Emitor 476

EMITOR glasilo­Društva­ljubitelja­fantasti­ke­Lazar­Komarčić broj 476 – godina XXIX – mart 2oo9

Mi­loš Cvet­ko­vić Emi­tor 476 je pr­vo tre­ba­lo da iza­đe u tre­nut­ku ka­da bi bio Emi­ tor 475. No, ka­ko se ured­nič­kih pet­na­est mi­nu­ta pre­tvo­ri­lo u par me­se­ci po nor­mal­nom ra­ču­na­nju vre­me­na, ušli smo u no­vu 2009. go­di­nu, pro­šao je još je­dan BE­O­KON (jed­no vi­đe­nje istog mo­že­te pro­či­ta­ti na: http://cul­tofg­houl.blog­spot.com/), dok je pod bro­ jem 475 iza­šao spe­ci­jal – zbir­ka pri­ča po­sve­će­nih FLA­ŠU GOR­DO­ NU. Da­kle, ume­sto da sad kre­nem da se (ne­u­spe­šno) prav­dam zbog ka­šnje­nja, skre­nu­ću pri­ču na ono što je valj­da i te­ma ove uvod­ne re­či, a to je no­vi broj Emi­to­ra i nje­gov sa­dr­žaj.

Me­ni naj­dra­ži deo Emi­to­ra, kao i obič­no, su pri­če do­ma­ćih auto­ra. U ovom bro­ju pred­sta­vlja­mo vam če­ti­ri pri­če plus jed­no ma­lo iz­ne­na­đe­nje. Dve pri­če do­la­ze od u Emi­to­ru već ob­ja­vlji­ va­nih auto­ra, dok dru­ga dva auto­ra, tač­ni­je autor­ke, de­bi­tu­ju tj. me­ta­fo­rič­ki re­če­no gu­be ne­vi­nost sa ovim Emi­to­rom. Pr­va pri­ča je PO­SLED­NJE UTO­ČI­ŠTE De­ja­na Mu­ja­no­vi­ća. Kao što već re­koh auto­ru, vo­leo bih da vi­dim još pri­ča iz ovog uni­ver­zu­ma. Ima tu po­ten­ci­ja­la, mo­žda za jed­nu op­šir­ni­ju (post)apo­ka­lip­tič­nu no­ve­ lu? Dru­ga pri­ča je ZLA KOB Mar­ka Pi­še­va. Ne­ki se te pri­če se­ća­ju sa po­sled­njeg, ni­kad pre­ža­lje­nog kon­kur­sa ZS. U me­đu­vre­me­nu, Mar­ku je iza­šla zbir­ka no­ve­la FO­TO­FO­BI­JA, a on je u do­broj me­ri sa­zreo kao pi­sac i po­ka­zao ka­ko se pi­še mo­de­ran, at­mos­fe­ri­čan i na­da­sve ube­dljiv ho­ror ko­ji se neo­set­no spa­ja sa knji­žev­nom ma­ti­com, iako osta­je bes­kom­pro­mi­san u svo­joj sr­ži (btw ovo je na­rav­no ski­ca za moj bu­du­ći blurb, ali još ću na to­me da po­ra­ dim...). IZOL­DA Ive Jan­ko­vić je pri­ča sta­nja ko­ja efekt­no ba­lan­si­ra na li­ni­ji iz­me­đu fan­ta­stič­nog i re­al­nog, dok krat­ke re­če­ni­ce i škr­ to do­zi­ra­ni opi­si da­ju či­ta­voj pri­či spe­ci­fi­čan ri­tam. Pri­ča JA­BU­KE Ta­nje Pe­tro­vić je mo­žda za ni­jan­su pre­po­e­ti­zo­va­na za moj ukus, ali ne­ko­me će to upra­vo bi­ti nje­gov cup of tea. Iz­ne­na­đe­nje na kra­ju je jed­na pra­znič­na po­e­ma. NI­KAD VI­ŠE Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća (pre­mi­jer­no ob­ja­vlje­no na saj­tu Art-Ani­ma) ur­ne­be­sna je ob­ra­da GA­VRA­NA Ed­ga­ra Ala­na Poa. Struk­tu­ra ori­gi­nal­ne po­e­me je oču­ va­na do de­ta­lja, dok je sva­ka va­ri­ja­ci­ja, či­ni se, pom­no pla­ni­ra­na i ume­šno spro­ve­de­na. Twist: ume­sto ga­vra­na, glav­nog ju­na­ka pro­ go­ni pra­se u vre­me bo­žić­nog po­sta… Što se ma­ga­zin­skog de­la ti­če, pr­vo na me­ni­ju ima­mo in­ter­vju.

Fi­lip je raz­go­va­rao sa Zo­ra­nom Jak­ši­ćem, a kao po­vod je po­slu­ žio iz­la­zak iz štam­pe zbir­ke pri­ča MI­NI­STAR­STVO SEN­KI. Po­red Jak­ši­će­ve zbir­ke, u pro­te­klih go­di­nu da­na u iz­da­nju iz­da­vač­ke ku­

će Tar­dis po­ja­vi­li su se: ro­man Lju­be Dam­nja­no­vi­ća VI ŠTO MA­ ŠTA­TE O SRE­ĆI, kao i zbir­ka pri­ča JE­SEN SKU­PLJA­ČA Ili­je Ba­ki­ća.

U ovom bro­ju Emi­to­ra či­ta­će­te osvr­te na sva tri Tar­di­so­va iz­da­ nja. Na­rav­no, Emi­tor ne bi bio to što je­ste bez Rad­mi­la, pa ta­ko u ovom bro­ju ima­te dva nje­go­va tek­sta od ko­jih je je­dan osvrt na pri­če iz pret­hod­nog (re­dov­nog) bro­ja. Od tek­sto­va o fil­mu iz­dvo­jio bih te­me­ljan, in­for­ma­ti­van i za­ni­mlji­vo di­gre­si­van tekst Alek­san­dra Žilj­aka na­pi­san po­vo­dom če­ti­ri de­ce­ni­je od naj­zna­ čaj­ni­jeg (a po mno­gi­ma još uvek naj­bo­ljeg) SF fil­ma ika­da, kao i pra­te­ćeg mu ro­ma­na. Uka­zao bih ta­ko­đe i na či­nje­ni­cu da za ovaj broj Emi­to­ra ni­sam na­pi­sao NI­ŠTA sem uvod­ne re­či, a da sam sle­de­ći ge­slo: što mo­žeš da­nas ura­di u na­red­nom ži­vo­tu, re­šio da sop­stve­ni do­pri­nos u vi­du ka­kvog tek­sta sa­ču­vam za na­red­ni broj, ko­ji će, upr­kos ovo­me što sam re­kao, iza­ći re­la­tiv­no br­zo na­kon ovog bro­ja... Na­pro­sto, do­sta se bit­nih stva­ri de­ša­va kad je u pi­ta­nju do­ma­ća fan­ta­sti­čar­ska (zvu­či kao po­sla­sti­čar­ska!?) sce­na ko­ja sva­kim da­nom po­sta­je sve fan­ta­stič­ni­ja. Po­red iz­da­nja Tar­di­sa i ne­u­mor­nog Skro­bo­nje ko­ji je pu­no to­ga spre­mio za ovu go­di­nu, ak­ti­vi­rao se i Bo­ban Kne­že­vić i po­da­rio nam Fan­ta­stič­nu Bi­bli­o­te­ku – edi­ci­ju u okvi­ru ko­je će se ob­ja­vlji­va­ti do­ma­ći auto­ri fan­ta­sti­ke. Pet knji­ga je već iza­šlo, a još tri se če­ka­ju. O to­me de­ talj­ni­je u idu­ćem bro­ju...

Po­što ovaj Emi­tor za­pra­vo i ne mo­ram da re­kla­mi­ram tj. ako ovo či­ta­te već ste ga ku­pi­li (ili do­bi­li, po­zaj­mi­li, fo­to­ko­pi­ra­li, ukra­ li...), mo­gao bih da za­klju­čim ovu du­gač­ku, ne­po­treb­nu i sva­ka­ko do­sad­nu uvod­nu reč uz sa­da već tra­di­ci­o­nal­ni po­ziv svi­ma oni­ma ko­ji osim što či­ta­ju i sa­mi ima­ju po­riv da bu­du kre­a­tiv­ni (tj. mo­ ra­ju ne­ka­ko da se iz­bo­re sa tim sil­nim gla­so­vi­ma). No, ka­ko me­ ni u ovom tre­nut­ku po­ne­sta­je kre­a­tiv­no­sti ura­di­ću copy/pa­ste iz sop­stve­ne uvod­ne re­či za Emi­tor 464, po­što smo iona­ko u tom Emi­to­ru za­bo­ra­vi­li da uba­ci­mo već na­pi­sa­ni uvod­nik. Da­kle, da se ne ba­ci. Ina­če, upra­vo u Emi­to­ru 464 se na­la­zi pri­ča ko­ja je do­bi­la na­gra­du LJU­BA DAM­NJA­NO­VIĆ za se­zo­nu 2007-2008. U pi­ta­nju je TAR­ZA­NO­VA PO­SLED­NJA VE­LI­KA AVAN­TU­RA Pa­vla Ze­li­ća, ko­ me ja još jed­nom, sad i ova­ko jav­no, če­sti­tam! Eto vam još je­dan raz­log da pi­še­te za Emi­tor – več­na sla­va! (sle­di obe­ća­ni copy/pa­ste) U sva­kom slu­ča­ju, ako mi­sli­te da mo­že­te bo­lje, po­go­to­vo ako za­i­sta mo­že­te bo­lje, ma­da i ako sa­mo mi­sli­te (ilu­zi­je su tu da se raz­bi­ja­ju, zar ne?) da mo­že­te bo­lje, pa i ako... do đa­vo­la, iz­gu­bih nit! Da­kle, sve va­še pri­lo­ge: pro­zu, po­e­zi­ju, ilu­stra­ci­je, re­cen­zi­je, raz­ne te­o­rij­ske mu­dro­li­je i šta vam još već pad­ne na pa­met, a da je do­volj­no fan­ta­stič­no i fan­ta­stič­ko pri­de, ša­lji­te na: la­zar­ko­mar­ cic@yahoo.com Do Emi­to­ra…

Miloš Cvetković

1 4

REČ URED­NI­K A Mi­loš Cvet­ko­vić OGLA­SNA TA­BLA

PRIČE (a i jedna PESMA!) 5 PO­SLED­NJE UTO­ČI­ŠTE De­jan Mu­ja­no­vić 12 ZLA KOB Mar­ko Pi­šev 19 IZOL­DA Iva Jan­ko­vić 22 JA­BU­KE Ta­nja Pe­tro­vić 25 NIKAD VIŠE Nikola Petrović INTERVJU 29 NF RA­DO­JE DO­MA­NO­VIĆ NA ESID TRI­PU

raz­go­vor sa Zo­ra­nom Jak­ši­ćem vo­dio Fi­lip Ro­go­vić STRIP 34 ALDAGON Saša Arsenić & Darko Pajčin PRIKAZI 32 PO­RU­KE '68-e Rad­mi­lo An­đel­ko­vić 39 ČI­TA­LI SMO ZA VAS Rad­mi­lo An­đel­ko­vić 43 VIŠE OD PETNAEST FRAGMENATA PRIPOVEDAČA Ni­ko­la Pe­tro­vić 45 101 NF KRO­KI Fi­lip Ro­go­vić 46 PO­KU­ŠAJ DA NE SPA­LIŠ OVAJ PRI­K AZ De­jan Mu­ja­no­vić 48 TROLOVI VOJVODE STEPE Filip Rogović 50 KO­PI­L AD BO­GO­VA: SA­LIR Aizen So­u­su­ke 52 2001: ODI­SE­JA U SVE­MI­RU – po­bje­de i po­ra­zi jed­nog umjet­nič­kog dje­la

Alek­san­dar Ži­ljak 68 THE DARK KNIGHT Alek­san­dar Har­ve­ster Ja­njić 71 LÅT DEN RÄTTE KOM­MA IN De­jan Mu­ja­no­vić

EMITOR / glasilo Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić iz Beograda / broj 476 / 9. mart 2oo9. / ISSN 1451–1995X kontakt: lazarkomarcic@yahoo.com, www.lazarkomarcic.org urednik: Miloš Cvetković; brojni saradnici: vidi sadržaj; prelom i druge tehnikalije: Žarko Milićević;

Be­o­kon (sedmi po redu) odr­žan u Do­mu omla­di­ne od 30. ja­nu­a­ra do 1. fe­bru­a­ra 2009.

Na Be­o­ko­nu se po­ja­vio Emi­tor 475: „Zbir­ka pri­ča o Fla­šu Gor­do­nu“

Do­de­lje­ne na­gra­de LA­ZAR KO­MAR­ČIĆ: pri­ča: Li­di­ja Be­a­to­vić, „Udno pa­li­sa­da“ (La­zar Ko­mar­čić, Emi­tor 461) pri­po­vet­ka: Rat­ko R. Ra­du­no­vić, „Po­sta­nje 38:9“ (La­zar Ko­mar­čić, Ugriz stra­sti (pri­če erot­ske fan­ta­sti­ke) aka Emi­tor 460 ) ro­man: Ni­ko­la Ma­lo­vić, Lu­ta­ju­ći Bo­kelj (La­gu­na) spe­ci­jal­na na­gra­da za do­pri­nos na po­lju fan­ta­sti­ke: Đor­đe Ka­di­je­vić Na­gra­da LJU­B O­M IR DAM­N JA­N O­V IĆ, za naj­bo­lju pri­ču ob­ja­vlje­nu u Emi­to­ru u se­zo­ni 2007/2008 do­bio je Pa­vle Ze­lić, za pri­ču „Tar­za­no­va po­sled­nja ve­li­ka avan­tu­ra“ iz Emi­to­ra 464 A mi smo dobili plaketu zahvalnosti od Udruženja književnika Srbije, za trajni doprinos ugledu i razvoju tog Udruženja.

Do­men la­zar­ko­mar­cic.org.yu je sada već pokojni (a bio u ropcu u toku pripreme ovog broja), a zajednom s njim i nikad–nešto–korišćena ����� mail­ ing–lista Ansible. Ko ni­je pri­me­tio, lazar­ko­mar­cic.org je funk­ci­o­na­lan već ja­ko du­go. Krajnje je vreme da počnete da ga koristite :)

De­jan Mu­ja­no­vić The me­at in your mo­uth as you sa­vo­ur the fla­vo­ur of mur­der.

—The Smiths

ilustracija: Saša Arsenić & Darko Pajčin

„Ali, ta­ta, zar oni ni­su lju­do­žde­ri?”

Gri­maj­zli­ca je le­vom ša­kom ste­za­ la oče­vu de­snu, po­gnu­te gla­ve pa­ze­ći na put pred so­bom. Pre dva ki­lo­me­tra, za­ka­či­la je sto­pa­lom o ka­men i pa­la na ma­ka­dam još mo­kar od si­noć­ne ki­še, raz­mek­šav­ši me­so de­sne ru­ke. Po­ku­ ša­va­ju­ći da za­bo­ra­vi na bol u mi­ši­ći­ma, pom­no je po­sma­tra­la sva­ku ne­rav­ni­nu na uta­ba­noj sta­zi­ci i ti­ho po­me­ra­la usne dok je bro­ja­la ka­men­či­će na pu­tu.

Ose­ća­ju­ći pr­sten ko­ji mu je kli­zio po ko­ži do­ma­log pr­sta, vi­še lji­gav ne­go me­ ta­lan, kao da se znoj sa Gri­maj­zli­ci­nog dla­na ne­ka­ko uvu­kao u nje­ga, Bla­bin­ Emitor 476

ger je zglo­bom le­ve ša­ke gur­nuo ro­žna­ te na­o­ča­re uz ko­ren no­sa. Na­me­stio je cr­nu tor­bu na ra­me­nu i od­seč­no re­kao: „Ne.“ Feć­fi­ca je mr­zo­volj­no išla za nji­ma i s vre­me­na na vre­me šmrć­ka­la. Tro­mo je vu­kla no­ge po bla­tu, ru­ku du­bo­ko u dže­ po­vi­ma šljam­pa­ve duk­se­ri­ce, kao da se vra­ća­la ku­ći po­sle ce­lo­dnev­nog tu­ma­ra­ nja na se­o­skom va­ša­ru. „Glad­na sam,“ iz­go­vo­ri­la je je­dva čuj­no. Iz­va­di­la je ša­ku iz dže­pa, pri­ne­la pr­ste usti­ma i po­če­la da gric­ka nok­te. Od sa­mog po­čet­ka, bi­la je pro­tiv ovog pu­to­va­nja. Ni­je se ne­što po­seb­no bu­ni­la ka­da im je otac jed­nog 5

po­po­dne­va, pre tač­no pet me­se­ci, pre­ do­čio plan. Sa­mo je iz­be­ga­va­la nje­gov po­gled i lju­ti­to gle­da­la u mr­lju od ka­fe na te­pi­hu dnev­nog bo­rav­ka. U stva­ri, ni­ ka­da ni­je pro­go­va­ra­la osim ako je ne­ko ne bi ne­što pi­tao ili uko­li­ko bi oce­ni­la da bi nje­ne re­či mo­gle da bu­du od pre­sud­ nog zna­ča­ja. Za­klju­či­la je da ni­šta što bi ona mo­gla da ka­že ne bi od­vra­ti­lo nje­ nog oca od ove pu­sto­lo­vi­ne. Šest ko­ra­ka ka­sni­je, Bla­bin­ger je na­ sta­vio: „Ne­ma raz­lo­ga za strah, mi­la mo­ ja. Po­sled­nje ple­me kar­ni­vo­ra odav­no ne prak­ti­ku­je ka­ni­ba­li­zam. Šta­vi­še, ima po­pri­li­čan broj be­lih iz­gna­ni­ka u Kar­ ka­su, a si­gur­no ne bi mo­gla da za­mi­sliš ci­vi­li­zo­va­nog čo­ve­ka ka­ko je­de ljud­sko me­so.“ „A po­gla­vi­ca? Ubi­ca...“ za­po­če­la je Gri­maj­zli­ca. „Osta­vi Ubi­cu me­ni,“ pre­ki­nuo ju je Bla­bin­ger. „Ne­maš če­ga da se bo­jiš.“ Za­u­sta­vi­li su se pred ši­praž­jem sa uskim pro­la­zom ko­ji se za­vr­ša­vao skla­ dom. Bla­bin­ger je kre­nuo pr­vi, skla­nja­ ju­ći ru­kom ra­sti­nje sa oči­ju. Za­ko­ra­čiv­ši na pa­di­nu, no­ga mu je po­to­nu­la u gu­sto ko­re­nje. Iz­gu­bio je rav­no­te­žu i pao me­ đu tr­nje na po­čet­ku či­sti­ne.

Gri­maj­zli­ca je po­tr­ča­la i klek­nu­la kraj nje­ga. Sla­ba­šno ga je uhva­ti­la za nad­lak­ ti­cu i po­mo­gla mu da usta­ne. Ugri­zla se za usnu ka­da je vi­de­la krv na oče­vom no­su. „Ta­ta...“ iz­u­sti­la je i pri­bli­ži­la pr­ste Bla­bin­ge­ro­vom li­cu ne usu­đu­ju­ći se da ga do­dir­ne. Feć­fi­ca je ćut­ke sta­ja­la iza se­stre, mr­da­ju­ći ša­kom u le­vom dže­pu.

Bla­bin­ger je vr­ho­vi­ma pr­sti­ju ski­nuo ma­lo kr­vi sa no­sa i obri­sao je o pan­ta­ lo­ne. „Ni­šta stra­šno,“ po­gle­dao je u obe kćer­ke. Iz­va­dio je ma­ra­mi­cu. Tap­ka­ju­ći po­de­ro­ti­nu, iz­ne­na­da se se­tio tor­be. Ba­ cio je kr­va­vu tka­ni­nu i ubr­za­no se okre­ nuo oko se­be. Raz­­grtao je tr­nje, ne ma­ re­ći za bol, sve dok tor­bu ni­je ugle­dao na me­tar od Feć­fi­ce, de­li­mič­no sa­kri­ve­ nu žbu­nom. Gur­nuv­ši kćer­ku u stra­nu, 6

po­sko­čio je ka njoj i po­di­gao je sa ze­mlje.

Na­glo je cim­nuo raj­sfer­šlus i odah­nuo ka­da je po­gle­dao unu­tra. „Do­bro je. Za ma­lo da se slo­mi­je.“ Iz­ne­na­div­ši sa­mu se­be, Feć­fi­ca je uz­ bu­đe­no iz­go­vo­ri­la: „Oče!“ i po­ka­za­la ka­ži­pr­stom ka ju­gu. Mr­da­la je ša­kom u le­vom dže­pu.

Bla­bin­ger je po­di­gao po­gled i ugle­ dao tan­ku li­ni­ju di­ma ko­ja se di­za­la ka si­vim, te­škim obla­ci­ma, na kra­ju či­sti­ne i iza dr­ve­ća. Sta­vio je cr­nu tor­bu na oba ra­me­na i kre­nuo. „Sti­gli smo. Ovo mo­ra bi­ti Kar­kas.“ Gri­maj­zli­ca je uhva­ti­la Feć­fi­cu pod ru­ku, gla­de­ći ko­su iza uha pri sva­kom ko­ra­ku. Za­tva­ra­la je kap­ke pa ih po­no­ vo otva­ra­la, iz­gle­da­ju­ći kao da će sva­ kog tre­na za­spa­ti. Te­lo joj se na sva­koj ne­rav­ni­ni kla­ti­lo, po­put po­lu­pra­znog stra­ši­la. Od­u­vek je bi­la sla­ba i po­vo­dlji­ va. Feć­fi­ca je mr­ze­la nje­ne oči ko­je bi se po­put školj­ki otvo­ri­le sva­ki put ka­da bi nji­hov otac pro­go­vo­rio. Že­le­la je da nok­ ti­ma iš­če­pr­ka taj bi­ser ko­ji bi za­si­jao pri sva­kom slo­gu Bla­bin­ge­ro­vih ti­ra­da. Ipak, slu­že­ći se­stri kao ho­da­li­ca, mir­no je išla po­red nje, sjaj­nog i ru­me­nog li­ca, ve­či­to u iš­če­ki­va­nju osme­ha ko­ji ni­ka­ko da do­ đe. Kao i uvek, u ti­ši­ni su ko­ra­ča­le, pra­ te­ći oca ko­ji se već pri­bli­žio dr­ve­ću.

Ka­da su pro­šli kroz red dr­ve­ća, ugle­ da­li su Kar­kas, ali ne i nje­go­ve sta­nov­ ni­ke.

Tri­na­est slam­na­tih, oro­nu­lih ku­ći­ca obra­zo­va­lo je krug. Ve­ći­na je bi­la pre­kri­ ve­na ru­pa­ma, je­dva sto­je­ći na me­stu, a dve su bi­le u pot­pu­no­sti ne­u­po­tre­blji­ve.

Le­ža­le su u kr­ho­ti­na­ma na bla­ti­štu, ve­ ro­vat­no po­ru­še­ne od si­noć­njeg ne­vre­ me­na. U sre­di­štu, sa ne­dav­no uga­še­ne lo­ma­če, ši­rio se sla­ba­šan dim. Ipak, da šte­te i ni­je bi­lo, na­stam­ba bi opet de­ lo­va­la da­le­ko jad­ni­je ne­go što su ika­da mo­gli da za­mi­sle. Bla­bin­ger, Gri­maj­zli­ca i Feć­fi­ca gle­da­li su po­sled­nje me­so­žder­ sko uto­či­šte u ču­du.

Emitor 476

„Zar je ovo...“ po­če­la je Gri­maj­zli­ca. „Če­kaj, sad.“ re­kao je Bla­bin­ger po­ se­žu­ći za cr­nom tor­bom. „Ne­ma­mo pu­ no...“ Tre­ća reč već mu se na­šla u gr­lu ka­da je za­čuo krc­ka­nje gran­či­ca.

Do­dir­nuo je pr­sti­ma na­je­že­ne dla­ ke u uši­ma i de­li­mič­no pri­gu­šio pro­do­ ran mu­ški glas ko­ji ga je po­tom s le­đa za­sko­čio. Go­vo­rio je na je­zi­ku ko­ji ni­su raz­u­me­li. Okre­nu­li su se i ugle­da­li če­ tvo­ri­cu do­mo­ro­da­ca sa iša­ra­nim ko­plji­ ma me­đu ša­ka­ma. Osta­li sa­ple­me­ni­ci su pri­sti­za­li iz ze­le­ni­la. Bi­li su na­o­ru­ža­ni ko­ plji­ma i se­ki­ra­ma, dok su dvo­ji­ca no­si­la di­vljeg ve­pra sa či­jeg vra­ta se sli­va­la krv, obe­le­ža­va­ju­ći put ko­jim su do­šli. Ve­ći­nu kar­ni­vo­ra či­ni­li su mu­škar­ci, ali bi­lo je i ne­ko­li­ko že­na i tro­ji­ca be­la­ca. Bi­li su u pot­pu­no­sti ob­na­že­ni, a ne­ki iz­bri­ja­ni do gla­ve sa ukra­snim ožilj­ci­ma na po­tilj­ku.

Pr­vi do­mo­ro­dac po­no­vo im se obra­tio, ali Bla­bin­ger je sa­mo od­mah­nuo gla­ vom. „Ne raz­u­mem.“ „Ni­šta vi ne raz­u­me­te,“ čuo je glas na po­zna­tom je­zi­ku. Kar­ni­vo­ri su se po­me­ ri­li u stra­nu i pro­pu­sti­li jed­nog od be­la­ca da pro­đe. Krat­ko oši­šan, sa pe­ča­tom se­ de ko­se iz­nad le­vog uha, pri­bli­ža­vao im se dok mu je sa­lo na tr­bu­hu i gru­di­ma po­drh­ta­va­lo. Na­me­sto de­sne ša­ke imao je pa­tr­ljak ko­ji mu je bio po­kri­ven ne­ka­ kvom za­ba­gre­lom tka­ni­nom i ne­spret­no za­ve­zan ko­nop­cem. Za raz­li­ku od osta­ lih uro­đe­ni­ka i iz­gna­ni­ka ko­ji su bi­li bo­ si, ko­ra­čao je po­ma­lo ne­spret­no ve­li­kim sto­pa­li­ma u ka­lja­ča­ma. „Ve­ga­ni.“ Na­mr­ šten, za­u­sta­vio se pred nji­ma. „Koj’ moj tra­ži­te ov­de? No­si­te se sme­sta sa va­šim glo­gi­nja­ma, kur­ci­ma pal­ci­ma, ka­ko ih već zo­ve­te, što da­lje odav­de.“ „Ne raz­u­me­te,“ ka­zao je Bla­bin­ger mla­ta­ra­ju­ći otvo­re­nom ša­kom. „Ne mo­ že­mo da se vra­ti­mo.“ „Pro­kle­ti ve­ga­ni.“ De­be­li iz­gna­nik se okre­nuo ka osta­li­ma i re­kao im ne­što.

Dvo­ji­ca sa­ple­me­ni­ka su pri­šla se­stra­ma i uhva­ti­la ih za ra­me­na, dok su dru­ga Emitor 476

dvo­ji­ca dr­ža­la Bla­bin­ge­ra ko­ji je po­ku­ ša­vao da se oslo­bo­di. „Šta se ži­gu­ljaš, pi­zdo?“ „Do­pu­sti­te mi da ob­ja­snim. Ne mo­že­ mo da se vra­ti­mo jer smo zgre­ši­li kao i vi. Da. Kri­li smo se ko­li­ko smo du­go mo­ gli, sve dok nas su­sed ni­je pri­ja­vio ka­da je vi­deo Gri­maj­zli­cu,“ po­ka­zao gla­vom je ka njoj, „sve dok je on ni­je vi­deo ka­ko li­že mač­ku ko­ju smo hra­ni­li pod iz­go­vo­ rom da nam je kuć­ni lju­bi­mac.“ „Ova ov­de?“, upi­tao je iz­gna­nik u ka­ lja­ča­ma gle­da­ju­ći sit­nim oči­ma u Gri­ maj­zli­cu ko­ja je skr­še­nih ru­ku žmu­ri­la kao da će sve ne­sta­ti ako za­tvo­ri oči. „Ta ti ne bi mo­gla ni ke­le­ra­bu da sa­vla­da a da se ne one­sve­sti.“ „Gre­ši­te.“ Bla­bin­ger je od­mah­nuo gla­ vom. „Gri­maj­zli­ca je je­la i ku­či­će, pa­co­ ve, ska­kav­ce, čak i cr­ve, sa­mo da bi ose­ ti­la ukus me­sa. Ka­da su je uhva­ti­li ka­ko li­že mač­ku, osu­di­li su je za po­ku­šaj ubi­ stva ži­vo­ti­nje sa na­me­rom da je po­je­de.

Ni­smo ima­li dru­gog iz­bo­ra ne­go da od­ met­ne­mo za­jed­no sa njom. Kad tad bi i nas dvo­je ot­kri­li...“ „Hmmm...“ Iz­gna­nik je za­gle­dao Bla­ bin­ge­ra če­ška­ju­ći de­be­lim pr­sti­ma pe­ čat si­ve ko­se i dr­že­ći pa­tr­ljak bla­go po­ dig­nut u va­zdu­hu, kao da po­ku­ša­va da uhva­ti bo­lji pri­jem. „Znaš šta, cvi­ke­ra­šu, da­jem ru­ku ako ti ni­si ve­gan.“ Opet se obra­tio sa­ple­me­ni­ci­ma na nji­ho­vom je­ zi­ku. Je­dan od be­la­ca je oti­šao do uro­ đe­ni­ka ko­ji su dr­ža­li ve­pra. Feć­fi­ca ni­je ski­da­la po­gled sa nje­ga dok je se­ki­rom se­kao me­so iz­nad pap­ka. Be­lac je pri­šao de­be­lom iz­gna­ni­ku, pru­žio mu ise­če­ni ko­mad i bez re­či se vra­tio me­đu osta­ le. „Otva­raj tu ne­le­pu gu­bi­cu. Sa’ će­mo da vi­di­mo ko ko­ga pra­vi lu­dim,“ iz­gna­nik se uz šljap­ka­nje ka­lja­ča pri­bli­žio Bla­bin­ ge­ru.

Pre­stav­ši da se ri­ta, Bla­bin­ger je otvo­rio usta i zu­bi­ma uhva­tio me­so iz iz­ gna­ni­ko­ve pr­lja­ve ša­ke. Du­go i po­la­ko je žva­kao, gla­sno mljac­ka­ju­ći, pre ne­go je 7

pro­gu­tao. Za­žmu­rio je i udah­nuo du­bo­ ko. Osmeh mu je pre­šao pre­ko li­ca dok je je­zi­kom gu­rao obra­ze, či­stio zu­be.

De­be­li uro­đe­nik ga je du­go gle­dao u oči, a za­tim se na­sme­jao. „Va­la, pri­zna­ jem da i ja znam po­ne­kad da po­gre­šim.“ Ka­zao je ne­što i do­mo­ro­ci su pu­sti­li Bla­ bin­ge­ra i nje­go­ve kćer­ke. „Mo­gu da pre­ po­znam za­kle­tog kar­ni­vo­ra čim ga vi­dim ka­ko ždro­če!“ Oti­šao je do osta­lih i po­ ka­zao im ne­što ša­kom i pa­trlj­kom. Ka­da se vra­tio, ni­je ski­dao osmeh sa li­ca ko­ji mu je ot­kri­vao niz kri­vih, po­žu­te­lih zu­ba.

Tap­šu­ći Bla­bin­ge­ra po ra­me­nu, sr­dač­no je iz­go­vo­rio: „Do­bro do­šli u Kar­kas! Ja sam Ubi­ca.“ Okre­nuo ih je ka se­lu i po­ ka­zao im na jed­nu od ku­ći­ca ko­je ni­su bi­le uru­še­ne. „Če­tr­na­est go­di­na ni­smo ima­li pri­do­šli­ca. Ovo mo­ra da se pro­sla­ vi uz ne­ko do­bro me­si­šte.“ Bla­ga ki­ši­ca je pa­da­la ka­da su ušli u naj­bli­žu ku­ći­cu. Gri­maj­zli­ca je od­mah se­la na ze­mlju i na­slo­ni­la gla­vu o zid.

Bla­bin­ger je iz­ve­sno vre­me še­tao ukrug, za­tim seo po­red Gri­maj­zli­ce, otvo­rio cr­nu tor­bu i po še­sti put pro­ve­rio njen sa­dr­žaj. Feć­fi­ca je ne­pre­sta­no uda­ra­la sto­pa­lom o rub ula­za i po­me­ra­la ša­ku u le­vom dže­pu, po­sma­tra­ju­ći ka­ko od­ vo­de ve­pra če­ti­ri ku­ći­ce le­vo od nji­ho­ve.

Pri­se­ća­la se tog pr­vog raz­go­vo­ra o Kar­ka­su ko­ji su vo­di­li. Tač­ni­je, ko­ji je nji­ hov otac vo­dio. Žar sa ko­jim je Bla­bin­ger pri­čao o Po­sled­njem uto­či­štu za­da­vio je sva­ku reč ne­go­do­va­nja ko­ja je ta­da po­ ku­ša­la da joj se us­pe­nje uz gr­lo. Feć­fi­ca je sa­mo gu­ta­la plju­vač­ku i po­ku­ša­va­la da de­lu­je pri­bra­no. Ipak, je­dan po­gled na se­stru bio je do­vo­ljan da po­kre­ne ne­ što u njoj. Vi­dev­ši je ka­ko po­put jag­nje­ta zu­ri u oče­vo za­ja­pu­re­no li­ce i ne­mo gu­ ta sva­ku reč, iz­ne­na­da je ose­ti­la ka­ko joj obra­zi ru­me­ne. Po pr­vi put, is­ku­si­la je ja­ke gr­če­ve u že­lu­cu. Ima­la je uti­sak kao da joj se cre­va ste­žu i opu­šta­ju, pro­te­ stu­ju­ći, ili mo­žda iš­če­ku­ju­ći ne­što po­sve no­vo. Ne­što ne­po­zna­to što bi im usli­ši­lo 8

sva­ku mo­li­tvu ko­ju su to­kom svih ovih go­di­na ika­da is­pu­sti­la. Ni­je že­le­la da je otac i se­stra vi­de ka­ko po­ka­zu­je bi­lo ka­ kav znak sla­bo­sti. Pa­ze­ći da joj ša­ke ne za­drh­te, od­lo­mi­la je par­če ce­le­ra i sta­vi­ la ga u usta. Iz­vi­ni­la se i oti­šla u ku­pa­ti­lo iako ni­je ose­ća­la po­tre­bu da se olak­ša.

Za­klju­ča­la je vra­ta za so­bom i sta­la pred ogle­da­lo. Još dr­že­ći ce­ler iz­me­đu je­zi­ka i tvr­dog nep­ca, po­če­la je bez­volj­no da ga mu­lja. Dro­bi­la ga je na što sit­ni­je de­lo­ve, kao da je u pi­ta­nju bom­bo­na u či­jem bi sre­di­štu sva­kog tre­na mo­gla da na­ba­sa na po­klon igrač­ku zbog ko­je je za­pra­vo i sta­vi­la pro­kle­tu stvar u usta. Po­sma­ tra­la je od­raz u ogle­da­lu i bro­ja­la sva­ki do­dir zu­ba. Po­sle tri mi­nu­ta, gla­sno je pro­gu­ta­la po­vrć­ku, pu­sti­la vo­du i smi­re­ no iza­šla iz ku­pa­ti­la.

To je bio pr­vi i po­sled­nji put da je do­ ži­ve­la ta­kav na­pad. Sve do sa­da. Ne bi li se umi­ri­la, gur­nu­la je ša­ku u le­vi džep i sti­snu­la pred­met ko­ji već go­di­na­ma po­taj­no no­si, po­put ka­kve amaj­li­je, još otkad je kao ma­la vi­de­la maj­či­no be­ži­ vot­no te­lo ka­ko le­ži u lo­kvi kr­vi, po­red ka­mi­o­na ko­ji ju je pot­ka­čio dok su njih dve pre­la­zi­le uli­cu. Škr­gu­ta­la je zu­bi­ma i bro­ja­la ka­plji­ce ki­še ko­je su sve br­že po­ če­le da uda­ra­ju o ze­mlju. Po­što je po­čeo plju­sak, okre­nu­la se od vra­ta i spu­sti­la na hla­dan ma­ka­dam pre­ko ­pu­ta oca i se­stre. Pro­u­ča­va­la je Gri­maj­zli­ci­no ble­ do i mlo­ha­vo li­ce ko­je se po­me­ra­lo pri sva­kom drh­ta­ju. Bla­bin­ger se tru­dio da je ugre­je tr­lja­ju­ći joj te­lo ve­li­kim ša­ka­ ma.

Sat ka­sni­je, ka­da je ki­ša sta­la, uro­ đe­ni­ci su iza­šli iz ku­ći­ca i kre­nu­li da pri­ pre­ma­ju va­tru i ra­žanj za di­vljeg ve­pra.

Ne­du­go za­tim, ose­tio se slat­ka­sti mi­ris me­sa pe­če­nog na sla­boj va­tri. Ubi­ca se po­ja­vio na vra­ti­ma, te­lom za­klo­niv­ši svu sve­tlost, i sve­ča­no ob­ja­vio: „So­vra je po­sta­vlje­na.“ So­vra je za­pra­vo bio kva­drat bla­ta na či­joj je sre­di­ni je­dan uro­đe­nik okre­tao Emitor 476

ve­pra na skle­pa­nom ra­žnju od zar­đa­lih šip­ki. Ži­vo­ti­nja je bi­la pro­bo­de­na oštrim gvo­zde­nim šilj­kom ko­ji je ve­ro­vat­no je­dan od iz­gna­nih kar­ni­vo­ra po­neo sa so­bom. Po­red pe­če­nog le­ša na­la­zio se pla­danj na ko­ji je trud­na do­mo­rot­ki­nja re­đa­la me­so ko­je bi ise­kla, čap­ka­ju­ći po ko­je par­če i bri­šu­ći o doj­ke vre­lu mast ko­ja je sa­mo mo­me­nat pre cvr­ča­la na šilj­ku. Oda­bra­ni uro­đe­ni­ci i iz­gna­ni­ci se­ de­li su oko me­sa, osta­viv­ši pra­zna me­ sta za Bla­bin­ge­ra, Feć­fi­cu, Gri­maj­zli­cu i Ubi­cu.

Ur­li­ka­nje je po­če­lo ka­da su se oni naj­zad po­ja­vi­li. Ubi­ca je dig­nu­tih ru­ku uz­vra­tio i uz ko­me­ša­nje sa­la seo po­red obri­ja­nog bel­ca. Na­tru­lim pa­trlj­kom dao je znak Bla­bin­ge­ru da se sme­ste.

Su­prot­no oče­ki­va­nju, ka­da je je­lo po­de­lje­no, kar­ni­vo­ri su po­la­ko ot­ki­da­ li za­lo­ga­je sa ko­ma­da ko­je su dr­ža­li na dla­no­vi­ma i sta­vlja­li ih u usta. Ko­sti su ured­no či­sti­li od me­sa i ži­li­ca i ba­ca­li ih u va­tru ko­ja je još sla­ba­šno go­re­la, gre­ju­ći im ob­na­že­na te­la. Bla­bin­ger se pr­vi od njih tro­je po­slu­žio me­som. Us­peo je da sme­sti dva po­ve­ća par­če­ta na dlan. Ću­ šnuo je Gri­maj­zli­cu ko­ja je sa­mo zu­ri­la u ze­mlju pred so­bom, ne usu­đu­ju­ći se da po­gle­da go­zbu.

Spa­ziv­ši ovo, Feć­fi­ca je be­sno po­gle­ da­la se­stru. Ni­je tre­ba­lo da do­la­zi­mo, po­mi­sli­la je po ko zna ko­ji put. Da li je Bla­bin­ger uop­šte raz­mi­šljao ka­da mu je ta­kva ide­ja pa­la na pa­met? Ve­ro­vat­no ni­je. Kao i uvek ka­da bi se me­šao u tu­đa po­sla, sa­mo bi mi­slio na se­be i svo­ju ka­ ri­je­ru. To što su se za­pu­ti­li u ovu vraž­ju ma­ter sa­svim na svo­ju ru­ku, bez do­zvo­ le Sa­ve­ta, ni­je ga ni naj­ma­nje bri­nu­lo.

Va­žno je sa­mo da on na kra­ju is­pad­ne Pro­me­tej. O po­sle­di­ca­ma i o to­me ka­ko će da iz­vu­ku ži­va du­pe­ta ka­da se na­po­ kon ma­ši te je­be­ne cr­ne tor­be ni­je imao vre­me­na da pro­mi­sli.

Pre­ki­nuv­ši joj tok mi­sli po­kre­tom ru­ ke, Bla­bin­ger je do­gra­bio pal­cem i ka­ži­ Emitor 476

pr­stom ma­nje par­če sa dla­na. Sta­vio ga je Gri­maj­zli­ci me­đu ša­ke ko­je je ova ne­ spret­no dr­ža­la tik is­pred bra­de. Kao da če­ka­ju ne­ki znak, obo­je su sa­mo po­sma­ tra­li obed u to­ku.

Ku­ka­vi­ce, po­mi­sli­la je Feć­fi­ca i ma­hi­ nal­no po­seg­nu­la za go­zbom. Čim joj se me­so na­šlo na je­zi­ku, a zu­bi se za­klo­pi­li, cre­va su po­če­la da joj se gr­če po dru­gi put da­nas, ali ubr­zo su se pri­mi­ri­la ka­da je po­če­la da žva­će. Ka­ko joj je sok cu­ reo sa ru­bo­va je­zi­ka, sli­va­ju­ći se do vr­ ha pa na­zad ka ko­re­nu or­ga­na, po­la­ko je za­bo­ra­vlja­la gde se na­la­zi. Tu­đe tki­vo na mom tki­vu, od­zva­nja­lo joj je u gla­vi.

Ze­ni­ce su joj se ši­ri­le dok je svu pa­žnju usred­sre­đi­va­la na pu­ta­nju me­sa, kroz ždre­lo, do­le, du­blje, ka mra­ku. Da li je ne­ko ne­što re­kao?

Ni­je ču­la ka­da je Ubi­ca za­u­stio i is­pu­ stio dva ne­mu­šta zvu­ka, ve­ro­vat­no ne mo­gav­ši da do­đe do re­či od hra­ne ko­ju je ha­la­plji­vo pre­vr­tao po du­plji. Shva­tiv­ ši ovo kao znak, Bla­bin­ger i Gri­maj­zli­ca sta­vi­li su pr­ve za­lo­ga­je u usta. „Znaš,“ po­čeo je Ubi­ca obra­ća­ju­ći se Bla­bin­ge­ru ko­ji je pom­no žva­kao, „kla­ nje svi­nja je jed­no je­be­no is­ku­stvo. Ova mo­ja ša­ka,“ sta­vio je pa­tr­ljak na­spram va­tre i osmo­trio ga sa svih stra­na, „kr­ ma­ča mi od­gri­zla dok se po­lu­mr­tva pra­ ća­ka­la... Al’, ko ga je­be. Kla­nje je Bož­ji dar. Oštre­nje no­že­va, jur­nja­va... Pa, kad je cep­neš bu­da­kom po če­lu i za­ri­ješ nož u gr­kljan, a ono ši­klja cr­na, gu­sta krv...

Uh, pa, kad za­bi­jaš se­či­vo sve du­blje i du­blje, va­diš gr­kljan no­žem i ru­ka­ma da bi se ugu­ši­la u svo­joj kr­vi, pa sa­če­kaš dva­de­se­tak mi­nu­ta da se iz­ba­ca­ka...“ Na ove re­či, Gri­maj­zli­ca je is­plju­nu­ la ne­sa­žva­ka­no me­so na ze­mlju is­pred se­be i, trg­nuv­ši se ne­ko­li­ko pu­ta, kre­nu­ la da po­vra­ća. Uklo­niv­ši ru­ka­vom blju­ vo­ti­nu sa usa­na, zgro­že­no je po­gle­da­la me­đu že­lu­dač­nom ki­se­li­nom ko­ma­dić ne­sva­re­nog ku­pu­sa ko­ji su po­je­li pred po­la­zak i bri­znu­la u plač.

9

Cr­ve­nih obra­za ko­ji su se po­me­ra­li sa vi­li­com ko­ja je žva­ka­la, Ubi­ca je na­glo ustao i raz­drao se na do­mo­ro­dač­kom.

Ne obra­ća­ju­ći ni naj­ma­nje pa­žnje na Feć­fi­cu ko­ja je već sma­za­la par­če i kre­ nu­la da ob­li­zu­je pr­ste, za­gle­dao se u Gri­maj­zli­cu, a za­tim upe­rio ka­ži­prst ka Bla­bin­ge­ru. Ti­ho je pro­ce­dio: „Šta, ko­ji ku­rac, ho­će­te vi­še od nas?“ Osta­li su se isto po­di­gli i okru­ži­li Bla­ bin­ge­ra i nje­go­ve kćer­ke. Gri­maj­zli­ca se po­vu­kla iza oca, a Feć­fi­ca je sta­la po­red ra­žnja – na­glo pro­bu­đe­na Ubi­ci­nim gr­ le­nim kre­šta­njem. Bla­bin­ger je pr­vi do­ šao se­bi i pro­go­vo­rio: „Če­kaj, sa­mo da ob­ja­snim... Mi smo...“ „Ne­maš ti šta da ob­ja­šnja­vaš, je­da­ču bla­bi­nja, glo­gi­nja, če­ga već. Gu­bi­te se.“ „Če­kaj, do­zvo­li...“ Bla­bin­ger je bi­rao re­či. „...sa­mo se­kund...“ „Znam ja do­bro ko ste vi i šta ste vi.

Je­be­ni pre­ži­va­ri, stal­no po­ku­ša­va­te...“ Bla­bin­ger je na­me­stio na­o­ča­re i ša­ kom ste­gao ko­mad me­sa de­sne bu­ti­ne. „Slu­šaj ti! Ba­rem mi ne ubi­ja­mo ni­ko­ga.

To je ubi­stvo što vi či­ni­te!“ „To je pri­rod­ni ci­klus! Sa ko­jim se vi iz Ve­gan­skog sve­ta je­ba­va­te. Sje­ba­ste nam pri­ro­du, sje­ba­ste nam že­ne... Jad­ ni­ce ne mo­gu vi­še ni da ra­đa­ju ka­ko tre­ ba kad ih tr­pa­te tim trav­či­ca­ma... Pri­ rod­ni ci­klus, Glo­ginj­be­ru!“ „Bla­bin­ger!“ ski­nuo je po­dlak­ti­com plju­vač­ku ko­ja mu se sli­la na bra­du. „Da. Ali vi te jad­ne ži­vo­ti­nje ga­ji­te u je­zi­vim uslo­vi­ma sa­mo da bi­ste ih po­je­li po­sle,“ iz­go­vo­rio je Bla­bin­ger upi­ru­ći ka­ži­pr­ stom u Ubi­cu. „Da.“ Ubi­ca se osvr­nuo oko se­be i za­gle­ dao u bla­ti­šte i ru­šev­ne stra­ća­re u ko­ ji­ma ži­ve. „Je­zi­vi uslo­vi... Ne­ma­te vi poj­ma.“ Pri­bli­ža­vao mu se sa pre­o­sta­ lom ša­kom u pe­sni­ci po­dig­nu­tom iz­nad ra­me­na, na­me­ra­va­ju­ći da ga uda­ri. „Šta ste do­šli ov­de da nam po­pu­je­te? Da nas pre­o­bra­ti­te? Ne­ma od to­ga ni­šta, bra­le.

Pi­ši pro­pa­lo.“ 10

Bla­bin­ger je udah­nuo du­bo­ko. Još za­ ja­pu­re­nih obra­za, ski­nuo je tor­bu sa ra­ me­na i otvo­rio raj­sfer­šlus. Naj­zad ono na šta je to­li­ko du­go če­kao. „Sa­mo mi do­zvo­li da ti po­ka­žem ne­što...“ Ubi­ca je kre­nuo da ga za­u­sta­vi. „Hej, sta­ni, je­bem te pa te­be! Ni­sam du­vo u pra­zno ra­kij­sko bu­re pa da te pu­stim...“ Za­u­sta­vio se ugle­dav­ši pred­met ko­ji je Bla­bin­ger iz­va­dio iz cr­ne tor­be.

Na bla­tu sta­jao je ma­li, si­vi ra­dioapa­rat. Do­mo­ro­ci su po­če­li da uz­mi­ču, mr­mlja­ju­ći ne­što me­đu so­bom, dok su bel­ci ne­po­mič­no zu­ri­li u pred­met. Ubi­ca je tr­ljao zglo­bom ša­ke pe­čat se­de ko­se i po­me­rao usne. Gle­da­ju­ći vla­žnim oči­ ma Bla­bin­ge­ra, naj­zad je re­kao: „Pro­šle su tri de­ce­ni­je ka­da sam po­sled­nji put ugle­dao ova­ko ne­što, je­bem li ga, za­bo­ ra­vio sam i ka­ko se zo­ve...“ „Sa­mo me pu­sti da ga uklju­čim,“ ka­ zao je Bla­bin­ger. „Da ču­ješ u ka­kvom sve­tu sa­da ži­vi­mo. Šta pro­pu­šta­te van Ve­gan­skih te­ri­to­ri­ja.“ „Ho­ćeš li sve da nas po­bi­ješ?!“ Feć­fi­ ca je iz­ne­na­da po­vi­ka­la, zgra­biv­ši ši­ljak sa ostat­kom ve­pro­vog le­ša. „Feć­fi­ce, ne me­šaj se! Zna­la si da će do ovo­ga mo­žda do­ći. To je za ve­će do­ bro, mi­la.“ Za­ki­tiv­ši se na­glim tr­za­jem ru­ke ko­ ma­di­ći­ma me­sa i ko­šči­ca, ko­se i ode­će pu­ne osta­ta­ka le­ši­ne, Feć­fi­ca je po­di­gla ši­ljak uvis. „Ne je­di gov­na, Glo­ginj­be­ru!“ „Feć­fi­ce...“ Vi­dev­ši joj sle­plje­nu ko­su sa ko­je se sli­va­la mast, ko­žu pre­vu­če­ nu tan­kim slo­jem Sve­tog Lo­ja, po­put ne­ke drev­ne bo­gi­nje uni­šte­nja ko­ja mu svo­jim pro­si­ja­va­njem du­bi oč­ne du­plje, Bla­bin­ger je skre­nuo po­gled i nag­nuo se ka ra­di­ju.

U tre­nut­ku ka­da je Bla­bin­ger do­tak­ nuo pre­ki­dač, Feć­fi­ca je za­mah­nu­la šilj­ kom i pro­bu­ra­zi­la mu vrat. Na­lik svi­nji, raz­ja­plje­nih če­lju­sti, trg­nuo se ne­ko­li­ko pu­ta i ob­ru­šio na ze­mlju.

Emitor 476

Feć­fi­ca je je­zi­kom ob­li­znu­la gor­nju usnu, po­ku­piv­ši ma­lo zno­ja i ma­sti. Iz­vu­ kla je ši­ljak uz pr­šta­nje kr­vi i ba­ci­la ga u pe­peo ko­ji je po­tom za­i­grao u va­zdu­hu.

Okre­nu­la se ka Gri­maj­zli­ci ko­ja je gle­da­la oče­vo vi­no ka­ko mu oti­če iz du­šni­ka i na­ ta­pa ze­mlju oko se­be.

Pra­te­ći po­gle­dom krv ko­ja se sa pra­ ši­nom sli­va­la do ka­lja­ča, Ubi­ca je go­to­vo ne­čuj­no po­na­vljao: „Šta si to ura­di­la...“ Ne raz­mi­šlja­ju­ći ni tre­na da li da se od­u­pre dav­na­šnjoj že­lji ko­ja joj je tek sa­ da po­sta­la u pot­pu­no­sti ja­sna, Feć­fi­ca je uhva­ti­la se­stru za ko­su i po­vu­kla joj gla­ vu una­zad. Pred svi­ma, be­sram­no joj je ot­kri­la ble­du ši­ju u ko­joj su se ži­le kao u ne­kom di­vljem zo­vu po­me­ra­le. Gur­nu­la je ša­ku u le­vi džep i iz­vu­kla ku­hinj­ski nož ko­ji je pre­vi­še du­go iš­če­ki­vao. Kao što je i nje­no li­ce pre­du­go če­ka­lo na osmeh ko­ji joj je sa­da raz­vu­kao obra­ze i ob­na­ žio ru­ži­ča­sti je­zik pre­pun me­hu­ri­ća što se pod so­ko­vi­ma stva­ra­ju i pu­ca­ju.

Do­šav­ši se­bi, Ubi­ca je uz­vik­nuo, „Sta­ ni!“ i po­tr­čao ka Feć­fi­ci da je spre­či.

Emitor 476

„To­li­ko du­go sam po­ti­ski­va­la tu že­lju... že­lju za me­som...“ Feć­fi­ca je za­do­bo­va­ la ja­go­di­ca­ma pr­sti­ju po ko­ži Gri­maj­zli­ ci­nog vra­ta, kao da is­pi­tu­je zvuk tki­va, me­lo­di­ju ve­če­re, „da je ona vre­me­nom po­ra­sla i do­bi­la no­vi i lep­ši ob­lik,“ za­ klju­či­la je i pre­vu­kla oštri­cu no­ža pre­ko Gri­maj­zli­ci­nog gr­klja­na, oslo­ba­đa­ju­ći va­zduh i krv ko­ja joj je me­ka­no pr­snu­ la pre­ko osme­ha. „Ka­da sa­mo po­mi­slim ko­li­ko du­go ni­sam ni zna­la šta no­sim u se­bi...“ Na­ga­ziv­ši đo­nom ka­lja­če ra­dio-apa­ rat, Ubi­ca se za­u­sta­vio. Po­gle­dao je glo­ ma­zno sto­pa­lo ko­je je pri­ti­ska­lo ure­đaj.

Is­pod slo­mlje­ne pla­sti­ke, broj­ke na ekra­ nu kre­nu­le su da ot­ku­ca­va­ju.

Za­glu­šu­ju­ći se­strin sa­mrt­ni hro­pac, Feć­fi­ca je do­da­la: „Ima nas sve vi­še.“ Gri­maj­zli­ca je trep­nu­la tri pu­ta i ble­ šta­va sve­tlost po­če­la je da se ši­ri pod Ubi­ci­nim no­ga­ma.

Ostao je sa­mo pe­peo i gu­sti dim ko­ ji je ve­što skri­vao ko­sti okol­nih ži­vo­ti­nja, ali i lju­di.

11

Mar­ko Pi­šev

Imam jed­nog pri­ja­te­lja ko­ji se zo­ve Bru­ no Pla­me­nac. Taj moj pri­ja­telj je sa­ da lud, iako on to ne zna. Me­đu­tim, ja znam, a i psi­hi­ja­trij­ski tim iz Za­vo­da za men­tal­no zdra­vlje po­tvr­dio je ovu di­jag­ no­zu.

Bru­no ni­je od­u­vek bio lud, što je i lo­ gič­no, jer ina­če ni­ka­da i ne bi­smo po­sta­li pri­ja­te­lji. Ja sam, pre­ma svim nor­ma­ma Za­vo­da za men­tal­no zdra­vlje, bi­star kao oko. No, to me ne či­ni sa­svim psi­hič­ki sta­bil­nim, na­ro­či­to ne no­ću, ka­da od­lo­ žim knji­gu — re­dov­no či­tam knji­ge pred spa­va­nje — uga­sim sve­tlo, i ne­ko vre­me zu­rim u ta­mu ras­pro­str­tu pod ta­va­ni­ com. Pod ta­kvim okol­no­sti­ma, ne­ret­ko mi se uči­ni da ču­jem kre­ta­nje onih gad­ nih slu­za­vih cr­va o ko­ji­ma je Bru­no to­li­ ko go­vo­rio pre ne­go što je po­šan­dr­cao. Ša­ša­ve pri­če ima­ju ten­den­ci­ju da vam se uvu­ku pod ko­žu. Iako mo­žda sma­tra­te da ste ih od­ba­ci­li, da ih, za­pra­ vo, ni­ste ni raz­mo­tri­li kao mo­gu­će, one po­ne­kad sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no iz­ro­ne na po­ vr­ši­nu i uz­ne­mi­re vas svo­jim skri­ve­nim smi­slom.

Bru­no je, od ka­da znam za nje­ga — a pri­ja­te­lji smo još od osnov­ne ško­le — bio po­ma­lo ču­dan. Ta nje­go­va čud­no­ va­tost ni­je mi na­ro­či­to sme­ta­la sve do sko­ra, ka­da se svo­je­volj­no pro­gla­si­la do­ mi­nant­nim de­lom nje­go­ve lič­no­sti.

U ra­nom de­tinj­stvu, Bru­no­va neo­bič­ nost se ogle­da­la u to­me što je od­bi­jao da ra­di ne­ke sa­svim obič­ne stva­ri: ni­ka­ da ni­je ku­po­vao fran­cu­ski hleb, ni­ka­da ni­je pio sok od kaj­si­je, ret­ko je pod­vr­tao pan­ta­lo­ne — a kad je­ste, on­da je to či­ nio tri pu­ta — ta­ko da su mu no­ga­vi­ce 12

uvek bi­le ili prek­tat­ke, ili su se vu­kle po ze­mlji.

Dok smo za­jed­no išli u ško­lu, ima­li smo naj­go­re oce­ne iz vla­da­nja u ode­lje­ nju. Raz­log to­me je bio fan­ta­stič­no glup: Ja bih se re­dov­no do­sa­đi­vao is­pred Bru­ no­vog ula­za, po­ne­kad i po de­set mi­nu­ta, če­ka­ju­ći da on iz­ve­de svo­je mi­ste­ri­o­zne ob­re­de pre ne­go što se smi­lu­je da iza­ đe iz sta­na, pa da mo­že­mo za­jed­no da po­đe­mo na čas. I ta­ko smo non-stop ka­ sni­li, iako smo ži­ve­li na de­set mi­nu­ta od ško­le. I ima­li smo go­mi­lu neo­prav­da­nih ča­so­va. I bed­ne dvoj­ke ili troj­ke iz vla­ da­nja.

Na kra­ju mi je maj­ka za­bra­ni­la da idem sa Bru­nom u ško­lu, pa sam od tad po­la­zio sam, i to či­ta­vih pet­na­est mi­ nu­ta pre pr­vog ča­sa. On­da bih če­kao is­pred ško­le da se nad­le­žni smi­lu­ju i otvo­re mi vra­ta, pri tom se ne­ret­ko smr­ za­va­ju­ći do ko­sti­ju.

Vi­sio sam, me­đu­tim, upr­kos maj­či­ nim iz­ri­či­tim za­bra­na­ma, is­pred Bru­no­ vog ula­za s vre­me­na na vre­me. Na­ro­či­ to ako bi tog da­na tre­ba­lo da nas za­de­si ne­ki pi­sme­ni za­da­tak. Bru­no je znao je­dan na­ro­čit put od zgra­de do škol­ skog dvo­ri­šta ko­ji bi, pod uslo­vom da se pre­đe ka­ko tre­ba, uči­nio da pred­sto­je­ći pi­sme­ni za­da­tak pro­đe vi­še ne­go glat­ko.

Ta­ko­đe je znao i pu­te­ve za Iz­be­ga­va­nje Usme­nog Od­go­va­ra­nja. Va­ri­ja­bil­nost tih pu­te­va je za­vi­si­la od da­na u ne­de­lji, kao i od pred­me­ta u ve­zi kog smo se pri­bo­ ja­va­li da će­mo bi­ti is­pi­ta­ni. Po­ne­kad bi to bio isti put, ali bi se je­dan ka­men­čić pre­sko­čio ova­ko, dru­ga pu­ko­ti­na ona­ko, ova žar­di­nje­ra bi se za­o­bi­šla jed­nom ili Emitor 476

dva pu­ta, onaj tro­to­ar is­ko­ri­stio sa­mo u po­la ši­ri­ne, i ta­ko da­lje. Uglav­nom, pu­ te­vi za Iz­be­ga­va­nje Usme­nog Od­go­va­ ra­nja, kao i oni za Uspe­šno Oba­vlja­nje Pi­sme­nih Za­da­ta­ka, funk­ci­o­ni­sa­li su sa­ vr­še­no. Go­to­vo da uop­šte ni­smo uči­li, a iz svih pred­me­ta — osim, ka­ko re­koh, iz vla­da­nja — ima­li smo či­ste pe­ti­ce.

Me­đu­tim, ka­ko je po­sta­jao sta­ri­ji, Bru­no se sve vi­še upli­tao u mre­žu svo­ jih kom­pli­ko­va­nih ri­tu­a­la. Pre­tva­rao se la­ga­no u svo­je­vr­snog za­vi­sni­ka, na­vu­ če­nog na de­li­kat­nu sli­ku sve­ta ko­ju je osmi­slio i di­zaj­ni­rao nje­gov ap­surd­no na­šti­mo­va­ni mo­zak. U toj sli­ci sve­ta, sve je bi­lo po­ve­za­no na­ro­či­tim ve­za­ma, i ni­ jed­na rad­nja ni­je mo­gla pro­ći bez iz­ve­ snog uti­ca­ja na dru­gu.

Upi­sa­li smo raz­li­či­te sred­nje ško­le, on me­di­cin­sku, ja gim­na­zi­ju. Bez ob­zi­ra na to, vi­đa­li smo se vr­lo če­sto, pa mi ni­je bi­lo te­ško da pra­tim nje­gov raz­voj od bla­go op­se­siv­no kom­pul­siv­nog mla­di­ća, do fa­na­tič­nog ma­đi­o­ni­ča­ra, ko­ji sle­po ve­ru­je u vla­sti­tu moć na­šti­ma­va­nja Ne­ vi­dlji­vih Si­la što Pro­ži­ma­ju Svet.

Pro­la­zio je kroz ško­lu bez po mu­ ke; dok sam se ja mal­tre­ti­rao sa ma­te­ ma­ti­kom i he­mi­jom, Bru­no je pio pi­vo, oma­mlji­vao mo­zak ma­ri­hu­a­nom, tra­žio i do­bi­jao te­le­fo­ne od su­ma­nu­to ve­li­kog bro­ja de­vo­ja­ka, i ta­ko da­lje, i ta­ko da­lje.

Mo­ja maj­ka me je stal­no upo­re­đi­va­ la sa njim. „Eto vi­diš,“ go­vo­ri­la bi, „Bru­ no ta­ko sjaj­no de­te — od­li­kaš i u ško­li, i me­đu cu­ra­ma, a ti? Ne mo­žeš ni pi­šlji­vi kon­trol­ni iz ma­te­ma­ti­ke da ura­diš ka­ko tre­ba... a ka­mo­li ne­što dru­go!“ Ni­sam si­gu­ran na šta je mi­sli­la pod ti­me, ne­što dru­go, ali bo­jim se da je u pi­ta­nju bio moj ni­ma­lo uspe­šni lju­bav­ni ži­vot.

No, sve ima svo­je. Bru­no je mo­rao i da pla­ti za ta­ko si­lan uspeh... a da bih ob­ja­snio ovaj, re­klo bi se, fa­ta­li­stič­ki stav, mo­ram da kre­nem ma­lo iz­o­ko­la.

Emitor 476

Sva­ki dan u me­se­cu, pre­ma tu­ma­ če­nju Bru­na Pla­men­ca, ima svo­ju je­ din­stve­nu nat­pri­rod­nu moć. To je fun­ da­men­tal­ni po­stu­lat u nje­go­voj mi­sli.

Ne­pri­ko­sno­ve­no pra­vi­lo. Za­mi­sli­te to kao da sva­kim da­nom upra­vlja ne­ki ci­ klič­ni dva­de­set­če­tvo­ro­ča­sov­ni bog; ako bi ne­što kre­nu­lo ka­ko ne va­lja, ako bi zna­ko­vi, ko­je bi Bru­no pro­či­tao čim se pro­bu­di, bi­li lo­ši, on bi br­že-bo­lje iz­vo­ dio ob­re­de za Pro­či­šće­nje od Ne­ga­tiv­ nih Uti­ca­ja Sve­pro­ži­ma­ju­ćih Si­la ko­je stu­pa­ju na sna­gu, re­ci­mo tog i tog da­tu­ ma. Pri tu­ši­ra­nju bi se, na pri­mer, dru­ge sre­de u me­se­cu, na­sa­pu­njao če­ti­ri pu­ta, pr­vo obu­kao ma­ji­cu pa ga­će, ne bi či­stio ka­du, ni­ti plo­či­ce u ku­pa­ti­lu, i ta­ko da­ lje. Pr­vog i po­sled­njeg pet­ka u me­se­cu mo­ra­la bi da ga pro­bu­di ta i ta mu­zi­ka, naj­če­šće ne­ki bu­čan bend, obla­čio bi od­re­đe­ne tek­sas far­mer­ke, cr­nu ma­ji­cu, pla­vu ka­ri­ra­nu ko­šu­lju, iz­a­ka­ni „Qu­ic­ ksil­ver“ duks, ako je hlad­no. I sve ta­ko.

A to je tek po­če­tak. To je sa­mo pr­vih po­la sa­ta na­kon bu­đe­nja. Pre­o­sta­jao bi mu još či­tav dan.

Do­la­zi­li bi, me­đu­tim, i pe­ri­o­di ko­je Bru­no ne bi bio u sta­nju da kon­tro­li­še.

Lo­ši pe­ri­o­di. Ta­da mu ni­šta ne bi po­la­zi­ lo za ru­kom. Za­gli­bio bi u ško­li, de­ša­va­le bi mu se naj­ra­zli­či­ti­je vr­ste ma­le­ra, is­pa­ dao bi ne­u­o­bi­ča­je­no ne­spre­tan, sme­šan ili tu­pav pred dru­gi­ma... čak bi se do­ga­ đa­lo da mu is­ko­če i ne­ke ogav­ne bu­bu­ lji­ce po li­cu. On je, sa go­di­na­ma, na­u­čio da to ’Po­ni­ra­nje u Ma­ler’, ka­ko je na­zi­ vao do­tič­ni fe­no­men, u star­tu pri­me­ti, zbog če­ga bi se ti­ho po­vla­čio u ku­ću, ne bi čak ni u ško­lu od­la­zio, ili ka­sni­je, na fa­kul­tet.

Ta­da je, da­kle, stvar­no pla­ćao. Ta­da je, ap­so­lut­no ne­volj­no, pri­no­sio žr­tvu svo­ jim ci­klič­nim bo­go­vi­ma. O, da.

Iz ove per­spek­ti­ve — ka­da je on pod klju­čem u men­tal­noj usta­no­vi i sve to, pi­tam se: Da li je stvar­no ot­krio ne­što, ne­ku ono­stra­nu pra­vil­nost, ne­ki op­šti 13

obra­zac, Ka­len­dar nad ka­len­da­ri­ma, ili je pro­sto bio to­li­ko afir­ma­tiv­no na­stro­ jen pre­ma si­ste­mu ko­ji je struk­tu­i­rao nje­gov kom­pli­ko­va­ni um, pa se ta struk­ tu­ra ne­kim ka­na­lom pro­jek­to­va­la u re­ al­nost...

U bi­lo ko­jem od ta dva slu­ča­ja, moj dra­gi pri­ja­telj, Bru­no Pla­me­nac, mo­gao bi se na­zva­ti ge­ni­jem.

Me­đu­tim, ka­ko lju­di ka­žu, tan­ka je cr­ta iz­me­đu ge­ni­jal­no­sti i lu­di­la, i ta se bli­sta­va mi­sao u ovoj pri­či i po­tvr­đu­je: U dva­de­set dru­goj go­di­ni ži­vo­ta, ne­gde na sre­di­ni še­stog se­me­stra stu­di­ja me­di­ci­ ne, Bru­no je po­čeo da ble­be­će o gad­nim slu­za­vim cr­vi­ma.

Ti cr­vi se, ka­ko je pri­čao, na­la­ze po­ svu­da.

I, pri­rod­no, sa­mo je on mo­gao da ih vi­di.

Ka­ko je, pi­ta­te se, uop­šte do­šao na ta­ko de­ment­nu ide­ju? Pa le­po: lo­gi­ka ko­jom se vo­dio bi­la je, za­pra­vo, sa­svim is­prav­na. Sa­mo su pre­mi­se bi­le lo­še.

Opi­sa­ću tok nje­go­vog ra­su­đi­va­nja u što kra­ćim cr­ta­ma: Ako po­sto­ji do­bar i loš dan, i ako po­sto­je iz­ve­sne teh­ni­ke ko­ji­ma bi se loš dan mo­gao pre­tvo­ri­ti u do­bar, ili bar pod­no­šljiv dan — i obrat­ no — on­da mo­ra da po­sto­ji i ne­ko, ili ne­što, na šta te teh­ni­ke uti­ču. Ne­ko Bi­ će, ne­ki En­ti­tet, Ki­klop­ski Um ko­ji pra­ti i tu­ma­či ri­tu­a­le Bru­na Pla­men­ca, te pre­ ma nji­ma re­gu­li­še dnev­nu do­zu sre­će ili ne­sre­će. Ne­ki lju­di su, raz­mi­šlja on da­lje, uvek sreć­ne ru­ke, za­to što i ne­sve­sno či­ne pra­ve stva­ri pu­tem ko­jih udo­vo­lja­ va­ju vo­lji tog en­ti­te­ta, dok su dru­gi lju­di ne­sret­ni iz istih raz­lo­ga, sa­mo sa su­prot­ nim pred­zna­kom. Bru­no je, gr­če­vi­tom ak­tiv­no­šću svog kom­pli­ko­va­nog mo­zga, us­peo da se in­kor­po­ri­ra u Ono­stra­ni Si­ stem, te sa­mim tim vi­še ni­je ni sre­ćan ni ne­sre­ćan, već osu­đen da iz­vo­di pra­ve ak­ci­je u pra­vo vre­me, jer ako to ne bu­de či­nio — sle­di stra­šna ka­zna.

14

Sa­ma či­nje­ni­ca da je imao lo­še, ne­ pro­duk­tiv­ne, bak­su­zne pe­ri­o­de go­vo­ri­ la je u pri­log to­me da je i po­red sve te „in­kor­po­ri­ra­no­sti u Si­stem“ po­sto­jao ne­ za­o­bi­la­zan fak­tor gre­ške. Da­kle, nje­go­ va ovla­da­va­nje vo­ljom ci­klič­nih bo­go­va, nji­ho­vim mo­ći­ma, teh­ni­ka­ma i ri­tu­a­li­ma ko­ji­ma bi se te mo­ći pri­zva­le i pri­svo­ji­le, ni­je bi­lo pot­pu­no.

A on je že­leo da ono bu­de ne pot­pu­ no, već bes­pre­kor­no.

Sto­ga je stre­mio to­me da pro­na­đe sve ono na šta te teh­ni­ke uti­ču.

Po­što je sa im­po­zant­nom la­ko­ćom po­la­gao is­pi­te na Me­di­cin­skom Fa­kul­ te­tu, imao je vre­me­na da se, iz­me­đu osta­lih ak­tiv­no­sti, po­sve­ti i okult­noj li­ te­ra­tu­ri.

Nje­go­vo do­bro po­zna­va­nje drev­nih re­li­gi­ja i an­tro­po­lo­ških stu­di­ja ma­gi­je, do­ve­lo ga je do jed­ne knji­ge ko­ju je na­ pi­sao iz­ve­sni špan­ski mi­si­o­nar, ka­lu­đer, još u se­dam­na­e­stom ve­ku. Ta knji­ga opi­si­va­la je ži­vot i obi­ča­je Aste­ka, na­ro­ da ko­ji je pre do­la­ska Evro­plja­na na No­vi Svet, do­mi­ni­rao ve­li­kim de­lom te­ri­to­ri­je Sred­nje Ame­ri­ke.

U toj knji­zi pi­sa­lo je da aste­ški sve­šte­ ni­ci pra­ve spe­ci­fič­ne vr­ste sve­ća od sr­ca lju­di žr­tvo­va­nih na vr­hu Pi­ra­mi­de Sun­ca u Te­o­ti­hu­a­ka­nu. Ti ne­sret­ni­ci žr­tvo­va­ni su ta­ko što bi im ce­re­mo­ni­jal-maj­stor iš­ ču­pao sr­ce po­seb­nim no­žem od vul­kan­ skog ka­me­na, te bi se ono ona­ko, pum­ pa­ju­će, po­di­glo ka sun­cu, na­kon če­ga bi bi­lo ba­če­no u va­tru da iz­go­ri. Pe­peo se po­sle ob­red­nog žr­tvo­va­nja sa­ku­pljao i od nje­ga su se na spe­ci­ja­lan na­čin pra­ vi­le ri­tu­al­ne sve­će. Aste­ci su ve­ro­va­li da pla­men ta­kve sve­će oba­sja­va stva­ri ne­ do­stup­ne oku smrt­ni­ka. Stva­ri ko­je su u sta­nju da vi­de sa­mo bo­go­vi.

I ta­ko je Bru­no Pla­me­nac ukrao ne­ko­ li­ko ljud­skih sr­ca sa fa­kul­te­ta.

Ubr­zo na­kon to­ga, on je po­lu­deo. Se­ ćam se tog pre­lom­nog mo­men­ta, kao da je ju­če bio. Eto. Pro­šle go­di­ne, pri Emitor 476

kra­ju let­njeg se­me­stra, po­zvao me je kod se­be ku­ći. Bio je sa­svim bled, raš­ ču­pan, neo­bri­jan. Iz­gle­dao je kao da je pre­ži­veo struj­ni udar. No­sio je sa­mo pot­ko­šu­lju, ga­će i ča­ra­pe. Jed­na nje­go­va ča­ra­pa, se­ćam se — to­li­ko mi je sve to osta­lo u gla­vi — ima­la je ve­li­ku, okru­glu ru­pu na pe­ti. „Vi­deo sam ih“, re­kao je, čim je sku­ vao ka­fu i seo na sto­li­cu na­spram mo­je, sa ci­ga­re­tom ko­ja mu se di­mi­la iz­me­đu pr­sti­ju. „Ko­ga?“ pi­tao sam. „Vi­deo sam Ono Što Je Ljud­skom Oku Ne­do­stup­no. Vi­deo sam Svet iza sen­ki.

Vi­deo sam cr­ve.“ „Ka­kve cr­ve?“ upi­tao sam, vi­še za­ba­ vljen ne­go za­bri­nut. Mi­slio sam da je to jed­na od nje­go­vih uvr­nu­tih ša­la. Imao je obi­čaj da ra­di to: da da­je neo­bič­ne uvo­ de u sa­svim obič­ne pri­če. Ni­sam ni pret­ po­sta­vljao ko­li­ko gre­šim. Ne ta­da. „Cr­ve, čo­ve­če, cr­ve! Svu­da una­o­ko­lo, na uli­ci, u pre­vo­zu, u sta­nu, u je­be­nom ku­pa­ti­lu! Svu­da! Pe­nju ti se po ode­ći.

Gmi­žu u kre­vet. Upad­nu u ta­njir iz kog je­deš. Je­dan od tih ga­do­va mi se uvi­jao na čet­ki­ci za zu­be! Na je­be­noj čet­ki­ci za zu­be! Ej!“ „Po­la­ko, po­la­ko...“ umi­rio sam ga.

Bru­no se bio za­di­hao, is­ko­la­čio oči po­ put pre­stra­vlje­ne ko­šu­te. Ta­da sam sa na­ra­sta­ju­ćom je­zom shva­tio ko­li­ko je ozbi­ljan, ko­li­ko se baš ni­ma­lo ne ša­li. „Re­ci mi, ka­da si vi­deo sve to?“ „Ju­če... mi­slim, si­noć, na­kon što sam na­pra­vio sve­ću. Upa­lio sam je i –“ „Ka­kvu sve­ću?“ pre­ki­nuo sam ga.

Ob­ja­snio mi je sve o sve­ći. „Do­o­o­bro,“ re­kao sam, na­kon što je iz­lo­žio sve to, o asteč­kim sve­šte­ni­ci­ma i sr­ci­ma i ta­ko da­lje, ne ve­ru­ju­ći da je za­i­ sta iz­vr­šio ta­ko bi­zar­nu kra­đu sa fa­kul­te­ ta, ne že­le­ći da po­ve­ru­jem u to, ali ipak sve­stan da je, po­zna­ju­ći Bru­na, sva­šta mo­gu­će. „I? Šta se de­si­lo on­da? Po­što si upa­lio sve­ću?“ Emitor 476

„To...“ za­mu­cao je Bru­no, dok su mu oči se­va­le na sve stra­ne, „to ni­je bio obi­čan pla­men. Ne­ka­ko... su­vi­še cr­ ven. Su­vi­še sve­tao. A u sen­ka­ma ko­je je osta­vljao — u tim zgu­snu­tim, tr­za­vim se­na­ka­ma, gmi­za­li su cr­vi. Go­mi­la ma­lih gad­nih cr­va. Po­svu­da, je­be­no po­svu­da.

Po auto­mo­bi­li­ma. Po kro­šnja­ma. Po pro­ zo­ri­ma. Po­svu­da.“ „Šta, ni­si valj­da iz­la­zio sa tim ču­dom na­po­lje?“ „Mo­rao sam da vi­dim“, re­kao je Bru­ no. „Da se uve­rim da oni ni­su sa­mo ov­de, u sta­nu. B-buh-bi­lo je... bi­lo je tri uju­tru.

Nig­de ži­ve du­še. Sem tih... tih... je­bo­te!

Je­bo­te, je­bo­te, je­bo­te, je­bo­te...“ I ta­ko je on po­na­vljao je­bo­te, ne­kih tri­de­se­tak se­kun­di, a po­na­vljao bi još de­set pu­ta to­li­ko, da ga ni­sam pre­ki­nuo.

A pre­ki­nuo sam ga po­sta­viv­ši mu pra­ vo pi­ta­nje. Pi­ta­nje za tri­sta osam­de­set šest hi­lja­da do­la­ra. „Bru­no“, pi­tao sam, „Šta su ti cr­vi?“ Trg­nuo je po­gled ka me­ni. Ne­što tam­ no je go­re­lo iza nje­go­vih ze­ni­ca. „Oni su zla kob“, re­kao je na­kon krat­ke pa­u­ze. „Ote­lo­tvo­re­nje. Ne­sre­ća sat­ka­ na od kr­vi i me­sa. Si­gu­ran... S-s-si­gu­ran sam u to.“ „Ka­ko to mi­sliš? Do­bro, u stva­ri, ka­ko mo­žeš da bu­deš ta­ko si­gu­ran?“ „Ka­ko? Re­ći ću ti ka­ko. Na­kon što sam se opo­ra­vio od pr­vog šo­ka, vra­tio sam se ku­ći i po­ku­šao da o sve­mu do­bro po­ raz­mi­slim. Ni­je mi išlo. Shva­taš, bio sam du­bo­ko...“ uz­dah­nuo je, „du­bo­ko po­tre­ sen. Već je sva­nu­lo, me­đu­tim ja ni­sam mo­gao da spa­vam, jer ni­sam mo­gao ni da za­mi­slim da uđem u kre­vet ko­ji je pre­kri­ven tim ga­do­vi­ma. „On­da mi je ne­što si­nu­lo. Ski­nuo sam sta­ru po­ste­lji­nu, osta­vio je u kor­pu za veš, i na­vu­kao no­vu. Cr­vi, me­đu­tim, ni­ su ta­ko ne­sta­li. Jed­no­stav­no su osta­li da se uvi­ja­ju na du­še­ku. To sam i oče­ki­vao, vi­diš. Ura­dio sam za­to ono što ina­če ra­ dim ka­da že­lim da iz kre­ve­ta is­te­ram 15

bak­suz: Pre­vr­nuo sam ja­stuk, po­sta­vio jor­gan sa dug­mi­ća­ma na do­le, za­vu­kao ru­bo­ve čar­ša­va u gor­nju ivi­cu kre­ve­ta, i ta­ko to. Ali, ni­šta, ni­šta. Bez­u­spe­šno.

Cr­vi su i da­lje bi­li tu. On­da sam jed­no­ stav­no ras­pro­stro čar­šav, ume­sto uz­duž, po­pre­ko du­še­ka. To sam ura­dio bez­ve­ze, či­sto da ne­što ura­dim. I znaš šta? Sva­ki od tih je­be­nih ma­lih ga­do­va se istog tre­ nut­ka uko­čio, iz­du­žio ko­li­ko je mo­gu­će, a on­da pro­sto... pro­sto is­pa­rio u va­zduh.“ Ću­tao sam. Bru­no je iz­du­vao dim ko­ji je pret­hod­no žud­no po­si­sao iz već na­go­ re­log fil­te­ra, po­slav­ši ga pra­vo u ta­va­ni­ cu ku­hi­nje, kao da že­li da na ne­ki pre­ ne­sen na­čin de­mon­stri­ra zna­če­nje to­ga — is­pa­ri­ti u va­zduh. Smr­vio je opu­šak u pe­pe­lja­ri, i za­klju­čio: „Ti cr­vi te pre­kri­ju.

Uđu u te­be dok spa­vaš, dok je­deš, dok je­be­no ke­njaš. Oni oti­ma­ju tvo­ju sre­ću... tvo­ju For­tu­nu. Oni se hra­ne For­tu­nom ko­ja je te­bi na­me­nje­na... ti ma­li, smr­dlji­ vi ga­do­vi!“ Po­ku­pio je mo­ju pra­znu šo­lji­cu ka­fe, na drh­ta­vim no­ga­ma se od­ge­gao do su­ do­pe­re, od­vr­nuo če­smu i tut­nuo šo­lji­cu pod jak mlaz vo­de. Ne po­ka­zav­ši mi li­ce, re­kao je: „Tre­ba mi još sr­ca.“ I ta­ko je po­čeo ne­po­vra­tan pro­ces Bru­ no­vog si­la­že­nja sa uma. No, bio je u po­ čet­ku do­volj­no sve­stan iz­ve­snih ri­zi­ka ko­ji su mu pre­ti­li. Na fa­kul­te­tu se već po­di­gla ve­li­ka pra­ši­na oko tri sa­vr­še­no zdra­va ljud­ska sr­ca, ko­ja su mi­ste­ri­o­zno ne­sta­la iz ka­bi­ne­ta za ana­to­mi­ju, te ga je opre­znost na­te­ra­la da ot­pi­še tu usta­ no­vu kao po­ten­ci­jal­ni iz­vor za svo­ja ma­ đi­ja­nja. Po­što ni­jed­nim dru­gim iz­vo­rom u tom mo­men­tu ni­je ras­po­la­gao, očaj ga je na­te­rao da po­ku­ša za­me­nu ljud­ skih sr­ca ži­vo­tinj­skim. Ne­ko­li­ko ne­de­lja za re­dom Bru­no je od­la­zio u glu­vo do­ ba no­ći na Ka­le­meg­dan, gde je hva­tao pse i mač­ke i klao ih. Me­đu­tim, sve­će ko­je je pri­pre­mao od pe­pe­la nji­ho­vih sr­ ca ni­su funk­ci­o­ni­sa­le. Za­tim je po­ku­šao 16

sa svinj­skim sr­ci­ma. Još je­dan pro­ma­šaj.

Po­čet­kom je­se­ni, ukrao je i pro­dao po­ za­ma­šan deo maj­či­nog na­ki­ta da bi ku­ pio op­si­di­jan, vul­kan­ski ka­men od kog su asteč­ki sve­šte­ni­ci pra­vi­li žr­tve­ne bo­ de­že. Pa­lo mu je na pa­met da bi ras­po­ri­ va­nje ži­vo­ti­nje ta­kvim bo­de­žom mo­žda oja­ča­lo ma­gij­sku funk­ci­ju žr­tve. No, i to se po­ka­za­lo kao bes­plod­na ide­ja.

Po­sled­nji tr­zaj Bru­no­vog ra­zu­ma pred­sta­vljao je plan za in­fil­tri­ra­nje u jed­ nu bol­ni­cu gde se stu­den­ti­ma me­di­cin­ skog fa­kul­te­ta re­dov­no odr­ža­va­la prak­ sa iz sud­ske me­di­ci­ne. Us­pe­lo mu je da iz skla­di­šta ljud­skih or­ga­na ukra­de dve te­ gle sa sr­ci­ma ko­ja su plu­ta­la u for­ma­li­nu, me­đu­tim, baš pre ne­go što se spre­mao da šmug­ne, uhva­ti­li su ga.

Na­kon tri da­na, iz­ba­čen je sa fa­kul­te­ ta.

Ta­da su se i po­sled­nji tra­go­vi Bru­no­ vih sreć­nih mi­sli splje­ska­li po­put ka­pi ki­ še od­le­plje­nih sa obla­ka, i pri­le­plje­nih za be­ton.

Jed­ne no­ći, kra­jem de­cem­bra pro­šle go­di­ne, iza­šao je iz ku­će sa svo­jim bo­ de­žom od op­si­di­ja­na. Od­ve­zao se u blok 31, na No­vom Be­o­gra­du, ta­mo za­vu­kao u žbu­nje po­red ne­ke zgra­de, i str­plji­vo če­kao da pro­đe po­god­na oso­ba ko­joj bi bez na­ro­či­tih po­te­ško­ća mo­gao ras­po­ ri­ti grud­ni koš. Ne­gde oko tri uju­tro, na pu­ti­ću ko­ji je pro­la­zio po­kraj nje­go­vog skro­vi­šta, po­ja­vi­la se ne­ka de­voj­ka. Ta de­voj­ka bi­la je sklad­no gra­đe­na, vi­so­ka, bli­sta­ve ko­že, krup­nih oči­ju, da­kle pra­va le­po­ti­ca ka­kvu pri­sto­jan mo­mak sa­mo po­že­le­ti mo­že. I što je za Bru­na bi­lo naj­ va­žni­je, vra­ća­la se ku­ći bez prat­nje. Čim je pro­šla po­red žbu­nja u ko­jem je ču­čao, Bru­no je iz­vu­kao bo­dež, i ona­ko, po­luutr­nuo od hlad­no­će, s le­đa na­sr­nuo na nje­ne buj­ne gru­di. Me­đu­tim, is­po­sta­vi­lo se da po­ten­ci­jal­na žr­tva već se­dam go­di­ na tre­ni­ra aiki­do. Pre ne­go što je us­peo da ozbilj­ni­je ozle­di bi­lo ko­ji deo nje­nog te­la, Bru­no se na­šao vi­so­ko u va­zdu­hu, Emitor 476

obr­nut gla­vom pre­ma as­fal­tu, u sta­nju slo­bod­nog pa­da. Ka­da je tre­snuo o ze­ mlju, go­to­vo da je iz­gu­bio svest. No, ta ne­ve­ro­vat­na po­zna­va­telj­ka aiki­doa ni­ je po­ve­ro­va­la da je opa­snost po njen ži­vot sa­svim pro­šla: u pa­ni­ci je po­če­la da ga­zi ob­ne­vi­de­log na­pa­da­ča šti­kla­ma.

Ka­da je za­vr­ši­la sa njim, Bru­no je ostao u le­že­ćem po­lo­ža­ju na kr­va­vom tro­to­a­ ru, slo­mlje­nog no­sa, na­gnje­če­ne vi­li­ce, i jed­nog oka ko­je mu je sle­po tr­za­lo u kr­ va­voj du­plji.

Iz bol­ni­ce je od­mah pre­ba­čen na sud.

Ta­mo su mu do­su­di­li ka­znu od pet go­di­ na le­če­nja u men­tal­noj usta­no­vi. Me­đu­ tim, tom pri­li­kom do­go­di­la se još jed­na stvar.

Ta stvar ima­la je po Bru­na go­to­vo fa­ tal­ne po­sle­di­ce.

On je na­i­me, i po­li­cij­skim in­spek­to­ri­ ma, i ka­sni­je, na su­du, do­sta po­drob­no go­vo­rio o cr­vi­ma. Iz­neo je či­ta­vu svo­ju te­o­ri­ju Sve­pro­ži­ma­ju­ćih Ve­za, do de­ta­lja — a sve to uz po­dr­šku svog advo­ka­ta — obra­ća­ju­ći se jed­nom pri­stoj­nom, mla­ dom su­di­ji, ko­ji ga je slu­šao sa ve­li­kim za­ni­ma­njem. No, cr­vi su bi­li te­ži­šna tač­ ka nje­go­ve pri­če, oko njih se sve vr­te­lo, na osno­vu nji­ho­ve fan­ta­zma­go­rič­ne eg­ zi­sten­ci­je že­leo je da ra­zlo­žno oprav­da svo­ju krv­nič­ku na­me­ru.

E, pa da... a kad je pre­ba­čen na kli­ni­ ku, po­čeo je da vi­đa cr­ve i bez po­sre­do­ va­nja sve­će.

Nje­go­va že­lja se ostva­ri­la, ali u naj­go­ rem mo­gu­ćem tre­nut­ku.

Imao je ob­ja­šnje­nje i za to. Za sve je Bru­no imao ob­ja­šnje­nje.

Ve­ro­vao je, na­i­me, da su ga cr­vi pri­ me­ti­li. On je, da­kle, pri­ča­ju­ći o nji­ma, za­ pra­vo obra­tio pa­žnju na se­be sa­mog, te su oni sa­zna­li da on zna da oni po­sto­je.

Nji­ho­vo pri­kri­va­nje u če­tvr­toj, sed­moj, ili ko­joj god di­men­zi­ji, di­men­zi­ji ne­vi­dlji­ voj za ljud­sko oko, po­sta­lo je, sa­mim tim, ne­po­treb­no. Mo­gli su da mu se slo­bod­ no pri­ka­žu kad god, u ko­joj god si­tu­a­ci­ji Emitor 476

po­že­le, i da isto ta­ko da ne­sta­nu, da — ko­ri­ste­ći se Bru­no­vom ter­mi­no­lo­gi­jom — is­pa­re u va­zduh.

Ka­ko je on re­a­go­vao na sve to? Pa sa­svim oče­ki­va­no, ka­da se sve uzme u ob­zir, ako mi do­pu­šta­te da pri svo­jim pri­med­ba­ma bu­dem pot­pu­no slo­bo­dan.

Pre­ko jed­nog neo­bič­nog pri­ja­telj­stva ko­je je ostva­rio sa sre­do­več­nom pa­ ci­jent­ki­njom te ot­me­ne kli­ni­ke u ko­joj i dan-da­nas bo­ra­vi, a ko­ja je, sa dru­ge stra­ne, ne­go­va­la stra­snu ro­man­su sa glav­nim ku­va­rem, Bru­no se do­mo­gao ren­de­ta. Ta ša­ša­va go­spo­đa ni­je mo­gla da zna u ko­ju svr­hu bi Bru­no ko­ri­stio ren­de, pa još pri­tom i tu­po, te ni­je sma­ tra­la da bi ono mo­glo pred­sta­vlja­ti bi­lo ka­kvu opa­snost u nje­go­vim ru­ka­ma.

Me­đu­tim, Bru­no je već sle­de­će no­ći, dok su svi pa­ci­jen­ti spa­va­li, a de­žur­no oso­blje gle­da­lo TV, ili či­ta­lo ma­ga­zi­ne, ili šta god da de­žur­no oso­blje ra­di u to do­ba no­ći, on je, da­kle, za sve to vre­me, vred­no ren­dao svoj je­zik. Ren­dao ga je i ren­dao, dok od je­zi­ka ni­je ostao sa­mo pa­tr­ljak.

Od ta­da se ose­ćam vr­lo ne­pri­jat­no ka­ da odem kod Bru­na u po­se­tu. Po­se­te su jed­nom ne­delj­no, i ja sam ra­ni­je išao ba­rem tri pu­ta u me­se­cu, a sa­da... sa­ da ne znam. Mo­žda sam okru­tan pre­ma svom sta­rom pri­ja­te­lju, ali on je po­čeo ne­ka­ko da mi se ga­di. Nje­go­va sli­ka u mo­joj gla­vi is­kri­vlje­na je do mor­bid­nih raz­me­ra. Žao mi ga je, za­i­sta, du­bo­ko i iskre­no žao, ali mi je on isto­vre­me­no ne­ka­ko i je­ziv i od­vra­tan. Mo­žda je to­ me kri­va i mo­ja se­bič­nost, mo­ja ne­spo­ sob­nost da se no­sim sa no­vo­na­sta­lom si­tu­a­ci­jom, da je pri­hva­tim, naj­bo­lje što mo­gu. Ko zna? Da sam za­vr­šio psi­hi­ja­ tri­ju, ve­ro­vat­no bih po­lu­deo. Kao Bru­no.

Ili još go­re.

No, baš ju­če, bio sam ta­mo, u toj ot­ me­noj kli­ni­ci na ru­bu gra­da. Ju­če­ra­šnja 17

po­se­ta me je i na­ve­la da na­pi­šem sve ovo.

Kao i obič­no, Bru­no je se­deo sa­svim prav i na­pet u sto­li­ci, po­gle­da fik­si­ra­nog ne­gde iz­nad mo­je gla­ve, li­ca sa­svim li­ še­nog emo­ci­ja. Ta­ko­đe, kao i obič­no, ja bih mu pri­čao šta se de­ša­va kod me­ne u ži­vo­tu, pre­no­sio bih mu ve­sti od ku­će, po­zdra­ve od lju­di ko­ji su se već odav­no tru­di­li da ga za­bo­ra­ve. Pri­čao bih i pri­ čao, bez pre­stan­ka, sa­mo bi ku­lja­lo iz me­ne, po­ne­ka do­set­ka, po­ne­ka sit­na, do­bro­na­mer­na laž, naj­če­šće niz in­for­ ma­ci­ja za ko­je ne znam ni ka­ko bi mo­gle slu­ži­ti me­ni, a ka­mo­li nje­mu. Ja, ina­če, ne br­bljam.

To je sve od ner­vo­ze.

I ta­ko, pa­lo mi je, da­kle, ju­če na pa­ met, da mu po­sta­vim ne­ko pi­ta­nje. Či­sto kao pre­dah. „Ka­ko si Bru­no?“ pi­tao sam. „Šta ose­ćaš?“ Za div­no ču­do, on mi je mli­ta­vom pan­to­mi­mom za­tra­žio pa­pir i olov­ku.

Dao sam mu blok­čić i na­liv pe­ro. Evo šta je na­pi­sao: Vi­dim ih na te­bi.

Iz­la­ze ti kroz nos.

Pri­me­tio sam to i na Va­ne­si pro­šle ne­ de­lje.

Va­ne­sa je, ina­če, bi­la ona go­spo­đa ko­ja je Bru­nu do­tu­ri­la ren­de, ona što je ga­ji­la stra­snu ve­zu sa glav­nim ku­va­rom kli­ni­ke.

Ras­pi­tao sam se ka­sni­je, dok sam pro­la­zio po­red pri­jav­ni­ce. Je­dan od le­ ka­ra mi je po­ve­rio in­for­ma­ci­ju. Ju­če je do­bi­la mo­žda­ni udar. Ma­le su šan­se da će pre­ži­ve­ti.

18

Emitor 476

ilustracija: Branko Jović

Iva Jan­ko­vić

Le­žim nag. Već me­se­ci­ma ži­vim bez ro­di­te­lja, pa mo­gu se­bi da pri­u­štim kom­for. Raz­mi­šljam o sce­ na­ri­ju ko­ji pi­šem. Kre­će. Po­či­nje že­sto­ko da gr­ mi. Olu­ja. U ogle­da­lu na­spram me­ne vi­dim gra­ne ko­je se uvi­ja­ju sa cr­ve­nom is­ki­da­nom ke­som na nji­ma. U da­lji­ni kom­ši­ni­ca iz zgra­de pre­ko pu­ta skla­nja sa te­ra­se tek oka­čen veš. Osme­hu­jem se.

Fan­ta­stič­no za na­dah­nu­će. Već vi­dim svo­je li­ko­ ve ka­ko ode­će sle­plje­ne od ki­še ho­da­ju po uli­ci.

Za­što bi tr­ča­li kad će bi­ti mo­kri ka­ko god da se okre­ne.

Ne­ko ku­ca na vra­ta. Dva­put br­zo, za­tim još dva­put spo­ro. Uska­čem u do­nji deo sve­tlo­cr­ve­ne ka­ri­ra­ne pi­dža­me ko­ja mi je je­dva do ko­le­na. Ci­ ga­re­tu ko­ju sam pre­vr­tao po pr­sti­ma sta­vljam iza le­vog uha. Uzi­mam cr­nu ma­ji­cu sa fo­te­lje, onju­ šim je i obla­čim. Otva­ram vra­ta. Pot­pu­no mo­kra de­voj­ka dr­ži bu­ket đur­đe­va­ka. Na oti­ra­ču ba­ri­ce od vo­de ko­ja se ce­di sa nje­nog ka­pu­ta. „Iz­vi­ni. Stvar­no mi je ne­pri­jat­no, ali mo­gu li da se po­slu­žim te­le­fo­nom? Ni­sam odav­de, a ka­ko je kre­nuo plju­sak…“ Če­škam se po te­me­nu. „Na… na­rav­no, na­rav­no. Uđi.“ Pra­vim gla­vom po­kret na­de­sno, za­tim joj po­ka­zu­jem so­bu tik uz ula­zna vra­ta. Sto­ji zbu­nje­no, krc­ka­ju­ći zglo­bo­ve pr­sti­ju.

Po­či­njem da pre­tu­ram po la­di­ca­ma rad­nog sto­la. Ne znam ni šta tra­žim. Za­sta­jem na tre­nu­ tak i po­gle­dam je, a za­tim na­sta­vljam tra­ga­nje. „Ja bih sa­mo da okre­nem je­dan broj, ako ni­je pro­blem…“ ka­že ti­ho. „Da. Da, iz­vi­ni, tra­žim mo­bil­ni.“ Po­ku­ša­vam da us­put sre­dim ne­red. „Is­klju­čen mi je fik­sni“, do­ da­jem kao da se prav­dam. „Stu­dent­ski ži­vot i ra­ču­ni ne idu ni­ka­ko za­jed­ no.“ Osmeh na nje­nom li­cu de­lu­je pun raz­u­me­ va­nja.

Emitor 476

19

„Ma, ne. Ne­go… Na­mer­no… Na­mer­no sam ga is­klju­čio… Ra­dim na ne­kom pro­ jek­tu, pa…“ po­cr­ve­neo sam iz­nu­tra, „… pa mi je po­tre­ban mir.“ Kao da je pro­zre­la tu laž skri­ve­nu ne­ gde uz kič­mu. Sle­že ra­me­ni­ma. „Se­di…“ Po­ka­zu­jem na raz­me­šten kre­vet i že­lim da pro­pad­nem kroz pr­lja­ vi par­ket jer sam za­bo­ra­vio na ogrom­nu ru­pu na po­ste­lji­ni. Ali ona ne ma­ri. Sme­ šta se uz osmeh.

Ne uspe­vam da pro­na­đem te­le­fon.

Mo­žda je ostao kod mo­jih ka­da sam bio na ruč­ku pre ne­ki dan. U de­li­ću se­kun­de mi pro­le­će kroz gla­vu da od ta­da ni­sam ni sa kim raz­go­va­rao. „Ho­ćeš ča­šu vo­de?“ Cr­na ko­sa kva­si joj ze­le­nu ma­ji­cu i pra­vi ma­sli­na­ste kon­cen­trič­ne kru­ži­će ra­znih ve­li­či­na. Usta­je i na kre­ve­tu osta­ vlja dve mo­kre mr­lje. Sa­da či­tav de­zen iz­gle­da kao na­sme­ja­no li­ce. Do­đe mi da za­pla­čem od bla­ma. Osmeh­nu­la se, pre­ kriv­ši usne de­snom ša­kom. „Iz­vi­ni. Ni­sam bio ju­tros do pro­dav­ni­ ce, ne­mam či­me da te po­nu­dim.“ „Iz­vi­ni ti. Tre­ba­lo bi da odem. Stvar­no sam kre­ten što sam ti upa­la ova­ko ne­na­ ja­vlje­na, ali…“ „Ne, ne. Ne­moj. Sna­ći će­mo se za te­ le­fon. Stvar­no ne­mam poj­ma gde sam ga osta­vio.“ Opet se­da. Sa­mo što pre to­ga sta­ vljam sve­že opran čar­šav pre­ko mr­lja i ru­pa. Pa­lim sam ci­ga­re­tu i nu­dim joj, upi­tav­ši je oči­ma. Pri­bli­ža­va se ka me­ni i po­vla­či dim dok mi je ci­ga­re­ta me­đu pr­sti­ma le­ve ša­ke. „Da ne po­kva­sim.“ do­da­je. Za­tva­ra oči i udi­še du­bo­ko, kao da je do­šla kod le­ka­ ra a on joj ka­že „Di­ši… Ne di­ši…“ Bro­jim.

Iz­di­še tek po­sle če­ti­ri se­kun­de. Otva­ra oči. Ne­što oča­ra­va­ju­će u njoj. Po­či­nje­ mo da pri­ča­mo, ali sva­ka iz­go­vo­re­na re­ če­ni­ca se svo­di se na mo­je is­po­ve­da­nje.

20

Pri­ja mi. Kao da sam bio za­tvo­ren sa sa­mo­ćom ko­ja me je gu­ši­la, ali bez ko­je ni­sam znao ka­ko da di­šem. „Mo­ram da idem.“ „Osta­ni…“ „Bi­lo mi je stvar­no dra­go, ali… Ka­sno je.“ U stva­ri, ra­no je. Pro­šlo je či­ta­vo po­ pod­ne i ve­če.

Se­di le­đi­ma okre­nu­ta pro­zo­ru. Pro­šla je či­ta­va noć. Sun­ce iz­la­zi iza nje. Obris joj iz­gle­da pre­div­no i ne­stvar­no u toj sen­ci. Kao sa onih fo­to­gra­fi­ja ko­je sam na­la­zio u ma­mi­nom spo­me­na­ru što mi­ ri­še na se­dam­de­se­te. Ali ovo is­pred me­ ne je dru­ga­či­je. Opi­plji­vo, a opet da­le­ko. Ču­ju se gu­gut­ke i pr­vi tram­va­ji. Ni sa kim ni­sam ova­ko bri­sao vre­me. Kao da smo na­sta­vi­li raz­go­vor ko­ji smo po­če­li go­di­ na­ma pre. „Do­đi su­tra na ka­fu. Obe­ća­vam, oti­ći ću do pro­dav­ni­ce.“ „Već je su­tra. Idem.“ Pru­ža mi ru­ku. „Ina­če, ja sam Izol­da.“ Pla­šim se da je za­gr­lim, a že­lim da je steg­nem i da ose­tim nje­na ra­me­na pri­ pi­je­na mo­jim ša­ka­ma. *** Či­tav dan pro­veo sam kod ku­će stre­ pe­ći da li će do­ći. Ni­sam smeo da za­ spim. Po­pio sam tri šo­lji­ce ka­fe i ne­ki cr­ni čaj od ko­jeg sam či­ta­vo pre­pod­ne pro­veo u klo­ze­tu.

Le­žim.

Ku­ca­nje.

Iska­čem iz kre­ve­ta.

Na­sto­ja­la je da se vi­đa­mo kod me­ne.

Ne pri­ja joj le­to, to nam je jed­na od za­ jed­nič­kih bolj­ki.

Vre­me pro­la­zi. Od­go­va­ra mi.

Ra­dim kao ble­sav.

Ne iz­la­zim. Od­la­zim sa­mo u dis­kont ko­ji ra­di non–stop i to oko dva po­sle po­no­ći ka­ko bih iz­be­ga­vao po­zna­ni­ke.

Ku­pu­jem sa­mo ci­ga­re­te i mle­ko za ka­ fu. Na­stra­dao mi je že­lu­dac od do­ma­će cr­ne gor­či­ne, pa sam pre­šao na in­stant.

Emitor 476

Su­bo­tom mi do­no­si cve­će. Uvek pro­ đe po­red pi­ja­ce pre no što do­đe do me­ ne. Pri­ja­te­lji smo. Ni­če­ga sem to­ga ne­ ma iz­me­đu nas. Baš ne­što ta­ko mi je i po­treb­no. Raz­u­me­va­nje.

Pri­ja­telj­stvo. *** Po­či­nje da opa­da li­šće.

Shva­tam da ni­šta ne znam o njoj. Ko­ li­ko sam sa­mo se­bi­čan. Sve ovo vre­me pri­čam sa­mo o se­bi. Se­bič­ni idi­ot! „Ne pi­taj me ni­šta. Mo­lim te…“ Ču­ jem je ka­ko di­še. „Ta­ko je­di­no mo­gu da na­sta­vim da do­la­zim.“ Ta­ko i na­sta­vlja­mo. *** Ro­di­te­lje ne po­se­ću­jem. Maj­ka me sva­ko­dnev­no zo­ve na mo­bil­ni. Mo­lim je da me raz­u­me. Da mi je po­treb­no da se osa­mim jer stva­ram. „Da ma­ma. Ne, jeo sam, ni­sam gla­ dan. Pa… Ne znam. Ma­lo­pre.“ La­žem. „Da, da… Te­ste­ni­nu sa so­som od pe­ ču­ra­ka i onim smr­dlji­vim si­rom što ste do­ne­li iz Fran­cu­ske. Ne bri­ni. Ra­di ma­ ši­na za veš. Mhm… Zvao sam maj­sto­ra.“ Ma ka­kav veš. Ot­ka­da je Izol­da tu, ja sam u ka­ri­ra­noj pi­dža­mi ko­ja je po­sta­ la bor­do. Ču­pav i neo­bri­jan. Smr­dim na du­van i hmelj. „Ma­ma pi­jem i b vi­ta­min i c, da, i ja te­be, mo­ram da idem…“ Pre­ki­dam raz­ go­vor. Oko me­ne kon­zer­ve vi­ta­mi­na u teč­nom sta­nju. Pi­jem pi­vo kao naj­ bo­lju za­me­nu za glu­pe šu­me­će ta­ble­te.

Te­ste­ni­nu ni­kad ni­sam ni znao da sku­ vam. *** Sneg.

Shva­tam da sam za­vi­stan od nje.

Tri­de­set pr­vi de­cem­bar. Ro­di­te­lji se na­ja­vlju­ju da do­la­ze. „Iz­vi­ni, ali ja ne mo­gu da ih upo­ znam…“ ka­že, gle­da­ju­ći u ša­re na te­pi­ hu i gla­de­ći re­ve­re cr­ne ha­lji­ne. Iz­gle­da kao de­te ko­je su ro­di­te­lji je­dva na­te­ra­ Emitor 476

li da ob­u­če sve­ča­nu ha­lji­nu za škol­sku pri­red­bu. „Ma daj… To je glu­post. Do­ći će sva­ki čas, ne mo­žeš sad da odeš.“ „Stvar­no ne mo­gu“, iz­go­va­ra.

Zvo­no.

Ona se upu­ću­je u ku­pa­ti­lo.

Pro­la­zim pr­sti­ma kroz ko­su, gla­dim bra­du i otva­ram vra­ta.

Osmeh im se pre­tva­ra u iz­raz ža­lje­ nja, kao da gle­da­ju sle­pog po­lu­go­log mr­ša­vog pro­sja­ka na uli­ci na mi­nus pe­ de­set. „Na šta li­čiš…“, iz­go­va­ra ma­ma, pre­ kr­stiv­ši se. „Re­kao sam ti… Ti si kri­va! Po­gle­daj ga! C–c–c.“ Do­da­je otac za­gle­da­ju­ći po sta­nu s ga­đe­njem. „Ne­će­te ni da me po­lju­bi­te?“ Ma­ma me pi­pa za obra­ze i pri­sla­nja usne na če­lo. Mu­ka mi je od nje­nog sla­ du­nja­vog par­fe­ma. „Ti to imaš tem­pe­ ra­tu­ru? Iz ovih sto­pa zo­vem tak­si i vo­ dim te kod le­ka­ra…“ Uz­ne­mi­re­no ko­pa po tor­bi i mr­mlja. „Ma ka­kav le­kar, že­lim da je upo­zna­ te. Izol­da!“ ku­cam na vra­ta ku­pa­ti­la. „Iz! Ej, haj­de iza­đi da upo­znaš mo­je…“ Ni­ko se ne oda­zi­va. „Iz, haj­de da vi­diš ka­kvi su pa­ra­no­i­ci.“ Sme­jem se. „Šta?“ po­či­nje ma­ma „Ko je pa­ra­no­ ik? Ka­kva Iz? Sa kim ti to pri­čaš?“ Kre­će ka vra­ti­ma, a ja za njom. Otva­ra ih ta­ko ja­ko da sam ube­đen da će je po­vre­di­ti.

Ne­ka to­plo­ta me oša­ma­ri. Unu­tra ne­ma ni­kog. Pro­zor je isu­vi­še ma­li i da se pro­tu­ri mi­sao o be­gu.

Ula­zim sam i za­tva­ram vra­ta. Gle­ dam svoj iz­be­zu­mlje­ni lik u ogle­da­lu.

Izol­da sto­ji u od­ra­zu iza mo­jih le­đa. Pla­ šim se da se osvr­nem. „Iz­vi­ni.“ Obra­zi su joj cr­ni od su­za. „Re­kla sam ti da ne mo­gu.“ Po­la­zim ru­ kom una­zad da je po­mi­lu­jem po li­cu, sve vre­me gle­da­ju­ći u ogle­da­lo.

Hva­ta me za ša­ku, lju­bi u dlan, za­tim ga pri­sla­nja o svoj obraz. Gr­li me oko 21

sto­ma­ka i za­vla­či mi de­snu ru­ku pod ma­ji­cu. Je­za se šu­nja niz kič­mu. Izol­da mi hlad­nim pr­sti­ma pre­la­zi la­ga­no do gru­di, pa do sto­ma­ka, pup­ka… Pro­vla­ či le­vu ša­ku kroz mo­ju ko­su, tik uz le­vo uho. Za­tva­ram oči. Nje­ni drh­ta­vi pr­sti duž mog če­la, ka­pa­ka, pod­oč­nja­ka, no­ sa. Ka­ži­pr­stom mi pre­la­zi pre­ko do­nje usne i bra­de. Mi­ri­še na su­ze. Mi­lu­je me na­dla­ni­com po vra­tu i spu­šta ru­ku ni­že.

Na­sla­njam se na umi­va­o­nik i u za­tvo­re­ nim kap­ci­ma vi­dim se­be u njoj. Di­šem du­bo­ko, spo­ro. Njen is­pre­ki­dan dah iza mog uha. Strep­nja se gr­či u plju­vač­ki ko­ju gu­tam. Izol­di­na ru­ka je sve ni­že.

Ne otvo­ram oči. Le­vom ša­kom mi mi­lu­ je ud dok me lju­bi u vrat. Ču­jem sa­mo nje­no du­bo­ko di­sa­nje i ša­pat. „Ako me za­bo­ra­viš, ne­sta­ću…“ re­kla je, do­di­ru­ju­ ći mi usna­ma de­sno uho. Ne­mir u me­ni od­zva­nja i ki­da se od utro­be.

Okre­ćem se.

Ne­ma je…

Udi­šem du­bo­ko đur­đe­vak sa vla­žnog dla­na cr­nog od ma­ska­re.

22

Ta­nja Pe­tro­vić Do­kle po­gled se­že, ze­le­no. Za­va­lje­na is­pod kro­šnje sto­let­nog sta­bla na po­ ste­lji od ro­se. Za­go­li­ca me po­ko­ji ju­tar­ nji zra­čak. Po­sma­tram po­vor­ku vred­ nih mra­va. Da­ru­jem mi­sli­ma slo­bo­du da lu­ta­ju za nji­ma dok oslu­šku­jem re­ku.

Te­lo pre­pu­šte­no di­sa­nju. Du­šom ko­ra­ ča to­pli­na.

Iz da­le­ka se­na. Ne­ko do­la­zi. Is­pr­va se na­mr­štih na po­mi­sao da će mi ne­ko ugro­zi­ti osa­mlje­nost. Iz da­lji­ne je pri­la­ zi­la že­na. Ga­zi­la je me­ko, po­ma­lo le­njo u obla­ku lju­bi­ča­ste iz­ma­gli­ce ko­ju joj je da­ri­va­lo sun­ce od­bi­ja­ju­ći se o ha­lji­nu.

Ve­tar joj je mr­sio ko­su u čvo­ro­ve. Ka­ da mi je pri­šla, vi­de­la sam da jed­nim okom gle­da ze­mlju, a dru­gim ne­bo.

Kao da je jed­nim okom tra­ži­la opro­štaj, dok se dru­gim za­ri­va­la du­bo­ko u Ge­i­ne taj­ne. U le­voj ru­ci dr­ža­la je knji­gu, a u de­snoj ko­ša­ru ja­bu­ka. Pri­li­ka u lju­bi­ča­ stom po­že­le­la mi je do­bro ju­tro. Po­nu­ di­la sam joj da sed­ne. „Di­van dan”, re­kla sam ne­što tek da pre­ki­nem ti­ši­nu. Že­na mi ni­je uz­vra­ti­la.

Gle­da­la je re­ku, pu­tu­ju­ći pri tom u ne­ ke dru­ge da­ne. „Znaš, jed­nom je jed­na re­ka bi­la moj dom.” „Za­i­sta?! Pa, to je div­no... sta­ni­šte...” „O, je­ste! Sa­mo što je mo­ja re­ka bi­la ne­u­po­re­di­vo ve­ća od ove.”

Po­gle­da­la sam je is­pod oka. Pro­me­ ško­lji­la sam se ne­sve­sno se po­me­riv­ši. „Ali, ni­je vre­me za se­tu”, na­sta­vi­la je, po­pra­vlja­ju­ći na­bo­re ha­lji­ne, „Ov­de sam zbog te­be.”

Emitor 476

ilustracija: Dragan Paunović

Emitor 476

„Zbog me­ne?! Zna­mo li se?” „Ti me­ne ne znaš. Ali ja te­be ite­ka­ko po­zna­ jem”, go­vo­ri­la je dok je gla­di­la knji­gu.

Po­če­la sam da se osvr­ćem, ne bih li una­o­ ko­lo ugle­da­la još ko­ju ži­vu du­šu. „Ne boj se. Raz­mi­šljaj o me­ni kao o ne­iz­ dvo­ji­vom de­lu sva­kog ljud­skog bi­ća.” Či­ta­la je go­vor mo­ga te­la, „A zar iko že­li sam se­bi da na­ne­se zlo?!” „Šta že­liš?” „Pi­ta­nje je šta ti že­liš.”

Od­jed­nom, ju­tro vi­še ni­je bi­lo ta­ko to­plo. „Tvo­ja ve­či­ta ne­do­u­mi­ca”, ob­ja­šnja­va­la je, skla­nja­ju­ći vra­ni pra­men iza uha. „Ho­će li tvo­je dve naj­ve­će lju­ba­vi mo­ći da ži­ve jed­na po­kraj dru­ge? Ili će se me­đu­sob­no lju­bo­mor­ no gu­ši­ti? Od­go­vor i sa­ma znaš u du­bi­ni sr­ca.

Vi­diš, ov­de sam da bih ti po­nu­di­la dve ja­bu­ke.

Ti ni­si ne­ko ko­ga bi za­veo nat­pis Naj­lep­šoj. Ni­ ti bi do­zvo­li­la da te jed­na zmi­ja vu­če za nos...

Ona ko­ju iza­be­reš, bi­će tvo­ja sud­bi­na. Ili ćeš na­ći pra­vu lju­bav... Ili ćeš se pre­o­bra­ti­ti u svo­ je re­či, u sve­to­ve ko­ji ti po­či­va­ju u pr­sti­ma...„ „Zar ne mo­gu ima­ti oba? Zar ne mo­gu ni da po­ku­šam?„ „O, ali ti ćeš is­ku­si­ti svoj­stva obe ja­bu­ke.

Jer... Tek ka­da se za ne­što ve­že­mo... Je­di­no ta­ko mo­že­mo da vred­nu­je­mo iz­gu­blje­no.„ „Ali, zar to što ću zna­ti ne uma­nju­je bol?„ „Za­bo­ra­vi­ćeš da si me sre­la. Za­bo­ra­vi­ćeš i ko­ju si ja­bu­ku iza­bra­la. Se­ti­ćeš se, do­du­še, ka­da do­đe čas.„ „A šta ako ne iza­be­rem ja­bu­ku?„ „Ho­ćeš“, za­be­leo se tu­žni osmeh, „Čak znam i ko­ju ćeš iza­bra­ti.“ „Če­mu on­da ova po­zo­ri­šna pred­sta­va?“ „Ova knji­ga mi je do­de­lje­na onog da­na ka­ da su mi od­u­ze­li re­ku. Ona je u stva­ri spi­sak onih ko­ji­ma mo­ram da po­nu­dim iz­bor, ma­kar i ne­pra­ve­dan, uko­li­ko že­lim da mi se vra­ti re­ ka“, opet joj je po­gled če­žnji­vo od­blu­deo put vo­de. Su­za je kli­znu­la niz por­ce­lan­ski be­lo li­ce.

Da li za­to jer je ski­nu­la još jed­no ime sa spi­ ska? Ili je po­sto­ja­lo i zrn­ce sa­o­se­ćaj­no­sti že­ne u lju­bi­ča­stom?

23

Dok sam to­nu­la u du­bok san bez sno­ va, osta­lo mi je još to­li­ko sna­ge da na­te­ ram je­zik da pro­go­vo­ri: „Re­ci mi bar svo­je ime...“ Za­bo­rav is­pi od­jek tren po­što ga je pod­svest na­ču­la: „Sa­ra­sva­ti...“ Go­di­ne su na­sla­ga­le de­be­li sloj pra­ ši­ne po stva­ri­ma ko­je mi odav­no ne pri­pa­da­ju. Da se me­ri zr­na­di­ma pe­ska, na­pu­ni­la bi se tri, če­ti­ri pe­šča­ni­ka. No, odav­no mi ni­je do bro­ja­nja.

Se­ćam se...

Bio je ta­ko ma­li dok sam ga dr­ža­la u na­ruč­ju. Ma­lim pr­sti­ći­ma bi mi ste­gao ka­ži­prst kao da mi ne da da odem. A on.

Bio je naj­sreć­ni­ji otac na sve­tu. Je­di­no sam ja be­ža­la od sve­ga. Od idi­lič­ne sli­ke po­ro­dič­ne sre­će ko­ja mi je po­nu­đe­na.

Kao da mi je ta sre­ća mu­ti­la, pre­se­ca­la, ras­ta­ka­la one ne­žne akva­re­le na­dah­nu­ ća. Je­di­no tu­ga, je­di­no bol mo­gli su da iz­vu­ku iz me­ne ta­na­no klup­ko zlat­nih ni­ti...

No, maj­čin­stvo je od­ne­lo po­be­du.

Re­či ni­su ima­le oči mo­ga si­na. Ni­ti su ima­le ukus nje­go­vog zvon­kog po­ljup­ca kad mi po­že­li do­bro ju­tro. Ni vre­li­nu za­ gr­lja­ja nje­go­vog oca...

I ne­ka­ko u to do­ba, umro nam je sin.

Bol, bol, oča­ja­nje, ne­moć, pa­ra­ju­ći, od­ vrat­ni, gnu­sni, lji­ga­vi bol. Smeh je iš­če­ zao, po­sto­jao je je­di­no još u tam­nim ob­ron­ci­ma mo­je du­še. I sam smo­žden, muž je po­ku­ša­vao da mi po­mog­ne. Pru­ žao je ru­ku ne­bro­je­no pu­ta, ga­cao po bla­tu mog lu­di­la, pre­kli­nju­ći me da se vra­tim, da ne to­nem du­blje. Da­ni­ma bih se­de­la u mra­ku i di­mu ci­ga­re­ta, sa ne­iz­ o­stav­nom ča­šom po­kraj se­be. Pa­pir je po­zi­vao. Svu ljut­nju, sav jed, su­ze, uta­ pa­la bih na de­vi­čan­ski be­lu har­ti­ju, pre­ zi­ru­ći je ta­ko či­stu, od­u­zi­ma­ju­ći joj sva­ ko pra­vo ne­vi­no­sti. Nje­mu su pri­pa­da­la ta be­la po­lja či­sto­te. Je­di­no mom si­nu...

Oba­ve­sti­li su me da mi je muž mr­ tav. Ose­ti­la sam ubod kri­vi­ce na me­ 24

stu gde je ne­kad po­sto­ja­lo sr­ce. Mo­žda sam mo­gla da mu po­mog­nem. Mo­žda smo mo­gli za­jed­no... Ne. Ka­da je de­čak umro i nas dvo­je smo pre­sta­li da po­sto­ ji­mo. Spa­ru­še­ni i is­pre­so­va­ni, mo­žda smo za­le­plje­ni jed­no uz dru­go u ka­ kvom her­ba­ri­ju­mu du­ša pod od­red­ni­ com „bi­lo ne­kad“. Na­sta­vlja­la sam da ka­ljam har­ti­je...

Mra­vi! Mi­le svud po me­ni... Ne­mam ni tre­nut­ka spo­ko­ja. Isi­sa­va­ju mi so­ko­ ve ko­ji još te­ku pod ko­žom... Ko­ža mi je cr­ve­na od nji­ho­vih ubi­tač­nih kle­šta.

Kao da sam u ogrom­nom mra­vi­nja­ku na­pra­vlje­nom po­seb­no za mu­če­nje jed­ ne pro­pa­le maj­ke, su­pru­ge, knji­žev­ni­ce.

Na­pra­vlje­nom u svr­hu ve­či­tog pa­kla za jed­nu po­sr­nu­lu, pro­kle­tu že­nu. Va­ljam se po bla­tu ne bih li ma­kar na tren ubla­ ži­la bo­lo­ve. Po­ne­ko se i sa­ža­li na ovu ubo­gu pro­sja­ki­nju. Ude­li mi ko­ji nov­čić, tek da bih za­va­ra­la glad. Uglav­nom me se bo­je. Pla­še se mog lu­di­la. De­ci okre­ ću gla­ve, još su mla­di da bi po­sma­tra­li gor­ku ja­bu­ku ži­vo­ta za­pe­lu u gr­lu...

Sta­la je po­kraj me­ne. Lju­bi­ča­sta iz­ ma­gli­ca vra­ti­la me je u dan ko­ji je bio ta­ko ze­len. Gle­da­la sam du­go to por­ce­ lan­ski be­lo li­ce, čak ni ne pi­ta­ju­ći za­što.

Po­mo­gla mi je da usta­nem. „Haj­de“, re­če, „Vo­dim te da vi­diš mo­ ju re­ku...“

Emitor 476

Nikola Petrović Dok u su­ton lu­de no­ći, ja na­zdra­vljam u sa­mo­ći, Za so­from bez dra­gog go­sta, sla­vim pre­kid du­gog po­sta, Na­po­lju je ci­ča zi­ma, u og­nji­štu va­tra fi­na, Gle­dam go­zbu na asta­lu i Le­no­ru u ova­lu, Su­zi­ca mi ma­la kre­ne kad me ne­što na­mah pre­ne.

Uči­nim’ se ne­ko kuc­ka, mo­žda va­tra sa­mo puc­ka?

Je­ste to je, dru­go ni­je usred ove bes­tra­gi­je.

Na ta­nji­ru le­ži gla­va, to Le­no­ra k’o da spa­va, U pe­če­nu nju­šku krat­ku ja­bu­ku joj sta­vih slat­ku, Pa se sme­ška gla­va sne­na, to joj voć­ka omi­lje­na.

Eh, ka­ko vre­me ide, kraj de­cem­bra, kraj go­di­ne, Slu­šam se­be ka­ko di­šem za Le­no­rom dok uz­di­šem.

Al’ ta tu­ga ni­je ja­ka, kol’ko pe­sma iz sto­ma­ka, Drm­nem jed­nu, za du­ši­cu, pre­kr­stim se uz ča­ši­cu: „Za Le­no­ru, po­što­va­nje!” — pre no što poč­ne ždra­nje.

Kràj čor­bi­ce, mr­sne, fri­ške, pih­ti­ji­ca me­kih kri­ške, I sar­mi­ca ćâse pu­ne uz pod­va­rak iz fu­ru­ne.

Su­čem ru­kav, pro­ju lo­mim, nju­škam pa­ru, čor­bu so­lim, Va­tri­ca mi sr­ce gre­je, dok na­po­lju lju­to ve­je. „I do­go­di­ne da je sla­vlja”, mr­mljam gla­sno, „Bo­že zdra­vlja” Al’ mi ne­što ne da mi­ra, k’o da vra­ta ne­ko di­ra, Gle­dam ča­šu na asta­lu, od br­lje da l’ gu­bim gla­vu?

Ne uda­ra ta­ko lju­ta, to je ne­ko skren’o s pu­ta, kroz avli­ju mo­ju lu­ta.

Fe­njer sad u ok­no tu­rim, kad po­mi­slim kud se žu­rim?

Mo­že bi­ti i raz­boj­nik, ko još smu­ca se za pra­znik? Čo­vek ni­je, to me žec­nu, drh­te ru­ke, no­ge klec­nu, utva­ra to je ne­ka, is­pred vra­ta mo­jih če­ka.

Pa zar no­ćas da me mo­ri, ko je lud da otvo­ri? „Ko je”, vik­nuh, „ko je ta­mo!?”, nig­de gla­sa, šu­šanj sa­mo.

Kud baš sa­da da me bri­ne, sto­mak gla­dan svi­nje­ti­ne.

Emitor 476

25

Ski­nem re­zu da se smi­rim i kroz pro­rez da pro­vi­rim.

Ni­šta ta­mo osim mra­ka, ve­tar bi­je, drh­ti kva­ka, Od tog zvu­ka bo­gu fa­la, po­mi­slih da je ala.

Vra­ta sklo­pim, osmeh ke­zim, na mi­ru ću da za­me­zim, Do­dam va­tri ce­pak ma­len, pa sê­dam za astal ša­ren.

Sklo­nim čor­bu, već je mla­ka, tre­snem lju­tu, baš je ja­ka, Kad za­ne­mim u ne­ve­ri, ne­ko opet bi­je dve­ri.

Za­sta­nem da pro­su­dim, ni­šta to je, ra­zum gu­bim, Tek po­mi­slim – ve­tar bri­še, kad udar­ci se po­no­vi­še.

Tren mi­ne dok sam se sa­br’o, „Evo idem!” vik­nem hra­bro.

Dve­ri ši­rim, di­žem bu­dak, „Drž’ se do­bro ak’ si lu­dak!”

I opet se ču­dom ču­dim, nig­de ni­kog, stvar­no lu­dim.

Ma ne mo­že bi­ti ta­ko, vra­ta su se tre­sla ja­ko, kad po­gle­dam ma­lo ni­že, do­bro vi­dim ne­što gmi­že, I opso­vah cr­nom vra­gu, pra­se sto­ji na mom pra­gu.

Sa dva ma­la sme­đa oka, opa­sno me gle­da sto­ka, I u član­ke sve me tu­če, kroz no­ge bi da s’ pro­vu­če.

Rek­nem: „Sta­ni! Kud si kren’o? Ja po­mi­slih da sam šen’o, A ti mi se mo­taš tu­da, pre­stra­vi me gla­vo lu­da.

U obor da trk­neš sâmo, me­ne sar­ma če­ka ’va­mo.”

Tre­snem vra­ta sad bez re­či, kad ih ma­li pa­pak spre­či, Gu­ra pra­se, pro­kle­ti­nja, drek­nem: „Pra­se baš si svi­nja, U obo­ru je­ste hlad­no, da te pu­stim, to je gad­no, sto­ka se u obor sme­šta i ne va­lja da s’ pra­vi gre­ška.”

Kad se vra­ta za­tvo­ri­še, šap­ne pra­se: „Ni­kad vi­še” Jel’ to pra­se pro­go­va­ra, il’ mi ve­tar uši va­ra? „Šta to ka­žeš gro­zni stvo­re, zli po­ro­du Le­no­re?”

To još ni­ko vid’o ni­je, pra­se zbo­ri sred avli­je, A ga­zda mu osta gla­dan, iza vra­ta vi­če ja­dan: „Ka­kva zla s’ u te­bi skri­še, ne otva­ram ni­kad vi­še!”

Sta­nem ma­lo, da raz­mi­slim, guc­nem jed­nu, um raz­bi­strim, To pra­se me zbu­nju­je, pa se se­tim da tu­gu­je, I ka­zu­jem ja Le­no­ri, „ah, to si­nak tvoj me mo­ri...”

Al’ Le­no­ra ni­je ce­la, na sto­lu je iz dva de­la,

26

Emitor 476

U bla­tu je po­sle ki­še vi­det’ ne­ću ni­kad vi­še.

Ot­kud kre­nu su­za ova, ni­sam ja od ta­kvog ko­va, Jes’ da jed­na je Le­no­ra, ali ta­ko bi­ti mo­ra, Za pra­znik se svinj­če spre­ma, bo­ljeg je­la nig­de ne­ma, A ču­do je kol’ko hra­ne u ži­vulj­ku jed­nu sta­ne.

I su­ze se iz­gu­bi­še, pla­kat’ ne­ću ni­kad vi­še.

Od go­zbe ni ma­li po­mak, ka­sni sa­ti, gun­đa sto­mak, Pa red je da je­de čo­vek, ne mož’ gla­dan bi­ti do­vek.

Na pih­ti­je kre­nem sla­sne od Le­no­re mo­je ra­sne, Iza­be­rem jed­nu me­ku, al’ kroz vra­ta ču­jem dre­ku.

Sko­čim ta­mo, al’ je ti­še, sa­mo pra­se: „Ni­kad vi­še” Te otvo­rim vra­ta la­ko, ka­žem „Pra­se, slu­šaj ’va­ko, Lo­šu sud­bu se­bi ku­ješ, pre­sta­ni da do­sa­đu­ješ, Da za­sed­nem sad se spre­mam, kad sam gla­dan mo­zga ne­mam, Pred oči­ma tam­na svi­la, za­kla­ću te bez pet ki­la.”

To po­sled­nje stra­šno bi­še, al’ će pra­se: „Ni­kad vi­še” „Vi­di pra­se, ti si sto­ka, ne gle­daj me is­pod oka Zli je vrag u te­be uš’o i da si me sa­mo sluš’o, Ne­gde bi se me­ško­ljio, ne bi sa­da bo­lan bio!“ Dig­nem ga za oba uva, al’ ne ski­či ta pro­tu­va, Dok se ta­ko bla­go nji­še, šap­će sa­mo: „Ni­kad vi­še“ U obor ga no­sim hit­no, da se je­de sad je bit­no, Međ bra­ću ga svinj­sku met­nem, i gro­znu mu pret­nju rek­nem: „Sad po­ku­saj to sa plad­nja, ve­če­ra ti ovo zad­nja Za sle­de­ću ti si hra­na, do­sad­no si kao vra­na.“ Al’ se pra­sad mra­kom skri­še, ti­ho šap­ću: „Ni­kad vi­še“.

Po­di­go­še gla­ve re­dom, muč­nim pre­te mi po­gle­dom, Uma­lo da s’ str­mek­nem, pa u stra­hu ja­ko drek­nem: „Svi ste pro­tiv me­ne, móre, pod­li na­ko­tu Le­no­re?!“ Kad za­tut­nji u obo­ru, osam gr­la k’o u ho­ru, Svi u glas pro­zbo­ri­še, kao je­dan: „Ni­kad vi­še!“ Šta se zbi­va, o ne­be­sa, zar je ovo sve zbog me­sa, Onaj o’zgo gle­da, bri­nem, néda post da pre­ki­nem.

Pa­klom nek mi me­so cvr­či, al’ sto­mak mi sa­da kr­či,

Emitor 476

27

Ne­ja­ka je mo­ja ve­ra kad tre­ba da se ve­če­ra, „Evo, ova nek se bri­še!“, s ne­ba ša­pat: „Ni­kad vi­še“ Ni­kad vi­še! Ni­kad vi­še! Str­plje­nje mi taj stih si­še, Slat­ko me­sce slu­ži svr­si, pre Bo­ži­ća nek se mr­si, Zar pe­če­nje da pro­pad­ne, od Le­no­re mo­je jad­ne?

Tre­snem vra­ta, „Sa’ću žde­rem!“ i sve­sno se ne­bu de­rem: „Ja ću mr­sim sve do ki­še, a ti tr­tljaj: Ni­kad vi­še“ Od Le­no­re ču­pam but­ku, a na pra­gu slu­šam str­ku, To pra­si­će ču­jem spo­lja, spre­ma mi se ne­vo­lja. „Sad je do­sta!“, ka­žem gla­sno i tan­dža­ru nap­nem stra­sno, Ski­dam re­zu, ska­čem ve­što, „De­der da vam rek­nem ne­što!“ Al’ po­ga­ni se sa­kri­še, ta­ma grok­će: „Ni­kad vi­še“ Tad opa­lim jed­no zr­no, ali ta­mo sve je cr­no, Pa ka but­ki br­zo tr­čim, već je ka­sno, ja­sno slu­tim, Ne­što mi po kro­vu trup­ka, pa kroz odžak do­le lup­ka, Iz og­nji­šta ta te­le­sa, sti­žu osmu­đe­nog me­sa, Od­svu­da me op­ko­li­še, i svi ski­če: „Ni­kad vi­še!“ Tad po­gle­dam ka Le­no­ri, a ona se ži­va stvo­ri, Se­va­ju joj cr­ne oči, pa sa sto­la te­ško sko­či.

Pra­si­ći me va­trom pe­ku, po sto­ma­ku zu­bi se­ku, A Le­no­ra ki­da no­gu, dok se vri­skom mo­lim bo­gu.

Do ko­ske me oglo­da­še i još sik­ću: „Ni­kad vi­še!“ Sve se lu­če po­ga­si­še, na­da mnom se ta­me svi­še, Je­cam ti­ho, pa sve ti­še, dok du­ša se mo­ja bri­še Taj stih što mi po­da­ri­še: Ni­kad vi­še... Ni­kad vi­še...

Od­la­zim jer ta­ko pi­še, al’ ne­što me bo­li vi­še, svi­nje­ti­nu ja za pra­znik je­sti ne­ću ni­kad vi­še.

28

Emitor 476

raz­go­vor sa Zo­ra­nom Jak­ši­ćem vo­dio Fi­lip Ro­go­vić Na­kon vi­še go­di­na pa­u­ze, pred na­ma je no­va knji­ga jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih srp­skih pi­sa­ca fan­ta­sti­ke. Zbir­kom pri­ča MI­NI­STAR­STVO SEN­KI, ob­ra­do­vao je sve ko­ji su pra­ti­li raz­voj nje­go­ve spi­sa­telj­ske ka­ri­je­re a njen kva­li­tet te­ško da ne­će pod­sta­ći one ko­ji se pr­vi put sre­ću sa Jak­ši­ćem da po­tra­že nje­go­va sta­ri­ja de­la. Autor ne­kih od naj­bo­ljih do­ma­ćih SF pri­ča („Je­ka“, „Bez­dan“...) i ro­ma­na (Kra­dljiv­ci uni­ver­zu­ma, Se­ver­njak), je­dan od naj­plod­ni­jih pre­vo­di­ la­ca fan­ta­sti­ke (Auto­sto­per­ski vo­dič kroz ga­lak­si­ju Da­gla­sa Adam­sa; Le­to­pi­si To­ma­sa Ko­ve­nan­ta, Ne­ver­ni­ka Sti­ve­na Do­nald­so­na) na tre­nu­tak je na­pu­stio zgra­du PMF-a da bi u pa­u­zi na­uč­nog ra­da go­vo­rio za či­ta­o­ce Emi­to­ra:

U ko­joj me­ri je po­ve­zan vaš na­uč­ni rad sa in­te­re­so­va­njem za NF? Zo­ran Jak­šić: Sad bi ne­ko po­čeo da vri­ šti, ali — ni­ma­lo. Ili bar vr­lo ma­lo. Na­čin raz­mi­šlja­nja ko­ji se tra­ži je­ste sli­čan, ali ima bit­nih raz­li­ka. U po­za­di­ni i jed­nog i dru­gog je čo­ve­ko­va že­lja da vi­di ne­što no­vo, ne­što druk­či­je, ne­što što mo­že da za­ču­di. To­ga ima u va­lja­noj na­u­ci, kao i u va­lja­noj na­uč­noj fan­ta­sti­ci. Fan­ta­sti­ ku sam po­čeo da či­tam i da se za nju za­ni­mam vr­lo mlad i ta­da mi ni na kraj pa­me­ti ni­je bi­lo bi­lo ka­kvo ba­vlje­nje na­ u­kom.

Po­vu­ci­te pa­ra­le­lu iz­me­đu na­uč­nog is­ tra­ži­va­nja i is­tra­ži­va­nja ko­je je po­treb­ no za pi­sa­nje na­uč­no-fan­ta­stič­ne pri­če.

I u jed­nom i u dru­gom, čo­vek mo­ra da smi­sli ne­što no­vo i dru­ga­či­je, a za­tim da na­pra­vi jed­nu kon­zi­stent­nu sli­ku oko to­ ga. Raz­li­ka je u to­me što je u li­te­ra­tu­ri čo­vek slo­bo­dan u tom smi­slu što, ka­da kre­ne za jed­nom ide­jom, ni­če­ga vi­še ne mo­ra da se dr­ži, osim što mo­ra da bu­de kon­zi­sten­tan (a u ne­kim de­li­ma čak ni Emitor 476

to) dok u na­u­ci, ka­da do­bi­je ide­ju, mo­ra do­bro da pro­ve­ri da li to „vo­zi“.

U na­u­ci ko­jom se ja ba­vim to se ra­di pu­tem eks­pe­ri­men­ta. Ako se utvr­di da to stvar­no ra­di, uto­li­ko bo­lje. SF i na­u­ka sva­ka­ko ima­ju ve­ze, što po­tvr­đu­ju ime­ na kao što su Klark, Asi­mov, Ben­ford...

Vi ste naj­pre že­le­li da se ba­vi­te stri­ pom a pi­sa­nje je do­šlo tek na­kon to­ga.

Iz to­ga je pro­is­te­kao za­ni­mljiv na­čin pi­sa­nja — u gla­vi naj­pre ima­te film­ski uob­li­če­ne vi­zi­je ko­je po­tom pre­no­si­te na pa­pir. I za­i­sta, či­ta­ju­ći pri­če kao što su „Je­ka“, „Bez­dan“, „Mo­ra­na“, u gla­vi se ra­đa­ju im­pre­siv­ni pri­zo­ri. Da li je u MI­NI­STA­STVU SEN­KI pri­stup bio isti ili se pro­me­nio?

Pri­stup je evo­lu­i­rao. Kad sam bio mlad, iz­me­nio sam ve­li­ki broj na­stav­ni­ka li­kov­ nog i ni­je bi­lo ni­jed­nog ko­ji mi ni­je re­kao da tre­ba da odem na li­kov­nu aka­de­mi­ju, a jed­na oso­ba mi je čak re­kla da ću pro­ ma­ši­ti ži­vot ako odem bi­lo gde dru­gde.

Na po­čet­ku sam se ba­vio cr­ta­njem stri­ po­va, ali, ka­ko je vre­me pro­la­zi­lo, bi­lo je 29

sve ma­nje me­sta gde bih mo­gao da ih pla­si­ram. Shva­tio sam da ula­žem ve­li­ki trud a da ni­šta kon­kret­no ne po­sti­žem.

On­da sam po­čeo da pre­pri­ča­vam ono što sam hteo da na­cr­tam. Ipak, ja pre­ zi­rem ka­da u pro­zi ima pre­vi­še opi­sa, pa sam se tru­dio da mo­je pi­sa­nje bu­de kon­ci­zno. Vre­me­nom, taj sli­kov­ni na­čin raz­mi­šlja­nja sve vi­še se od­ra­ža­vao na re­če­ni­cu. U de­lu su mi uvek ve­o­ma bit­ ne at­mos­fe­ra i emo­ci­je, kao i ne­ki iz­ne­ na­đu­ju­ći ele­ment, ali mi se ta­ko­đe svi­đa ono što na mi­kro ni­vou tvo­ri bi­zar­nost i „druk­či­jost“. To su re­če­ni­ce ko­je na pr­ vi po­gled iz­gle­da­ju kao da ima­ju smi­sla, ali sa­dr­že ne­što pot­pu­no be­smi­sle­no ili re­če­ni­ce ko­je iz­gle­da­ju kao da su u kon­ tek­stu, ali ako ih čo­vek iz­va­di, vi­di da sam ne­što sa­svim dru­go re­kao o ne­čem sa­svim dru­gom. Po­čeo sam da se igram ko­la­ži­ra­njem unu­tar re­če­ni­ce i či­ni mi se da je to ve­o­ma pri­jat­no. Re­če­ni­ca ta­ ko­đe mo­že da bu­de sli­ka. Upra­vo na taj na­čin sam ra­dio pi­šu­ći MI­NI­STAR­STVO SEN­KI, ma­da na­rav­no ja ne mo­gu da od­u­sta­nem od ot­ka­če­nih pri­zo­ra, ni­ti imam na­me­ru. U MI­NI­STAR­STVU SEN­ KI oni po­naj­vi­še pri­li­če Broj­ge­lu ili Bo­šu, ali pre sve­ga pre­ma po­na­ša­nju li­ko­va, ide­ja­ma i od­no­su iz­me­đu lju­di.

Ka­da bi­ste ima­li pri­li­ku da sni­mi­te vi­ so­ko­bu­džet­ni film ko­ju bi­ste pri­ču pr­ vo ekra­ni­zo­va­li?

Ono što je naj­bli­že omla­din­skoj li­te­ra­ tu­ri — ro­man Kra­dljiv­ci uni­ver­zu­ma. To je naj­spek­ta­ku­lar­ni­je. Čak mo­gu da ka­ žem da su me pred­u­hi­tri­li. Ovaj ro­man se po­ja­vio naj­pre 1987. a po­tom i 1997. u pro­ši­re­nom iz­da­nju, a u nje­mu ima ve­li­ki broj stva­ri ko­je su se po­sle po­ja­ vi­le u fil­mu „Ma­triks“. Ve­štač­ki svet u Kra­dljiv­ci­ma uni­ver­zu­ma zo­ve se Ma­ tri­ca; glav­na lič­nost ko­ja se prak­tič­no obo­go­tvo­ru­je na kra­ju (ko­ja se ne zo­ve Neo ne­go Ana) bo­ri se pro­tiv ma­šin­skog sve­ta; a taj ma­šin­ski svet ima vr­lo moć­ ne i opa­sne ma­ši­ne ko­je se ne zo­vu sen­ 30

ti­ne­li ne­go ki­bo­re­le... Dok sam gle­dao „Ma­triks“, bu­kval­no sam imao ose­ćaj da gle­dam ekra­ni­za­ci­ju svo­je knji­ge...

Pro­šlo je do­sta go­di­na od iz­la­ska va­še pret­hod­ne knji­ge. Da li je pra­vi uzrok spo­ro na­sta­ja­nje pri­ča ili dru­ge oba­ve­ ze?

Ni jed­no ni dru­go. To je uzro­ko­va­no ra­ tom. Ka­da je na­stu­pi­lo to lu­di­lo, me­ni je pi­sa­nje jed­no­stav­no pre­se­lo i pot­pu­no sam se okre­nuo na­uč­nom ra­du. Jed­no­ stav­no, pi­tao sam se: „Če­mu, čo­ve­če?!

Ti se­diš tu i ma­štaš a oko­lo se lju­di ko­lju.

Ra­de sve na­o­pač­ke, ona­ko ka­ko ne bi tre­ba­lo.“ Zbog to­ga sam stao. Ali, iz­vu­ kli su me Spo­men­ka Ste­fa­no­vić i Ili­ja Ba­ kić. Bez njih, MI­NI­STAR­STVA SEN­KI ne bi ni bi­lo. Ka­da su me oni pod­sta­kli na rad, od­lu­čio sam da na­pi­šem jed­no, da ta­ko ka­žem, te­ra­pij­sko de­lo. Hteo sam da stvo­rim jed­no is­kri­vlje­no ogle­da­lo i da ba­rem na taj na­čin vik­nem „Idi­o­te!“ oni­ma ko­ji, po me­ni, to za­slu­žu­ju. Na­ mer­no sam pra­vio pri­če od­re­đe­ne vr­ste, na od­re­đen na­čin, od­re­đe­nim je­zi­kom.

Uba­cio sam i ne­ko­li­ko sta­rih pri­ča jer su se ukla­pa­le sti­lom kao i ide­o­lo­ški. Na­ me­ra mi je bi­la da, bez ob­zi­ra na to što je u pi­ta­nju zbir­ka pri­ča, ce­la knji­ga bu­ de kom­pakt­na ce­li­na. Go­to­vo kao da pi­ šem ro­man. Či­ni mi se da sam us­peo i da je na­stao je­dan pro­zni blok is­pu­njem vri­šta­njem. Kao Ra­do­je Do­ma­no­vić ko­ ji uzi­ma mot­ku i ume­sto da ob­ja­šnja­va „Stra­di­ju“ i osta­la svo­ja de­la, po­či­nje da uda­ra u gla­vu. Ova zbir­ka je va­paj: „Do­ bro, lu­di smo, ali ne mo­ra­mo da bu­de­ mo baš to­li­ko lu­di!“ Sa­ti­rič­ni pri­zvuk je jed­na od osnov­nih ka­rak­te­ri­sti­ka knji­ge. Po­me­nu­li ste Do­ma­no­vi­ća, a na pro­mo­ci­ji zbir­ke i Du­ša­na Ko­va­če­vi­ća. Da li ste od­u­vek vo­le­li sa­ti­rič­na de­la?

(Smeh) Ne. Jed­no­stav­no, ni­sam vi­deo dru­gi na­čin na ko­ji je ovo mo­glo da se na­pi­še. Mo­ra­lo je ova­ko da iz­gle­da... Či­ ni mi se da, kad god čo­vek ne­što na­pi­še, Emitor 476

mo­ra da za­bo­li. Nje­ga ili ne­kog dru­gog.

Naj­bo­lje i nje­ga i ne­kog dru­gog. Mi­slim da je ovo sa­ti­ra dig­nu­ta na n-ti ste­pen.

Spo­men­ki sam re­kao da je ovo Do­ma­ no­vić na esid tri­pu. Kad je lu­di­lo, nek je lu­di­lo!

U pri­či „Ne­ke po­sle­di­ce an­đe­o­skog po­na­ša­nja“ opi­su­je­te sa­jam kle­tvi, ko­je su po­sta­le srp­ski brend. Da li je za­i­sta grd­nja i kle­tva ono u če­mu smo naj­bo­lji? Da li ni­smo u sta­nju da ra­ di­mo ni­šta bo­lje ili se ov­de na­o­pa­ke stva­ri uvek iz­gu­ra­ju u pr­vi plan ume­ sto do­brih?

Ta ide­ja se mno­gi­ma svi­de­la. Da ni­sam uve­ren da mo­že­mo da stva­ra­mo mno­ go, mno­go bo­lje ne bih bio ov­de. Oti­ šao bih u ino­stran­stvo i ta­mo se ba­vio na­u­kom. Ali, raz­li­ka iz­me­đu ono­ga što mo­že­mo i ono­ga što ra­di­mo je dra­stič­ no ve­li­ka. Ina­če, ova pri­ča je na­pi­sa­na znat­no pre ra­di­kal­skog ras­ko­la i ba­ca­ nja kle­tvi u skup­šti­ni, ta­ko da mo­gu da ka­žem da su oni imi­ti­ra­li me­ne, a ne ja njih.

Pri­su­stvo na­uč­ne fan­ta­sti­ke u MI­NI­ STAR­STVU SEN­KI je da­le­ko sup­til­ni­je ne­go u ve­ći­ni va­ših sta­ri­jih de­la. Sa­da je to još bli­že ono­me što se naj­če­šće na­zi­va slip­strim. Ka­kvo je va­še vi­đe­ nje mo­der­nih ten­den­ci­ja u fan­ta­sti­ci, tj. pre sve­ga gu­blje­nja gra­ni­ca me­đu žan­ro­vi­ma?

Pra­vi­la ko­ja po­ku­ša­vam da po­štu­jem u pi­sa­nju su: bu­di neo­bi­čan, bu­du druk­či­ ji, bu­di za­ni­mljiv, po­ka­ži ose­ća­nja i po­ ku­šaj da stvo­riš ne­što što je pre sve­ga knji­žev­nost. Svo­je­vre­me­no je po­sto­jao kurs u SKC-u pod na­zi­vom „Ka­ko pi­sa­ ti SF“ na ko­me sam go­vo­rio lju­di­ma da ne­ma pi­sa­nja SF-a, već sa­mo pi­sa­nja knji­žev­no­sti.

Me­đu fa­no­vi­ma SF-a po­zna­ti ste kao pre­vo­di­lac Da­gla­sa Adam­sa. Ka­ko vam se či­ni ide­ja o no­vom na­stav­ku Auto­sto­per­skog se­ri­ja­la, ko­ji bi tre­ba­ lo da pi­še pi­sac Eojin Kol­fer?

Emitor 476

Ce­đe­nje su­ve dre­no­vi­ne. Ka­ko da na­ te­ra­mo mr­tvog čo­ve­ka da na­pi­še no­vi na­sta­vak uspe­šnog se­ri­ja­la? Na­đe­mo dru­gog... Ne znam, že­lim mu sve naj­ lep­še, mo­žda čak i na­pra­vi ne­što do­bro, ali to mi iz­gle­da kao pi­sa­nje na­stav­ka Bi­bli­je. Ne­ko ko ho­će da pi­še na­sta­vak kul­ta, mo­ra da bu­de mno­go do­bar ili mno­go ša­šav.

Da li tre­nut­no pi­še­te ne­što? Šta bi­smo sle­de­će mo­gli da oče­ku­je­mo od vas?

Pret­po­sta­vljam da sva­ko ko se ba­vi ne­ čim kre­a­tiv­nim ima po­su­du pu­nu sve­ ga i sva­če­ga iz ko­je va­di ide­je ko­je će da ob­ra­di. Na­rav­no, i ja imam raz­ne ski­ce, što na pa­pi­ru, što u gla­vi ko­je se du­go ki­se­le, i sa ko­ji­ma još ni­šta ni­sam ura­dio, a ve­o­ma mi je sta­lo da ura­dim.

Spo­men­ki sam već obe­ćao zbir­ku krat­ kih pri­ča, ne du­žih od 15-20 stra­na, ko­ je će bi­ti slič­ne pri­či „Ani­ka (ili ra­to­vi obla­ka)“. U pi­ta­nju su opet pri­če ko­je su bli­ske na­šim pro­sto­ri­ma, ko­je su do­ sta at­mos­fe­rič­ne i do­sta mrač­ne. Da­kle, ne li­če na „Mi­ni­star­stvo sen­ki“, ma­da je Ili­ja Ba­kić na­pi­sao da je „Mi­ni­star­ stvo sen­ki“ pri­lič­no mrač­na knji­ga, što i je­ste isti­na.

31

Rad­mi­lo An­đel­ko­vić

Jed­na od de­ce­nij­skih ras­pra­va me­đu lju­bi­te­lji­ma i pi­sci­ma do­ma­će na­uč­ne fan­ta­sti­ke vo­di se oko ge­tov­ske izo­la­ci­je i tre­nut­ka ka­da će ne­ko da se iz­dvo­ji i bu­de pri­znat od stra­ne srp­skog glav­nog to­ka i ta­ko po­ru­ši zid ko­ji se či­ni ot­por­ ni­jim od Ber­lin­skog zi­da. To pri­zna­nje ni­ka­da ni­je bi­lo po­treb­no od stra­ne či­ ta­lač­kog kor­pu­sa, fan­dom je uvek ne­ka­ ko bio na na­šoj stra­ni, već je me­ra pri­ zna­nja oče­ki­va­na kao ove­re­no član­stvo u Udru­že­nju knji­žev­ni­ka Sr­bi­je (UKS) ili ka­ko se to već zo­ve u ovim po­me­re­nim vre­me­ni­ma kad je sve po­de­lje­no, pa i glav­ni tok.

Bi­lo je pi­sa­ca ko­ji su se is­ka­zi­va­li u glav­nom to­ku, ali su čač­ka­li i po žan­ru (ko­li­ko god ja ne ve­ro­vao u tu od­red­ni­ cu). Bi­lo je glav­no­to­kov­skih pi­sa­ca ko­ji su ko­ke­ti­ra­li sa žan­rom, mi smo to pre­ po­zna­va­li i po­ma­lo smo za­me­ra­li što se oni pri­dru­žu­ju na­ma, kad već mi ne mo­že­mo nji­ma. Ima i onih ko­ji su po­ sle go­di­na ba­vlje­nja žan­rom uspe­va­li u glav­nom to­ku, pa sad ne­gi­ra­ju da su ika­ da ima­li ika­kvu ve­zu sa žan­rom. To me ma­lo pod­se­ća na sve po­tu­ri­ce u isto­ri­ji Sr­ba, bi­lo ka­kvoj se oni re­li­gi­ji ili ide­o­lo­ gi­ji pri­klo­ni­li u svom „no­vom ži­vo­tu“.

Ipak, ne­ka­ko bi­va­mo iz­ne­na­đe­ni kad po­sle svih tih ja­lo­vih go­di­na usta­no­vi­mo da je obr­nut sled do­ga­đa­ja mo­guć, šta­ vi­še da to ni­je do­go­di­lo sa­mo jed­nom da bi se „pro­ve­ri­lo pra­vi­lo“. Ove go­di­ne su se čak dva pi­sca na­uč­ne fan­ta­sti­ke pred­sta­vi­la svo­jim no­vim knji­ga­ma, te knji­ge pri­pa­da­ju žan­ru, oni ni­su ni­ka­da kri­li da se ba­ve tom pro­ka­za­nom li­te­ ra­tu­rom, a isto­vre­me­no su de­ce­ni­ja­ma čla­no­vi UKS u ko­me smo član­stvo sma­ 32

tra­li ne­do­sti­žnim ci­ljem. Mo­žda su ne­ki dru­gi do­ma­ći pi­sci SF i F bi­li su­vi­še le­nji da ta­kvo član­stvo po­sta­ve se­bi za cilj.

Mo­žda ni­su ni raz­mi­šlja­li o to­me.

O Ili­ji Ba­ki­ću SF fan­dom zna sve, o Mi­ li­vo­ju An­đel­ko­vić — go­to­vo ni­šta.

De­ša­va­lo mi se da me pi­ta­ju po­sto­ ji li i Mi­li­vo­je po­red Rad­mi­la, de­ša­va­lo se obr­nu­to i Mi­li­vo­ju. Pi­ta­li su nas da li smo bra­ća ili ne­ki rod. A do­go­di­lo se da nas je prak­tič­no upo­znao ured­nik BMG Kon­stan­ti­no­vić, ka­da nas je po­stro­jio u svo­joj edi­ci­ji. Mo­ra da mu se do­pa­lo da dva An­đel­ko­vi­ća ob­ja­vi za­jed­no ili ne­što slič­no. Ta­ko su se, „Zve­zda­ne ka­pi­je“ i „Sva vuč­ja de­ca“ upo­zna­li 1998. go­di­ne, a Mi­ka i ja raz­ja­sni­li sve što ni­smo zna­li je­dan o dru­go­me.

Is­po­sta­vi­lo se da smo se ro­di­li u istom Be­o­gra­du, da je Mi­ka dve go­di­ne sta­ri­ji od me­ne i da je on pra­vi pro­fe­si­o­na­lac. Čik ne­ka ne­ko od do­ma­ćih SF pi­sa­ca po­ ka­že di­plo­mu i ma­gi­stra­tu­ru sa ka­te­dre za ju­go­slo­ven­sku i svet­sku knji­žev­nost!

Mo­žda on ni­je po­stao član UKS kao SF pi­sac, ali je to­kom svo­je spi­sa­telj­ske ka­ ri­je­re sve vre­me pri­pa­dao i glav­nom to­ ku i žan­ru.

Ro­man „Pro­mo­ci­ja re­vo­lu­ci­je“ ni­je SF ro­man, on sa­mo ovlaš do­di­ru­je fan­ ta­stič­ne mo­ti­ve, tek da se ne za­bo­ra­vi dvo­stru­ka pri­pad­nost pi­sca. Glav­ni tok si­gur­no pre­po­zna­je ovu knji­gu kao svo­ ju, ali je pre­po­zna­je­mo i mi, ta­ko da ni­je ču­do što smo se njom naj­pre upo­zna­li na saj­tu Art–Ani­ma. Ona je li­te­rar­no vi­đe­nje jed­nog pro­ce­sa ko­ji se od­vi­jao bu­kval­no pred oči­ma i uz uče­šće pi­sca, lič­ni stav pre­ma tom pro­ce­su ko­ji je kroz felj­ton U sen­ci kor­do­na — svi stu­dent­ Emitor 476

ski pro­te­sti od 1954 do 1998, ob­ja­vljen u list Da­nas to­kom 1998. go­di­ne.

Pri­ča o stu­dent­skim pro­te­sti­ma ugra­ đe­na je u osno­vu ro­ma­na kroz pet auto­ ro­vih na­sta­va­ka za nje­ga le­gen­dar­nog ča­so­pi­sa bun­tov­ne aso­ci­ja­ci­je evrop­ skih mla­dih in­te­lek­tu­a­la­ca BREM (Ba­za re­vo­lu­ci­o­nar­nih stu­de­na­ta sve­ta), či­je na­stav­ke, kao Do­si­je BREM on sme­šta u 1997-mu go­di­nu. Pri­tom se igra mo­ guć­no­sti­ma da ta skra­će­ni­ca mo­že da ima i dru­ga zna­če­nja. Kroz pet ta­kvih pod­li­sta­ka sme­šte­nih u ro­man autor nam go­vo­ri o ko­re­ni­ma in­te­lek­tu­a­li­ stič­kih po­bu­na, o nji­ho­vim fi­lo­zof­skim, po­li­tič­kim i dru­štve­nim zna­če­nji­ma, o si­tu­a­ci­o­ni­stič­koj te­o­ri­ji, o od­no­su vla­sti pre­ma stu­dent­skim de­mon­stra­ci­ja­ma s kra­ja pro­šlog mi­le­ni­ju­ma, o osva­ja­nju slo­bo­de kroz smeh i ša­lu uz po­klič: Za­ bra­nje­no je za­bra­nji­va­ti! Isto­vre­me­no on sma­tra da ni­je sve re­če­no i nu­di no­ ve pod­li­ske u elek­tron­skom ob­li­ku, ko­ji se mo­gu do­bi­ti od iz­da­va­ča (ma­i­lom na knjig­e@­filipvisnji­c.co.y­u).

Neo­bič­no je da u jed­nom ro­ma­nu autor ta­ko eks­pli­cit­no sa­op­šta­va svo­ je sta­vo­ve i svo­ju po­ru­ku, ali bar ne mo­ra­mo da se ba­vi­mo raz­mi­šlja­nji­ma šta je pi­sac hteo da nam ka­že. Bu­du­ ći da su mo­ja raz­mi­šlja­nja i da­lje pu­na sum­nji i ne­mo­ći da pre­po­znam gde su u ovoj ci­vi­li­za­ci­ji na­či­nje­ne gre­ške i ka­ ko ih ot­klo­ni­ti, u či­ta­nju sam bio op­te­ re­ćen svo­jim ne­sla­ga­nji­ma. Uzro­ci svih po­bu­na su ko­lek­tiv­na ne­za­do­volj­stva, a po­sle­di­ce sve ener­gič­ni­ja ma­ni­pu­la­ci­ja is­ti­ma od stra­ne vla­sti pro­tiv ko­je se po­ bu­ne vo­de. Čim sam pre­po­znao osnov­ni mo­tiv ro­ma­na na­met­nu­lo mi se raz­mi­ šlja­nje o ro­ma­nu Um­ber­ta Eka „Ime ru­ že“ u ko­jem se kru­ci­jal­ni seg­ment ba­vi ustan­ci­ma „ma­le bra­će“, fra­njev­ci­ma i pret­hod­nim al­bi­gen­sko–pa­ta­ren­sko– ka­tar­skim po­kre­ti­ma. U istom ro­ma­nu, osnov­ni su­kob na­sta­je iz po­ku­ša­ja cr­kve da iz­op­šti i uni­šti ču­dom za­o­sta­li dru­gi Emitor 476

tom Ari­sto­te­lo­ve knji­ge o po­e­ti­ci — Ko­ me­di­ja. Ta­da sam shva­tio da je je­di­ni na­čin bor­be pro­tiv na­met­nu­te nam si­ ve stvar­no­sti — smeh. Ta­ko­đe, i ka­ko se ta bor­ba okon­ča­va. Zbog to­ga su za me­ne „na­ran­dža­ste i tar­get re­vo­lu­ci­ je“ pre­o­bli­ko­va­ne i iz­vi­to­pe­re­ne re­pli­ke stu­dent­skih po­kre­ta 1968. Mi­ka An­đel­ ko­vić mi­sli dru­ga­či­je i mi­slim da će Do­si­ je Brem iza­zva­ti kod či­ta­la­ca po­de­lje­na ras­po­lo­že­nja, sem uko­li­ko ni­sam to­li­ko bez­na­de­žno usa­mljen po­je­di­nac da mo­ je mi­šlje­nje tre­ba za­ne­ma­ri­ti. U sva­kom slu­ča­ju, 1968-mu u Be­o­gra­du sam pro­ ma­šio jer je to bi­la mo­ja pr­va is­cr­plju­ća rad­na go­di­na, uz sva­ko­dnev­no pu­to­va­ nje do Pan­če­va i na­zad, a stu­dent­ske pro­te­ste pred Mi­lo­še­vi­ćev pad sam pra­ tio iz jed­ne dru­ge, ma­to­ri­je ko­lo­ne. Do­ bra stra­na ovih pod­li­sta­ka, ko­je tre­ba sa­ču­va­ti, a ni­je zgo­reg i na­ru­či­ti no­ve, je što su ne­ve­ro­vat­no in­for­ma­tiv­ni i is­pu­ nje­ni do­brim mi­sli­ma ko­je je pi­sac si­gur­ no pri­ku­pio, a nji­ma do­dao i broj­ne svo­ je, to­kom pri­pre­ma za po­me­nu­ti felj­ton.

Od do­brog pi­sca se oče­ku­je am­bi­va­ lent­nost, slo­je­vi­tost u li­te­rar­nom is­ka­zu.

Mi­ka An­đel­ko­vić to bu­kval­no či­ni u tri slo­ja (po­red Do­si­jea Brem), od ko­jih dva ne pra­te osnov­ni tok pri­po­ve­da­nja. Pr­vi i po me­ni da­le­ko mo­ti­vi­sa­ni­ji je in­ter­net ko­mu­ni­ka­ci­ja sa ne­po­zna­tim pri­ja­te­ ljem. Ta ko­mu­ni­ka­ci­ja je, za­pra­vo, jed­ no­smer­na, nju dr­ži ne­po­zna­ti pri­ja­telj Jo­van, biv­ša, sa­da­šnja i bu­du­ća iz­be­gli­ca iz sop­stve­ne ze­mlje u sop­stve­nu ze­mlju.

Pi­sac tu pot­pu­no od­u­sta­je od iden­ti­te­ ta svog ju­na­ka, jer je Jo­van oda­brao baš nje­ga zbog e-mail adre­se ami­ka­@ve­rat. net. Jo­va­no­vo is­po­ve­da­nje svom ne­po­ zna­tom pri­ja­te­lju je sjaj­no na­pi­sa­no i u tim odelj­ci­ma pre­po­zna­je­mo sve ono što smo na­slu­ći­va­li da se do­ga­đa lju­di­ ma iz­me­šte­nim iz svog okru­že­nja to­kom su­ko­ba u na­šoj ze­mlji ko­ja se ras­pa­da­la.

Re­al­nost ovog de­la pri­po­ve­da­nja je u bla­gom kon­tra­punk­tu sa slo­jem pri­ 33

po­ve­da­nja u ko­me auto­rov ju­nak bi­va uče­snik u raz­go­vo­ri­ma u „sa­lo­nu per­ so­na“ de­da Živ­ka gde se oku­plja stal­ no dru­štvo da raz­me­ni neo­bič­ne pri­če o do­ga­đa­ji­ma ko­ji su se do­go­di­li tog ili pret­hod­nog da­na. To su pri­če o to­ku de­ mon­stra­ci­ja u Be­o­gra­du iz oka po­sma­ tra­ča, uče­sni­ka u šet­nja­ma i su­ko­bi­ma sa po­li­ci­jom, o neo­bič­nom ude­lu tak­ si­sta u to­me, o op­ti­mi­zmu i od­luč­no­sti ko­je su te do­ga­đa­je pra­ti­li. Broj tih pri­ ča je ta­kav da glav­ni ju­nak ro­ma­na Ne­ nad do kra­ja ne uspe­va da is­pri­ča svoj neo­bič­ni do­ži­vljaj sa sa­mog po­čet­ka ro­ ma­na u ko­me je bio u sre­di­štu pa­žnje.

Pi­sac in­si­sti­ra na to­me, jer šta je je­dan do­ži­vljaj u mno­štvu dru­gih, pod­jed­na­ko va­žnih, ko­je je tre­ba­lo upi­ti i sa­ču­va­ti za na­do­la­ze­ća vre­me­na.

Sa­ma osnov­na pri­ča ko­ja se ba­vi Ne­ na­dom i Pre­dra­gom, ocem i si­nom, ko­ji su, sva­ko u svom vre­me­nu bi­li uče­sni­ci slič­nih, ako ne i kon­se­ku­tiv­nih do­ga­đa­ nja, ta­ko osta­je u sen­ci i za­i­sta, na kra­ju, ni­je va­žno ko je u če­mu uče­stvo­vao u tim vre­me­ni­ma, kao što ni­je va­žno da li u pod­ze­mlju Ta­šmaj­da­na obi­ta­va Be­o­ grad­ski duh kao svo­je­vr­sni en­ti­tet ili je sam duh Be­o­gra­da taj en­ti­tet sme­šten u svi­ma na­ma, da se, kad do­đe vre­me, pro­bu­di i po­ne­se nas u ne­ku no­vu po­ bu­nu. Va­žno je sa­mo ko­li­ko je du­bo­ko mo­re u Be­o­gra­du. I to pre kao pi­ta­nje ne­go kao od­go­vor, jer od­go­vo­ri i ni­su va­žni.

Već ne­ko vre­me stre­pim od pi­sa­nja o svo­jim is­ku­stvi­ma i do­ži­vlja­ji­ma, o Be­o­ gra­du u ko­me sam pro­veo či­tav ži­vot i ko­ga vi­dim dru­ga­či­je o ne­kih dru­gih ko­ji o Be­o­gra­du pi­šu kao o svom gra­du. Za­ zi­rem od to­ga šta bi mo­ja se­ća­nja ne­ko­ me zna­či­la i mo­guć­no­sti da ona osta­ve za so­bom go­rak ukus, kao što su me­ni osta­vi­le po­zne knji­ge Sjen­ki­je­vi­ća „Bez dog­me“ ili Tve­nov „Ta­jan­stve­ni stra­ nac“. Pi­sci ne­ka­ko vre­me­nom po­sta­ju opo­ri, ne kri­ju svo­ja raz­o­ča­ra­nja i po­ 34

tre­bu da ih uva­le svo­jim či­ta­o­ci­ma, kao što sam ja do­ži­veo Fok­ne­rov ro­man „Zi­ ma na­šeg ne­za­do­volj­stva“ ili po­sled­nje knji­ge Ar­tu­ra Klar­ka ko­je sam za­o­bi­šao zbog ne­iz­mer­nog da­vlje­nja svo­jim po­ ru­ka­ma. Me­đu­tim, Mi­ka An­đel­ko­vić je ozbilj­no po­ra­dio na po­vrat­ku mog za­tu­ re­nog op­ti­mi­zma. Mo­žda mi se či­ni pre­ te­ra­nim, da su nje­gov op­ti­mi­zam i nje­ go­va ve­ra da su bor­ba za bo­lji i ži­vot­ni­ji ži­vot po­no­vlji­vi u svom iz­vor­nom ob­li­ku i mo­gu­ći bez ma­ni­pu­la­ci­ja ko­je sad pre­ po­zna­jem, či­me bor­ba bi­va iz­o­pa­če­na od stra­ne onih ko­ji u sve­mu pro­na­đu svoj pa­zar. Ali, po­ka­zao mi je da u ne­ ke bo­lje stva­ri tre­ba neo­po­zi­vo ve­ro­va­ ti i do­sled­no pra­ti­ti se­be ma ko­li­ko put pred na­ma bio kra­tak.

Emitor 476

Rad­mi­lo An­đel­ko­vić

Po­ne­kad mi se smu­či zbog či­ta­nja pri­ča do­ma­ćih auto­ra. Vo­di­te ra­ču­na da ni­ sam na­pi­sao „od či­ta­nja…”, jer sam ovaj krst sam se­bi na­to­va­rio na vrat. Sam sam se­be ube­dio da je či­ta­nje do­ma­ćih auto­ra do­bra stvar, ta­ko upo­zna­jem no­ ve lju­de u na­šem okru­že­nju, ra­du­jem se kad uočim na­pre­dak kod ne­kih ko­je sam do ju­če mal­tre­ti­rao na knji­žev­nim ra­di­o­ ni­ca­ma, su­o­ča­vam se sa kon­ku­ren­ci­jom ko­ja me pod­sti­če da se i ja vi­še po­tru­ dim. Ipak, do­ga­đa mi se da mi se smu­či ko­mu­ni­ka­ci­ja sa ne­kim auto­ri­ma. Ne, ne smu­či mi se da pro­či­tam nji­ho­ve lo­še i bez­i­dej­ne tek­sto­ve, ne­do­ra­đe­ne, ne­pi­ sme­ne, pu­ne ko­rek­tor­skih i lek­tor­skih gre­ša­ka, to je deo ka­zne zbog to­ga što se ovim ba­vim. Smu­či mi se kad autor ne­u­mor­no na­va­lju­je da ube­di i me­ne i sve oko me­ne da je nje­gov ru­ko­pis do­ bar, čak sja­jan, da je to pre me­ne pro­či­ tao ne­ko iz­u­zet­no kom­pe­ten­tan i ši­ro­ko­ gru­do po­hva­lio taj rad, uve­ra­va­ju­ći pi­sca da je pred njim ne­ve­ro­vat­na spi­sa­telj­ska bu­duć­nost. Kad shva­ti da od to­ga ne­ma ni­šta, po­či­nju uvre­de, ni­po­da­šta­va­nje i de­gra­da­ci­ja reč­ni­ka ko­jim se ko­ri­sti.

Mo­žda naj­be­nig­ni­ji pri­mer je „mla­di pi­sac“ ko­ji je, u svo­jim ka­snim tri­de­se­ tim, seo i na­pi­sao ro­man. Taj ro­man je do­speo do jed­nog na­šeg iz­da­va­ča ko­ji mu je ob­ja­vio knji­gu, hva­le­ći nje­gov rad uz opa­sku da će s njim „si­gur­no do­bi­ ti na­gra­du La­zar Ko­mar­čić za ro­man“.

Ov­de tre­ba za­pa­zi­ti da po­sto­ji „kom­ pe­tent­no mi­šlje­nje“ o ro­ma­nu. Ka­da sam, na nje­go­vu mol­bu, pro­či­tao knji­gu i po­ku­šao da sa­znam ko­ja ga je ne­vo­lja Emitor 476

na­te­ra­la da to ura­di i ba­ci zna­čaj­ni deo ušte­đe­vi­ne, tok do­ga­đa­ja je po­stao ja­ sni­ji. To­kom raz­ja­šnja­va­nja šta i za­što tu ne va­lja, do­znao sam da čo­vek ni­šta ni­je pro­či­tao i da ni­je ni po­gle­dao ne­ke zna­ čaj­ni­je SF fil­mo­ve. Sre­ćom, i ona­ko je bio pred od­la­zak iz ze­mlje u da­le­ku Austra­li­ ju, pa je sa­mo sle­gao ra­me­ni­ma i oti­šao.

Dru­gog slu­ča­ja se si­gur­no se­ća­ju oni ko­ji su re­dov­no do­la­zi­li na na­šu knji­žev­ nu ra­di­o­ni­cu. Mla­dac je po­slao pri­ču, a pret­hod­no su je pro­či­ta­li nje­go­vi naj­bo­ lji dru­ga­ri i sic! — kom­pe­tent­ni knji­žev­ni kri­ti­čar. Opet se ne­ko ota­ra­sio skri­bo­ ma­na i pre­pu­stio ga na­ma. Po­sle ve­o­ma ne­po­volj­nog ko­men­ta­ra kre­nuo je da pro­te­stvu­je i iz­no­si svo­je ar­gu­men­te (ni­ ka­da svo­je pri­če ne daj­te pri­ja­te­lji­ma da či­ta­ju — oni vam se ne­će za­me­ri­ti; daj­ te ih ne­pri­ja­te­lji­ma). Od ve­će ne­vo­lje su me iz­vu­kli Sa­le Mar­ko­vić i Jo­ca Ri­stić, či­ je se mi­šlje­nje ni­je raz­li­ko­va­lo od mog.

Da­nas, par sa­ti pre ne­go što sam po­ čeo da pi­šem ovaj ko­men­tar, smu­či­lo mi se tre­ći put. Na po­ziv saj­ta La­zar Ko­ mar­čić po­če­le su da pri­sti­žu pri­če. Čak tri od iz­ve­sne auto­ri­ce. Po obi­ča­ju sam pri­mio svoj krst i pro­či­tao ih. Ko­men­tar da su pri­če ka­ta­stro­fal­ne po­slao sam elek­tron­skom po­štom, ka­ko bih za­vr­šio sa tim. Po­sle to­ga je usle­di­la br­zo­met­na raz­me­na po­ru­ka u ko­joj je naj­pre bi­la za­ pa­nje­na ka­ko sam mo­gao da ta­ko ne­što tvr­dim (sic! — i ona je do­bit­nik na­gra­de kom­pe­tent­nog ži­ri­ja), za­tim je us­tvr­di­la da je či­ta­la mo­je „Uput­stvo za ap­so­lut­ ne po­čet­ni­ke“, da je ono do­sad­no i ko­je­ šta­ri­ja i da ne­ma na­me­ru da do­la­zi na ra­ 39

di­o­ni­cu i slu­ša „mu­dro­se­re“. Svi bu­du­ći po­se­ti­o­ci Knji­žev­ne ra­di­o­ni­ce tre­ba da bu­du za­hval­ni što sam to is­tr­peo ume­ sto njih.

A, sad, po­što sam se is­tut­njao i ako ured­nik ne iz­ba­ci ovaj deo, mo­gao bih da pre­đem na pri­če ko­je sam či­tao u Emi­to­ru 471. Ured­nik nam je, ovo­ga pu­ta, opet po­nu­dio tri pri­če i još jed­ nom otvo­rio te­mu za ko­men­tar o re­la­ ci­ja­ma ko­je ome­đa­va­ju li­te­rar­ni fan­zin­ ski pro­stor. Pri­čom du­gog na­zi­va, Pri­ča got­ska ili sva­kom svo­je a me­ni tvo­je, nu­di nam na­šeg naj­zna­čaj­ni­jeg pi­sca Ili­ ju Ba­ki­ća, pri­čom Sve­tlost nu­di De­ja­na Mu­ja­no­vi­ća, auto­ra ko­ji je u Dru­štvu „La­zar Ko­mar­čić“ pre­ži­veo niz knji­žev­nih ra­di­o­ni­ca, a pri­čom Po­ve­ži­mo sve­to­ve na­ma no­vo ime — Adri­ja­na Sa­raj­li­ju.

Kao po­ru­če­no da se po­vu­če ve­ziv­na li­ ni­ja u pro­ce­su na­sta­ja­nja no­vog ime­na na na­šoj sce­ni.

Pr­va pri­ča po­tvr­đu­je da je do­bro da eta­bli­ra­ni pi­sci ima­ju svo­je pri­lo­ge u Emi­to­ru, on ta­ko bi­va bo­lji, ali se po­sta­ vlja pi­ta­nje da li te pri­če tre­ba da bu­du u kon­ku­ren­ci­ji za na­gra­du Lju­ba Dam­ nja­no­vić? Mi­slim da ni­je do­bro da u is­ toj kon­ku­ren­ci­ji bu­du Ili­ja Ba­kić ili Go­ ran Skro­bo­nja (do­bit­nik ove na­gra­de na pro­šlom Be­o­ko­nu) i oni ko­je po­ku­ša­va­ mo da pred­sta­vi­mo fan­do­mu. Ti­me bi iz­bor za pr­ven­stvo u fan­zi­nu bio su­žen, mo­žda i ne­što ni­žeg kva­li­te­ta, ali to je deo igre, ako igra­mo istu igru ja i osta­li čla­no­vi na­šeg fan­do­ma. O to­me se tre­ ba tek iz­ja­sni­ti.

De­jan je do­bar pri­mer da osta­ne­mo uz rad knji­žev­ne ra­di­o­ni­ce. Pre par bro­ je­va na­šeg fan­zi­na do­bi­li smo Fi­li­pa Ro­ go­vi­ća, a sa­da De­ja­na. Nje­go­vi ru­ko­pi­si po­sta­ju sve bo­lji i tre­ba oče­ki­va­ti da se usko­ro po­ja­vi i na me­sti­ma ko­ja nad­ra­ sta­ju fan­zin­ski pro­stor. Adri­jan Sa­raj­li­ja je osve­že­nje i vo­leo bih da pro­či­tam i nje­go­ve dru­ge ru­ko­pi­se.

40

Ili­ja Ba­kić, PRI­ČA GOT­SKA ILI SVA­ KOM SVO­JE A ME­NI TVO­JE Šta god Ili­ju Ba­ki­ća po­tak­ne na pi­sa­nje on to ura­di sa­vr­še­no pro­fe­si­o­nal­no i na­dah­nu­to. Nje­go­va Got­ska pri­ča... je­ ste go­tik, ni Ghoul kao naš eks­pert za ovu li­te­ra­tu­ru ne­će to ne­gi­ra­ti, ali Ili­ja ne pro­pu­šta da u nju sme­sti svoj li­te­rar­ ni iden­ti­tet, da se na svoj na­čin na­ša­li i pod­bo­de na ne­ka raz­mi­šlja­nja o pri­ stu­pu ovoj vr­sti li­te­ra­tu­re. Uvod­ni deo pri­če sa­dr­ži sve ele­men­te go­ti­ka da bi­ smo ga pre­po­zna­li. Tu je mrač­na oluj­na noć, gu­sta i ne­pro­hod­na šu­ma, sto­let­ni hra­sto­vi či­je po­vi­ja­nje pod uda­ri­ma ve­ tra us­po­sta­vlja at­mos­fe­ru, ko­nja­nik ko­ji se kroz nju pro­bi­ja do sa­bla­snog zam­ka na vr­hu li­ti­ce gde ga oče­ku­je is­pu­nje­nje za­dat­ka ko­ji mu je nje­gov go­spo­dar po­ ve­rio. U zam­ku se spu­šta u pod­ze­mlje gde pro­na­la­zi tra­že­ni ka­me­ni kov­čeg i bdi nad njim, uz sve­tlost sve­ća či­ta­vu du­gu noć.

Su­sret sa du­hom ko­ji se ja­vlja iz kov­ če­ga vra­ća Ili­ju na sce­nu i mi sa­zna­je­mo da i mr­tvi mo­ra­ju is­pu­nja­va­ti svo­je oba­ ve­ze pre­ma za­ko­ni­tom go­spo­da­ru ze­ mlje, ako se i da­lje ba­ve ze­malj­skim (?)

Emitor 476

de­lo­va­njem. Ka­ko se pri­ča za­vr­ša­va i ka­ko su po­re­znik i duh go­spo­da­ra zam­ka do­šli do sa­gla­snog re­še­nja osta­vljam či­ta­o­ci­ma.

Osta­jem ne­za­do­vo­ljan na­kon či­ ta­nja, jer mi je Ili­ja po­da­rio pre­ma­ lo stra­ni­ca, a na kra­ju sam se ta­man raz­ba­ška­rio da o Bi­ro­kra­te­nu i gro­fu De Gi­ju či­tam dok me san ne obo­ ri. Ne znam da li Ili­ja ne­ma da­ha da ova­kvu pri­ču raz­vi­je ili ga je mr­ze­lo da se da­lje za­ma­ja­va sa či­ta­o­cem.

Po­ka­zao nam je da i ovo ja­ko do­bro zna da ura­di i šta ima da­lje da se ka­ že.

De­jan Mu­ja­no­vić, SVE­TLOST Već sam na­po­me­nuo da je De­jan pro­gu­rao knji­žev­nu ra­di­o­ni­cu. Nje­ go­va pri­ča Sve­tlost ima ko­re­ne u dav­no za­da­toj te­mi kad smo na sta­ rim ra­di­o­ni­ca­ma pi­sa­li pri­če ko­ji­ma bi ne­ko za­mi­slio sa­mo pr­vu re­če­ni­ cu. U ovom slu­ča­ju, ta re­če­ni­ca je gla­si­la: Već tri da­na sve­tlim i ni­je mi ni­šta. Se­ćam se da sam ja ta­da mi­slio na nu­kle­ar­ni ho­lo­ka­ust i evo­ lu­tiv­nu spo­sob­nost čo­ve­ka da i to pre­ži­vi, ali se De­jan opre­de­lio za ho­ ror što sa­mo po­ka­zu­je da je po­čet­na re­če­ni­ca bi­la po­ti­caj­na.

Pri­ča te­če glat­ko od po­čet­ka do kra­ja i to je osnov bez ko­ga ru­ko­pis ne mo­že da bu­de do­bar. Na­rav­no, ovo­ga pu­ta de­čak sve­tli i u po­ro­di­ci ga te­še da to ni­je ni­šta, da se kod njih to de­ša­va i da će već pro­ći. To je znak vam­pir­ske po­seb­no­sti, do sa­da ni­smo ima­li pri­li­ku da se ta po­ seb­nost na taj na­čin is­ka­zu­je, a ini­ ci­ja­ci­ju na se­be pre­u­zi­ma ba­ka ko­ja je „sve­tle­la sa­mo je­dan dan“. De­žur­ na žr­tva je slu­ški­nja u ku­ći, to joj je, osim spre­ma­nja, pra­nja, pe­gla­nja i ku­va­nja u opi­su po­sla. Ipak, sa po­ nu­đe­nim krv­nim obro­kom za­do­vo­ Emitor 476

lja­va se ba­ka, kli­nac ima još da sve­tli dok ne bu­de spre­man.

Bez ob­zi­ra na bla­gu od­boj­nost ko­ju ose­ćam pre­ma ho­ro­ru, ova pri­ ča je do­bra i ako se De­jan do kra­ja oslo­bo­di i svo­jim afi­ni­te­ti­ma pret­ po­sta­vi svo­je mo­guć­no­sti ima­će­mo za­do­volj­stvo da nje­go­ve tek­sto­ve či­ta­mo iz­no­va i iz­no­va i na pre­sti­žni­ jim me­sti­ma ne­go što je Emi­tor.

Adri­jan Sa­raj­li­ja, Po­ve­ži­mo sve­to­ ve Ne znam da li je ovom no­vom li­ku na na­šoj sce­ni to ime ili pse­u­do­nim, tek Adri­jan Sa­raj­li­ja je osve­že­nje za Emi­tor. Nje­go­va pri­ča je pot­pu­no pi­ sme­na i stil­ski od­re­đe­na i tu ne­mam šta da do­dam. On ne pi­še sa­mo da bi ne­što na­pi­sao, on ima po­ru­ku ko­ ju nam pre­no­si pre­ko svo­jih li­ko­va.

Na jed­noj stra­ni su osta­ci sta­rog sve­ta vi­la, pa­tu­lja­ka i osta­lih bi­ća ko­ja op­sta­ju u sve­tu ne­za­u­ze­tom od stra­ne lju­di, ugro­že­ni od stra­ne onih ko­ji na­do­la­ze i me­đu lju­di­ma op­sta­ju i na­pre­du­ju za­hva­lju­ju­ći to­ me što na­pre­dak i raz­voj ci­vi­li­za­ci­je za­u­zi­ma po­sled­nja sta­ni­šta vi­lin­skog sve­ta. Na toj stra­ni su ču­me, ve­šti­ ce, vam­pi­ri i ka­ra­kon­džu­le, ko­ji­ma po­go­du­je ne­za­si­ta po­tre­ba lju­di da svet pre­tvo­re u pro­stor za sti­ca­nje bo­gat­stva. I, na­rav­no, lju­di ko­ji gra­ de i ogra­đu­ju po­sled­nje pro­sto­re u ko­ji­ma još po­sto­ji ta po­seb­nost zbog ko­je je svet do­bro me­sto.

Ova, po ka­rak­te­ru an­ti­glo­ba­li­stič­ ka i an­ti­ko­ka­ko­li­stič­ka pri­ča okon­ča­ va se sar­ka­stič­nim za­pa­ža­njem da ti ko­ji ra­za­ra­ju to­li­ko va­žnu ra­zno­li­ kost na­šeg sve­ta de­lu­ju pod slo­ga­ nom „Po­ve­ži­mo sve­to­ve“. Oni ko­ji se to­li­ko upi­nju da sa­ču­va­ju bi­o­di­ ver­zi­tet Ze­mlje, isto­vre­me­no is­tre­ blju­ju ra­zno­li­kost hu­ma­nog i vi­lin­ skog ži­vlje­nja.

41

Na­rav­no, ni­je sve ta­ko ja­sno u pri­či.

Ona je mi­ni­ma­li­stič­ka, kao da autor ni­je imao ener­gi­je da svo­ju mi­sao raz­vi­je do kra­ja. Mi či­ta­mo sa­mo dve sli­ke, jed­nu u ko­joj vi­lin­ski svet pre­po­zna­je na­do­ la­ze­ću pret­nju i dru­gu na ko­joj vi­di­mo one ko­ji ne ras­po­zna­ju šte­tu ko­ju či­ne.

Si­gu­ran sam da je ide­ja ve­ća od pred­ sta­ve. Vo­leo bih da vi­dim ver­zi­ju u ko­joj bi taj su­dar bio i raz­ra­đen, ima­li bi tu šta da se do­da. *** Evo, pro­šla me je mu­ka s po­čet­ka tek­sta i iz­vi­nja­vam se što sam is­ko­ri­stio ovaj pro­stor. Sad mo­gu da za­klju­čim da sam opet za­do­vo­ljan iz­bo­rom pri­ča.

Kao da mi ured­nik da­je za­dat­ke da pre­ po­znam nje­go­ve raz­lo­ge. Ako je že­leo da po­ka­že raz­li­ke i po­seb­no­sti u pi­sa­nju kod pi­sa­ca raz­li­či­tog is­ku­stva, on­da je u to­me us­peo. Do­bro je kad su oni ko­ ji su po­zna­ti još sa na­ma, kad oni ko­je po­zna­je­mo od sa­mih po­če­ta­ka po­sta­ ju bo­lji i kad nam se obra­te po­gu­blje­ni, ali do­bri. Ti­me nas pod­se­ća­ju na jed­nu dav­nu prak­su LK u ko­joj smo tra­ži­li te no­ve a ne­zna­ne pi­sce i po­zi­va­li ih da nam se pri­dru­že.

42

Za nas ko­ji smo pri­če Ili­je Ba­ki­ća upo­ zna­va­li čki­lje­ći u mo­ni­tor do ka­snih sa­ti kroz on­lajn zbir­ku Do­le, u zo­ni pro­jek­ta Rast­ko, i pri­ku­plja­li štam­pa­na iz­da­nja ra­su­ta po broj­nim ča­so­pi­si­ma i an­to­lo­ gi­ja­ma, vest da je kao svo­je de­bi­tant­sko iz­da­nje iz­da­vač­ka ku­ća Tar­dis iza­bra­la pr­vu zbir­ku baš ovog po­e­te, pri­po­ve­ da­ča, ro­man­si­je­ra, ured­ni­ka i kri­ti­ča­ra, ozna­či­la je po­pu­nja­va­nje zna­čaj­ne pra­ zni­ne u do­ma­ćoj knji­žev­no­sti. Či­ni se ne­ve­ro­vat­nim da, i po­red broj­nih zbir­ki po­e­zi­je i dva ro­ma­na, od ko­jih je sjaj­ni Pre­na­tal­ni ži­vot do­ži­ veo čak dva iz­da­nja (Znak Sa­gi­te, 1997; Na­rod­na knji­ga, 2005), ovaj član Srp­ skog knji­žev­nog dru­štva či­je stva­ra­la­ štvo jed­na­ko ce­ne ko­le­ge i či­ta­o­ci, ni­je imao knji­gu u ko­joj se na jed­nom me­ stu mo­gao sa­gle­da­ti bar deo nje­go­vog pri­po­ve­dač­kog opu­sa. Iz­u­zet­no do­bro po­se­će­ne pro­mo­ci­je na ko­ji­ma je pred­ sta­vlja­na Je­sen Sku­plja­ča ja­san su po­ ka­za­telj zna­ča­ja ove zbir­ke ali i da­lje sa­ rad­nje Ba­ki­ća i Tar­di­sa.

Ba­kić za svo­je pro­ta­go­ni­ste naj­če­šće bi­ra skraj­nu­te, od­ba­če­ne, usa­mlje­ne lju­de i bi­ća o či­joj pat­nji pi­še bez bu­ ke, be­sa i bez trun­ke pa­te­ti­ke. Po­me­ re­nim uglom gle­da­nja ili po­de­lom na frag­men­te ko­ji se tek po­sled­njom re­ če­ni­com ukla­pa­ju u ce­lo­vi­tu sli­ku, Ba­kić uno­si sa­dr­žaj u na­iz­gled ne­za­ni­mlji­ve te­me kao što je uto­pi­ja u pri­či Ram To­ ma­sa Mo­ra, jed­noj od ra­ni­jih Ba­ki­će­vih pri­ča (1982) ko­ja se i ba­vi mo­no­to­ni­jom uto­pi­je kao knji­žev­ne te­me.

Mo­tiv pi­sca kao hro­ni­ča­ra, pred­ska­ zi­va­ča i ne­moć­nog po­sma­tra­ča do­mi­ni­ ra u tri pri­če. U naj­no­vi­joj, ali sme­šte­noj u da­le­ku pro­šlost: Me­đu di­na­ma ko­ja i otva­ra zbir­ku, sre­će­mo pi­sca kao ne­ ce­nje­nog hro­ni­ča­ra Hor­de, ubo­gog za­ na­tli­ju, či­ja je ulo­ga spo­red­na me­đu sa­ vre­me­ni­ci­ma, ali od pre­sud­nog zna­ča­ja za op­sta­nak Hor­de u isto­ri­ji. U svo­je­vr­ snoj bor­bi ma­ča i pe­ra, pe­ro je pa­siv­ Emitor 476

Ni­ko­la Pe­tro­vić

no, ali ne­na­pi­sa­na reč bri­še ce­lo­kup­ne pod­vi­ge ple­me­na pa i nje­no po­sto­ja­nje..

U ve­ro­vat­no naj­sla­bi­joj pri­či u knji­zi, Osmeh go­spo­di­na V.Ž, po­sled­nji smeh pi­sca, za­ne­ma­re­nog pred­ska­zi­va­ča i „dvor­ske lu­de“, od­je­ku­je za­vr­šnom re­ če­ni­com. U Gno­ju, jed­noj od naj­muč­ni­ jih pri­ča do­ma­će fan­ta­sti­ke, is­pi­sa­nom kr­vlju, za­da­hom i gno­jem; kroz zvec­ka­ nje oštri­ca, vri­sku, sik­ta­nje i škr­gu­ta­nje zu­ba bez­um­nog na­si­lja, pro­bi­ja se mu­kli va­paj ne­moć­nog po­sma­tra­ča ko­jem su lju­di iš­ču­pa­li je­zik, jer ne že­le da ču­ju.

O ne­pre­mo­sti­voj gra­ni­ci iz­me­đu ne­ ba i ze­mlje, i čo­ve­ko­voj te­žnji za ne­bom, iako još ni­je u pot­pu­no­sti sa­gle­dao ni ze­mlju po ko­joj ho­da, go­vo­ri Svod. Na to ne­bo uspe­va da do­spe pi­lot ša­tla, ali Emitor 476

tek svo­jom smr­ću i vra­ća se svom za­ čet­ni­ku Ika­ru u pri­či Sli­kov­ni­ca ko­ja je prot­ka­na na­uč­no-fan­ta­stič­nim sli­ka­ ma, kao i još dve, ta­ko­đe na­pi­sa­ne iste 1992. go­di­ne: Ko­lev­ka u ko­joj se ko­ri­sti na­pred­na teh­no­lo­gi­ja da bi se po­no­vo do­ži­ve­lo naj­spo­koj­ni­je do­ba: ono ko­je pret­ho­di ro­đe­nju, pro­ve­de­no u ma­te­ ri­ci, i Ko­ša­va u ko­joj bez­vre­me­na Ku­la ši­ba­na ve­trom sto­ji kao spo­me­nik ne­ sta­lim ci­vi­li­za­ci­ja­ma pred­o­dre­đe­nim na pro­past, a ko­je se go­mi­la­ju u slo­je­vi­ma ze­mlji­šta is­pod nje. O ta­kvim ci­vi­li­za­ci­ja­ ma i nji­ho­vom ne­po­sred­nom uti­ca­ju na sa­da­šnjost či­ta­mo i u pri­či Ne­či­je ru­ke, mi­ste­ri­ji o ar­he­o­lo­škoj eks­pe­di­ci­ji, ko­ja če­pr­ka­njem po pro­šlo­sti bu­di ne­po­zna­ te sve­to­ve i pre­no­si ih u sa­da­šnjost.

Dvoj­nik i sve oko nje­ga je du­ho­vi­ta pri­ča ko­jom se iz­an­đa­li mo­tiv dvoj­ni­ka u umet­no­sti iz­vr­će na­o­pač­ke. Pro­ta­go­ ni­sta pri­pre­ma raz­ne ver­zi­je su­sre­ta sa ne­za­in­te­re­so­va­nim dvoj­ni­kom da bi u od­sud­nom tre­nut­ku shva­tio da sa svo­jim od­ra­zom ne­ma o če­mu da raz­go­va­ra.

Gle­da­nje je eks­pe­ri­ment ko­ji sa­mog se­be po­ni­šta­va, svo­je­vr­sna an­ti­pri­ča ko­ja se ne­pre­sta­no za­u­sta­vlja i po­či­nje na­no­vo, tra­že­ći naj­bo­lji ugao gle­da­nja da se sa­gle­da srž jed­nog do­ga­đa­ja, na­ rav­no, is­po­sta­vi­će se na kra­ju — ne­u­ 43

spe­šno, ni­po­da­šta­va­ju­ći ti­me za­jed­nič­ki trud i auto­ra i či­ta­o­ca.

Naj­du­ža pri­ča u zbir­ci, Po­što­va­ni Sak: 71 por­tret, kroz 71 po­gla­vlje iš­ču­pa­no iz jed­nog ži­vo­ta go­vo­ri o auto­ma­ti­zmu ži­vlje­nja, ru­ti­ni sva­ko­dnev­ni­ce Po­što­va­ nog Sa­ka ko­ji na­iz­gled ima sve, ali ipak tra­ga za smi­slom, a za­tim, obes­hra­bren, sa­mo če­ka smrt dok ži­vot pro­la­zi kraj nje­ga: „Do­sa­dan, ne­po­tre­ban, ali je­di­ni ko­ji ima.“ Na­gra­đi­va­na pri­ča Vi­še od 90 frag­ me­na­ta po­vrat­ka, kao i na­slov­na, Je­sen Sku­plja­ča, bli­ske su po ogo­lje­nom biv­ stvo­va­nju; iskon­skom na­go­nu za sa­mo­ o­dr­ža­njem je­din­ke u pr­voj pri­či i sa­mo­ žr­tvo­va­nja ra­di op­stan­ka či­ta­ve vr­ste u dru­goj. Hra­nje­nje, pa­re­nje i spo­ko­jan san u sklo­ni­štu su do­volj­ni za po­sto­ja­nje.

Upra­vo ove dve pri­če su naj­bo­lji po­ka­ za­telj maj­stor­stva Ili­je Ba­ki­ća ko­ji u či­ ta­o­cu uspe­va da pro­bu­di sa­o­se­ća­nje za bi­ća ko­ja ni­su ja­sno od­re­đe­na ni kao čo­ ve­ko­vi pre­ci, po­sta­po­ka­lip­tič­ni po­tom­ci ili tek „ži­vo­ti­nje“ sa ko­ji­ma de­li­mo pla­ ne­tu, a ko­je za­pra­vo po­kre­ću isti mo­ti­vi kao i nas.

Na ove pri­če o bor­bi za op­sta­nak se po svo­joj su­šti­ni na­do­ve­zu­je pri­ča o sve­ tli­joj stra­ni čo­ve­ka na­zva­na Ja­to. Pi­sa­na vi­še od de­ce­ni­je na­kon pret­hod­nih, u vre­me ka­da čo­ve­ko­va svest o na­ru­še­noj rav­no­te­ži u pri­ro­di do­sti­že neo­p­ho­dan ni­vo (oka­sne­le) bri­ge, Ba­kić nas sme­ šta u po­sve­će­nu gru­pi­cu eko­lo­ga ko­ji pred­vo­de klo­ni­ra­no ja­to gu­sa­ka ka ret­ ko ne­tak­nu­tom sta­ni­štu – van do­ma­ša­ja čo­ve­ka i nje­go­ve tam­ni­je stra­ne lov­ca i za­ga­đi­va­ča.

Iako je ovo, či­ni se, ne­u­jed­na­če­na zbir­ka za ko­ju je iz­bor pet­na­est pri­ča na­či­njen da pri­ka­že svo­je­vr­stan pre­sek Ba­ki­će­vog stva­ra­la­štva, Je­sen Sku­plja­ča pred­sta­vlja vi­še od na­ba­ca­nih pet­na­est frag­me­na­ta jed­nog pri­po­ve­da­ča. Ona

44

omo­gu­ća­va da se na jed­nom me­stu sa­ gle­da ume­će ovog vr­hun­skog sti­li­ste, jed­na­ko uver­lji­vog u žan­ru i van nje­ga, či­ja se pro­za ne pre­pri­ča­va. Gor­nji pri­ ka­zi su sva­ka­ko su­bjek­tiv­na tu­ma­če­nja, ne­ke od pri­ča je te­ško pred­sta­vi­ti i si­ nop­si­som. One ne pod­le­žu objek­tiv­noj ana­li­zi, njih tre­ba či­ta­njem do­ži­ve­ti i ve­ro­vat­no će sva­ki či­ta­lac iz­dvo­ji­ti ne­ku dru­gu kao omi­lje­nu. Po­put Ror­ša­ho­vih mr­lja, one pre­sta­ju da bu­du Ba­ki­će­ve za­mi­sli na­kon mo­men­ta u ko­jem je sta­ vio po­sled­nju tač­ku — da­lje ih vo­di či­ta­ o­če­va pod­svest. To je slat­ki usud ve­li­kog pi­sca.

Emitor 476

Fi­lip Ro­go­vić

Ili­ja Ba­kić 101 li­ce fan­ta­sti­ke Emi­tor 466, 2008, Be­o­grad.

Ka­da se po­me­ne ime Ili­je Ba­ki­ća, pr­va aso­ci­ja­ci­ja su pro­za i po­e­zi­ja vi­so­kog kva­li­te­ta. Me­đu­tim, po­red be­le­tri­sti­ke, Ba­kić je pi­sao i knji­žev­ne pri­ka­ze. Knji­ga 101 li­ce fan­ta­sti­ke na­sta­la je sa­ku­plja­ njem nje­go­vih tek­sto­va ko­ji su od 2003. do 2007. go­di­ne ob­ja­vlji­va­ni u no­vo­sad­ skom dnev­nom li­stu Dnev­nik, o ve­li­ka­ni­ ma NF knji­žev­no­sti.

Sa­bra­ni na jed­no me­sto, ovi tek­sto­ vi da­ju uvid u isto­ri­ju na­uč­ne fan­ta­sti­ ke, bu­du­ći da ob­u­hva­ta­ju pe­riod od ce­log ve­ka: od pr­vih žan­rov­skih stva­ ra­la­ca s pre­la­za iz 19. u 20. sto­le­će (H. DŽ. Vels, Žil Vern, Ka­mij Fla­ma­rion,...), pre­ko auto­ra iz zlat­nih go­di­na na­uč­ne fan­ta­sti­ke (Ar­tur Klark, Isak Asi­mov,...), i no­vog ta­la­sa (Ro­džer Ze­la­zni, Džejms Ba­lard, Ur­su­la Le­gvin...) do ki­ber­pan­ke­ ra i osta­lih pi­sa­ca ko­ji su još ak­tiv­ni (Vi­li­ Emitor 476

jem Gib­son, K. V. Dže­ter, Džordž Mar­tin, Den Si­mons...). Za­stu­plje­ni su i pi­sci ko­ji se ni­su to­kom ce­le ka­ri­je­re ba­vi­li fan­ta­ sti­kom, ali su po­je­di­nim de­li­ma osta­vi­li zna­ča­jan trag u žan­ru (Džordž Or­vel, Ol­ dos Hak­sli, Džek Lon­don, Vi­li­jem Ba­ro­ uz...). Ta­ko­đe, 101 li­ce fan­ta­sti­ke na­sto­ji da ras­pr­ši mit o to­me da se do­bra fan­ta­ sti­ka pi­še sa­mo u Ame­ri­ci, pred­sta­vlja­ju­ ći broj­ne zna­čaj­ne evrop­ske auto­re (Sta­ ni­slav Lem, bra­ća Stru­gac­ki, Ka­rel Ča­pek, Mo­ris Re­nar...). Da­kle, je­di­ni kri­te­ri­jum u Ba­ki­će­vom iz­bo­ru ko­ga će ob­ra­di­ti bio je kva­li­tet.

Na­me­nje­ni dnev­nim no­vi­na­ma, tek­ sto­vi su pre sve­ga sa­že­ti i in­for­ma­tiv­ni.

Mo­že se re­ći da je ovo skup 101 kro­ki por­tre­ta pi­sa­ca ko­ji za­vre­đu­ju pa­žnju lju­bi­te­lja fan­ta­sti­ke. Po­red tih od­li­ka, pri­me­re­nih me­di­ju, kra­se ih vr­li­ne svih Ba­ki­će­vih ne­be­le­tri­stič­kih spi­sa — oni su ja­sni, je­zgro­vi­ti i objek­tiv­ni. Ba­kić raz­go­vet­no go­vo­ri o auto­ri­ma i de­li­ma, pre­ci­zno od­re­đu­je nji­ho­ve umet­nič­ke do­me­te, ne pro­pu­šta­ju­ći da pre­do­či vre­ men­ski i pro­stor­ni kon­tekst stva­ra­nja.

Knji­ga 101 li­ce fan­ta­sti­ke is­pu­nja­va na­de ko­je autor ga­ji u ve­zi sa njom. Ona mo­že da po­slu­ži kao pu­to­kaz za sva­ko­ga ko ima že­lju da se upu­sti u svet na­uč­ne fan­ta­sti­ke. Sle­de­ći sta­zu ko­ju je Ba­kić uta­bao, či­ta­lac mo­že da iz­beg­ne stran­ pu­ti­ce zbog ko­jih se ka­je autor knji­ge i osta­li ko­ji na tac­ni ni­su ima­li ova­kvu knji­gu re­ce­pa­ta za uži­va­nje u vr­hun­skoj na­uč­noj fan­ta­sti­ci.

45

De­jan Mu­ja­no­vić

Mi­ni­star­stvo sen­ki, Zo­ran Jak­šić (Tar­dis, 2008)

Pre ne­go što je iza­šlo MI­NI­STAR­STVO SEN­KI Zo­ra­na Jak­ši­ća u iz­da­nju Tar­di­sa, čuo sam za NI­K A­DOR­SKOG HO­DO­ČA­ SNI­K A, ali ni­sam se po­tru­dio da na­đem tu zbir­ku. Znao sam da mi na po­li­ci sto­je Znak Sa­gi­te 14 i Tam­ni vi­la­jet 1 u ko­ ji­ma su ob­ja­vlje­ne dve Jak­ši­će­ve pri­če, Bez­dan i Kra­lje­vi sep­tem­bra, me­đu­tim, osta­le su iz ne­kog raz­lo­ga ne­pro­či­ta­ne.

Ni­sam znao go­to­vo ni­šta o ovom pi­scu, ni­ti se se­ćam da je po­sled­njih go­di­na po­mi­njan u klu­bu. Ba­rem ka­da sam ja do­la­zio. Sklo­piv­ši ko­ri­ce ove zbir­ke, ka­ ja­nju i auto­ša­ma­ra­nju ni­je bi­lo kra­ja.

Pra­va je šte­ta što Jak­šić ni­je do­bio ono­ li­ko pa­žnje ko­li­ko za­slu­žu­je. Dra­go mi je 46

da je ovim iz­da­njem to de­li­mič­no po­ pra­vlje­no i na­dam se da je u pri­pre­mi još jed­na zbir­ka (ili mo­žda ro­man) ovog auto­ra.

Zbir­ku či­ni de­vet­na­est pri­ča. Iako ni­ su sve istog do­me­ta, ni za jed­nu se ne mo­že re­ći da je išta ma­nje od za­bav­ne, do­bro na­pi­sa­ne pro­ze. Ono što ih ve­zu­je je­ste isti uni­ver­zum ko­ji uzi­ma po­la­zne osno­ve iz stvar­no­sti u ko­joj smo ži­ve­li, i još uvek ži­vi­mo, ne bi li ih za­kri­vio, pre­ u­ve­li­čao i pu­tem te po­me­re­ne per­spek­ ti­ve sve­žim okom pre­i­spi­tao. Ko­ri­ste­ći se one­o­bi­ča­va­njem, Jak­šić nam skre­će pa­žnju na stva­ri ko­je smo po­če­li da pri­ ma­mo zdra­vo za go­to­vo, ili o ko­ji­ma jed­ no­stav­no ne že­li­mo da raz­mi­šlja­mo.

Hra­bro i bez za­dr­ške, Jak­šić okre­će oštri­cu svo­je sa­ti­re ka se­bi i svom na­ ro­du. Već u pr­ve dve pri­če, on pre­tre­sa srp­ski men­ta­li­tet i raz­ot­kri­va ne­kro­tič­no tki­vo ko­je va­lja uklo­ni­ti: bu­du­ći da smo na­rod ko­ji se iz­ve­štio u „pro­iz­vod­nji i pre­ra­di isto­ri­je i isto­rij­skih pre­ra­đe­vi­na“, ni­je ni­ka­kvo ču­do što smo se baš mi na­ šli pr­vi u re­du za ku­po­vi­nu čim je li­cen­ ca za isto­ri­ju u Pr­vih sto­ti­nu raz­lo­ga za uki­da­nje pe­sme iza­šla na tr­ži­šte. Me­đu­ tim, ova je­din­stve­na pri­li­ka za sni­ma­nje zvu­ko­va iz pro­šlo­sti ko­šta­la nas je ma­lo vi­še ne­go što smo oče­ki­va­li, ali to je, na­ rav­no, gre­ška ne­kog dru­gog.

Po­što je i vi­še ne­go oči­gled­no da je taj dru­gi kriv za­to što se­bi ne mo­že­mo da obez­be­di­mo do­bro, naj­bo­lje što mo­ že­mo da ura­di­mo je­ste da mu vra­ti­mo Emitor 476

mi­lo za dra­go. Sto­ga, ka­da za­jed­no sa kra­vom crk­ne i kom­ši­ja, kao u pri­či Ne­ke po­sle­di­ce an­đe­o­skog po­na­ša­nja, ni­po­ što ne sme­mo da do­zvo­li­mo oso­bi či­ stog sr­ca da nam po­že­li ne­što, jer bi to mo­glo i da se ostva­ri.

Rez se sa Bal­ka­na ši­ri da­lje, dok Jak­ šić za­se­ca i sa­mu srž ljud­sko­sti. Za­po­či­ nju­ći kri­ti­kom dru­štva, nje­go­vo se­či­vo ura­nja du­blje sve do ma­na čla­no­va tog dru­štva. U Pe­smi mr­tvih pro­le­te­ra, naj­ du­žoj, na­ra­tiv­no naj­ra­zvi­je­ni­joj, a ujed­ no i naj­kr­va­vi­joj pri­či u zbir­ci, autor se do­ti­če ko­mu­ni­zma, pa­siv­no­sti, gla­di za mo­ći i očaj­nič­ke po­tre­be po­je­din­ca za pro­me­nom. Ako nas je ova­kvo dru­štvo na­či­ni­lo lu­dim i sla­bim, on­da ono tre­ba da se me­nja. Do re­vo­lu­ci­je mo­ra da do­ đe ma ka­kva ona bi­la. Da bi­smo iza­šli iz če­me­ra tre­nut­ne si­tu­a­ci­je, naj­pre mo­ra­ mo da ubi­je­mo re­li­gi­ju i sva­ki dru­gi vid opi­ju­ma za ma­se. Me­đu­tim, pa­ra­doks je u to­me što nam je ipak po­treb­no da nas ne­ko opi­ja. Neo­p­ho­dan nam je vo­đa ko­ ji će da nas vu­če za ru­kav i u ko­ga će­mo, ova­ko sla­bi i lu­di, sle­po da ve­ru­je­mo.

Po­red ko­mu­ni­zma ja­vlja se i de­mo­ kra­ti­ja u pri­či Pri­log edu­ka­ci­ji ka­ran­tin­ skog oso­blja. Jak­šić ov­de po­sta­vlja pi­ta­ nje slo­bo­de i u ko­joj me­ri ona tre­ba da bu­de za­stu­plje­na. Pre­te­ra­no slo­bo­do­u­ mlje u va­ro­ši Ja­u­ko­vu stva­ra ha­os, od­no­ sno dru­štve­no ure­đe­nje ra­đa anar­hi­ju gde i lo­kal­ni idi­ot ima pra­vo da od­lu­ču­je o ži­vo­tu, od­no­sno smr­ti či­ta­ve za­jed­ni­ce.

Još jed­na od ne­ma­ni ci­vi­li­za­ci­je, bi­ro­ kra­ti­ja, pred­sta­vlje­na je u Ku­pi­te Ka­me­ lot, bli­sta­vi Ka­me­lot. Da bi­smo po­be­di­li ne­pri­ja­te­lja, mo­ra­mo bi­ti kao on, od­no­ sno po­sta­ti bez­lič­ni po­put ad­mi­ni­stra­ ci­je. Ko­šmar na­stu­pa sa spo­zna­jom da smo ne­pri­ja­telj mi sa­mi i da je po­be­da ni­šta dru­go do vr­zi­no ko­lo. Vi­zu­el­no ve­ o­ma upe­ča­tlji­va, ova pri­ča neo­do­lji­vo pod­se­ća na Gi­li­ja­mov Bra­zil, ma­da joj se za­me­ra kraj ko­ji se na­zi­re već po­sle par stra­na.

Emitor 476

Isme­va­ju­ći i pa­ro­di­ra­ju­ći na­še ma­ne, Jak­šić upo­zo­ra­va na ne­mi­nov­ne po­sle­di­ ce uko­li­ko se ne do­zo­ve­mo pa­me­ti. Me­ đu­tim, on ta­ko­đe i uka­zu­je na več­nost ljud­ske glu­po­sti, ne­ras­ki­di­vog de­la na­še pri­ro­de, kao i na ci­klič­nost na­ših gre­ša­ ka. Lju­di­ma je po­tre­ban đa­vo, ne­ko u ko­ ga bi mo­gli da upe­re pr­stom, ali ka­ko to obič­no bi­va – čo­vek je taj ko­ji je đa­vo (Po­ku­šaj da ne spa­liš Su­ma­tru) i kao ta­ kav, u ljud­skom ob­lič­ju, on je i naj­u­spe­ šni­ji (O Ze­bri i Ibi­su). Ipak, mi smo žr­tve nas sa­mih, što je sli­ko­vi­to pri­ka­za­no u pri­ča­ma Be­li da­ni, be­le no­ći, be­la pe­sma, Ta­mo gde ži­vi pti­ca Roh i u iz­van­red­no du­ho­vi­toj Moj ti ja ka­že gde glav­ni ju­nak ide u lov na se­be.

Pre­de­li i lju­di sa stra­ni­ca ove zbir­ke po­ka­zu­ju svu sna­gu Jak­ši­će­ve ima­gi­na­ci­ je. Na ni­vou re­če­ni­ce, nje­go­va ori­gi­nal­ nost sva­ke je hva­le vred­na. Naj­va­žni­je od sve­ga, ovaj autor ne­sum­nji­vo ima šta da po­ru­či. On to ra­di sup­til­no, ja­sno, za­bav­no i zre­lo, uz od­me­re­nu do­zu ci­ni­ zma i gro­te­ske. U po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma ta po­ru­ka zna da pro­gu­ta pri­ču i li­ko­ve, dok nje­no tu­ma­če­nje po­sta­je jed­no­ smer­no. Me­đu­tim, i sa ovom pri­med­ bom, Mi­ni­star­stvo sen­ki je oba­ve­zno šti­vo za sve lju­bi­te­lje do­bre i ozbilj­ne fan­ta­stič­ne knji­žev­no­sti ko­ja uspe­va da se uz­dig­ne iz­nad žan­rov­skih kon­ven­ci­ja i ti­me po­sta­ne re­le­vant­na i u ši­rim okvi­ ri­ma.

47

Filip Rogović

Vi što ma­šta­te o sre­ći, Lju­bo­mir Dam­nja­no­vić (Tar­dis, 2008)

Iako na­pi­san 1997, ro­man Vi što ma­šta­ te o sre­ći na tr­ži­štu se po­ja­vio tek pre ne­ko­li­ko ne­de­lja. Nje­gov autor je ši­roj pu­bli­ci sa­svim ne­po­znat, i po­red to­ga što je, osim ove knji­ge, autor de­la ko­ja bi za­in­te­re­so­va­la ve­ći­nu fa­no­va fan­ta­ sti­ke i ho­ro­ra. Usled ma­te­ri­jal­nih ogra­ ni­če­nja ali i Dam­nja­no­vi­će­ve ne­am­bi­ci­ o­zno­sti, nje­go­vi ro­ma­ni i zbir­ke pri­ča su, naj­če­šće u si­ro­vim, ne­sre­đe­nim ver­zi­ja­ ma, štam­pa­ni u sve­ga ne­ko­li­ko de­se­ti­na pri­me­ra­ka kao spe­ci­jal­na iz­da­nja fan­zi­ na Emi­tor, jav­nog gla­si­la Klu­ba lju­bi­te­lja fan­ta­sti­ke La­zar Ko­mar­čić, či­ji je ured­ nik du­go bio.

Vi što ma­šta­te o sre­ći se či­ta u da­hu, za­hva­lju­ju­ći pit­kom sti­lu, obi­lju do­ga­ đa­ja i ori­gi­nal­noj SF vi­zi­ji. Dam­nja­no­vić stva­ra dru­ga­či­ju Sr­bi­ju (i svet) s po­čet­ka 48

20. ve­ka, naj­vi­še se usred­sre­đu­ju­ći na go­di­ne Pr­vog svet­skog ra­ta. Ako već na pr­vim stra­ni­ca­ma sa­zna­mo da je Lju­bin Be­o­grad sa­či­njen od ži­vih zgra­da i da ga, po­red osta­lih, na­se­lja­va­ju In­di­jan­ci, ni­ ma­lo ne tre­ba da nas iz­ne­na­di to što pe­ riod 1914-19. pro­ti­če u ra­tu pro­tiv tro­ lo­va, ko­ji na­pa­da­ju lju­de iz­vi­ru­ći iz tla.

Za­ni­mlji­vost ovog šti­va po­ve­ća­va i ve­šta upo­tre­ba isto­rij­skih lič­no­sti, ko­ja ga na mo­men­te pri­bli­ža­va žan­ru al­ter­ na­tiv­ne isto­ri­je. Be­o­gra­đa­ne pe­smom za­ba­vlja Đor­đe Mar­ja­no­vić, u ra­tu o va­ žnim pi­ta­nji­ma s Kra­ljem ras­pra­vlja voj­ vo­da Ste­pa­no­vić, a glav­ni ju­nak do­bi­ja šan­su da se upo­zna i dru­ži s fran­cu­skim re­di­te­ljem Tri­fo­om i ame­rič­kim pe­sni­ kom Gin­zber­gom.

Bo­gat­stvo mo­ti­va i ma­što­vi­to osmi­ šlje­no okru­že­nje či­ni či­ta­nje za­bav­ nim, ali uti­sak do­ne­kle kva­ri ose­ćaj da je pi­sac mo­gao vi­še da po­nu­di – da je mo­gao da na­pra­vi još ne­ko­li­ko za­hva­ta na svom pro­znom tki­vu. Dam­nja­no­vić sme­šta pre­gršt go­di­na u ma­nje od 200 stra­ni­ca, i pri to­me vi­še pu­ta pre­ska­če du­že vre­men­ske pe­ri­o­de, pre­pri­čav­ši ih u ne­ko­li­ko re­če­ni­ca. Na po­je­di­nim me­sti­ma ovo je oprav­da­no i funk­ci­o­ni­ še do­bro, dok na dru­gim iz­gle­da po­ma­ lo tra­lja­vo i br­zo­ple­to. Za­pra­vo, či­ta­lac sti­če uti­sak da se pre­vi­še br­zo le­ti kroz vre­me, i da bi mu spo­ri­ja vo­žnja, s vi­še raz­gle­da­nja, bi­la još pri­jat­ni­ja.

Uti­sak je da bi raz­ra­đi­va­nje ne­kih de­lo­va ro­ma­na da­lo šan­su po­je­di­nim li­ ko­vi­ma da se vi­še raz­mah­nu i po­sta­nu ži­vo­pi­sni­ji. Ova­ko, ne­ki od njih osta­ju sa­mo u ob­ri­si­ma, ma­da ima­ju po­ten­ci­ jal da bu­du za­ni­mlji­vi. Do­du­še, raz­ra­đi­ Emitor 476

va­njem bi se mo­žda stvo­ri­le pre­ve­li­ ke di­gre­si­je, bu­du­ći da i u ova­kvom iz­da­nju ro­ma­na po­je­di­ni de­lo­vi ni­su pre­vi­še čvr­sto po­ve­za­ni s oni­ma ko­ ji im pret­ho­de i oni­ma ko­ji im sle­de, na­ro­či­to u dru­gom de­lu, ka­da glav­ni ju­nak od­la­zi u Pa­riz.

Manj­ka­vo­sti ro­ma­na ipak ni­su ve­ li­ke i ne na­ru­ša­va­ju na­ro­či­to uži­va­ nje. Sli­kom ne­iz­bru­še­nog di­ja­man­ta na ko­ri­ci knji­ge iz­da­vač je sim­bo­lič­ki pred­sta­vio ka­rak­ter Dam­nja­no­vi­će­ vog stva­ra­la­štva. Iako ne­iz­bru­šen, nje­gov sjaj, ko­ji ne­sum­nji­vo po­se­ du­je, za­slu­žu­je da do­đe do či­ta­la­ca, ma­kar sa­da, sko­ro de­ce­ni­ju po­sle auto­ro­ve smr­ti.

Emitor 476

ilustracija: Dragan Paunović

49

Aizen So­u­su­ke

Alek­san­dar Man­dić, Ko­pi­lad bo­go­va: Sa­lir (Tre­ći Trg, 2007.)

Ekra­ni­za­ci­jom ču­ve­nog Tol­ki­no­vog ro­ ma­na „Go­spo­dar Pr­ste­no­va“ re­di­te­lja Pi­te­ra Džek­so­na, u na­šoj ze­mlji do­la­ zi do na­glog sko­ka po­pu­lar­no­sti ep­ske fan­ta­sti­ke. Po­klo­ni­ci ovog žan­ra ko­ji su bi­li na ivi­ci oča­ja­nja zbog ne­do­stat­ ka omi­lje­nog šti­va ka­ko pre­vo­da, ta­ko i ori­gi­na­la, od­jed­nom su se na­šli u iz­o­ bi­lju po­nu­da. U krat­kom vre­men­skom pe­ri­o­du tr­ži­šte je pre­pla­vlje­no pre­vo­di­ ma ra­do­va ve­li­kih ime­na svet­ske ep­ske fan­ta­sti­ke po­put Dej­vi­da Eding­sa, Rej­ mon­da Faj­sta, Ro­ber­ta Džor­da­na, Te­da Vi­li­am­sa, Ma­ri­je Se­mjo­no­ve, Ro­dže­ra Ze­la­zni­ja...

U sve­tlu no­vo­na­sta­le si­tu­a­ci­je, bi­lo je sa­mo pi­ta­nje vre­me­na ka­da će se i ne­ko od na­ših pi­sa­ca oku­ša­ti u ovom žan­ru.

No­vi ta­las ko­ji je od­ra­stao na kla­si­ci­ma ovog žan­ra ni­je nas raz­o­ča­rao. Put ovoj vr­sti li­te­ra­tu­re kod nas je po­čeo da kr­či svo­jim de­lom „Pup­pet Ma­ster’s Ma­ri­o­ 50

net­te“ Ivan Mar­ko­vić, ko­ji je svo­je de­lo ipak pi­sao na en­gle­skom je­zi­ku. Ne­du­go po­sle nje­ga, is­ko­ri­stiv­ši od­škri­nu­ta vra­ ta, Alek­san­dar Man­dić na sve­tlo da­na iz­no­si „Sa­li­ra“ – svoj pr­vi ro­man iz tri­lo­ gi­je „Ko­pi­lad Bo­go­va“ (iz­da­vač Tre­ći Trg, Be­o­grad, www.tre­ci­trg. org. rs). Ovaj mla­di pi­sac hra­bro iz­no­si svo­je de­lo u naj­ne­po­volj­ni­jem tre­nut­ku, dok su či­ta­ o­ci za­o­ku­plje­ni ve­li­kom po­nu­dom do­ ka­za­nih maj­sto­ra svet­skog gla­sa.

Me­đu­tim, ova­kav po­tez po­ka­zao se ne sa­mo kao hra­bar, već i ve­o­ma us­ pe­šan. Man­dić nam u „Sa­li­ru“ do­no­si po­če­tak ve­o­ma in­te­re­sant­ne i na­da­sve ori­gi­nal­ne pri­če, ko­ja ne pod­le­že kla­sič­ nim kli­še­i­ma bor­be do­bra i zla. Iako se kroz knji­gu pro­vla­če mo­ti­vi sve­tla i ta­ me, či­ta­lac ve­o­ma br­zo shva­ta da su oni vi­še tu kao ime­na a ne kao opi­si. Jer u ovom slu­ča­ju ne do­la­zi iz ta­me sve ono što je zlo ni­ti sve­tlo bu­di do­bro u čo­ve­ ku. Ta­ma i sve­tlost su ov­de vi­še am­bi­ jen­tal­no sta­nje ne­go ka­rak­ter­na oso­ bi­na. Kroz knji­gu će­mo upo­zna­ti i niz li­ko­va ko­ji će nam kroz svo­je op­ho­đe­nje pre­ma oko­li­ni i svo­ja de­la po­ka­za­ti da ni­ko ni­je ro­đen sa pre­di­spo­zi­ci­ja­ma ka do­bru ili zlu. Vi­de­će­mo da sva­ko ima svo­ju tam­nu stra­nu i da sa­mo sna­ga vo­ lje sva­kog po­je­din­ca od­lu­ču­je na či­joj će se stra­ni na­ći.

U knji­zi se za­pa­ža uti­caj dva ve­li­ka­ na svet­ske fan­ta­sti­ke – Sti­ve­na Kin­ga i Džor­dža Mar­ti­na. Za Sti­ve­na Kin­ga ka­žu da ni­je­dan nje­gov ju­nak iz knji­ge ne iz­la­zi živ ili ne­iz­me­njen. Kod Man­di­ ća se to pri­me­ću­je u to­me što je ret­ko ko­ji od glav­nih ju­na­ka do­speo u knji­gu ne pro­šav­ši „kin­gov­ska is­ku­še­nja“ ko­ja Emitor 476

će is­po­lji­ti svoj uti­caj u po­stup­ci­ma ju­ na­ka. Sa dru­ge stra­ne Man­dić, na se­bi svoj­stven na­čin, pri­hva­ta Mar­ti­nov uti­ caj ko­ji se, ukrat­ko, mo­že opi­sa­ti re­če­ ni­com: „Ni­su svi zli­kov­ci glu­pi, ni­ti su svi he­ro­ji ne­ra­nji­vi.“ Sva­ka ne­pa­žnja i bo­le­ ći­vo­sti pre­ma pro­tiv­ni­ku sku­po se pla­ća, što će na svo­joj ko­ži čak i bo­go­vi is­ku­si­ti.

Ne po­sto­ji lik to­li­ko nad­mo­ćan da je iz­ nad stra­ha za svoj ži­vot, ni­ti ne­ko to­li­ko ne­mo­ćan da ga tre­ba za­ne­ma­ri­ti. „Sa­lir“ je skup fan­ta­stič­no za­mi­šlje­ nih li­ko­va či­ji ži­vot­ni pu­te­vi ne­u­mit­no vo­de ka ras­kr­šću na ko­jem će se svi oni sre­sti. To je je­di­na stvar ko­ja se mo­že pred­vi­de­ti dok či­ta­te ovu knji­gu. Man­ dić se po­ka­zao kao sja­jan pri­po­ve­dač sa ve­o­ma ori­gi­nal­nim ide­ja­ma. Pred­sta­vlja li­ko­ve kroz nji­ho­va de­la ra­di­je ne­go pu­ tem su­vih opi­sa. Ti­me sva­ki lik do­bi­ja na du­bi­ni i sti­če­mo uti­sak da su svi oni tu po­red nas. U to­ku pri­če ne­će se de­si­ti da ne­ki od li­ko­va od­ska­če od svog ka­ rak­te­ra da bi se za­do­vo­ljio tok rad­nje, što po­ka­zu­je zre­lost ka­kva se ne oče­ ku­je od pi­sca u pr­voj knji­zi. Iako ve­o­ma do­bar, Man­di­ćev stil osta­vlja me­sta za na­pre­dak, ali to ne zna­či da ovu tri­lo­ gi­ju tre­ba pre­sko­či­ti. Šta­vi­še – „Sa­lir“, iako se ne mo­že re­ći da za­slu­žu­je ti­tu­lu naj­bo­lje knji­ge iz ovog žan­ra, sva­ka­ko je do­sto­jan tak­mac de­li­ma svet­ski po­zna­ tih pi­sa­ca. Autor ovog tek­sta pred­vi­đa

Emitor 476

da će tri­lo­gi­ja „Ko­pi­lad Bo­go­va“ do­ži­ve­ti, ne sa­mo pre­vod na en­gle­ski, već i ču­ve­ no „col­lec­tor’s“ iz­da­nje.

Ka­ko je ovo tek pr­va knji­ga, oče­ku­ je­mo da će pri­ča, iako već pri­lič­no raz­ gra­na­ta, tek do­bi­ti na ši­ri­ni. I, na­rav­no, s ne­str­plje­njem oče­ku­je­mo dru­gu knji­gu tri­lo­gi­je, „Ko­ret“. Do ta­da vas osta­vljam uz ci­tat iz knji­ge „In­te­re­sting Ti­mes“ Te­ ri­ja Pra­če­ta ko­ji mi se či­ni ve­o­ma po­god­ nim uz ovu tri­lo­gi­ju: „This is whe­re the gods play ga­ mes with the li­ves of men, on a bo­ ard which is at one and the sa­me ti­me a sim­ple playing area and the who­le world. And Fa­te al­ways wins.“ Aizen So­u­su­ke www.gotei13.org

51

Alek­san­dar Ži­ljak

Go­di­ne Go­spod­nje 2008, u nas ma­nje ili vi­še ne­čuj­no, na­pu­ni­lo se ne­ko­li­ko ob­ ljet­ni­ca bit­nih za znan­stve­nu fan­ta­sti­ ku. 1908. ne­po­zna­ti je sve­mir­ski objekt eks­plo­di­rao nad si­bir­skom taj­gom. Iste go­di­ne, ro­dio se je­dan od bar­do­va znan­ stve­ne fan­ta­sti­ke, ame­rič­ki pi­sac Jack Wil­li­am­son, a bur­ne 1968, na­kon če­ti­ri go­di­ne pri­pre­me i sni­ma­nja, pre­mi­je­ru je do­ži­vio je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih znan­ stve­no­fan­ta­stič­nih fil­mo­va svih vre­me­ na, 2001: Odi­se­ja u sve­mi­ru (2001: A Spa­ce Odyssey) Stan­leya Ku­bric­ka i Art­ hu­ra C. Clar­kea.1 Na­rav­no, mo­gli bi­smo na­ši­ro­ko ras­ pre­da­ti o to­me ka­ko se Ku­brick uop­će pri­mio ta­kvog pot­hva­ta, ka­ko se po­ve­ zao baš s Clar­ke­om, ka­ko je sve to raz­vi­ ja­no i sni­ma­no u MGM-ovom stu­di­ju u 1 Pr­va je ver­zi­ja ovog ese­ja ob­ja­vlje­na u ju­bi­lar­ nom, 100. bro­ju SFe­ri­nog fan­zi­na Par­sek, iza­ šlom u trav­nju za SFe­ra­Kon 2008. Na SFe­ra­Ko­nu je na osno­vu tog tek­sta autor odr­žao i pri­god­no pre­da­va­nje.

52

En­gle­skoj, uz obil­nu po­moć NA­SA-e, in­ du­stri­je i struč­nja­ka ko­ji su se ta­da ba­vi­li astro­na­u­ti­kom. Mo­gli bi­smo, i to je pr­vo što pa­da na pa­met pi­scu jed­nog pri­god­ ni­čar­skog tek­sta, ali sve je to za­pra­vo već po­zna­to sva­ko­me ko­ga je za­ni­ma­lo ili do­stup­no sva­ko­me ko­ga za­ni­ma.2 Po­vo­dom go­di­šnji­ce Odi­se­je, a s ob­ zi­rom da je ta ne­sret­na 2001. do­šla i pro­šla, da­le­ko je za­ni­mlji­vi­je pi­ta­nje što da­nas zna­či taj film i ko­ji su mu do­se­zi.

Pri to­me — mo­žda na­iv­no, a vje­ro­jat­no i ne­po­šte­no pre­ma umjet­ni­ku — pred sva­ko umjet­nič­ko dje­lo (a Odi­se­ja to je­ ste) po­sta­vlja­mo za­htjev da na ne­ki na­ čin iz­mi­je­ni, na­daj­mo se na­bo­lje, svi­jet u ko­jem je na­sta­lo.

2 Upu­ću­je­mo, pri­mje­ri­ce, na Clar­ke­o­ve Iz­gu­blje­ ne svje­to­ve 2001 (The Lost Worlds of 2001) iz 1972.

Emitor 476

Stanley Kubrick (1928–1999)

Odi­se­ja: ko­or­di­na­te na kar­ti ne­ba Odi­se­ja je si­gur­no je­dan od naj­po­zna­ ti­jih fil­mo­va Stan­leya Ku­bric­ka (1928 — 1999), što ni­je ma­la stvar u opu­su u ko­me su go­to­vo sva dje­la do­se­gla kult­ ni sta­tus. Da pod­sje­ti­mo, na­kon što je u dru­goj po­lo­vi­ci 1940-ih bio fo­to­graf za nju­jor­ški ča­so­pis Lo­ok, Ku­brick je film­sku ka­ri­je­ru za­po­čeo s ne­ko­li­ko do­ ku­men­tar­nih fil­mo­va, a po­tom je re­a­li­ zi­rao dva kra­ća igra­na: Fe­ar and De­si­re (1953) i Kil­ler’s Kiss (1954). Pr­vi pro­fe­si­ o­nal­no pro­du­ci­ra­ni igra­ni film bio mu je The Kil­ling (1956). Sli­je­de Paths of Glory (1957), One-Eyed Jacks (we­stern pri­ka­ zan 1961: film je na­kon, uljud­no re­če­no, kre­a­tiv­nog raz­mi­mo­i­la­že­nja za­vr­šio glav­ni glu­mac Mar­lon Bran­do) i Spar­ ta­cus (1960). Raz­o­ča­ran na­kon is­ku­ stva sa Spar­ta­cu­som (još jed­no kre­a­tiv­ no raz­mi­mo­i­la­že­nje, ovaj put s Kir­kom Do­u­gla­som), Ku­brick od­la­zi u En­gle­sku, gdje 1962. ekra­ni­zi­ra Na­bo­ko­vlje­vu Lo­li­ tu. Za­tim ni­že tri znan­stve­no­fan­ta­stič­na fil­ma: Dr. Stran­ge­lo­ve or How I Le­ar­ned to Stop Wo­rrying and Lo­ve the Bomb Emitor 476

Sir Arthir C. Clarke (1917–2008)

(1964), 2001: A Spa­ce Odyssey (1968) i A Cloc­kwork Oran­ge (1971). Usli­je­di­li su Ba­rry Lyndon (1975), The Shi­ning (1980), Full Me­tal Jac­ket (1987) i Eyes Wi­de Shut (1999). Ku­brick umi­re ne­ko­li­ko da­na na­ kon ko­nač­ne mon­ta­že ovog fil­ma, osta­ viv­ši za so­bom niz pla­ni­ra­nih pro­je­ka­ta, po­seb­no AI: Ar­ti­fi­cial In­tel­li­gen­ce (2001), ko­jeg je po nje­go­vim rad­nim ma­te­ri­ja­li­ ma sni­mio Ste­ven Spi­el­berg.

Da­kle, što se ti­če znan­stve­ne fan­ta­sti­ ke, Ku­brick ima pot­pi­sa­na tri i pol le­gen­ dar­na fil­ma, te je­dan hor­ror. Na­rav­no, go­vo­ri­mo o Dr. Stran­ge­lo­veu (Dr. Stran­ ge­lo­ve or How I Le­ar­ned to Stop Wo­ rrying and Lo­ve the Bomb, 1964 — ho­ će­mo li ovaj film sma­tra­ti Ku­bric­ko­vim po­ku­ša­jem ko­me­di­je, stvar je osob­nog uku­sa), Odi­se­ji, Pa­kle­noj na­ran­dži (A Cloc­kwork Oran­ge, 1971) i Isi­ja­va­nju (The Shi­ning, 1980). Onih po­la fil­ma je AI: Umjet­na in­te­li­gen­ci­ja (AI: Ar­ti­fi­cial In­tel­li­gen­ce, 2001), ko­je­ga je, pre­u­zev­ši Ku­bric­kov pro­jekt i us­put iz­gu­biv­ši sva­ ki osje­ćaj za mje­ru, sko­ro uni­štio Ste­ven Spi­el­berg. Ipak, čak se i u ta­kvom (ne) 53

kih fil­mo­va iz 1950-ih — The Thing (From Anot­her World) Ho­war­da Hawk­sa i Chri­ sti­a­na Nybya iz 1951, The Day the Earth Stood Still Ro­ber­ta Wi­sea iz iste go­di­ne, The War of the Worlds Byro­na Ha­ski­na iz 1953, For­bid­den Pla­net Fre­da M. Wil­co­ xa iz 1956, The In­cre­di­ble Shrin­king Man Jac­ka Ar­nol­da iz 1957. — ko­ji osli­ka­va­ju stra­ho­ve, zeb­nje i na­da­nja svo­ga vre­me­na, po­sta­vlja­ju­ći pi­ta­nja što još uvi­jek če­ka­ju pra­ve od­go­vo­re.

dje­lu ba­rem na­slu­ću­ju frag­men­ti ko­je je Ku­brick uspio de­fi­ni­ra­ti pri­je no što je oti­šao re­ži­ra­ti kod Ve­li­kog Pro­du­cen­ta.

Osim što je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih Ku­bric­ko­vih fil­mo­va, Odi­se­ja je i je­dan od naj­va­žni­jih znan­stve­no­fan­ta­stič­nih fil­mo­va ikad sni­mlje­nih, je­dan od naj­ pro­mi­šlje­ni­jih, a po svo­jim po­ru­ka­ma i je­dan od naj­am­bi­ci­o­zni­jih i naj­o­zbilj­ni­ jih. Ne­tko po­vr­šan ili ne­u­pu­ćen mo­žda bi mo­gao za­klju­či­ti ka­ko je Odi­se­ja i pr­vi do­bar znan­stve­no­fan­ta­stič­ni film uop­će.

Iz to­ga bi pro­i­za­šlo da se ci­je­lu do­ta­da­ šnju (cca 1965) znan­stve­no­fan­ta­stič­nu ki­ne­ma­to­gra­fi­ju tre­ba sma­tra­ti sla­bom ili u naj­bo­ljem slu­ča­ju neo­zbilj­nom. Ovo, sre­ćom, ni­ka­ko ne sto­ji. Čak i u kon­tek­stu ma­ti­nej­skih fil­mo­va sre­di­ne pro­šlog sto­lje­ća, bi­lo je ite­ka­ko va­žnih na­slo­va, či­ja skri­ve­na zna­če­nja ot­kri­va­mo i ana­li­zi­ra­mo i po­vo­dom ko­ jih ima­mo o če­mu raz­go­va­ra­ti i do­brih pe­de­set ili vi­še go­di­na na­kon što su na­ sta­li. Za po­če­tak, kre­ni­mo od Me­tro­po­ li­sa Frit­za Lan­ga (1926) ili Things to Co­ me Wil­li­a­ma Ca­me­ro­na Men­zi­e­sa i H. G. Wel­lsa (1936)3. Po­tom, tu je niz ame­rič­ 3 Još je­dan pri­mjer ozbilj­ne znan­stve­ne fan­ta­

54

Me­đu­tim, od sa­mog je po­čet­ka bi­lo ja­sno da je Odi­se­ja ne­što sa­svim no­vo i druk­či­je. Bio je to ve­li­ki film­ski pro­jekt, te­mat­ski am­bi­ci­o­zan do ru­ba pre­ten­ci­ o­zno­sti, čvr­sto ute­me­ljen na onim znan­ stve­nim i teh­no­lo­škim či­nje­ni­ca­ma ko­je su u tom tre­nut­ku bi­le po­zna­te ili su se mo­gle s ne­kim stup­njem si­gur­no­sti an­ti­ ci­pi­ra­ti i od sa­mog po­čet­ka za­mi­šljen da bu­de vi­zu­el­no bes­pri­je­ko­ran u pri­ka­zu sve­mi­ra i sve­mir­skih pu­to­va­nja. U ra­du na tom fil­mu Ku­brick je an­ga­ži­rao Art­hu­ ra C. Clar­kea4, jed­nog od ta­da naj­ve­ćih ži­vu­ćih pi­sa­ca znan­stve­ne fan­ta­sti­ke. Na fil­mu je su­ra­đi­va­la i znan­stve­na za­jed­ni­ ca, kao i usta­no­ve i in­du­stri­ja uklju­če­ni u ame­rič­ki sve­mir­ski pro­gram. sti­ke gdje su se fil­ma­ši udru­ži­li s ta­da vo­de­ćim žan­rov­skim pi­scem!

4 Art­hur C. Clar­ke (1917 — 2008) bri­tan­ski pi­sac (od 1956. ži­vi na Sri Lan­ki), je­dan od naj­zna­čaj­ ni­jih pred­stav­ni­ka tzv. hard smje­ra u znan­stve­ noj fan­ta­sti­ci. Za­čet­nik ide­je o ge­o­sta­ci­o­nar­ nim te­le­ko­mu­ni­ka­cij­skim sa­te­li­ti­ma, Clar­ke je us­pje­šan i kao znan­stve­no-po­pu­lar­ni pu­bli­cist i fu­tu­ro­log. Iako su mu dje­la za­sno­va­na na čvr­ stim znan­stve­nim te­me­lji­ma i maj­stor­skim eks­ tra­po­la­ci­ja­ma, kri­ti­ča­ri mu pri­go­va­ra­ju ma­nju umje­šnost u fa­bu­li­ra­nju i ka­rak­te­ri­za­ci­ji li­ko­ va. Me­đu naj­va­žni­jim dje­li­ma na­ve­di­mo Child­ hood’s End (1953), The City and the Stars (1956), The De­ep Ran­ge (1957), Ta­les from the Whi­te Hart (1957), The Ni­ne Bil­lion Na­mes of God (1967), 2001: A Spa­ce Odyssey (1968), Ren­de­ zvo­us with Ra­ma (1973), The Fo­un­ta­ins of Pa­ra­ di­se (1979), 2010: Odyssey Two (1982). No­vi­ji su mu na­slo­vi uglav­nom po­lo­vič­no uspje­li na­stav­ci ra­ni­jih hi­to­va, obič­no u su­rad­nji s dru­gim pi­sci­ ma. Uza sve ne­do­stat­ke, Clar­ke je pi­sac ve­li­kog utje­ca­ja u po­sljed­njih po­la sto­lje­ća.

Emitor 476

Te­mat­ska ozbilj­nost, znan­stve­no-teh­ no­lo­ška ute­me­lje­nost i vr­hun­ski pri­kaz sve­mi­ra i sve­mir­skih pu­to­va­nja. To su, evi­dent­no, bi­li ci­lje­vi ko­je su pred se­be po­sta­vi­li Stan­ley Ku­brick i Art­hur C. Clar­ ke. Na sva je ova tri fron­ta Odi­se­ja, na pr­vi po­gled, po­sti­gla ma­nje-vi­še pot­pu­ nu po­bje­du.

Clar­ke i Ku­brick: sli­ka­ri pred bes­kraj­ nim plat­nom Sve­mi­ra Kre­ni­mo od kra­ja! Ne bih baš sta­vio ru­ ku u va­tru, ali Odi­se­ja je vje­ro­jat­no pr­vi film ko­ji se u vi­zu­a­li­za­ci­ji sve­mir­skih le­ tje­li­ca od­mak­nuo od, u osno­vi, dva uzo­ ra ko­ja smo do ta­da ima­li pri­li­ke gle­da­ti na film­skim plat­ni­ma.

Pr­vi je uzor bi­la, na­rav­no, von Bra­ u­no­va5 Ag­gre­gat se­ri­ja, sa ili bez kri­la.

5 Wer­nher von Braun (1912 — 1977), vo­de­ći nje­ mač­ki i ame­rič­ki ra­ket­ni struč­njak 20. sto­lje­ća.

Za ra­ke­te i put u sve­mir za­in­te­re­si­ra­la ga knji­ga Die Ra­ke­te zu den Planetenräumen Her­man­ na Obert­ha. Kao stu­dent pri­stu­pa Udru­zi za sve­mir­ske le­to­ve — Ve­rein für Ra­um­schif­fa­hrt, gdje ra­di na raz­vo­ju ra­ke­ta i mo­to­ra. Na te­mi ra­ket­nih mo­to­ra na te­ku­će go­ri­vo dok­to­ri­ra 1934. Do­la­skom na­ci­sta na vlast, ra­ket­na is­tra­ ži­va­nja u Nje­mač­koj po­sta­ju voj­ni pro­gram pod za­po­vjed­ni­štvom Wal­te­ra Dor­nber­ge­ra i von Bra­u­no­vim teh­nič­kim vod­stvom. Pro­gram re­ zul­ti­ra ba­li­stič­kim pro­jek­ti­lom A-4. Von Braun je član NSDAP od 1937, ča­snik u Waf­fen-SS od 1940. Iako će se ka­sni­je prav­da­ti da od­bi­ja­njem pri­stu­pa­nja na­ci­stič­koj stran­ci i SS-u ne bi vi­ še mo­gao na­sta­vi­ti s ra­dom, či­nje­ni­ca je da je ko­ri­stio po­god­no­sti re­ži­ma (uklju­či­vo, do­du­ še, i dvo­tjed­ni bo­ra­vak u ge­sta­pov­skoj će­li­ji u pro­lje­će 1944), te da je bio upo­znat s uvje­ti­ma rop­skog ra­da u pro­iz­vod­nim po­go­ni­ma gdje se iz­ra­đi­vao A-4. U svib­nju 1945, von Braun se s di­je­lom svo­je eki­pe pre­dao Ame­ri­kan­ci­ma. Rad u SAD na­sta­vlja prak­tič­ki od­mah, dr­ža­vljan­stvo do­bi­va 1955. U me­đu­vre­me­nu, ra­di na ba­li­stič­ kim pro­jek­ti­li­ma Red­sto­ne i Ju­pi­ter-C, ko­ji­me je po­čet­kom 1958. lan­si­ran pr­vi za­pad­ni sa­te­ lit Ex­plo­rer 1, či­me po­či­nje ame­rič­ki sve­mir­ski pro­gram. Od 1950. von Braun ši­ro­ko po­pu­la­ri­ zi­ra sve­mir­ska is­tra­ži­va­nja. Kul­mi­na­ci­ja nje­go­va ra­da u NA­SA-i od 1960. je ra­ke­ta Sa­turn i pro­ gram Apol­lo. 1972. pre­la­zi u Fa­ir­child In­du­stri­es, gdje osta­je do smr­ti. Do­bit­nik Na­ti­o­nal Me­dal of Sci­en­ce za 1975.

Emitor 476

Naj­po­zna­ti­ji iz te se­ri­je, A-4, ši­re je znan kao V-26: ba­li­stič­ki pro­jek­til s kon­ven­ci­ o­nal­nom bo­je­vom gla­vom, ko­ji se is­pa­ lji­vao — naj­vi­še na ci­lje­ve u En­gle­skoj i Ni­zo­zem­skoj — od je­se­ni 1944. A-4 je isto­vre­me­no bio teh­no­lo­ško ču­do i pro­ ma­šaj: pro­sječ­ni uči­nak po is­pa­lje­noj ra­ke­ti bio je 2 mr­tva, naj­če­šće ci­vi­la7.

Da, sre­ćom, Hi­tler ni­je imao atom­sku bom­bu, a otrov­ne pli­no­ve se ni­je usu­ dio ko­ri­sti­ti: uzev­ši u ob­zir ogra­ni­če­no­sti pro­jek­ti­la A-4 i sla­bu pre­ci­znost, je­di­na je smi­sle­na upo­tre­ba bi­la s bo­je­vim gla­ va­ma opre­mlje­nim oruž­ji­ma ma­sov­nog uni­šte­nja.

Bi­lo ka­ko bi­lo, A-4 je na­kon ra­ta pr­ vi pro­jek­til na ras­po­la­ga­nju sa­ve­zni­ci­ma, na ko­me se gra­di­lo da­lje. Sa­mo su Ame­ ri­kan­ci iz­ni­je­li iz pro­iz­vod­nih po­go­na, So­vje­ti­ma prak­tič­no pred no­som, sto ra­ke­ta u di­je­lo­vi­ma. Do­ku­men­ta­ci­ju su pak pro­kri­jum­ča­ri­li kroz bri­tan­ske nad­ zor­ne toč­ke. A-4 je, uz zna­nje za ko­je je von Braun spret­no tr­go­vao, po­stao ka­ men te­me­ljac ame­rič­kih sve­mir­skih is­ tra­ži­va­nja. Ni­ma­lo slu­čaj­no, na Za­pa­du je ta ra­ke­ta, kao i nje­na kri­la­ta ver­zi­ja A-4B, po­sta­la jed­na od iko­na 1950-ih, po­seb­no u sli­kar­skim in­ter­pre­ta­ci­ja­ma Che­sleya Bo­ne­stel­la. Pre­pu­sti­ti ću ov­dje psi­ho­a­na­li­ti­ča­ri­ma da se za­ba­vlja­ju skri­ ve­nim zna­če­nji­ma uske, a vi­so­ke ra­ke­te, 6 V kao Ver­gel­tungswaf­fe — oruž­je od­ma­zde; ter­min je smi­slio sam Hi­tler. V-1 bio je mla­zni kr­sta­re­ći pro­jek­til ne­po­ve­zan s na­šom pri­čom.

7 Za po­ma­lo sar­ka­sti­čan, ali in­for­ma­ti­van pri­kaz nje­mač­kog, od­no­sno na­ci­stič­kog, ra­ket­nog pro­ gra­ma, od te­o­ret­skih ra­do­va Her­man­na Obert­ ha i Fritz Lan­go­ve Die Frau im Mond (1929), pre­ ko ulo­ge Al­ber­ta Spe­e­ra, He­in­ric­ha Him­mle­ra i in­fil­tri­ra­nja SS-a u pro­jekt, te zlo­či­nač­kih uvje­ta u ko­ji­ma su rop­ski rad­ni­ci pro­iz­vo­di­li pro­jek­ti­le, pa do pre­da­je ge­ne­ra­la Dor­nber­ge­ra i von Bra­ u­na Ame­ri­kan­ci­ma 1945, či­ta­te­lja upu­ću­jem na: Den­nis Pis­zki­e­wicz: The Na­zi Roc­ke­te­ers: Dre­ams of Spa­ce and Cri­mes of War, Stac­kpo­ le Bo­oks, Mec­ha­nic­sburg, Pennsylva­nia, 2007. (pr­vo izd. Gre­en­wod Pu­blis­hing Gro­up, Inc., West­port, Con­nec­ti­cut, 1995).

55

ko­ja po­no­sno stre­mi u ne­bo: aso­ci­ja­ci­je su oči­te i ne­iz­bje­žne.

Dru­gi uzor, vi­dljiv u na­ve­de­nim znan­ stve­no­fan­ta­stič­nim fil­mo­vi­ma iz 1950ih, je, na­rav­no, le­te­ći ta­njur (flying sa­u­ cer). Ove na­vod­ne na­pra­ve fan­ta­stič­nih le­tač­kih svoj­sta­va u ši­ro­ku svi­jest ula­ze na­kon što je 24. lip­nja 1947. go­di­ne pi­lot Ken­neth Ar­nold nad pla­ni­nom Ra­i­ni­er u sa­ve­znoj dr­ža­vi Was­hing­ton iz svog avi­o­ na spa­zio for­ma­ci­ju ne­po­zna­tih le­tje­li­ca okru­gla ob­li­ka. Ko­in­ci­den­ci­ja ili ne, tek, je­dva dva tjed­na na­kon što je Ar­nold dao ime „le­te­ćim ta­nju­ri­ma“, po­kraj zra­ko­plov­ne se ba­ze Ro­swell u sa­ve­znoj dr­ža­vi New Me­xi­co na­vod­no je­dan i sru­ šio. Ti­me su uda­re­ni te­me­lji či­ta­ve jed­ne mi­to­lo­gi­je: le­te­ći su ta­nju­ri pre­ko no­ći po­sta­li ne­za­o­bi­la­zno mje­sto za­pad­njač­ ke, a i ši­re, po­pu­lar­ne kul­tu­re. Mno­gi će film­ski iz­van­ze­ma­ljac tih go­di­na naš pla­ vi pla­net obi­ći — uglav­nom s osva­jač­kim na­mje­ra­ma — baš u le­te­ćem ta­nju­ru. S dru­ge stra­ne, u ne­kim smo fil­mo­vi­ma (The For­bid­den Pla­net) svje­do­či­li i „tran­ sfe­ru teh­no­lo­gi­je“: le­te­ći ta­njur ko­ri­ste lju­di!

Do­bro zna­mo da u Odi­se­ji ne­ma ni de­ri­va­ta A-4, ni le­te­ćih ta­nju­ra. Ima­mo je­dan dru­gi von Bra­u­nov pro­jekt, a to je pr­ste­na­sta ro­ti­ra­ju­ća sve­mir­ska sta­ni­ ca. Tu je i ne­što što li­či na da­na­šnji Spa­ ce Shut­tle, o ko­me se u to vri­je­me već ozbilj­no raz­mi­šlja­lo, ba­rem za cr­ta­ćim sto­lom8. Po­sto­je i bro­do­vi za let iz or­bi­te do Mje­se­ca i oni za „zu­ja­nje“ po sa­mom Mje­se­cu. I ko­nač­no, za „ozbilj­na“ pu­to­ va­nja u du­bo­ki sve­mir tu je Di­sco­very i nje­go­ve ma­le kap­su­le, što sa svo­jim me­ ha­nič­kim ru­ka­ma i ve­li­kim okru­glim pro­ zo­ri­ma, po­put Ki­klo­po­va oka, pod­sje­ća­ ju na gro­tesk­ne ra­ko­ve.

8 Za­mi­sao le­tje­li­ce ko­ju bi do pu­ta­nje oko Ze­ mlje po­di­gle ra­ke­te, a vra­ti­la bi se po­put je­dri­li­ ce, pri­lič­no je sta­ra: 1944. go­di­ne osmi­slio ju je Eugen Sänger.

56

Ta­ko­đer, svi ko­ji su gle­da­li Odi­se­ju zna­ju ko­li­ka je pa­žnja po­sve­će­na iz­grad­ nji unu­tar­njih pro­sto­ra u sve­mir­skim le­tje­li­ca­ma i sta­ni­ca­ma. Clar­ke, Ku­brick i su­rad­ni­ci na­mu­či­li su se da pri­ka­žu bes­te­žin­sko sta­nje ko­je vla­da u sve­mi­ru, kao i je­di­ni u ovom tre­nut­ku po­zna­ti na­ čin si­mu­la­ci­je ze­mlji­ne gra­vi­ta­ci­je, da­kle vrt­njom pro­sto­ra za po­sa­du. Da pod­sje­ ti­mo, go­to­vo svi znan­stve­no­fan­ta­stič­ni fil­ma­ši do ta­da i ve­ći­na od ta­da rje­ša­va­li su i rje­ša­va­ju taj pro­blem spej­so­pe­ret­ no pret­po­sta­vlja­ju­ći ne­ka­kve ge­ne­ra­to­ re gra­vi­ta­ci­je. To kod Clar­kea i Ku­bric­ka ni­je pro­la­zi­lo, pa za­to ko­tač, te­žak vi­še de­se­ta­ka to­na, za či­ju se iz­grad­nju u po­ moć zva­lo avi­on­sku in­du­stri­ju (Vic­kersArmstrong).

Ku­brick kao autor shva­tio je (ili mu je to Clar­ke re­kao) da u tim sve­mir­skim bro­do­vi­ma lju­di ži­ve i ra­de. Oda­tle i npr. za­pa­ki­ra­ni obro­ci na slam­či­ce i bes­te­ žin­ski za­ho­di s op­se­žnim upu­ta­ma (Za­ što Clar­ke, ko­ji ih je na­vod­no pi­sao, ni­je osmi­slo pik­to­gra­me? Za­mi­sli­te re­la­tiv­ nost vre­me­na dok či­ta­te pu­no sit­nog tek­sta!), kao i de­talj­no raz­ra­đe­na sve­ mir­ska odi­je­la s pri­pa­da­ju­ćom ra­ču­nal­ nom opre­mom.

Sve je to re­zul­ti­ra­lo fil­mom u ko­me je po pr­vi put vr­lo re­a­li­stič­no pri­ka­zan ži­vot i rad u sve­mi­ru, na na­čin ko­ji do ta­ da ni­je bio vi­đen9. Uz­gred, Odi­se­ja je i 9 Iako se Fritz Lang tru­dio u Že­ni na Mje­se­cu: taj film iz 1929. za­slu­žu­je po­drob­ni­ju ana­li­zu. Glav­ ni lik po­ma­lo pod­sje­ća na von Bra­u­na u mla­dim da­ni­ma, ne­ga­ti­vac je oči­ta ka­ri­ka­tu­ra Hi­tle­ra, a ci­je­la si­tu­a­ci­ja ne­vje­ro­jat­no pre­ci­zno an­ti­ci­pi­ra bu­du­ći od­nos nje­mač­kih ra­ket­nih struč­nja­ka i na­ci­stič­kih vla­sto­dr­ža­ca. Po­tom, naš ju­nak pr­vo is­pi­tu­je Mje­sec ma­lom bes­pi­lot­nom ra­ke­tom opre­mlje­nom ka­me­ra­ma! Sce­na lan­si­ra­nja ve­ li­ke ra­ke­te za put do Mje­se­ca, pak, kao da je sni­mlje­na na Ca­pe Ken­nedyu 1960-ih: ra­ke­ta se pre­vo­zi na po­mič­noj plat­for­mi od di­vov­skog han­ga­ra za mon­ta­žu do mje­sta lan­si­ra­nja, a sve to pod svje­tli­ma re­flek­to­ra pro­ma­tra­ju uz­bu­đe­ ne ma­se. Tu je i pri­kaz bes­te­žin­skog sta­nja, ko­

Emitor 476

Frank Poole (Gary Lockwood) pomno proučava uputstvo za upotrebu svemirskog toaleta

je­dan od stvar­no ma­lo­broj­nih znan­stve­ no­fan­ta­stič­nih fil­mo­va u ko­ji­ma se kroz va­ku­um ne ši­ri zvuk. Za­to su sce­ne u zra­ko­pra­znom pro­sto­ru zvuč­no po­pra­ će­ne ili kla­sič­nom gla­zbom ili di­sa­njem što se ču­je kroz otvo­re­ne ko­mu­ni­ka­cij­ ske ka­na­le. Na­rav­no, da se i muk mo­že dra­ma­tur­ški is­ko­ri­sti­ti, do­ka­zu­je pri­zor sa­mrt­nog ba­tr­ga­nja astro­na­u­ta ko­je­mu je pre­ki­nu­ta ci­jev za do­vod zra­ka: je­zi­va sce­na smr­ti u pot­pu­noj ti­ši­ni in­di­fe­rent­ nog Sve­mi­ra10.

Ku­brick je po­go­dio „u sri­du“ i kad je tre­ba­lo osli­ka­ti sam Sve­mir. Nje­gov pri­kaz Mje­se­ca i mje­se­če­ve po­vr­ši­ne (a film je sni­man i pre­mi­jer­no pri­ka­zan pri­je Neil Armstron­go­va ma­log/ve­li­kog ko­ra­ka), Ju­pi­te­ra i Ga­li­le­je­vih mje­se­ca i sve­ko­li­kog sve­mir­skog pro­stran­stva po­ ji u ne­ko­li­ko sli­ka aso­ci­ra na Odi­se­ju. Na­ža­lost, jed­nom kad na­ši ju­na­ci stig­nu na Mje­sec i ta­ mo uspje­šno za­pa­le ši­bi­cu (! — iako su po­ni­je­li sa so­bom sve­mir­ska odi­je­la), film se ras­pli­nja­ va u me­lo­dra­mu. Obert­ho­va znan­stve­na vi­zi­ja ustuk­nu­la je pred bur­žuj­stvom sce­na­ri­sti­ce Thee von Har­bou.

10 Na­pra­vi­mo ov­dje još jed­nu ma­lu di­gre­si­ju: su­vre­me­nik Odi­se­je bi­la je i te­le­vi­zij­ska se­ri­ja Zvje­zda­ne sta­ze (Star Trek, autor Ge­ne Rod­den­ be­rry, ori­gi­nal­na se­ri­ja išla je od ka­sne 1966. do sre­di­ne 1969.). Vje­ro­jat­no je i nje­nom kult­nom sta­tu­su pri­do­nio di­zajn bro­do­va, od­mak­nut od ste­re­o­ti­pa sre­br­na­stih fa­lu­sa i/ili ta­nju­ri­ća za ka­vu.

Emitor 476

ka­zao se pri­lič­no toč­nim. U vi­zu­a­li­za­ci­ji Ku­bric­ko­va sve­mi­ra osje­ća se duh Che­ sleya Bo­ne­stel­la, oso­bi­to u sce­na­ma na Mje­se­cu, ko­je kao da su Bo­ne­stel­lo­ve sli­ke pre­ne­še­ne na film­sko plat­no.

Che­sley Bo­ne­stell (1888 — 1986) je sre­di­nom pro­šlog sto­lje­ća bio eta­lon ko­jim se mje­ri­lo astro­nom­sku ilu­stra­ ci­ju, isto­vre­me­no znan­stve­no pre­ci­zan (ja­sno, u okvi­ri­ma ono­ga što se zna­lo) i umjet­nič­ki do­ra­đen. Ra­de­ći pr­vo tri­ de­se­tak go­di­na u ar­hi­tek­tu­ri, pre­šao je u film­sku in­du­stri­ju kao sli­kar mat­te po­za­di­na, da bi pr­ve astro­nom­ske sli­ke ob­ja­vio 1944. Iako se znan­stve­nom fan­ ta­sti­kom ma­lo ba­vio (uglav­nom su na na­slov­ni­ca­ma SF ča­so­pi­sa bi­le re­pro­du­ ci­ra­ne nje­go­ve astro­nom­ske sli­ke), Bo­ ne­stell se pro­sla­vio pri­ka­zi­ma pro­je­ka­ta sve­mir­skih le­tje­li­ca i vi­zi­ja­ma sve­mir­skih du­bi­na od Mje­se­ca do naj­u­da­lje­ni­jih ga­ lak­si­ja. Ilu­stri­rao je niz po­pu­lar­nih knji­ ga o osva­ja­nju sve­mi­ra (The Con­qu­est of Spa­ce iz 1949, s Willy Leyem, još jed­nim nje­mač­kim ra­ket­nim struč­nja­kom ko­ji je, me­đu­tim, emi­gri­rao pred na­ci­zmom; The Ex­plo­ra­ti­on of Mars iz 1956. s Leyem i von Bra­u­nom; Beyond the So­lar System iz 1964, s Leyem; Ac­ross the Spa­ce Fron­ ti­ers slo­že­na je iz sli­ka ob­ja­vlje­nih u ča­ so­pi­su Col­li­er’s 1952), a na fil­mu je su­ra­ 57

đi­vao npr. s Ha­ski­nom u Ra­tu svje­to­va (uvod­ne sli­ke). Bo­ne­stel­lov je utje­caj u po­pu­la­ri­za­ci­ji ame­rič­kih sve­mir­skih is­ tra­ži­va­nja ne­pro­cje­njiv i, iako su broj­ni nje­go­vi pri­ka­zi da­nas opo­vrg­nu­ti ne­po­ sred­nim pro­ma­tra­njem, nji­ho­va lje­po­ta i umjet­nič­ka sna­ga osta­ju ne­pre­va­zi­đe­ni.

Odi­se­ja osva­ja još dva vi­zu­el­na vr­hun­ ca. Je­dan je, na­rav­no, Mo­no­lit. Prem­da se Ku­bric­ko­va eki­pa igra­la s iz­van­ze­malj­ ci­ma, za ko­je na kra­ju vi­še ni­je bi­lo ni bu­dže­ta ni vre­me­na, ipak su jed­no­sta­ van ob­lik i cr­ni­na Mo­no­li­ta osta­li ne­pre­ va­zi­đe­ni sim­bo­li istin­ski tu­đeg ra­zu­ma što nas mo­žda pro­ma­tra iz sve­mir­skih du­bi­na. Lu­ca­so­va Star Wars me­na­že­ri­ ja, iako fa­sci­nant­na na svoj na­čin, osta­je Mup­pet Show u ko­me je Ža­bac Ker­mit is­pu­stio sve uzde iz ru­ku. ET je sla­du­nja­ vi Spi­el­berg, a tu­đi­ni iz Bli­skih su­sre­ta tre­će vr­ste pre­ko­pi­ra­ni su iz mi­to­lo­gi­je le­te­ćih ta­nju­ra. Iz­van­ze­malj­ci iz Star Tre­ ka su, pak, te­le­vi­zij­ski bu­džet rje­ša­van ma­ska­ma.

Gi­ge­ro­vo ču­do­vi­šte iz Ali­e­na (1979) Ri­dleya Scot­ta do da­nas je mo­žda je­di­ ni do­stoj­ni kon­ku­rent Mo­no­li­tu, nje­go­va istin­ska an­ti­te­za: ubo­ji­ta ira­ci­o­nal­nost na­spram pro­svi­je­će­nog ra­zu­ma, ka­os na­spram lo­go­su i jed­na­ko ta­ko ne­spo­ zna­tljiv kao i ma­te­ma­tič­ki pra­vil­ni cr­ni blok. Ne ula­ze­ći du­blje u raz­ra­du, usu­ 58

đu­jem se ov­dje tvr­di­ti da se Alien za­pra­ vo mo­ra pro­ma­tra­ti u opre­ci s Odi­se­jom i da nje­go­vo pot­pu­no ra­zu­mi­je­va­nje bez Odi­se­je mo­žda ni­je ni mo­gu­će.

Dru­gi je vr­hu­nac Bow­ma­no­vo pu­to­va­ nje kroz Mo­no­lit, psi­ho­de­lič­ni va­tro­met bo­ja (za psi­ho­de­lič­ne go­di­ne slo­bod­ ne lju­ba­vi, eks­pe­ri­me­na­ta s dro­ga­ma i stu­dent­skih po­bu­na) u ko­jem nam je Ku­brick, in­ven­tiv­no ko­ri­ste­ći raz­ne teh­ ni­ke, od slo­že­nih vi­še­stru­kih eks­po­zi­ci­ja, pre­ko raz­li­je­va­nja bo­ja i la­ko­va na po­vr­ ši­ni vo­de, pa do so­la­ri­za­ci­je kra­jo­bra­za sni­mlje­nih iz zra­ka, dao pri­kaz ko­zmič­kih du­bi­na ko­ji je, po­sred­stvom sli­ka s Hub­ ble­o­va te­le­sko­pa, uspio nad­ma­ši­ti tek sâm Sve­mir.

Clar­ke i Ku­brick: fi­lo­zo­fi pe­si­mi­zma Odi­se­ja u osno­vi pro­ble­ma­ti­zi­ra dva pi­ ta­nja, ko­ja se na­iz­gled či­ne dra­ma­tur­ški ne­po­ve­za­ni­ma u cje­li­ni fil­ma. Jed­no je pi­ta­nje na­stan­ka ljud­skog ra­zu­ma u kon­ tek­stu bo­žan­ske in­ter­ven­ci­je. Dru­go je od­nos čo­vje­ka i mi­sa­o­nog stro­ja, od­no­ sno kom­pju­te­ra.

Kad spo­me­nem fra­zu „bo­žan­ska in­ ter­ven­ci­ja“, on­da na­rav­no ne raz­go­va­ ram o Bo­gu, bra­da­tom star­cu gnjev­na po­gle­da, ka­ko ga je, pri­mje­ri­ce, osli­kao Mic­he­lan­ge­lo na svo­du Sik­stin­ske ka­pe­ Emitor 476

le. Clar­ke­ov i Ku­bric­kov bog je ko­zmič­ki ra­zum u ko­me su, vr­lo vje­ro­jat­no, sto­ plje­ni ra­zu­mi vi­še vr­sta, a ko­ji je u od­ no­su pre­ma Čo­vje­ku i sve­zna­ju­ći i sve­ mo­guć. Ne­tko sve­zna­ju­ći i sve­mo­guć je, mo­že­mo pret­po­sta­vi­ti, ozbi­ljan kan­ di­dat za Bo­ga. Mo­ti­ve in­ter­ven­ci­je tog ra­zu­ma na pla­ne­tu Ze­mlji ne zna­mo i ne ra­zu­mi­je­mo, kao što je i do­bro pi­ta­nje za­što je Bog baš Ži­do­vi­ma baš na Si­na­ ju dao baš De­set za­po­vi­je­di. Clar­ke­ov i Ku­bric­kov Bog ne is­pi­su­je mu­njom sve­ te ri­je­či, već ša­lje Mo­no­lit, hla­dan, crn, us­pra­van, da pre­ne­se iskru ra­zu­ma.

Ov­dje mi, kao još jed­na ma­la di­gre­ si­ja, pa­da na pa­met: da li su se Clar­ke i Ku­brick za­pra­vo za­fr­ka­va­li? Da li je pr­vih po­la sa­ta Odi­se­je ustva­ri re­ma­ke Ce­cil B. De­Mil­le­o­vih De­set za­po­vi­je­di11? Kra­jo­ lik u ko­me maj­mu­ni obi­ta­va­ju de­fi­ni­tiv­no pod­sje­ća na Si­naj12. Mo­no­lit u kra­jo­li­ku ne­mi­nov­no aso­ci­ra na ka­me­nu plo­ču, sa­ vr­še­no ob­ra­đe­nu Bož­jom ru­kom. Da li je on­da maj­mun — ko­ji ga do­tak­ne, stek­ne ra­zum i on­da pre­ko ba­ri­ce (Cr­ve­no mo­ re!) po­ve­de svoj čo­por u ko­zmič­ku bu­duć­ nost — Moj­si­je? A baš je ne­gdje u to vri­je­ me Charl­ton He­ston, či­ja je in­ter­pre­ta­ci­ja Moj­si­ja u De­set za­po­vi­je­di jed­na od nje­ go­vih naj­po­zna­ti­jih ulo­ga, sni­mao Pla­net maj­mu­na13 ... Ne mo­gu se ne na­smi­je­ši­ti na sve te ko­in­ci­den­ci­je.

No do­bro, haj­de da se opet ma­lo uozbi­lji­mo!

U ci­je­lom tom mo­ti­vu iz­vanj­ske in­ter­ ven­ci­je, pre­no­še­nja ra­zu­ma, ima jed­na vr­lo mrač­na cr­ta. Na­i­me, što je pr­vi maj­ 11 The Ten Com­mand­ments: ov­dje mi­slim na ver­zi­ju iz 1956, a ne na onu iz 1923, ta­ko­đer de­Mil­le­o­vu.

12 U afrič­koj stvar­no­sti pri­je ne­ko­li­ko mi­li­ju­na go­di­na, tu bi tre­ba­lo bi­ti pu­no vi­še tra­ve, po ko­ je sta­blo aka­ci­je, a i o onim ta­pi­ri­ma bi se ima­lo što re­ći.

13 Pla­net of the Apes, 1968, re­ži­ja Fran­klin J. Schaf­fner. Film, sni­mljen po ro­ma­nu Pi­er­rea Bo­ul­lea, po­lu­čio je vi­še na­sta­va­ka, TV se­ri­ju i po­lo­vič­no uspje­li re­ma­ke Ti­ma Bur­to­na iz 2001.

Emitor 476

mu­nov čin kad do­gra­bi kost? Raz­bi­ja­nje ži­vo­tinj­ske lu­ba­nje. De­struk­ci­ja kao ge­ ne­ral­na pro­ba za ubi­ja­nje. Ko­je usli­je­di ne­du­go po­tom. Ukrat­ko, čim je maj­mun, pre­dak čo­vje­ka, ste­kao ra­zum, upo­tri­je­ bio ga je da oko se­be si­je smrt. Ne­tko će re­ći da je to neo­p­hod­no, da se u me­so­ je­da nu­žno raz­vi­ja ve­ća in­te­li­gen­ci­ja ne­ go u bi­ljo­je­da. Da ci­ti­ram znan­stve­nog pu­bli­ci­stu Joh­na Re­a­de­ra14: „Od po­ja­ve če­lju­sti do do­la­ska pla­cen­tal­nih si­sa­ va­ca, sva­ko se no­vo po­gla­vlje u pri­či o evo­lu­ci­ji kra­lje­šnja­ka otvo­ri­lo s bu­ji­com kr­vi. Me­so­je­di su uta­ba­li put do sva­ke va­žne ste­pe­ni­ce; oni su bi­li auto­ri sva­ ke ve­li­ke ino­va­ci­je. ... Či­ni se da zli­ko­vac uvi­jek po­bje­đu­je.“ Ja na sve to u kon­tek­ stu Odi­se­je od­go­va­ram jed­nom ri­ječ­ju: slo­no­vi. Bi­ljo­je­di su, in­te­li­gent­ni do ru­ba ra­zu­ma, du­go­vječ­ni, ima­ju po­slo­vič­no iz­vr­sno pam­će­nje i sur­lu ko­ja je iz­ne­na­ đu­ju­će pre­ci­zna kad tre­ba ba­ra­ta­ti (ma­ lo je ne­zgod­no re­ći ma­ni­pu­li­ra­ti) čak i vr­lo ma­le­nim pred­me­ti­ma. I re­la­tiv­no su mi­ro­lju­bi­vi ... Za­što se on­da Mo­no­lit ni­je spu­stio me­đu kr­do slo­no­va?

Dok još ubi­ja­nje ta­pi­ra mo­že­mo oprav­da­ti gla­đu, što je s ubi­ja­njem bli­ žnje­ga svo­ga? Sva­đa oko mla­ke vo­de mo­gla se raz­ri­je­ši­ti bez kr­vi, kao što se raz­ri­je­ša­va­la ge­ne­ra­ci­ja­ma pri­je to­ga, pri­je­te­ćim ge­sta­ma i mi­mi­kom, te dre­ kom iza ko­je ni­je bi­lo stvar­nog na­si­lja. Že­le li nam Clar­ke i Ku­brick po­ru­či­ti da je ra­zum neo­dvo­jiv od na­go­na za ubi­ ja­njem bli­žnje­ga svo­ga? Da bez ne­pre­ sta­nog ubi­ja­nja ne bi bi­lo da­na­šnje ljud­ ske ci­vi­li­za­ci­je? Ovo po­go­to­vo što se u slav­noj sce­ni, ko­ja pre­mo­šću­je mi­li­ju­ne go­di­na, ba­če­na kost pre­ta­pa u pa­ra­du le­tje­li­ca što ne­po­bit­no pod­sje­ća­ju na or­bi­tal­na oruž­ja. Je­dan od sa­te­li­ta, ako pa­žlji­vo gle­da­te, no­si ozna­ke ki­ne­skog 14 John Re­a­der: The Ri­se of Li­fe — The First 3.5 Bil­lion Years, Wil­li­am Col­lins Sons and Co. Ltd., Lon­don 1986, str 126-7, s en­gle­skog pre­veo A.Ž.

59

rat­nog zra­ko­plov­stva, da­kle nje­go­va je voj­na pri­pad­nost ne­po­re­ci­va.

Po­sta­vlja se pi­ta­nje da li su tvor­ci Mo­ no­li­ta zna­li da će sta­vlja­njem zrn­ca ra­zu­ ma u maj­mu­ne do­bi­ti agre­siv­nu vr­stu?

Da li su mi­sli­li da je to je­di­ni na­čin da iz tih maj­mu­na na­sta­nu sve­mir­ski put­ni­ci?

Ili im baš ta­kvi „agre­siv­ci“ od­go­va­ra­ju, iz raz­lo­ga o ko­ji­ma mo­že­mo sa­mo na­ga­ đa­ti? Pod­sje­ti­mo, i bi­blij­ski je Bog oda­ bra­nom na­ro­du za­po­vi­je­dao ne­ka sve svo­je ne­pri­ja­te­lje za­tre bez mi­lo­sti i bez ostat­ka: 1. Kad te Go­spod Bog tvoj uve­de u ze­mlju u ko­ju ideš da je na­sli­je­diš, i otje­ra is­pred te­be na­ro­de mno­ge, He­te­je i Gergese­je i Amo­re­je i Ha­na­ne­je i Fe­re­ze­je i Je­ve­je i Je­vu­se­je, se­dam na­ro­da ve­ćih i ja­čih od te­be, 2. I pre­da ih Go­spod Bog tvoj te­bi, i ti ih raz­bi­ješ, po­tri ih, i ne hva­taj s nji­ma vje­re, ni­ti se smi­luj na njih;15

Ili je, pak, agre­siv­nost u maj­mu­na re­ zul­tat ne­pred­vi­di­va slu­ča­ja, „tvor­nič­ka“ gre­ška ko­ja je na­sta­la kad se skup na­go­ na po­go­nje­nih vje­či­tim stra­hom za go­li 15 Pe­ta knji­ga Moj­si­je­va, 7.1, 7.2; pre­veo Đ. Da­ni­ čić. Ova­ko­ve se za­po­vi­je­di, uz pot­pu­nu vjer­sku ne­sno­šlji­vost i upu­ći­va­nje na „po­ti­ra­nje“, „za­ti­ ra­nje“, „ne osta­vlja­nje u ži­vo­tu ni jed­ne du­še ži­ ve“, itd. po­na­vlja­ju ci­je­lim lu­ta­njem si­no­va Izra­ i­ljo­vih po Si­na­ju. Vi­di re­dom: Dru­ga knji­ga Moj­ si­je­va, 23.27 — 23.33, 34.11 — 34.16; Če­t vr­ta knji­ga Moj­si­je­va, 31.7 — 31.18, 33.51 — 33.55; Pe­ta knji­ga Moj­si­je­va, 7.1 — 7.6 i 7.16, 20.9 — 20.20. Knji­ga Isu­sa Na­vi­na opi­su­je, pak, na­kon pre­la­ska ri­je­ke Jor­dan, is­tre­blje­nje gra­da za gra­dom, ona­ko ka­ko je to za­po­vi­je­dio Go­spod Bog. U mo­der­no smo do­ba ima­li pri­li­ke is­ku­si­ti ka­ko to iz­gle­da u prak­si, kad je do­volj­no pro­ gla­si­ti je­dan na­rod „iza­bra­nim“ ili „ne­be­skim“ i on­da se dr­ža­ti Sta­ro­ga Za­vje­ta. Vi­dje­li smo to u na­šim kra­je­vi­ma u pr­voj po­lo­vi­ci 1990-ih ili pe­ de­se­tak go­di­na ra­ni­je, kad se vul­ga­ri­za­ci­ji Bi­bli­ je pri­dru­ži­la vul­ga­ri­za­ci­ja dar­vi­ni­zma, a ko­nač­ni je is­hod bio Auschwitz!

60

ži­vot su­sreo s ne­čim vi­šim, sa spo­sob­no­ šću da se iz ni­če­ga stvo­ri ne­što? Da bi se ipak mo­glo ra­di­ti o uvje­re­nju da ra­zum i sklo­nost ubi­ja­nju idu ru­ku pod ru­ku, pro­iz­la­zi iz, na pr­vi po­gled, po­ma­lo na­ ka­le­mlje­ne epi­zo­de s HAL-om. Či­sto dra­ma­tur­ški gle­da­no, HAL-ova se po­bu­na unu­tar glav­ne na­ra­tiv­ne li­ni­je či­ni kao pod­za­plet ko­ji po­či­nje na­iz­gled be­za­zle­no i za­vr­ša­va pri­je no što se in­ te­res vra­ti na­trag na Mo­no­lit, ovaj put u Ju­pi­te­ro­vu su­sta­vu. Da, ako se pri­ča skon­cen­tri­ra sa­mo na Mo­no­lit i čo­vje­ko­ vu ve­zu s nji­me, on­da se bez HAL-a ite­ ka­ko mo­glo.

Me­đu­tim, epi­zo­da s HAL-om je vje­ ro­jat­no ključ­na i po­tvr­đu­je pe­si­mi­stič­ni stav pre­ma ra­zu­mu kao ta­kvom. Na­i­me, na re­la­ci­ji čo­vjek-HAL ja­vlja se isti od­nos kao i na re­la­ci­ji ko­zmič­ki ra­zum-čo­vjek.

Kao što je ko­zmič­ki ra­zum, otje­lo­vljen u Mo­no­li­tu, stvo­rio čo­vje­ka, ta­ko je čo­ vjek stvo­rio HAL-a. Čo­vjek na­sta­vlja Bož­ je dje­lo: stva­ra ra­zum. Raz­li­ka je sa­mo u to­me što Bog kao gra­đev­ni ma­te­ri­jal ko­ ri­sti već po­sto­je­ći ži­vot, a čo­vjek uzi­ma po­lu­vo­di­če. U kon­tek­stu Odi­se­je, čo­vjek je jed­na­ko umje­tan kao i HAL. I obrat­ no. Tre­ba li on­da ču­di­ti što su i re­zul­ta­ti su­štin­ski slič­ni? A i po­slje­di­ce, kad HAL kre­ne ubi­ja­ti po Di­sco­veryju? Tvor­nič­ka gre­ška? Ili ne­mi­nov­na po­slje­di­ca ra­zu­ ma? Da li nam je uop­će pa­met­no stva­ ra­ti umjet­ni ra­zum HAL-ova for­ma­ta?

Smi­je­mo li se igra­ti Bo­ga? Što je naj­go­re, HAL po­ka­zu­je da­le­ko vi­še emo­ci­ja od lju­di ko­ji­ma je okru­žen.

Sre­di­nom 1960-ih mno­gi su vje­ro­va­li ka­ko će ljud­sko dru­štvo na po­čet­ku 21. sto­lje­ća bi­ti upra­vlja­no ra­zu­mom. Oda­ tle je ne­mi­nov­no pred­vi­đa­na i od­re­đe­na emo­tiv­na dis­tan­ci­ra­nost, da ne ka­že­mo hlad­no­ća.

Emitor 476

di­ća. Ne­ma uspo­me­na na dom. Ne­ma one smi­je­šne pti­ce što na sto­lu sva­ko ma­lo uma­če kljun u vo­du, umjet­nog cvi­ je­ća, re­pro­duk­ci­ja na zi­du, vjer­skih sim­ bo­la. Ne­ma ni­če­ga što bi od­stu­pa­lo od hlad­ne funk­ci­o­nal­no­sti sve­mir­skog bro­ da.

Je­di­ni trag ika­kve ljud­sko­sti me­đu li­ ko­vi­ma u Odi­se­ji je Bow­ma­no­vo cr­ta­nje, a i ono je mo­tiv­ski spu­ta­no hlad­no­ćom pro­sto­ra u ko­jem se od­vi­ja. Li­ko­vi se po­na­ša­ju sko­ro kao ro­bo­ti. Hlad­no, bez emo­ci­ja. Čak i su­sre­ti s obi­te­lji, pre­ko vi­deo-ve­za, dje­lu­ju is­for­si­ra­ni, za­to jer se baš mo­ra, jer su osta­tak ne­kih dav­ nih obi­ča­ja i od­no­sa ko­je još ni­tko ne­ma hra­bro­sti — ili bi se to jed­no­stav­no sma­ tra­lo ne­pri­stoj­nim — pre­si­je­ći i po­me­sti pre­ko pa­lu­be. Jed­nom kad stig­ne­mo u tu 2001, ula­zi­mo u emo­tiv­nu Sa­ha­ru pre­ma ko­joj je onaj ka­me­njar po ko­me ska­ču maj­mu­ni s po­čet­ka fil­ma pra­vi raj­ ski vrt. Da li je HAL-ova po­bu­na za­pra­vo krik bi­ća ko­je tra­ži osje­ćaj? I kad ga ne na­la­zi, ot­kri­va pa­ra­no­ju i ho­mi­ci­dal­nu splet­ku kao je­di­ni iz­laz iz pu­sto­ši u ko­ju je ba­čen?

Na­ža­lost, kao da da­na­šnji svi­jet, u ko­me iz emo­ci­o­nal­ne pra­zni­ne ku­lja­ju kr­va­ve bu­ji­ce na­si­lja, da­je Clar­keu i Ku­ bric­ku za pra­vo.

Clar­ke i Ku­brick: iz­ne­vje­re­ni pro­ro­ci U Odi­se­ji je to vi­dlji­vo već u in­ter­i­ je­ri­ma, mo­der­ni­stič­ki di­zaj­ni­ra­ni­ma za stro­gu funk­ci­o­nal­nost. To je još ra­zu­ mlji­vo u sve­mir­skoj sta­ni­ci, ko­ja je ne­ka vr­sta jav­nog pro­sto­ra, me­đu­tim, čak i u Di­sco­veryju, ko­ji je po­sa­di i dom i rad­ni pro­stor, ne na­la­zi­mo ap­so­lut­no ni­ka­kva tra­ga in­di­vi­du­al­no­sti lju­di ko­ji u nje­mu bo­ra­ve. Ne­ma na­li­je­plje­nih fo­to­gra­fi­ja, Playboyevih ze­či­ca ili obi­te­lji, sve­jed­no.

Ne­ma o klin obje­še­nih pli­ša­nih me­dvje­ Emitor 476

Mo­že­mo sa­da sa­ti­ma ras­pra­vlja­ti gdje su Clar­ke i Ku­brick po­go­di­li bu­duć­nost, a gdje su u svo­jim pred­vi­đa­nji­ma pro­ ma­ši­li. Kao što re­če He­in­lein: pro­ro­ku se ne is­pla­ti bi­ti pre­vi­še de­ta­ljan. Clar­ke i Ku­brick su to u slu­ča­ju Odi­se­je is­ku­si­li na svo­joj ko­ži. Pan Am kao zra­ko­plov­na tvrt­ka ni­je do­če­kao 2001. go­di­nu. Ni­je se uspje­lo ni is­prav­no pro­ci­je­ni­ti stu­panj raz­vo­ja elek­tro­ni­ke do 2001. U tom kon­ tek­stu, u fil­mu ne­ma osob­ne elek­tro­ ni­ke (mo­bi­tel, di­gi­tal­na ka­me­ra, walk­ 61

man-discman-MP3 player, pre­no­sna ra­ču­na­la). Kao što je du­ho­vi­to pri­mi­je­tio Ric­hard Mor­gan na SFe­ra­Ko­nu 2008, ko­ mu­ni­ka­tor umje­sto ruč­nog sa­ta je stvar iz Zvje­zda­nih sta­za: baš za­to ta­ko ne­što ni­je mo­glo po­sto­ja­ti u ozbilj­nom Ku­bric­ ko­vu fil­mu! Isti­na, le­ti­mo do or­bi­te le­ tje­li­com slič­nom onoj u Odi­se­ji. Zo­ve se Spa­ce Shut­tle, sku­pa je i ne baš si­gur­na u upo­tre­bi: sto­pa gu­bi­ta­ka je 40%16.

Ne zna­mo ka­kav je svi­jet ko­jeg su Clar­ke i Ku­brick osmi­sli­li u Odi­se­ji. Da li su pred­vi­dje­li eko­lo­šku i ener­get­sku kri­zu? Ne­ki ob­lik hlad­nog ra­ta po­sto­ji, Ame­ri­kan­ci pod­me­ću So­vje­ti­ma oba­vje­ štaj­ne pat­ke, a i Ki­ne­zi su tu ne­gdje, ali sve se to od­vi­ja u uvje­ti­ma hlad­ne uč­ti­ vo­sti. (Na­mjer­no sad ne is­tr­ča­vam: zna­ mo da su od­no­si do 2010. pri­lič­no za­to­ pli­li, čak za­ku­ha­li.) Iz ste­ril­no­sti pro­sto­ra i od­no­sa oprav­da­no mo­že­mo pret­po­sta­ vi­ti ra­ci­o­nal­no upra­vlja­no dru­štvo.

Me­đu­tim, ono u če­mu su Clar­ke i Ku­ brick naj­vi­še po­gri­je­ši­li pre­op­ti­mi­stič­ no je pred­vi­đa­nje ljud­skih po­stig­nu­ća u sve­mi­ru. Isti­na, po­sla­li smo lju­de na Mje­sec. Vi­še pu­ta, na po ne­ko­li­ko da­ na17. Da, ima­li smo ukup­no tri ozbilj­ne sve­mir­ske sta­ni­ce. Dvi­je su sa­gor­je­le, a ni jed­na ni­je ni bli­zu onoj iz Odi­se­je18.

Toč­no, do­sta uspje­šno ša­lje­mo son­de po Sun­če­vu su­sta­vu, a i te­le­skop Hub­ ble ra­di pu­nom pa­rom, a ono što s nje­ga do­bi­va­mo nad­ma­šu­je čak i Clar­ke­o­vu i 16 Spa­ce Shut­tle je, na­rav­no, glav­ni dio STS-a (Spa­ce Tran­spor­ta­tion System). Ako iz­u­zme­mo En­ter­pri­se, pro­to­tip bez mo­to­ra za is­pi­ti­va­nja unu­tar at­mos­fe­re, ko­ri­šte­ni su Co­lum­bia, Chal­ len­ger, Di­sco­very, Atlan­tis i En­de­a­vor. Chal­len­ ger je eks­plo­di­rao pri po­li­je­ta­nju 1986, a Co­ lum­bia se ras­pa­la pri ula­sku u at­mos­fe­ru 2003.

17 U sklo­pu pro­gra­ma Apol­lo, od Apol­lo 11 1969. do Apol­lo 17 1972, ukup­no 6 sli­je­ta­nja, uz ne­u­ spje­lu mi­si­ju Apol­lo 13.

18 Skylab je lan­si­ran 1973, a pao 1979. Mir je lan­si­ran 1986. i plan­ski sru­šen 2001. ISS se gra­ di od 1998. Na­rav­no, tu je još i niz ma­njih Sa­ljut sta­ni­ca od 1971.

62

#U skafanderu nema pušenja#

Ku­bric­ko­vu ma­štu. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni ra­zno­vr­sne umjet­ne sa­te­li­te — is­tra­ ži­vač­ke, me­te­o­ro­lo­ške, te­le­ko­mu­ni­ka­cij­ ske, na­vi­ga­cij­ske, iz­vi­đač­ke — ko­ji nam kru­že nad gla­va­ma i za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma mo­že­mo ipak us­tvr­di­ti da ko­ri­sti­mo sve­ mir u ko­mer­ci­jal­ne i dru­ge svr­he.

Ali, u pu­to­va­nji­ma u sve­mir smo jad­ni, da jad­ni­ji ne mo­že­mo bi­ti. Tre­nut­no naj­ po­u­zda­ni­ji sve­mir­ski brod ko­jim op­skr­ blju­je­mo ISS iz­gle­da po­put ru­ske kan­te sta­re pre­ko 40 go­di­na za­to jer kon­cep­ tu­al­no i je­ste ru­ska kan­ta sta­ra pre­ko 40 go­di­na19. Kao što zna­mo, Shut­tle je po­ ma­lo lu­tri­ja na ko­joj je iz­vla­če­nje spek­ ta­ku­lar­ne smr­ti pri­lič­no vje­ro­jat­no. Ba­ze na Mje­se­cu? Le­to­vi do Mar­sa? Ju­pi­te­ra?

Da­lje? Sve se od­ga­đa već de­se­tlje­ći­ma i de­ma­go­ški obe­ća­va za slje­de­ćih če­tvrt sto­lje­ća, da bi opet bi­lo od­go­đe­no, tko zna za ka­da.

Ne vje­ru­jem da su raz­lo­zi teh­no­lo­ ške pri­ro­de. Iako pro­ble­ma ima po­do­sta, mi­slim da oni ni­su ta­kvi da pred­sta­vlja­ju pra­vi uzrok ova­kvim ka­šnje­nji­ma. No­ 19 So­juz je u upo­tre­bi od 1967. Od 1980. za­mi­ je­njen je po­bolj­ša­nim mo­de­lom So­juz T, a od 1978. se ko­ri­sti te­ret­na ver­zi­ja Pro­gres.

Emitor 476

vac? Ha, gle­daj­te, za onih mo­žda i 3000 mi­li­jar­di do­la­ra, na ko­li­ko ne­ki pro­cje­ nju­ju sve mo­gu­će iz­rav­ne tro­ško­ve i ne­ iz­rav­ne šte­te od ame­rič­kog po­na­vlja­nja gra­di­va iz po­vi­je­sti, ovaj put u Af­ga­ni­sta­ nu i Ira­ku20, mo­glo se po­do­sta to­ga po­ sla­ti u sve­mir. O te­ku­ćim raz­ba­ci­va­nji­ma po voj­nim bu­dže­ti­ma ne­će­mo ni go­vo­ri­ ti, kao ni o ha­zar­der­skoj su­i­ci­dal­no­sti s ko­jom nam je su­vre­me­na ka­pi­ta­li­stič­ka po­hle­pa za­ku­ha­la kri­zu spek­ta­ku­lar­nih i u ovom tre­nut­ku još ne­sa­gle­di­vih raz­ mje­ra, ko­ja je usi­sa­la već vi­še ti­su­ća mi­ li­jar­di do­la­ra.

Ne, da­me i go­spo­do, dru­ga­ri­ce i dru­ go­vi, uzro­ci ni­su ni teh­no­lo­ški ni fi­nan­cij­ ski! U pi­ta­nju je ne­što da­le­ko ozbilj­ni­je!

Su­o­či­mo se s či­nje­ni­ca­ma. Von Bra­ un je do­šao iz na­ci­stič­kog mi­ljea. Ko­li­ ko god mi šu­tje­li o to­me, čo­vjek je bio SS-ovac21. Ko­ro­ljov22 je ra­dio u uvje­ti­ma 20 Na­rav­no, pro­cje­ne ovi­se o to­me što tko ura­ ču­na­va, ali upu­ću­je­mo, pri­mje­ri­ce, na Jo­seph E. Sti­glitz i Lin­da J. Bil­mes: Three Tril­lion Dol­lar War: The True Cost of the Iraq Con­flict, W.W. Nor­ton & Com­pany, Inc., New York i Lon­don, 2008.

21 Za de­ta­lje, opet upu­ću­jem na Pis­zki­e­wic­za.

22 Ser­gej Pa­vlo­vič Ko­ro­ljov (1907 — 1966), glav­ ni so­vjet­ski pro­jek­tant ra­ke­ta u vri­je­me hlad­ no­ra­tov­ske sve­mir­ske utr­ke. Kon­stru­i­ra pr­vu je­dri­li­cu sa 17 go­di­na. Stje­če pi­lot­ska (za­ni­mlji­ vo, pi­lo­ti­ra­ti je na­u­čio i von Braun) is­ku­stva, a di­plom­ski je pro­jekt do­vr­šio pod men­tor­stvom An­dre­ja Tu­po­lje­va, zna­me­ni­tog kon­struk­to­ra ve­li­kih avi­o­na. Usko­ro se za­ni­ma i za ra­ket­ne mo­to­re na te­ku­će go­ri­vo. 1931, su­o­sni­vač mo­ skov­ske (po­sto­ja­la je i le­njin­grad­ska) Gru­pe za is­tra­ži­va­nje re­ak­tiv­nog po­go­na (GIRD), jed­ne od pr­vih ta­k vih u SSSR-u, či­ji šef po­sta­je 1932.

Gru­pa pri­vla­či za­ni­ma­nje voj­ske, a pr­vu ra­ke­tu na te­ku­će go­ri­vo lan­si­ra 1933. Usko­ro Gru­pa uje­di­nje­njem s le­njin­grad­skim Pli­no­di­na­mič­ kim la­bo­ra­to­ri­jem (GDL) pre­ra­sta u Re­ak­tiv­ni na­uč­no­i­stra­ži­vač­ki in­sti­tut (RNII), ko­ji oku­plja vi­še za­go­va­ra­te­lja sve­mir­skih pu­to­va­nja. 1938.

Ko­ro­ljov pa­da žr­t vom sta­lji­ni­stič­kih čist­ki i do­ bi­va de­set go­di­na za­t vo­ra zbog sub­ver­zi­je, dok su ne­ki dru­gi čla­no­vi RNII-a po­gu­blje­ni. Na­kon kra­ćeg bo­rav­ka u gu­la­gu, ka­zna mu je uma­nje­ na na osam go­di­na i pre­ba­čen je u NKVD-ov Cen­tral­ni kon­struk­ci­o­ni bi­ro (CKB) 29, gdje se

Emitor 476

so­vjet­skog ko­mu­ni­zma: ka­žeš ri­ječ, ode gla­va. Isti­na, ze­le­no svje­tlo za pro­gram Apol­lo dao je Ken­nedy, zna­či ka­ri­zma­tič­ ni pred­sjed­nik u uvje­ti­ma za­pad­ne de­ mo­kra­ci­je na vr­hun­cu mo­ći. Ali, i on je dje­lo­vao po­žu­ri­van od So­vje­ta, bi­la je to eta­pa sve­mir­ske utr­ke ko­ja je ima­la zna­čaj­ne voj­no-stra­te­ške ele­men­te. Vi­ di­te u kom smje­ru uzi­mam pa­ra­me­tre za ga­đa­nje?

Na­i­me, po­sta­vlja se pi­ta­nje da li nam je za ostva­re­nje ozbilj­nih, vre­men­ski, fi­nan­cij­ski i ljud­ski za­htjev­nih ci­lje­va po­put na­se­lja­va­nja sve­mi­ra, nu­žno po­ tre­ban ne­ki ob­lik ide­o­lo­ški vo­đe­nog ko­ lek­ti­vi­zma, da ne ka­žem to­ta­li­ta­ri­zma?

Von Braun je svo­je pre­te­če sve­mir­skih bro­do­va raz­vi­jao u ime i za ra­čun jed­ne zlo­či­nač­ke ide­o­lo­gi­je. Ko­ro­ljov je ra­dio u ime dru­ge ide­o­lo­gi­je, ko­ja je ima­la svi­ je­tle mi­sli, ali je za­vr­ši­la do la­ka­ta umo­ če­na u krv.

Ima li, pak, su­vre­me­no (pse­u­do) de­mo­krat­sko dru­štvo, ko­je sa­či­nja­ opet na­šao pod Tu­po­lje­vom. Pu­šten je 1944, na­kon što je ra­dio na ra­ket­nim mo­to­ri­ma za po­go­nje­nje avi­o­na. 1945. po­vje­re­no mu je da iz Nje­mač­ke spa­si što mo­že od pro­gra­ma V-2.

Ko­ro­ljov po­sta­je glav­ni kon­struk­tor ba­li­stič­kih pro­jek­ti­la i po­ka­zu­je ve­li­ke or­ga­ni­za­ci­o­ne spo­ sob­no­sti. Uz su­rad­nju za­ro­blje­nih nje­mač­kih struč­nja­ka, pr­va ko­pi­ja V-2 (ozna­ka R-1) po­li­je­ će 1947. Na­kon R-5 iz 1953, pr­vi pra­vi me­đu­ kon­ti­nen­tal­ni ba­li­stič­ki pro­jek­til R-7 lan­si­ran je 1957. Te je go­di­ne Ko­ro­ljov pot­pu­no re­ha­bi­li­ ti­ran, iako je član So­vjet­ske ko­mu­ni­stič­ke par­ ti­je još od 1952. Ko­ro­ljov je za­slu­žan za ra­ne so­vjet­ske uspje­he (Sput­njik 4. li­sto­pa­da 1957, Sput­njik 2 s ku­ji­com Laj­kom 3. stu­de­nog 1957, mje­se­če­ve son­de Lu­na, Vo­stok s Ju­ri­jem Alek­ se­je­vi­čem Ga­ga­ri­nom 12. trav­nja 1961, So­juz, Vosk­hod). Pla­ni­rao je i sla­nje ko­zmo­na­u­ta na Mje­sec po­mo­ću ra­ke­ta N-1. Ko­ro­ljo­vlje­va iz­ne­ nad­na smrt, me­đu­tim, za­da­je ve­li­ki uda­rac so­ vjet­skom sve­mir­skom pro­gra­mu: pred­nost su pre­u­ze­le SAD. Iako je Ko­ro­ljov, iz­me­đu osta­log, dva put od­li­ko­van Or­de­nom ju­na­ka so­ci­ja­li­stič­ kog ra­da, tri pu­ta Or­de­nom Le­nji­na, na­gra­đen Le­nji­no­vom na­gra­dom i pri­mljen u Ru­sku aka­ de­mi­ju zna­no­sti, nje­gov je iden­ti­tet dr­žan taj­ nim sve do smr­ti.

63

stva­ra de­zi­de­o­lo­gi­zi­ra­no glo­ba­li­za­cij­sko ka­pi­ta­li­stič­ko dru­štvo, emo­tiv­no ogo­lje­ lu za­jed­ni­cu se­bič­nih po­je­di­na­ca ko­ja vi­ še ni­je spo­sob­na na­se­li­ti sve­mir. Ona ne že­li i ni­je u sta­nju raz­ri­je­ši­ti i mno­go jed­ no­stav­ni­je, a hit­ni­je pro­ble­me, po­put ra­ to­va, gla­di, eko­lo­škog ko­lap­sa. Naj­no­vi­ja kri­za pot­pu­no je ogo­li­la i sve mi­to­ve o eko­nom­skoj efi­ka­sno­sti tog i ta­kvog su­ sta­va. Tu za ozbilj­ne pro­jek­te jed­no­stav­ no vi­še ne­ma vo­lje, ne­ma po­treb­nih ide­ a­la, ne­ma ide­o­lo­gi­je ko­ja bi ih uob­li­či­la i si­ste­ma­ti­zi­ra­la. Sto­ga, lo­gič­no, ne­ma ni­ kog tko bi se upu­stio u iz­grad­nju ba­ze na Mje­se­cu ili sla­nje čo­vje­ka na Mars. va­ju gra­đa­ni po­tro­šač­kog men­ta­li­te­ ta, usmje­ra­va­ni da se vo­de „u se, na se, po­da se“ mo­ti­va­ci­jom, uop­će po­treb­nu ko­li­či­nu vi­zi­o­nar­stva za pot­hvat ko­lo­ni­ za­ci­je sve­mi­ra?

Mo­gu li ta­kav pro­jekt ini­ci­ra­ti ko­rum­ pi­ra­ni stra­nač­ki de­ma­go­zi, či­nov­ni­či­ći ko­ji glu­me od na­ro­da iza­bra­nu vlast, a za­pra­vo ra­de u ime i za ra­čun kor­po­ra­ ci­ja ko­je sa­da bje­lo­da­no za­ni­ma je­di­no krat­ko­roč­ni pro­fit? I mo­že li se to pi­ta­nje po­sta­vi­ti u dru­štvi­ma u ko­ji­ma su kon­zu­ me­ri­zam i tzv. de­mo­kra­ci­ja — a za­pra­vo lji­ga­va pred­sta­va u ko­joj naj­moć­ni­ja dr­ ža­va svi­je­ta ni­je čak u sta­nju po­u­zda­no pre­bro­ja­ti gla­so­ve23 — dog­me u ime ko­ jih se po svi­je­tu ra­za­ra­ju či­ta­va dru­štva i za­ti­ru ti­suć­ljet­ne kul­tu­re?

Svat­ko tko mi ima na­mje­ru pri­go­vo­ri­ti da sam pro­tiv de­mo­kra­ci­je, a za ide­o­lo­ ški to­ta­li­ta­ri­zam, ne­ka se pr­vo za­pi­ta je li ovo če­mu sa­da svje­do­či­mo uisti­nu de­ mo­kra­ci­ja? Ili ob­lik to­ta­li­ta­ri­zma, sup­til­ ni­ji i pod­mu­kli­ji od na­ci­zma i sta­lji­ni­zma?

Tvr­dim da je­smo u dik­ta­tu­ri, bez ob­zi­ra na sve pri­vi­de slo­bo­de. A ta dik­ta­tu­ra 23 Ili ne že­li: re­fe­ri­ram na pred­sjed­nič­ke iz­bo­ re 2000, u ko­ji­ma je na vlast do­šao Ge­or­ge W. Bush Jr. na­kon kraj­nje sum­nji­ve ma­ni­pu­la­ci­je gla­sač­kim li­sti­ći­ma na Flo­ri­di.

64

Mo­že mi se pri­go­va­ra­ti i po­li­ti­zi­ra­nje jed­nog umjet­nič­kog dje­la. Pri to­me ide­ o­lo­zi de­zi­de­o­lo­gi­za­ci­je ma­ni­pu­la­tiv­no pre­šu­ću­ju da je sva­ki čin sva­kog ljud­ skog bi­ća, baš za­to što je­ste ljud­sko bi­će, po­li­tič­ki čin. Što zna­če iz­ja­ve ti­pa „me­ne ne za­ni­ma po­li­ti­ka“? Hra­na ko­ju je­de­mo je po­li­ti­ka. Vo­da ko­ju pi­je­mo je po­li­ti­ka, zrak ko­ji di­še­mo, iz­met ko­ji iz­ba­cu­je­mo, naš emo­ci­o­nal­ni i spol­ni ži­vot, sve je to po­li­ti­ka. Sa­mom či­nje­ni­com da smo lju­ di, na­še je po­sto­ja­nje pro­že­to po­li­ti­kom.

Bi­lo je to ja­sno još Ari­sto­te­lu, ali, eto, ni­je da­na­šnjim me­dij­skim za­go­va­ra­te­lji­ ma dok­tri­ne kra­ja po­vi­je­sti. Sva­ki je čin stva­ra­nja po­li­tič­ki čin, bez ob­zi­ra re­zul­ti­ rao on (ka­ko se jed­nom iz­ra­zio Pre­drag Ra­os) in­te­lek­tu­al­nim ga­lo­fa­gom ili vr­ hun­skim umjet­nič­kim dje­lom.

Su­vre­me­no čo­vje­čan­stvo se po­na­ša po­put ki­ne­skih ca­re­va u 15. sto­lje­ću. Na­ kon što je ad­mi­ral Zheng He24 u se­dam 24 Zheng He (1371-1433), ki­ne­ski po­mo­rac, is­ tra­ži­vač, di­plo­mat i ad­mi­ral ko­ji je od 1405. do 1433. za­po­vi­je­dao s ukup­no se­dam eks­pe­di­ci­ja što su, ka­ko ko­ja, oplo­vi­le ju­go­i­stoč­nu Azi­ju, In­ di­ju, Cej­lon, Per­zij­ski za­ljev i Ara­bi­ju, te is­toč­nu Afri­ku do da­na­šnje Ke­ni­je. Us­po­sta­vljao je di­ plo­mat­ske ve­ze po­svu­da gdje je do­la­zio i sma­ tra­ju ga bit­nim za ši­re­nje Isla­ma na Ma­laj­skom po­lu­o­to­ku i u In­do­ne­zi­ji: iako je bio mu­sli­man, po­što­vao je i dru­ge vje­re. Umro je i sa­hra­njen

Emitor 476

pu­to­va­nja — za­po­vi­je­da­ju­ći ma­mut­skim flo­ta­ma s ko­ji­ma se ta­da na svjet­skim mo­ri­ma ni­šta ni­je mo­glo us­po­re­di­ti — oplo­vio ci­je­li In­dij­ski ocean, krat­ko­vid­ni su vla­da­ri, pri­ti­snu­ti ne­da­ća­ma na sje­ ver­nim gra­ni­ca­ma, od­u­sta­li od pri­sut­ no­sti na svjet­skim mo­ri­ma. Uni­šte­na je ve­ći­na po­mor­skih ka­ra­ta ko­je je ve­li­ki ad­mi­ral is­cr­tao. Di­vov­ski bro­do­vi, ko­ji­ ma je San­ta Ma­ria mo­žda je­dva mo­gla bi­ti ča­mac za spa­ša­va­nje25, osta­vlje­ni su da is­tru­nu u lu­ka­ma, a zna­nja po­treb­na za nji­ho­vu iz­grad­nju iz­gu­blje­na su. Za­ bra­ne po­mor­skih ak­tiv­no­sti, vje­ro­jat­no sra­ču­na­te da ob­u­zda­ju pi­rat­stvo (u če­ mu, ja­sno, ni­su uspje­le), do­dat­no su otu­ đi­le Ki­nu od mo­ra i ku­mo­va­le eko­nom­ skom i teh­no­lo­škom na­za­do­va­nju ko­je je ko­nač­no od sre­di­ne 19. sto­lje­ća pla­ će­no bez­broj­nim po­ni­že­nji­ma i pat­nja­ ma sve­ko­li­kog ki­ne­skog na­ro­da i dr­ža­ve.

Clar­ke i Ku­brick upo­tri­je­bi­li su moć umjet­no­sti da nam po­ka­žu ka­kva nam bu­duć­nost mo­že bi­ti. Uči­ni­li su to na na­ čin ka­ko ni­tko pri­je njih ni­je i ka­ko sko­ ro ni­tko na­kon njih ni­je. Osli­ka­li su nam svje­to­ve što nas če­ka­ju. Opo­me­nu­li su nas i na na­še uro­đe­ne ma­ne, tvor­nič­ke gre­ške ko­je mo­že­mo pre­va­zi­ći upra­vo na no­vim gra­ni­ca­ma. Clar­ke i Ku­brick su bi­li pro­ro­ci. Na­ža­lost, nji­ho­ve ri­je­či da­ nas i ov­dje od­je­ku­ju dve­ri­ma ki­ne­skih je na mo­ru. Tvrd­nje (npr. Ga­vin Men­zi­es: 1421: The Year Chi­na Di­sco­ve­red the World) da je nje­ go­va flo­ta do­pr­la sve do oba­la Za­pad­ne Afri­ke, Ame­ri­ke, Ark­ti­ka, Austra­li­je i An­tark­ti­ke, osta­ju za sa­da na ru­bu po­vi­je­snih zna­no­sti.

25 Pr­va Zheng He­o­va eks­pe­di­ci­ja (1405) bro­ja­la je oko 250 bro­do­va s oko 27 800 lju­di. Bro­do­ vi su, pre­ma sta­rim iz­vo­ri­ma, bi­li po­di­je­lje­ni po na­mje­ni, a naj­ve­ći su bi­li tzv. bro­do­vi s bla­gom, s de­vet jar­bo­la, du­gi oko 130 m, ši­ro­ki oko 50, na­vod­ne no­si­vo­sti 1500 to­na. Naj­ma­ni, pa­trol­ ni, bro­do­vi bi­li su du­gi oko 37 me­ta­ra. Mo­der­ni struč­nja­ci sma­tra­ju ove ve­li­či­ne pre­tje­ra­ni­ma i vje­ru­ju da su naj­ve­ći bro­do­vi Zheng He­o­ve flo­te bi­li du­gi oko 60 me­ta­ra, sa šest jar­bo­la. Za us­ po­red­bu, pro­cje­nju­je se da je Ko­lum­bo­va San­ta Ma­ria bi­la du­ga oko 25 me­ta­ra, a Ni­na i Pin­ta ne­što ma­nje.

Emitor 476

ca­re­va. I to je, uz sve for­mal­ne tri­jum­fe, pr­vi i naj­te­ži po­raz nji­ho­va re­mek-dje­la.

Mo­no­lit me­đu maj­mu­ni­ma Ni­je isti­na da ni­je bi­lo ozbilj­nih znan­ stve­no­fan­ta­stič­nih fil­mo­va pri­je Odi­se­je.

Ni­je isti­na da ih ni­je bi­lo ni na­kon nje.

Na či­sto teh­nič­kom i pro­duk­cij­skom pla­nu, Odi­se­ja je 1968. bi­la ne­pri­ko­sno­ ve­ni vr­hu­nac ta­da­šnjih mo­guć­no­sti film­ skog tri­ka i po­sta­vi­la je stan­dar­de is­pod ko­jih vi­še ni­tko ni­je smio ići ako je imao am­bi­ci­je na­pra­vi­ti išta su­vi­slo. Film­ske teh­ni­ke su na­kon Odi­se­je na­pre­do­va­le i Clar­ke­o­va iz­ja­va da će se film ko­ji že­li iz­ gle­da­ti bo­lje od Odi­se­je mo­ra­ti sni­ma­ti u sve­mi­ru mo­že se da­nas, u vri­je­me ra­ču­ nal­ne gra­fi­ke, in­ter­pre­ti­ra­ti ili kao ša­la ili kao ne­u­mje­re­nost u tre­nut­ku oprav­da­ nog odu­še­vlje­nja po­stig­nu­tim. Sve­jed­no, maj­stor­stvu svih ko­ji su na Odi­se­ji ra­di­li mo­že se za­hva­li­ti da taj film i da­nas teh­ nič­ki i vi­zu­el­no uz­bu­đu­je kao i pri­je če­tr­ de­set go­di­na.

Me­đu­tim, ja ni­sam sklon znan­stve­no­ fan­ta­stič­ni film vred­no­va­ti pr­ven­stve­no po vi­zu­el­noj do­ra­đe­no­sti. Znan­stve­na fan­ta­sti­ka ni­su li­je­pe sli­či­ce. Znan­stve­na fan­ta­sti­ka je ža­nr ko­ji pro­pi­tu­je nor­me, sta­vo­ve, spo­zna­je i tra­ži mje­sto čo­vje­ka u ko­zmič­kom po­ret­ku stva­ri, ako ta­kvo što uop­će po­sto­ji.

Na tom pla­nu, vr­lo je te­ško na­ći ne­ko film­sko znan­stve­no­fan­ta­stič­no ostva­ re­nje na­kon Odi­se­je ko­je se uhva­ti­lo u ko­štac i uspje­šno is­hr­va­lo s to­li­ko su­ štin­skih pi­ta­nja. Ri­dley Scot­tov Bla­de Run­ner je je­dan mo­gu­ći pri­mjer. Sa­ganZe­mec­ki­sov Con­tact (1997) mo­žda je, uz pu­no do­bre vo­lje, dru­gi. Ja­mes Ca­me­ ron je imao am­bi­ci­je u Ter­mi­na­to­ri­ma (The Ter­mi­na­tor — 1984. i Ter­mi­na­tor 2: Jud­gment Day — 1991) i Bez­da­nu (The 65

ur­li­ču i ke­ze se i če­ška­ju go­le stra­žnji­ce, a Mo­no­lit već če­ti­ri de­se­tlje­ća če­ka da ga ne­tko ma­kar do­tak­ne. Ka­kvo je sta­ nje stva­ri, uza­lud­no…

Što da se ra­di?

Abyss — 1989), ali je za­pra­vo re­ci­kli­rao mo­ti­ve iz Odi­se­je u kon­tek­stu ak­ci­o­nog fil­ma i, bez ob­zi­ra što vo­lim Ca­me­ro­no­ ve znan­stve­no­fan­ta­stič­ne fil­mo­ve, pro­ mi­šlje­nost Odi­se­je osta­la mu je iz­van do­me­ta. Scot­to­va smo Ali­e­na već spo­ me­nu­li, Spi­el­berg ne­mi­nov­no ode u sla­ du­nja­vost i ša­re­ni­lo, i tu po­mo­ći ne­ma, a Lu­ca­so­vu fran­ši­zu se ne mo­že ozbilj­no shva­ti­ti u istom tek­stu u ko­me se ras­ pra­vlja o Odi­se­ji.

Ja osob­no od Ter­mi­na­to­ra 2 na­o­va­ mo tra­žim znan­stve­no­fan­ta­stič­ni film ko­ji bi me istin­ski odu­še­vio. Ni­je da ih ni­je bi­lo gle­dlji­vih, so­lid­nih, sa­svim OK. Ali, naj­če­šće bi ostao na kra­ju ne­ki „ali“, ne­ka ne­do­re­če­nost, ne­po­pu­nje­na ru­pa, pra­zni­na, naj­če­šće emo­ci­o­nal­na. I ka­ko se već pet­na­e­stak go­di­na sni­zu­ju oče­ki­ va­nja, Odi­se­ja do­bi­va na te­ži­ni. Me­đu­ tim, u to­me je isto­vre­me­no i još jed­na tra­ge­di­ja, još je­dan po­raz tog fil­ma.

Odi­se­ja i na­kon če­tr­de­set go­di­na osta­je izo­li­ra­ni slu­čaj. Ni­je uspje­la u film­sku umjet­nost i in­du­stri­ju po­si­ja­ti sje­me su­stav­nog i ozbilj­nog pro­pi­ti­va­ nja čo­vje­ko­ve bu­duć­no­sti. Ni­je stvo­ri­la okru­že­nje u ko­jem će film­ska znan­stve­ na fan­ta­sti­ka po­sta­ti traj­no umjet­nič­ki re­le­vant­na. Ko­mer­ci­jal­no da, teh­nič­ki i pro­duk­cij­ski ta­ko­đer, ali umjet­nič­ki, bo­ jim se, ne. Da se po­slu­žim sli­kom iz Odi­ se­je: ska­ču ho­li­vud­ski maj­mu­ni po­svu­da, 66

Mo­že­mo ko­nač­no po­sta­vi­ti i pi­ta­nje što će nam uop­će taj sve­mir? Če­mu gu­bi­ti oči bu­lje­njem u zvi­je­zde i po­si­za­ti za da­ le­kim svje­to­vi­ma? Uda­lje­no­sti su ne­pre­ mo­sti­ve, te­ško­će ogrom­ne, tro­ško­vi još ve­ći, žr­tve si­gur­ne. Sve je to isti­na.

Ali sve­jed­no sma­tram da je pro­dor u sve­mir con­di­tio si­ne qua non du­go­roč­ nog op­stan­ka i dalj­njeg evo­lu­cij­skog raz­vo­ja vr­ste Ho­mo sa­pi­ens. Ne ra­di se sa­mo o iz­rav­nim ko­ri­sti­ma, a one ni­su ma­le­ne. Ši­re­nje u sve­mir omo­gu­ći­ti će nam pri­stup ogrom­nim za­li­ha­ma si­ro­vi­ na, us­po­sta­vlja­nje jef­ti­ni­jih pro­iz­vod­nih pro­ce­sa uz mi­ni­mum eko­lo­ških bri­ga i prak­tič­no neo­gra­ni­če­nu ko­li­či­nu Sun­ če­ve ener­gi­je, kao i de­mo­graf­sko ras­te­ re­će­nje Ze­mlje, te stva­ra­nje su­sta­va za za­šti­tu Ze­mlje i sve­ko­li­kog ži­vo­ta na njoj od ko­zmič­kih ka­ta­stro­fa26.

Uz sve na­ve­de­ne ko­ri­sti, po­tre­ba za ši­re­njem u sve­mir još je du­blja. Bez tog pro­ce­sa, na­i­me, osu­đe­ni smo na stag­ na­ci­ju i ko­nač­no ne­sta­ja­nje kao vr­ste, bi­lo u ka­ta­kli­zmi ra­ta, bi­je­de, eko­lo­škog ko­lap­sa i/ili gla­di, bi­lo u po­la­ga­noj de­ka­ den­ci­ji i de­ge­ne­ra­ci­ji, čak i u mo­gu­ćim uvje­ti­ma ma­te­ri­jal­nog iz­o­bi­lja. U onom slav­nom mo­tu na po­čet­ku sva­ke epi­zo­ de is­ka­za­li su to još sce­na­ri­sti Zvje­zda­nih sta­za. Na ozbilj­ni­ji na­čin pro­go­vo­rio je o to­me Pre­drag Ra­os u Bro­do­lo­mu kod Thu­le, da se vra­tim do­ma­ćem pri­mje­ru.

26 Pr­ven­stve­no mi­slim na uda­re sve­mir­skih ti­ je­la, po­put onog u Tun­gu­skoj. In­va­zi­je iz­van­ze­ ma­lja­ca osta­vljam za ne­ku dru­gu ras­pra­vu, ali tko uisti­nu mo­že sta­vi­ti ru­ku u va­tru da je ta­kav sce­na­rij ne­mo­guć?

Emitor 476

Ne zna­či da na ra­čun pro­do­ra u sve­ mir smi­je­mo za­ne­ma­ri­ti pro­ble­me ko­ji tre­nut­no ti­šte čo­vje­čan­stvo i ugro­ža­va­ju ka­ko ži­vot na Ze­mlji, ta­ko i ljud­sku ci­vi­li­ za­ci­ju ka­kvu zna­mo. Te ne­da­će mo­ra­mo pre­vla­da­va­ti pa­ra­lel­no s ot­kri­va­njem i otva­ra­njem no­vih sve­mir­skih pro­stran­ sta­va. Jed­no će dje­lo­va­ti na dru­go i mo­ že­mo bi­ti si­gur­ni da će­mo, pri­mi­mo li se kao čo­vje­čan­stvo po­sla, svje­do­či­ti po­ zi­tiv­noj teh­no­lo­škoj, eko­nom­skoj, eko­ lo­škoj, po­li­tič­koj i fi­lo­zof­skoj po­vrat­noj spre­zi iz­me­đu ova dva, na pr­vi po­gled raz­dvo­je­na, pa i su­ko­blje­na pro­ce­sa.

da ni­smo sa­mi u sve­mi­ru. Ka­kvi nas ra­ zu­mi oče­ku­ju me­đu zvi­je­zda­ma i što mo­ že­mo od njih na­u­či­ti? Ne zna­mo. Ali pr­ vi ko­rak pre­ma tim no­vim i ne­po­zna­tim, mo­žda i ne­shva­tlji­vim ra­zu­mi­ma, pre­ma lje­po­ta­ma da­le­kih svje­to­va i ko­pre­na­stih ma­gli­na, pre­ma pri­rod­nim si­la­ma i pro­ stor­no­vre­men­skim ra­spo­ni­ma od ko­jih za­sta­je dah, mo­ra­mo uči­ni­ti ov­dje i sa­da, bez od­la­ga­nja, pre­u­zi­ma­njem u vla­sti­te ru­ke pu­ne od­go­vor­no­sti za na­šu bu­duć­ nost, nas kao po­je­di­na­ca i nas kao vr­ste.

Sa­mo će­mo ta­ko po­če­ti gra­di­ti bu­duć­ nost u ko­ju nam je vra­ta ot­škri­nu­la Odi­ se­ja.

Oko nas je pro­stor, ko­ji ipak ni­je po­ sljed­nja gra­ni­ca, jer u nje­mu gra­ni­ca za­ A to zna­či nad­ra­sti upla­še­nog maj­mu­ pra­vo i ne­ma. Sa­mo će­mo spo­zna­va­njem na i po­sta­ti ljud­sko bi­će. Ni­ma­lo la­ga­ni tog pro­sto­ra i ši­re­njem kroz nje­ga osi­gu­ za­da­tak. I baš za­to do­sto­jan Ho­mo sa­pi­ ra­ti op­sta­nak ljud­sko­sti u eoni­ma pred en­sa. na­ma. Kao i Clar­ke i Ku­brick, uvje­ren sam

#istorijska nota: ovaj isti kadar krasi i prvi broj Emitora, koji je se pojavio decembra 1981.#

Emitor 476

67

Alek­san­dar Har­ve­ster Ja­njić

re­ži­ja: Chri­stop­her No­lan sce­na­rio: Jo­nat­han No­lan, Chri­stop­her No­lan, pri­ča: Chri­stop­her No­lan, Da­vid S. Goyer Ne­ma­te baš če­sto pri­li­ku da u fil­mu pin­ po­in­tu­je­te ta­čan tre­nu­tak (do na tač­ nost od oko jed­ne se­kun­de!) ka­da je isti pro­ćer­dao svoj ogro­man po­ten­ci­jal i na­kon ne­ko­li­ko mo­me­na­ta ba­lan­si­ra­nja na štri­ku za su­še­nje ve­ša, sa­mo ko­rak od kra­ja uže­ta i ula­ska u ge­ni­jal­nost, stro­ po­štao se svom si­li­nom na ze­mlju, ko­ja u ovom slu­ča­ju ozna­ča­va „vr­lo do­bro”.

U fil­mu The Dark Knight taj tre­nu­tak se de­ša­va na­kon tač­no dva sa­ta, šest mi­nu­ ta i če­tr­de­set de­vet se­kun­di. („Pa ko­li­ko on­da tra­je taj pro­kle­ti film?“ pi­ta­te se vi.

Pa, tra­je do­sta du­go...). Ne­moj­te po­gre­ šno da me shva­ti­te — ja ne­mam ni­šta pro­tiv ka­te­go­ri­je „vr­lo do­bro“. Na­pro­tiv, tu ka­te­go­ri­ju sma­tram vr­lo do­brom. Ali mal­či­ce je fru­stri­ra­ju­će da tu za­vr­ši ne­ što što je mo­glo da bu­de mno­o­o­o­go vi­ še, a to je ovaj no­vi Bet­men.

The Dark Knight je, kao što i be­be na gra­ni zna­ju, na­sta­vak vr­lo do­brog fil­ma Bat­man Be­gins. Znam, mno­gi ne di­je­le mo­je mi­šlje­nje i sma­tra­ju da je taj film go­mi­la bu­da­la­šti­na. Zbog ne­do­stat­ka pro­sto­ra (a na kra­ju kra­je­va i či­nje­ni­ce da se ovaj tekst od­no­si na Mrač­nog vi­ te­za a ne na Po­če­tak) ni­sam u mo­guć­ no­sti da raz­vi­jem te­zu po ko­joj je to vr­lo do­bar film, pa mo­ra­mo da je pri­hva­ti­ mo kao tač­nu bez do­ka­za. Even­tu­al­no su­prot­no mi­šlje­nje ne bi tre­ba­lo da vas ome­te u či­ta­nju ovog tek­sta, ali bi mo­glo da vas ome­te ako slu­čaj­no ima­te ek­ser za­bi­jen u oko. Da­kle, gdje sta­doh? The 68

Dark Knight je na­sta­vak Bat­man Be­gins.

Taj Bat­man Be­gins ima, mo­ra se pri­zna­ti, đa­vol­ski do­bar na­slov i to pr­ven­stve­no zbog svo­je ne­u­hva­tlji­ve am­bi­va­lent­no­ sti. Raz­mi­sli­mo ma­lo o to­me... Bat­man Be­gins... po­či­nje šta kon­kret­no? Po­či­nje da po­sto­ji? Po­či­nje da spre­ma do­ru­čak?

Kad ka­že­mo da ne­što po­či­nje, to ne­što obič­no ozna­ča­va rad­nju sa od­re­đe­nim tra­ja­njem. Bet­men ni­je rad­nja. To je osvet­nik ma­ski­ran u dži­nov­skog sli­je­pog mi­ša. Da­lje, ako se već pr­vi dio se­ri­ja­la zo­ve Bat­man Be­gins, ka­ko bi tre­ba­lo da se zo­ve na­sta­vak? Bat­man Con­ti­nu­es?

Bat­man Ends? Bat­man Has Bre­ak­fast?

Umje­sto svih tih lo­gič­nih na­slo­va, Chri­ stop­her No­lan je od­lu­čio da svog mrač­ nog vi­te­za na­zo­ve Mrač­nim vi­te­zom. Po­ šte­no.

Uglav­nom, šta je ono što na­sta­vak odva­ja od pr­vog di­je­la? Da ne bih za­ gli­bio u ne­ka­kvo is­pra­zno fi­lo­zo­fi­ra­nje, mo­gu od­mah da kon­sta­tu­jem da je to — Džo­ker. Mo­gu bez trun­ke sum­nje da kon­sta­tu­jem da ta­kvog po­re­me­će­nog ga­da film­ski svi­jet ni­je vi­dio go­di­na­ma, mo­žda čak i de­ce­ni­ja­ma. U po­re­đe­nju sa njim Ra’s al Ghul iz pr­vog di­je­la je ne­sta­ šno dje­ten­ce ko­je je pro­su­lo ka­kao na sto, a slič­no va­ži i za ve­ći­nu dru­gih ne­ga­ ti­va­ca u fil­mo­vi­ma. Evo sad raz­mi­šljam ko bi po ha­ri­zmi, šar­mu, po­re­me­će­no­ sti i eks­trem­noj spo­sob­no­sti mo­gao da se mje­ri sa Džo­ke­rom i jed­no­stav­no mi ne pa­da na pa­met. E sad, mi­slim da ni­je to­li­ko bit­no da se pre­ci­zno pro­cje­nju­je ko­li­ko je za sve to za­slu­žna glu­ma po­koj­ nog He­at­ha Led­ge­ra a ko­li­ko kva­li­tet­no pi­sa­nje — bit­no je da je tu je­dan ri­jet­ko fe­no­me­na­lan lik sa ko­jim svi mo­že­mo da Emitor 476

se iden­ti­fi­ku­je­mo i na­rav­no da za nje­ga na­vi­ja­mo. Uz du­žno po­što­va­nje pre­ma Bet­me­nu, nje­gov ble­sa­vi sli­je­po­mi­šev­ ski ko­stim, bi­zar­no re­ža­nje ko­jim se ogla­ša­va kad no­si po­me­nu­ti ko­stim i fa­ kat da je za­pra­vo sa­mo front­men ben­da u ko­me glav­ni po­sao za­pra­vo oba­vlja­ ju ge­ni­je za teh­ni­ku Lu­ci­us Fox i ge­ni­je za psi­ho­lo­gi­ju ba­tler Al­fred, da­kle svi ti fak­ti uti­ču na to da je Džo­ke­ro­va per­so­ na mno­go upe­ča­tlji­vi­ja. Na kra­ju kra­je­ va, zar se upra­vo Džo­ker ne upi­nje da od­ve­de film pu­tem ko­jim se ne ide ta­ko če­sto, na­i­me da po­ka­že ka­kva su lju­di sto­ka, na­su­prot PG-13 ori­jen­ti­sa­nom Bet­me­nu ko­ji u ma­ni­ru Mi­ro­sla­va La­ko­ bri­je ci­je­lo vri­je­me vi­če „Oni su do­bri!“ i sva­kim svo­jim po­stup­kom na­sto­ji da što je mo­gu­će vi­še po­pra­vi si­tu­a­ci­ju?

Pr­vih dva sa­ta, šest mi­nu­ta i če­tr­ de­set se­dam se­kud­ni je na­pro­sto bez ika­kve ma­ne. Film no­se Džo­ke­ro­ve ge­ ni­jal­ne bra­vu­re kao što su trik sa ne­sta­ ja­njem olov­ke, upa­da­nje u gni­je­zdo naj­ o­kor­je­li­jih ma­fi­ja­ša u gra­du i pot­pu­no opu­šten iz­la­zak uz re­če­ni­cu „Let’s not blow this out of pro­por­tion!“, bri­ljant­na ope­ra­ci­ja vo­đe­na iz za­tvo­ra, kad je na jed­nom mje­stu za­tvo­rio Har­veya Den­ta (za­bo­ra­vih da spo­me­nem — to je ne­ka­ kav tu­ži­lac), a na dru­gom Rac­hel Da­wes (Bet­me­no­vu neo­stva­re­nu lju­bav) a on­ da Bet­me­na upu­tio na po­gre­šan trag, pa on­da sja­jan trik na kra­ju kad je ta­o­ ce ma­ski­rao u svo­je hen­čme­ne ne bi li SWAT-ov­ci pu­ca­li na njih i ta­ko da­lje i ta­ ko da­lje. Taj Džo­ker je jed­no­stav­no re­če­ no su­vo zla­to i na nje­go­vim kri­li­ma u te pr­ve če­ti­ri pe­ti­ne svog tra­ja­nja film do­ sti­že ne­ke za­i­sta ne­slu­će­ne vi­si­ne. Ko bi mo­gao da oče­ku­je npr. sce­nu da Rej­čel umi­re u eks­plo­zi­ji i da joj je po­sljed­nja mi­sao to da je Bet­men oti­šao da spa­si Har­vi­ja Den­ta umje­sto nje? (spo­i­ler!)

I on­da na­stu­pa taj kob­ni tre­nu­tak — Džo­ker je, u još jed­nom svom in­ge­ni­o­ znom pla­nu, ko­ji za­pra­vo pred­sta­vlja Emitor 476

ne­ku vr­stu srp­skog ru­le­ta (mi­slim na va­ri­jan­tu sa ka­ši­ka­ra­ma — svi iz­vu­ku osi­gu­ra­če u isto vri­je­me i ko po­sljed­nji ba­ci bom­bu od se­be taj je po­bjed­nik), smi­slio na­čin da lju­di sa jed­nog bro­da da bi osta­li u ži­vo­tu mo­ra­ju da raz­ne­su dru­gi brod and vi­ce ver­sa. To je za­pra­vo bio test či­ta­vog fil­ma — Bet­men pro­tiv Džo­ke­ra, čo­vje­ko­lju­blje i sa­mo­po­žr­tvo­ va­nje pro­tiv ci­ni­zma i mi­zan­tro­pi­je i sl. glu­po­sti i ajd po­go­di­te ko tri­jum­fu­je?

Da, da — na­rav­no, PG-13 Bet­men od­no­ si po­bje­du nad R-ra­ted Džo­ke­rom. Onaj mli­ta­vi ni­tkov ne pri­ti­sne dug­me, sve je div­no i kra­sno, ipak ima do­bro­te u lju­ di­ma i sl. Ka­kva šte­ta! Sa­mo taj je­dan pri­ti­sak na dug­me bi do­nio tre­nu­tak sa ko­jim se re­ci­mo su­sreo Za­gor, ali si­gur­ no ni­je­dan od ovih film­sko­strip­skih ša­ re­nih su­per­he­roj­či­ća ni­kad ni­je. Nejm­ li, mi­slim na tre­nu­tak kad vam se pred oči­ma sru­ši sve za što ste se bo­ri­li, sve što pred­sta­vlja­te (Za­gor je to do­ži­vio u se­ri­ja­lu ko­ji po­či­nje De­mo­ni­ma lu­di­la a za­vr­ša­va Di­vo­vi­ma do­bra i zla, ma­da se is­po­sta­vi­lo da je to bio ne­ka­kav dre­am se­qu­en­ce). Pra­vi za­vr­še­tak ovog fil­ma bi bio da je onaj lik raz­nio brod sa za­tvo­ re­ni­ci­ma i da je Bet­men, bi­je­san zbog ru­še­nja svo­je PG-13 sli­ke o ljud­skoj vr­sti, ubio Džo­ke­ra na li­cu mje­sta, npr. da ga za­da­vi, što bi do­dat­no učvr­sti­lo tri­jumf ovog po­sljed­njeg. Na­kon to­ga bi Bet­ko bio pra­vi an­ti­he­roj, a ne ova smi­ju­ri­ja što se da­nas an­ti­he­ro­jem na­zi­va.

Jer, raz­mo­tri­mo ma­lo šta se de­ša­va ka­sni­je — Džo­ker je skem­bao Har­vi­ja Den­ta i pre­tvo­rio ga u lu­dog ubi­cu. Sad na kra­ju, po­što je taj Dent kao ne­ka­kav sim­bol ne­ka­kve bor­be pro­tiv kri­mi­na­la & ko­rup­ci­je (heh, da je bar do­šao ne­kad ubo­snu, znao bi šta su kri­mi­nal i ko­rup­ ci­ja, a na ta ame­rič­ka smi­ju­ri­ja), po­treb­ no je da se za nje­go­ve zlo­či­ne okri­vi ne­ ko dru­gi, da bi sim­bol ostao ne­u­ka­ljan. I na­rav­no, tu od­go­vor­nost pre­u­zme Bet­ men, jer on mo­že da bu­de bi­lo šta, pa i 69

ta­ko ne­ki an­ti­he­roj. I mo­že da pod­ne­se da ga uda­ra­ju, vri­je­đa­ju i po­ni­ža­va­ju. I ta­ko je Bet­men spa­sio dan, ali mi gle­da­ o­ci bi tre­ba­lo da osje­ća­mo ne­ku pra­zni­ nu u du­ši, da ni­je sve u re­du jer, iako je Bet­men spa­sio lik i dje­lo Har­vi­ja Den­ta, mi ipak zna­mo šta je on uči­nio i u šta se pre­tvo­rio, te je pre­ma to­me ipak sim­bol go­tam­sko­a­me­rič­ke ča­sti, po­šte­nja i hra­ bro­sti oti­šao u vraž­ju ma­ter.

To bar Chri­stop­her No­lan oče­ku­je od nas, ali nje­go­vo re­zo­no­va­nje je is­pu­nje­ no fa­tal­nom ru­pom — na­i­me, vi­dje­ti ka­ ko ne­ka­kav advo­kat, ma ko­li­ko ča­stan & po­šten i ve­ći od ži­vo­ta bio, pa­da u gri­jeh, jed­no­stav­no ni­je ni­šta spe­ci­jal­no. Pa­ ra­dok­sal­no, sa­mim tim što je je­dan od glav­nih li­ko­va u fil­mu i što su nje­go­ve oso­bi­ne to­li­ko pri­la­go­đe­ne funk­ci­ji ko­ju taj lik tre­ba da oba­vlja u sce­na­ri­ju, on je upra­vo ti­me dis­tan­ci­ran od obič­nog pu­ ka. Pra­va mrač­na po­en­ta bi se po­sti­gla da je ne­ki pot­pu­no slu­ča­jan, obi­čan čo­ vjek, pri­ti­snuo dug­me ko­jim dru­ge lju­de ša­lje u smrt. Eto. Va­lja spo­me­nu­ti i da na­kon po­me­nu­ te fa­mo­zne sce­ne stva­ri kre­ću na­o­pa­ko i na dru­gim fron­to­vi­ma. Pr­ven­stve­no mi­slim na po­na­ša­nje po­me­nu­tog Den­ta (ko­ji, ko­li­ko ja znam, ni­je u ro­du sa Ar­tu­ rom Den­tom) i na nje­go­vo kid­na­po­va­nje po­ro­di­ce Ji­ma Gor­do­na, ko­je je to­tal­ no is­for­si­ra­no i ne­u­vjer­lji­vo. Tu je još i ne­ko­li­ko sit­ni­ca, kao npr. ble­sa­va sce­ na kad se Gor­don vra­ća iz mr­tvih i bu­ di svog si­na a ovaj ka­že „Ta­ta, je li te to maj­ke ti Bet­men spa­sio? E znaš kad sam ZNAO! Jest fa­ca!!!“. Ko­nač­no, Gor­do­nov za­vr­šni mo­no­log je ma­lo pre­vi­še che­esy čak i za je­dan su­per­he­roj­ski film.

Ja sam se po svoj pri­li­ci ov­de kon­cen­ tri­sao na ma­ne fil­ma, ali kao što vi­di­te — sve to sta­je u po­sljed­njih po­la sa­ta. Na­ rav­no, ni­ko ni­je ni oče­ki­vao da Bet­men bu­de to­li­ko ge­ni­ja­lan, ali fru­stri­ra­ju­će je

70

da je, pot­pu­no neo­če­ki­va­no, do­šao do sa­me gra­ni­ce i on­da se ras­pla­kao i us­ ku­ku­mav­čio i vra­tio na­zad. Za­ne­ma­ri­mo li to, ovo je za­i­sta vr­lo od­li­čan film, a i na­čin na ko­ji se za­vr­ša­va ipak obe­ća­va da vri­je­di če­ka­ti i slje­de­ći na­sta­vak. Za kraj bih že­lio da spo­me­nem da Wil­li­am Fic­htner ima krat­ku (ali do­bru) ulo­gu na po­čet­ku fil­ma i da je gro­zo­mor­nu Ka­tie Hol­mes u ulo­zi Rac­hel za­mi­je­ni­la so­lid­ na (ma­da ne i spek­ta­ku­lar­na) Mag­gie Gyllen­haal. Još bih že­lio da spo­me­nem da lu­di Brus Vejn kad god je u ko­sti­mu Bet­me­na ne­nor­mal­no re­ži. Ne­ki mi­sle da je to da bi za­stra­šio ne­pri­ja­te­lje i/ili sa­krio svoj pra­vi glas, ali za­što kog đa­vo­ la to ra­di i pred lju­di­ma ko­ji zna­ju nje­gov iden­ti­tet? Još bih že­lio da spo­me­nem na kra­ju sja­jan Džo­ke­rov ci­tat: „Mad­ness is li­ke gra­vity. All it ta­kes is a lit­tle... push.“ Za kraj bih još spo­me­nuo da mu­zi­ka na po­čet­ku fil­ma ve­o­ma pod­sje­ća na pje­ smu I Want Mo­re gru­pe Can. Ako to ni­je ta pje­sma, u pi­ta­nju je pla­gi­jat. Na kra­ju bih još do­dao da je ovo kraj tek­sta.

Emitor 476

De­jan Mu­ja­no­vić Let the right one in Let the old dre­ams die Let the wrong ones go —Mor­ris­sey

Bu­du­ći da je va­tre­ni Mo­ri­si­jev fan, šved­ ski pi­sac John Aj­vi­de Lindqvist po­zaj­mio je stih iz nje­go­ve pe­sme Let the Right One Slip In za na­slov svo­je knji­ge u na­di da će ga ovaj mu­zi­čar či­ta­ti. Su­de­ći po film­skoj adap­ta­ci­ji To­ma­sa Al­fred­so­na, ne­ma raz­lo­ga da Mo­ri­si bu­de raz­o­ča­ran.

Kao i u slu­ča­ju nje­go­vog ze­mlja­ka Mic­hael Hjort­ha i fil­ma Det Okända (The Unk­nown), režiser Al­fred­son u Otvori vrata pravom (Låt den rätte komma in / Let the Right One in) uspe­ šno ko­ri­sti nor­dij­sku kli­mu i pri­ro­du ra­di pot­cr­ta­va­nja ose­ća­nja glav­nih li­ko­va i sa­me te­me de­la. Ta­ko­đe, iako se na­čel­ no ra­di o ho­ror ostva­re­nji­ma, na­gla­sak je pr­ven­stve­no na dra­mi uz mi­ni­mal­no ko­ri­šće­nje spe­ci­jal­nih efe­ka­ta. Ho­ror mo­ti­vi upo­tre­blja­va­ju se is­klju­či­vo kao me­ta­fo­ra za so­ci­jal­ne, ali i me­ta­fi­zič­ke pro­ble­me ko­ji­ma se auto­ri sa ovog po­ lu­o­str­va ba­ve. Ima­ju­ći u vi­du po­je­di­ne krat­ke fil­mo­ve sa skan­di­nav­skih fe­sti­va­ la, a pre sve­ga ve­li­ki uspeh ko­ji je film Den brysom­me man­nen (The Bot­her­so­ me Man) po­sti­gao u do­mo­vi­ni, ova­kav pri­stup žan­rov­skom fil­mu po­sta­je sve če­šći ka­da je u pi­ta­nju ova ki­ne­ma­to­ gra­fi­ja.

Let the Right One In no­si sa so­bom mno­štvo te­ma, od sa­zre­va­nja pa sve do lju­bav­nih ve­za i nji­ho­vog raz­vit­ka (i de­ Emitor 476

gra­da­ci­je) to­kom go­di­na, ali isto ta­ko i otva­ra do­sta pi­ta­nja.

Glav­nog ju­na­ka, Oska­ra, zlo­sta­vlja­ju u ško­li i on pro­na­la­zi ute­hu u iz­ma­šta­noj osve­ti i sa­mo­ći svo­je so­be u ko­joj le­pi član­ke iz cr­ne hro­ni­ke u sve­sku. Ne­ma­ ju­ći na ko­me da is­ka­li bes ko­ji sve vi­še na­ra­sta, on vi­tla no­žem po va­zdu­hu i na­pi­ja mor­bid­nu fa­sci­na­ci­ju na­si­ljem iz no­vi­na. U jed­noj sce­ni Al­fred­son čak pra­vi omaž Bra­ja­nu de Pal­mi i nje­go­voj

Ke­ri sa ko­jom ovaj film ne­sum­nji­vo ima do­dir­nih ta­ča­ka.

Mo­že­mo sa­mo da na­ga­đa­mo da li bi ga za­de­si­la sud­bi­na slič­na onoj ko­ju je ima­la Ke­ri, ili mo­žda ne­što na tra­gu nor­ ve­škog krat­kog fil­ma En Uhygge­lig San­ nhet (Ne­pri­jat­na isti­na), da se u nje­go­vu zgra­du ni­je do­se­li­la Eli, dva­na­e­sto­go­di­ šnja de­voj­či­ca-vam­pir. Kao dah sve­ži­ne učma­loj sre­di­ni stok­holm­skog pred­gra­ đa, Eli mu nu­di iz­laz iz pa­kla u ko­jem se ob­reo. Ja­ča i u ne­ku ru­ku zre­li­ja od Oska­ 71

ra, ona mu da­je hra­bro­sti da se su­o­či sa pro­ble­mi­ma. Ta­ko­đe mu po­ma­že da re­ši naj­te­žu od svih za­go­net­ki, ko je i šta že­ li, ali tre­ba ima­ti u vi­du da je nji­hov od­ nos, kao i sva­ki dru­gi, re­ci­pro­čan. Ovo je maj­stor­ski po­ka­za­no pri­li­kom jed­nog od nji­ho­vih pr­vih su­sre­ta u dvo­ri­štu stam­ be­nog blo­ka ka­da joj Oskar ob­ja­šnja­va šta je to ru­bi­ko­va koc­ka, a ona mu je već su­tra­dan do­no­si slo­že­nu. Eli je izo­lo­va­na od spo­lja­šnjeg sve­ta u ko­jem Oskar pa­ti i od ko­jeg že­li da po­beg­ne. Ona mu pru­ ža mo­guć­nost bek­stva, do­du­še kroz iz­ op­šte­nost ko­ja je sli­ko­vi­to pri­ka­za­na od tre­nut­ka ka­da se nji­hov od­nos pro­du­bi, od­no­sno her­me­ti­zu­je, a oni poč­nu da se slu­že Mor­ze­o­vom azbu­kom. Sve ima svo­ju ce­nu, što mu Eli od sa­mog po­čet­ ka sta­vlja do zna­nja. Oskar je upo­zo­ren i sa­svim sve­stan to­ga u šta se upu­šta: ona se u pot­pu­no­sti ogo­lju­je pred njim, po­ ka­zu­ju­ći svu ru­žno­ću i du­bi­nu svo­je tam­ ne stra­ne.

Oskar mo­ra da se od­lu­či ko­jim će pu­ tem da kre­ne: da li da na­sta­vi sta­zom na­vod­ne nor­mal­no­sti ko­ja sa so­bom no­ si sve ono što ga ti­šti — ne­za­in­te­re­so­va­

72

na maj­ka ko­ja ola­ko pre­la­zi pre­ko nje­go­ vih ozle­da, otac al­ko­ho­li­čar, mu­če­nje od stra­ne vr­šnja­ka, ne­pri­la­go­đe­nost ma­lo­ gra­đan­skoj sre­di­ni — ili da skre­ne sa nje i po­đe ne­u­ta­ba­nim, mrač­nim pr­ti­na­ma za­jed­no sa vam­pi­ru­šom Eli. Su­prot­sta­vlja­ju­ći, od­no­sno sta­pa­ju­ći dva po­la­ri­te­ta ko­ja se do­pu­nju­ju, tam­nu i an­dro­gi­nu Eli sa sve­tlim i ne­vi­nim Oska­ rom, Al­fred­son nam pre­do­ča­va ce­lo­kup­ nu slo­že­nost: sve ni­jan­se jed­nog od­no­ sa, ma­kar to bio od­nos iz­me­đu vam­pi­ra i de­ča­ka, ili pak sre­do­več­nog čo­ve­ka i dva­na­e­sto­go­di­šnje de­voj­či­ce. Či­ste­ći knji­žev­ni pred­lo­žak od re­dun­dant­no­sti ko­ja bi bi­la ne­mi­nov­na u ekra­ni­za­ci­ji, pa­žlji­vo je iza­brao ma­te­ri­jal i zna­lač­ki ga is­ko­ri­stio pri iz­grad­nji fil­ma Let the Right One In. Pred so­bom ima­mo ne pre­te­ra­ no ori­gi­na­lan, ali ite­ka­ko funk­ci­o­na­lan obla­ko­der ko­ji iza svog jed­no­stav­nog pro­če­lja kri­je ras­ko­šno na­me­šte­ne pro­ sto­ri­je. Spor ri­tam, ne­na­me­tlji­va re­ži­ja, sup­til­nost iz­ra­za i od­lič­no oda­bra­ni glav­ ni glum­ci (po­seb­no star­ma­la Li­na Le­an­ der­sson u ulo­zi Eli) iz­vu­kli su naj­bo­lje od ove kom­plek­sne gra­đe­vi­ne.

Emitor 476