puta O'Hara mu neće izmaknuti. U mislima je odlutao do Selin Mur. Nerviralo ga je to što je ostavila takav utisak na njega, ali to je verovatno zato što ju je automatski povezivao s O'Harom. Pokušao je da sazna nešto više o njoj, ali je pronašao malo informacija. Odrastala je u različitim starateljskim porodicama. Dakle, ona je siroče? Ta informacija nije se uklapala... Njena prividna ranjivost bila je sušta suprotnost bezobrazluku, kojim se naoružala kad je ušla u njegovu kancelariju da mu očita bukvicu zbog O'Hare. Odavno mu se niko nije tako suprotstavio. I nije bilo prijatno... Odahnuo je kada su konačno napustili grad. Telefon mu je pozvonio, osmehnuo se kad je video ime na ekranu. - Ćao, dušo, kako si? Roj se probudio, osećao se kao da ga je traktor pregazio. Oko njega je vladao mir, ali se u daljini čuo šum mora i dreka galebova. Video je da su vrata od aviona otvorena. Očito su odavno sleteli, ali nije bilo ni traga pilotu i posadi. Znao je da je telefonirao kad se ukrcao, potom mu je stjuard doneo kafu. Popio je dve šolje da bi se razbudio, jer je želeo da radi tokom leta. I više se ničega ne seća. Pogledao je oko sebe. Nema njegovog mobilnog, laptopa, aktentašne... Pogledao je kroz prozor i nije video vrhove švajcarskih planina prekrivenih snegom. Bio je na toplijem mestu.
~ 11 ~
Sve ovo delovalo je nestvarno. Roj je prišao vratima pogledavši napolje. Sunce je sijalo, bilo je veoma toplo. Definitivno nije u Švajcarskoj. U daljini je ugledao plavičaste iskre... Zatreptao je u neverici. Ono je more? Perifernim vidom primetio je nekakvo kretanje na pisti. Džip se zaustavio i iz njega je izašla sitna, vitka figura kratke crvenkastoplave kose, u ispranim farmerkama, beloj košulji i patikama. Oči je zaklonila velikim sunčanim naočarima, ali je Roj znao ko je ona iako mu je u glavi bilo zbrkano. Polako je sišao niza stepenice. Misli su mu se razbistrile kad je osetio so u vazduhu, i mozak je počeo da mu radi. Ne, ne sanja. Po stavu ove žene video je da je ona odgovorna za to što je on sad ovde, a ne tamo gde je trebalo da bude. Jeste mu uletela u kancelariju i ponašala se kao furija, ali ovo... ovo je sasvim drugačije. Stisnuo mu se želudac pri pomisli da ju je ponovo pogrešno procenio. Prišao joj je, disao je otežano od besa. - Gospođice Mur... čudno je što se ovde srećemo, zar ne? - rekao je hladno. - Hoćete li me prosvetliti i reći mi gde sam? Nije bila hladna iako je takav utisak želela da ostavi. - U Grčkoj, na privatnom ostrvu. Iznajmila sam ga. - Pa ste pomislili da bi bilo lepo provesti odmor sa mnom? Da sam znao za tu vašu želju, potrudio bih se i organizovao bih nešto - rekao je sarkastično. Pocrvenela je. - Niste zato ovde. To rumenilo jače je delovalo na njega nego činjenica da je na drugom odredištu. Prišao joj je, uhvatio za ramena i protresao. Naočare su joj skliznule, a pogled njenih krupnih sivih očiju ga je ganuo. - Hoćete li mi objasniti zašto sam ovde? - Ja... - pribrala se, pa je odlučno rekla: - Kidnapovala sam vas.
~ 12 ~
3. poglavlje Rijevi prsti žarili su se u njena ramena, a Selin se ugrizla za jezik da ne bi jauknula. - Pretpostavljam da ste mi ubacili nešto u kafu? - besno je nagađao. Selin je primetila da se avion iza njegovih leđa kreće po pisti. Nijedno od njih dvoje nije čulo buku motora. - Da, to je prirodno sredstvo za uspavljivanje. Nadala sam se da tako nećete primetiti promenu kursa leta i da će mi preostati dovoljno vremena da istovarim vaše stvari. Nisam znala da će vas nokautirati. Naravno, kako je mogla znati da je on premoren? Iza sebe je čuo zvuk avionskih motora. Okrenuo se i zbunjeno je, bez ikakve reakcije, posmatrao manevrisanje aviona. Prvi put posle dugo vremena njegov život nije išao po planu, a neverica se mešala s nekakvim neobičnim osećanjem. Oboje su osetili jako strujanje vetra kad je avion poleteo u plavo, vedro nebo. Roj je posmatrao Selin Mur primetivši koliko je zapravo niska, pogotovo u ravnim cipelama. Bila mu je neverovatno seksi s tom kratkom kosom razbarušenom od vetra. Ponovo se setio kako je arogantno upala u njegovu kancelariju prošle nedelje. Prekrstio je ruke osetivši da bes u njemu tinja. Selin je progutala knedlu. Znala je da je, pored svog oca, dobila još jednog neprijatelja za celi život. Brujanje motora bilo je sve tiše i nastala je preteća tišina. - Jasno vam je da ste ovim osigurali sebi osam godina iza rešetaka? Selin je klimnula glavom. Dobro je promislila o posledicama, ali bilo joj je važno samo to da ga spreči da spase firmu njenog oca. - Znam šta radim. Lice mu se izobličilo od besa. - Gde su moje stvari? Laptop, mobilni... i, pre svega, moj pasoš? - Na sigurnom su. Sve ću vam vratiti kad pođete odavde. - A kada će to biti? Selin nije mogla da diše.
~ 13 ~
- Kada istekne rok za O'Haru. Dakle, kad bude prekasno! Roj ništa nije mogao da učini... i prvi put u životu poželeo je da bude nasilan. Zato je ustuknuo za korak, udahnuo je duboko i odmahnuo glavom. - Neverovatno... toliko ga želite? Selin je stisnula usne. Ako uspe da zadrži Vajta do isteka bančinog roka, preduzeće njenog oca će konačno propasti. Kada mu budu proveravali knjige, pronaći će na stotine dokaza utaje poreza, korupcije i prevare. Onda će njen otac završiti u zatvoru. A Roj će zaštititi svoju čast, jer ga niko neće dovesti u vezu s O'Harom. - Da, toliko ga želim - rekla je odlučno. - Velika je greška što mi se ovako suprotstavljate. Pogledala ga je pravo u oči. - Pružila sam vam priliku da se povučete, niste je iskoristili. Prišao joj je još opasno blizu, osetila je njegov miris i stresla se. - Kad završim s vama, bićete srećni ako uspete da nađete bilo kakav posao - zapretio je. Okrenuo joj je leđa da ne bi gledao kako Selin glumi ranjivost. Iznervirano je provukao prste kroz kosu. Želeo je nešto da razbije, ali na ovom misterioznom ostrvu nije bilo ničeg osim tišine. Ponovo se okrenuo njoj, još jače iznerviran njenim bledilom. - Gde smo, za ime Boga? Nemojte mi ponovo reći “na grčkom ostrvu”. Selin je zagrizla usnu osetivši krv. Činilo joj se da će Vajt svakog trena eksplodirati. - Na nenaseljenom privatnom ostrvu Oksakis, u najjužnijem grčkom arhipelagu. Roj je opsovao u sebi. Znao je da je samo nekoliko stotina ostrva od hiljadu naseljeno. Ko zna gde su, jer nigde na horizontu nije video kopno. - Baš praktično. Tako je, pomislila je Selin. Baš kao i činjenica da je vlasnik ovog raja jedinu luksuznu vilu na ostrvu opremio njenim sistemom zaštite. Dovela ga je ovde, jer će tako u svakom trenutku moći da prati njegovo kretanje. Selin je sela za volan džipa dok je Roj gledao za njom. O njemu je saznala podatak da nije nimalo saosećajan, a bila je upoznata i s
~ 14 ~
epizodom u kojoj ga je bivša devojka prevarila. Vajt je sistematski uništavao njenu reputaciju dok konačno nije doživela nervni slom. Poruka je jednostavna: ko pomisli da može izigrati Roja Vajta, prevario se. A ona je učinila baš to. Osetila je nalet panike kad je primetila da nije prišao džipu. - Na ovom ostrvu nema ničeg osim jedne vile. Možete da ostanete ovde ako hoćete. Ali trebalo bi da vas upozorim... noći mogu da budu veoma hladne. I... ovde nemamo ni avion ni brod. Videla je da je stisnuo šake. U tamnom poslovnom odelu potpuno je odudarao od ovog okruženja. - Prokleti da ste, Murova - skinuo je sako i otpustio kravatu, pa je odmarširao do džipa. Silovito otvorivši vrata, bacio se na suvozačko sedište. Selin je pokrenula automobil. Vozilo je poskočilo, a na obrazima je osetila vrelinu od Rojevog pogleda. Plitko je disala vozeći putem prema vili. Roj se grčevito držao za rukohvat. Smetalo mu je kad vozi neko drugi osim kad je sedeo na zadnjem sedištu limuzine za čijim je upravljačem bio njegov vozač. Stresao se kad je Selin promenila brzinu, a vozilo zabrujalo. Roj nije mogao udobno da se namesti na sedištu zbog dugih nogu. Primetio je da Selin jedva nogama doseže kvačilo, kočnicu i papučicu za gas. Izgledala mu je kao lutka. Verovatno je njenu butinu mogao da obuhvati jednom rukom. Ruke su joj bile tako sićušne na volanu. Nesvesno se namestio tako da može da je proučava. Gornje dugme na košulji bilo joj je otkopčano, pa joj se videla svetla koža. Okrenula se, iznervirano ga pogledavši. - Šta je? Bilo mu je teško da skrene pogled s nje. Za trenutak je osetio požudu, a onda je tiho opsovao i usmerio pogled na put. Nerviralo ga je to što je toliko snažno reagovao na nju. Kako je prvi šok popustio, Roju je nešto upalo u oči. Zagledan u njen profil, pokušavao je da ignoriše tu tvrdoglavu bradu i pune usne. Prekrštenih ruku naslonio se na vrata. - Očekuju me na privrednom forumu u Švajcarskoj. Pitaće se gde sam. Uskoro će moji ljudi iz obezbeđenja početi da me traže.
~ 15 ~
Selin je čvršće stisnula volan. Pred njima se ukazala visoka kapija, pa je odahnula, jer nije želela da nastavi razgovor u tom tesnom vozilu. Kad se kapija zatvorila za njima, bilo joj je bolje. Vila je podignuta na uzvišenju iznad mora. Elegantna dvospratnica izgrađena je ciglom od terakote, koja je s vremenom izbledela na suncu. Na veliku verandu u prizemlju prednjeg dela kuće nadovezao se negovani travnjak i drvored. Šljunak je zaškripao ispod točkova kad se Selin zaustavila ispred glavnog ulaza u kuću. - Šta je, zar nema batlera da nas sačeka? - upitao je sarkastično. Bila je napeta, gotovo na ivici pucanja. - Nema osoblja, sami smo ovde - brzo je izašla, kao da je želela da pobegne od njega. I Roj Vajt je izašao, pa joj se obratio preko krova džipa. - A šta ćete učiniti kad ljudi iz mog obezbeđenja lociraju signal mog telefona i dođu po mene? - pogledao je na sat. - Rekao bih da je igranka već počela. Selin je mirno zaključala automobil ubacivši ključeve u tašnu. Na sreću, imala je dovoljno vremena da sve njegove stvari odloži u sigurnosnu kutiju u prtljažniku. Ispravila se. - Deaktivirala sam GPS u vašem telefonu i laptopu. Niko vas neće pronaći - videla je da je stegnuo zube, pa je brzo nastavila: - Osim toga, hakovala sam vaš e-mail nalog i informisala sam vašu asistentkinju, kao i vaš bezbednosni tim o promeni plana. Napisala sam da ni u kom slučaju ne želite da vas ometaju dok im se ne javite. Videla je da on grozničavo razmišlja tražeći izlaz. Kada je konačno shvatio da ga nema, obišao je džip i uneo joj se u lice. - Naravno, mogli ste to da učinite, jer ste upravo vi napravili softver. Selin je šmrcnula. Pod drugim uslovima možda bi se osećala polaskanom, ali sad... - Tako je. Izgledao je kao neko ko će svakog trenutka dobiti napad besa, pa je nastavila da govori u želji da mu skrene pažnju. - Poznati ste po promeni planova, pa to nije iznenadilo vaše zaposlene.
~ 16 ~
Kad je posle nekog vremena progovorio, glas mu je zvučao neprirodno mirno, ali Selin nije dozvolila da je to prevari. - Izgleda da ste na sve mislili... za neko kratko vreme. - Za narednih deset dana. Ja sam... Vi ste već dali nalog da se odustane od posla s O'Harom. - Otmica, prevara, sajber kriminal... lista vaših nedela sve je duža, gospođice Mur. I to sve zato što baš vi želite da spasete O'Haru. Želela je da vrisne: Ne! Želim da ga gurnem na dno, pa da se odatle nikada više ne izmigolji! Ipak, opušteno je slegnula ramenima gledajući ga bezizražajno. - Gade mi se žene slične vama. Beskrupulozniji ste od bilo kog muškarca. Prodali biste i svoju porodicu samo da postignete ono što želite. Selin nije primetila koliko je prebledela. Nije čak primetila ni da je Roj odmerava. Porodica je razlog zašto je ona u ovoj situaciji. - Dođite da vam pokažem vilu. Prostorije su bile svetle i udobno nameštene. Bio je to dom, o kojem se vodi računa. Selin je poslovala s vlasnikom ovog ostrva i on joj je ponudio da ovde dođe kad god poželi da se povuče i pobegne od svega. I sad je to iskoristila. Pokazala je Roju prijatnu, prostranu dnevnu sobu. - Ovo je dnevna soba, sve knjige su vam na raspolaganju. U ormaru je televizor, DVD-jevi... izbor je veliki. - Dakle, smem slobodno da se krećem? - Rejov glas pucao je od sarkazma. - Nećete me zatvoriti u podrum uz hleb i vodu? Iznenadio ju je njegov crni humor. Prema njenom dosadašnjem iskustvu, milijarderi su uvek neprijatni kad im nešto nije po volji, a Roj Vajt je relativno dobro prihvatio svoju sudbinu. Svakako, besan je, ali ipak nije agresivan. Verovatno se uzdržava samo zato što misli da će se nekako izvući. Selin nije imala iluzija. Roj Vajt je izuzetno inteligentan i prefrigan. Znala je da nijednog trenutka ne sme da ga ispusti iz vida, jer će stalno tražiti izlaz i iskoristiće svaku priliku koja mu se ukaže. Okrenula se njemu i ponovo ju je šokirao njegov fizički izgled. Zasmetalo joj je to što je toliko slaba u njegovom prisustvu. Ipak, moraće da shvati da su njegovi pokušaji da pobegne uzaludni.
~ 17 ~
- Oko imanja instaliran je alarmni sistem sa senzorima. Ostrvo se može napustiti samo avionom. Selin je iza leđa prekrstila prste, jer je na južnoj strani Oksakisa ukotvljen brodić kraj kućice. Stajao je ispred nje prekrštenih ruku. - Pobedio sam na nekoliko takmičenja u plivanju. Zašto nisam iznenađena?, pomislila je Selin, pa je zauzela isti stav. - Struje su oko ostrva jake i opasne. Osim toga, meteorolozi su najavili dolazak oluje. Možda ste dobar plivač, ali nećete uspeti. Roj je pogledao kroz otvoren prozor, kroz koji je pirkao vetrić. Kao iskusan jedriličar, znao je koliko se vreme brzo menja. Zašto je toliko ozbiljna? Odmahnuo je glavom da odagna nepoželjne misli iz glave. - Kako ste uspeli da navedete pilota da promeni kurs? - to pitanje mučilo ga je sve vreme. Selin se zagledala u svoje prste. - Poslala sam mejl čarter firmi i... kao razlog navela romantične razloge. I zamolila sam, u vaše ime, da se to ne spominje dok letimo ponovo je podigla glavu. - Stjuardu sam sama rekla da skuva kafu, jer želite da budete odmorni kad stignete na ostrvo, jer je to ipak romansa... - postiđeno je zastala. - U firmi čekaju da im se javite tek povodom povratka. Dakle, on je žrtva sopstvenog ponašanja. Ova žena je dobro prostudirala njegovu dnevnu rutinu i smislila je kao da mu promeni planove. Ko bi pomislio da to nisu njegove poruke kad je instalirala najbolji sigurnosni softver na svetu? Selin nije znala o čemu on razmišlja, ali sigurno je mrzi celim bićem. Izašla je iz dnevne sobe i krenula prema stepeništu, koje vodi na gornji sprat. Čula je da je uzdahnuo, a zatim krenuo za njom. Selin je gore otvorila jedna vrata propustivši ga u gostinsku sobu kraj spavaće sobe domaćina. Za sebe je izabrala manju, jer se u skromnijem okruženju osećala bolje. Iako... u ovoj luksuznoj vili “skromno” znači: veličanstvena soba s debelim tepihom, ogromnim krevetom i prevelikim kupatilom. - Tokom boravka ovde, ovo će biti vaša soba. U kupatilu je sve što vam treba - trudila se da zvuči poslovno, jer joj je bilo neprijatno da bude s ovim čovekom na ovakvom mestu.
~ 18 ~
Pogledom je preletela preko spavaće sobe ugledavši njegov sako na krevetu. Brzo je skrenula pogled, jer je odmah počela da ga zamišlja kako skida kravatu... obuzela ju je jeza kad je osetila njegovu ruku na leđima. Otvorila je vrata ormara u kojem su uredno bila složena odela, pantalone, odeća za slobodno vreme, pidžame, cipele. Roj ju je pogledao. - Sumnjao sam da ste lezbijka, ali pogrešio sam. Da li su to stvari vašeg poslednjeg žigola, koga ste doveli ovamo? Jedva je zadržala samokontrolu. On misli da ona ovamo dovodi ljubavnike? I mislio je da je lezbijka? Roj ju je posmatrao. Na njenom licu smenjivale su se emocije. I... zašto mu nije prijala pomisao na to da je ovde dovodila druge muškarce? - Garderoba je nova, izabrana za vas - rekla je. - Saznala sam da u Švajcarsku putujete na jedan dan, što je značilo da nećete nositi prtljag. Roj je pogledao u ormar, u kojem je bilo odeće za mesec dana. Opipao je materijal jednih pantalona. - Hakovali ste podatke moje asistentkinje, pa ste tako saznali koju veličinu nosim? Uznemirila se. - To nije bilo teško. Želela sam da vam bude udobno, gospodine Vajt, jer sam vas ovamo dovela protiv vaše volje. Roj joj je prišao na korak oslonivši se rukom na dovratak iznad njene glave. Razrogačila je oči, disala je isprekidano. Veoma zanimljivo. Spustio je ruku. - Mislim da su formalnosti besmislene s obzirom na situaciju, preskočili smo sve uobičajene korake. Dakle, ne moramo se oslovljavati prezimenima. Ime mi je Roj. Selin je osetila da gubi tlo pod nogama. Bradavice su joj očvrsnule pritisnute grudnjakom. Pre nego što mu je odgovorila Roj je izašao iz sobe. - Kuda idete? - upitala ga je. - Da potražim telefon - odgovorio je ne okrenuvši se. - Nazvaću nekoga ko će se pobrinuti za moj odlazak s ovog ostrva bogu iza nogu. Ova šarada predugo traje.
~ 19 ~
Odlučno je prolazio hodnikom otvarajući sva vrata redom. Selin ga je pratila, a srce joj je tuklo kao pobesnelo. Kad je zavirio u radnu sobu, tiho je opsovao, pa se okrenuo prema njoj podbočivši se rukama. - Dakle, odstranili ste sva sredstva komunikacije, a ukinuli ste čak i fiksni telefon? Selin je klimnula glavom. Svi uređeji bili su pod ključem. Naravno, imala je svoj telefon, ali je i njega dobro sakrila. Preteći se nadvio nad njom. Morala je da zabaci glavu da bi mu videla lice. - Za ovo ćete mi platiti, Selin. Učiniću sve da što pre napustim ovo ostrvo.
~ 20 ~
4. poglavlje Selin nisu brinule Rojeve pretnje, koliko leptirići u stomaku. Izgovorio je njeno ime... - Znala sam da će biti posledica. Ali baš me briga. Jedino je važno da se konačno osveti svom ocu. Prodorno ju je pogledao u oči, tako da joj se zavrtelo u glavi. Onda se brzo okrenuo i odlučno je otišao. Selin je konačno odahnula. Zatekla ga je u kuhinji, iz koje su visoka vrata vodila na terasu, a ispod terase pružala se procvetala bašta. Nešto niže bio je bazen, diskretno skriven iza šimšira. Prava idila, ali potpuno protraćena na Selin i njenog gosta, koji je tu protiv svoje volje. Roj je otvorio nekoliko kuhinjskih elemenata. - Pa ovde može da se nahrani čitava armija - rekao je ne okrećući se. Selin ga je posmatrala s leđa. Kakva zgodna zadnjica! - Trebalo bi da bude dovoljno za dve nedelje. Okrenuo se, a ona je pogledala u plafon. - Dve nedelje? Selin je progutala knedlu. - U slučaju da se dogodi nešto nepredviđeno. Rukama se naslonio na šporet nasred kuhinje. - Nešto nepredviđeno? Šta, na primer, Selin? Ponovo se stresla čim je izgovorio njeno ime. - Oluja ili nešto na šta ne možemo da utičemo, zbog čega bismo morali da ostanemo duže nego što smo planirali. Roj je u sebi opsovao, pa je počeo da vadi namirnice u nameri da spremi sebi nešto za jelo. - Sta radite? - upitala ga je rastrojeno. - Na šta vam liči? Pripremiću nešto za jelo. Selin su izbile graške znoja na čelu. Na brzinu je napravio sendviče, pa je uzeo bocu vode iz frižidera, a posle kraćeg razmišljanja uzeo je i buteljku belog vina. Krenuo je u pravcu stepeništa noseći boce i sendviče.
~ 21 ~
Selin ga je pratila. - Kuda idete? - U svoju sobu, da jedem na miru. I da pobegnem od vas. Trenutno nemam drugog izbora. - Ne treba vam čaša? - Ne - nestao je, a Selin je čula kako su vrata zalupila. Sela je na najnižu stepenicu i drhtavim prstima počela da masira slepoočnice. Izgleda da je tek sad shvatila razmere onog što je učinila. Držala je Roja Vajta zarobljenog na ostrvu i narednih deset dana provešće s njim... na pustom ostrvu. A on je visok metar i devedeset, snažnih mišića, ubitačnih očiju i... pun je testosterona. Roj je seo na balkon svoje sobe. Egejsko more u daljini se spajalo s nebom. Nigde ni tračke kopna ili broda. Na nebu nije bilo znakova oluje. Otpio je povelik gutljaj vina. Obično nije pio alkohol, ali se osećao dobro kad je video Selinin iznenađeni pogled dok je posezao za buteljkom iz frižidera. Prokleta da je ta mala veštica kratke kose! Još uvek nije mogao da shvati šta mu je učinila. Uleteo je potpuno nespreman u njenu zamku. Lice mu se smrknulo. Selin nije ništa drugo nego zaluđena kompjuterima. Dosad je takve zaluđenike zamišljao kao blede dvadesetogodišnje štrebere s naočarima, nikako kao ranjivu i nežnu lepoticu. Roj je frknuo. Đavola je ranjiva! Otpio je još jedan dobar gutljaj. Što je više pio, bledela mu je njena slika pred očima. Bolje je tako. Prošle nedelje sekretarica ga je pitala planira li odmor za ovu godinu i verovatno sad misli da ga je time nagovorila. I neće se začuditi što se “povukao” iz posla s O'Harom, jer je Roj poznat po tome što spontano menja planove. I želeo je da više zna o Selin Mur, jer ona njega čita kao otvorenu knjigu. Dvoje ljudi, kojima je najviše stalo do njega, upravo su otišli na dvonedeljno krstarenje. Jutros im je poželeo lep provod i rekao da ne želi da ih čuje osim ako je pitanje života i smrti. Nasmejao se. Njegova bi se majka uspaničila ako joj se ne javlja svakodnvno, iako se ponovo udala pre godinu dana. Prvi put otkad zna za sebe, nije potreban ni majci ni sestri. Kao dvanaestogodišnjak ostao je bez oca i od tada je on muškarac u kući.
~ 22 ~
Kao mlad preuzeo je veliku odgovornost i malo je šta moglo da ga iznenadi. A Selin Mur je to pošlo za rukom. Iznervirala ga je. Očigledno je ovo dugo planirala... Iz misli ga je prenuo zvuk, koji je dopirao s verande ispod balkona. Prišao je ogradi ugledavši Selin kako odlazi prema bazenu. Na sebi je imala kratak bademantil, pa mu se pogled refleksno zaustavio na njenim lepo izvajanim nogama. Čuo je pljusak vode i znao je da je uskočila u bazen. Pitao se nosi li bikini ili jednodelni kupaći kostim. Ignorisao je vrelinu u svojim venama. Razmisli, čoveče! Odmahnuo je glavom da odagna izmaglicu od vina u glavi. Dobro, kidnapovala ga je i to mu je nepodnošljivo. Bilo bi mu draže da ga je udarila, vezala i odvukla, onda se ne bi osećao toliko naivnim. Ali sad je ovde i mora razmisliti kako da ode. Čini se da je ni najmanje ne brine činjenica da će zbog ovoga što je učinila završiti u zatvoru. Njegove pretnje da će je uništiti izazvale su samo sleganje ramenima. O'Hara joj je očigledno mnogo važniji. Osetio je gorčinu u ustima. Seo je na stolicu. Sunce je tonulo u more, a nebo se obojilo roze i ljubičastim tonovima. Selin je izašla na stazu s bademantilom na sebi, brisala je kosu peškirom. Roj se povukao u senku, ali ona kao da je osetila da je posmatra, pogledala je u njegov balkon. Otišao je u kupatilo da se istušira. Stegnutih pesnica naslonio se na pločice i pustio je jedva mlaku vodu da mu se sliva niz telo. Mišići su mu bili napeti od besa. Mora pobeći s ovog ostrva pre nego što bude prekasno. Ali osim da je muči dok mu ne da telefon, nije video drugo rešenje. Iznenada mu je prošla sjajna misao kroz glavu, zbog koje su mu zaigrali uglovi usana. Primetio je kako ona reaguje na njegovu blizinu. Naravno, možda je samo nervozna... ili je reč o drugim razlozima. Možda je mučenje pravo rešenje... i to strasno mučenje. Selin je pojela činiju muslija. Domaćinova kućna pomoćnica napunila je kuhinjske elemente i frižider do vrha, dovoljno da se nahrani čitava vojska, kao što je Roj primetio. Sigurno je očekivala ljude koji umeju da kuvaju, jer nije bilo nijednog gotovog jela. Selin se zabrinula. Pa ona ne ume ni jaje da isprži! A ako Roj Vajt ume samo da napravi sendvič, oboje će umreti od gladi.
~ 23 ~
Na sebi je imala farmerke i široku majicu, jer joj nije bilo važno kako izgleda. Ponekad je posmatrala druge žene i pomalo im je zavidela što s lakoćom ističu ženstvenost. A ona je svoju toliko potiskivala da više nije bila sigurna da će moći ponovo da je oživi. Jedino što ju je činilo ženom bila je njena sklonost prema parfemima. Što teži i jači, to bolji... Povredilo ju je to što je Roj mislio da je lezbijka. Oprala je činiju i zastala kraj otvorenih vrata posmatrajući zalazak sunca. Pala joj je na pamet prva starateljska porodica, u koju je došla, i gadljiva majka. - Vaške! To si donela u moju kuću? Dobro je što sam radila u frizerskom salonu, jer tu pomaže samo jedno: da ti odsečemo kosu i da se rešimo tih groznih bubica. Selinine suze nisu zadržale ženu. I od tog dana Selin nikad nije pustila da joj naraste kosa. Kratka kosa postala je njen zaštitni znak. Pomislila je da bi to konačno mogla da promeni. Izgubljena u mislima, u prozoru je videla odraz Roja Vajta, koji je gotovo nag stajao iza nje. Krv joj je uzavrela od pomisli da ju je on posmatrao. Na sebi je imao samo peškir oko bokova, a njegova mišićava prsa bila su u visini Selininih očiju. Kapi vode svetlucale su na tamnim dlačicama, izgledao je neverovatno muževno. Selin nikada nije volela depilirane muškarce i sad nije mogla da kontroliše reakcije svog tela. Bradavice su joj odskočile ispod majice. Podigla je pogled do njegovih širokih ramena, pa ga je pogledala u lice. - Čuo sam da ste otišli na plivanje. Klimnula je glavom. - Da, bazen je zaklonjen šimširom na drugom kraju bašte. Tamo je i kućica, u kojoj je sve što treba za kupanje. - Ah - prekrstio je ruke - zato nisam našao kupaće gaće u ormaru. Ali ionako više volim da plivam nag. Mislim... ako vlasnik vile nema ništa protiv. Selin su izbile graške znoja iznad gornje usne. - Mislim da nema - rekla je. - A ipak tamo možete naći kupaće... Roj je izašao na verandu posmatrajući baštu, pa se Selin ukazala prilika da posmatra njegova snažna leđa i peškir, koji je svakog trena mogao da spadne...
~ 24 ~
- Mislim da ću ipak ostati nag - rekao je, pa nestao u bašti obasjanoj mesečevom svetlošću. Selin je ukočeno stajala gledajući kako se svetla kraj bazena pale. Kroz šimšir je rasprepoznala Rojevu siluetu, pa nešto belo u vazduhu. Bio je to peškir. Zatim je čula pljusak. Prigušeno je zastenjala, okrenula se i pobegla u sobu. Tek kad je zatvorila vrata, počela je normalno da diše. Puls joj je podivljao. U ovoj situaciji to joj nije potrebno. Mora izdržati naredne dane s njim ako želi da vidi konačni pad svog oca. Mrzela je što ju je sopstveno telo izdalo. Uzela je zaključani kofer. Pošto je Roj u bazenu, proveriće mejlove. Na telefonu je videla da su novine izveštavale o odustanku Roja Vajta od posla s O'Harom. Selin se zahvalila svojoj “krtici” u firmi; bila je to žena, koju je O'Hara seksualno zlostavljao na radnom mestu, a ona je ćutala jer se plašila da će ostati bez posla. Selin ju je uverila u to da će i nju i njene kolege zaposliti kad O'Hara propadne. Dok je vraćala telefon na sigurno, registrovala je da više ne čuje zapljuskivanje vode u bazenu. Roj Vajt je, dakle, mogao da bude bilo gde. Ipak, ako se približi ogradi vile, aktiviraće se alarm. Selin je otišla u kupatilo da se istušira. Stojeći pod vrelim tušem, očajnički je pokušavala da ne zamišlja kako Roj izgleda dok nag izlazi iz bazena, a voda se sliva s njega... Držeći peškir u rukama, Roj je stajao kraj bazena. Nije mu smetao hladan noćni vazduh, naprotiv. Namrštio se. Činilo mu se da nema kontrolu nad svojim telom. U neverici je spustio pogled. Još uvek je uzbuđen! Smešno. Zapravo je samo želeo da ode u kuhinju da bi iznervirao gospođicu nedodirljivu. Nije očekivao da će ga njena postiđenost toliko zagrejati da će mu zatrebati bazen ledene vode, koji se pokazao nedelotvornim. Bila je baš seksi u tim farmerkama i širokoj majici, koja otkriva jedno rame. A njen miris... baš ne ide uz osobu koja je u grču kao ona. Frustrirano je uzdahnuo. Zašto opet misli na nju kada treba da se usredsredi na to kako da pobegne odavde? Vratio se u kuću obmotan peškirom oko bokova. U kuhinji je ostavljeno svetio, ali znao je da se Selin povukla u svoju sobu jer se njen prozor na prvom spratu u tom trenutku zamračio.
~ 25 ~
Nasmejao se. Lista njenih zločina sve je duža. A najveći je zločin, koji je počinila, to što u njemu budi neutaživu želju. Narednog jutra Selin nije bila dobro raspoložena. Doduše, za njom je bila neprospavana noć, ali na to je dosad trebalo da se navikne, jer godinama ne spava kako treba. Znala je da je najproduktivnija u ranim jutarnjim časovima. Glasno je opsovala kad je crni dim počeo da izlazi iz tostera, pa se u kuhinji uključio alarm. Pokušavala je da isključi toster kad je kraj sebe čula glas: - Šta, dođavola...? Pomerio ju je u stranu i sve rešio u sekundi. I pored mirisa zagorelog tosta, Selin je osetila svežinu Rojevog tela, koja je izazvala neželjenu reakciju u njoj. Odmaknula se ne gledajući ga. Mahao je kuhinjskom krpom ispred alarma i majica mu se podigla, pa je videla pločice na njegovom stomaku. Kad je alarm konačno utihnuo, ponovo se čuo cvrkut ptica. Selin je posmatrala ugljenisani tost, koji je Roj držao vrhovima prstiju. - Vaši talenti očigledno prevazilaze kompjuterske programe i kidnapovanje. - Slučajno volim zagoreli tost - rekla je, namazala na to parče marmeladu i zagrizla. Roj je slegnuo ramenima. - Pa... priznajem da više volim normalno pečen. Žvaćući bezukusni tost, Selin je posmatrala kako Roj priprema ukusniji doručak: kajganu i uz to komade dimljenog lososa. Čini se da on neće umreti od gladi na ovom ostrvu! - Ima kafe u aparatu - rekla je. Pomirisao je kafu, namrštio se i prosuo crni napitak u slivnik, pa je pristavio vodu za novu kafu. Roj je seo pored nje za sto. Miris njegovog doručka prijatno joj je golicao nozdrve i voda joj je pošla na usta. Kao da joj je čitao misli, Roj je viljuškom pokazao na šporet. - Ima još jedna porcija. Postidela se. - Zar želite da delite obrok sa svojim otmičarem? Slegnuo je ramenima. - Pokušavam da izvučem najbolje iz ove situacije. - Gde ste naučili da kuvate? - upitala je.
~ 26 ~
Roj ju je odmerio. Opet je obukla preširoku majicu, ovoga puta bez rukava, pa je video njene lepe ruke i sitne zglobove. Zamislio je te ruke na određenom delu svog tela i... krv mu je jurnula baš tamo. Prokleta da si, Selin Mur! Besno joj je odgovorio. - Morao sam da naučim da kuva m kada je umro moj otac, jer je mama doživela nervni slom. Bilo mi je 12 godina i morao sam da brinem o njoj i o mlađoj sestri. Selin je prebledela. Kao da nju nešto može da dirne... Iznervirala ga je njena reakcija. - Mojoj sestri je trebala posebna nega. I danas joj treba... jer je usporena. Kad je naš otac umro, bilo joj je osam godina i morao sam da pokušam da održim uobičajenu rutinu. Ona je blago autistična i bilo kakva promena u njoj izaziva snažnu reakciju. Danas joj je bolje - zato što već godinama može da joj obezbedi najbolju negu. - Žao mi je - Selin in glas bio je promukao. - Sigurno vam je bilo teško. - Jeste - potvrdio je ljutito. Bilo mu je neprijatno. Sedeo je sa Selin Mur i pričao o najgorem periodu svog života. Bilo je krajnje vreme da promeni temu. - Da li je ispravna moja pretpostavka da ne umete da kuvate, a zagoreli tost je tek vrh ledenog brega?
~ 27 ~
5. poglavlje Zagledana u crne mrve u svom tanjiru, iznenada je rekla: - Moja je majka umrla kad mi je bilo devet godina. Bila je sjajna kuvarica, ali nije imala vremena da mi to umeće prenese... - Selinin glas je utihnuo. Sećala se majke, uvek u žurbi, jer mora da smisli meni za nenajavljene muževljeve goste. Jednom ju je, nezadovoljan hranom, tako ošamario da je pala preko kuhinjskog stola i razbila sve činije i tanjire. Selin je probudila buka i u polusnu otišla je u kuhinju... I tu scenu nikad neće zaboraviti. Zašto se bas toga sad setila? - Kasnije nikad nisam naučila. U školi me je uvek zanimalo nešto drugo. - Zato ste bili briljantni na matematici i informatici? Slegnula je ramenima. - Bilo mi je zabavnije to nego kuvanje i šivenje. - A šta je s vašim ocem? Selin se pribrala. - Imala sam samo majku - rekla je. - Nikad nisam upoznala oca. To je, zapravo, bilo tačno. Ona je bila neželjeno derište. - Da li ste sigurni da ne želite malo? Podigla je pogled. Roj je stajao kod šporeta dodajući u tanjir još jednu porciju kajgane. Selin je odmahnula glavom. Kad je Roj seo i nastavio da jede, ona je ustala i oprala svoj tanjir. Činilo joj se da će svakog časa zaplakati. Potom je ćutke napustila kuhinju. Uveče je Roj sedeo na kuhinjskoj terasi. Upravo je pojeo savršeno pripremljen odrezak sa bernez sosom i sad je pio drugu čašu merloa. Ovaj prisilni odmor i nije toliko loš. Odavno nije imao toliko vremena za sebe. Dugo nije kuvao, pa je zaboravio koliko je to zabavno. Namrštio se. Kad je Selin nonšalantno izašla iz kuhinje, poželeo je da razbije šolju. Izazivala je u njemu sva moguća osećanja... ali bes zbog otmice nije bio visoko na listi. Okrenuo je glavu kad je Selin ušla u kuhinju. Izbegavala ga je čitavog dana. Činilo mu se da nije samo on jutros u razgovoru otkrio o
~ 28 ~
sebi više nego što je želeo. Video je koliko je bila napeta kad je počeo da priča o svom ocu. To je očigledno bila njena bolna tačka, koju će on iskoristiti. Nije ga primetila na terasi, pa se povukao u senku da bi mogao da je posmatra. Na sebi je imala šorts. Gotovo je saosećao s njom kad je video da je konačno odustala od potrage i sela je za sto s čašom jogurta u ruci. Selin je sigurno gladna. Nije mu se svideo taj zaštitnički instinkt, koji se probudio u njemu, pa je pokušao da ga potisne. Jedna je žena svojevremeno probudila takva osećanja u njemu i to ga je zamalo koštalo karijere. Tiho je ustao i naslonio se na dovratak. Pogled mu je počivao na sićušnoj figuri, koja je s nogu pila jogurt. - Gde ste čitavog dana? Nedostajali ste mi. Selin se ukočila kad je čula podrugljivi, dubok glas iza sebe. Smešno, u ovom momentu ona se osećala kao žrtva. Aroma pečenog mesa titrala je u vazduhu. Roj se sigurno potajno smejao pri pomisli da ona umire od gladi. Stajao je opušteno naslonjen na vrata, prekrštenih ruku, i glavom je pokazao terasu. - Jeo sam odrezak. Nisam vas ponudio. Recite da sam staromodan, ali ne verujem da zarobljenik želi da jede sa svojim kidnaperom. Selin je ignorisala glad. Taj odrezak sigurno je bio ukusan. Zašto nije nesposoban za šporetom, kao većina muškaraca? - Ali nema razloga da budete mrzovoljni - Roj je izašao iz kuhinje i odmah se vratio noseći vino. - Hoćete li čašu? Selin je odmahnula glavom. Čaša vina na prazan stomak bila bi ravna samoubistvu. - Zašto ste tako dobro raspoloženi? - upitala je razdražljivo. Roj je sebi nasuo vino, pa je odložio bocu na kuhinjski pult. - Kao što sam rekao... izvući ću najbolje od ove situacije. Pošto ne mogu da napustim ostrvo, iskoristiću priliku da se opustim uz dobru hranu. Selin ga je videla kroz prozor posle podne, nosio je ćebe i knjigu. I posmatrala ga je duže nego što je smela.
~ 29 ~
- Nisam beznadežan slučaj - rekla je iznervirano. - Umem da spremim sendvič. Otvorila je vrata od frižidera i izvadila hleb i sir. Pokazaće mu da ne treba da je sažaljeva i počela je da seče komad hleba. Pošto je bila levoruka, prisiljavali su je da koristi desnu ruku. Ispao joj je nož i vrisnula je kad je osetila oštar bol u palcu. Roj joj je prstima obuhvatio šaku i odvukao ju je do sudopere. Selin je pozlilo kad je videla otvorenu ranu. Roj je pustio vodu da opere posekotinu. Počela je da se znoji, kolena su joj klecala. Nije mogla da gleda krv otkad je videla sopstvenu kako teče iz rana na nogama... Tek sad je videla da je Roj znatiželjno posmatra. - Šta vam je? Pa to je mala posekotina. - Ne mogu da podnesem krv... - promucala je. Noge su joj otkazale. Čula je da je tiho opsovao, pa ju je privukao na grudi i spustio na stolicu. Spustio joj je glavu između kolena. - Dišite duboko - naredio je. Previo joj je palac. Mučnina se polako povlačila, želudac joj se smirio. Htela je da ustane, ali ju je Roj zadržao. - Ne pomerajte se, inače će vam se opet zavrteti u glavi. Selin ga je poslušala. U nekom trenutku u svom vidokrugu ugledala je njegova bosa stopala. Spustio je nešto na sto, pa ju je uhvatio za ruke i podigao. Okrenuo je stolicu i videla je na tanjiru sendvič s odreskom i zelenom salatom. Roj je seo pored nje. - Jedite. Sad je primetila i flaster, koji je zalepio na njen palac. Pogledala je u tanjir. - Žao mi je. Ne znam šta... - Samo jedite. Glas mu je bio razoružavajuće nežan. Zagrizla je sendvič i gotovo se zagrcnula koliko je bio ukusan. Progutala ga je u trenu i popila je čašu vode. Roj ju je fascinirano posmatrao kako jede, pa je odmahnuo glavom. - Za nekog ko je tako minijaturan, možete mnogo da pojedete. I brzo.
~ 30 ~
Pocrvenela je. - To što ne umem da kuvam ne znači da nemam apetit. Kad je ovo izgovorila, upitao se važi li ovo i za njene telesne apetite. Odmerio ju je. Da li je ona svesna toga da ju je lako pročitati? Što mu je bila fascinantnija, to mu je bilo teže da prihvati da je ona razlog propasti njegovog godinama kovanog plana. Unervozio ju je njegov usredsređeni pogled, pa je ustala i odnela posuđe u sudoperu. Roj je posmatrao njene noge primetivši srebrnu liniju, koja se protezala od butine do kolena: izbledeli ožiljak. Ugrizao se za jezik da je ne bi pitao. Baš u tom trenutku ponovo se okrenula. Na njenom bezizražajnom licu video je da je opet uspostavila samokontrolu. Poželeo je da je poljubi. Svakako, nameravao je da je provocira da bi je izbacio iz takta. Pa ipak, želja da je poljubi bila je zabrinjavajuća. Pošto nije želeo da analizira ovu potrebu, prišao je vratima. Stao je kada je čuo njeno zbunjeno: - Roj? - prvi put mu se obratila po imenu. Okrenuo se. - Da? Grizla je donju usnu. - Hvala. - Nema na čemu - promrmljao je. Požurio je u sobu, iznerviran svojim ponašanjem. Selin je ostala u kuhinji. Roj Vajt je neverovatno ljubazan prema njoj. Otkad joj je majka umrla, niko se o njoj nije ovako brinuo. A nije želela da ga voli, to nikako! Dođavola s njim! Oprala je sudove i iznenadila se kad je pogledala na sat. Prošlo je deset. Bila je umorna, ali ako sad ode u krevet, probudiće se za dva sata u onda neće zaspati do svitanja. Zato je u dnevnoj sobi pronašla neke kompjuterske igrice, pa se udobno smestila na sofi. Kad se Roj probudio rano ujutro, shvatio je da je spavao dva-tri sata duže nego obično. Brzo se istuširao, obukao je farmerke i čistu majicu. Namršteno je posmatrao odeću u ormaru.
~ 31 ~
Nijedna žena nikada mu ništa nije kupila. On njima jeste, naravno, dizajnerske haljine ili nakit. Iznervirano je zatvorio ormar pa je izašao iz sobe. U drugim uslovima čak bi uživao u miru ove luksuzne vile. Ovako... bio je loš osećaj znati da je potpuno odsečen od normalnog života i posla. Prolazio je pored dnevne sobe kad je primetio majušna stopala kako vise s ivice sofe. Zastao je. Selin je spavala na sofi, sa slušalicama na ušima. Na podu kraj nje bila je konzola za igru, a televizor je bio uključen. Roj je bio dirnut. Majica joj se pogužvala, šorts joj je bio visoko na bokovima, a usta otvorena. Prišao joj je i pažljivo skinuo slušalice. Malčice se pomerila i nešto je promrmljala. Pre nego što je shvatio šta radi, podigao ju je na ruke... Selin je bila laka kao pero, a onda je osetio nešto čvrsto na svom vratu. Nije to bio neprijatan osećaj, naprotiv. Obraz joj je bio čvrst, nežan i topao. Otvorila je oči shvativši da je u naručju Roja Vajta. Želela je da se otrgne, ali bila je previše pospana, pa njen otpor nije imao efekta. - Budite mirni, odneću vas u krevet. Njegov duboki glas vibrirao je na njenom obrazu. Dok ju je doneo i spustio na krevet, Selin se razbudila. Na njeno iznenađenje, nije se povukao, ostao je kraj nje, naslonjen na dušek. - Ja... hvala. Mora da sam zaspala dole. Molim te, idi konačno od mene, molila je u sebi. Reakcije njenog tela činile su je nemoćnom. U ovakvom stanju bilo joj je teško da kontroliše svoje telo. Zato je osetila želju da mu zavuče prste u kosu, da ga privuče sebi i... Roj kao da je čitao njene misli, nagnuo se nad njom. - Šta to radite? - promrmljala je. - Hoću nešto da proverim. Bio joj je sasvim blizu mada je nije dodirnuo. Pogled joj se zamutio. Zatvorila je oči. Sad je samo osećala njegov miris. Nije mogla da se pomeri. Osetila je tračak dodira na uglu usana pre nego što joj je poljubio bradu, zatim vrat, gde je njen puls divlje tukao. Talasi topline preplavili su njeno telo...
~ 32 ~
Selin je podigla teške kapke. Roj ju je posmatrao sa zadovoljnim osmehom na licu. Postiđeno je ustala, pa je prekrstila ruke preko grudi. - Šta, dođavola, umišljate? Uhvatio ju je za članak. - Dokazujem vam da vam se sviđam - rekao je zastrašujuće mirno. - Pustite me! - uzalud je pokušala da izvuče ruku. - Ne budite smešni! Vi ste poslednji čovek s kojim bih bila. Možda ste u pravu, možda sam zaista lezbijka. - Je li? - Roj se zagledao u njene grudi. Osetivši njegov pogled, bradavice su joj očvrsnule, a u grudima je počelo da je steže. Čeznula je za njegovim dodirom. - Ne verujem. Spustio je šake na njene dojke i palčevima je lagano prevukao preko njenih bradavica ispod tanke majice. Selin je odgurnula njegovu ruku. Uplašila se, ali ne njega, već mogućnosti da izgubi kontrolu. - Odlazite iz moje sobe! - rekla je drhtavim glasom. Roj je podigao ruke, kao da se brani, pa se nasmejao. - Ovo sebi možete da pripišete, Selin. Doveli ste me u ovu kuću i sad smo sami. - Vila je dovoljno velika da se možemo sklanjati jedno drugom s puta - rekla je odlučno. Šire se osmehnuo. - Pripremiću nešto za jelo. Želite li da doručkujete sa mnom? Selin je promrmljala nešto detinjasto i odahnula je tek kad je napustio njenu sobu. Odlučno je otišla u kupatilo da se istušira. Bila je besna. Roj Vajt se poigrava s njom, a dopustila mu je da vidi kako deluje na nju. To je njegovo jedino oružje i, naravno, upotrebiće ga. Nije smela da dozvoli da je to omete. Zainteresovan je za nju koliko i za komad drveta. Videla je s kakvim ženama on izlazi: samouverene, ženstvene i lepe. I imaju atribute, kojima ona nikad nije raspolagala... Selin je okrenula lice prema mlazu vode pokušavajući da potisne osećanja koja Roj budi u njoj. Do kraja dana sklanjala mu se ispred očiju. U nekom trenutku otišla je u kuhinju i iznenadila se kad je videla obrok na tanjiru na stolu. Da li ga je namerno tu ostavio?
~ 33 ~
Bila je to duga i nemirna noć. Dva puta se tuširala u pokušaju da se opusti. Uzalud. Narednog dana osećala se kao da ju je neko pregazio. Pa on je baš to želeo da postigne i uspeo je! Mora da se pribere! Odlučno se obukla i sišla je u kuhinju. Sedeo je za stolom samo u šortsu i bio joj je leđima okrenut. Nije mogla da odvoji pogled od tih snažnih ramena i leđa... Roj je pio kafu, a nešto je fenomenalno mirisalo...
~ 34 ~
6. poglavlje Roj je osetio Selinino prisustvo. Juče ga je uporno izbegavala i to je bio dokaz da je njegova taktika uspešna. Ipak, izbacila ga je iz koloseka epizoda u njenoj sobi i bila mu je potrebna nadljudska snaga da kontroliše svoje nagone. Zašto ju je poljubio i dodirivao... ma koliko da je to želeo? Okrenuo se prema njoj smešeći se, a ona je odmah usmerila pažnju na krznenu lopticu u njegovim rukama. - Šta je to? - Mače. Juče sam ga pronašao u bašti i dao mu malo mleka. Od tada je ovde. Impulsivno mu je prišla i pomazila je mršavo mače, koje joj je odmah priraslo za srce. - Gde mu je majka? - upitala je nežno. Roj je slegnuo ramenima. - Verovatno je mrtva, inače ga ne bi ostavila. Svuda po Grčkoj ima mačaka i pasa. Evo, uzmite mališu, trebaju mi slobodne ruke da spremim doručak - spustio je mače u njene ruke. - Napraviću omlet. Želite li vi nešto? Najradije bi ga odbila, ali bila je užasno gladna... i raznežena zbog mačeta u rukama. - Ako bude i za mene... - pocrvenevši, okrenula je glavu i videla je da je u uglu napravio kutak za mače: u kartonsku kutiju, na jučerašnje novine spustio je činiju mleka. Sela je za sto s mačkom na krilu. - Naravno, ima za dvoje - rekao je Roj. Bilo joj je toplo oko srca. Nešto kasnije servirao je dve porcije i tost s puterom. - Ostavite Sivka u njegov kutak, pa jedite na miru. - Sivko? Mislim da je Tigar bolje ime - rekla je kad se vratila za sto. Trudila se da ignoriše Rojeva naga prsa. - Tigar? - Pa da, kao iz knjige “Vini Pu”. - Zar on nije narandžast?
~ 35 ~
- Jeste - uzela je zalogaj i gotov da je glasno uzdahnula. Bilo je veoma ukusno. Pogledala je u Roja osetivši leptiriće u stomaku. Svejedno. To je samo mače. Roj ju je gledao. Fascinantno. Izgladnelo mače ublažilo je napetost na Selininom licu. Shvatio je da je preterao i da nije morao da dođe bez majice, ali želeo je da joj bude neprijatno. A ta krznena loptica pomrsila mu je račune. Pojeo je kajganu, pa se zavalio posmatrajući Selin kako jede. Bio je iznenađen time što je juče pojela ostatke od njegovog ručka, sendvič s odreskom. Kao da je ona žrtva... - Još šest dana, Selin. Iznervirano ga je pogledala. - Mislim, još šest dana bićemo zajedno, na ovom ostrvu, u ovoj vili, pre nego što me pustite da odem. Kako ćete izdržati još šest dana pored mene? Selin je ustala, uzela je tanjire i prišla sudoperi. Što pre je morala nečim da se zaposli, pa je oprala posude. Jedan tanjir ispao joj je u sudoperu kad je osetila Roja iza sebe. Spustio je šake na pult oko nje. Preplavili su je njegova toplina i miris, i besno je zaključila da joj je puls istog trena podivljao. Osetila je golicanje na leđima. - Priznajte, Selin... želite me - prošaputao joj je na uho. Okrenula se u uzanom prostoru između njegovih ruku. Njegove nage grudi, a sad i strasne usne na samo centimetar od njenih. Sva snaga iscurila je iz njenog tela. Mrzela ga je što ima toliku moć nad njom. - Naravno da neću priznati, jer to nije tačno. Baš ste uobraženi i mislite da ste neodoljivi. Mene što se tiče, slobodno hranite svoj ego u narednih šest dana! Izvukla se ispod njegove ruke, ali ju je on uhvatio za nadlakticu i privukao sebi. - Prokletstvo, Selin, zašto vam je O'Hara toliko važan? Iznenadio se kad je video suze u njenim očima. - Važan mi je - rekla je. - Moji razlozi vas se ne tiču. - Počeli su da me se tiču onog momenta kad ste me doveli ovde! Selin je videla vatru u njegovim očima. Srce joj je toliko snažno tuklo da joj se zavrtelo u glavi. U njoj je rasla želja... da je Roj poljubi i tako izbriše sve oko nje. Želja je bila toliko jaka da ju je plašila.
~ 36 ~
Svom snagom istrgnula se iz njegovih ruku požurivši prema vratima. - Držite se podalje od mene, Roje Vajte. - Opet ćete se kriti 24 sata u svojoj sobi, Selin? - doviknuo je za njom. - Baš ste zreli i odrasli. Nije se okrenula. Bila je u iskušenju da se sakrije u sobi, ali njegovo ruganje učinilo je to nemogućim. Zato je otišla do džipa. Drhtavim prstima pokrenula je vozilo, odvezla se do kapije i ponovo ju je zatvorila daljinskim upravljačem. Mučila ju je griža savesti. Zaustavila se na aerodromskoj pisti. Prijao joj je svež jutarnji vazduh, ali je njeno srce i dalje tuklo kao sumanuto. Roj ju je dovodio do ludila. I bio je u pravu: čeznula je za njegovim dodirima. Zašto nije imuna na njega? Zašto baš on u njoj budi takva osećanja? Zašto joj je ispričao o svojoj mladoj sestri? I o majci, koja nije imala snage da se nosi s muževljevom smrću? Selin je predugo blokirala emocije i sad više nije znala kako da upravlja njima. Iznenada je osetila vlagu na obrazima. Suze... Godinama nije plakala. Otkad joj je majka umrla, povukla se u sebe, odlučna da nikome ne dopusti da je povredi. A sad, posle samo nekoliko dana s Rojem Vajtom, popustile su sve brane u njoj... Žustro je obrisala suze. Mora da se pribere. Upravo je ovo on želeo: da je uzdrma, pa da ona poželi što pre da ga se reši. Ne, sad je tako blizu cilja da ne može odustati! Selin je duboko udahnula, ušla je u džip i vratila se u vilu. Roj je nekoliko puta preplivao bazen, pa je pošao u kuću. Zastao je ugledavši Selin kako se igra s mačkom na terasi. Gotovo se nasmejao: ovo je njegova otmičarka! A onda se namrgodio. Koliko god da ona izgleda bezazleno, njene metode veoma su uspešne. Kad joj je prišao blizu, primetio je da je napeta. Opsovao je u sebi. Ponašao se kao divljak, pa je morala da pobegne od njega... Ali zašto ga muči savest? Pa njena ranjivost zapravo je predstava! Ova žena ga je kidnapovala da bi ostvarila svoj cilj. Ona je bezazlena kao kobra! Kad joj je prišao, upitala ga je ne dižući pogled: - Da li Tigar podnosi naše mleko?
~ 37 ~
Reč “naše” u Roju je probudila čudna osećanja. Glas joj je bio promukao, a tako je zvučala njegova sestra kada je plakala. Da li je Selin plakala? Želudac mu se stisnuo od te pomisli. - Nije savršeno, ali bolje nemamo. On još uvek ne sme da uzima čvrstu hranu. Mače se odgegalo do njega i palo je preko njegovih bosih nogu. Roj ga je nežno podigao. Znao je da Selin i dalje izbegava da ga pogleda. Kad joj je spustio u šake njenog Tigra, ovlaš joj je dodirnuo prste i u tom trenutku zapucketao je elektricitet. Roj je stegnuo vilice. Kako ćeš izaći s tim na kraj, Selin Mur?, pomislio je i otišao u kuću. Sve na ovoj ženi silno ga je iritiralo. Selin je odahnula. Ponovo je izbegla neprijatnost zahvaljujući tome što ga nije pogledala. Ipak, neće moći da izbegava njegov pogled čitave nedelje. Stalno joj mora biti na umu činjenica da je on namerno provocira i zavodi. Zato mora da mu odoli. Odlučila je da ode na bazen, biće tamo sigurna, jer je on to već obavio. Vratila je Tigra u kartonsku kutiju. Otišla je gore po kupaći kostim. Prolazeći pored Rojeve sobe, refleksno je okrenula glavu kad je čula zvuk. Imala je šta da vidi: Roj je upravo ulazio u tuš-kabinu i... bio je potpuno nag! Zastala je kao očarana i nije mogla da se pomeri. Nikada nije videla ništa savršenije. U jednom trenutku, koji se njoj učinio dug kao večnost, Roj je uzeo peškir i obmotao ga oko bokova. Tu sliku Selin nikada neće zaboraviti. Kad je konačno shvatila da je sve ovo vreme zadržavala dah, duboko je udahnula i uhvatila se za kvaku da zatvori vrata. A onda je čula njegov podrugljivi glas: - Vi ste zastali, Selin. Energično je zatvorila vrata i otrčala na bazen. Tek je tamo shvatila da je zaboravila kupaći kostim. Besna na Roja, na sebe i na sve, svukla se i uskočila je u vodu. Shvatila je koliko je pogrešila kad je htela da izađe iz vode: Roj je čučao kraj ivice bazena. Na sebi je imao majicu i bež pantalone, mokra kosa bila mu je uredno počešljana, a u ruci je držao njen bademantil. - Da sam znao da ćete i vi ići na plivanje, sačekao bih vas. Razbesnela se kad joj je pred očima iskrsnulo njegovo nago telo pod tušem. Pokrila je grudi jednom rukom, a drugu je pružila da
~ 38 ~
dohvati bademantil. Roj se uspravio i otišao je do stepenica na drugom kraju bazena. Da bi se ogrnula, morala bi da se popne nekoliko stepenika, a onda bi je Roj video... kao od majke rođenu. - Uostalom, ovo je fer - rekao je i bilo je jasno da se dobro zabavlja. - Ipak ste vi mene videli nagog. - Samo zato što ste ostavili otvorena vrata - zamucala je. Zadovoljno je odmahnuo glavom, a njegov osmeh potpuno ju je zbunio. - Hoćete da kažete da sam to namerno učinio? Da sam znao kada ćete proći pored moje sobe? Selinini obrazi su goreli, a niz kičmu joj se spustila jeza. - Ne kažem to - ipak, pretpostavila je da ga ni najmanje ne zanima to što ga je videla nagog. - Dođite - naredio je. - Smrznućete se. Selin je zaškrgutala zubima, ništa joj drugo nije preostalo. Nikad se u životu nije osećala ovako ogoljenom. Postiđeno je obukla bademantil. Roj joj je zategnuo krajeve bademantila jedan preko drugog. Kad je vezala čvor na kaišu, bila je na ivici suza. Nežno joj je prstima podigao bradu i ostao je zadivljen tim sivim, izražajnim očima. - Tako ste lepi - izgovorio je iskreno. Selin je ćutala, osećala se hipnotisanom. U nekom trenutku čulo se kreštanje ptice i čarolija je nestala. Opet je to uradio: ismevao ju je. Energično je odgurnula njegove ruke. - Držite se podalje od mene, Vajte. Roj ju je pratio pogledom. Video je kako se na terasi nagnula nad Tigrovom kutijom i kako mazi mače. Nesvesno je stegnuo pesnice zamišljajući kako bi ove nežne ruke milovale njega... Tek kad je bio siguran u to da se Selin vratila u svoju sobu, ušao je u kuću. Večeras je više neće videti. Zašto li je toliko strašljiva? Pa sigurno joj je 25 godina. Njegova taktika zasnovana na seksualnim provokacijama pošla je po zlu. Samo je sebe mučio. Imala je sreće što ga je videla baš kad je izlazio iz tuš-kabine. Da je došla malo ranije, videla bi kakav uticaj ima na njega.
~ 39 ~
Iz te zbrke osećanja ipak se nešto izdvojilo: koliko god da mu je neprijatno to saznanje, nijedna žena nije uspela toliko da ga uzbudi. Čak ni Marija, kojom je bio opsednut... A njegova sestra bila je očarana Marijinom kosom... Roj se prisetio tog groznog dana kad je shvatio koliko je bio slep i koliko je Marija prevrtljiva. A što se tvoje sestre tiče... Kako možeš da je podneseš? Ona nije sasvim čista. I stalno mi je dirala, kosu... gadi mi se! I danas oseća grižu savesti što je pustio Mariju blizu svoje sestre. Pomislio je na majku i sestru, i odjednom se razbesneo, jer ga je Selin dovela u situaciju da njih dve ne mogu da uspostave kontakt s njim u slučaju da im je potreban. Besan, otišao je pred vrata njene sobe i odlučno je pokucao. - Moram da proverim poruke - rekao je grubo kad je Selin otvorila vrata. Očigledno se tuširala, jer je na sebi imala bademantil, a na glavi peškir. Osetio je njen miris i to ga je još jače razgnevilo. - Moram da znam da li su moja sestra ili majka pokušale da uspostave kontakt sa mnom. Zaustila je da mu odgovori, ali je on gurnuo vrata i nastavio: - Bolje me pustite da to učinim. Ako mojoj sestri ili majci treba pomoć, a ja ne saznam za to, proklinjaćete dan kad ste rođeni. Prvi put otkad ga je dovela na ostrvo, osećala se kao da ju je polio hladnom vodom. Bio je mrtav ozbiljan kad je reč o njegovoj porodici. Za trenutak se pitala kakav je osećaj kad se neko toliko brine o tebi... Nije joj se dopao ni nalet straha niti emocionalnost, koja ju je preplavila. - Razumem. To je u redu. Doći ću dole čim se obučem. Zalupila mu je vrata ispred nosa, obukla je farmerke i majicu, i nije bila iznenađena kada je videla da se Roj nije pomerio s mesta. Prošla je pored njega i ušla u radnu sobu. - Sačekajte ovde - ostavila ga je pred vratima, uzela telefonski aparat iz sefa, a zatim ga je pozvala da uđe. Pogledao je u telefon, pa u nju. - Sta će me sprečiti da vam otmem telefon i pozovem nekoga da me izvuče odavde? - Ništa - odgovorila je mirno. - Ipak, nije baš jednostavno. Treba da se unesete kod od 12 brojeva da biste uspostavili vezu.
~ 40 ~
- A taj kod znate samo vi, naravno - oči su mu zasijale. - Dobro, unesite ga. Selin je bez reči ukucala kod. Čim je čula signal za otključavanje, pružila mu je telefon, pa je otišla do prekidača na zidu, pomoću kojeg može prekinuti vezu u svakom trenutku ukoliko se ukaže potreba. Roj je uzeo olovku i blok i počeo je da preslušava i iščitava poruke. Kad je završio, pogledao je u Selin. - Mnogo mi je poruka stiglo od O'Harinih ljudi. Nikakvo čudo što se pitaju šta se događa. Selin se nije osećala kao pobednik. Kad pomisli na O'Haru, oseća samo prazninu. Želela je da pritisne prekidač, ali ju je Roj sprečio. - Sačekajte, hoću da pošaljem svojoj sestri broj, na koji me može nazovati u hitnom slučaju. Selin se borila sa sobom. Zar on nije izmislio tu priču? Šta ako je njegova sestra zaista bolesna i treba joj pomoć? Prišla je stolu i zapisala broj telefona. - Evo, dajte joj ovaj. Ako se javi, reći ću vam. Opet je ukucala kod i stala kraj zida. Očekivala je da će nazvati svoju sekretaricu i pozvati je u pomoć, ali ga je čula kako ostavlja poruku. - Eva, draga, ja sam. Nadam se da ti, mama i Džordž uživate na odmoru. Ako vam nešto treba, a ne možete da me dobijete, zovi na ovaj broj... Vidimo se uskoro, dušo. Čuvaj mamu, ćao! Čim je prekinuo vezu, Selin je pritisnula prekidač i vratila se za pisaći sto. Roj joj se uneo u lice, osetila je nalet požude kad je prstom dotaknuo njen obraz. - Platićete mi za ovo, Selin Mur. Otkriću sve vaše tajne i pobrinuću se za to da patite. Selin se povukla. - Nemam tajni, Vajte. Ispravio se i odmahnuo je glavom. - Ime mi je Roj. Prekasno je da mi se obraćate prezimenom. Otišli smo predaleko da bismo se držali formalnosti - potom je izašao iz radne sobe. Roj je s vrata posmatrao kako se Selin namešta na sofi u dnevnoj sobi i počinje da igra igrice. Prsti su joj leteli preko dugmića, a ona se
~ 41 ~
usredsredila na ekran zaboravivši sve oko sebe. I mada nerado, priznao je da je Selin, tako bosa i neuredne kose, izgledala kao seksi vila. Bes se stišao u njemu. Zapravo, tek kada je pomislio na majku i sestru, shvatio je koliko je nemoćan. A razjarila ga je činjenica da mu to nije odmah palo na pamet. Ova žena okupirala je sve njegove misli, jer je vladala njegovim libidom. Stisnuo je usne. Krajnje je vreme da joj pokaže kakav je osećaj kad više nemaš kontrolu nad sopstvenim životom...
~ 42 ~
7. poglavlje Selini je pala koncentracija kad je osetila njegovo prisustvo. Podigla je pogled, prilazio joj je. Pre nego što je seo pored nje, podigao je nešto s poda: drugu konzolu za igru. Tupo ga je pogledala. - Nešto ste hteli? - Pa ovo je igra za dvoje, zar ne? - od njegovog osmeha zaigralo joj je srce. - Tako je, ali ja igram za oboje i sad sam na najvišem nivou... - Znači li to da ne želite da igram s vama? Zar niste rekli da treba da se opustim i uživam? To ne znači da treba tako da mi se osmehujete i šetate po kući nagi da bi moja želja za vama još više rasla, pomislila je... i bila je time šokirana. Što pre mora na siguran teren i zato se složila: - Dobro, počećemo novu igru. Ja ću biti princeza Olga, a vi kralj Odrak. - Moram li da budem kralj samo zato što sam muškarac? Selin je prevrnula očima. - Dobro, onda vi budite princeza, a ja ću kralj. - Znači li to da smem da vam odrubim glavu? - Možete da pokušate. - Hrabro, kralju... Tri runde kasnije Selin je izgubila pojam o vremenu. Očekivala je da će ga pobediti bez problema, ali je on brzo prihvatio pravila i igrao je veoma okretno. Mučki je ubio kralja Odraka. - Ne treba da budete toliko srećni - pobunila se. A zapravo je bila potpuno van sebe kad je shvatila da se dobro zabavila i opustila u njegovom prisustvu. - Izgleda da vam ne smeta krv, koja potocima teče u ovoj igrici prokomentarisao je. Osetila je nelagodu pomislivši na svoju fobiju. - Ne - rekla je nesigurno - verovatno zato što znam da nije prava. Nije se usudila da ga pogleda, gubila je kontrolu nad situacijom.
~ 43 ~
- Hajde da odigramo još jednom - rekao je. - Zašto? Da biste mogli da dostignete moj rekord? - odgovorila je glumeći iznerviranost, a zapravo mu je bila zahvalna što više ne spominje njene slabosti. Roj se zavalio spustivši ruku na naslon sofe. Da li su ikada sedeli bliže? - Samo još jedna igra... podići ćemo nivo. Hajde da vidimo koliko ste zaista dobri. Mrzela je sebe zbog toga, ali nije odolela izazovu. - Šta kažete na to? - nastavio je. - Ali ovoga puta igraćemo u nešto: ako pobedim, dopustićete mi da radim šta hoću... osim, naravno, da napustim ostrvo ili da pozovem nekoga da me odveze odavde. Da radim šta hoću... To može da znači bilo šta, ali dok je na ostrvu, ne može biti loše, zar ne? - Nećete me pobediti. A šta ja dobijem ako ja pobedim? O, znam! uzviknula je. - Preostalih dana pomagaćete mi u kuvanju. Roj se namrgodio. - Ali ja to ionako već radim, a ako vi tako želite... dogovoreno! Selin je pružila ruku i odmah se pokajala. Po stisku njegovih prstiju naslutila je šta će Roj poželeti ako pobedi. Selin je bez problema osvojila prve poene u igri, pa se opustila, a Roj je to iskoristio i brzo ju je sustigao. Borili su se prsa u prsa, a onda je Roj izveo maestralan potez, koji Selin nije mogla da predvidi. U neverici je na ekranu posmatrala kako njen igrač opet umire. Dosad je niko nije pobeđivao, pa ona je bila živa legenda među igračima! Roj joj je uzeo konzolu iz ruke i nasmejao se. - Dakle, gde smo stali? Šokiranome posmatrala njegovo srećno lice. - Ne mogu da verujem da ste uspeli... Roj je spustio prst na njene usne. Kad je ućutala, spustio je ruku i bila mu je beskrajno zahvalna na tome, jer je poželela da usnama obuhvati njegov prst. - Ne umete da gubite, Selin, ali pobednik je odlučen i, po dogovoru, sad mogu da radim šta hoću. Selin ino srce je poskočilo. - I... šta želite? Pogledom je prešao preko njenog lica, zadržao se na njenim usnama, pa ga je spustio do njenih grudi.
~ 44 ~
- Želim da vas poljubim. Selin je ustuknula. - Besmislica! Ne želite to da uradite. Prišao joj je bliže, zagledan u njene usne. - O, da, Selin, želim baš to. Srce joj je podivljalo. - Ne, ne želite - ponovila je, a graške znoja izbile su joj na čelu. Sad je videla samo njega: visokog, snažnog i opasnijeg od bilo koga u njenom dosadašnjem životu, uključujući i njenog oca. Roj ju je obema rukama prikovao na sofu. Bila je bleda, a dve ružičaste fleke buknule su joj na obrazima. Grudi su joj se podizale i spuštale u ritmu disanja. Roj je oklevao trenutak. Sad nije mogao da prestane, bila je baš onakva kakva je želeo da bude: ranjiva i uzdrhtala. Konačno je preuzeo kontrolu nad ovom besmislenom situacijom, ali sad je želeo nešto drugo... Pomilovao joj je vrat, požuda je pulsirala u njemu. Selin je privukla kolena na grudi, a on se naslonio na njih osetivši na svojim prsima podrhtavanje njenog tela. Bio je zbunjen svojom željom da je sad uteši. - Sve je u redu, Selin - rekao je. - Neću vas povrediti. Nagnuo je glavu i primaknuo se njenim usnama... Selin se borila sa sobom. Trebalo je da ispruži noge i odgurne ga od sebe, ali nije to učinila. Osetila je da je on nikad ni na šta ne bi prisiljavao. Pa ipak, upravo je to opasno, jer je ona sebi najveći neprijatelj. Otkad je shvatila šta on želi, preplavilo ju je iščekivanje i... uzbuđenje. Da li ga je namerno pustila da pobedi? Opasna pomisao... Zapravo, sanjala je o ovome od trenutka kad su se sreli pre godinu dana, a sada će se desiti. Neće ga sprečiti. Kad su im se usne dodirnule, Selin je osetila da njeno telo podrhtava pod elektrošokovima. Roj je podigao glavu, kao da i on to oseća. Ipak, kada su im se pogledi sreli, u njegovom pogledu videla je prebacivanje... kao da je uradila nešto strašno. A onda je ponovo spustio svoje usne na njene. Gladno ju je ljubio, Selin je gorela. Želela je da razmakne noge da bi osetila njegove grudi na svojima. Roj ju je malo pridigao i kad se privila uz njega, shvatila je da mu sedi u krilu. Bila je potpuno dezorijentisana, nije mogla ni da glumi da to ne želi. Pa kako bi kad je gotovo poludela od požude?
~ 45 ~
Predugo je potiskivala svoje fizičke potrebe i ovoga puta prepustila je telu da je vodi. Rojev glas bio je promukao od uzbuđenja. - Želim da te vidim, Selin - promrmljao je. Prstima je otkopčao dugmad na njenoj košulji, a ona je grizla usnu da ne bi glasno uzdahnula. Sad više nema povlačenja, shvatila je to kad je poželela da se ovaj trenutak nikad ne okonča. Ipak, za sekund ju je zahvatila panika kad je razum prevladao. Napeto je pogledala u njegove oči, u kojima nije bilo ničeg osim požude; to je učinilo da je preplavi omamljujući osećaj samouverenosti. Želela je da mu veruje... Naježila se kad je osetila njegove prste na koži svog dekoltea. Zadržala mu je ruku kad je nastavio da otkopčava dugmad. - Ja... ne nosim grudnjak - rekla je. - Primetio sam - zadovoljno se osmehnuo. U trenu su nestale sve sumnje i prvi put u životu osećala se poželjnom. Roj ju je pogledao u oči i smaknuo joj je bluzu s ramena. Selin se borila za vazduh ne znajući da tako još jače ističe svoje dojke. Ugrizla se za usnu, želja za njegovim dodirima bila je nepodnošljiva. Kad je konačno šakama obuhvatio njene grudi, snažno ga je zagrlila. Roj je osećao zujanje u ušima, kao posledicu uzburkane krvi. Selinine grudi bile su božanstvene. Nagnuo je glavu milujući joj bradavice usnama. Selin je zastenjala i to je još jače raspalilo želju u njemu. Nije mogla da kontroliše uzbuđenje, a Roj, kao da je to osetio, spustio je ruku na njen stomak i počeo da joj otkopčava farmerke. I dalje nije pokušala da ga spreči, naprotiv, nesvesno je podigla bokove da mu olakša. Očigledno je njeno telo pokušavalo da kaže Roju nešto što njen razum još uvek nije shvatio. Kada je zavukao ruku u njene gaćice, prestala je da diše. Sva uzdrhtala, zgrabila ga je za ramena. Podigao je glavu. - Da li je to “da”, Selin? Želiš li da nastavim? Prošao je trenutak, dug kao večnost, a onda je klimnula glavom. Nije primetila njegov zadovoljni izraz lica, jer je bila usred-sređena samo na to da je konačno dodirne tamo. Kad je to učinio, prepustila se neopisivim osećanjima, koja je time izazvao u njoj.
~ 46 ~
Svukao joj je farmerke i gaćice. - Želim da osetim tvoj ukus - dahtao je. I pre nego što je shvatila značenje njegovih reči, već je jednu njenu nogu podigao na svoje rame i zagnjurio je glavu u njeno međunožje, na šta se ona izvila njemu u susret. Zabacila je glavu i zarila prste u njegovu kosu. Roj je šakama podigao njenu guzu, čvrsto je držeći. Talasi strasti preplavili su njeno telo kad ju je konačno doveo do vrhunca. Selin je osećala seriju eksplozija u čitavom telu. Stekla je utisak da od nje ništa nije ostalo i da su ruke ovog čoveka njena jedina veza sa stvarnošću. Selin se lagano vratila u realnost i tad je shvatila kako izgleda: jedna noga preko njegovog ramena, raskopčana bluza, ruke u njegovoj kosi... A on, s tim blagim osmehom na licu i trijumfalnim pogledom... I taj pogled vratio ju je u stvarnost. Nije mogla da shvati kako se to desilo: u jednom momentu ju je poljubio, a već u sledećem ležala je naga pod njim razmaknutih nogu. I što je najgore, na sve je to pristala drage volje. Bukvalno ga je molila... Skoknula je na noge, pa je navukla farmerke na golo telo. Ruke su joj toliko drhtale da nije mogla da ih zakopča. Roj se u međuvremenu uspravio i Selin je postiđeno primetila da na njemu nije otkopčao nijedno dugme. Samo mu je kosa bila raščupana. - Ovo je bila greška - rekla je, zgrožena lakoćom, kojom ju je pridobio. - Pre nekoliko sekundi mislila si drugačije dok si vrištala od požude. Želela je da propadne u zemlju. Pomislila je da pozove aviokompaniju i da ga pusti da ode, jer više nije mogla da podnese njegovo prisustvo. Ali baš je to želeo. - Ovo je definitivno bila greška, koja se ne sme ponoviti. Neću ti dozvoliti da je igraš sa mnom i da se pretvaraš da me želiš... samo zato što se nadaš da ću te pustiti - drhtala je. - Prozrela sam te, Vajte! Tvoj ego zadovoljiće se bilo kojom ženom. - Uf! - Roj se nasmejao, pa se uozbiljio. - Samo da znaš, Selin... muškarac ovo ne radi osim ako ne oseća baš veliku potrebu za tim.
~ 47 ~
Prisetivši se kako je rekao: Želim da osetim tvoj ukus, preplavio ju je stid. Povukla se do vrata, a on joj je prišao. Ako je ponovo dodirne... - Nikad više neću pokazati slabost! - otrčala je do stepeništa žureći u svoju sobu. Iza sebe je čula Rojeve psovke, a onda i njegove energične korake. U trenutku kad je htela da zatvori vrata svoje sobe, ubacio je nogu u dovratak. - Odlazi! - vrisnula je. Odgurnuo je vrata i stao na prag. Selinine noge počele su da otkazuju. - Ne dotiči me - viknula je. - Ne želiš mene, želiš da me uništiš! To ti neću dozvoliti. Roj ju je uhvatio za ruku povukavši je na svoj šlic. - Misliš da ovim mogu da upravljam? Seti se časova biologije i shvatićeš kako to funkcioniše. Potom je besno odgurnuo njenu ruku i krenuo je prema vratima. Čula je nekakav metalni zvuk i kad se na pragu okrenuo, u ruci je držao ključeve. Nije mogla da mu vidi lice, jer je bilo u senci. Neće valjda to učiniti?! Ne sme! - Da vidimo kako će se tebi dopasti da malo budeš zarobljenik, Selin. To je pravedno, zar ne? Zatvorio je vrata i zaključao ih je sa spoljašnje strane. Roj je goreo od besa. Proklinjao je sopstveno telo nad kojim, izgleda, više nije imao kontrolu. Zaboga, nikada se nije desilo da zaboravi ko je i gde se nalazi! Otišao je u kuhinju zatekavši Tigra u njegovoj kutiji. Pomilovao ga je, pa je posegnuo za viskijem popivši punu čašu na eks. Zašto mu je Selin toliko privlačna? I zašto je usmerio bes na nju kad je besan na sebe? Roj je popio još jednu punu čašu, pa je pošao gore. Verovatno je Selin zapenila od besa, ali je previše tvrdoglava da ga moli da je pusti. Zaigrali su mu uglovi usana, u njemu je ponovo počela da raste želja. Pred vratima je zastao i oslušnuo, ali nikakav zvuk nije dopirao iz sobe. - Selin? Ništa. Obuzeo ga je loš predosećaj. Okrenuo je ključ i gurnuo vrata. Oči su mu se brzo privikle na mrak. Ugledao ju je kako sedi u uglu,
~ 48 ~
rukama je zagrlila kolena, a čelo spustila na njih. Srce mu se stegnulo, nešto nije bilo u redu... Prišao joj je i čučnuo kraj nje. - Selin? - video je da se nekontrolisano trese, pa ju je zagrlio i privukao sebi. - Selin, šta je bilo? - Zaključana... moram napolje... treba mi pomoć - mrmljala je. Roj je proklinjao sebe. Podigao joj je bradu. Želudac mu se zgrčio kad je video suze na njenim obrazima. Zurila je u jednu tačku u daljini, očigledno je bila u šoku. - Selin, nisi zaključana, vrata su otvorena. Ja sam, Roj. Sve je u redu, žao mi je. Nije trebalo da te zaključam. Selin jé odmahnula glavom, tresla se još jače. - Ne, ti ne razumeš... Moja je majka mrtva. Umrla je, a ja ne mogu da izađem. On mi ne veruje. Moram po pomoć. Moram napolje... Roj joj je obuhvatio lice dlanovima i nežno ju je prisilio da ga pogleda. - Selin, ja sam, Roj. Ovde smo samo ti i ja. Tvoja majka nije ovde. - Nije, zato što je mrtva. On ju je ubio. On ju je pustio da umre. Njene reči nisu imale smisla. - Ko ju je ubio, Selin? - Moj otac. Njen glas ga je uznemirio, zvučao je potpuno ravno i... hladno. Setio se da mu je rekla da ne poznaje svog oca, a sad se ispostavilo da to nije tačno. Tresla se kao prut, izgleda da se setila traume iz detinjstva kad ju je zaključao. Roj je gadno opsovao, ali to Selin nije registrovala. Ustao je, podigao ju je u naručje, odneo u kupatilo i pustio tuš, pa je zajedno s njom stao pod vreli mlaz. Bila je bela kao kreč. Skinuo je odeću s nje. Nije se branila. Onda je sve svukao i sa sebe, pa ju je privukao na sebe mrmljajući utešne reči. Osetio je da se ona budi iz apatije. Boja joj se lagano vraćala u lice. Isključio je tuš, uzeo bademantil i ogrnuo ga oko nje. - Da li je sve opet u redu?
~ 49 ~
8. poglavlje Selin je pogledala Roja u oči. Svega se sećala, ali imala je osećaj da se to desilo nekome drugom. U izvesnom smislu to je bilo tačno jer, kad je Roj zaključao vrata, Selin se vratila u detinjstvo. Za odgovor na njegovo pitanje bilo je dovoljno da klimne glavom. U tom trenutku shvatila je da stoji pod tušem s Rojem Vajtom. Pomolila se Bogu da je noge ne izdaju, pa je izašla iz tuš-kabine. Drhtavim prstima stegnula je učkur. Čula ga je iza sebe, ali je požurila u spavaću sobu i sela na krevet. Roj je stajao kraj vrata s peškirom obmotanim oko bokova. - Hoćeš li mi reći šta se desilo? Selin je okrenula glavu. - Kad mi je bilo devet godina, bila sam zaključana s majkom u sobi. Bila je bolesna i... umrla je usred noći. Nisam mogla da izađem, niko me nije čuo. Satima sam bila s mrtvom majkom dok konačno neko nije otključao vrata narednog dana. - Gospode! - Roj je privukao stolicu do kreveta, seo je pored nje uhvativši je za ruku. - Kako se to desilo? - Danima je bila bolesna. Htela sam da odem po pomoć, ali me on nije slušao. - Ko? Tvoj otac? Klimnula je glavom. - Te večeri je bio na nekoj večeri. Vratio se pijan i oterao me je... nije hteo da mu smetam. Kad sam mu ponovo prišla, zaključao me je. Selin se još uvek seća kako se njen otac doteturao do majke i opipao joj čelo. Ona je potpuno u redu, to je samo prehlada, rekao je tada. Selin se usredsredila na Rojevo lice. - Kad nas je neko konačno otključao, bilo je prekasno. Roj se namrštio. - Gde je bio tvoj otac? Slegnula je ramenima. - U firmi... - Ali zaključala si vrata od radne sobe kad sam hteo da telefoniram! - Samo sam se pretvarala. Vrtela sam ključ u bravi.
~ 50 ~
Osmehnuo se. - A nije mi pala na um ideja da proverim... U tom trenutku kao da je zavarničilo među njima. Roj joj je nežno pomilovao ruku. - Tako mi je žao što sam te zaključao. Da sam znao... Spustila mu je prst na usne da ne bi dovršio rečenicu, ali ga je povukla čim je osetila njegov topli dah. - I ne treba to da znaš. Ni ja nisam pomislila da ću tako reagovati. Stid me je. Roj joj je podigao bradu. - Ne treba da te bude stid. Tvoj otac je bio monstrum, jer je to učinio tebi i tvojoj majci. - Da, bio je. - Da li si zato rekla da nemaš oca? Zato nisi htela da pričaš o njemu? - Otprilike. Roj je zakoračio unazad. - Sigurno si umorna, odmori se. Selin je osetila paniku pomislivši da će Roj otići. Impulsivno ga je uhvatila za ruku i postalo joj je jasno da joj je potreban. U tom momentu bezuslovno mu je verovala. - Molim te, nemoj me ostaviti samu. Ostani noćas sa mnom. Iznenađen, podigao je obrve. - Ako sad ostanem, nećemo oka sklopiti - rekao je tiho. Preplavila ju je požuda. Prišla mu je bliže ne ispuštajući njegovu ruku. - Nadala sam se da ćeš to reći. - Da li si sigurna? - upitao je. Zagrlila ga je. - Prestani da pričaš i poljubi me, Vajte. Roj ju je privukao sebi i Selin je osetila koliko je uzbuđen. Poljubio ju je strasno. Selin je ga je za trenutak pažljivo posmatrala, pa je smaknula bademantil s ramena. Roj ju zadivljeno gledao. Selin je nestrpljivo strgnula s njega peškir. Videla ga je nagog, ali ne ovako uzbuđenog. Legla je na jastuke. Roj je razumeo poziv i počeo je nežno da miluje svaki centimetar njene kože.
~ 51 ~
Bila je spremna za njega. - Molim te, Roje... - borila se za dah. Kad je šakom obuhvatila njegovu muškost, Roj je zastenjao. - Igraš se vatrom, Selin - rekao je promuklo. A ona je bila opsednuta potrebom da ga konačno oseti u sebi. Drhtavim prstima uvela ga je, pa se privila uz njega. Bila je toliko uzbuđena da je gotovo odmah doživela orgazam. Mokra od znoja, isprekidano dišući, ležala je pod njim. Postiđeno mu je prošaputala u vrat: - Izvini... Nežno joj je podigao bradu. - Nikad se nemoj izvinjavati zbog toga što si osetljiva. - Ali ja... ti nijednom nisi... - Nisam - potvrdio je. - Ali hoću. Potom je lagano i oprezno počeo da se kreće u njoj, a zatim sve brže. Selin je zarila prste u njegova leđa, nogama ga je snažno stegnula oko bokova. Izgubljena u strasti, jedva je primetila da je opsovao. - Šta je bilo? - upitala je primetivši grč na njegovom licu. - Nismo koristili zaštitu - procedio je. Ipak, sad nisu mogli da prestanu. Selin je bila savladana osećanjima. Roj je zabacio glavu i glasno zastenjao. Tek u poslednjoj sekundi, kad je napetost u Selin popustila i kad je doživela vrhunac, moćniji nego ikad, svalio se na krevet kraj nje. Instinktivno je zagrlila Roja. A on je dugo nepomično ležao dok se njegov puls vraćao u normalu. Selinina ruka počivala je na njegovim prsima. I nije, kao obično, osetio potrebu da pobegne, već joj je čvrsto stegnuo prste. Šta se to promenilo? Nikad, apsolutno nikad nije zaboravio zaštitu, a ovoga puta bilo je to poslednje na šta je pomislio. I što je još gore, bilo mu je teško da se u poslednjem trenutku povuče. Pritom, nije bio siguran da li je to učinio dovoljno rano... Oprezno se okrenuo. Selin se u snu šćućurila na njegovim grudima i opet je osetio uzbuđenje. - Oduvek sam mislila da nisam dobra u seksu... Zar je to izgovorila?
~ 52 ~
Proveli su ceo dan u krevetu, s kratkim pauzama, da bi Roj otišao u kuhinju da im pripremi ukusan obrok. Oboje su izbegavali teške teme, kao da su prećutno dogovorili primirje. - Uveravam te da si veoma dobra. Pocrvenela je, pa je rukama pokrila svoje zažarene obraze. - Ko ti je to rekao? - Jedno vreme bila sam s nekim, ali njegovo milovanje ništa nije izazivalo u meni. A s tobom gorim čim me pogledaš. - Sećaš li se da smo se sreli na onoj proslavi pre godinu dana? Selin se ugrizla za usnu. Te večeri Roj je bio odbojan prema njoj. - Već tada sam te poželeo. - Ali bio si baš neprijatan - rekla je. Roj se nasmejao. - Posmatrao sam te, pitao sam se kako bi bilo... - Zaista? - A onda si naletela na mene i pogledala si me... kao da si htela da mi vidiš dušu. - I ja sam to osetila... - Ispričaj mi kako si naučio da kuvaš. Selin je sedela na barskoj stolici za šankom u kuhinji posmatrajući Roja kako priprema ribu. Popila je pola čaše vina i bila je opuštena. - Pa već jesam - rekao je, ali je Selin osetila neobjašnjivi nalet prkosa u njegovom glasu. - Posle očeve smrti moja je majka doživela nervni slom, pa sam morao da kuvam za nju i sestru. - Od čega je umro tvoj otac? Roj je spustio ribu na vrelo ulje. - Ubio se - rekao je čudno smireno. - Već sam napomenuo da je moja sestra blago autistična i ispostavilo se da je kuvanje smiruje, ali ako joj nešto nije išlo po planu, imala je napade besa. Zato sam morao da naučim da kuvam kako treba. Što je recept bio komplikovaniji, to je ona bila zadovoljnija. Satima je sedela posmatrajući me kako pripremam goveđi bujon - pogledao ju je i nasmejao se. - Sad radi kao kuvarica u firmi, koja zapošljava ljude poput nje. To Evi omogućuje da vodi samostalan život. - Eva... lepo ime ~ prošaputala je Selin. - A šta si ti radila posle majčine smrti? - upitao je Roj.
~ 53 ~
Selin je prebledela, pa je otpila gutljaj vina. - Umešala se socijalna služba. Do 18. godine živela sam u starateljskim porodicama. - To je sigurno bilo teško. A šta je bilo s tvojim ocem? Zašto nisi živela s njim... uprkos svemu što je učinio? Roj je, dakle, pretpostavio da su njeni roditelji bili u braku... vratio se osećaj stida. - Moja je majka bila očeva kućna pomoćnica - ogorčeno se nasmejala. - Moj otac je bio oženjen i imao je kćerku. Njegova žena pripadala je višem staležu. - Dakle... tvoja majka je imala aferu s njim, a ti si živela s njima u kući? - Da... samo što to nije bila afera. Otac je koristio moju majku kad mu se ćefne. - Je li znao da je on tvoj otac? - Rojev glas je podrhtavao. - Znao je. Jednom prilikom ušla sam u njegovu radnu sobu... bilo mi je šest ili sedam godina. Znala sam da je on moj otac, pa sam otišla da ga pitam zašto se ne ponaša kao drugi očevi, koje sam viđala u školi. Ništa nije rekao. Ustao je i zatvorio vrata. Onda je izvukao kaiš i tukao me je dok mi krv nije potekla... Zaboravivši na ribu, Roj ju je zagrlio. Suze su potekle niz njeno lice. - Nikakvo čudo što se plašiš zaključanih vrata. Da li je bio nasilan i prema tvojoj majci? Selin je klimnula glavom. - Izvini, ovo nikome nisam pričala. Obično ne plačem... - Ne treba da se izvinjavaš. Da li je on još...? - Molim te... ne želim da razgovaram o njemu. Kasnije, dok su ležali u krevetu posle večere, Roj ju je upitao: - Ožiljci na tvojoj nozi... dobila si ih tog dana? Selin se naslonila na lakat pogledavši ga pravo u oči. Potom je klimnula glavom, poljubila ga je i uzjahala. To je bio jedini način da ga spreči da postavlja pitanja. Kad je oluja strasti prošla, Selin se šćućurila u Rojevom zagrljaju. U snu se jače privijala uz njega. Uzdahnuo je. Ova žena toliko mu odvlači pažnju da je izgubio iz vida svoj cilj da što pre ode s ovog ostrva i postara se za O'Haru.
~ 54 ~
Selin je sedela na sofi u dnevnoj sobi, ispunjena zadovoljstvom kakvo nikada ranije nije doživela. Ona i Roj ustali su kasno, a posle doručka opet su završili u krevetu. Ostavila ga je zaspalog, a ona je otišla u kuhinju da se pobrine za mače. Tigar se hrabro borio protiv orijentalnog tepiha. Selin ga je uzela u ruke. - Mislim da je ova bebica zaslužila mleko, pa popodnevnu dremku. Kad ga je spustila u njegovu kutiju, u kojoj se sito mače sklupčalo i utonulo u san, doprlo joj je do svesti da je i sama utonula u svet snova. Poslednjih dana zaista je umislila da će Roj i ona moći ovako da nastave. Ali realnost je drugačija: kidnapovala je Roja Vajta zato što nije želela da spase firmu njenog oca. I na ovo je potpuno zaboravila, jer je svet strasti bio mnogo fascinantniji. Selin ga je čula kako je doziva odgore. Otrčala je u zaliv, jer se plašila njegovog pogleda, kojem ništa ne može da promakne. Na plaži je sela zagledana u mirno more. O čemu je razmišljala kad je dozvolila da je Roj zavede? Zapravo, uopšte nije razmišljala, već se prepustila. Rok ističe za tri dana, a onda će njen otac biti uništen. Da ju je Roj jutros zamolio da naruči avion, učinila bi to bez razmišljanja. Stisnula je usne. Više ne znam ko sam! Plakala je zbog najobičnijih sitnica i otkrivala je tajne, koje je čuvala godinama. Setila se šta joj je rekao: Otkriću sve vaše tajne, a onda ćete platiti. Teška srca vratila se u kuću. Roj je stajao u dnevnoj sobi kraj prozora. Pošao joj je u susret, a ona je potiskivala bol, koji je nadolazio u talasima. - Nije bilo oluje, koju su najavili - rekao je. Selin je odmahnula glavom. Pogledavši ga u lice, naslutila je da nije samo ona izvukla neke zaključke. - Tvoje prezime.. Mur... to je irsko prezime, zar ne? Zateklo ju je to pitanje. - Da, moja je majka iz Irske. - O'Hara je takođe irsko prezime. Selin je prebledela, a Roj je dodao: - O'Hara je tvoj otac, zar ne, Selin?
~ 55 ~
9. poglavlje Selinin šokirani izraz lica potvrdio je Rojeve sumnje. Tresla se čitavim telom kad je nastavio: - Onda ne razumem zašto želiš da ga spaseš posle svega što ti je učinio. Pomislila je da će se onesvestiti. Roj je to osetio, pa ju je odveo do sofe da sedne. - Zašto mi to odmah nisi rekla? - Zato što to nije važno. Cinično se nasmejao. - Molim te, nemoj da glumiš, Selin. Zašto želiš da ga spaseš? - Ne želim da ga spasem! - upala mu je u reč - već da ga uništim i to jednom zasvagda! Ne mogu dopustiti da otkupiš njegovu firmu. Niko ne treba da mu pomogne. Zato sam pokušala da se dogovorim s tobom. Dugo su se gledali, a onda je Roj počeo da se smeje dok mu suze nisu potekle. Selin je pobesnela. Ona mu je ispričala svoju životnu priču, a on joj se smeje! Ustala je. - Šta je toliko prokleto smešno? - Nije smešno, urnebesno je, Selin. Pa mi smo sve vreme na istoj strani! - Šta hoćeš da kažeš? - Oboje želimo njegovu propast. Odlučio sam da čekam do poslednjeg trenutka, a onda da odustanem od posla. Selin je potisnula nalet nade. Zakoračila je unazad, pa je upitala: - Koji je tvoj motiv da ga uništiš? - Rekao sam ti da se moj otac ubio - počeo je da šeta po prostoriji. Bio je predradnik u Malagi, u pogonu koji je pripadao tvom ocu. Doživeo je tešku nesreću i amputirane su mu obe noge. Kad je konačno izašao iz bolnice, bio je bleda senka nekadašnjeg sebe. Tada nisu postojali nikakvi sigurnosni propisi, pa O'Hara nije uhapšen - Roj se ogorčeno nasmejao. - Samo je zaposlio drugog predradnika i nastavio dalje. Pogon je zatvoren tek kad je jedan čovek poginuo. Moj otac nije
~ 56 ~
mogao da podnese pomisao na to da je samo polovina čoveka. Mama je takođe teško izlazila s tim na kraj, a Eva... bila je mala i... teška. Jedne noći probudio me je mamin vrisak. Otrčao sam napolje. Tata je bio u garaži, motor automobila uključen... Kad smo došli, bilo je prekasno. - Roje, tako mi je žao... - Otišao sam tada tvom ocu da ga molim za pomoć. Učinio je isto što i tebi, Selin. Zaključao je vrata od kancelarije i zapretio mi je da ćemo, ako opet dođem ili progovorim o tome šta se mom ocu desilo, mama, sestra i ja platiti za to. Selin je u neverici odmahivala glavom. - Roj, izmišljaš. To ne možeš dokazati. - Prokletstvo, Selin, ne lažem. Istina je! - Možeš li to da dokažeš? Uhvatio ju je za ruku. - Moj otac je bio predradnik u malom pogonu na jugu Španije. Misliš da novine o tome pišu? - za trenutak je sklopio oči. - To je uništilo našu porodicu. Jedva se oslobodila njegovog stiska. Odmahujući glavom, udaljila se od njega. - Žao mi je, moram da budem malo sama... Roj je potisnuo impuls da je privuče u zagrljaj. Stisnutih pesnica gledao je kako Selin odlazi iz sobe. Te noći sanjao je kako otac zaključava Selin u neku sobu. Shvatio je da joj mora dati malo vremena. Da li bi se protivila tome da se zajedno vrate u Englesku? Na ovu pomisao poskočilo mu je srce. Prvi put posle mnogo godina znao je kako je to kad se ozbiljno zainteresuješ za neku ženu. I znao je da je na opasnom terenu. Usred noći probudio ga je poznati zvuk, nimalo karakterističan za ovo ostrvo. Čitave večeri nije je video, sve vreme bila je u svojoj sobi. Pogledao je na sat. Spavao je samo dva sata. A onda je shvatio kakav je to zvuk: helikopter. Skočio je iz kreveta. Selin se, dakle, konačno urazumila! U iščekivanju da će je sresti, izleteo je iz sobe. U vili je vladao potpuni mir. Nije imao dobar predosećaj. Strčao je niza stepenice i nä kuhinjskom stolu zatekao poruku:
~ 57 ~
Dragi Roj, Telefon je ponovo otključan, ali možeš samo da primaš pozive. Morala sam da se pobrinem za to da ne napustiš ostrvo odmah. Tvoja majka i sestra mogu da me nazovu ako im trebaš, pa ću te ja obavestiti. U petak u podne neko će doći po tebe da te odveze na aerodrom. Tamo će te čekati avion. Pilot je dobio sve potrebna instrukcije. Mnogo mi je žao... Nadam se da razumeš zašto nisam mogla da postupim drugačije. Selin Roj je izleteo iz kuće, nemoćno gledajući kako helikopter nestaje u tami. Tišina je zavladala ostrvom. Roj nije mogao da poveruje šta mu se dešava. Opet je jedna žena izigrala njegovo poverenje... samo što je ovoga puta mnogo gore i bolnije. Selin je letela iznad mora, suze su joj tekle niz obraze. Odsutno je milovala Tigra u svom krilu. Morala je da otputuje, ne bi izdržala još 48 sati s Rojem. Poverenje je nešto što nikada nikome nije ukazala, ali joj se sad prvi put učinilo da je sasvim blizu tome. I baš zato je morala da napusti ostrvo: da spreči mogućnost da joj srce bude slomljeno. Neću da razmišljam o tome. To su bile samo kule od peska. Neko kao Roj nikad ne bi bio u vezi sa mnom. Dva meseca kasnije Selin je u spavaćoj sobi posmatrala svoj odraz u ogledalu. Nije umela da nosi ekskluzivne dizajnerske haljine, a ova je baš mnogo otkrivala. Leđa su joj bila praktično gola, a dekolte preterano dubok. Makar za sekund osećala se kao onda kad ju je Roj posmatrao nagu: lepo i poželjno. Roj... Energično je potisnula sećanja i počela je da traži cipele uz haljinu. Večeras ide na dobrotvorni bal i izgledaće kao žene, kojima je oduvek zavidela. Misli su joj se vratile na Roja. Od onog petka, koji je kasnije nazivala “crnim”, očekivala je da Roj uleti u njenu kancelariju i zatraži
~ 58 ~
objašnjenje. To se nikad nije desilo. Prolazili su dani i nedelje, a od njega ni traga. To je samo potvrdilo njene sumnje: ništa mu nije značila, pa nije želeo čak ni da joj se osveti za kidnapovanje. U međuvremenu je saznala da je istina sve ono što joj je ispričao. Njegov otac jeste radio u malom pogonu u Španiji, majka mu je nežna Italijanka, a njegovoj sestri zaista je bila potrebna posebna nega. Pretražujući internet, naletela je na Rojove fotografije na gala proslavi povodom podizanja svesti o autizmu. A što se njenog oca tiče... uništen je i predstoji mu sudski proces zbog utaje poreza i krupnih prevara, pa mu je konfiskovano sve što je imao. Selin je očekivala da će se osećati kao pobednik, ali bila je užasno prazna. Samo dan pošto se Roj vratio s ostrva, sve novine objavile su njegove fotografije s dobitnicom Oskara. I od tada je stalno u društvu žena, od kojih se ne zna koja je Iepša. Selin je sklopila oči pritisnuvši rukom grudi, kao da će tako lakše podneti bol. Mora prestati da misli na njega! Preko dana joj se dešavalo da joj puls podivlja čim ugledala nekog visokog čoveka tamne kose, a noću je bilo još gore, jer je oživljavala trenutke provedene s njim na ostrvu. Sve mu je o sebi ispričala, izgubljena u toj bajci, i potpuno je zaboravila zašto su bili na ostrvu. U tom momentu osetila je nešto meko uz nogu: Tigar se spremao da skoči na njenu svilenu haljinu. Selin ga je podigla do lica. - Oh, ne, ostavi to - prislonila ga je uz obraz. Mače je u međuvremenu poraslo, Selin ga je odvela veterinaru, koji ga je vakcinisao i ugradio mu mikročip. Sad je i zvanično kućni ljubimac i ima svoj pasoš. Grizla ju je savest što ga je povela sa sobom, ali te noći kad je pobegla, vladala je takva zbrka u njenoj glavi da joj je bila potrebna toplina živog bića, pa makar i mačke. Tigar je iskočio iz njenih ruku uputivši se u dnevnu sobu. Pogledala je kauč i sto, koji su joj ove nedelje dostavljeni. U međuvremenu je donet i televizor. Konačno je mogla da ostavi prošlost za sobom i da započne novi život. To je oduvek želela iako joj se činilo da sve ovo ima mnogo više veze s tim što je zapravo upoznala Roja Vajta nego s činjenicom da je njenog oca konačno stigla zaslužena kazna.
~ 59 ~
Portir joj je javio da je stigao taksi. Selin se trudila da ignoriše osećaj usamljenosti, baš kao i uzbuđenje pri pomisli na to da će na ovaj dobrotvorni bal možda doći i Roj Vajt. Roj je preleteo pogledom preko pune sale. Dres kod je zahtevao od zvanica da gospoda obuku smokinge, a dame duge, večernje haljine. Nije želeo da bude ovde, ali je obećao sestri i majci da će doći. Njih dve su negde u sali i verovatno se dive poznatim ličnostima. Selin... Njeno ime prošlo mu je kroz glavu i sve se u njemu zgrčilo. Ne, zapravo je stalno napet otkad se vratio s ostrva. Tačnije, napet je od one noći kad ga je napustila i tako izigrala njegovo poverenje. Još uvek je bio besan na nju. Čim je sleteo u London, saznao je da je O'Hara zauvek uništen. A on je Selin ispričao svoju životnu priču... Zaista je verovao da sve drži pod kontrolom, ali ta žena ga je očarala. Dozvolio joj je da ga zavede i napravi budalu od njega... Zato mora da zaboravi tih desetak dana na ostrvu, kao da ih nikad nije bilo. Pretvorio se u hladnog, bezosećajnog čoveka posvećenog isključivo poslu. Ništa ga nije doticalo i niko nije mogao da mu se približi. Selin... Ponovo je osetio napetost. Još uvek mu je stalo do nje. Opsovao je. A onda je video crvenkastoplavu kosu u tom mnoštvu. Selin... Bila je tu, na samo nekoliko metara od njega, s čašom šampanjca u ruci, u haljini od plave svile, koja joj je savršeno pristajala. Razbesneo se. U tom momentu znao je šta želi: osvetu! A ona, kao da je osetila njegov pogled, okrenula se i on je uzdrhtao. Osveta! Osveta će biti baš slatka! Roj! Ovde, u sali! Selin se stresla. U tom mnoštvu ljudi i žamoru njihovih glasova Selin je videla samo njegovo lice, namrgođeno i nekako potamnelo. Ophrvana osećanjima, zamalo je izgubila kontrolu nad sobom. Roj joj je prišao na korak, a ona je stajala kao okamenjena. Čvrsto je držala čašu, kao da je to njen jedini kontakt s realnošću. Vazduh je bio pun pucketavog elektriciteta... A onda je magija nestala kad mu je prišla mlada žena uhvativši ga podruku.
~ 60 ~
Selin je zatreptala. Božanstveno lepa, u haljini primerenoj ovakvoj manifestaciji, duge smeđe kose, žena ju je radoznalo odmerila. Bila je otvorena i puna poverenja, kao dete. Kad je Roj obavio ruku oko njenog struka, kao da je štiti, Selin je osetila ubod ljubomore. - Vaša kosa je prekratka. Selin je iznervirano pogledala nepoznatu ženu, ali pre nego što je mogla da progovori, Roj je rekao: - Eva, ovo je Selin Mur, moja poznanica - prodorno je pogledao Selin. - Ovo je moja sestra Eva Vajt. Poznanica... Bol se pojačao. Izbegavala je da ga pogleda, pa se usredsredila na njegovu sestru. - Drago mi je. Eva se osmehnula pruživši joj ruku. - Da, i meni je. I žao mi je... zbog vaše kose. Selin se usiljeno nasmejala. Da li je Evi bilo žao zbog njene kose ili zbog ponašanja? - U pravu ste, zaista je prekratka. Možda ću je pustiti da malo izraste. A vi imate predivnu dugu kosu. Eva je pogledala svog brata. - Sviđa joj se moja kosa. Roj se osmehnuo sestri, ali je Selin videla da je napet. - Eva, ti imaš najlepšu kosu u čitavoj sali. Njegova sestra je zasijala od ponosa, a Selin se osećala nekako... nesigurno. Setila se lepotica, s kojima se viđao prethodnih meseci. Nakratko ga je pogledala, pa je vratila pogled na njegovu sestru. - Drago mi je što sam vas upoznala. Izvinite, upravo sam videla nekoga s kim želim da popričam pre nego što ode... Ne čekajući odgovor, Selin se okrenula i počela je da se probija kroz gužvu. Roj je nerazgovetno opsovao posmatrajući je kako odlazi. - Bila je ljubazna - rekla je Eva. - Sviđa mi se. I lepa je. Ali trebalo bi da pusti kosu. Roj se nasmejao tom pojednostavljenom Evinom opisu. Za trenutak je poželeo da je sve, pa i život tako jednostavan. Ne, on nije završio sa Selin Mur. Još nije.
~ 61 ~
10. poglavlje Kad se vratila u stan, Selin je zbacila cipele sa stopala i počela je nervozno da šeta ukrug po prostranoj dnevnoj sobi. Premrla je od straha da neće uspeti da pobegne od njega. Nije znala šta ju je toliko uplašilo. Da... na njegovom licu bilo je nečeg grubog, nepopustljivog... Nije mogla da se smiri. Tigar se popeo na sofu očekujući maženje, a onda je ponovo zaspao. Uhvatila se rukama za glavu. Kad ga je ugledala, jedva je potisnula glupu potrebu da mu potrči u zagrljaj. Teškom mukom potiskivala je čežnju, jer je želela samo to da bude u njegovim rukama. Kad mu je prišla sestra, Selin je obuzela ljubomora. Besmisleno! A Ipak joj je teško palo da bude ljubazna. Selin je prišla prozoru naslonivši čelo na hladno staklo. Pod njom se prostirao London sa svim svojim svetlima. Susret s Rojem dokazao joj je ono što sebi nije mogla da prizna otkad je napustila ostrvo: ona ga voli! Duboko, iskreno i bezuslovno. Nikakvo čudo što je poželela da pobegne... Ustuknula je kad je čula kucanje po vratima. Srce joj je zastalo. I Tigar se probudio zagledan u vrata, kao da oseća nešto. Ili nekoga... Selin je prišla vratima. - Ko je? - upitala je nesigurno, - Znaš ti dobro ko sam. Otvori! Selin se ugrizla za usnu. - Nisam sigurna da je to dobra ideja, Roje. - Nije dobra ideja ni da provalim vrata, ali učiniću to ako mi odmah ne otvoriš. Obrazi su joj goreli. Oklevala je, ali je istovremeno bila uzbuđena. Roj je stajao pred njom na pragu, obema rukama naslonjen na dovratak. Leptir-mašna bila mu je razvezana, a prvih nekoliko dugmadi raskopčano. Bio je besan i... seksi. - Dođavola s tobom, Selin Mur. Želeo sam da te nikada više u životu ne vidim.
~ 62 ~
Selin je stisnula zube u nadi da on neće primetiti koliko je povređena. I pre nego što je uspela da izgovori reč, ušao je u stan, privukao ju je sebi i poljubio. A njoj ništa više nije bilo važno, jer joj je tim strasnim poljupcem pokazao da ono što se desilo na ostrvu nije bilo tek plod njene mašte. Zagrlila ga je čvrsto, a on ju je toliko stezao u naručju da je jedva disala. I silno joj je to prijalo. Roj ju je podigao u naručje i upitao: - Gde je spavaća soba? Izgubila je sposobnost razmišljanja. Mislila je samo na to mišićavo telo, uz koje se privila. - Tamo... Roj ju je odneo u spavaću sobu i, spustivši je na krevet, brzo je svukao sa sebe sako i košulju. Selin ga je fascinirano posmatrala. - Svlači se! Kratka naredba. Selin je uzalud pokušavala da na njegovom licu pročita o čemu on razmišlja. Oči su mu bile tamne, gotovo crne. Nešto nije bilo u redu. Otkopčala je rajsferšlus i haljina je spala s nje. Rukama je zaklonila grudi. - Skloni ruke. Još jedna naredba, koju je Selin poslušala. Osetila je napetost u grudima od njegovog pogleda. Bradavice su joj odskočile. Roj je otkopčao kaiš i smaknuo sa sebe pantalone i bokserice. Selin je prestala da diše kad je videla koliko je uzbuđen. Roj je kleknuo pred njom i polako joj skinuo gaćice, a onda joj je razmaknuo noge i spustio usne na najintimnije mesto. Selin se borila za vazduh. Kolena su joj otkazivala, toliko je bila savladana emocijama. Roj je to osetio, pa ju je spustio na tepih pored kreveta. Iz džepa pantalona uzeo je paketić i navukao je kondom. Izgubila se od požude kad se privio uz nju. - Roje... - zastenjala je. - Izgovori opet moje ime - naredio je. - Roje...
~ 63 ~
A onda je ušao u nju silovitim pokretom, ućutkao ju je poljupcem i ona mu se prepustila. Bila je oblivena znojem, na ivici razuma. Akt ljubavi bio je toliko divlji da ju je doveo do neopisivog vrhunca. Takvu ekstazu samo je Roj mogao da joj priušti. Kad je vrisnula, za trenutak je zastao. Selin je poželela da ga zagrli, ali se on otrgnuo i ustao je. Posmatrala ga je kako ćutke odlazi u kupatilo. Osećala se užasno napuštenom dok je ležala na podu, pored svoje haljine, ophrvana lošim predosećajem. Brzo se obukla i sela je na krevet. Vrtelo joj se u glavi. Roj je izašao iz kupatila, na sebi nije imao ništa. Nije je udostojio čak ni pogleda, pokupio je svoju garderobu i obukao se. - Kuda ideš? - upitala ga je. Glas joj je bio tih i nesiguran, i to ga je iznerviralo. Proklinjao je sebe zbog svoje gluposti. Potpuno je izgubio kontrolu kad mu je Selin otvorila vrata. Njegova namera da ostane pribran i hladan nestala je pod talasom požude. Zato je vodio ljubav s njom na podu, kao da su životinje. Opet je u njemu probudila najniže instinkte. - Roje? Stegnuo je vilice, zakopčao košulju, uzeo leptir-mašnu i sako, pa se okrenuo njoj. - Da? - zvučao je grubo. Video je razočaranje na njenom licu... a ipak ju je opet poželeo. Otečenih usana, zajapurenih obraza i raščupane kose bila je tako slatka. Setio se svoje sestre. Selin se tako prirodno ponašala prema njoj. Većina se povlači čim primeti da Eva... ne odgovara uobičajenim očekivanjima. - Sta hoćeš, Selin? - pitanje je bilo još hladnije, još odbojnije. Selin je ustala, zbunjena time što se Roj ponašao kao da je potpuni stranac. - Samo sam htela... ti ideš - ovo je bila tvrdnja, ne pitanje. - Da. Nisam došao da bismo ćaskali. Došao sam zbog jedne stvari. Morala je da se pribere da se ne bi srušila. - Seks... Slegnuo je ramenima. - I to. Ali to nije sve. Trudila se da se održi na nogama, jer je stekla utisak da se svet ruši oko nje.
~ 64 ~
- Šta još? Prišao joj je i prstom pomilovao njen obraz. Zatim ju je pogledao pravo u oči. - Osveta. Nisi valjda mislila da ćeš se izvući posle onoga što si učinila? - O čemu pričaš? - jedva je izustila. Mišić mu je zaigrao na obrazu. - Pričam o osveti ili, bolje rečeno, o poravnavanju računa među nama. Ušetala si u moj život i uništila plan koji sam godinama kovao. - Ali znaš zašto... - Da, baš kao što i ti znaš moje razloge. Pa ipak nisi mislila da je to dovoljno da bi otišla sa mnom sa ostrva. Iskrala si se kao lopov, usred noći. Selin je pognula glavu. - Izvinjavam se što sam te ostavila na ostrvu, ali... nisam smela da rizikujem da ti verujem. Prisilio ju je da ga pogleda. Selin se naježila. - Da mi veruješ? - ponovio je cinično. - Poverenje nema nikakve veze s tim. To bi značilo da među nama postoji veza. Selin je osetila probadanje u srcu, ali je i pobesnela na njega što je tako hladan i odmaknut. Bio je grozan. - Potrudio si se da me zavedeš da bi manipulisao mnome. Nisam znala kakvi su tvoji motivi. Hladno se nasmejao. - Možda te jesam zaveo, ali nisam morao mnogo da se trudim. Potom se okrenuo u nameri da ode. Selin je pošla za njim, slepa od besa i bola. - Dakle, tačne su priče da si uništio život onoj ženi? Nije ti bilo dovoljno da joj upropastiš karijeru, morao si i emocionalno da je dovedeš do dna. Pobrinuo si se za to da bude uništena, jer je imala hrabrosti da te ostavi. Roj je zastao, pa se Selin zamalo nije sudarila s njim. Okrenuo se, a Selin je uzmaknula. Bilo je gore kad je hladan nego kada je besan. - Pojma nemaš ni o toj ženi niti o tome šta se tada desilo. Selin nije čula upozoravajući ton u njegovom glasu.
~ 65 ~
- Onda me prosvetli! Da li si i meni namenio sličnu sudbinu samo zato što sam se usudila da ti stanem na put? Mračnog lica Roj joj je prilazio, a ona jeluzmicala dok nije osetila zid uza leđa. Pružio je ruku i otkopčao joj je haljinu. Selin je uzalud pokušavala da zadrži tkaninu na gornjem delu tela, ali ju je Roj nemilosrdno povukao. Na sopstveno iznenađenje, Selin nije osetila ni sramotu ni strah, već neobuzdanu strast kad joj je šakama stegnuo dojke. - Za tebe sam smislio nešto sasvim drugačije: predstaviću te kao svoju pratilju i ljubavnicu... nazovi to kako hoćeš. I bićeš to onoliko koliko te budem želeo. A onda ću ti sa zadovoljstvom uništiti život. Nekako je smogla snagu da odgurne njegovu ruku i navuče haljinu preko grudi. - O, ne! Ovo je bila greška, koja se neće ponoviti. Baš sam bila glupa! Zaista sam pomislila da si... Roj se usiljeno nasmejao. - Sta si mislila, Selin? Da sam zaljubljena budala? - odmahnuo je glavom. - Baš si naivna! Provukla se pored njega. Plašila se da će se rasplakati ako on ne ode odmah. - Dakle, tačno je. Sjajan si glumac. Zaveo si me zato što si se nadao da ću te pustiti s ostrva. Roj je pogledao oko sebe. Stan je bio spartanski uređen. - A šta je trebalo da uradim? - upitao je hladno. - Morao sam da upotrebim sva sredstva, koja su mi bila na raspolaganju. A ta neobjašnjiva snaga privlačnosti među nama išla mi je na ruku. Svako bi je iskoristio. Zbunjeno ga je posmatrala. - Trebalo je da odem kad sam te dovela na ostrvo. Podigao joj je bradu. - Ali onda bi propustila zabavu u spavaćoj sobi. Selin se trgnula, kao da ju je ošamario. - Napolje! Nikada više neću da te vidim, Vajte! U tom momentu Tigar je počeo da mjauče kraj Rojevih nogu. Selin je zastao dah kada se sagnuo i podigao i pomazio mače. Pružila je ruke. - Daj mi ga.
~ 66 ~
Za trenutak je zaista pomislila da će ga odneti, ali predao ga je. - Tigar je verovatno gladan. Pred ulaznim vratima okrenuo se još jednom. - Javiću se - rekao je i nestao. Roj je sedeo na zadnjem sedištu limuzine zagledan kroz prozor. Zamolio je vozača da podigne staklenu pregradu između njih. Bio je potpuno potišten. Epizoda s Tigrom vratila ga je na ostrvo i malo je nedostajalo da je zagrli. Ipak, uzdržao se. Ono što se na ostrvu dešavalo bilo je samo iluzija. Želeo ju je i uzeće je. Nema više razloga da glume, oboje znaju na čemu su. Nije bio tako beskrupulozan prema Mariji. Prisetio se novinskog naslova: Vajtova bivša devojka pokušala samoubistvo! Potom je sledio tekst o tome kako ga je prevarila s njegovim konkurentom, pa joj se zato osvetio. Zapravo, to nije bilo ništa drugo nego špijunaža. Marija je bila ljubavnica i poslovni partner jednog arhitekte, koji se s Rojem takmičio u nekom projektu. Glumila je da je zaljubljena u Roja da bi se domogla informacija važnih njenom ljubavniku. To joj je pošlo za rukom i Roj je izgubio posao vredan nekoliko miliona evra. Kad je Marija htela da se vrati ljubavniku, zatekla ga je u zagrljaju druge žene. Posle toga je inscenirala nervni slom, prodala je priču novinama, a zatim je lažirala samoubistvo... sve to da bi vratila nekadašnjeg ljubavnika. A svi su mislili da je to učinila zbog Roja. I bilo mu je relativno lako da okrene leđa Mariji. Ali Selin... bilo je dovoljno da je vidi i ponovo ju je poželeo. To se graničilo s opsesijom. I dobiće je, ali ovoga puta igraće po njegovim pravilima. Kad je se zasiti, ostaviće je. Onda će konačno moći mirno da spava, jer ga ta žena sad progoni u snovima. Narednog dana Selin je imala sastanak preko Interneta s kolegama iz Silikonske doline. Kako cele noći oka nije sklopila, uložila je veliki napor da bi pratila razgovor. Čula je glasove ispred kancelarije trenutak pre nego što je Roj umarširao noseći pod rukom veliku kutiju s roze mašnom.
~ 67 ~
Stao je pred njom odmerivši je ledenim očima. Dakle, nije promenio mišljenje! - Gospodo, žao mi je - rekla je Selin - moraćemo da pomerimo sastanak. Desilo se nešto nepredviđeno i to odmah moram da rešim. Isključila je ekran. Njena pomoćnica Džordžija je zamucala: - Žao mi je, Selin, ali on... - U redu je. Zatvorila je vrata i sela je za pisaći sto. Smešan pokušaj! Prišao je i na sto spustio kutiju. - Želim da ti se revanširam za velikodušnost na Oksakisu - rekao je opušteno. - Ipak si mi napunila ormar odećom. - Šta je ovo? - Pogledaj - odmaknuo se za korak. Selinini obrazi su goreli. - Ne možeš tek tako da upadneš ovamo - rekla je. - Imam posla. Zbog tebe sam morala da prekinem sastanak. Roj je podigao obrvu. - Misliš, kao što si ti meni uletela u kancelariju? Ustalaj je i počela da odvezuje mašnu na kutiji. - Dobro, ako ću te se ovako rešiti... Videla je zlatan celofan kad je podigla poklopac. U njega je bila uvijena koktel-haljina boje šampanjca, kratka i bez bretela. Jednom rečju: predivna! Izbegavala je njegov pogled. - Ne nosim ovakve haljine, nisu u mom stilu. - Želim da te vidim baš u toj haljini. Obući ćeš je večeras, idemo na otvaranje galerije. Selin nije mogla da diše koliko ju je sve bolelo. I bila je potpuno nespremna kad ju je Roj privukao sebi i poljubio. Bilo je drugačije nego sinoć. Nije bilo posesivno, već polako, gotovo nežno. Selin je morala da se nasloni na pisaći sto, jer su joj se kolena tresla. A onda, iznenada ju je pustio i ispravio se. Roj se tiho nasmejao, kao da se podsmeva, a ona je skočila i besno ga je pogledala.
~ 68 ~
- Ne gledaj me tako, zbog tebe ovo radim. Svi kažu da si neosetljiva kao mašina, ali mi znamo da to nije tačno, zar ne? Pre nego što je eksplodirala, poslao joj je poljubac i nestao iza vrata. Roj je nestrpljivo pokucao na Selin i na vrata. Kada mu je konačno otvorila, na sebi je imala bademantil i izgledala je rastrojeno. Iznervirano mu je tutnula u ruke Tigra. - Evo, pripazi ga. Rasturio mi je kuhinju dok sam bila na poslu i dosad sam je spremala. Daj mi deset minuta i biću gotova - odjurila je u spavaću sobu. Roj se zbunjeno zatreptao držeći Tigra, koji je zadovoljno preo. Ovo nikad nije doživeo. Obično su ga žene čekale spremne i sa osmehom na licu. Nikada nije morao da čeka... Seo je na sofu, a mače se sklupčalo u njegovom krilu. Ovaj mališa mu je baš nedostajao! Razgledao je oskudno uređeni stan. Činilo se kao da se Selin tek uselila. Asketski stil odgovarao je ženi koja mu je uletela u kancelariju bila je odlučna, usmerena na cilj da konačno uništi svog oca. Čuo je neki zvuk i kad je okrenuo glavu, prestao je da diše. Noge su joj bile beskrajno duge u toj haljini do pola butina i u cipelama s visokim potpeticama. Gornji deo haljine isticao je njene male, čvrste grudi. Boja šampanjca lepo je pristajala njenom tenu. Roj je osetio da ga podilazi uzbuđenje. Oprezno je spustio Tigra, pa je ustao. Selin kao da nije bila svesna svoje lepote. Roj ju je posmatrao kao biće s druge planete. Obuhvatio joj je lice dlanovima, a gledao ju je kao onda na ostrvu... - Izgledaš očaravajuće. Savršeno. Fenomenalno. Pocrvenela je, pa se sagnula da podigne mače. Odnela je Tigra u kuhinju, u njegovu kutiju. Kad se vratila, čarobni trenutak je prošao i Rojevo lice opet je bilo ozbiljno. Pružio joj je ruku. - Hajdemo, da ne zakasnimo. Opirala se detinjastoj potrebi da mu isplazi jezik. Spustila je ruku u njegovu, a taj gest bio je toliko intiman da se zamalo spotaknula.
~ 69 ~
- Nisi navikla na visoke potpetice? Odmahnula je glavom. Bila mu je zahvalna što je njene probleme s ravnotežom pripisao štiklama. Kad su seli na zadnje sedište automobila, Selin je rekla: - Bio si poprilično zauzet otkad si... - ućutala je. - Otkad sam se vratio iz zarobljeništva? - dovršio je rečenicu. Dakle, on je to tako doživeo? Krišom ga je pogledala. Naravno da jeste! - Htela sam da kažem da si često izlazio na javna mesta. - Misliš, u društvu lepih žena? Selinini obrazi su goreli. Roj je prstom prevukao preko njenog golog ramena, a ona se stresla. - Ljubomorna si, zar ne? - Ne budi smešan - odmaknula se od njega koliko je mogla u tom skučenom prostoru. A zapravo je gotovo presvisnula od ljubomore. Nije mogla da podnese da druge žene razgovaraju s njim, a kamoli da se zainteresuje za njih. A ne treba da bude ljubomorna, jer čovek koji sedi pored nje nije onaj Roj u koga se zaljubila.
~ 70 ~
11. poglavlje Roj je zurio u njena obnažena ramena i najradije bi rekao vozaču da podigne staklenu pregradu između prednjeg i zadnjeg dela. Želeo ju je odmah. Bilo bi dovoljno da joj podigne haljinu, da otkopča rajsferšlus na svojim pantalonama i... Teškom mukom potisnuo je potrebu da to učini. Dođavola! Mislio je da će u drugom okruženju, u ovom velikom gradu biti drugačije, ali njegova požuda nije pokazivala znake stišavanja. Nešto kasnije, u galeriji, Roj je iznervirano počeo da je traži. Kuda je nestala? Obično se žene nisu odvajale od njega ali Selin je odmah otišla da razgleda slike. Lutao je po izložbenom prostoru ugledavši je kako razgovara s agentom nekog umetnika i vadi kreditnu karticu iz tašne. Prišao joj je. - Kupila si sliku? Klimnula je glavom. - Ovu veliku s brodom u kanalu i nekoliko manjih. - Da, tvom stanu nedostaju boje - prokomentarisao je. Pocrvenela je. - Zato ih kupujem. Uhvatio ju je za ruku da bi ga pogledala. - Zašto je tvoj stan tako slabo opremljen? - Zato što sam predugo bila ravnodušna prema stvarima. Roj se pokajao što ju je to pitao. Trebalo je da zna da će mu Selin iskreno odgovoriti. Kad su konačno seli u limuzinu, Selin je uz zadovoljan uzdah izula cipele. Posle dve čaše vina i kupovine u galeriji, bila je lagano pripita i zadovoljna. Dobro se zabavila uprkos tenziji među njima dvoma. Okrenula se da mu se zahvali za lepo veče, ali kad je videla njegov profil, nije mogla da progovori. Nesvesno je spustila ruku na njegov obraz. Ako je sad odbije ili joj kaže nešto ružno... Nije to učinio. Bez reči ju je povukao u krilo i videla je samo njega... svog Roja... i te njegove tamne, prodorne oči.
~ 71 ~
Osetila je koliko je uzbuđen, vrelina je tinjala u njoj. Poljubila ga je i sve je izmaklo kontroli. Dok je otkopčavala dugmad na njegovoj košulji, čula ga je kako kaže vozaču da podigne pregradu. Povukao joj je haljinu naniže da bi joj milovao i ljubio grudi. Uzdahnula je. Morala je da ga oseti, ali je kaiš za njene drhtave prste bio nepremostiva prepreka. Roj joj je pomogao. Konačno... zavrtelo joj se u glavi od uzbuđenja. Malo ju je podigao iz krila, pa je ušao duboko u nju. Posle nekoliko minuta oboje su dosegnuli vrhunac. Sve je proteklo u savršenoj tišini. Selin je pala na Roja čela naslonjenog na njegovo rame. Za trenutak ju je stegnuo i oči su joj se napunile suzama... Povukla se i namestila je haljinu. - Kud idemo? - upitala je. - Vodim te kući. Pogledala ga je i naježila se. Lice mu je bilo hladno i nepomično. To nije isti čovek, koji ju je malopre onako zadovoljio. Zašto je pomislila da su ponovo bliski? Podigao je njeno lice i dugo ništa nije rekao, samo ju je posmatrao. Bila je potpuno nepripremljena za ono što je usledilo. - Gotovo je, Selin. Završen je naš mali intermeco. Povukao je ruke i zavalio se u naslon. Selin ga je posmatrala. Osveta. Nadoknada... te reči su užasne. Ovo je bila najkraća osveta, trajala je samo dva dana i dve noći. Bila je užasno povređena, preplavili su je bes, stid, bol. Predala mu se iz duše, a on je želeo samo da je kazni. Seks na brzaka na podu i u automobilu i... već mu je dosadila. Selin se razbesnela kao nikad dosad. Udahnula je duboko i ošamarila ga je. - Kretenu! Ni trepnuo nije niti se pomerio. - Samo idi, Selin. Izađi. Nije morao dvaput da joj kaže. Drhtala je na trotoaru, želela je da vidi kako njegov automobil odlazi, da joj se ta slika ureže u pamćenje i da joj se nikad više ne desi ništa slično. Prozor se otvorio, a Roj joj je dodao cipele. - Zadrži ih - rekla je. - Ti si kupio, možda će bolje odgovarati tvojoj sledećoj ljubavnici.
~ 72 ~
Bacio je cipele na put i zatvorio je prozor. Vozilo je krenulo, a gume su uništile cipele. To je moglo da bude i Selinino srce. Roj je zatvorio oči, ali je i dalje video Selin pred sobom. Kako ga je pogledala i kako je spustila ruku na njegov obraz... kao da je osetila da je loše raspoložen. Želeo je da joj se osveti, ali je posle samo 48 sati njegov plan propao. Roj je verovao da će u gradu lakše izaći s njom na kraj, ali prevario se. Ona je drugačija od ostalih žena. I... potrebna mu je. Zato je morala da ode, da nestane iz njegovog života. Ona mu je poremetila ravnotežu. Nakratko su im se putevi ukrstili i nikada više neće. Nije je želeo kraj sebe, bio mu je potreban osećaj da je on gospodar situacije, a sa Selin to nije moguće. Sad će se konačno vratiti u normalu. Ignorisaće bol u grudima. Dve nedelje kasnije... Iz svog stana posmatrao je svetla Menhetna. Obično ga je to motivisalo da radi, ali već dve nedelje nema energije ni za šta. Osećao se praznim, kao da je nešto u njemu umrlo one večeri kad je oterao Selin. A ona je uvek tu: u njegovim mislima i snovima. Juče je otišao u kancelariju i, ugledavši nisku ženu crvenkasto plave kose, uhvatio ju je za ramena, ali to nije bila Selin, Roj je primetio da mu je televizor uključen, ali ton nije: to je bio dokaz još jedne neprospavane noći. Uzeo je daljinski da isključio televizor i... zastao je kao ošinut. Selin... pokušavala je da se probije kroz mnoštvo reportera na izlazu iz zgrade. Pomogao joj je čovek iz obezbedenja, ali je ipak izgledala krhko i nezaštićeno. Roja su pogodila snažna osećanja, pa se zateturao. U toj sekundi postalo mu je jasno da je napravio najveću grešku u životu. Selin se očajnički trudila da sačuva pribranost. - Žao mi je , još uvek su tu - rekao joj je portir. - Izgleda da su odlučili da kampuju. Selin je spustila slušalicu i potisnula suze. Već dva dana reporteri dežuraju pred njenom zgradom, nekako su saznali da je ona kćerka Džejmsa O'Hare. Roj nije mogao teže da je kazni.
~ 73 ~
Telefon je ponovo zazvonio. - Ne, ne dajem intervjue... - izgovorila je refleksno. - Selin, ja sam. Zanemela je kad je čula Rojev duboki glas, a onda je počela histerično da se smeje. - Je li sve ovo bila tvoja ideja zato što trenutno nemaš koga da kinjiš?! - viknula je u slušalicu. - Ostavi me na miru, Vajte! - nije samo spustila slušalicu, nego je iščupala kabel iz zida. Nekoliko minuta kasnije oglasio se zvuk na njenom laptopu, stigno joj je mejl. Prišla je kompjuteru. Selin, molim te, nemoj prestati da čitaš. Molim te... Tigar je skočio na sto. Odsutno ga je podigla u krilo. I protiv svoje volje nastavila je da čita. Roj ju je uveravao da on nije dao tu informaciju novinarima, da je to saznao dok je boravio u Njujorku i daju je nazvao čim se vratio u London. Onda joj je naširoko objasnio šta se tada desilo s njegovom bivšom devojkom. Zašto ga zanima šta ja mislim?, gotovo se rasplakala. Oseća se krivim, zato joj piše. I verovatno saoseća s njom. Ako joj se pojavi pred vratima... Ne! Sećanje na to kako ju je izbacio iz automobila i iz svog života još uvek je bilo sveže, a rane još nisu zacelile. Zato mu je kratko odgovorila: Ne piši mi više i ne prilazi mom stanu. Ostavi me na miru, inače ću zvati policiju. Dve nedelje kasnije Selin je otputovala u Oslo na sastanak. Tako je na nekoliko dana pobegla od novinara, a nadala se da će joj promena okruženja pomoći da ne misli na Roja. Opustila se u privatnom avionu. Odlučila je da štošta promeni. Prvo je izbacila iz ormara pantalone i počela je ženstvenije da se oblači. I znala je otkud ova promena... Potisnula je sve misli na njega. Otvorila je laptop i počela da radi. Primetila je da nema onog prijatnog stjuarda. I obuzeo ju je čudan osećaj da putuje na jug umesto na severoistok. Pogledala je kroz prozor. Ovo ne liči na Norvešku... Uostalom, zar nije vreme za sletanje? Selin se uspaničila. Ustala je i pokucala na vrata kokpita. Niko se nije javio i sad je bila sigurna da nešto nije u redu. Okupana znojem vratila se u svoje sedište. Videla je more kako se svetluca na suncu...
~ 74 ~
Kad su konačno sleteli, a nasmejani stjuard izašao iz kokpita, skočila je sa sedišta i požurila prema izlazu. Videla je isto ono što je ne tako davno priuštila Roju Vajtu, ali ovoga puta zamenili su uloge. Roj je stajao na pisti u farmerkama i polo majici. - Neću izaći iz aviona, Vajte! - doviknula mu je s vrha stepenica. Roj je skinuo naočare bacivši ih na sedište džipa. Odlučno je krenuo prema avionu, a Selin je vrisnula, potrčala do sedišta i vezala se. Stjuard nije reagovao. Čula je njegove korake na metalnom stepeništu, a onda je videla njegova široka ramena. - Koliko puta moram da ti kažem da mi se ne obraćaš prezimenom? Selin je teško disala. - Ovaj čovek me je kidnapovao - rekla je stjuardu. - Gospođice Mur, morate biti fer. Vi ste njega prvi kidnapovali. Tek kad je bolje pogledala, shvatila je da je to isti onaj stjuard koga je podmitila da Roju naspe sedativ u piće. Prebledela je. Roj joj je otkopčao sigurnosni pojas, pa ju je prebacio preko ramena i izneo napolje. - Hvala, Stivene - rekao je stjuardu. - Javiću ti se kad odlučimo da se vratimo. Selin ga je udarila po leđima. Spustio ju je na suvozačko sedište džipa. Selin je iza sebe čula hučanje avionskih motora. Roj je seo za volan. - Ovo je zabavnije nego što sam mislio. Startovao je motor i odvezao ih u vilu. Selin je sedela prekrštenih ruku, penila je od besa, ali je morala i da stiša nadu, koja je u njoj tinjala. Na zadnjem sedištu čula je mjaukanje. Kad se okrenula, videla je Tigra u korpi. Pogledala je Roja. - Ali kako...? - predala je mače portiru. Njegova kćerka rekla je da će brinuti o Tigru dok je Selin na putu. Ćutao je dok nije daljinskim upravljačem zatvorio kapiju vile. Selin se pitala zašto je poveo i Tigra. - Moja sekretarica objasnila je situaciju tvom portiru - rekao je konačno.
~ 75 ~
- Zašto smo ovde, Roje? Da bi me još malo kaznio? Nije ti bilo dovoljno? - upitala je prateći ga do ulaznih vrata vile. - Kad bih mogao da vratim vreme,... sve bih drugačije uradio. Bio sam zao prema tebi. I kukavica. Selili je spustila ruku na stomak jer joj ie pozlilo kad se toga setila. - Nisi morao da me dovedeš ovde da mi to kažeš. Ili te grize savest. Ne brini, oduvek sam znala da među nama ničeg neće biti. Nasmejao se. - Onda si pametnija od mene... iako sam sebe ubedio da dobro znam šta želim. Zbunjeno ga je pogledala, učinilo joj se da je tužan. - Doveo sam te ovde zato što je ovde sve počelo i tu treba da se završi. Njegove reči pogodile su je u srce. - Pokušavao sam da ne mislim na tebe i... shvatio sam kakva si opasnost po moje srce. Svake večeri sam izlazio s drugom ženom, ali sve bi mi dosadile posle pet minuta. Nisam mogao da se pretvaram da ne postojiš. A onda sam te video na onoj dobrotvornoj zabavi... i ubedio sam sebe da ti se moram osvetiti za otmicu, a zapravo sam želeo da ti se osvetim zbog osećanja koja si probudila u meni. Zbog tebe je sve u mom životu postalo nevažno. Selin su klecala kolena. - Rekao si da ti poverenje nije važno, jer ne želiš vezu. - Da, želeo sam da te povredim, jer mi nisi verovala. Selinino srce tuklo je sve jače, ali se trudila da ostane mirna. - Znam da si me zaveo da bi mogao da manipulišeš mnome. - Da, to sam planirao, ali sve se promenilo. Zato sam bio toliko povređen kad si otišla usred noći. Ni pomislio nisam da mi ne veruješ... Selin više nije mogla da sedi mirno, počela je da hoda po prostoriji. - Onog dana kad sam ti rekla istinu o mom ocu... Zaista sam ti verovala. Ali još uvek si imao priliku da ga spaseš, a ja sam se uplašila da si sve vreme glumio... - Selin je nervozno prekrstila ruke. - Rekla sam sebi da ne treba da ti verujem. Kasnije si i sam rekao da bi učinio sve da odeš s ovog ostrva... - skupila je hrabrost da ga pogleda u oči. - Želela sam da ti verujem, želela sam da verujem u sve što se desilo među
~ 76 ~
nama... I to me je strašno plašilo. Otišla sam sama, jer sam se plašila da ćeš otići čim se vratimo u London... - Nikad ne bih otišao, Selin - rekao je tiho. - I baš zato što sam to shvatio, želeo sam da te kaznim. Preleteo sam celu planetu samo da bih bio što dalje od tebe. A kad sam u Njujorku video vesti, kako novinari nasrću na tebe... ponovo sam oživeo. Nisam mogao da podnesem pomisao da patiš. Volim te, Selin. Hajde da počnemo iz početka. Želim da te zavedem, ali upozoravam te... neću biti fer. Selin mu je potrčala u zagrljaj, skočila je i obavila nogama njegove bokove. - Umreću od straha, ali priznajem da i ja tebe volim, Roje Vajte. Volim te više od života - Selin ga je ljubila po vratu dok ju je on nosio stepenicama. - Nikad te neću pustiti da odeš - rekao je. - Obećavaš? - pogledala ga je u oči kad ju je spustio na krevet. Svukao je majicu, a Selin ga je privukla u zagrljaj da ga konačno oseti. Godinu dana kasnije... Roj se protegnuo na stolici u svojoj kancelariji. Sunce je zalazilo nad Londonom. Liftom se spustio dva sprata niže i pogled mu se zaustavio na tablu na zidu: SMV Games Ltd. Selin Mur Vajt... Prošle godine preselila je firmu ovde, u njegovu poslovnu zgradu. Prodali su Selinin stan i Rojevu kuću, pa su kupili vilu u Ričmondu s ogromnom baštom, u kojoj je Tigar uživao. Roj je zastao u vratima Selinine kancelarije. Ona je s grupom tinejdžera razgovarala o novoj igrici koju je pripremala. Ovo joj je bio omiljeni deo dana - kad Roj dođe po nju. Deca su spakovala svoje stvari, a Selin se okrenula Roju pruživši mu ruku da joj pomogne da ustane. Spustio je dlan na njen pozamašni stomak. Selin je bila u sedmom mesecu trudnoće. - Doviđenja - pozdravila je tinejdžere. - Vidimo se sledeće nedelje. - Doviđenja, Selin, gospodine Vajt. - Zašto me još uvek zovu gospodin Vajt?
~ 77 ~
Selin se nasmejala. - Iz nekog razloga smatraju te zastrašujućim. - Ti me nikad nisi smatrala zastrašujućim, to je najvažnije. Da li je sve u redu? Selin je klimnula glavom. Znala je na šta misli. Njen otac osuđen je na 15 godina zatvora. - Srećna sam što je sve završeno. I žalim što nikad nisam imala pravu porodicu... oca i majku. Roj ju je nežno poljubio. - Nema žaljenja ni patnje. To ne dozvoljavam. Selin se nasmejala. U tom trenutku beba se ritnula, pa je uzela Rojevu ruku spustivši je na svoj stomak. Ne, zaista nema razloga za patnju.
~ 78 ~