Frenzy Spark

POP CULTURE MAGAZINE

JANUAR, 2011

BROJ 1

EKSKLUZIVNO Intervju sa Nikko Gray BLACK SWAN Intervju sa Natali Portman i Darenom Aronofskim BATTLE: LA Od Dana nezavisnosti do bitke za Los Anđeles JUST KIDS Budite dobri sa njima, oni su samo deca

SOLOMON BURKE Velikan koji više nije sa nama OSKAR 2011 Lista nominacija ANIMAL’Z Enki Bilal

FRENZY SPARK POWERED BY:

DA LI STE ZNALI DA FRENZY SPARK MIRIŠE NA PAPIR? MI VAM TO GARANTUJEMO AKO NAS ODŠTAMPATE.*

LICENCA Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu magazina .

SADRŽAJI U OVOM MAGAZINU SU ISKLJUČIVO INFORMATIVNOG KARAKTERA I VEĆINA TEKSTOVA JE POVEZANA SA ORIGINALNIM TEKSTOVIMA NA BLOGOVIMA AUTORA. SVA PRAVA ZADRŽAVAJU AUTORI TEKSTOVA.

FRENZY SPARK

2

UVODNA REČ...

Dobrodošli!!!

S ponosom vam predstavljam nešto sasvim novo na online nebu ove zemlje.

Osnovna ideja pri kreiranju ovog magazina bila predstavljanje blogova koje vode veoma zanimljivi i kreativni ljudi, i tu svoju kreativnost stavljaju ispred svega što rade.

Kad kažem blog, ne mislim na onaj klasičan blog gde neko piše o svom svakodnevnom životu, već mislim na blogove na kojima možemo pročitati recenziju neke knjige, filma ili nekog muzičkog albuma. Dakle, pop kultura.

Ne nema je. Nema je dovoljno u magazinima koje možemo kupiti na trafici. Ono što je zauzelo mesto pop kulture u ovoj zemlji, to ovde nećemo pominjati.

Naslovna strana -fotografijaAleksandar Bogosavljev

Ovde pre svega želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u radu na ovom magazinu, na njihovim idejama i prelozima, i da im se izvinim što se objavljivanje magazina toliko rasteglo.

Otkud ideja da se napravi baš ovakav magazin, u ovom formatu? Zašto to nije predstavljeno u obliku nekog sajta?

Nakon što sam naišao na sajt Issuu.com, ideja je došla sama od sebe, a tokom razgovora sa mojim prijateljima/blogerima, shvatio sam da ono što oni pišu može da se predstavi i na ovaj način, u potpuno novom pakovanju.

Glavni i odgovorni urednik: David Darko

Osnovni princip u radu na magazinu bio je volonterizam.

Kada je sredinom novembra prošle godine pokrenut magazin, bilo nas je malo. U principu, još uvek nismo znali kako će sve ovo izgledati do kraja i hoćemo li uopšte uspeti da izdržimo do prvog broja. Kako je prolazilo vreme, nama su se priključili još neki sjajni ljudi. Što se tiče mog zadatka, dizajniranja magazina, ovo je za mene bilo nešto potpuno novo i nadam se da sam koliko-toliko uspeo da odgovorim na sve postavljene zadatke.

Frenzy Spark je podeljen na četiri rubrike: prva rubrika je posvećena filmu, druga je posvećena knjigama, treća muzici i četvrta modi. Ovakav raspored ne čini ništa manje vrednim one sadržaje koji su na kraju.

Složenost ovog magazina se ogleda u tome što je gotovo svaki tekst povezan sa izvornim tekstom na blogu sa koga je preuzet, onda u samom tekstu možete naići na izobilje linkova koji će vas odvesti na Wikipediu, IMDb, Youtube (gde možete pogledati trejler nekog filma ili odslušati pesmu nekog muzičara).

Dizajn i produkcija: David Darko Savetnik dizajnera: Jovana Todorović

Jedna od stvari koja će vam se sigurno svideti, jeste ta što se klikom na logo našeg magazina, koji se nalazi na dnu svake stranice, vraćate na stranicu sa sadržajem, odakle opet možete otići na bilo koju stranicu u magazinu, ili jednostavno prelistavati magazin na onaj staromodno-virtuelni način. Više o tome na narednoj strani.

Email: frenzyspark@gmail.com Twitter Fan Page

Zašto se magazin zove Frenzy Spark? Najbolji odgovor na to pitanje daće vam Screamin’ Jay Hawkins, a varnica je došla sama. Jedino je njoj dopušteno da bude Frenzy.

David Darko

Redakcija: Jovana Todorović Marina Milićević Marija Dimić Ivana Knežević Anja Terzić Željko Obrenović Slobodan Vučković Oto Oltvanji Miloš Cvetković

3

FRENZY SPARK

SADRŽAJ

Klik na bilo koji naslov, vodi vas na određenu stranicu na kojoj je tekst.

FRENZY

Klik na SPARK logo, koji se nalazi u dnu svake stranice, vraća vas na ovu stranicu sa sadržajem.

Mi vam predlažemo da magazin ipak prelistate.

FRENZY SPARK

7/TRAILERMANIA Pogledajte trejlere filmova koji nas uskoro očekuju u bioskopima.

8/SPARKS & SNIPPETS Nove vesti iz Holivuda 10/NAJBOLJI FILMOVI U 2010.

GODINI Preporučuje Željko Obrenović 14/MEGAMIND Recenzija filma 16/OD DANA NEZAVISNOSTI DO BITKE ZA LOS ANDJELES Sve veća pomama za “Alien Invasion” filmovima 18/DREAM HOME Recenzija filma 20/SREŠĆEŠ VISOKOG TAMNOPUTOG STRANCA Recenzija filma 25/FRIŠKA FILMOVI Mali izbor filmova čije se premijere očekuju uskoro 28/NIJE VELIKA STVAR BITI NAG Alexander Skarsgård govori o vampirima, Pravoj krvi, Larsu fon Triru i izgledu Lejdi Gage.

30/TV TOP 10 Izbor TV serija preporučuje Oto Oltvanji 33/POVRATAK ŠERLOKA HOLMSA Recenzija knjige 34/SPARKBOOK Izbor najboljih knjiga u 2010. priredili Anja Terzić i Željko Obrenović 36/BUDITE DOBRI SA NJIMA, ONI SU SAMO DECA Recenzija knjige 40/THE WALL OF THE SKY, THE WALL OF THE EYE Recenzija knjige 42/DAN ZA NOĆ Recenzija knjige “Kičma noći”

4

44/ ANIMAL’Z (ENKI BILAL) Recenzija stripa 46/ ČELZI HOTEL Hotel izgubljenih duša. Saznajte ko je sve boravio u njemu i pod kakvim okolnostima.

49/LISTA NAJBOLJIH MUZIČKIH ALBUMA U 2010. GODINI Priredila Marija Dimić 50/SOLOMON BURKE O životu jazz velikana koji više nije sa nama 54/LADY LINN AND HER MAGNIFICENT SEVEN Predstavljamo vam bend koji dolazi iz Belgije. Sviraju mešavinu jazz-a, popa, i swinga.

58/GRAMATIK Momak koji dolazi iz Slovenije i stvara fantastičnu muziku, spoj hip-hopa i jazz-a.

61/JIL SANDER Nova kolekcija za spring/summer 2011 62/YANG DU Nova spring/summer 2011 kolekcija “He Is A Superman” 66/PAPIRNI NAKIT Nakit od papira koji sami sklapate.

68/TSUMORI CHISATO Nova spring/summer 2011 kolekcija

EKSKLUZIVNO U OVOM BROJU: 38/INTERVJU: NIK HARKAVEJ

12/ CRNI LABUD Intervju sa Natali Portman i Darenom Aronofskim

Nik Harkavej (rođen 1972. godine u Kornvelu, Engleska) je pisac i scenarista. Autor je romana The Gone-Away World, objavljenog u junu 2008. godine.

Sin je čuvenog romanopisca Džona Le Karea. Porede ga sa Čakom Polanikom i Kurtom Vonegatom.

“Tu smo malo razgovarali i ja sam počeo da istražujem, jer je ulazak u svet baleta bio pravi izazov. Najčešće kada poželiš da napraviš film o nekom svetu, sva vrata se otvaraju i možeš da vidiš šta god poželiš. Ali baletski svet nije bio zainteresovan da se druži sa nama, tako da je trebalo puno vremena da se dođe do informacija.”

56/ HAIN TENY JE U KUĆI 52/INTERVJU SA NIKKO Intervju sa Zupanom HTc, članom novosadskog fusion hip-hop sastava, Hain Teny.

GRAY “Volim da kažem da stvaram muziku LJUBAVI. Za ljubav nema nikakvih ograničenja, iz nje proizilazi jedino niz nepreglednih mogućnosti. Osećam da ima toliko različitih muzičkih pravaca koji su uticali na mene i onih za koje osećam da umem da iznesem, i ako bih svojoj umetnosti prikačila određeni žanr, to bi me sputavalo.”

Da, to su dva albuma koja takođe obeležavaju jedan veliki period delovanja na domaćoj sceni. Nakon kojih se okrećemo isključivo ka internacionalnoj, isključivo evropskoj sceni, gde uspevamo da plasiramo nekolicinu solo signlova, remixa, kao i kompilativnih i album gostovanja. Verujemo da smo uradili dobar posao jer se danas mnogo šire zna za Hain Teny, kao i za originalnost izvođenja našeg autorskog dela

64/PRE - FALL 2011

26/INTERVJU: MICHAEL B. MYERS

Pogledajte šta su novo pripremile Celine, Stella McCartney, Proenza Schouler i Givenchy za ovogodišnju Pre-Fall sezonu.

23/NOMINACIJE ZA OSKARA 2011!!!

Pogledajte kompletnu listu nominovanih za 2011. godinu. Saznajte ko je trebao biti nominovan, a nije, i koga su nominovali, a to nije baš sasvim zaslužio.

Bavim se crtanjem otkad znam za sebe. Znao sam još u veoma ranom uzrastu, možda sa nekih 5 godina, da se želim baviti umetnošću i živeti od toga.

Jedino nisam bio siguran gde ću se uklopiti. Mislim da sam sebe neko vreme video u industriji stripa, ali za sada mislim da je dizajn odeće i ilustrovanje likova nešto u šta se ja dobro uklapam.

5

FRENZY SPARK

SPARK’S FILM SHOWCASE -Trejleri -Vesti -Recenzije -Intervjui -Liste filmova i TV serija

3. Paul

TRAILERMANIA Piše: Slobodan Vučković

1. Battle: Los Angeles Columbia Pictures izbacila je finalni trailer za predstojeći Sci-Fi spektakl Battle : Los Angeles.

Glavne uloge u ovom filmu tumače Aaron Eckhart, Michelle Rodriguez i Bridget Moynahan ali to je manje bitno. Bitni su vanzemaljci!

Paul trenutno izgleda kao najzabavniji film 2011. godine.

Simon Pegg i Nick Frost su poprilično nepoznati u Hollywoodu, ali posle Paula budite sigurni odlaze među zvezde.

Zasto ova dvojica komičara imaju već pasionirane fanove pogledajte u sada već kultnim komedijama Spaced, Shaun of the Dead i Hot Fuzz.

Izgleda da će mart ove godine biti vreme za smeh u bioskopima...

4. The Ward Ludnica i duhovi! Postavka za horror kakva se samo može poželiti. Još dodajte okrutne bolničare i dobijete klasičan horror u stilu Johna Carpentera. Majstor horora se vraća, a The Ward je poslastica za sve horror zaljubljenike...

Radnja filma je sledeca, godinama su postojala razna svedočenja o nepoznatim vanzemaljskim letelicama oko sveta - Buenos Aires, Seul, Francuska, Nemacka, Kina... 2011. ta svedočenja postaće užasavajuća realnost kada Zemlju napadne nepoznata vanzemaljska sila. Najveci svetski gradovi su pali, a poslednja linija odbrane ostao je Los Angeles.

Grupa marinaca i njihov narednik (Aaron Eckhart) staće na poslednju liniju odbrane I suočiti se sa nepoznatim neprijateljem koji unistava sve pred sobom...

Za razliku od Skylinea koji je već u traileru naslućivao da će biti samo TV film nedelje, Battle Los Angeles izgleda apsolutno fantastično. Jedva čekamo 11. mart!

2. Priest 3D Ovoga leta postoji samo jedan sveštenik koji nam može pomoći u borbi protiv vampira, a to je Sveštenik u 3 dimenzije.

Paul Betthany se pojavio u slicnom filmu prošle godine postapokaliptičnom religijsko-idiotskom hororu, The Legion.

Međutim, Priest 3D deluje mnogo ozbiljnije, iako se negde u traileru naslućuje tra lala pričica i konačan rasplet filma. Ali ko zna... Možda uz pomoć svete vode ovaj film i iznenadi.

5. The Resident Hilary Swank je odlučila malo da se odmori od teških dramskih uloga i odradi jedan horror za svoju dušu.

Glavna premisa je jednostavna, ona iznajmljuje lep stan, ali pitanje uz koju cenu. Ljudi iz proslosti, kao i oni iz njenog okruženja su glavni osumnjičeni da je proganjaju u stanu, ali jedno je sigurno, ona nije sama u stanu... Horror za sve one koji iznamljuju stan (okrećem se oko svoje ose).

7

FRENZY SPARK

LIAM NEESON JE SLOBA Liam Neeson izabran je da tumači glavnu ulogu u nezavisnoj mračnoj drami An Ordinary Man koju ce režirati Brad Silberling.

Piše: Slobodan Vučković

Neeson ce se naći u ulozi ratnog zlocinca u begu. Sve to zvuči uobičajeno za filmove ovog žanra, ali lik koji Neeson tumači je baziran na Slobodanu Miloševicu (!?). Njegov lik se krije od lica pravde, a njegove pristalice su se organizovale u cilju njegove zaštite od hapšenja i eventualnog suđenja za ratne zločine.

TRANSFORMERS 3 u 3D = EPILEPSIJA

VODITELJI OSKARA 2011.

Gospodin blockbuster, Michael Bay glasno se usprotivio glasinama da je njegov 3D materijal za Transformerse 3 totalno neupotrebljiv.

Potpuno neočekivano Anne Hathaway i James Franco!!!

Na svom zvaničnom sajtu Bay je izjavio: „dođite u moju montažnu sobu i pokazacu vam fantastični 3D. Mogu da kažem da nikada jedan film nije otišao daleko u 3D tehnologiji kao što je slušaj sa Transformersima 3 (svi kažu isto).

Film je sniman isključivo sa 3D kamerama. Moram da priznam da mi se svidelo snimanje u 3D. U sledećim nedeljama upoznaću vas sa procesom snimanja u 3D i zašto sam zavoleo ovu tehniku.”

Mislili ste da Bay preteruje u 2D? Sačekajte 3D! Brrr, epileptični napad u najavi.

Njih dvoje su navodno pristali da vode ovaj show program, a svi se sećamo kako je Anne Hathaway pomogla Hugh Jackmanu na dodeli Oskara da odglumi Frost /Nixon, a Franco je prepoznatljiv kao glumac koji je spreman na sve.

Interesantno je da njih dvoje imaju zapažene uloge koje bi se lako mogle završiti u nominaciji za Oskara - 127 sati sa James Francom i Love and Other Drugs sa Anne Hathaway.

BOND 23 KONAČNO!

DOLAZI NAM MRAČNA KULA Studio Universal i televizijska kuća NBC sklopili su ugovor za veoma ambiciozan projekat koji bi trebao da prenese seriju romana Stephena Kinga “Mračna Kula” u televizijsku i filmsku (bioskopsku) seriju.

Ekipa filma “Da Vinci Code” na celu sa režiserom Ron Howardom adaptiraće delo Stephena Kinga u filmsku trilogiju i TV seriju, a televizijska serija bi zapravo nadopunjavala priču izmedju filmskih nastavaka. Ovaj potez je nešto sasvim novo u filmskom svetu.

Idealno to bi trebalo da zvuči ovako: pogledate prvi film, zatim 1 sezona serije, zatim film 2, pa druga sezona serije, itd.

Ron Howard se obavezao da ce režirati prvi film i prvu sezonu.

Akiva Goldsman ce napisati scenario za film i tv seriju, a Brian Grazer stoji u ulozi producenta.

Konačno jedna dobra vest iz uspavanog MGMa! Apokalipsa 2012 jos nije potvrđena, ali novi Bond jeste. Bar nečemu da se radujemo.

Producenti Micheal G Wilson i Barbara Broccoli su zajedno sa šefovima MGMa najavili pocetak snimanja 23 po redu filma o Jamesu Bondu. Snimanje bi trebalo da počne krajem 2011., a premijera je zakazana za 9 novembar 2012 godine.

Daniel Craig će se vratiti kao legendarni britanski tajni agent, a Sam Mendes (!!!) će stati iza kamera.

FRENZY SPARK

8

Zlatni Globus - and the winner is... Ricky Gervais?

Nekoliko dana nakon dodele Zlatnih globusa, glavna tema razgovora nisu nagrade, nominovani ili oni koji su te nagrade dobili. Britanski komiÄ?ar, Ricky Gervais, uzdrmao je Hollywood i postao jedan od najpopularnijih ljudi na svetu u nedelji koja je pratila dodelu nagrada.

Dodela ovogodisnjih Zlatnih Globusa protekla je bez skoro ijednog iznenadjenja. Ova nagrada je inace odlican pokazatelj u kom pravcu se krece trka za Oskara ali uzmite ipak sve to sa oprezom. Cesto se desava da film koji osvoji Zlatni Globus ne osvoji Oskara za glavni film.

Ja mislim da bi ovo mogla biti ta godina. Ali da se vratimo na dodelu, prognoze za Oskara stizu u nekom drugom tekstu.

Nagradu za najbolji film ocekivano je dobio The Social Network, a David Fincher je konacno dobio nagradu za najboljeg rezisera.

Mislim da je on ovu nagradu odavno zasluzio, ali ipak ne za ovaj film. Opet ta prokleta politicka korektnost i film momenta film o licnosti godine Marku Zuckebergu koji je glavni krivac za Facebook i za ovaj film.

Paul Giammati je dobio najbolju musku ulogu u komediji ili mjuziklu ali kad pogledate konkurenciju opet mozete reci ocekivani izbor.

Svi se i dalje pitaju zasto je nominovan film The Tourist godine i glavni protagonisti tog uzasa Angelina Jolie i Johnnny Depp. Ali kao sto kaze Ricky organizatori su verovatno zeleli da ih vide na dodeli nagrada. Toliko o integritetu nagrada.

Kao sto se moze primetiti ovogodisnja dodela Zlatnih Globusa bila bi predvidljiva i dosadna da nije bilo Ricky Gervaisa. Kako je jedan komicar stavio celi Hollywood u stanje shoka pogledajte u njegovom uvodu...

CLICK ON THE IMAGE!

Ja i dalje stojim na stanovistu da najbolji film ove godine bio film Darrena Aronoskog The Black Swan, onda Inception pa tek onda negde Drustvena Mreza.

U kategoriji najbolja komedija i mjuzikl nagradu je opet ocekivano dobio film The Kids Are All Right, a najbolji animirani film je, naravno Toy Story 3.

U glavnim glumackim ulogama ove godine postoje samo Colin Firth i Natalie Portman, bilo koji drugi dobitnik bio bi senzacionalno iznenadjenje. Cak su i sporedne uloge ocigledne - Christian Bale kao skoro siguran izbor za The Fighter, a u sporednoj zenskoj ulozi Mellisa Leo (jedino ovde vidim mogucu promenu kod dodele Oskara).

9

FRENZY SPARK

2010. GODINI NAJBOLJI FILMOVI U 2010. GODINI piše: Željko Obrenović

NAJBOLJIEdge FILMOVI U 2010.

GODINI NAJBOLJI of Darkness: Serija mi je bila draga, ali mi je film možda i draži. Mel Gibson, kako rekoše u South Parku, još jednom pokazuje da ume da konstruiše priču. Posebno su mi dragi filmovi koje on ne piše i ne režira, ali su očigledno pod njegovom kontrolom.

IMDb>>> Thomas Craven, detektiv za ubistva, istražuje ubistvo svoje kćeri, da bi do kraja razotkrio ne samo tajni život koji je vodila, već će ga to odvesti do uvrnutog sveta korporativnih zataškavanja, vladinih tajnih dogovora i ubistava, i do tajnog agenta, poslatog da ukloni dokaze.

Režija: Martin Campbell; Scenario: William Monahan, Andrew Bovell U glavnim ulogama: Mel Gibson, Ray Winstone, Danny Huston i Bojana Novaković

Red: Po stripu Vorena Elisa. Neodoljivo podseća na Burn After Reading braće Koen. Odlična zabava sa penzionisanim CIA agentima.

IMDb>>> Kada se haj-tek ubica pojavi kao pretnja njegovom idiličnom životu, bivši tajni operativac, Fra nk Moses ponovo okuplja svoj stari tim kao poslednji pokušaj da preživi.

Režija: Robert Schwentke; Scenario: Jon Hoeber, Erich Hoeber U glavnim ulogama: Bruce Willis, Helen Mirren, Morgan Freeman, John Malkovich i Mary-Louise Parker

Kick-Ass: Po stripu Marka Milara. Strip je nešto najzabavnije u dugo dugo vremena. A film ni malo ne zaostaje. Kako superheroj izgleda u stvarnom životu i šta ga sve čeka?

IMDb>>> Dave Lizewski je srednjoškolac-autsajder i veliki fan stripova koji jednog dana odlučuje da postane superheroj, iako ne poseduje moći, veštine ili bilo kakav razuman povod da to uradi.

Režija: Matthew Vaughn; Scenario: Jane Goldman, Matthew Vaughn U glavnim ulogama: Aaron Johnson, Nicolas Cage i Chloe Moretz

Scott Pilgrim Vs The World: Po stripu Brajana Li O’Malija.

Zaplet je prost. Skot upozna novu devojku, Ramonu, i da bi ostao sa njom mora da porazi u borbama njenih sedam zlih bivših.

IMDb>>> Scott Pilgrim je nezaposleni bas gitarista koji svira u bendu koji polako utire svoj put ka uspehu i zabavlja se sa devojkom koja je pet godina mlađa od njega, sedamnaestogodišnjom Knives Chau.

Pojavljuje se Ramona Flowers, devojka koja za sobom vuče veliki prtljag iz prošlosti, sedmoro bivših koje Scott Pilgrim mora pobediti kako bi osvojio Ramonino srce.

Režija: Edgar Wright; Scenario: Michael Bacall, Edgar Wright U glavnim ulogama: Michael Cera, Mary Elizabeth Winstead, Kieran Culkin

The Crazies: Osveženje u podžanru zombi-horora.

IMDb>>> Dok misteriozni toksin polako preobražava stanovnike Ogden Marsha, malog grada u Ajovi, u nasilne psihopate, šerif David Dutton, pokušava da novonastalu situaciju drži pod kontrolom, dok se on, njegova žena i još dvoje nezaraženih iz grada bore za goli opstanak.

Režija: Breck Eisner; Scenario: Scott Kosar, Ray Wright U glavnim ulogama: Radha Mitchell, Timothy Olyphant i Danielle Panabaker

Winter’s Bone: Odličan noar smešten u redneck ambijent. Plus, protagonist je devojčica. Što je za noar sve samo ne tipično.

IMDb>>> Neustrašiva devojka sa Ozark Planina probija se kroz opasne igre društva, dok juri za svojim ocem, dilerom droge, pokušavajući da održi svoju porodicu na okupu.

Režija: Debra Granik; Scenario: Debra Granik, Anne Rosellini U glavnim ulogama: Jennifer Lawrence, John Hawkes, Garret Dillahunt

OVI U 2010. GODINI NAJBOLJI FILMOVI U FRENZY SPARK

10

Mene je Inception kupio onim delovima kojima se retko ko bavio a to su lične priče, a pao mi je na onom nivou koji svi potenciraju – ideji.

IMDb>>> U svetu, u kome je svrha tehnologije prodor u ljudski um putem sna, prvoklasnom lopovu data je poslednja šansa za iskupljenje u koje je uključeno izvršenje najtežeg zadatka ikada - usađivanje ideje.

Režija i scenario: Christopher Nolan U glavnim ulogama: Leonardo DiCaprio, Joseph Gordon-Levitt, Ellen Page

The Social Network: Ko bi rekao da film o fejsbuku može da bude toliko dobar?

Istina je da liči na TV-film, ali skript Erona Sorkina je masterpis i film vredi gledati ako ništa zbog sjajnih dijaloga.

IMDb>>> Jedne noći, krajem 2003. godine, programer i kompjuterski genije sa Harvarda, Mark Zukenberg, seda za svoj kompjuter i grozničavo počinje da radi na novoj ideji. Iz strasti za blogovanjem i programiranjem, ono što on započinje u svojoj sobi uskoro postaje globalna društvena mreža koja donosi revoluciju u komunikaciji.

Režija: David Fincher; Scenario: Aaron Sorkin, Ben Mezrich U glavnim ulogama: Jesse Eisenberg, Andrew Garfield, Justin Timberlake

Black Swan: Natali Portman je balerina koja jako jako jaaako želi ulogu i belog i crnog

labuda. Beli joj ide OK, ali sa crnim se muči, jer izgleda da ga nema u sebi. A onda se malo više unese u ulogu. A pri tom ima istoriju mentalnih bolesti. Nego šta!

IMDb>>> Nina Sayers je balerina iz Njujorka, čiji je život, kao i životi svih čija je to profesija, u potpunosti posvećen plesu. Ona živi sa majkom koja je bivša balerina i koja opsesivno vrši nepodnošljiv pritisak i kontrolu nad njom. Zahtevna sredina i uloge koje su joj ponuđene, privlače je tamnoj strani koja preti da je uništi.

Režija: Darren Aronofsky; Scenario: Mark Heyman, Andres Heinz U glavnim ulogama: Natalie Portman, Mila Kunis, Vincent Cassel

I Saw the Devil: Sjajan osvetnički film koji menja značenje pojma osvetnički film.

Morate da vidite da biste znali o čemu pričam.

IMDb>>> Tajni agent prati serijskog ubicu koji mu je ubio verenicu.

Režija: Ji-woon Kim; Scenario: Hoon-jung. Park U glavnim ulogama: Byung-hun Lee, Gook-hwan Jeon and Ho-jin Jeon

The American: Džordž Kluni u filmu koji kao da je izgrađen na temeljima odličnog In Bruges. Drama maskirana u... triler?

IMDb>>> Među ostalima atentatorima, Jack je majstor svog zanata. Nakon odrađenog posla u Švedskoj, koji je prošao teže nego što je očekivano, Jack se povlači u Italiju, u mali gradić gde se priprema za svoj poslednji zadatak.

Režija: Anton Corbijn; Scenario: Rowan Joffe, Martin Booth U glavnim ulogama: George Clooney, Paolo Bonacelli, Violante Placido

True Grit: Koeni rimejkuju kaubojac za koji je Džon Vejn dobio oskara. Sjajan film bez kog se ipak moglo. Mislim da je vreme da konačno ekranizuju Šejbona kao što su i najavili.

IMDb>>> Istražujući ubistvo svoga oca od strane plaćenog ubice Toma Chaneya, četrnaestogodišnja farmerka Mattie Ross odlučuje da uhvati ubicu. Kako bi uspela u tome, ona unajmljuje šerifa Reuben J. “Rooster” Cogburna, jednog od najžilavijih ljudi koji umeju da pokažu zube. Mattie insistira da prati Cogburna, čije pijanstvo, tromost i bezočan karakter njoj ne ulivaju dovoljno vere u njega.

Scenario i režija: Ethan Coen, Joel Coen U glavnim ulogama: Jeff Bridges, Matt Damon, Hailee Steinfeld

U 2010. GODINI NAJBOLJI FILMOVI U 2010. GODINI NAJ

I FILMOVI U 2010.

GODINI NAJBOLJI FILMOVI Inception:

BOLJI FILMOVI U 2010. GODINI NAJBOLJI FIL

11

FRENZY SPARK

EKSKLUZIVNO:

CRNI LABUD

Prevod: Marina Milićević

Intervju sa Natali Portman i Darenom Aronofskim

P sihološki triler “Crni labud” smešten je u baletski svet Njujorka i prati balerinu Ninu (Natali Portman), kojoj je čitav život

samo balet. Kada joj umetnički direktor dodeli ulogu i belog i crnog labuda u baletu “Labudovo jezero”, ona mora da savlada nevinost i dobrotu belog labuda, kao i senzualnost i zavodljivost crnog. Ipak sumnja da će moći da se identifikuje sa crnim.

Strah preuzima njen život i on postaje paranoja i iluzija.

Natali Portman i Daren Aronofski pričaju o teškoćama prenošenja baleta na filmsko platno, žrtvovanju zarad umetnosti, snazi ovog filma.

Daren, Vi ste se zbog ovog filma susreli sa Natali pre deset godina.

Aronofski: Ja sam njen fan još od „Profesionalca“. Beson je jedan od mojih omiljenih režisera. Ispostavilo se da je njen menadžer moj drug sa koledža, tako da sam malo lakše došao do nje. Pili smo nekakav bućkuriš od kafe na Tajms skveru, na nekadašnjem Howard Johnsonu, koji je sada American Apparel.

Ovo pokazuje kuda ide Amerika. Razgovarali smo o prvim idejama za film. Ona mi je rekla da ja već imam gotov film u glavi, što uopšte nije bilo tačno.

Portman: Ne, to samo pokazuje koliko mi je ideja bila bliska.

A: Tu smo malo razgovarali i ja sam počeo da istražujem, jer ulazak u svet baleta je bio pravi izazov. Najčešće kada poželiš da napraviš film o nekom svetu, sva vrata se otvaraju i možeš da vidiš šta god poželiš. Ali baletski svet nije bio zainteresovan da se druži sa nama, tako da je trebalo puno vremena da se dođe do informacija. Onda je Natali rekla: „Požuri, ostariću i neću moći da igram balerinu!“ Ja sam joj rekao: „Natali, izgledaš odlično. Ne brini.“

Daren, Vi u „Crnom labudu“ govorite iz ženske perspektive, dok u „Rvaču“ iz muške.

A: Ne mislim da postoje te razlike. Ne razmišljam tako.

Ljudi su ljudi i ako su njihova osećanja iskrena, ona se mogu preneti. Nebitno je da li ste pedesetogodišnjak na zalasku karijere ili ambiciozna balerina od dvadeset. Ako prikazujete nešto stvarno i iskreno, publika to prepozna. Zato gledaju film o sedmogodišnjoj devojčici u Iranu ili besmrtnom surepheroju u Americi.

Nebitno je sve dok su likovi jaki.

Da li Vi ikada manipulišete kao umetnički direktor iz filma?

A: Voleo bih da mogu da manipulišem kao Tomas Liroj iz filma. Ja sam previše direktan, ali ja sam zastrašen od glumaca sa A liste. A Natali je prva sa kojom sam radio. Svi ostali su pitali: „Šta želite od mene? Koliko dugo? Za koliko para? I otišli. Izgubio sam mnogo filmskih zvezda. Manipulator bi rekao: „Oh, neće biti teško, dođite da se zabavimo.“

Natali, zašto je ovo uloga iz Vaših snova?

P: Ja sam igrala do svoje dvanaeste, i kao i svakoj devojčici bila je to najlepša umetnost. Ekspresija bez reči. Oduvek sam želela da igram u filmu povezanim sa plesom, ali ovo je vrlo zahtevan karakter, zapravo dva karaktera. I rad sa Darenom, režiserom za koga bih sve uradila. Ovo je nešto što me u potpunosti uzbuđivalo.

FRENZY SPARK

12

Natali, kako ste se transformisali za ovu ulogu?

P: To je bio veliki izazov, i imala sam ogromnu podršku. Svi nastavnici, koreografi, reditelj pre svega su me oblikovali i gurali na tom putu.

Počela sam od osnovnih baletskih pokreta, dva sata dnevno prvih šest meseci. Narednih šest meseci, po pet sati dnevno. Dodali smo i plivanje. Zatim, dva meseca po osam sati dnevno. Fizička disciplina mi je pomogla da savladam emocionalnu stranu lika. Život baletskog igrača je sličan monaškom životu. Oni ne piju, ne izlaze uveče, ne jedu, i konstantno izlažu telo bolu.

Da li ste posebno trenirali za belog i crnog labuda?

P: Koreografije su različite. Imala sam neverovatnog trenera, Georginu Parkinson, koja je radila sa mnom od položaja prstiju, do pokreta očiju uz različite pokrete. To je baletska gluma. Šta je bio Vaš prvi obrok nakon završetka snimanja?

P: To je bila pasta. Za doručak, ručak, večeru.

A: Neverovatno koliko je toga bilo teško dok ga nismo snimili. Nije bilo dovoljno para, pa smo ga prekidali. Tek sam nedavno saznao da je Natali dobila grdnju od svog menadžera jer je tri nedelje, u pauzama snimanja, jela samo šargarepu. Ona je najviše stradala.

Kako su „Crvene cipele“ uticale na Vas i na pravljenje Crnog labuda”?

A: Čuo sam za taj film, ali ga nisam gledao. A onda je Skorseze uradio restauraciju pre nekoliko godina i ja sam bio u fazonu: “Znaš šta, bolje da ga pogledam.” I to je masterpis, neverovatno delo. I vidim da ima sličnosti u priči, ali ja mislim da je to zbog baleta i karaktera i priče koja se bazira na baletskom životu. Ali nisam pokušavao da mi on bude vodilja. A i zato što je on masterpis. Baletske sekvence su toliko ispred vremena.

Kako je bilo nositi baletske cipelice?

P: Ba-

letske cipele su pravo mučenje. Balerine se naviknu, ali za mene je to bilo novo iskustvo.

Da li Vam je studiranje psihologije na Harvardu pomoglo za ovaj lik?

P: Ono što sam naučila u školi retko mogu da primenim u životu.

Ovde sam to uspela, jer se radi o opsesivno-kompulsivnom poremećaju ponašanja. Češanje, anoreksija, bulimija su oblici OKP. Natali, kako nalaziš balans kad se ubacuješ u ulogu i kad se izvlačiš iz nje?

P: Čim završim scenu, ja sam opet ja. Nisam od onih koji želi i dalje da budu lik. Ovog puta sam se mnogo više davala da uđem u lik, ali sam se odmah vraćala svom životu. Ja nisam perfekcionista, ali volim disciplinu. I poslušna sam. Važno je biti ljubazan prema svima sa kojima sarađujete. I biti fokusiran na rad.

A: Ja sam istraživao neke metode glume, ali to je gomila gluposti. Mislim da samo treba biti spreman kad kamera krene. Naravno, ako su naporne scene, želite da zadržite energiju između tejkova, naročito kad se stalno viče: „Seci! Seci!“ Kako je bilo raditi sa Barbarom Herši kao Vašom majkom?

P: Daren je uradio odličnu stvar što je ubacio da mi Barbara piše pisma, tj. Erika Nini, jer u prvog delu filma Nina treba da oseti podršku. Barbara je pisala divna pisma, koja su dočarala njihovu ljubav, povezanost.

A: Ja nisam čitao pisma, mislio sam da to treba da bude između njih dve.

Daren, kako se odvijalo snimanje?

A: Mislim onako, kako smo hteli da ispričamo priču. Snimanje iz ruke, koje sam primenio u „Rvaču“ ovde je bilo mnogo rizičnije, jer nikad nisam video saspens sniman iz ruke i nisam znao da li to uopšte može. Za vreme napetih scena svi su se čudili kako Natali izdržava da se ne okrene od kamere i poviče: „Upomoć!“ Ovim smo postigli da prva trećina filma bude potpuno drugačija od poslednjih pola sata. U principu, u početku izgleda kao dokumentarac dok ne poludi.

Da li ste se poigravali sa žanrovskim pravilima?

A: Nisam baš žanrovski tip. Ovo je moj najbolji pokušaj u okviru žanra. Publika je vrlo sofisticirana. Dokle dok je zabavno, u redu je. Ali i pored toliko medija i sadržaja, ljudi su gladni pravih stvari. To je ono što sam pokušao da uradim. Da im dam nešto o čemu će pričati, misliti. Šta mislite kako će baletski igrači reagovati na ovakav prikaz njihove umetnosti?

A: Mislim da će biti zahvalni što konačno postoji film o baletu kao ozbiljnoj umetnosti, a ne samo epizodi za ljubavnu aferu.

Ako analizirate balete kao što su „Labudovo jezero“, „Romeo i Julija“, „Uspavana lepotica“, oni su neverovatno mračni. Uvek postoje ljudi koji će negodovati, ali većina igrača sa kojima sam se susreo su rekli: „Konačno, imamo pravi film o baletu!“ Natali, kako se osećate zbog priča o Oskaru za film i za Vašu ulogu?

P: Najbolja stvar je da ljudi reaguju na film u koji uložite celo svoje biće. Ako je publika uzbuđena, pomerena i zabavljena, to izuzetno laska. To je velika čast.

13

FRENZY SPARK

piše: Željko Obrenović

MEGAMIND Kako nastaju zlikovci? I da li oni uopšte imaju priliku da biraju?

Znamo kako nastaju heroji: bez obzira da li svete roditelje čiji ubica nije uhvaćen (Betmen), da li svete strica čiji ubica nije uhvaćen (Spajdermen) ili ženu i decu (Panišer). Međutim, kako nastaju zlikovci? I da li oni uopšte imaju priliku da biraju?

Sudeći po junaku filma Megamind – nemaju. Nekoga jednostavno neće pa neće. Ako vas roditelji pred uništenje planete strpaju u raketu i pošalju u nadi da ćete naći spas, možete pasti u naručje bogate porodice ili u... zatvor? A pri tom, možda niste ni naročito lepi, a ni popularni. I možda se nijedan vaš pokušaj da budete dobri neće ceniti. I možda će Pozitivac ispasti pozitivac šta god radio.

I onda prelomite i shvatite da možda ne treba da se trudite da budete nešto što vam ne ide od ruke, kad možete da budete uspešan zlikovac. Ili možda ne tako uspešan, ali barem... zlikovac.

U Nolanovom The Dark Knight smo naučili da se pozitivci i negativci dopunjuju i da nestanak jednog ukida svrhu postojanja drugog. I stvarno, bez obzira što se često nerviramo jer Zeleni goblin, Džoker, Leks Lutor... prežive i ponovo stanu na put našim herojima, realno, šta bi bez njih?

Megamind postavlja to pitanje. Šta ako zlikovac pobedi?

I verujte, slika nije nimalo lepa. Međutim, ono čime se takođe

FRENZY SPARK

niko ne bavi je: da li svaki pozitivac želi ulogu heroja? Da li je možda i njemu ta uloga slučajno dopala kao i suparniku uloga zlikovca? Šta ako neko ko ima rendgenski vid, neprobojnu kožu, moć letenja, želi da bude... kantri pevač? I to ne baš dobar? Život nas je naučio: igrate sa kartama koje su vam podelili. Tako vam je kako vam je.

Pa onda rešite, ako već nemate heroja koji će vas juriti, možda da napravite jednog? A šta ako on, opet, ne želi da bude heroj?

Sa svim tim moćima, lakše je pljačkati banke i ulivati strah u kosti nego baktati se sa pravdom.

I možda, možda konačno dobijete priliku da budete ono što ste na samom pročetku želeli. Da budete pozitivac.

Crtani filmovi nas već godinama iznenađuju i redovno obraduju pričama za kojim toliko čeznemo u filmovima ali ih uporno ne dobijamo. I ne mora svaki crtani da bude sarkastičan i morbidan kao South Park da bi ga gledali i voleli. Jasno, svakom giku će Megaum biti draži jer poznaje reference na koje se uporno puca u filmu. Biće im jasne aluzije na Leksa Lutora, Supermena i još mnogo toga. No, svakome ko ne prepozna ništa od toga, uživanje neće biti ništa manje. Takođe, Megamind možete da gledate i ako imate sedam ili, ovaj, nešto više godina. Pa onda vidite na čijoj ste strani: zlikovca ili pozitivca. Kao što rekosmo, u životu su stvari retko crno-bele.

14

15

FRENZY SPARK

Film koji sa nestrpljenjem iščekuje veliki broj Sci-Fi fanova, biće premijerno prikazan 11. marta ove godine. Iz trejlera koji je ponuđen, možemo očekivati veliki spektakl, mada ipak nije zahvalno suditi o filmu prema trejleru.

Režiju filma Battle: Los Angeles potpisuje Jonathan Liebesman, dok iza specijalnih efekata stoje braća Greg and Colin Strause, tvorci filma Skyline. Upravo je Skyline trejler prošlog leta odavao utisak jednog solidnog Sci-Fi filma, međutim svako ko ga je pogledao, mogao je da zaključi da sa pričom nešto nije u redu.

Scenario je napisan onako usputno, dok efekti jesu na nivou, ali se bez prave priče stiče utisak prisustvovanja nekom dobro organizovanom aeromitingu. Produkcijska kuća Sony Pictures posumnjala je da su braća Strause snimala svoj film, tako što su iskoristili saznanja i istraživanja sprovedena za snimanje filma Battle: LA. Tematika jeste slična, ali je Skyline već viđen i kritike uopšte nisu bile dobre. Razočarenje fanova desilo se i nakon gledanja filma Monsters, koga su reklamirali kao ovogodišnji District 9. Ipak nije lepo porediti jedno remek delo i film u kome šetaju podivljale, gigantske hobotnice (navodno elijeni).

OD DANA NEZAVISNOTI DO BITKE ZA LOS ANDJELES Piše: David Darko

FRENZY SPARK

Kao glavna premisa za Battle: LA poslužio je incident koji se odigrao u noći između 24. i 25. februara 1942 godine, u vreme kad ja Amerikom vladao strah od napada Japanaca sa Pacifika, dakle samo par meseci nakon što je napadnut Pearl Harbor. U blizini Los Anđelesa primećen je neidentifikovani leteći objekat, koji se kretao veoma sporo ka holivudskom nebu, dok je protivvazdušna odbrana ispalila u njega mnoštvo municije, ali njemu to nikako nije naškodilo.

Radnja filma Battle: LA, smeštena je u današnje vreme, u trenutku kad vanzemaljci započinju invaziju na Zemlju, i Los Anđeles ostaje poslednje ljudsko uporište.

U glavnim ulogama su: Aaron Eckhart, Michelle Rodriguez, Michael Pena, Ne-Yo, and Bridget Moynahan.

Snimanje ovog filma odvijalo se tokom septembra i oktobra 2009. godine, većinom u Šrivportu i Baton Ružu, u Lujzijani.

Poslednjih godina broj filmova sa ovom ili sličnom tematikom, polako se povećava. Tako da pored već nabrojanih filmova, ove godine možemo očekivati i film Super 8, u režiji J.J. Abrams-a Tu su takođe Cowboys and Aliens (režija: Jon Favreau).

Naravno, bilo je filmova slične sadržine i ranije. Tu su dakle: Independence day, Starship Troopers, War of the Worlds, The Day the Earth Stood Still, itd. Dobar deo njih je lepo izneo priču, uz dobar odabir glumaca, dok su neki bili manje uspešni, odnosno nedorečeni. U svakom slučaju bilo ih je dosta, ali ne ovako učestalo.

Da li je to samo pomama za novcem holivudskih producenata i reditelja, ili ovim filmovima žele da nam skrenu pažnju na nešto što nismo znali? Stephen Hawking je prošle godine naglasio da ne bismo trebali priželjkivati susret sa vanzemaljcima, jer možemo proći kao Indijanci nakon dolaska Evropljana na američki kontinent. A savršen primer, ali iz suprotnog ugla, jeste prošlogodišnji Avatar, gde je ljudska rasa ta koja osvaja nove svetove, i zarad sopstvenih prohteva bahato uništava objekte koji su od velikog značaja stanovnicima te planete. Jedino se mali tim naučnika, predvođen Dr Grace Augustine (Sigourney Weaver) protivi uništavanju prirodne sredine. Dakle, zaključak je sledeći: prosvećena bića čija je inteligencija na visokom nivou, ne dolaze da uništavaju, već da proučavaju nove svetove i stiču nova znanja.

Ako je susret sa elijenima neizbežan, nadajmo se da će nam doći ovi prosvećeni i miroljubivi.

Live long and prosper!

16

17

FRENZY SPARK

Jedna žena će učiniti sve kako bi došla do stana za koji je čitavog života štedela, makar morala da ubije potencijalne komšije i time spusti cenu željenog stana sa pogledom na more.

DREAM HOME

piše:

FRENZY SPARK

18

Željko Obrenović

bonus info

...kliknite na sličicu i pogledajte intervju sa glavnom glumicom Josie Ho.

I

zgleda da je u tom Hong Kongu teže doći do stana nego u Beogradu. Malo prostora, mnogo ljudi, a cene, jelte, visoke.

Pogotovo ako pripadate radničkoj klasi: štek baš i nije neki. A čak iako ste čitav život štekali za željeni stan – nekad ni to nije dovoljno.

Takve je (ne)sreće junakinja filma Dream Home. Taman kad je skupila dovoljno da kupi stan, vlasnici su se predomislili i digli cenu. Šta sad?

Srpska metoda: ključ u ruke. Ali, ne ključ od stana, nego, recimo, francuski ključ. Ili još bolje, nož, sekiru i ostatak alata. Zaređaš od stana do stana u željenoj zgradi i potamaniš stanare.

I, naravno, cena stana padne.

Niko neće da živi u zgradi gde se desio masovni pokolj. Čak ni u Hong Kongu. Zatim ponudiš vlasnicima pola kinte od onoga što su već tražili – i ne mogu da te odbiju.

Kažu, film je po istinitom događaju.

Nije ni čudo, kažem ja.

Dream Home je osveženje u podžanru slešera i efektno je

produbljen (i proširen) upotrebom flešbekova na odrastanje u tom i takvom Hong Kongu. Flešbekovi daju jasniju sliku čega sve teba da se odrekneš da bi došao do stana i kakve sve frustracije doživiš dok odrastaš bez stana (recimo, lokalne bande ubacuju zmije u haustore i zaključaju vrata da bi oterali stanare!). I onda ti nekako bude sasvim jasno zašto uzmeš taj, ehm, ključ u ruke.

Umeju ti Azijati da naprave dobar film od nečega što bi se kod nas završilo na nivou paskaljevićevske patetike. Nema kinte, šteka za stan, nevolje u komšiluku, socijalni život pati. Je l’ da da ima osnovu za „domaći film“?

U Hong Kongu su stvari proste i iskrene. Nema šećerenja, objašnjavanja, osuđivanja i moralisanja. I u toj jednostavnosti leži lepota. Gotovo da se mogla napraviti predstava od ovakvog setinga.

Ipak, čudno je što ovaj film dolazi baš iz Hong Konga.

Jasno, Azija je poznata po filmovima koji samo pričaju priče i ne morališu. Ali, Hong Kong je ipak bio rezervisan za akcijaše sa tučnjavama i ne preterano ozbiljnim hororima.

Ali, kao što rekoh, imaju ti Azijati nešto što mi nemamo, a imamo i mi nešto što oni nemaju. A i ne treba im. A bogami ni nama. No, dok je interneta, sve što svet ima, kao da je i naše.

19

FRENZY SPARK

N

akon nekoliko promašaja, Vudi Alen se vratio u staru formu.

“You Will Meet a Tall Dark Stranger”/„Srešćeš visokog tamnoputog stranca“, mešavina metafizike i malih životnih istina, i najbolji poklon koji nam je Vudi mogao pokloniti za svoj 75. Rođendan. Život više nije tako ludo komplikovan. U suštini, sve težnje i zahtevi čovečanstva mogu se svesti na jedno: čovek proviri kroz prozor i poželi stan svog suseda. A već sutra želi da se vrati u svoj. Životi drugih uvek izgledaju tako primamljivo. I uvek se čezne za jednostavnim slikama.

Vudi se u svojoj tragi–komediji bavi ovim saznanjem. Na početku vidimo nesrećnog pisca iz Londona Roja (Džoš Brolin), kako iz svoje radne sobe posmatra apartman preko puta, u kom mlada Indijanka Dia (Freida Pinto) svlači crveni veš. Kasnije, kako se radnja razvija on završava u spavaćoj sobi ove lepotice, ali sad zuri, ništa manje opčinjen, u svoj nekadašnji stan, u kom njegova bivša Sali (Naomi Vots) skida crne najlonke.

Kakav nesklad: uvek nam se čini da bi trebalo da budemo tamo gde nismo.

Potpuno bez napora, Vudi sledi grupu uzročno povezanih likova, juri za njihovim iluzijama, zabludama i proricanjima iz šoljice kafe, dok odbacuje realne mogućnosti.

Prevod: Marina Milićević

Srešćeš visokog tamnoputog stranca Mi smo tvorci svojih sudbina. Ali što više pokušavamo da je usmeravamo, to nas ona dublje uvlači u haos.

FRENZY SPARK

Izgleda kao da je svu tragiku poslednjih nekoliko godina svog umetničkom života hteo na prenese na platno. Poslednjih godina bio je u stalnom nemiru da bi ispunio iluziju o savršenom narednom filmu. I pritom jedva da se drugačije ponašao od likova iz „Upoznaćeš visokog tamnoputog stranca“: nervozan, nedosledan sebi, i nezadovoljan, tragajući za novom produkcijom, a da se prethodna nije ni pojavila u bioskopu.

A na rezultate smo se mogli samo ljutiti: potpuno uvrnuta tragikomedija o londonskom polusvetu „Cassandras Dream“ (2007), mini drama i izlet u Barselonu „Vicky Cristina Barcelona“ (2008) i mizantropski portret „Whatever Works“ (2009) u kome Alen sa jevrejskim scenaristom, glumcem i svestranim umetnikom Larijem Dejvidom pred kamerom spaljuje hard-core verziju svog pseudo-liberalnog feel-good filma.

Sa ovim filmom ponovo uspostavlja ravnotežu nakon „Match Pointa“ iz 2005. Ali neformalnost kojom on velike teme predstavlja kao posledice malih pančlajnova podseća na njegove najbolje dane. Osnovna poruka je: mi smo tvorci svojih sudbina. Ali što više pokušavamo da je usmeravamo, to nas ona dublje uvlači u haos.

Kada sveže ostavljenoj udovici Heleni vračara prodaje maglu, skoč i šeri joj pomažu u produžavanju maštarija. I druge ličnosti, koje tvrdoglavo hoće da implementiraju u realnost sreću, na koju nemaju pravo. Njenom sinu Roju, neuspešnom piscu, polazi za rukom da zameni žene, ali kada zameni roman sa kolegom koji je u komi, izlaže se riziku. Kada njegova bivša žena konačno nakon dugog vremena prizna ljubav svom šefu, on je odbija.

To su sve scene srušenih iluzija u kojima se proteže ukorenjeni pesimizam kao u najozbiljnijim danima Vudi Alena. Jedna od najtužnijih ali i najzabavnijih scena je kad Entoni Hopkins, koji igra Salinog oca – dok mu se upola mlađa ljubavnica ogleda u bundi koju joj je kupio – broji minute do delovanja viagre. „Ponekad iluzije deluju bolje od pilula“, reče neko u ovom filmu, kojim je mrzovoljni Vudi spasao sebe a i nas. Srećan rođendan, gospodine Alen, ostanite pesimista!

20

21

FRENZY SPARK

FRENZY SPARK

22

NOMINACIJE ZA OSKARA 2011!!!

Američka filmska akademija objavila je svoju listu nominovanih za Oskara. Očekivano na listi nema nekih značajnih iznenađenja.

Neprijatna iznenađenja

Ove godine glumačke nagrade su nikad izvesnije - Colin Firth, Natalie Portman, Christian Bale i Mellisa Leo; sve tehničke nagrade dobija Inception, a neke sporedne za šminku, kostime itd., Kings Speech i neki zanemareni filmovi. Kako tradicionalno oskarovski.

I na kraju ostaje pitanje zašto se diže toliko buke ni oko čega kada je sve unapred poznato...Ali ko zna, možda ove godine bude drugačije (to kažemo svake godine).

NOMINACIJE ZA OSKARA

1. Najveće iznenađenje je definitivno ignorisanje Christophera Nolana u nominacijama za najboljeg režisera. I pored 8 nominacija za film neobjašnjivo je izostala nominacija za režiju. Nepravedno i uvrnuto. Ovim je samo potvrđeno da Akademija baš i ne voli Nolana, (setimo se kako je i The Dark Knight bio nepravedno izostavljen). Međutim, Nolan ne treba da žali, on ima publiku na svojoj strani.

2. Andrew Garfield u nominaciji za najbolju sporednu ulogu za The Social Network. Jednostavno, on je srce ovog filma i potpuno je apsurdno da je njegova uloga izostavljena iz nominacija.

3. Izostanak nominacije za Milu Kunis, izgleda da Akademija ne može da zaboravi That’s 70’s Show.

4. Izostanak nominacija za najbolji film za filmove The Town i Shutter Island, dva filma koja su po mom sudu trebala biti na ovoj listi.

5. Mozda najveće iznenađenje je izostanak nominacije za dugometražni dokumentarac - Waiting for Superman koji je pokupio sve nagrade osim ove očigledno.

6. Samo 5 nominacija za Black Swan... Shamefull!

Prijatna iznenađenja 1. Nominacija Javiera Bardema za najboljeg glumca. Ko bi rekao da jedna uloga na španskom može da dobije nominaciju. Tako ne-tipično američki, ali istovremeno tako politički korektno.

2. Toy Story 3 u nominaciji za najbolji film i najbolji animirani film.

Red je bio da se animirani filmovi stave u istu kategoriju kao najbolji filmovi!

3. Jeremy Renner za The Town, male su sanse da dobije ovu nagradu ali bilo koja nominacija za The Town je dobrodošla.

Ostatak liste je zaista očekivan. Lako se može zaključiti da je ovo trka izmedju filmova The Black Swan i The Social Network.

Film sa najviše nominacija The Kings Speech će sigurno ubedljivo trijumfovati na nagradama britanske akademije Bafta, a za Oskara će se uobičajeno boriti pobednik Zlatnog Globusa David Fincher i favorit nezavisne scene Darren Aronofsky. U ovom trenutku The Social Network je blizi pobedi mada postoji mogućnost da The Black Swan sa nekim nezavisnim nagradama ucini ovu dodelu nagrada malo zanimljivijom.

BEST PICTURE

“127 Hours” “Black Swan” “The Fighter” “Inception” “The Kids Are All Right” “The King’s Speech” “The Social Network” “Toy Story 3” “True Grit” “Winter’s Bone”

Piše: Slobodan Vučković

ACTOR IN A LEADING ROLE

Javier Bardem for “Biutiful” Jeff Bridges for “True Grit” Jesse Eisenberg for “The Social Network” Colin Firth for “The King’s Speech” James Franco for “127 Hours”

ACTRESS IN A LEADING ROLE

Annette Benning for “The Kids Are All Right” Nicole Kidman for “Rabbit Hole” Jennifer Lawrence for “Winter’s Bone” Natalie Portman for “Black Swan” Michelle Williams for “Blue Valentine”

DIRECTING

Darren Aronofsky for “Black Swan” David O. Russell for “The Fighter” Tom Hooper for “The King’s Speech” David Fincher for “The Social Network” Joel & Ethan Coen for “True Grit”

ACTOR IN A SUPPORTING ROLE

Christian Bale for “The Fighter” Mark Ruffalo for “The Kids Are All Right” Geoffrey Rush for “The King’s Speech” Jeremy Renner for “The Town” John Hawkes for “Winter’s Bone”

ACTRESS IN A SUPPORTING ROLE

Amy Adams for “The Fighter” Helena Bonham Carter for “The King’s Speech” Melissa Leo for “The Fighter” Hailee Steinfeld for “True Grit” Jacki Weaver for “Animal Kingdom”

23

FRENZY SPARK

FOREIGN LANGUAGE FILM

FILM EDITING

“Biutiful” - Mexico “Dogtooth” - Greece “In a Better World” - Denmark “Incendies” - Canada “Hors la Loi” (“Outside the Law”) - Algeria

“127 Hours” “Black Swan” “The Fighter” “The King’s Speech” “The Social Network”

ANIMATED FEATURE FILM

MAKEUP

“How To Train Your Dragon” “The Illusionist” “Toy Story 3”

“Barney’s Version” “The Way Back” “The Wolfman”

SCREENPLAY (Adapted)

MUSIC (SCORE)

Michael Arndt for “Toy Story 3” Simon Beaufoy & Danny Boyle for “127 Hours” Joel & Ethan Coen for “True Grit” Aaron Sorkin for “The Social Network” Debra Granki, Anne Rosellini for “Winter’s Bone”

SCREENPLAY (Original)

A.R. Rahman for “127 Hours” John Powell for “How To Train Your Dragon” Hans Zimmer for “Inception” Alexandre Desplat for “The King’s Speech” Trent Reznor and Atticus Ross for “The Social Network”

Mike Leigh for “Another Year” Lisa Cholodenko, Stuart Blumberg for “The Kids Are All Right” Christopher Nolan for “Inception” David Seidler for “The King’s Speech” Scott Silver, Paul Tamasy, Eric Johnson, Keith Dorrington for “The Fighter”

MUSIC (SONG)

ART DIRECTION

SHORT FILM (ANIMATED)

“Alice in Wonderland” “Harry Potter and the Deathly Hallows: Part One” “Inception” “The King’s Speech” “True Grit”

“Day & Night” “The Gruffalo” “Let’s Pollute” “The Lost Thing” “Madagascar, a Journey Diary”

CINEMATOGRAPHY

SHORT FILM (LIVE ACTION)

“Black Swan” “Inception” “The King’s Speech” “The Social Network” “True Grit”

COSTUME DESIGN

“Alice in Wonderland” “I Am Love” “The King’s Speech” “The Tempest” “True Grit”

DOCUMENTARY FEATURE

“Exit Through the Gift Shop” “Gasland” “Inside Job” “Restrepo” “Waste Land”

DOCUMENTARY SHORT SUBJECT “Killing in the Name” “Poster Girl” “Strangers No More” “Sun Come Up” “The Warriors of Qiugang”

FRENZY SPARK

‘Coming Home’ from “Country Strong” ‘I See the Light’ from “Tangled” ‘If I Rise’ from “127 Hours” ‘We Belong Together” from “Toy Story 3”

“The Confession” “The Crush” “God of Love” “Na Wewe” “Wish 143”

SOUND EDITING “Inception” “Toy Story 3” “Tron: Legacy” “True Grit” “Unstoppable”

SOUND MIXING “Inception” “The King’s Speech” “Salt” “The Social Network” “True Grit”

VISUAL EFFECTS “Alice in Wonderland” “Harry Potter and the Deathly Hallows: Part One” “Hereafter” “Inception” “Iron Man 2”

24

I V O M L I F A K Š I R F

The Rite Premijera: 28. januar 2011.

Piše: David Darko

Love Premijera:

Inspirisan stvarnim događajima, ovaj film prati život studenta bogoslovije, Majkla Kovaka (Colin O’Donoghue), skeptika koji bezvoljno studira u školi za isterivanje đavola, u Vatikanu. Tu u Rimu, upoznaje pomalo neobičnog sveštenika, Oca Lukasa (Anthony Hopkins), koji ga upopznaje sa tamnijom stranom njegove vere.

Režiju potpisuje Mikael Hafstroem (“1408”). The Rite je triler sa elementima natprirodnog i govori o tome da nečastivi doseže i do najsvetijeg mesta na planeti.

2. februar 2011, na Internacionalnom filmskom festivalu Santa Barbara.

Ovo je inače rediteljski debi Williama Eubanka.

Radnja je sledeća...Nakon što se kontakt sa Zemljom izgubi, astronaut Lee Miller ostaje zarobljen na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Kako vreme prolazi sistemi za održavanje života se polako troše, dok se Lee trudi da očuva zdrav razum. Njegov život je sveden na klaustrofobično i usamljeničko postojanje, sve dok ne otkrije nešto sasvim čudno na brodu.

Sanctum Premijera zakazana za 4. februar 2011.

U ovom 3D akcionom trileru pratimo tim pećinskih ronilaca na opasnoj ekspediciji u najvećem, najlepšem i najnepristupačnijem pećinskom sistemu na Zemlji. Kada ih tropska oluja primora da se spuste dublje u pećinu, oni se moraju izboriti sa nabujalom vodom, smrtonosnim terenom i jezom koja ih obuzima dok traže nepoznati izlaz koji će ih odvesti do mora.

Film je režirao Alister Grierson, a izvršni producent je James Cameron

Blue Valentine Premijera se već dogodila 31. decembra 2010. Ipak, mislim da ovaj film vredi pogledati.

Blue Valentine je intiman, raspršen portret jednog braka u raspadanju.

Sa jedne strane, nekada strastveno zaljubljeni Cindy (Michelle Williams) i Dean (Ryan Gosling) žive sa svojom ćerkicom. Pokušavaju na sve moguće način da spasu svoj brak, a onda ih upoznajemo u onom trenutku kada su se njih dvoje sreli u mladosti, zaljubili puni života i nade.

Dok se nesmetano premestamo kroz ova dva vremenska razdoblja, Blue Valentine razmotava to klupko sa pitanjem: “Gde se izgubi ta ljubav?”

Film je režirao Derek Cianfrance

25

FRENZY SPARK

INTERVJU: Michael B. Myers Jr. by David Darko

MRAČNI VITEZ I NEKE DRUGE PRIČE

Tokom dugotrajnih priprema ovog magazina, na internetu sam sasvim slučajno naišao na ilustracije vredne pažnje, čiji je autor Michael B. Myers Jr., ilustrator čije vreme tek dolazi. Michael je odmah je pristao na saradnju i nakon kraćeg dogovora, imali smo mini intervju. Iz svega toga sam zaključio da govorim sa čovekom koji je veoma posvećen svom radu, profesionalcem, koji obema nogama čvrsto stoji na zemlji.

1. OK, kao prvo, šta te je privuklo ilustraciji? Kako si počeo?

Bavim se crtanjem otkad znam za sebe. Znao sam još u veoma ranom uzrastu, možda sa nekih 5 godina, da se želim baviti umetnošću i živeti od toga. Jedino nisam bio siguran gde ću se uklopiti. Mislim da sam sebe neko vreme video u industriji stripa, ali za sada mislim da je dizajn odeće i ilustrovanje likova nešto u šta se ja dobro uklapam.

2. Vidim da si veliki fan serije LOST. Koliko vremena ti je bilo potrebno za kreiranje svakog lika iz ove serije, i koliko si truda uložio prilikom crtanja istih? Poseban akcenat si stavio na detalje.

Za svaki lik iz serije LOST bilo mi je potrebno 2 do 3 sata. Zaista sam želeo da zabeležim svaku moguću sličnost sa svakim članom glumačke podele, kao i da stvorim nagoveštaj njihovih ličnih priča.

3. Da li je bilo zainteresovanih za kreiranje LOST animirane serije nakon ovoga što si ti uradio?

Ne, nije bilo zainteresovanih za animiranu seriju LOST, mada je sa mnom kontaktirao neko ko je želeo da napravi figurine nekih likova iz serije, na osnovu mojih ilustracija.

4. Na tvom sajtu izloženo je dosta jedinstvenih ilustracija za majice, tj. odeću. Zaista sam uživao posmatrajući ih. Možeš li nam reći nešto više o tome?

Moj rad sa “komercijalnim” ilustracijama započeo je nakon izbora nekih mojih radova na Threadless.com. To me je privuklo da se malo više posvetim dizajniranju i ilustrovanju odevnih predmeta, a ilustrovao sam kako za početničke linije odeće, tako i za one koje već traju godinama. Veoma je zabavno ući u to i baviti se tom vrstom posla, ja sam zaista uživao u tome.

FRENZY SPARK

26

5. I za kraj, ništa manje važno. Staromodni posteri DC Comics likova. Mislim da je tvoj poster Mračnog Viteza privukao moju pažnju i naterao da se zaustavim na tvom profilu. Kako je došlo do te ideje?

Poster Mračnog Viteza o kome govoriš sam napravio za jedno popodne. Veliki sam obožavalac Betmena, i želeo sam da napravim nešto što će se pamtiti. Takođe sam veliki poštovalac

rada Brusa Tima, i želeo sam da radim na nečem u tom stilu/ smeru. Onda sam samo nastavio i napravio postere i za druge likove iz DC univerzuma.

6. Da li će biti još sličnih staromodnih postera na tvom sajtu?

Voleo bih da uradim još filmskih plakata. Bio sam u prilici da vidim neke prilično sjajne radove Olija Mosa, i voleo bih da uradim nešto kao on. Kako god, on je suvi talenat za kreiranje naracije u svojim posterima.

27

FRENZY SPARK

nije velika stvar biti nag Prevod: Marina Milićević

Uvažili su Vaš predlog?

A.S.: Da, i to je ono što rad sa Alanom Bolom čini dobrim. On sluša i glumce i ohrabruje ih da daju svoje predloge.

Izgleda da je rad svima bio zadovoljstvo. Pa i za dvoje glavnih glumaca Annu Paquin i Stephena Moyer koji su se spojili na snimanju?

A.S.: Da (smeh). Oni su postali moji dobri prijatelji.

Zgodan je kao model za donji veš i jedan je od najpoznatijih švedskih glumaca. Alexander Skarsgård govori o vampirima, Pravoj krvi, Larsu fon Triru i izgledu Lejdi Gage.

Alexander Skarsgård je rođen 1976. u Stokholmu i jedan je od sedmoro dece slavnog švedskog glumca Stellana Skarsgårda (Kroz talase, Dobri Vil Hanting, Lov na crveni oktobar). Pre nego što je 2004. otišao u Kaliforniju, igrao je u brojnim filmovima. Igrao je u seriji „Generation Kill“, ali postao je poznat po ulozi u seriji „Prava krv“ Alana Bola. On igra hiljadu godina starog vampira-vikinga Erika Nortmana. Snimio je tri sezone i četvta je u planu.

U „Pravoj krvi“ ima dosta scena seksa. Za nekog ko dolazi iz švedskog filma, gde, poznato je, nema tabua, to ne bi trebalo da bude problem.

A.S.: Ako ima smisla i ako je važno za priču, nemam problem s tim.

„Vampirski dnevnici“, „Twilight-Saga“, „True Blood“. Poplava vampirskih serija. Šta mislite, da li će gledaocima dosaditi ta tematika?

Alexander Skarsgård: „Prava krv“ je više od vampirske serije.

80 procenata likova nisu samo krvopije već i druga stvorenja ili samo ljudi. Serija ima i drugih kvaliteta. Interesantni karakteri, odnosi, serija ima više nivoa.

Jeste pričali sa njima o tome?

A.S.: Da. Svaki put pred scene u kojima smo nagi, oni bi se uznemirili, a ja sam ih smirivao. Biti nag zaista nije velika stvar.

Kako gledaju Vaše kolege iz Amerike na to?

A.S.: Oni imaju dileme. I vrlo su sramežljivi po tom pitanju. To je zaista smešno. U zemlji gde je nasilje dozvoljeno, scene ljubavi su tabu. Po ceo dan se igraju igrice u kojima se puca i ubija, ali kad se vidi gola zadnjica na ekranu, glava se okreće.

Za razliku od „ Twilight-Sage“, najpopularnijem izdanku vampirske zajednice?

A.S.: Nisam gledao filmove, pa ne mogu da poredim. Nisam ekspert za taj žanr i ne gledam takve filmove. Svestan sam fame oko vampira, naročito kod tinejdžerki. Ali i kad sam prvi put pročitao ulogu pisanu za Erika, mislio sam da je to kič i treš.

Ipak Ste pristali?

A.S.: Da. Kad sam saznao da je Alen Bol kreator serije. Bol je plodan umetnik i inteligentan čovek. Obožavam „Six Feet Under“ i „Magnoliju“. Želeo sam da sarađujem sa njim.

Vi ste Šveđanin, visok dva metra i igrate vampira-vikinga. Kliše, zar ne?

A.S.: Ne, Bol nije tražio po svaku cenu Šveđanina za ulogu. Erik čak nema ni švedski naglasak. Na početku smo diskutovali o tome. Neki ljudi su želeli da on ima jako naglašen akcenat. Ali ja sam smatrao da to nema puno smisla, jer on je na zemlji 1000 godina i trebalo bi da tečno govori bar dvadeset jezika. On govori američki engleski, nekoliko rečenica na švedskom i još nekim jezicima. To ga čini posebnim.

FRENZY SPARK

Upravo Ste sa režiserom Lars fon Trirom snimili film „Melanholija“. Priča se da rad sa njim i nije baš uvek prijatan. Bjork i Nikol Kidmen su odbile da ponovo sarađuju sa njim.

A.S.: Ja to ne mogu da razumem i moje iskustvo je potpuno različito. San je sarađivati sa takvim režiserom. On je jedan veliki medved. Kod njega nema ograničenja, ne postoje pravila.

Jednostavno se glumi, on trčka za svojom kamerom i snima.

Imate toliko slobode.

U ovom filmu ste pored Kifera Saterlenda, Kirsten Danst i Šarlot Ginsberg sarađivali i sa Vašim ocem.

A.S.: Da, to je bio prvi put da smo zajedno pred kamerama i bilo je čarobno.

Vi ste glumačka porodica. I braća su Vam glumci. Nazivaju Vas nordijskim Boldvinima.

A.S.: Da, čuo sam (smeh). To mi je jako zabavno i pomalo ludo.

Kad pomeniste ludo, glumite u spotu Lejdi Gage „Paparazzi“.

Kako je bilo sarađivate sa njoj?

A.S.: Ona je vrlo pametna žena. Morati biti pronicljivi da biste otišli tako daleko. Inače je vrlo profesionalna.

Jel Vam se dopada njen stil? Kao na primer haljina od svežeg mesa?

A.S.: Odgovoriću u vampirskom stilu: izgleda vrlo ukusno.

28

Alexander Skarsg책rd govori o vampirima, Pravoj krvi, Larsu fon Triru i izgledu Lejdi Gage.

29

FRENZY SPARK

TV10

top

Piše: Oto Oltvanji

Modern Family (ABC) Svaka epizoda uporno bolja od prethodne. Dostignut novi standard u transferu neprijatnosti, a ime mu je – Phil Dunphy.

Boardwalk Empire (HBO) Kreće sporo – naravno, ta

ovo je HBO – ali brzo postaje zarazno. Razvrat, nasilje, život, smrt. I milion ljudskih priča kakve još niste videli.

Sve što želim od serije ili filma. Više podseća na Kuma nego na Goodfellas.

Damages (FX) Zli John Grisham na

Dexter (Showtime) Jedina u mnoštvu serija sa kompletnim ansamblom retardiranih

esidu. Lost je otvorio Pandorinu kutiju ispremetane naracije, a Damages je najbolji polaznik prvog kursa.

likova koju mogu da gledam. Bio sam u zabludi da ne može bolje od četvrte sezone.

Sherlock (BBC One) Nikad bolja modernizaci-

ja neke franšize: Šeki bi zaista maltretirao SMSovima, dok je detalj da je doktor Watson veteran ovog rata u Afganistanu neprocenjiv. Ali, od svega je fascinantnija kontrola nad osmišljenom, raskošnom, originalnom (!) pričom.

FRENZY SPARK

30

Doctor Who (BBC One) Tek kada je Steven Moffat preuzeo kormilo shvatio sam koliko je svojevremeno Doktor uticao na britanske strip-scenarističke gastarbajtere u Americi.

Kvalitet je tokom sezone varirao, a zapravo je sve vreme pripreman vatromet za dvodelno finale.

The Walking Dead (AMC) Da nisu tako uprskali poslednje dve epizode, ovo bi se tuklo za vrh.

Conan (TBC) Otkako je

Wallander (BBC One) Neko će se ubiti, Kenneth

Branagh na malom ekranu ili mi ispred njega. I to je dobro.

Misfits (E4) Ah, kakva predivna vitamin-

startovao u „osnovnom kablovskom paketu“, Konando je pušten s lanca.

I dalje povremeno škripi dnevna doze komedije, ali mu zato ponekad kroz kožu lica neočekivano probija duh Bila Hiksa. S izuzetkom jezovito pogubljenog Harrisona Forda (ne želim ono što on uzima), svi su razbili u svojim gostovanjima, a možda najbolji bili su Tom Hanks, Russell Brand, Soundgarden i Kid Cudi.

ska injekcija za živce i mozak.

Jedna od onih kod kojih se obavezno zapitate što kod nas ne rade ovako nešto kad je moguće i jeftino.

31

FRENZY SPARK

SPARK’S BOOKSHELF brought to you by

FRENZY

- Recenzije knjiga - Liste knjiga na koje bi valjalo obratiti pažnju - Stripovi

Recenzija knjige “Konačno rešenje”

Povratak Šerloka Holmsa

Prevod: Marina Milićević

U enigmatskom i virtuoznom romanu Majkla Šejbona, Konačno rešenje najpoznatiji detektiv svih vremena se pojavljuje kao starac za vreme Drugog svetskog rata.

Nezaboravno veče miholjskog leta 1889. Agent iz Kalifornije je došao u London da pokupi interesantne spise dva prominentna autora za svoj magazin. Oskar Vajld je isporučio Sliku Dorijana Greja, Artur Konan Dojl koji je dve godine pre toga ustrojio izuzetnu detektivsku figuru prepunu samopouzdanja (Poov Dupin je za njega „podređeni“) bio je spreman da napiše još priča o ovom detektivu.

Dojl i Vajld su dobro razumeli jedan drugog: susret takozvane visoke i popularne literature, high i low, klasične i trivijalne. Ali i Dojlove priče su vrlo klasične na svoj način: one su ga proslavile širom sveta, iako ih je i sam pisac gotovo sa prezirom posmatrao kao nebitna dela, a isticao svoje istorijske romane.

Od svih likova u literaturi, Šerlok se javlja iznova i iznova. Mnogi pisci nastavljaju da pišu ovu sagu. Samo pomenuta priča Holmsovog asistenta Džinovski pacov sa Sumatre je mnogo puta doživela uobličavanja. Svi ovi literarni pokušaji su sledili logiku pomešati sve i svašta kao u svetu bogova kasne antike.

Holms se bori protiv marsovca u Šerlok Holmsovom ratu svetova (H.G. Vels) ili se pojavljuje sa Zigmudom Frojdom u Beču (Nikolas Majer, Sedmoprocetno rešenje) i Šerlokov susret sa Džek Trbosekom koji pokazuje da su vrlo slični (Majkl Dibdin: Poslednja priča o Šerloku Holmsu).

Ono što je Malkl Šejbon učinio u svom krimiću prevazilazi sva očekivanja žanra, svu žanrovsku ušuškanost, i namiguje postojećim trikovima. Uspeo je da napravi ozbiljan roman i da šarm trivijalne forme literarno uobliči. Kako je to već i uradio, ali na drugi način u svom romanu o stripu za koji je dobio Pulicerovu nagradu - Čudesne avanture Kavalijera i Kleja.

Veliki detektiv, senilno star, živi na seoskom imanju, izolovan, i gaji pčele. Za vreme Drugog svetskog rata iz svoje kuće ugleda dečaka kako ide prugom. Kako se ispostavi, devetogodišnji dečak je pobegao iz Nemačke i zbog svih ratnih užasa prestao je da govori. Oko ovog dečaka i njegovog papagaja događaju se čudne, čak smrtonosne stvari.

Nije novina da Holms dobija slučaj u Drugom svetskom ratu.

Neumorni žanrovski producent, pomenut na početku članka, pronašao je 1941. priču jednog naci-komadanta: odbegli agent pada padobranom pred kuću starog Holmsa. Ali Šejbon piše o susretu Holmsa sa užasima Drugog svetskog rata i implicitno sa užasima u koncentracionim logorima. Rekviziti za priću već postoje, ali je perspektiva drugačija: monstruozni 20. vek iz perspektive nevinog 19. veka. Holms je još jednom imao sreće sa nerado prihvaćenim slučajem, ali on zna da je star, ali ne zbog njegove fizičke slabosti već zato što mu je savremeni svet potpuno stran.

Junak je definisan bolovima u zglobovima i nerazumevanjem današnjeg sveta, i bolnim saznanjem koje donosi budući.

Centralna tajna u romanu su šifre koje izgovara papagaj. Šta bi trebalo da znače ove šifre? Jel reč o političkoj špijunaži ili o računima švajcarske banke? Rešenje je duboko ironično. Ali priča se sve u svemu dobro odvija, slučaj se razrešava. Nacisti će (kao što mi znamo) izgubiti rat. Ali na primeru starog detektiva čini se da smo i mi sve izgubili. Jer ne živimo u 19. veku. Šejbonov originalni naslov je teško prevesti. U njemu je sadržan varvarsko birokratski užas Endlosunga (Konačnog rešenja) i Holmsova oštroumnost. Šejbonov naslov oslanja se i na Dojlovu čuvenu priču The final Problem (Konačni problem), u kojoj Šerlok umire. Ali ne zadugo, jer je publika bila toliko ljuta i tužna i zahtevala od Dojla da ga oživi. Šerlokova magija i aura su neiscrpne. One se prenose i na autore. Džulijan Barns je objavio sjajan roman Artur i Džordž. U njemu je pisao o istorijskom događaju iz 1903., u koji je Dojl bio i sam uključen. Pošto je zbog svojih priča o Šerloku važio za vrlo oštroumnog čoveka želeo je da dokaže nevinost jednog pravedno osuđenog autsajdera po imenu Džordž Edalji. Ali to je kao što su pokazali i Šejbon i Barns, to je komplikovanije nego što je mislio.

Magija čistog razuma i dalje deluje. Snaga Šejbonove briljantne fikcije leži u oživljavanju Šerloka – senilnog, krhkog, jedinstvenog.

33

FRENZY SPARK

SPARKBOOK Knjige koje su obeležile 2010. godinu.

Preporučuje: Anja Terzić

Poslednji 1. Milenijum anđeo trilogija 4/5.

Stig Lašon

Verovatno najbolji naslov u prethodih N godina. Retko se dešava da čitam “must read”, ali je ovo stvarno obavezno štivo.

Verovatno će biti još popularnije posle afere sa Asanžom. Što me infinitenzimalno zanima. Ono što se meni sviđa je KONAČNO snažan ženski lik koji može da se bori bez pomoći “princa na belom konju” i prijateljstvo (i vera u isto) ispred ljubavne afere.

2. Pusti pravog

da uđe

Iskupljenje Olaf Olafson

Ispovest iseljenika sa Islanda koji je svoj dom našao u Americi, ali je sećanjem i dalje vezan za događaje iz prošlosti koji su obeležili čitav njegov život. Zašto pročitati? Zato što ćemo shvatiti da nismo jedini koji smo obeleženi prošlošću i da je savršena porodica samo privid.

FRENZY SPARK

Nepravedno promenjen naslov originala “Gargoyle”, mada nakaon pročitanog romana i takav naslov ima smisla. Ipak odnosi se na ženski glavni lik, a ne na naratora. Ja nisam našla poentu u promeni akcenta na značaju likova. Jedan od onih romana okarakterisan kao “senzacionalno”. U principu, tužna ispovest bivšeg playboy-a i porno glumca koji je unakažen u automobilskoj nesreći i pretvoren u “gargojla”. Playboy nije poznavao ljubav, ali je “gargoj” upoznaje. Zašto pročitati? Zato što je dokaz da anđeli postoje (hmmmm... flashback - von Trierov “Breaking the Waves”). Minus: previše optimistično da bi bilo verodostojno.

Čudesni dar Herkula Karl Johan Barfusa Valgren

Slična tematika iz pera švedskog autora. Glavni lik je rođen nakazan...ali i nadaren. Takođe previše optimistično za moj ukus.

Jon Ajvide Lindkvist

Presek dešavanja u (relativno) savremenom švedskom društvu kroz priču o prijateljstvu usamljenog dečaka i devojčice vampira.

Može se primeniti na svako društvo današnjice: zlostavljanje, narkomanija, (homo)seksualnost, nesamostalnost.... Zašto pročitati? Zato što možemo da sagledamo sve probleme našeg društva pred kojima zatvaramo oči.

3.

Endru Dejvidson

6. Confessions of a Fallen Angel Ronan O’Brien Personalna topla preporuka. Jedna od onih knjiga koja me je u knjižari privukla naslovom. Tragična priča o dečaku iz Dablina koji je preživeo kliničku smrt, vratio se u život ali sa darom (ili prokletstvom) predviđanja budućnosti. Naravno bez mogućnosti da se sled događaja promeni. Zašto pročitati? Zato što ćemo shavtiti da ne cenimo dovoljno ono što imamo, zapitati se da li postoji sudbina i da li mi zaista imamo neku svrhu na ovom svetu.

34

7. Vampire Academy

Joe Hill

Richelle Mead

Teenage literatura. Zarazna, naravno! Rose je dampir. Njena najbolja prijateljica Lisa je moroj. Dimiti je “opasni” dampir i zaštitnik moroja u koga je Rose zaljubljena. Kada Dimitri u jednoj borbi biva pretvoren u strigoja (reference potražiti u mitologiji istočno-evropskih naroda!!!), radnja se seli u Rusiju i u Sibir. I to je ono što je originalno u odnosu na sve ostale romane ovog žanra. Na žalost nedostaje detaljnost sa kojom je krunisana kraljica vamp-literature Anne Rice pisala. Zašto pročitati? Zato što je teško ostaviti serijal kad se jednom počne.

Brasyl Dark Places

Vilenjaci su zli i pretvrtljivi. I žive među nama. Samo su ovladali veštinom prerušavanja. Simpatična i slatka pričica.

9. Kutija u

Gillian Flynn

Jedna od mojih omiljenih knjiga ove godine. Džilijen Flin je autor na kog možemo da računamo.

obliku srca

The Justin Cronin Passage

R’n’r roman. Rock star koji već ima sve i svašta i smatra da je naručivanje “mrtvačevog odela” cool ideja. Naravno ne računa na osvetoljubivog duha. Zašto po ovom romanu nije odrađen film? Bio bi bolji od većine horora koje gledamo poslednjih godina.

10. Knjiga bez naslova

Verovatno najbolji roman godine. Mislim da ću mu se vraćati i vraćati. Jedva čekam nastavke.

Nepoznati Autor

Da li se neko seća originalnog “From Dusk Till Dawn” (bilo je i nekih neuspešnih nastavaka)? E pa to bi bilo to.... vampiri u redneck sredini. Saloon i momci laki na potezanju oružja.

Nepretenciozno i neočekivano. Zanimljivo.

11. Knjiga o Nil Gejmen

Ian McDonald

Mekdonald je Kormak Makarti SF-a. Brazil je obavezno štivo.

8. Ironside/Modern Holly Fairytale Black Džo Hil

Horns

Džo Hil se pokazao kao dostojan naslednik svog oca (Stivena Kinga) i dao nam jednu na prvi pogled palp ideju, a zapravo ozbiljnu studiju karaktera.

The Steel Remains

Richard Morgan

Ovo je blago razočaranje. Morgan piše fentezi-noar? Delovalo je obećavajuće.

groblju

Nikako dečija literatura. Fenomenalna priča o dečaku koga su odgajili duhovi. Na groblju. I bolje je ljudsko biće od obične dece. I duhovi su bolja ljudska bića od ljudi. verovatno i životinje. Meni omiljena Gejmenova knjiga. Zašto nije u školskoj literaturi?

35

The City & China The City Mieville Ovo mora da ide u školsku lektiru.

Savršenstvo.

FRENZY SPARK

Preporučuje: Željko Obrenović

Obratite pažnju na:

Recenzija knjige “Just Kids” piše: Ivana Knežević

budite dobri sa njima, oni su samo deca

Leto 1967. Umro je Coltrane. Frank O’Hara je pisao o danu kad

je Lady umrla, ali i on je mrtav. Patti Smith ima 20 godina i dolazi u Njujork sama. Autobuska karta od Filadelfije do Njujorka je skuplja nego što je računala i ona nema dovoljno para. Kad je ušla u telefonsku govornicu da pozove svoju sestru, postiđena jer se već oprostila bila pred polazak u novi život, našla je u njoj zaboravljenu tašnu i u njoj taman dovoljno para da doplati za kartu u jednom pravcu. Iza nje u Nju Džersiju ostaje porodica u kojoj je odrasla voljena, bednički posao u fabrici, i dete koje je dala na usvajanje odmah po rođenju. Spontano otkrivanje seksualnosti sa dečakom koji je još manje znao od nje je rezultiralo trudnoćom. U vreme kad su neudate majke nešto između kriminalca i državnog neprijatelja, nju prihvata u kasnijim mesecima trudnoće stariji par umetnika koji žive van gradskih granica i normi jer njenoj porodici komšije stvaraju probleme. Patti zna da neće biti ni učiteljica niti će provesti život u fabrici – ona će biti umetnik, ali kakav, to će otkriti u Njujorku.

Sa Port Authority terminala odlazi u Bruklin, na adresu koju je dobila i na kojoj žive par poznanika iz Džersija koji su se ponudili da je smeste za početak. Oni više ne stanuju ovde, obaveštava je momak koji otvara vrata ali u zadnjoj sobi je neko ko on misli da ih poznaje, neka ona uđe slobodno da ga pita. U zadnjoj sobi spava lep dečak čupave kose, njenih godina, i on je vodi do sledeće adrese. To je Robert Mapplethorpe. Njeni poznanici nisu ni na toj adresi i Patti je sama u Njujorku, bez para i igde ikoga. Nedeljama traži posao, spava u parkovima, na grobljima, u napuštenim vagonima metroa, i ne brine za sebe sigurna da je niko neće dirati, ali gladna je, umire od gladi. Polako upoznaje grad i male ljubaznosti stranaca joj pomažu da preživi. Naleće na Roberta opet, i opet, i u jednoj sceni gde je pisac koji joj je platio obrok vodi kod sebe u stan Robert nailazi niz ulicu, i ona mu se baca oko vrata kao spasiocu.

Nalaze stan zajedno, njih dvoje dece iz katoličkih porodica ali vrlo različitih; ona je bila odgojena u siromašnoj ali bliskoj porodici, on je odrastao u porodici srednje klase sa strogim ocem i brojnom decom. On je rođen početkom novembra, u ponedeljak, ona na poslednji dan 1946, isto u ponedeljak. Rođendani

FRENZY SPARK

su joj važni, i oni iz prošlih vremena, i dani umrlih, i sve što se dešava prolazi za nju kroz portale vremena obeleženim prethodnim prisustvom pesnika i važnih likova. Arthur Rimbaud i francuski modernisti su deo nje podjednako kao i muzika i period koji se razvijaju i previru oko njih kao da su nova vrsta života i vremena. Patti i Robert nemaju ništa. Kad kupe sendvič mogu da priušte samo jedan, i podele ga. On joj daje više, jer on bolje podnosi glad. On voli slatkiše, i ako imaju koji penny ostatka, kupe nešto slatko za njega. Ona na stomaku ima izukrštane crvene linije ožiljaka od trudnoće u još nesazrelom telu, ali uz njega se ne stidi i zajedno otkrivaju intimnost, fizičku i onu još veću. Gladuju i kupuju materijale za umetničke eksperimente; Robert skuplja neverovatne sitnice i koristi ih za kolaže i instalacije, Patti crta i pokušava da piše poeziju. Ne idu na koncerte ni u bioskop, jer nemaju para. Hodaju gradom beskrajne sate.

Imaju stari gramofon i nekoliko ploča koje slušaju hiljade puta.

Jedno drugo daruju svojim kreacijama, i služe kao inspiracija.

Idu ponekad u lunapark na Coney Island-u i provode se kao bezbrižna deca. Retke fotografije iz tog vremena koje ona čuva.

Njene omiljene. Robert ne čita, Patti je jednom nogom u svetu knjiga i drugom u realnosti. On brine o parama i budućnosti, ona uživa u slobodi koji imaju.

Iz Bruklina će preći u Menhetn. Robert otkriva svoju homoseksualnost, ali je i dalje voli; ona upoznaje druge muškarce ali ga i dalje voli. Podržavaju jedno drugo u razvoju sopstvenog umetničkog izraza, i obećavaju da će ostati zajedno sve dok budu trebali onom drugom. Sreću nebrojene ljude iz sveta koji izgleda da postoji u zasebnoj šumi – umetnike i pesnike, muzičare, otpadnike svih vrsta. U Chelsea hotelu žive među benevolentnim čudacima, koji su im naklonjeni i prihvataju ih. U lobiju kao na najživopisnijoj stanici sreću sve koji nešto znače, i sami kao studija, otvore im vrata i ukažu na nešto novo. U toj košnici kreativnog marginalnog Njujorka, koji je nalik na kaleidoskopsko obdanište, nad svima visi oblak koji jednog po jednog uzima brojne likove, od epizodnih do onih bliskih. Ovo je čaroban svet u kome se lako umire. Robert sledi svoj put, Patti sledi svoj, uporedo a nezavisno, i uz podršku onog drugog.

36

The Day Lady Died

BY FRANK O’HARA It is 12:20 in New York a Friday three days after Bastille day, yes it is 1959 and I go get a shoeshine because I will get off the 4:19 in Easthampton at 7:15 and then go straight to dinner and I don’t know the people who will feed me I walk up the muggy street beginning to sun and have a hamburger and a malted and buy an ugly NEW WORLD WRITING to see what the poets in Ghana are doing these days I go on to the bank and Miss Stillwagon (first name Linda I once heard) doesn’t even look up my balance for once in her life and in the GOLDEN GRIFFIN I get a little Verlaine for Patsy with drawings by Bonnard although I do think of Hesiod, trans. Richmond Lattimore or Brendan Behan’s new play or Le Balcon or Les Nègres of Genet, but I don’t, I stick with Verlaine after practically going to sleep with quandariness and for Mike I just stroll into the PARK LANE Liquor Store and ask for a bottle of Strega and then I go back where I came from to 6th Avenue and the tobacconist in the Ziegfeld Theatre and casually ask for a carton of Gauloises and a carton of Picayunes, and a NEW YORK POST with her face on it and I am sweating a lot by now and thinking of leaning on the john door in the 5 SPOT while she whispered a song along the keyboard to Mal Waldron and everyone and I stopped breathing

Ovo je malo nabacanih detalja i impresija iz knjige Patti Smith „Just Kids“ koja je nedavno izašla i u kojoj je ona ispunila obećanje Robertu dato dvadeset godina ranije da će napisati njihovu priču. Iako se u opisu knjige i kritikama koriste izrazi ’prva ljubav’, ’veliko prijateljstvo’, oni ne dočaravaju kompleksnost i snagu njihove veze – sve što je bilo potrebno je ono što je Robert hteo, da bude ispričana, i Patti je to ispunila kao preživeli učesnik jednog jedinstvenog para. Utisak koji ostaje i koji dugo drži je taj neizmerne lepote. Ovo su njena sećanja i ona ih je sačuvala kao pravo blago, ne samo na Roberta i mladost, već kako su oni (p)ostali Patti Smith i Robert Mapplethorpe. Knjiga ima teksturu; oseti se pod prstima njihova transformacija kao da se desava ovog trenutka, i dok se sve oko njih menja neverovatnom brzinom, oni poseduju svest o nečemu što je nepromenljivo – oni imaju jedan drugog. Ovo je iznad svega jedna neverovatno romantična priča, i o ljubavi i o umetnosti, i desila se u svetu svih romantičnih priča, koji je surov i prljav, u kome se mladost i nevinost izgube u razmaku od nekoliko dana ili godina, u kome je sve moglo da ispadne sasvim drugačije, ili ne ispadne uopšte, ali ono što nije moglo da ispadne nikako nego baš kako jeste je ono što su bili jedno drugom. Les enfants tendres.

37

FRENZY SPARK

SRPSKA VEZA

...intervju >>>Nik Harkavej piše: Željko Obrenović

FRENZY SPARK

38

ŽO: Je l’ voliš svoj roman? (Znam mnoge koji mrze svoje knjige kad su gotove, ali uživaju u samom činu pisanja.)

N

ik Harkavej (rođen 1972. godine u Kornvelu, Engleska) je pisac i scenarista. Autor je romana The Gone-Away World, objavljenog u junu 2008. godine. Sin je čuvenog romanopisca Džona Le Karea. Porede ga sa Čakom Polanikom i Kurtom Vonegatom. Željko Obrenović: Tvoj prvi roman je mešavina avanturističkog romana i postapokaliptične ratne priče. Sa ninđama, naravno.

Puno ideja u jednoj knjizi. Je l’ u pitanju nagomilana inspiracija ili nešto drugo?

Nik Harkavej: Hteo sam da eksplodiram! Pisao sam filmske scenarije, što može da bude veoma ograničavajuće, te sam očajnički želeo da radim nešto zabavno. Hteo sam da razbijem okvire, pa sam sve što mi je palo na pamet ubacio u roman. ŽO: Odakle ti ideja da ubaciš ninđe u roman? Priznajem da je to jedna od stvari koje su me naterale da pročitam knjigu.

NH: Ninđe su strava. Zabavne su jer te navode na misao da jedna osoba može da bude neviđeno jaka i da čini čuda. Ninđa, kao i gangster ili dečak-čarobnjak, je neko ko sam može da postroji vojsku. Skroz su u fazonu sedamdesetih. I, za mene, imaju neki retro šarm.

Mislim da je za avanturu najbitniji negativac. Ako je negativac zajeban, junak može da bude heroj kako mu dolikuje. U suprotnom, ne. Svako ko može da pobedi veliku grupu ninđa, zaslužuje poštovanje. ŽO: U romanu imaš dosta promišljanja, poput Čaka Polanika.

Je I’ misliš da je za pisca među najvažnijim stvarima da bude svestan savremenog sveta i opasnosti koje on nosi?

NH: Veoma je važno. Pokušavam da ne mislim previše o “dužnosti umetnika” itd; mislim da previše teoretisanja narušava priču. Svet nije ono što mi mislimo da jeste. Mnogo je kompleksniji i isprepletaniji, a opasnosti sa kojma se suočavamo često su stvari na koje jednostavno nismo obratili pažnju ili ih ne razumemo.

Izluđuje me što neki inače veoma inteligentni ljudi – pogotovo u Britaniji – veruju da je legitimno reći “Oh, ne razumem ti se ja u nauku”. Zaprepastili bi se da neko kaže “Šta sad, ne volim knjige”, ali ignorisati čitavu nauku je nekako OK. Glupost. Nauka otkriva sve više i više o našem svetu i nama samima, i pisci nikako ne mogu da pišu o svetu u potpunosti bez svesti o ovim saznanjima. A opet, mnogi to čine i niko ih ne opominje. ŽO: Baš pre nego što sam pročitao tvoj roman, završio sam Generation Kill. Moram ti priznati da sam zapazio neke sličnosti, pogotovo u tonu koji je kod tebe doprineo na uverljivosti fantastičnih elemenata. Jesi li razmišljao o tome?

NH: Pročitao sam Generation Kill tokom priprema za pisanje.

Nisam bio u vojsci a nisam želeo da ispadnem budala. Nikad nećeš moći da prikažeš rat ako nisi učestvovao u njemu, ali opet nisam hteo da pišem gluposti. OK mi je ako neko kaže “nije to baš tako”, ali užasavala me je pomisao da će neko pomisliti kako sam omanuo u svemu.

Tako da sam pročitao tu knjgu, zatim Jarhead i još neke. Čini mi se da je bilo dovoljno. ŽO: Koliko si istraživao pre pisanja The Gone-Away World?

NH: Kao što rekoh, nešto jesam, ali naposletku sam izmislio svet iz onoga što sam znao i što sam mislio da će ga učiniti interesantnim. Osim što sam malo proučavao kako bih se uverio da rat o kom pišem nije besmislen, pustio sam mašti na volju.

NH: Trenutno ga se pribojavam. Plašim se da ljudi neće naredni toliko voleti. Ipak, volim The Gone-Away World. Ponekad pročitam odlomak i donekle zaboravim da sam ga ja napisao pa pomislim “Opa, ovaj lik nije loš!”, a onda se setim da sam to ja.

Dobar osećaj.

Nisam od onih koji veruju u terapeutsko pisanje; samo želim da ispričam priču. Ostalo prepuštam drugim piscima. Što se mene tiče, bilo bi užasno kad bi se vratio nečem što sam napisao i shvatio da ga mrzim. Što ne znači da kad zavirim u knjigu ne pomislim “Uh, ovo sam mogao bolje. Ovaj deo sam mogao da ubacim desetak stranica kasnije itd.”

Ali, u nekom momentu moraš da staneš. Bolje je da pustiš knjigu i pružiš ljudima šansu da uživaju u njoj, nego da u nedogled traćiš vreme pokušavajući da je učiniš savršenom. Nikada neće biti savršena. ŽO: Da li pratiš TV-serije kao što su Lost, The Wire, Middleman, Veronica Mars? Neki kažu da je u njima budućnost medija i da su filmovi prevaziđeni. Šta misliš?

NH: Veliki sam fan House, My Own Worst Enemy i još nekih.

Mislim da je The Wire remek-delo. Ne mislim da su filmovi prevaziđeni ništa više od pozorišta ili knjiga. Drugačiji je doživljaj.

Problema za medij ima na sve strane – mislim da će biti sve više obračuna vezanih za autorska prava i slično, i da će ljudi naposletku morati da prihvate da proizvodnja košta i da ako zahtevamo da sve bude besplatno, kvalitet će ispaštati. Što će reći, vlasnici prava će morati da iskuliraju i potraže nove mogućnosti. Kompleksno pitanje.

Ali da odgovorim, nisam siguran da u ovom trenutku jedan medij može da zameni drugi. Mislim da je to obeležje Postmoderne: ništa ne nestaje. ŽO: Omiljeni roman svih vremena?

NH: Nemam pojma. Previše ih je. Volim Einstein’s Dreams. Baš je ponovo čitam. ŽO: Najbolji roman u skorije vreme?

NH: Čitam u prevodu Paris Noir, koji je neverovatan. ŽO: Omiljeni strip?

NH: Veliki sam fan Powers. ŽO: Omiljeni strip u skorije vreme?

NH: Verovatno Fables. Ali opet, mnogo ih je odličnih. ŽO: Omiljeni strip-junak?

NH: Još jednom, previše ih je. Ali što se mejnstrima tiče, Betmenov sam fan, pogotovo kad ga piše Grent Morison. ŽO: Koju super-moć bi voleo da imaš?

NH: Definitivno, što više njih. Ali ako moram da se odlučim, izabrao bih Vulverinovu moć iscelivanja. ŽO: Možeš li da nam kažeš nešto o romanu koji trenutno pišeš?

NH: Pa, mogu da kažem samo nešto uopšteno; ako mislite da je The Gone-Away World vestern, novi će biti gangsterski.

NH: Da li bi došao u Srbiju u cilju promovisanja?

NH: Zašto da ne. Imam drugara koji često dolazi i kaže da je strava. Misliš da bih bio dobrodošao? ŽO: Naravno. Nadam se da ćemo se uskoro videti i želim ti puno sreće u daljem radu.

Intervju na engleskom možete pročitati na sledećem linku: http://www.nickharkaway.com/2009/08/the-serbian-connection/

39

FRENZY SPARK

Recenzija knjige:

THE WALL OF THE SKY, THE WALL OF THE EYE

Piše: Miloš Cvetković

THE WALL OF THE SKY, THE WALL OF THE EYE je zbirka priča Jonathana Lethema objavljena 1996. i sadrži sedam priča, s tim što postoje razlike u odnosu na američko i britansko izdanje (VANILLA DUNK i FOREVER, SAID THE DUCK u američkoj verziji zamenjene su sa ACCESS FANTASY i HOW WE GOT IN TOWN AND OUT AGAIN u britanskoj). Knjigu sam pročitao još pre dobrih godinu dana, ali budući da mi je većina priča prilično sveža u sećanju rešio sam da napišem ovaj prikaz bez ikakvog ponovnog čitanja (sem prelistavanja zbog imena likova), pošto mislim da se to proteklo vreme pokazalo kao pouzdan sudija kad je reč ako ne o kvalitetu a onda o upečatljivosti pojedinih priča.

Ali, prvo reč dve o Jonathanu Lethemu...

Prvo što sam pročitao od Lethema je njegov debitantski roman krajnje zanimljivog imena GUN, WITH OCCASIONAL MUSIC iz 1994. u kome su ukršteni SF i krimić. Za razliku od pominjanog Michaela Marshalla Smitha, Lethemovo poigravanje žanrovima je znatno direktnije, pa se GUN, WITH OCCASIONAL MUSIC slobodno može krstiti kao književni SF-noar budući da u jednakoj meri zahvata i od Dicka i od Chandlera. Lethem je u svom debiju kreirao jedan blejdranerovski univerzum koga pored ljudi nastanjuju i genetski modifikovane životinje koje normalno saučestvuju u svakodnevnim rabotama koje uključuju i razne prljave poslove, pa tako npr. imamo kengura kao uterivača dugova. U kasnijim delima Lethem je sve više odvajao žanrove tako da ga domaća čitalačka publika prevashodno poznaje kao autora romana MOTHERLESS BROOKLYN (kod nas preveden kao SVA SIROČAD BRUKLINA) iz 1999. Sjajan krimić bez trunke fantastike čiji je glavni junak privatno njuškalo s Turetovim sindromom (već duže vremena se priča kako bi Edward Norton želeo da snimi filmsku verziju). U međuvremenu, Lethem je napisao još nekoliko romana a jedan od njih je i AMNESIA MOON koji me čeka na polici. Poslednje od Lethema (za sada) nije delo iz domena fikcije već je u pitanju kritička analiza filma They Live Johna Carpentera. Vern je pročitao.

A sad, konačno, i nekoliko reči o zbirci...

Ne mogu da poredim priče iz ove zbirke sa kasnijim Lethemovim delima iz iste kategorije budući da nisam čitao njegove novije priče, ali premda kvalitet samih priča ovde jeste neujednačen, čak i one nešto slabije su vredne bar jednog čitanja. Najveća Lethemova snaga je u tome što na osnovu jedne ideje, koja isprva može da zvuči potpuno apsurdno ili kao loš vic, uspeva da kreira ubedljiv i zanimljiv univerzum koga naseljuju jednako zanimljive individue, pretežno ljudi problematične prošlosti i neizvesne budućnosti za koje je lako navijati uprkos (i zbog) svih njihovih mana. Ono što je Lethemova slabost, bar kad je reč o kraćoj formi, je što ne uspeva uvek da na zadovoljavajuć način zaključi priču i istraži mnoge mogućnosti koje nude kako fiktivni univerzum tako i životi junaka unutar njega. I pored toga, ova zbirka je dobra za upoznavanje sa Lethemom, pa ko u njoj pronađe bar dve priče koje vredne pažnje može da produži i sa romanima.

Prva priča ujedno je i najbolja. THE HAPPY MAN ima za glavnog junaka čoveka, muža i oca po imenu Tom koji ima jedan veliki problem. Naime, on je umro. Loša vest je da život posle smrti postoji i reč je o ličnom Paklu. Dobra, a možda i ne tako dobra vest je da postoji mogućnost izbavljenja. Međutim, reč je pre svega o administrativnoj zvrčci (a šta je administracija nego Pakao na Zemlji) po kojoj oni koji su umrli a da nisu regulisali

FRENZY SPARK

40

sve svoje životne obaveze mogu da dobiju neku vrstu dopusta.

Konkretno, Tom provodi neko vreme u Paklu da bi se zatim vratio nazad u svet živih gde je prepušten porodičnoj svakodnevici, odlascima na posao, pa čak i na terapiju (logično, obzirom kako provodi dobar deo vremena...) dok u nekom trenutku, gotovo bez upozorenja, ne bude vraćen nazad. Za sve to vreme dok je u Paklu za ostale on deluje poput zombija koji se kreće okolo kao u transu. Iako ovako prepričano može delovati komično Lethem prilično ozbiljno shvata svoju premisu, pre svega tako što se fokusira na junaka ili konkretno na odnos između Toma i njegovog sina Pitera, i na Piterove pokušaje da pomogne ocu da shvati to što mu se dešava tako što na svom kompjuteru, a na osnovu očevih opisa, pravi simulaciju Pakla i pokušava da u svemu tome pronađe nekakav smisao. Suština Tomovog Pakla je ponavljanje. Vremenska i prostorna beskonačnost i zarobljenost unutar ponavljajućih shema čiji su mehanizmi tako konstruisani da stvari nikada ne mogu da kliknu na svoje mesto. Ovako prepričano zvuči previše apstraktno, ali uopšte nije tako, iako je svetlosnim godinama daleko od bilo kakve religijske predstave o Paklu. Ujedno, ovo je jedna od Lethemovih priča koje je na zadovoljavajući način zaokružena.

ACESS FANTASY je jedna od priča sa fantastičnom premisom

koja ostaje nedovoljno istražena. Svet u kome se dešava ova priča je kako ubrzo saznajemo podeljen. Barijera je suptilna i stvar je u tome da ljudi koji pripadaju jednoj - nazovimo je tako - kasti, ne mogu jasno da vide one druge. Tako umesto “nedodirljivih” imamo one koji su praktično “nevidljivi.” Doduše, postoji izvesna komunikacija između dve strane, ali ona se uglavnom svodi na pomoć “nevidljivima” i povremeno regrutovanje onih koji se pokažu da imaju potencijal da pređu na viši nivo. Već prva scena u priči nas baca pravo u svet iza barijere koji egzistira u formi večnog zagušenja na autoputu. Ljudi žive u automobilima, imaju čak i uređeno društvo sa svojim pravilima i čekaju da neko eventualno proleti iznad njihovih glava ne bi li ih pokupio i poveo sa sobom. Pod uslovom da mogu da budu korisni. Nažalost, ogroman potencijal za zanimljiv društveni komentar ostaje neiskorišćen i razvodnjen, mada Lethem u čitavu priču upliće i marketing kao ključnu delatnost uz čiju pomoć neko može da pređe na “drugu stranu”. Kada se to i desi priča se vrlo brzo završi i ostaje nedorečena.

LIGHT AND THE SUFFERER je, uz prvu, priča u kojoj se

Lethem najviše posvetio mikrokosmosu sopstvenih junaka, s tom razlikom što je u prvoj priči fantastični element znatno bolje inkorporiran u samu srž zapleta dok ovde ostaje više na nivou tizera čija nedorečenost ipak ne smeta toliko kao u prethodnoj priči. Light je ime glavnog junaka koji sa svojim bratom pokušava da pobegne iz grada. Za Lighta to je više od bekstva i reč je ne samo o očajničkom pokušaju da iza sebe ostavi svet lopova, ubica i dilera kreka, već pre svega o borbi da sačuva život svog brata čije impulsivno ponašanje postaje sve više opasno za njega samog. Sufferer je pripadnik rase enigmatičnih vanzemaljaca koji su došli na Zemlju i muvaju se po kraju, niko ne zna šta tačno hoće, svako ima neku svoju teoriju, ali je jasno da su bezopasni ali i da ih na neki čudan način privlače ljudi koji su u nevolji. Kao da mogu da namirišu tragediju koja čeka da se dogodi da bi onda postali nemi pratioci onog ko na taj način biva označen. LIGHT AND THE SUFFERER je u međuvremenu dobio i svoju filmsku verziju (nisam gledao).

AMNESIA MOON) opstali su rijaliti šou programi koji u skladu sa modernim vremenima postaju virtuelnog karaktera. Zabava za mase, ali i prilika za mnoge da prežive od danas do sutra. U tom smislu ova priča se može čitati i kao satira na račun savremene televizije, ali i kao poigravanje nekim od omiljenih tema kiberpanka. Naravno, seks predstavlja bitan faktor u čitavoj toj igri, dok se Lethem fokusira na mladog junaka koji odbija da se prilagodi nametnutoj formi i više iz radoznalosti nego iz prkosa kreće da istražuje sporedne puteljke (tj. sobe) virtuelne stvarnosti.

FIVE FUCKS je najbizarnija priča u ovoj zbirci i više je nalik na

zanimljiv eksperiment (barem meni) nego na klasičnu priču koja ima početak, sredinu i kraj. Počinje usred razgovora. Njih je dvoje, momak i devojka, upoznavanje uz piće i uobičajena igra zavođenja. Bar na prvi pogled. “Ljubav je najgora stvar koja mi se desila”, kaže momak. To zvuči fatalistički (što mu i devojka odgovori) a neki će reći i patetično, ali stranicu kasnije shvatamo da se momak nije šalio kad je rekao kako se loše stvari dešavaju kada se zaljubi, pošto se ispostavi da je veza za jednu noć trajala duže nego što je trebalo... Nakon kratkog obigravanja oko prirode ove misterije, Lethem pravi oštri zaokret i odlazi u potpuno nepoznatom pravcu, pretvarajući priču u svojevrsnu alegoriju na temu usuda, ljubavi koja se lako transformiše u mržnju i privlačnosti koja se gotovo spušta na atomski nivo sudara dveju čestica... Odnosno, to je ono što sam ja video u ovoj priči.

THE HARDENED CRIMINALS je mogla biti i najbolja priča

u zbirci tj. to je bio moj utisak dok sam je čitao, a onda kao da je Lethem zaboravio da poentira na kraju ostavivši nas sa nedovoljno realizovanim likovima (i njihovim delima) koji su isprva tako obećavali. Premisa, slično kao i u priči THE HAPPY MAN, naprosto je genijalna koliko je u gotovo istoj meri apsurdna. Reč je o futurističkom zatvoru u kome kriminalci (ne svi) odslužuju svoje kazne na neobičan način. Ideja doživotne robije sprovedena je u jezivu praksu tako što su osuđenici fizički transformisani u svesne, žive blokove koji su ugrađeni u zidove zatvora. Glavni junak je mladić po imenu Nik koji zbog sitnijeg prekrštaja završi u zatvoru i biva (namerno) smešten u ćeliju u čijem zidu se nalazi i njegov otac. Dakle, šta reći osim da je Lethem motiv otuđenosti između oca i sina ovim podigao na jedan sasvim nov nivo. Međutim, drama između oca i sina je daleko bolje i suptilnije osmišljena u prvoj priči. THE HARDENED CRIMINALS se do te mere istroši u sjajnoj postavci i početku da je ostatak priče isuviše rutinski i bez dovoljno upečatljivog kraja, ali je premisa dovoljno moćna da je lako zamisliti još koju priču pa i čitav roman smešten u ovaj univerzum.

SLEEPY PEOPLE je poslednja priča u zbirci i da me ubijete ne mogu da se setim o čemu se tu zapravo radi. Jedino znam da mi je bila najmanje zanimljiva od svih. To ne znači da je nužno i loša, ali na mene očigledno nije ostavila neki utisak.

Zbirka je svojevremeno mogla da se kupi u knjižari Akademija po smešnoj ceni od 300 dinara, ali u međuvremenu ih je preuzeo Vulkan i ne znam šta je bilo sa knjigama na engleskom. Ako se ne varam, mislim da sam u nekom trenutku video zbirku i u knjižari Delfi, ali to bih morao još da proverim...

HOW WE GOT IN TOWN AND OUT AGAIN je jedna

od onih priča koja mi se prilično zamaglila u sećanju. U postapokalisptičnom svetu (kojim se Lethem bavi i u romanu

41

FRENZY SPARK

DAN ZA NOĆ

Roman koji ne biste smeli propustiti.

Piše: Željko Obrenović

Danas se retko ko usudi na pisanje ambicioznog romana kakav je Kičma noći (Oto Oltvanji, Samizdat, 2010.). Koliko god da su reakcije dobre, uspeh teško može biti recipročan uloženom trudu. Srećom, ima pisaca koji ne razmišljaju o tome. Ili, koji bi pisali tačno i da su poslednji čovek na zemlji, bez nade da će ih neko čitati.

Ranije sam uvek tačno znao kakve romane bih želeo da čitam (ali, niko ih nije pisao), kao i tačno kakvu muziku bih voleo da slušam (ali, niko je nije stvarao).

A onda je počelo.

Ako pročitate roman The City & The City Čajne Mjevila ili preslušate album Scarsick benda Pain of Salvation, znaćete o čemu govorim. Neverovatno kompaktan žanrovski miks.

Isto je i sa Kičmom noći.

Roman ima jako zahtevnu i strogu formu. Dobrim delom tu su tri pripovedača, koji se ciklično smenjuju u poglavljima gotovo iste dužine. Svako ima svoju priču, potragu, istragu, opsesiju.

Ili svoje duhove prošlosti. A najčešće sve to zajedno. Da bi se negde na polovini sve priče stopile.

Ako prvih trista strana možemo da uporedimo sa prve tri sezone serije Lost, onda se ostatak romana da uprediti sa preostalim sezonama iste serije. Znači, sve što je bilo ludo, u nastavku je na kub.

Kad se susretnete sa ovako obimnom knjigom (koliko god voleli obimne knjige), neretko pomislite: „Ovo je moglo kraće“ ili: „Ovde se baš rasplinuo“. Ali, ne uvek. Ne ovde. Svaka rečenica, svaki lik (ma kako usputno delovao u početku), svaki detalj – sve ima svoje mesto u kompleksnoj šemi romana.

Najčešće upravo ti „usputni“ detalji imaju ključnu ulogu u nekom od preokreta (a vala ima ih). Prevarenih očekivanja je na tone, navođenja na krivi trag – isto toliko. Sve što ste mislili da vam je jasno – nije. A svako to drugo rešenje je mnogo bolje od tog što ste ga imali na tacni.

Neke važne informacije serviraju se čitaocu već na početku (najčešće one koje navode na kriv trag), a mnoge se od njih čuvaju za kasnije i višestruko nagrađuju čitaočevo strpljenje. Žanrovski, Kičmu noći je teško odrediti. Recimo da je kičma noar, ali da se radnja odigrava u nekom poluparalelnom vočmenovskom svetu, prepunom filmskih stilizacija, sa mjevilovskim natprirodnim bićima koja ne teže da sruše građevinu na čvrsto postavljenom temelju, već su logičan deo kompleksne arhitekture. Što se stilizacije tiče, mislim da ako neko bude imao problem sa nekim aspektom Kičme noći, to može da bude jedino stilizacija. Što je stvar ukusa. Reći će neko: „Baš će banda uličnih krimosa da se oblači u markirana odela i jurca po gradu poput

FRENZY SPARK

Crazy 88 u Kill Bill“ (scena u Geneksovoj zgradi je gotovo pa omaž) ili: „Ova druga banda je k’o iz Paklene pomorandže“ ili: „Ko je sad pa ovaj predsednik, kad on ne postoji!?“ ili...

Ali, ta pitanja maše poentu.

Stilizacija može da vam se dopadne ili ne, ali pred pričom ne možete da zatvorite oči. Čak ni vi kojima stripovska estetika nije bliska.

Priča je tako složena da se ni Elroj ne bi postideo. Dešava se za malo jače od nedelju dana (mada se flešbekovi protežu i do nekoliko decenija unazad), isključivo noću (pojašnjava koncept u naslovu) i tiče se zavere koja u smešnoj državi kakva je Srbija ladno može da postoji.

Flešbekova nema mnogo, ali su svi dobro tempirani i sadrže prave informacije. A strukturu je najlakše uporediti sa Elrojevim The Big Nowhere ili romanom Dark Places Džilijen Flin.

Svakome ko je pročitao makar pasus Otovog dosadašnjeg rada, nije potrebno previše objašnjavati kakvo je samo pisanje.

Nema tu nijedne rečenice koja nije sto puta promišljena, pre nego što je napisana.

Možda i previše.

I tu dolazimo do moje jedine zamerke romanu. Oto toliko pegla i poetizuje tekst, da se to donekle oseća i u dijalozima.

Možda je to već traženje dlake u jajetu (ali, ako već tražimo dlaku, znači da je omlet dobar), ali čini mi se da bi realističnosti romana još više doprineli bendisovski iskidani dijalozi.

Likovi su živi (imalo je vala i vremena da ih zavolimo ili zamrzimo, na petsto i kusur strana). Bilo da se radi o simpatičnom taksisti-švaleru, majstoru kung-fua, (koji bi svoj prilici trebalo da bude antipatičan, ako ništa zato što sluša Azru), novinaručudaku (koji se bori za vašu naklonost, mada se čini da bi trebalo da je dobije već na početku, barem zbog Bila Hiksa), ili pandurki, i muškobanjastoj i seksi u isto vreme. A niko od njih nije bezbedan (Deni Apsou?). Čak i oni koji bezbedno dočekaju poslednju stranu, nisu isti ljudi sa početka. Mnoge su tajne otkrivene, mnogo je krvi proliveno.

Kičma noći se od domaće literature može dovesti u vezu jedino sa Pekićevim Besnilom. I to ne, kako se ranije činilo, kao sa jedinim domaćim žanrovskim kamenom spoticanja. Već po ambicioznosti. Kažu da je Pekić prikupljanjem građe za Besnilo unapredio znanje o tom virusu. Ne znam da li se u Otovom romanu krije lek za sidu, ali dosadu uspešno otklanja.

Malo li je?

Kičma noći je jako ambiciozan i svež roman koji igra po pravilima, ali ne robuje šablonima.

42

43

FRENZY SPARK

Francuska škola: piše: Željko Obrenović

ANIMAL’Z (Enki Bilal)

Postapokalipsa ne bi trebalo da postoji. Zapravo, mogla bi da postoji, ali bez ljudi. Možda neki parčići zemlje koji lutaju univerzumom. Pa čak i da planeta ostane u jednom komadu, barem ne bi trebalo da više bude ljudi. Recimo.

No, razrušeni svet u kom se preživeli motaju tu i tamo i pokušavaju da opstanu bar još koji dan, stara je tema, a čini se da je poslednjih godina sve aktuelnija (čudo). Naravno, nisu sva dela ovog podžanra podjednako uspešna, ali na svakih nekoliko promašaja, dođe poneki biser. Kao što je Put Kormaka Makartija u prozi ili istoimena adaptacija u filmu. Ili Animal’z Enkija Bilala u stripu.

Zamislite sad taj svet gde se leđa ne okreću nepoznatima, a bogami ni poznatima, a svi su besprekornih manira.

Bilal nije stran Srbima, pogotovo što je ovde i rođen pod imenom Enes Bilalović. A nije se bavio samo stripom jer kako kaže, kad ga smore stripovi, on ode pa pravi filmove. Tako da je mnogima možda poznatiji po filmu Immortal, nego po stripu. No, šta da se radi.

Zahvaljujući Veselom četvrtku koji je za domaću publiku objavio ovaj Bilalov album i svima nama nepismenim za francuski jezik – a verujem da nas ima omogućio da pratimo savremeno stvaralaštvo ovog autora.

FRENZY SPARK

44

Za nekoga ko se već dugo hrani američkim stripom, može biti čudno da isti čovek i piše i crta stripove, pa ih još crta pastelom, ali za Francusku to nije ništa novo ni nepoznato. Bilalov strip je jedna ekonomična priča u svetu na vodi – brodovima – sa mutiranim ljudima, ljudima ukrštenim sa ribama i plivajućim sisarima. Priča o svetu gde teško da se nekome može verovati ili gde veća riba, ehm, jede manju. Ono što ovom stripu daje još bizarniju notu je to što u tom opštem rasulu ljudi jedni drugima persiraju. Da, da, persiraju. I za one koji su i dalje skeptični da se još kaže – proverio sam – tako je i u originalu, kažu oni koji se razumeju u francuski.

Zamislite sad taj svet gde se leđa ne okreću nepoznatima, a bogami ni poznatima, a svi su besprekornih manira. Neki straaaašan svet. Dalje od mene. Pu, pu.

Kao što nas je francuski strip već naučio i navikao, na malo strana dobija se mnogo toga. Najpre, fenomenalan crtež. Ili, tačnije, slike. Jer Bilalovi kadrovi opušteno mogu da se iskroje sa stranica, uvećaju i kače po zidovima. I čak će i vaši prijatelji krajnje skeptični prema stripu da vam kažu: lepa slika. Takav je Bilal.

Svet koji je stvorio u Animal’z počiva na osnovama koje nas je pop kultura postapokalipse naučila da očekujemo, ali ima dovoljno motiva i originalnosti da ga ne pobrkamo sa još nekom od silnih franšiza. Plus, iako smo na malo strana dobili ukusan obrok, Bilal nas tera da nezahvalno poput Olivera Tvista tražimo repete. A znajući da je Bilal sigurno mekša srca nego što su to bili Dikensovi kuvari, verujem da će nam izaći u susret.

Dakle, repete.

45

FRENZY SPARK

Prevod: Marina Milićević

FRENZY SPARK

46

To se desilo dvanaestog oktobra 1978., u utorak. I to što je službenik video, bio je čist horor. U kupatilu, na hladnim pločicama pod lavaboom našao je mladu plavušu. Na sebi nije imala ništa osim crnog brusa i gaćica. Njeno telo bilo je prekriveno krvlju kao i celo kupatilo i krevet u susednoj sobi.

ČELZI HOTEL hotel izgubljenih duša V

Dvadesetogodišnja Nensi Spangen umrla je od rana zadobijenih ubodom dubokim dvanaest i po centimetara u stomak lovačkim nožem . Malo kasnije se u hodniku hotela pojavio njen prijatelj, vičući, plačući, psujući i očigledno nadrogiran – Sid Višes, pank superstar i nekadašnji basista “Seks Pistolsa”.

Ubrzo su došli novinari i kamere i tog dana Čelzi hotel je bio u fokusu javnosti. Još jednom.

U celom svetu ne postoji hotel koji je više bio na naslovnicama novina od dvanaestospratnog Čelzi hotela. I ne postoji nijedan hotel koji je koliko poznat po svojim gostima i njihovim ekcesima. “Čelzi” je izgrađen 1883. i bio najveća zgrada, a tek 1905. pretvoren u hotel i već decenijama je magnet za poznate, kreativne i posrnule umetnike. Četrdesetih godina tu su svraćali mornari, emigranti, izgubljene duše. Uzalud su tražili bar ili restoran, lift često nije radio i zimi nije bilo grejanja. Hotel je odavao atmosferu nekontrolisanog nereda, kako je to formulisao Artur Miler, koji je u ovom hotelu stanovao nakon razlaza sa Merilin.

“Godinama su stvarali lepe stvari”, seća se Bard, vlasnik hotela, “sve što im je trebalo je mala pomoć”. Umetnici, koji nisu mogli da plate stanarinu, plaćali su u slikama. Redovni gosti su za samo jedan dolar dobijali čitav obrok. Tako je hotel postajao stanište za boeme, sklonište za slobodne i neshvaćene umetnike. Bitnici su svraćali. Vilijam Barouz je u sobama ovog hotela pisao “Goli ručak”, Hendriks je noćima svirao gitaru, Artur Klark napisao scenario za “Odiseju 2001”. Bob Dilan je četiri godine živeo u sobi broj 211, pank legenda Peti Smit i tada još nepoznati fotograf Robert Maplethorp su kao mladi bračni par stanovali u najmanjoj sobi u hotelu. Sobi 428, koja je imala jedva osam kvadrata bez kupatila.

Pevač Leonard Koen je jednom rekao da Čelzi pripada onoj vrsti hotela u koju možeš u četiri ujutru da uđeš sa medvedom, patuljkom i četiri dame u pratnji, a da te niko ne pogleda popreko.

Tu je imao i seks sa Dženis Džoplin. Ona je rekla: ”Dođavola, ružni smo, ali imamo našu muziku“, što je i Koen citirao u baladi „Čelzi hotel broj dva“

iše od sedamdeset godina je Čelzi hotel na Menhetnu magnet za umetnike i posrnule. U njegovim sobama su se stvarala brojna dela, dešavali ekcesi i počinjeno je jedno ubistvo.

U jedanaest sati pre podne pozvonio je telefon na recepciji hotela. Sa druge strane javio se tihi muški glas. Čovek koji je zvao nije se predstavio, samo je rekao: „Nešto se dešava u sobi broj sto.“ Recepcionar je bio uznemiren i poslao je nekog da vidi šta se događa. Ubrzo je opet pozvonio telefon i i to je bio poziv iz sobe sto. „Brzo, neko je bolestan“, rekao je nimalo mirnim glasom. U tom je službenik hotela pokucao na vrata, ali je bilo kasno za bilo kakvu pomoć.

Endi Vorhol je u hotelu snimio film „Čelzi devojke“. U dvanaest polučasovnih epizoda prikazao je mračnu stranu „Čelzija“.

Ipak, najužasnija slika je mrtva Nensi. Samo četiri meseca kasnije nađen je mrtav i Sid. Nakon što je proveo neko vreme u zatvoru, kao osumnjičeni za ubistvo i pušten uz kauciju od 50 hiljada dolara, otišao u hotelsku sobu broj sto i ubio se.

Ali u junu 2007. počinje nova era u „Čelziju“. Stenli Bard je otpušten i došla je nova uprava. Novi vlasnik sa novim idejama.

Frikovi i umetnici su protestvovali zbog ove ideje i zahtevali da se Stenli Bard vrati. Ali hotel nije imao razumevanja za njihove želje. Brojni su napustili hotel. Sobe su postepeno renovirane, ali im je nedostajala duša.

47

FRENZY SPARK

SPARK’S HEADPHONES BORROWED TO YOU BY

FRENZY - INTERVJUI - BIOGRAFIJE - PREPORUKE

Najbolji albumi u 2010. godini Preporučuje: Marija Dimić 6. Jamiroquai - Rock Dust Light Star (2010) 1. Angus And Julia Stone- Down The Way (Deluxe Edition 2010) Drugi po redu album ovog australijskog dueta. Brat i sestra su ovog puta napravili daleko zreliji album, što je značajan iskorak u odnosu na prethodni A Book Like This. Rezultat je chamber pop, sa prizvukom Americane i folka. Sa ovog albuma izdvajamo pesmu Big Jet Plane i toplo vam preporučujemo ovaj album. U narednom broju detaljnije o njima.

7. Nouvelle Vague - Couleurs sur Paris (2010)

2. Julia Stone - The Memory Machine (2010)

Jedan od uspešnijih izalazaka u solo vode. Ovaj album je dosta mračniji u odnosu na njen zajednički rad sa bratom, ali ga je pisala dok je bila u takvoj fazi i naziva ga svojim “malim zlim albumom”.

3. Sarah Blasko - As Day Follows Night (2010) As Day Follows Night je treći po redu album ove australijske kompozitorke/ pevačice, nastao u produkciji Bjorna Yttlinga, (Peter, Bjorn and John).

Za razliku od prethodnih albuma, na ovom preovladava klavir, koji uz krhki glas g-đice Blasko, donosi mešavinu elektronike i folka. Ako volite Feist, onda će vam se ovaj album sigurno svideti. Izdvajamo pesmu All I Want za koju je urađen fantastičan video.

Na njihovim prethodnim albumima, mogle su se čuti obrade poznatijih bendova, kao što su Joy Division i Echo & The Bunnymen, ali ovog puta, u fokusu su francuski muzičari.

Neke od pesama gube svoju oštrinu prevodom, dok su druge brilijantne, u tradicionalnim bossa nova aranžmanima, sa mnoštvom silky ženskih vokala.

8. Parov Stelar - The Paris Swing Box (2010)

Ovaj EP album je izašao krajem novembra. Njegovo zarazno stapanje swinga iz 1930-ih, regtajma i big band jazza sa modernim elektro zvucima je neverovatno. Sa albuma izdvajamo pesmu Booty Swing.

9. Morcheeba - Blood Like Lemonade (2010) Ono što je najbitnije kod ovog albuma jeste povratak pevačice Skye Edwards, koja je napustila bend 2003. Sa ovog albuma izdvajamo pesmu Even Though. Producent Paul Godfrey je izjavio da je ovaj album trebalo da bude snimljen nakon albuma Big Calm iz 1998. godine.

INFO LINK.

4. Sade - Soldier Of Love (2010)

Veliki povratak na muzičku scenu nakon gotovo 10 godina, doneo je ovom muzičkom sastavu jednoglasno pozitivne kritike, a pesma Soldier of Love postala je hit, dostojan da stoji rame uz rame sa njihovim pređašnjim hitovima.

5. Gorillaz - Plastic Beach (2010)

Jeste, Jay Kay se vratio na opšte zadovoljstvo svih fanova i poklonio nam još jedan album predivne muzike. Mislim da ovde ne moramo posebno govoriti o njihovom radu. Ovi veterani apsolutno ređaju hit za hitom. Sa albuma izdvajamo White Knuckle Ride.

Treći po redu album ovog imaginarnog hip-hop benda. Damon Albarn i ilustrator Jamie Hewlett krenuli su sa radom na ovom albumu krajem 2007. godine. Neki od bitnijih gostiju na albumu su: Snoop Dogg, Gruff Rhys, Bobby Womack, Mos Def, Lou Reed i dr. Mišljenje kritičara je podeljeno.

Neki zameraju na neozbiljnosti i nedovršenosti pesama, dok je kod drugih mišljenje dosta mekše. Od pesama,najviše pažnje izazvala je pesma Stylo, u čijem videu gostuje Bruce Willis, glavom i bradom (ne animiran). Tu je svakako vredna pažnje i pesma On Melancholy Hill.

10. Intended Imigration - Sneak Peek Passport (2010) (preporučuje David Darko)

Ako volite Gotan Project, ako volite lounge muziku i šansone, onda je ovo prava stvar za vas. Za album sam saznao sasvim slučajno. Pojavio se na Facebooku kao reklama.

Iza Intended Imigration stoji jedan čovek, Thomas Foyer, poreklom iz Švajcarske i odmah nam daje do znanja da je odrastao u zemlji gde se spaja više kultura. Takav je i njegov album koji možete preslušati i na njegovom sajtu. Uz već nabrojane žanrove, tu je i euro pop (not my cup of tea). Zarazna vedrina ovog albuma izvlači osmeh na vaše lice dok vaša stopala neće prestajati sa lupkanjem.

49

FRENZY SPARK

Njegov najpoznatiji hit Cry To Me je korišćen u filmu Dirty Dancing.

Velikani koji više nisu sa nama...

Tom Waits je rekao “Solomon Burke je arhitekta američke muzike”, a lista prijatelja i kolega koje su ga poštovale i divile mu se kao muzičaru je zaista velika : Travis Barker, Johnny Depp, Jerry Lee Lewis, Norah Jones, Anthony Hamilton, Ben Harper, Kid Rock, Dolly Parton, Elvis Costello, John Mayer, Buddy Miller, Dr. John, B.B. King, Aretha Franklin, Patti LaBelle, Chubby Checker, Fats Domino and Little Richard, Bob Dylan, Brian Wilson, Van Morrison and Elvis Costello.

Sam Solomon Burke je izjavio da je gospel bio najveći deo njegove karijere ali i života.

Solomon Burke

Piše: Marija Dimić

(1940-2010)

Iako je 1960-ih dostigao vrhunac karijere, Burke je još energičnije nastavio napred i od 1970. do kraja 1990. objavio fenomenalnih 22 soul i gospel albuma.

U periodu kada je rock&roll muzika bila u začetku, a R&B tek počinjao da se formira kao pravac, Solomon Burke je eksplodirao na sceni srušivši kulturološke barijere svojim hitom Just Out Of Reach i veoma brzo predefinisao značenje reči muzika.

Pesmu Everybody Needs Somebody to Love, koja je dostigla cifru od 17 miliona prodatih ploča, kasnije su obradili svi od Rolling Stonesa do Wilson Picketta i Blues Brothers.

FRENZY SPARK

“Odrastao sam kao obično crnče u getou izložen svim mogućim muzičkim uticajima: country, big band, Count Basie, Duke Ellington, Perry Como, Doris Day, Gene Autry, Ray Charles, Dinah Washington, Roy Rogers – i svi su me podjednako intenzivno insirisali da postignem svoj cilj i učinim nešto izuzetno sa svojim životom, da spajam ljude. Svaka pesma koju sam napisao ima značenje i specifična je po periodu života u kojem je napisana. Izuzetno mi laska i čini me srećnim kada slušam svoje pesme u verziji drugih izvođača i svi ti drugačiji načini da se dopre do ljudi kroz te pesme. “ Iako je 1960-ih dostigao vrhunac karijere, Burke je još energičnije nastavio napred i od 1970. do kraja 1990. objavio fenomenalnih 22 soul i gospel albuma.

Nakon duže pauze, na scenu se vratio 2002. godine albumom Don’t Give Up On Me, za koji su mu kompozicije poklonili : Bob Dylan, Van Morrison, Tom Waits, Brian Wilson i Elvis Costello. Za taj album dobija Grammy nagradu i potpuno obara s nogu nove generacije. Takođe, učestvovao je u snimanju dokumentarca Lightning In A Bottle.

2006. godine Burke je bio prava rock, soul i country legenda pevajući sa Jerry Lee Lewisom uživo The Last Man Standing u Sony Music studiju u Njujorku.

2008. godine Burke kreće u turneju širom Amerike i Evrope: Engleska, Danska, Nemačka, Belgija, Austrija, Francuska, Švajcarska, Slovačka, Švedska… “ Ono u čemu najviše uživam na ovoj turneji je uzbuđenje da sam tu i da ostvarujem lični kontakt i duboko spiritualno iskustvo sa toliko divnih fanova. Ceo bend se naprosto puni energijom pa zato i nemamo spremnu playlistu pesama koje ćemo pevati na koncertima već ispunjavamo fanovima želje. Ja sam veliki crni Deda Mraz i uvek se trudim da ispunim sve muzičke želje. “ 2010.

21. Marta 2010. Solomon Burke proslavio je 70. rođendan sa svojom velikom porodicom (14 ćerki i 7 sinova, 90 unuka i 19 praunuka).

2010. god. objavio je album Nothing’s Impossible koji je njegovo životno delo.

Bio je gost jazz festivala Nišville 2010. u Srbiji.

Preminuo je na amsterdamskom aerodromu Šiphol, 10. oktobra 2010.

Najslušanija pesma ovog kralja Rock & Soula je None Of Us Are Free.

50

51

FRENZY SPARK

EXCLUSIVE: INTERVIEW WITH NIKKO GRAY

by Jovana Todorović

Sve je krenulo prilično bezazleno. Na Last.fm-u slušala sam Muhsinah radio, i naletela na Eyelash Wishes, stvar sa albuma LOVE SEEN by Nikko Gray . Easy going & mellow, catchy refreni, interesantni tekstovi, sjajan glas. Nešto poput Ragen Fykes i pomenute Muhsinah, pinch of Yukimi Nagano, a bit of Andreya Triana, a speck of Nneka – seriously, what’s not to like?

LOVE SEEN je poseban, zato što raspolaže sa najrazličitijim pesmama, od onih ultimativno ženskih, mekih i dubokih, poput Love Scene, preko gleeful & sassy Nail Polish-a, sa simpa tekstom i opasnom produkcijom, do ubedljivih hitova, sa odličnim ritmom i mellow vokalom poput Angels and Demons, i naravno mog favorita – Eyelash wishes , najdominantnije stvari na albumu, bar što se mene tiče.

Uglavnom, u toku spremanja ovog magazina, palo mi je na pamet da uradim neku vrstu intervjua sa nekim od muzičara čiji album intenzivno vrtim tih dana.

Nikko was kind enough da nam svima izađe u susret.

3. Odrasla si u Engleskoj i u Holandiji. Koliko misliš da je odrastanje u Londonu, sa tako raznovrsnom i bogatom muzičkom scenom, odredilo tvoj jedinstveni stil?

Definitivno dugujem veliku zahvalnost, prvo na prilici što sam neposredno mogla da osetim evropsku stranu muzike, a drugo - zahvalna sam mami koja je svojim muzičkim ukusom uticala na mene. U našoj kući se slušalo sve. Miles Davis, The Beatles, Youssou N’Dour, Finley Quaye, Bach, Edit Piaf, George Michael.

Svi su oni uticali na moj muzički ukus nakon što me je moja mama upoznala sa njihovom muzikom. Kako sam odrastala, kod mene su prevagnuli: Massive Attack, Radiohead, Mariah Carey, The Cure i The Fugees.

4. Postoji ta šala u vezi sa Londonom, ili to generalno važi za čitavu Englesku – njihova muzika je tako dobra, zato što ljudi ne znaju šta bi drugo radili po tako lošem vremenu. Da li je to trenutak kad si počela da ozbiljno da razmišljaš o bavljenju muzikom?

1. Ćao , kakvo je vreme u Los Anđelesu?

Trenutno je lepo i sunčano. Baš kako volim.

2. Grubo rečeno, tvoja muzika bi se mogla smestiti u neosoul, soul i R&B. Da li je ti tako doživljavaš?

Mislim da sebe vidim u malo širim odrednicama. Volim da kažem da stvaram muziku LJUBAVI. Za ljubav nema nikakvih ograničenja, iz nje proizilazi jedino niz nepreglednih mogućnosti. Osećam da ima toliko različitih muzičkih pravaca koji su uticali na mene i onih za koje osećam da umem da iz-

FRENZY SPARK

nesem, i ako bih svojoj umetnosti prikačila određeni žanr, to bi me sputavalo. Naravno, soul je nešto što preovladava u mojoj muzici jer ona upravo odatle dolazi. Mislim da ljudi mogu da je zovu onako kako žele da je zovu. Svako to može da interpretira kako hoće.

(smeh) Pa moram da priznam da se vremena ne sećam tako jasno. Ali sada, kad živim u Kaliforniji, stvarno uživam u suncu.

Mislim da sam oduvek želela da pevam, zato što obožavam moju mamu i želela sam da budem baš kao ona dok sam bila klinka.

Mislim da sam želela da igram kao Madona kad mi je bilo pet godina. A sa sedam sam naučila sam sve pesme Mariah Carey napamet I tu sam negde znala da želim da budem pevačica.

5. Mi smo zaista uživali u tvojoj saradnji sa Alfa1. Kako je tebi bilo to iskustvo?

52

Bilo je neverovatno. Upravo završavamo zajednički EP. Puno sam naučila o procesu stvaranja dok sam radila sa njim. O tome koliko je taj proces neprekidan. On upija sve moguće zvukove oko sebe u svakom trenutku. Dešavalo se da šetamo ulicom i on bi mi skrenuo pažnju na ritam motora autobusa koji stoji na stanici. Naučila sam kako da slušam više. Cenim tu otvorenost koju nosi u svom duhu.

6. Pročitala sam na tvom Facebook profilu da te je Raphael Saadiq kontaktirao i da se nešto novo krčka. Možeš li nam reći nešto više o tvojim trenutnim projektima? Da li je neka nova saradnja na vidiku? Čudno je to, u kontaktu smo poslednjih pet godina, putem različitih izvora, sa manjim ili većim pauzama. Pričali smo mnogo puta i uz različite okolnosti propuštali susrete i mimoilazili se u deliću sekunde. Sigurna sam da ćemo se naći u studiju kada za to bude došlo pravo vreme. Obožavam njegov način rada i volela bih da sarađujem sa njim. Polako se pripremamo, dakle biće nečeg, nadamo se uskoro.

7. Da li postoji neko sa kim bi posebno volela da sarađuješ? Pevač ili producent.

Apsolutno volim sve one ljude sa kojima sada sarađujem. Naravno, ja sam otvorena... ali interesantno - nemam više onu veliku listu ljudi. Obožavam Bilal-a, James Blake-a, Badu, Saadiq-a, Prince-a, George Michael-a. Svakako bih bila oduševljena saradnjom sa njima. Jednako oduševljena kao i sa stvaranjem nove muzike i spoznajom sebe kao umetnika u ovom trenutku.

pretpostavljam da je namerno dvosmisleno – da li postoji neka priča iza svega toga?

Postoji priča i po u pozadini. (smeh) Uglavnom, pesme su inspirisane “vezom” kroz koju sam prolazila baš u vreme kad sam počinjala da radim na albumu. To iskustvo je iz mene izvuklo sve te reči i o tome sam mogla da pišem satima, čini mi se. Tada, dok sam pisala album, sve je bilo toliko dramatično baš kao u nekom filmu. To je taj Love Scene deo. Iako nikada nismo bili u mogućnosti da budemo zajedno, postoji to potpuno fascinantno prihvatanje stvari. Čini mi se kao da sam uronila u čitavo to iskustvo, posmatrala ga i razumela. To je taj Love Seen deo.

Nas dvoje smo prijatelji i dan danas. Mislim da je on zadovoljan ishodom, baš kao i ja.

9. Trenutno živiš u Los Anđelesu. Ovih dana nam odatle dolazi dosta dobre muzike, ispravi me ako grešim, ali tu su: FlyLo, The Gaslamp Killer, Madlib, Dudley Perkins, Georgia Anne Muldrowl, hoću da te pitam - šta ti misliš o današnjoj LA sceni?

Apsolutno je obožavam. Ima toliko divnih, talentovanih ljudi oko mene koji me inspirišu i strašno mi je drago što sam i ja deo toga… Toliko sjajnih ljudi koji stvaraju neverovatnu muziku.

Predivno.

10. I za kraj: Kako bi ukratko opisala sebe?

Ja sam ona koja voli. Toliko jednostavno.

8. Već sam spomenula da je Love Scene pesma koja je priča za sebe, ultimativna ženska stvar sa fenomenalnim tekstom. Moram da te pitam, s obzirom na ime albuma (Love Seen) i naziv ove pesme,

53

FRENZY SPARK

PREDSTAVLJAMO:

LADY LINN

Piše: David Darko

AND HER MAGNIFICENT SEVEN

Za Lady Linn sam saznao nedavno dok sam slušao online radio Allegro Jazz. Bila je to pesma Cool Down koja me je momentalno teleportovala u tople letnje dane svojim mellow i jazzy zvucima.

Lady Linn and her Magnificent Seven dolaze iz Belgije, a njihov zvuk je nešto što podseća na Amy Winehouse, Duffy, Lily Allen, ali i na big band eru. Zapakovano malo drugačije, isfiltrirano jazzom, swingom i soulom, dopunjeno skladnim primesama popa, uz odlične vokale, vratiće vas u samo središte 20. veka.

dvogodišnju turneju na kojoj su uglavnom izvodili obrade starijih jazz i swing kompozicija iz razdoblja od 1930 do 1950. godine.

Od 2006. počeli su da rade na sopstevenim pesmama, a tokom februara 2008., to je rezultiralo albumom “Here We Go Again”, na koji su, između ostalog, ušli i njihovi singlovi A Love Affair i That’s Alright, inače veliki hitovi u Flandriji prethodnih godina.

Jedna od zanimljivih obrada na njihovom albumu je pesma I Don’t Wanna Dance, inače veliki hit Edija Granta.

Lady Linn je umetničko ime flamanske pevačice Lien De Greef.

Nakon završenih studija jazz-a na Konzervatorijumu u Gentu , okušala se kao pevačica u pop sastavu Bolchi, a kasnije i u hiphop sastavu Skeemz.

Na dodeli Music Industry nagrada, 8. januara prošle godine, Lady Linn and her Magnificent Seven dobili su nagrade za najbolje pop izvođače i za najboljeg ženskog solo izvođača.

Ipak, njena strast za jazzom potpuno je nadjačala ostalo i 2004. godine, u pratnji sedmoro sjajnih muzičara, krenula je na

U svakom slučaju, ovo je jedan od onih albuma koji će često ići na repeat u vašem plejeru.

FRENZY SPARK

54

55

FRENZY SPARK

HAIN TENY JE U KUĆI by David Darko

Intervju sa Velikim Županom aka Zupany HTc iz novosadskog fusion hip-hop sastava Hain Teny.

Prava je retkost naići u ovoj zemlji na ovako kvalitetan muzički sastav, na grupu muzičara čija je muzika producirana na svetskom nivou, na ljude koji su zajedno već deset godina i hrabro guraju napred, nastupaju u svetu i kod nas, i osvajaju brojne nagrade, što je znak da se upornost i trud uvek isplate.

Zupany HTc je pristao da podeli sa nama par njihovih ideja i neke od njihovih planova.

1.Hain Teny postoji od 2000. godine. Šta se od tada promenilo u vašem načinu rada?

2000. godina, za mene je to bilo kao u doba dinosaurusa. Ajde da kažem da se sve promenilo, ako nije tako onda bar dosta toga. Faktički, ime je ostalo isto, neki od principa funkcionisanja, kao i moralne odrednice koje nas i dalje drže zajedno. Uvek smo znali jedni druge da efektivno i brzo inspirišemo sa novim idejama i tendencijama. A ono što se definitivno promenilo i prvo se primećuje je muzički pravac u formi Hain Teny hip-hop’a, nove forme muziciranja, oprema i instrumenti kroz koje danas stvaramo naš autentični zvuk. Takođe ono novo što smatramo jako bitnim je naše sve češće oslanjanje na instumentalna, što vokalna gostovanja muzičara kojima je naš zvuk prevashodno inspirativan, čime u startu stvaramo potenicijalnu interakciju sa slušaocem i spontanost svakog novog hit singla.

2. Osvojili ste mnoga prva mesta sa novim singlom STROLLIN’.

Reci nam nešto više o tome.

FRENZY SPARK

Ovo naše najnovije singl izdanje, koje prati remix i video spot je bukvalno momenat koji obeležava naše već dugogodišnje delovanje i razmišljanje u jazzy funky hip-hop žanru, gde uspešno balansiramo organski i elektronski zvuk. Strollin’ za nas nije novi list u našoj karijeri, već se može reći da je to bukvalno novi pasus koji je počeo da se konkretizuje od 2009. godine tj. nakon naših najvećih stage uspeha. Spot je kadriran u Parizu tokom turneje, a ovu hit traku takodje karakterišu gostovanja kao što su Adam Klem na saksofonu, Aleksandar Šandorov vokal, Jovica Gruin bass gitara i DJ NST sa svojim scratch-evima.

56

3. Iza vas su albumi ROBA iz 2004. i Haintelligence iz 2006. godine, kao i brojni singlovi i remiksi. Kakvi su planovi za ovu godinu?

Da, to su dva albuma koja takođe obeležavaju jedan veliki period delovanja na domaćoj sceni. Nakon kojih se okrećemo isključivo ka internacionalnoj, isključivo evropskoj sceni, gde uspevamo da plasiramo nekolicinu solo signlova, remixa, kao i kompilativnih i album gostovanja. Verujemo da smo uradili dobar posao jer se danas mnogo šire zna za Hain Teny, kao i za originalnost izvođenja našeg autorskog dela. Planova za 2011. ima dovoljno, nadamo se da ce dosta toga uspeti da se objavi, ali što se konkretno Hain Teny noviteta tiče, planiramo uskoro da objavimo jedan novi EP sa dve nove stvari (toliko nove da nisu pre izvođene) sa takođe dva remixa i jednim video spotom.

4. Nastupali ste na nekim od bitnijih festivala u zemlji i regionu, a imali ste i samostalne turneje, neke i u inostranstvu. Gde je vaša muzika bolje prihvaćena - ovde ili tamo? Da li se tako nešto može izmeriti / uporediti, osetiti?

Kako gde, kulturna svest u zemljama EU je na zavidnom nivou, to svi znamo i to nije ništa novo. Tako da tamo gde smo mi imali prilku da nastupamo, čak i kao bend za koji publika negde prvi put čuje, nailazili smo na cool reakcije. Kod nas se međutim sve manje svira, tako da je to sve teže i uporediti. Na stranu to koliko kvalitetnih bendova ima u Srbiji i generalno u regionu bivše zajedničke države, procentualno ima premalo novih mesta za svirku. Naravno iz te priče moramo isključiti Sloveniju u kojoj se,

bez obzira na trenutnu krizu, i dalje ulaže u koncertne prostore i infrastrukturu kompletne scene, što bi trebalo da nam bude za primer. U gradu Novom Sadu, gde mi radimo, obitavamo i sporadično muzički delujemo, gde se održava ‘’najbolji evropski festival’’ Exit, svelo se sve na 4 dana tog karnevala muzike, gde posetilac fizički može da proprati svega 20% koncerata, a tokom godine u ovom gradu se ne dešava ništa značajno. Zna se da je bilo jakih indicija da će kulturna svest bar u ovom gradu uspeti da prevaziđe dugogodišnju učmalost, a razlozi su mnogi zašto se to još uvek nije dogodilo.

5. Šta bi poručio mladim bendovima koji su tek na početku karijere? Šta je bitno za postizanje uspeha i i kako ga održati?

Retko ko u ovoj zemlju sluša, a ako se već kaže, tek se onda retko usvaja mišljenje starijeg ili iskusnijeg, obično se pogrešno tumači. Svaka nova generacija misli da zna najbolje, verovatno smo takvi bili i mi, deset godina mlađi, kada smo tripovali da se ovim bavimo. Neki značajan savet nemam, osim ako se pod tim ne podrazumeva uzdizanje lične kulture i mentalne svesti, time dobijamo svestranost prema istinskim muzičkim vrednostima, tolerantnu i zdravu konkurenciju na sceni, samim tim i preko potrebn zajednički stav muzičke scene, za početak jednog grada.

Jer samo ujedinjeni kvalitetom možemo da upalimo svetlo u ovom tunelu. Baviti se muzikom danas nije lako, treba biti uporan, nekada su za to potrebne godine rada u kontinuitetu, a nekada jedan singl koji bi u svakom smislu doshao u pravom momentu, oko koga se maksimalno treba potruditi da bude plasiran i ovde i u inostranstvu.

57

FRENZY SPARK

gramatik

Ako bih mogao izmeriti šta se najviše vrtelo tokom prethodnog leta u mom audio plejeru, onda bi Gramatik svakako poneo titulu Prevod: najslušanijeg. A pojavio David se iznenada i kupio me Darko numerom Muy Tranquilo.

FRENZY SPARK

58

Za početak bi trebalo znati da iza imena Gramatik stoji samo jedan dvadesetšestogodišnji mladić iz Portoroža (Slovenija). Povod za ovaj tekst je svakako njegov poslednji album „No Shortcuts“ koji se pojavio u prodaji 29. septembra prošle godine. Iza ovog albuma, kao i iza njegova prethodna tri „Street Bangerz“ izdanja stoji produkcijska kuća Cold Busted. Njegov način stvaranja muzike je u mnogo čemu jedinstven. Ipak, put do zvezda ume da bude pun napora i odricanja. Gramatik je rođen sa muzikom u sebi tako da je još kao dete znao kojim muzičkim žanrovima mora da posveti više pažnje.

Još kao trogodišnjak pokazivao je izuzetnu zainteresovanost za muziku, posebno za zvuke ritma i bluza i starog fanka. Znao je da se prilepi uz radio prijemnik i da u ritmu udara stopalom o pod dok bi slušao svoju omiljenu muziku sa radija. Njegovi roditelji su primetili da kod njega postoji izvesna nadarenost za muziku i upisali ga na časove klavira dok je bio u drugom razredu osnovne škole. Dve godine nakon toga, on je odlučio da prekine sa tim časovima, jer sebe nije video u svetu klasične muzike, jedinoj vrsti muzike koja se izučavala u muzičkoj školi. Kasnije je krenuo na privatne časove klavira kako bi naučio da svira ono što je želeo, uglavnom muziku Bitlsa i ritam&bluz. U četvrtom razredu odlučuje da napravi bend sa nekolicinom drugova. Postaju prvi školski bend koji redovno svira na svim školskim priredbama.

U sedmom razredu otkriva hip-hop koji ga u potpunosti opčinjava. Potpuno je fasciniran svim sastavnim elementima hiphopa, naročito ritmičkim slaganjem stihova (RAP - rhythmically accented poetry). Ubrzo nakon toga, on napušta bend, počinje da piše i postaje MC. Sa prijateljem osniva hip-hop duet Bow Down. Godine 1998., Gramatik dolazi u dodir sa programom za obradu audio zapisa na računaru svog prijatelja. Par godina kasnije, nakon što su mu roditelji konačno kupili kompjuter, Gramatik se susreće sa semplovanjem, nečim što će direktno uticati na njegov dalji rad u stvaranju muzike. Seckanje svih tih pesama starog fanka, soula, bluza i džeza na sastavne delove i stvaranje potpuno novih stvari, za njega je bio neverovatno lep osećaj. Spoznaja da njegov život ima smisla, desila se upravo u tom trenutku.

Sa još dvojicom prijatelja, 2006. godine, formira grupu 5th Element i pod tim imenom objavljuju svoj debi album koji je kritika proglasila jednim od najboljih hip-hop albuma u Sloveniji.

Nakon tog albuma Gramatik je osetio da mu hip-hop nije dovoljan i da sputava samog sebe jednim žanrom, dok istovremeno uživa slušajući toliko različitih žanrova i zato počinje da stvara House, Techno, Breakbeat, Electro, Drum’n’Bass, u suštini, jedini žanr koji voleo bilo je sve što se razvilo od izvornih žanrova poput bluza, džeza, soula i fanka i svi ti izvorni žanrovi su čvrsto utisnuti u njegov stil, ma šta god on stvarao. Shvatio je da muzika njemu predstavlja mnogo više od pukog naziva žanra ili neke druge specifične kategorizacije, i da je stvar u prihvatanju onoga što te pokreće i odbacivanju suprotnog.

U junu 2008. on započinje saradnju sa sajtom Beatport. com, gde objavljuje uglavnom remikse pesama drugih izvođača. DJ Vitamin D (čije je numere Gramatik takođe obrađivao) uspostavlja sa njim blisku saradnju i ubrzo postaju prijatelji. Nedugo zatim, DJ Vitamin D ga nagovara da sakupi svojih dvadesetak hip – hop numera iz flash plejera sa svoje MySpace stranice i da ih objavi kao album za novu Chill Out/ Trip-Hop/Instrumental Hip-Hop produkcijsku kuću koju on namerava da otvori podstaknut slušanjem slične muzike.

Gramatik to radi, iako je uveren da će prodati svega par svojih pesama. Album koji je on naslovio Street Bangerz Vol.1, objavljuje nova produkcijska kuća Cold Busted, početkom decembra 2008. godine. Ono što Gramatik nije mogao ni da pretpostavi, upravo se desilo. Njegov album je katapultiran na prvo mesto „Top 100 Chill Out“ liste na kojoj još uvek drži neko

od prvih dvadeset mesta. Album Street Bangerz Vol. 1 bio je totalni i potpuno neočekivani uspeh, a za 6 meseci prodato je preko 27 000 pesama širom sveta, samo na Beatport.com.

Ovaj album odlikuju sirovi i najmoderniji hip-hop bitovi inspirisani starijim soul i fanki ritmovima iz sedamdesetih godina 20. veka, uz neizbežan, topli zvuk pucketanja vinila, ostavlja utisak susreta stare sa novom školom. U nekim pesmama se mogu osetiti i house vibracije. Ovo je definitivno album uz koji se može đuskati, odličan je uz vožnju autom, leškarenje pod zracima kasnog popodnevnog sunca(poslednja dva se podrazumevaju i za Street Bangerz Vol. 2 i Vol. 3, tako da to ne moram ponavljati).

Street Bangerz Vol. 2 je objavljen tačno godinu dana kasnije, 03. decembra 2009. godine. Ovaj album zadržava ono što smo mogli čuti i na Vol. 1, a tiče se hip hop bitova, soula i funka, uz obilje novih, čak eksperimentalnih upliva klasične muzike, takođe i džeza, bluza, kao i par downtempo chill out numera. U svakom slučaju, 19 veoma pažljivo izabranih numera, a ovaj album, po mom mišljenju, najbolje opisuje numera pod rednim brojem 10 – Just Jammin’.

Album Street Bangerz Vol. 3 našao se u prodaji 16. juna ove godine. Značajna promena na ovom albumu jeste pojava i upotreba živih instrumenata od kojih je neke svirao Gramatik, a neke njegove kolege muzičari. Tu se sada pored nešto opskurnijih semplova mogu čuti gitare, klavijature, duvački instrumenti, što čini ovaj album nekom vrstom hibrida. Sa ovog albuma bih izdvojio instrumental Swing Of Justice, originalnu mešavinu sving džeza, elektronske muzike i hip hopa, uz elegantan i istovremeno živahan zvuk prigušenih truba. Pesma koju sam pomenuo na početku ovog teksta, Muy Tranquilo pruža nam mogućnost da vidimo kakav je Gramatik pijanista (setimo se njegovih početaka). Njegov solo na klaviru se poigrava sa gitarom u pozadini, a rezultat su bistra melodija i moderan ritam. Tu je numera Balkan Express, nešto potpuno novo u njegovom opusu, a vezano je za ovo podneblje. Takođe bi trebalo obratiti pažnju na Adriatic Summer Nights, chill out numeru, koja sa pravom nosi ovaj naslov. Kada je budete čuli, biće vam jasno zbog čega tako mislim. Numera Oriental Job na neki način najavljuje Gramatikov poslednji album No Shortcuts. Ne po temi koju izvodi, već po stilu i po produkciji.

Krajem septembra, 2010. godine, u prodaji se pojavio album No Shortcuts. Ovaj album donosi dosta tvrđi zvuk i bitno se razlikuje od Street Bangerz serijala. U pitanju je mešavina instrumentalnog hip hopa, dub stepa i indie zvuka. U samom startu, ‘Intro’ vas zakuca u fotelju i održi vam kratku lekciju o tome koliko jako morate želeti uspeh, ako uopšte želite uspeh i čega se morate odreći zarad tog uspeha. Zatim sledi veličanstveno otvaranje albuma indie dubstep numerom ’Days Of The So Called Glory’, prožetom fantastičnim vokalima i jednako dobrim semplovima truba. Numera ’Blood Ties’ nam donosi egzotične zvuke Bliskog istoka, melodiju sitra, plemenske perkusije, talasaste i bogate sintisajzere, uz neprekidno kolebanje udaračkih aranžmana. Nestvarna i zarazna ’I Really Do Believe’ uskače sa dirljivim zvucima orgulja, odjekujućim iseckanim vokalima, kontra činelama i živopisnim prelazima sintisajzera daje nežnu eksploziju bitova i melodija. Takođe treba obratiti pažnju i na ’The Night Hawk’ a i na numeru ’Step 007’, Gramatikovo viđenje čuvene James Bond teme. Pesma ’Damage Intended’ nosi u sebi zvučni nagoveštaj kraja devedesetih godina prošlog veka, a slično se može reći i za ’To Get By’ numeru koja zatvara ovaj album nostalgičnim prizvukom sredine devedesetih, tečnim basom i ritmovima, kroz koje se provlače odgovarajući elektronski zvuci.

59

U iščekivanju najavljenog Strret Bangerz Vol. 4...

FRENZY SPARK

BEATPIE’S FASHION PARK Piše: Jovana Todorović

Jil Sander Znate onaj osećaj, kad propustite nešto bitno što vam se odvija gotovo pred nosom, a vi nikako da ga ugledate… pa naposletku imate utisak kao da ste prespavali sve to? E meni se tačno to desilo sa kolekcijom Jil Sander za s/s 2011.

A počela sam sve ovo da pišem zato što sam shvatila da su boje ove kolekcije bezobrazne. Toliko su bezobrazne, da mi se otvara apetit dok u njih gledam. Zaronila bih u ovu narandžastu.

A onda se malo odmaknete pa zaključite kako su bolje odane sluge ovoj pročišćenoj i bottom line vrlo jednostavnoj kolekciji.

Samo boje materijala i lipstick. To su detalji. Nema čak ni puštene kose. Zalizana, uredna punđa i to ti je to. Svaka čast. Pravo u srce. Dosta više perlica i đinđuva. Savladali smo lekciju modnih dodataka.

Na red je došlo ozbiljnije gradivo.

Kako pokoriti ovakve boje? Kako ih upergnuti i uz pomoć njih levitirati negde izmedju minimalizma i onog drugog pola “gigantizma”, “maksimalizma”, “ekspresionizma”…

61

FRENZY SPARK

Yang Du Vrlo me je zatekla čitava ova priča. Činjenica da sam odreagovala na Yang Du i njene kolekcije a da ne znam šta mi se to konkretno dopalo – me je zateklo.

Možda to što Yang Du sledi neke druge putanje od očekivanih. Nema napuderisanih faca, istaknutih bokova i zalizane punđe… možda to.

S druge strane, stvarno postoji nedvosmileno oslobađajući osećaj koji prati ove printove, modele i generalno čitav surroundings i mood.

Nema one opterećujuće zrelosti, nema frustrijajućeg osećaja “ja za ovo nemam love”, nema svog tog fuss-a i gnjavaže. In not so many words – inredible cute everyday banality.

FRENZY SPARK

62

Ishitreno, naivno , tvrdoglavo, bez reda - sve su to stvari koje ja negde vrlo NE odobravam kada su kolekcije u pitanju.

Jednostavno – uvek se na kraju moje oko opredeli za one egdy ali ispeglane i promišljene varijante. However, here I am - deeply admiring something, but I don’t quite know what. U svakom slučaju nije ispeglano i promišljeno. I’ll give her edgy. :) Uglavnom, to nešto - Je ne sais quoi, glatko je prošlo kroz sve eliminacione runde i ušlo u vrlo uzak, da ne kažem “intiman” krug kreatora i kolekcija koje volim.

Yang Du i njena (između ostalih) poslednja kolekcija Furry monster faces su tre, tre cute, teen-voguesque varijanta koja pije vodu. Sladoledi, gazirani sokovi i odrana kolena… tako se osećam dok gledam u ovo. :)

63

FRENZY SPARK

Celine

Stella McCartney

Celine Pre-Fall 11 je kad se sve sabere i oduzme , jedna pristojna kolekcija. Uredna i umivena - to mi prvo pada na pamet kad je gledam. Obradovali su me komadi poput ovog mantila/kabanice i pastelno pinkish pantalona sa crnim (satenskim?) pojasom i porubom kod džepova... Eto, postoji i ta (polu) interesantna caka sa tamnim čarapama i belim salonkama. To be perfectly honest – ništa više od solidnog.

Stella je već druga priča. Žestoko iznenađenje. One oštre linije, prilično široka ramena i ta “gruba i krupna” silueta, sa kojima se poigrala u par modela u kolekciji za proleće 11, ovde su mnogo dominantniji. Nisam sigurna da li mi se sve to mnogo sviđa ili ono drugo (blasfemija, sad ću da nastradam…). Otprlike - oko tih pomenutih elemenata se osećam “bipolarno” (u pitanju su sjajni komadi, ali u ovoj konstelaciji umeju da mi smetaju), a prema svemu ostalom sam prilično ravnodušna, s obzirom da ostatak jednostavno nije dovoljno ubedljiv. Mrko teget kaput sa početka je komad za padanje u nesvest, na primer… Uglavnom, eto – u ovom trenutku cenim to što je ovo donekle drugačije od onog što je radila do sad. Verovatno i njoj treba malo da utaba nove staze. Predosećam da je ovo najava za nešto bezobrazno dobro u nekom sledećem navratu.

FRENZY SPARK

64

Proenza Schouler

Givenchy

Standard. Sve je besprekorno, ali ja naprosto imam osećaj da se tu ništa posebno novo nije dogodilo sem bermuda i ovog sakoa/ kaputa koji vuče na muški frak. Sve bih nosila, i sve je za desetku (da me slučajno ne razumete pogrešno), ali eto kad već pričamo o iznenađenjima – ovde su mi naprosto izostala. Za razliku od S/S 11 koja je bila mekana i suptilna, otmeno šanelovska i potpuno drugačija od svega do tada, čini mi se da su sa ovom kolekcijom ponovili (“pokrali”) sve one ultimativno kul elemente iz Resortova kao i prethodnih kolekcija. Opet kažem – savršeno, but there’s a lack of surprise.

Givenchy – sjajan. Svaka čast. I ne radi se uopšte o tome da li bih ja to nosila ili ne (pošto to nije slučaj), ovo je objektivno brilijantno. Novina u obliku plain & strait kostima sa jedne, oštrih (skoro futurističkih) krojeva sa druge strane,plus lagano zvono na kratkim pantalonama. Raskoš haute couture-a i dalje prisutna (slične toalete sada su kombinovane sa sportskim jaknama, verovali ili ne). Riccardo Tisci je ubacio u petu brzinu.

Ima svega i sve je podjednako dobro. To je tako teško uraditi kad imaš trideset i nešto modela - da budeš raznovrstan i izvrstan sa svakim je pravi podvig … Naišla sam na ogroman problem dok sam birala fotografije za post, zaglavila sam se skoro sat vremena - eto toliko je sve ovo dobro… Obavezno pregledajte celu kolekciju, ako to već niste učinili do sada.

65

FRENZY SPARK

Papirni nakit

Ne znam da li ste primetili, ali trenutno je papirni nakit najnoviji modni urlik. Ja kao paper freak, sam potpuno opčinjena ovim trendom. Kao što to uvek ide sa papirom –uglavnom je fora u ideji.

Tithi Kutchamuch & Nutre Arayavanish Tithi Kutchamuch i Nutre Arayavanish su još 2008-me napravili kolekciju papirnih fold-out prstenčića. Dvanaest komada, dvanaest cvetića, po komad/cvetić za svaki mesec u godini.

All Year Rings.

Prstenje sastavljate sami. Ovako izgledaju kada ih dobijete, taze, u 2D formatu, po principu imagine. Jedan papir sa rupama i to je to.

January-Carnation February-Violet March-Jonquil April-Daisy May-Hawthorn June-Rose

Laser-cut from paper and sold flat for the user to assemble…

A onda kreće zezanje. Razvojiš komade, pa ga srolaš i Voila!

Evogac! Prosto ko pasulj.

FRENZY SPARK

66

July-Tulip August-Poppy September-Morning Glory October-Cosmos November-Chrysanthemum December-Orchid

Anna Gleeson Ana, on the other hand pravi minđuše od papira. Ooogrooomne minđuše. And she kicks ass.

Saloukee To expand and contract.

Nakit koji diše. BUKVALNO. Nema više ni govora o nekom tra la la zezanju… Ovo je ozbiljno, od ovog sam zanemela. Sva preciznost i sva raskoš viktorjinaskog kostima u jednoj papirnoj ogrlici.

Look carefully and you see that she combines cutting and folding, negative space and solid form, impermanence of material and permanence of memory – the combination makes her work sing.

Sve o čemu jedno “paper-in-love “srculence može da sanja i to na gomili… I to u boji!

*MUST SEE - na njenom sajtu obavezno pogledajte ostatak nakita: narukvice, prstenje, manžetne, broševe…

67

FRENZY SPARK

FRENZY SPARK

68

Tsumori Chisato Ja inače ne izveštavam često “sa modnih pista”. Kada pišem, trudim se da pišem zaista samo o onim retkim porudaranjima mog intimnog osećaja za nešto estetski prihvatljivo i aktuelnih revija.

Tsumori Chisato S/S 11 je baš to. Jedna celovita, nepredvidiva, blesavo nežna i doterana priča. Neprekidan niz preklapanja modela, materijala, printova i boja. U pitanju je pravi mali omaž ili bolje rečeno - portret “candy” mode, to jest mode koja golica okice.

Posle odgledane revije (ovde) imala sam utisak da sam prisustvovala veličanstvenoj grmljavini. Uživala sam u svakom frejmu ovog šareniša sa twistom.

Kolekcija je contemporary raskošna, zavodljivi “cartoonish” printovi, čarape/štucne na prugice, lepršave haljine i vuneni šocevi, over the top sunglasses i korseti, hats and bows…

Girly delish, ili kako bi to sama Tsumori rekla - A colorful pop feeling!

Dodajte svemu tome sulude korojeve,nešto poput japanskog pačvorka i dobićete ovu zaokruženu, ultimativno veselu kolekciju. Prosto mami osmeh. I možda vam se učini kao too much, ali kad je to too much – TOO MUCH? In not so many words ->potencijal za obožavanje !!

69

FRENZY SPARK

the finest way to meet the art...

FRENZY SPARK

70

musetouch Visual Arts Magazine

FRENZY SPARK