GEJ SANDŽAK
LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
Interalizovana homofobija i samoprihvatanje Tragovi homoseksualnosti u Srbiji pod turskom vlašću
100 godina muške ljubavi
www.gejsandzak.org
Reč autora Poštovani / poštovana,
pred tobom se nalazi peti primerak LGBTQ+ časopisa Gej Sandžak.
Na kraju ove mukotrpne 2020 godine bismo, pre svega, hteli da se zahvalimo svima vama koji ste svojim nesebičnim zalaganjem doprineli rastu naše male zajednice.
U narednoj 2021 te pozivamo da se uključiš u rad našeg skromnog portala, časopisa i udruženja i da sa
ostalima
podeliš
tvoju
priču,
talenat
i
perspektivu.
Nadamo se da ćeš, kao i uvek, uživati u odabranim člancima i srećna nova 2021 godina i srećni praznici.
Vaš Gej Sandžak tim
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 4 Avgust 2020
www.gejsandzak.org
Interalizivana homofobija i samoprihvatanje
09
13
Biti gej u Srbiji
17
07 Zbogom 2020
21 100 godina muške ljubavi
LGBT, porodica i Somalija
25 29
Humor
28
Sadam prazničnih filmova
Homose -ksualac kao devijant
44
Zima / Proleće 2020/21
Insta-dasa/ Insta-par
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
47
jažrdaS
03
04
Tragovi homoseksualnosti u Srbiji pod turskom vlašću
Interalizovana homofobija i samoprihvatanje
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
04
05
Odrastajući u malom mesti kao što je (cela Srbija osim Beograda, Niša i Novog Sada) i u vremenu kada internet i Netfiks nisu bili generalno dostupni, razumeti stvari poput sopstvene seksualnosti i rodnog identiteta nije bilo nimalo lako. Sramota me je priznati da prvi put kada sam se sreo sa pojmom "cis muškarac" na Gridr aplikaciji 2017 godine moja reakcija bila "cis šta?" Pomalo ignorantan u početku, vremenom sam shvatio važnost korišćenja korektnih termina i da njihovo postojanje i tekako služi nečemu. Kako bismo drugačije odvojili čoveka od onoga što voli da radi "u svoja četiri zida". Celog života sam se identifikovao kao cis muškarac, iako dugo vremena nesvesno. Stalno sam se pitao, odrastajući, što se gej osobe smatraju manje "muškarcima", kada je dosta njih veoma muževno i ukoliko nemaš neko šesto čulo, nipočemu ne bi shvatio da im se sviđaju muškarci. Nego, da ne skrećem sa teme... Kako okolinu, običaje i ljude sa kojima odrastamo uzimamo kao merilo normalnosti za ceo život, u mojoj glavi je do skoro postojao taj nezdravi konstrukt da muškarci treba da se ponašaju kao muškarci a žene kao žene... Da, ako si gej, logično je da te privlače drugi, muževni muškarci, istovremeno negirajući mogućnost da stvari nisu samo crne ili bele i da postoje nijanse sive između. Tačno se sećam kada sam u šesnaestoj godini, išavši još u gimnaziju, na Telenorovom četu prvi put naišao na nekog iz mog grada i mojih godina. Bilo je to pravi eureka momenat. Dečko je bio godinu-dve mlađi od mene. Na slikama je izgledao veoma muževno. Međutim... Izašavši na prvi sastanak shvatio sam da me je vidno iritirala ta ženstvena gestikulacija koja je iz njega izlazila, iako samo na momente. Valjda je i on bio svestan gde se nalazimo pa se vidno trudio da to potisne... međutim, već je bilo kasno. Ni sam ne znam da li zbog straha da budem otkriven, ili nečeg drugog, nisam ga više video... bar ne nekoliko narednih meseci. Čak i kada bih razmišljao o tome da ga vidim, tražio sam izgovore zašto ne bismo mogli da se vidimo napolju.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
Danas, mnogo godina kasnije, vidim ga na instagramu... Čini mi se da živi srećan život, vani. Gledajući njegove slike često reflektujem o mom tadašnjem postupku. I u godinama koje su sledile sam se stalno pitao, što se toliko bojim da me neko u javnosti vidi sa osobama koje su očigledno na višem nivou samoprihvaćanja. Strah da budem otkriven nije bio razlog... jer eventualno sam završio fakultet i našao posao. Nisam više bio ovisan o nikome a i posao je bio jedna sigurna stvar. A onda sam skoro pročitao jedan interesantan novinarski članak o interalizovanoj homofobiji. Osećaj stida je bio dubok. Sve te godine i svi ti pogledi preko oka upućeni osobama koje se nisu uklapale u moj pojam "gej normalnosti"... Shvatio sam da su sve to zapravo bile crte sopstvene ličnosti koje nisam prihvatao. Put prihvaćanja je bio dug... Prošle godine sam prvi put prekrstio noge u javnom prevozu, ne zato što sam gej, već zato što je bilo udobnije tako sedeti. Ove godine sam i prvi put sam kupio odeću drečavih boja, uključujući i roze - ne zato što je "pederska boja", već zato što mi se svidela. Prvi put sam počeo i da koristim maske za negu lica i počupao obrve. Sve te sitne stvari (koje umeđuvremenu rade i hetero-muškarci) su bile početak mog samoprihvaćanja. Na posletku se i dalje osećam kao cis muškarac, ništa više i ništa manje muževan od one verzije iz 2000-tih. Napisao: čmeraklija
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
06
07
Zbogom 2020
2020 je skoro prošla. Bila je ovo itekako naporna godina (najblaže rečeno). Nego, kao i svake godine, u minut do dvanaest, neki će se sa radošću oprostiti od svega lošeg što su proživeli u proteklih 365 dana dok će drugi u glavi već početi da evaluiraju šta je u 2020 moglo ići bolje, gde su pravili greške i šta treba drugačije uraditi u 2021 godini. Nikada nisam bio previše opsednut novogodišnjim odlukama, čak štaviše, prvi put sam i saznao za taj „američki“ izum u petom razredu osnovne na času engleskog jezika. Tada mi nije bilo jasno što bi ljudi donosili neke tamo odluke kojih se ionako neće pridržavati, međutim, kako postajem stariji sve više smatram da je, kako u poslovnom tako i u privatnom životu, neophodno evaluirati stvari sa vremena na vreme. Tako da, bez odugovlačenja, evo moje evaluacije 2020: Stvari koje nisam postigao: čitam više da se posvetim pisanju koliko sam to želeo da se pozabavim aktivizmom da budem singl bar godinu dana da snimam jutujub video da se autujem roditeljima da naučim novi strani jezik da počnem redovno da treniram da izbacim hleb iz ishrane da idem na more da posetim neku novu destinaciju da steknem novog prijatelja Stvari koje sam postigao: da istrajem u pisanju da se pozabavim veb-dizajnom da prebolim bivšeg da počnem da učim novi jezik da naučim da prepustim kontrolu drugima da više pričam porodicom da se ne(previše) ugojim da više kuvam naučim nove recepte da se izlečim interalizovane homofobije
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
Ako smo išta naučili iz 2020 je da nekada i ne treba praviti previše planova, jer niko ne zna šta nas čeka iza ćoška. Tako da će moj spisak stvari koje očekujem da ću ostvariti u 2021 biti veoma kratak: autovati se roditeljima i ne prastati sa radom na portalu. Ono što bih poželeo za sve nas u narednoj 2021 možda zvuči nedostižno, ali odnekud mora da se počne… Želeo bih da se naredne godine usvoji Zakon o registrovanom partnerstvu. Želeo bih da ljudi u našem kraju postanu svesniji našeg postojanja. Želeo bih da naučimo da prihvatimo sebe takve kakvi jesmo. Želeo bih da bude manje lažnih brakova i više ljubavi. Želeo bih da naučimo da pređemo preko kolektivnog ponosa i naučimo oprostiti jedni drugima. Bar bih jednom voleo da ne čujem izgovore: „Znaš ti da to kod nas ne može. Nije ti ovo Beograd. Znaš ti naše ljude. To ovde ni za sto godina. Ne vredi to kod nas. „
jer mislim gubi samo onaj koji odustaje od borbe. Napisao: čmeraklija
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
08
09
Biti gej u Srbiji Skoro dve godine moji roditelji su gledali kako propadam. Saletali su me da im kažem zašto sam stalno neraspoložen, zašto pìjem, šta mi se desilo. Molili da preünem sa alkoholom, grdili, pa opet pokušavali lepim. Ništa nije vredelo. Nisam se usuđivao da im kažem. Jedne večeri majka je naprašla histeričnu scenu. Na njenu viku i očeve reči da mu ne treba sin alkoholičar, ja sam ga upitao: „A homoseksualac?“ Majka se onesvestila, otac je zvao hitnu pomoć i dok smo je čekali, pun besa mi je rekao: „Lakše bi mi bilo da si mrtav, nego što imam bolesnu pederčinu u kući!" Roden sam u Milanovcu, u na izgled srećnoj poro- dici. Majka i otac mnogo drže do dobrog imidža u čaršiji i u široj porodici. Jedinac sam, dugo su čekali moje rodenje. Majka se lečila od neplodnosti, imala je težak porodaj, jedva su mï spasli život, a bio sam i „užasna" beba nad kojom je bdela dan i noć. Dala je otkaz da bi me gajila i stalno mi je te svoje žrtve nabïjala na nos. One su uvek bile veće, važnije i teže od mojih muka sa samim sobom. Imao sam društvo u osnovnoj školi, ali ga i nisam imao. Teško je to objasniti. Bio sam veselo dete, želeo sam da se uklopim, ali je to bïlo nezgrapno, na silu. Osećao sam se kao uljez. Bio sam drugačiji. Kao de- te nisam znao šta to znači, još manje kako se ta različitost zove. Osećao sam samo da nosìm neki težak teret u sebi. Pubertet je za mene bio kao usporen smak sveta. Dan po dan shvatao sam da se ne pripadam tamo gde bi trebalo da mi bude mesto. Da jesam muškarac ali i da nisam. Nije mi bilo jasno zbog čega u meni sve bukne kada na ulici vidim nekog zgodnog momka, pa mi gaćice postanu tesne, a ja ne znam kako da se smirim.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
Činilo mi se tada da imam neku falinku, da nisam normalan i da je ta nenormalnost svakim danom samo veća, umesto kako sam iščekavao da se smanjuje. Mislio sam da će me to ipak proći. Upisao sam srednju školu. Znao sam da u nju ide i jedan moj dve godine stariji rodak iz okoline Milanovca. Poznavali smo se i nekako mi je bilo normalno da počnemo da se družimo. Živeo je u iznajmljenom stanu blizu škole, pomagao mi u učenju i jednog dana kad sam bio kod njega predložio je da izmerimo čiji je penis veći. Zacveneo sam se, on je mislio da me je stid, a ja sam pretrnuo jer sam u momentu doživeo erekciju. Tada, a ni kasnije, nismo otišli dalje od medusobnog maženja, ali kada sam sa njim doživeo prvi orgazam, sve mì se razbistrilo u glavi — ja sam homoseksualac! Zaledilo sam se od tog saznanja. S jedne strane, osetio sam olakšanje što sam konačno shvatio ko sam, a s druge me čekao ponor. Biti peder u okruženju u kojem sam živeo, u porodici, u čitavom sistemu vrednosti kojim sam kljukan od malih nogu - bilo je nešto najgore na svetu. Gore nego ubïti nekoga. Moja je sreća što sam imao drugaricu iz osnovne škole s kojom sam bio veoma blizak. Mogli smo jedno drugom da poverimo i najintimnije tajne. Ipak, trebalo mi je dva meseca da se osmelim da joj każem. Jedne večeri u kafiću dok smo pričali izustio sam: „Ja sam homoseksualac". Ispričao sam joj i s kim sam bio, šta smo radili, kako sam se osećao i tadą a i ranije. „Pa šta? I ja volim da pipkam penise, baš me uzbuduje. To nam je još nešto zajedničko. Opusti se i uživaj!“ Zapamtiću te njene reči dok sam živ. Jer da nije bilo tako, da nisam imao nju, ili da je drugačije reagovala — ubio bih se. To otvaranje pomoglo mi je da se kasnije zbližim s dva druga iz starijih razreda koji su bila kao ja. To sam shvatio posmatrajići ih kako se medusobno odnose. Trebalo je vremena da se poverimo jedni drugima. Oni su bili u vezi, išli su već tada do kraja. Razumeli su me, i ja njih, ali oni su svoje ponašanje objašnjavali „istraživanjem“. Nikada nisu prihvatili svoju istinsku seksualnu orijenataciju. Oženili su se, kao i moj rođak, imaju decu, kumovi su jedan drugom. Koliko sam čuo, obojica povremeno odlaze u Beograd, samo seksa radi. Nalaze momke preko oglasa. S njima se odavno ne družim. Nisu bili uz mene kada mi je bilo najteže, onda kada sam se pvi put nesrećno zaljubio.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
10
11
Imao sam 18 godina, tek sam bio maturirao i spremao se za prijemni na Ekonomskom fakultetu u Beo- gradu. Sve je to palo u vodu kada sam upoznao Mìloša. Šarmantan, zgodan, pametan. Imao je porodicu u Milanovcu, prijatelje mojih roditelja, tako smo se upoznali. Živeo je u Novom Sadu. Zaljubio sam se u trenutku, a mislio sam da je i on u mene. Gledao me je ćežnjivo, dodirivao mi butine kao slučajno, unosio mi se u lice dok je pričao... Bio sam siguran da je gej, bez obzira što je bio oženjen. Nagovorio me je da upišem fakultet u Novom Sadu. Često sam tog leta tamo išao, stalno smo bili zajedno, ali sve se svodilo na drużenje, nikako da se desi ono što sam očekivao. I kada više nisam mogao da izdržim, otvoreno sam ga pitao zašto me neće, a zna da sam zaljubljen u njega. Lakonski mi je odgoviro: „Nisi moj tip. Ja volim visoke, mišićave momke i to samo za seks.“ Moj svet se srušio. Odustao sam od fakulteta, za- vukao se u kuću kao u mišju rupu. Od dana kada mi je to rekao smisao mog života je bîo alkohol. Postao sam alkoholičar za vrlo kratko vreme. Posle očevih reči da sam „bolesna pederčina“, iako pijan — trenutno sam se otreznio. Nisam očekŃao da će me potapšati po ramenu i reći „Bravo, sine, što si gej“, ali jesam makar malo razumevanja. Pa, dete sam im. Jedino. Nisu blesavi da ne vide da mi treba njihova pomoć, ma kakav da sam, mislio sam. I kuče- tu na ulici pritrče da pomognu (vole żivotinje), a da neće sinu! Ujutru sam želeo da im objasnim da nisam nakaza, da sam samo drugačiji i nesrećno zaljubljen. Da su mi potrebni. Ali, ignorisali su me. Pili su kafu ka- da sam ušao u kuhinju. Ćutali su, pomerili stolice i okrenuli mi leda da me ne gledaju. Dan sam proveo kod prijateljice. Rekla mi je da je uz mene, da će mi pomoći o čemu god da se radi. Imao sam nju, makar jedno biće kojem je stalo do mene. Jedino — u čitavom mom jadnom svelu. Kada sam uveče došao kući, vrata su bila zaključana. Pokušao sam da otključam, ali nije išlo. Moji roditelji su u toku dana zamenili bravu. Zvonio sam. Mama je na pola otvorila vrata, pridržavajući ih s unutrašnje strane nogom. Ledenim glasom mi je rekla da idem svojim pederima i da se nada da će me neko dobro pretući, jer jedino to i zastużujem. Opet sam se vratio kod prijateljice.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
Dva dana nisam ni jeo, ní spavao, samo sam plakao. Činilo mi se da umirem od tuge. Majčine reči su me bolele. Želeo sam da odem bestraga, ali gde? Trećeg dana sam smogao snage da se vratim kući. Pustili su me unutra. Prvo smo ćutali, onda sam im, puna dva sata, pričao o svom životu, mukama, svemu. Plakao sam sve vreme. Bez obzira što sam im rekao da to što sam gej nije bolest, oni su prešli preko toga i tražili da se lečim. Pristao sam da odemo kod psihologa u Beograd — zbog njih, ne zbog mene. Ja sam znao ko sam. Mislio sam, shvatiće i oni tokom terapije. Mnogo su novca potrošilï na putovanja i za dugotrajne seanse, ali shvatili nisu. Niti me prihvatili. Verbalno jesu, suštinski — nikada. Meni je terapija pomogla da ostavim alkohol i da se osnažim kao gej. Ostao sam u Beogradu, našao posao, upoznao ljude slične sebi, sa istim problemima kao što su i moji. Krećem se samo u zatvorenim gej krugovima. Od ostalog sveta krijem kakav sam. Naročito na poslu. Znam za slučajeve da su homoseksualci dobijali otkaze kada bi se saznalo da su to. Ja ne smem da rizikujem — jer nemam gde da se vratim. Retko idem kući, retko se i čujem sa roditeljima. Nikada me ne pitaju kako sam, imam li dečka, jesam li srećan, imam li problema. Pričamo o vremenut ko se u čaršiji udao i ożenio, a ko umro. Ja ih istinski ne zanimam. Da li sam zadovoljan životom koji vodim? Nisam. Do sada sam samo jednom uspeo da održim vezu godinu dana. Moj Ijubavnik sa kojim sam doživeo i prvo seksualno iskusvo napustio me je jer se zaljubio u drugog. Od tada sam sam, ne mogu da sklapam poznanstva samo seksa radi. Nadam se da negde na ovom svetu postoji muškarac sa kojim ću moći da podelim čitav svoj život. Nada da ću ga sresti drži me żivim. Sve ostalo je borba za goli opstanak. Mirko J. (28), bankarski službenik
Izvor: Biti gej u Srbiji, Lidija Obradivić
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
12
13
Tragovi homoseksualnosti u Srbiji pod turskom vlašću
Rad jе pоsvеćеn istrаživаnju slоžеnоg i prоtivrеčnоg оdnоsа srpskоg društvа i držаvе prеmа hоmоsеksuаlnоsti, tоkоm Dugog 19. vеkа. Suprоtnо оštrоm stаvu vlаsti kоjа jе vеć 1839. gоdinе kriminаlizоvаlа hоmоsеksuаlnоst, sâmо društvо pоkаzаlо jе nеоčеkivаnu dоzu trpеljivоsti Zа rаzliku оd оtvоrеnо hоmоfоbnе klimе kоjа jе zаvlаdаlа cеntrаlnоm i zаpаdnоm Еvrоpоm tоkоm pоznоg Srеdnjеg vеkа, hоmоsеksuаlnоst su nа prоstоru Bаlkаnа pratile bitno drugаčije оkоlnоsti. Dоlаskоm Turаkа Оsmаnlijа jugоistоčnа Еvrоpа nаšlа sе pоd vlаšću jеdnе sаsvim nоvе civilizаcijе. Uprаvо nа pоlju sеksuаlnоsti pаd pоd turskо rоpstvо znаčiо jе zа bаlkаnskе hrišćаnе mnоgо višе оd pukog prеlаska pоlitičkе vlаsti iz ruku jеdnih u rukе drugih fеudаlnih gоspоdаrа.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
Vеć tоkоm prvih nаlеtа Turаkа u Srbiju, sеksuаlnе nаvikе оsvаjаčа i njihоvе nаsilnе sklоnоsti učinilе su hоmоsеksuаlnоst pоlitičkim pitаnjеm. Zаprаvо, оnо štо jе pоjеdinim hrоničаrimа bilо nаrоčitо zаnimljivо i vrlо nеоbičnо, uprаvо jе pоžudа Turаkа prеmа dеčаku i nеdоrаslоm mlаdiću, kоjоm su bili iznеnаđеni. Kаkо jе tаkvim оpsеrvаcijаmа bilа pоsvеćеnа pоsеbnа pаžnjа u nеkоlikо pоtpunо nеzаvisnih nаrаtivа, nоtirаnjе hоmоsеksuаlnih sklоnоsti nоvih оsvаjаčа prеdstаvljа zа tаdаšnjе аutоrе fаscinаntаn i vаžаn dеtаlj. Dоvоljnо jе pribеlеžiti sеćаnjа jеdnоg bivšеg turskоg rоbа kоji jе pо izbаvljеnju pоsvеdоčiо о žаlоsnоj sudbini оnih kоji su оstаli u rukаmа pоhоtljivih trgоvаcа rоbljеm. Mаhоm dеčаci, bili su оmiljеni plеn оvih prеduzеtnikа kоji su prаtili odrede rаtnikа i оd njih hitrо оtkupljivаli rоbljе. Sаmо jе jеdnа dеsеtinа nаjlеpših, nаrоčitо nаmеnjеnа kао pоklоn sultаnu, bivаlа pоštеđеnа njihоvih sеksuаlnih nаsrtаjа (Drake 2010, 282). Nе bеz pоvоdа, vоjnе prеthоdnicе Оsmаnlijа оstаlе su upаmćеnе pо skrnаvljеnju i pustоšеnju, pо rоbljеnju i оdvоđеnju stаnоvništvа. Sličnо rаnijеm rimskоm mоdеlu rаskоrеnjivаnjа i slаbljеnjа prоtivnikа uz unоsаn prоfit, jеdаn оsоben vid sеksuаlnоg rоpstvа stvаrа čitаvu industriju pоžude, priliku zа dоdаtnu zаrаdu i nаmirеnjе vоjnih jеdinicа. Kоnstаntin iz Оstrоvicе, drаgоcеn izvоr zа istоriju prоpаsti srpskе Dеspоtоvinе i sаm jе оdvеdеn kао rаtni plеn sа оsvаjаčimа. Оn jе biо svеdоk prizоrа pоrоbljаvаnjа nаjvеćеg i najbogatijeg grаdа tаdаšnjе Srbijе, Nоvоg Brdа nа Kоsоvu. Dеtаljаn u оpisu dоgаđаjа, оn iznоsi kаkо jе tо bilо učinjеnо pо nаrоčitоm rеdu i u prisustvu sаmоg sultаnа. А cаr jе, stоjеći prеd vrаtimа, birао mušku čеljаd nа jеdnu strаnu, а žеnsku čеljаd nа drugu strаnu, а muškаrcе istо tаkо nа rоv nа trеću strаnu, а žеnе nа čеtvrtu strаnu, pа jе nаrеdiо dа sе pоsеku svi оni ljudi kоji su bili mеđu njimа nаjistаknutiji. А оstаlе jе nаrеdiо dа pustе u grаd i nikоmе nijе bilо zаbrаnjеnо dа budе nа svоmе imаnju. Mlаdićа kоjе jе izаbrао bilо jе nа brоju tristа dvаdеsеt, а žеnskе čеljаdi nаjizаbrаnijе sеdаm stоtinа i čеtiri. Žеnskе glаvе jе rаzdао mеđu pоgаnikе а mlаdićе jе uzео sеbi zа jаnjičаrе.“ (Михаиловић 1986, 121).
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
14
15
О tоmе kаkvi su bili sеksuаlni nаzоri turskih rаtnikа prеmа pоkоrеnоm stаnоvništvu, еksplicitnо gоvоri jоš jеdаn оd hrоničаrа rаnоg 16. vеkа. Ugаrski kаpеlаn, Đurаđ Srеmаc, kоji jе svеdоčiо о turskim nаjеzdаmа prеkо Bеоgrаdа u Pаnоniju, zаvаpiо jе nаd sudbinоm mnоgih grаdоvа rеčimа - „Jао, jао nаmа оd Sоdоmićаnа!“ Srеmаc tvrdi kаkо su u оsvоjеnim nаsеljimа Turci bеz zаzоrа vršili blud pо jаvnim mеstimа, ili bi istеrivаli rоditеljе iz njihоvih dоmоvа kаkо bi slоbоdnо оpštili sа njihоvоm dеcоm, muškоg i žеnskоg pоlа. (Сремац 1987, 165, 239). U idеоlоškоm smislu, čin tеlеsnоg pоtčinjаvаnjа hrišćаninа Turčinu, kао vršiоcu оbljubе, slао jе snаžnu pоruku. Strаtеgijа pоkоrаvаnjа masovnim srаmоćеnjеm, оduzimаnjеm prаvа nа zаštitu tеlа nаjmlаđih, kао vid dеmаskulinizаcijе lоkаlnih stаrеšinа, dеlоvаlа jе rаzоrnо nа čvrstinu pаtrijаrhаlnih zаjеdnicа.
Hоmоsеksuаlni čin nаd hrišćаninоm ukrеpljujе nоvu hijеrаrhiju pоlitičkе i sеksuаlnе mоći usmеrеnе оd gоspоdаrа kа pоkоrеnоm. Аutоr člаnkа Turski pоrоk iznosi stav kako jе i dаnаk u krvi smišljеn kао poseban vid sеksuаlnоg pоkоrаvаnjа i prеdаvаnjа. Ujеdnо i kао dоmišljаt nаčin dа sе stаlnо iznоvа dоlazi dо dоvоljnоg brоjа nаоčitih dеčаkа bеlе puti, budućih miljеnikа sultаnа i njеgоvih vеlikоdоstоjnikа ili еlitnih rаtnikа Cаrstvа. Prеmа bеlеškаmа sаvrеmеnikа Istаnbul jе biо nаdаlеkо čuvеn pо svоjim „kućаmа vаljаkа“, ustаnоvаmа kоjе su nudilе isključivо sеksuаlnе uslugе òbučеnih i nа tо nаrоčitо priprеmаnih dаčаkа. Оdnоs „kućа vаljаkа“ prеmа оbičnim jаvnim kućаmа u turskоj prеstоnici biо jе jеdаn prеmа jеdаn (Drake 2010, 283, 286-287). I nа Istоku jе, mеđutim, hоmоsеksuаlnоst izаzvаlа znаčаjnа spоrеnjа. Sukоb sе prеlаmао оkо pitаnjа grеšnоg i isprаvnоg kаdа sе rаdilо о čеžnji prеmа istоpоlnоm, nаrоčitо prema dеčаku. Hоmоsеksuаlnоst zato prеdstаvljа znаčаjnо vеrskо i pоlitičkо pitаnjе, pоjаvu kоjа jе dubоkо dеlilа islаmskо društvо i zаdirаlа u tеmеljе stаbilnоsti Cаrstvа. Suštinski, sukоb je lеžао u nеslаgаnju između tvrdоkоrnоg tumаčеnjа islаmа kоji je sаsvim оdbаcivaо hоmоsеksuаlnоst i sufijskih mističnih učеnjа о ljubаvi i lеpоti, kоjа u znаtnоj mеri naginju hоmоsеksuаlnоsti. Uprkоs snаžnih trvеnjа, оbiljе pоdаtаkа gоvоri kаkо jе uživаnjе u rаzigrаnоm i lеpоm dеčаku ili mladiću, biо оpštеprihvаćеni mоdеl rаzоnоdе širоm оtоmаnskоg Istоkа. Tо jе slučаj nе sаmо u grаdоvimа Bаlkаnа vеć i u dаlеkоj Siriji. (Ze’evi 2006, 54-76, 84-92).
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
Sаsvim jе izvеsnо dа su mаsоvnе sеоbе Srbа kоji su žurnо nаpuštаli grаdоvе nа jugu i uputili se ka negostoljubivim sеvеro-zapadnim оblаstimа Pоluоstrvа, bilе neposredna pоslеdicа turskih оsvаjаnjа. Bеkstvо iz urbаnih pоdručjа i pоvrаtаk nеpristupаčnоj prirоdi, prеdstаvljа оčеkivаnu rеаkciju hrišćаnа nа strаhоtе rаtnе аpоkаlipsе. Urbаnа civilizаcijа оsmаnskоg svеtа, bоgаtа i оčаrаvаjućа, оstаlа jе zаtо nаjvеćеm brоju Srbа tuđа i tоkоm nаrеdnih vеkоvа. Tаkаv jе rеcimо bi slučаj sа Užicеm, drugim pо vеličini grаdоm Bеоgrаdskоg pаšаlukа. Pоznаta širom učenih islаmskih krugоvа 18. vеkа pо nеkоlicini vrsnih pеsnikа, vаrоš Užicе je kао kulturni drаgulj Istоkа bila оkružеna mоrеm srpskih аgrаrnih zаjеdnicа, pоtpunо nеsvеsnih tе činjеnicе.U sеnci vlаdаjućе kulturе Оsmаnlijа, kоjа jе prоcvеtаlа tоkоm 17. i 18. veka, nаstаlа jе nаrоčitа pаtrijаrhаlnа kulturа pоkоrеnе hrišćаnskе rаjе. Stvоrеnа kао idеоlоški kоntrаpunkt, rurаlnа pо svоjоj suštini, kulturа hrišćаnskоg sеlа jе pо mnоgо čеmu bilа hеrmеtičnа, sаmоdоvоljnа i оdbоjnа prеmа оbičаjimа i nаvikаmа оsvаjаčkе оtоmаnskе civilizаcijе. Otud izvеstаn zаzоr prеmа hоmоsеksuаlnоsti, vеzаnоj u kоlеktivnоm sеćаnju nаrоdа zа srаmоtu nаciоnаlnоg i ličnоg pоrаzа, utоlikо i dоdаtnо pоlitizоvаnоj. Stаv kоji ćе sе krоz srpskе izvоrе pоstоjаnо prоvlаčiti i tоkоm čitаvоg 19. vеkа, biо jе dа jе hоmоsеksuаlnоst dоšlа оd Turаkа. Оvаkаv pristup prеdstаvljа znаčаjаn i zаnimljiv dеtаlj intеrprеtаcijе i kоnstruisаnjа sоpstvеnоg nаciоnаlnоg idеntitеtа. Izvor: xxzmagazin.com, Među nama
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
16
17 03
LGBT, porodica i Somalija
Muhamedova porodica je godinama od njega pokušavala da ga načini dečaka nalik ostalima - čvršćeg, „muževnijeg". Čak su ga poslali da se iz njega putem halucinogenih droga istera ženski duh. Naposletku, kako piše Lajla Mahmud, odlučili su da ga ubiju. Vrelina je pritiskala dvadesetogodišnjeg Muhameda dok se šunjao sokacima Hargeise. Bilo je oko podneva, u leto 2019. godine. Grad je dremao tokom sijeste - prodavnice, restorani i kancelarije bili su zatvoreni - savršeno vreme za onoga ko je želeo da se kreće neprimećen. Muhamed je krišom išao da poseti dečka, Ahmeda, a tako nešto se u Somalilendu kažnjava zatvorskom kaznom, a ponekad i smrću. Hargeisa je glavni grad samoproglašene republike Somalilend, koja se pre gotovo 30 godina odvojila od Somalije. Sudovi sprovode šerijat, islamski zakon, po kom je homoseksualnost ilegalna, te stoga LGBT+ Somalijci moraju da kriju svoju seksualnu orijentaciju. Žive u strahu od toga da će ih neko razotkriti. Muhamedu, koji za sebe kaže da je prilično feminiziran, bilo je još teže nego drugima da prođe kao strejt muškarac. Muhamed i Ahmed počeli sa svojim uobičajenim romantičnim susretom iza zatvorenih vrata kada ih je Ahmedova sestra zatekla, ušavši neočekivano u sobu.Počela je da viče, probudivši celu kuću. U roku od nekoliko minuta Muhamed je izleteo preko praga kuće i sakrio se kod prijatelja, gde je od jednog dobronamernika primio jezivu poruku preko telefona:„Ne vraćaj se kući, spremaju se da te ubiju."
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
03
„Imao sam pet godina kada sam prvi put primetio da ima nečeg zbunjujućeg u vezi s mojom seksualnošću, mojim željama, polom koji me zanima i onim koji me ne zanima", kaže Muhamed. U mladosti je delio sobu sa starijom braćom i muškim rođacima. Oni bi noću, u krevetima, pričali o devojkama i pitali bi ga: „Koji je tvoj omiljeni deo ženskog tela?"„Tada sam shvatio da sam drugačiji", kaže on. Muhamed je naginjao ka šminki i lepoti i više je voleo da provodi vreme sa sestrama nego s braćom. Često bi isprobavao njihove haljine, a nakon što su ga treći put uhvatili u tome, majka je shvatila da mora nešto da preduzme. Njegovom najstarijem bratu je rečeno da ga poduči određenim delovima Kurana i hadiskih zapisa, sastavljenih od izreka proroka Muhameda. Svake noći Muhamed bi morao da ponavlja: „Bog kažnjava muškarce koji se načine na ženu. Kao i žene koje se načine u muškarce." „Rekao mi je da ljutim Boga. On te proklinje. Planira da te u zagrobnom životu pošalje u pakao", kaže Muhamed. „Imao sam 10 godina, nisam to mogao da podnesem. Budio bih se usred noći, sav u znoju, i vrištao: 'O pomozite mi! Spasite me Boga, on me prži u paklu! '"Muhamed je neko vreme pokušavao da udovolji želji svoje porodice da se ponaša kao ostali dečaci.„Ali naposletku je nemoguće suzbiti nešto što mi se dopada", kaže Muhamed. „A i bio sam mlad. Mladi ljudi brzo zaboravljaju. "Kada je napunio 12 godina, Muhameda je majka poslala u „centar za rehabilitaciju" .Ustanove posvećene reformisanju dece, tinejdžera i adolescenata za koje se procenilo da su prekrišili somalijske vrednosti nalaze se širom Hargeise, kao i u ostatku Somalilenda i Somalije. Ljudi se tamo često drže protiv njihove volje, u okrutnim i nasilničkim uslovima.Prema Muhamedu, u mnogim slučajevima te ustanove vode prevaranti koji izvrću smisao islamskih zapisa kako bi ostvarili novčanu dobit.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
18
03 19
Muhamedova porodica je smatrala da se on ponaša feminizirano zato što ga je zaposeo ženski đin, zli duh, tako da je osoblje obećalo da će ga isterati. Sebe su nazivali „spasocima života", tvrdeći da svoje pacijente spasavaju pakla. „Mislim da je to najgore mesto na svetu", kaže Muhamed. Muhamed je svakog dana podučavan kako da se ponaša kao tradicionalan muškarac. Učili su ga kako da hoda i govori, i terali ga da igra fudbal s ostalim pacijentima - što je on izbegavao kad god je mogao. Sve to je pratilo svakodnevno iščitavanje islamskih zapisa. Četvrtog dana, „spasioci života" počeli su seksualno da zlostavljaju Muhameda.„Silovali bi me u ponoć i ponekad bi dolazili u grupama", priseća se Muhamed. Silovanje je u tom centru bilo uobičajeno i sprovodili bi ga i pacijenti i osoblje, tvrdi on. Svi bi bili nagurani u veliku salu sa vrećama za spavanje, od desetogodišnjaka do tridesetogodišnjaka. Nije bilo nikakve zaštite. Osoblje bi danju propovedalo jedno, a noću bi radilo nešto potpuno suprotno od toga. „Oni to rade zato što znaju da mi to nikad nikome nećemo reći", kaže on. Kako bi se isterao đin, pacijentima bi povremeno davali biljnu drogu po imenu harmala. Nalik ajahuaski, ona uzrokuje halucinacije i povraćanje, a sve navodno u cilju duhovnog prosvetljenja i pročišćenja. Ali postoje podaci o tome da količine koje se daju u centrima za rehabilitaciju često premašuju bezbedne doze, zbog čega postaju smrtonosne - posebno po decu. „Sećam se samo da sam leteo nekim mestom prepunim zvezda... Ne znam šta se dešavalo tokom tih dana. Ne znam da li su me silovali. Naprosto, ne znam ništa", kaže Muhamed.Poslednji put kada su mu dali harmalu, došao je sebi u bolnici. Kaže da od tada stalno ima bolove u stomaku. Nakon što je otpušten iz centra za rehabilitaciju, Muhamed je tokom tinejdžerskih godina uglavnom naučio da prikriva seksualnu orijentaciju. Ali to se promenilo kada je upoznao Ahmeda, u tajnoj onlajn grupi za čet za gej Somalijce. Oni su zajedničku utehu pronalazili iza zatvorenih vrata.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
03
Ubrzo nakon što je pobegao iz Ahmedove kuće i saznao da njegova porodica planira da ga ubije, Muhamed je isplanirao svoj beg. Većina zemalja Somalijcima ne izdaje vize, osim ako ne ispunjavaju niz gotovo nemogućih zahteva, recimo, da poseduju nekoliko desetina hiljada dolara na bankovnom računu. Onima koji žive u Somalilendu još je teže, pošto samo nekolicina zemalja - Etiopija, Džibuti, Kenija i Južnoafrička Republika, na primer - priznaju taj pasoš. Praktično je jedino rešenje bilo da se potroše hiljade dolara na crnom tržišu i kupe lažni pasoši, lažne potvrde o vakcinisanju protiv žute groznice, a često i lažne vize. Upravo tako je Muhamed pobegao. Pomagač mu je u roku od nekoliko dana obezbedio potrebne dokumente, dao mu uputstvo kako da se nađe s krijumčarom ispred aerodroma u Hargeisi. Muhamed je dokumente preuzeo na dan putovanja - tri dana nakon što je Ahmedova sestra upala u sobu i digla uzbunu - a onda je otišao. Tada je prvi put leteo avionom.„Bilo je nadrealno. Nisam mogao da prestanem da gledam kroz prozor", priseća se on. Odredište mu je bila Malezija, pošto se turističke vize izdaju po prispeću.Ali život Somalijca koji traži azil je surov - a i tamo je homoseksualnost zabranjena. Iako većina tražilaca azila godinama živi u limbu pre nego što dobiju status izbeglice, Muhamedov slučaj je ekspresno obrađen i on je dobio dozvolu za useljenje. Mogla bi, međutim, da prođe cela godina pre nego što se to ostvari. U međuvremenu, Muhamedova finansijska situacija ostaje neizvesna; pošto Malezija nije potpisnik Ženevske konvencije, on nema pravo da se izdržava radeći. Takođe, postoji rizik da će ga porodica pronaći, naterati da se vrati u Hargeisu i ubiti ga. Ne može dokraja da ima poverenja u druge izbeglice iz Somalije i tražioce azila u Maleziji, u strahu od toga da ga ne odaju. „U meni postoji nada da ću jednog dana otići dalje - možda u Evropu ili Ameriku", kaže Muhamed. „Sve dotad, pokušaću da se pritajim i moliću se da me moja porodica ne pronađe. "On ne zna šta se desilo s Ahmedom. Svi pokušaji da stupi u kontakt s njim su propali.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
20
21
100 godina muške ljubavi
Kada su teksaški par Hju Nini i Nil Tredvel naletili na fotografiju iz 1920-ih godina u antikvarnici u Dalasu pre nekih 20 godina, zaprepastili su se kada su videli vezu koja je mnogo ličila na njihovu: dva muškarca, zagrljena i jasno zaljubljena. Kako Di Svon piše za Vašington Post, slika je govorila o istoriji ljubavi između muškaraca. „Otvoreni izraz ljubavi koju su delili takođe je prikazivao trenutak odlučnosti“, kažu Nini i Tredvel za Post. „Snimanje takve fotografije, u vreme kada bi one naišle na manje razumevanja nego danas, nije bilo bez rizika. Interesantno je da je ovakva fotografija mogla da preživi do 21. veka. Ko su bili oni?"
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
U decenijama koje su usledile nakon ovog početnog otkrića, par je naišao na više od 2.800 fotografija zaljubljenih muškaraca - u početku slučajno, a kasnije namerno. Rezultat njihovih putovanja na buvljake, prodavnice, prodaje nekretnina i porodične arhive širom Evrope, Kanade i Sjedinjenih Država je zbirka naslovljena "Loving: A Photographic History of Men in Love in 1850s to 1950s." (Voleći: Fotografska istorija zaljubljenih muškaraca od 1850 do 1950). Sadrži oko 300 fotografija iz perioda jednog veka, i dostupne su u izdanju italijanskog izdavača 5 Continents Editions. Prema Vice-ovom Vinćencu Liđresti, Nini i Treadvell su postepeno razvijali ideje o ponavljajućim motivima na fotografijama. Oni sugerišu da je između 1880-ih i 1920-ih poziranje pod kišobranom simbolizovalo romantičnu zajednicu. Vremenom parovi poziraju sa nakitom poput burmi i narukvica, koji su postali popularniji, dostigavši vrhunac među mornarima i vojnicima tokom Drugog svetskog rata. Neke od najranijih slika u kolekciji su dagerotipi, prva popularna vrsta fotografija, koje su se obično koristile za stvaranje portreta sredinom 19. veka. Drugi su negativi od stakla, vrste kalaja i razglednice.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
22
23
Vice primećuje da su neke slike napravljene u foto kabinama, koje su se prvi put pojavile u SAD-u 1924. Ovi uređaji omogućavali su parovima da izraze svoja osećanja bez izlaganja svoje veze nepotrebnom riziku. Ostale slike u kolekciji su očigledno napravili prijatelji i porodica. U nekim slučajevima, se dodatni pojedinci pojavljuju na slikama pored parova, što pokazuje da njihove veze nisu držane u tajnosti od svih. Džeri Portvud iz Rolling Stonsa primećuje da neki čitaoci postavljaju pitanje da li sve slike zaista odražavaju istopolne romantične veze. „Možda se podsmevate i pomislite: Možda su to samo momci koji se šale (uprkos poljupcima i umotanim nogama u intimi spavaće sobe ili na pikniku) i da je nepravedno poistovećivati naše savremene pojmove sa nevinim mladalačkim prijateljstvima“, piše on. Ali, dodaje Portvud, kolekcionari su i to uzeli u obzir. Nini i Tredvel priznaju da postoje istorijske „fotografije prijateljstva“ koje bi modernim očima mogle izgledati romantično. Ali oni su ustanovili pravila kako bi isključili slike koje prikazuju platonske odnose. „Gledamo im u oči“, piše par u knjizi. „Dva muškarca imaju nepogrešiv pogled kad su zaljubljeni. Ne možete ga proizvesti. A ako to doživljavate, ne možete to da sakrijete. “
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
Kada su Nini i Tredvel pronašli prvu fotografiju kolekcije, nezvanično su se venčali. U to vreme nigde u zemlji nisu mogli legalno da se venčaju. 2006. godine su se, izveštava Vice, venčali u Masačusetsu - prvoj državi koja je legalizovala istopolne brakove. Ogromne promene se se desile u odnosu američke kulture prema LGBTQ ljudima od njihovog početnog otkrića - a još više promene od vremena snimanja poslednjih fotografija u kolekciji, pedesetih godina prošlog veka. Ipak, neki čitaoci kažu da foto-knjiga pruža osećaj kontinuiteta u muškim istopolnim romansama tokom poslednjih 170 godina. „Listajući knjigu, nisam osetio da sam naučio mnogo toga sebi kao LGBTQ osobi, ali ono što mi je pružalo utehu je osećaj da ne idemo nigde“, piše Radž Vartanian za "Hyperallergic". „Videti nas u prošlosti je važno da bismo bili sigurni u svoju sadašnjost i, usuđujem se reći, svoju budućnost. Kada ih vidimo tako povezane, osećamo se celovitijima, a za mnoge od nas je to smisao ljubavi. " Izvor: smithsonmag.com
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
24
25
Homoseksualac kao devijant Naredni redovi ne govore o homoseksualnosti kao devijaciji, već o dominantnom društvenom konstruktu koji homoseksualnost označuje kao takvu. Taj konstrukt služi kao objašnjenje homoseksualnosti, a počiva na premisi da je ona nešto neprirodno i loše. Potom traži odgovore na uzrok nastanka homoseksualnosti (kroz biološke i psihološke narative). Budući da se homoseksualnost doživljava kao devijacija, a homoseksualne osobe kao devijanti, ovaj tekst mapira i čita intervjue i stavove heteroseksualnih i homoseksualnih ispitanika i ispitanica kroz narative i teorije devijantnosti. Iako ću u nastavku nastojati da raslojim stavove, to pak u stvarnosti neće ići toliko lako budući da se u iskazima ispitanika/ca oni ne daju razlučiti, te se biološki faktori često prepliću sa psihološkim, što nam ukazuje na veliku konfuziju kada je pitanju homoseksualnost, ali i težnju da se kroz uzrok nastanka opravda diskriminacija i socijalna patologizacija. Ono što mi ostaje jasno jeste da biološkoj i psihološkoj patologizaciji prethodi socijalna, te da su ove prve dve samo njeni narativni derivati. Razlog identifikovanja homoseksualnosti kao devijacije pre svega možemo naći u dubokom i neupitnom uverenju da je heteroseksualnost jedina “prirodna” seksualnost, pre svega zato što je njen plod reprodukcija, te da su drugi oblici neprirodni (dakle veštački), ali i suprotstavljanju modernim društvenim tendencijama u visoko konzervativnim društvima.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
Devijacija kao društvena napast
Devijantnost (lat. deviare, skrenuti s pravog puta, odstupati, udaljiti se) se najopštije definiše kao svako odstupanje od društvenih, bioloških ili psiholoških normi. Jasno je da ove norme konstruišu dominantne društvene težnje u vremenskim i kulturnim okvirima u kojima su se zadesile, ali po njihovom diskursu ih možemo podeliti na institucionalne i kulturne, i odatle dalje raslojavati. Sa druge strane društvenu težnju možemo pronaći pre svega u konstituisanju i održavanju društvenog reda. Ovde se društveni red pojavljuje kao krhka i lomljiva konstrukcija koju je potrebno permanentno negovati i održavati u skladu, i za te potrebe se od njenih članova, koji su u isto vreme i njeni i elementi-činioci, traži poslušnost i disciplina prema društvenim zakonima koji je kao osnovu i konstrukciju definišu. Društveni red, koji smo označili kao primarnu svedruštvenu težnju, pojavljuje se kao nad-cilj svih i ujedno ima i nadindividualnutranssubjektivnu moć, koja je na lestvici iznad svih subjektivnih težnji za moći. Zarad nje, njeni članovi treba po potrebi da se odreknu, ili da redukuju svoje subjektivne težnje. Dalje, ova društvena težnja je u svojoj biti reakcionarna jer naspram sebe ima razarajuću opasnost na subjektivnom nivou. Stoga ona uvek treba da se čuva od svih pretećih faktora koji bi mogli da je destabilišu i poremete u čemu primarnu ulogu igra društvena kontrola. Subjekti koji prete da poremete društveni red su označeni kao devijantni. Devijant skreće sa puta, odstupa od normi, odvaja se od društva, a takvo ponašanje se negativno vrednuje i izaziva neprijateljske reakcije. Sankcionisanje devijantnog ponašanja vrši društvena kontrola. To je skup sredstava kojima se osigurava da većina članova poštuje društvene norme. Da bi se konstituisao i kako bi opstao, društveni red treba da ima određenu svest o samom sebi: o svom postojanju, i još važnije – o svojoj beskompromisnoj vrednosti. On ima svoj Id (težnju za opstanak), svoj Ego (spoznaju) i svoj Superego (društvenu kontrolu). To jest on postaje metasubjekt.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
26
27
Uvod homoseksualaca u devijaciju
More isprepletenih, često i simbiotičkih predrasuda koje patologizuju homoseksualnost kao devijaciju mogu se podeliti u tri dimenzije: 1. Homoseksualnost kao psihički poremećaj; 2. Homoseksualnost kao biološka anomalija; 3. Homoseksualnost kao pretnja socijalnom miru. Simbioza ovih upakovanih predrasuda se pre svega pojavljuje kao posledica opšte konfuzije: da li je homoseksualnost poremećaj, anomalija, ili subkulturna devijacija? Sve ove dimenzije – od psiho-bioloških do socijalnih – se kod ispitanika sa negativnim stavovima prema homoseksualnosti, i poslednično prema homoseksualcima, percipiraju kao pretnja socijalnom redu i miru. Rešenje se pronalazi čitanjem između redova: ostrakizam iz društvenih okvira. Homoseksualci su remtujući faktor, nepoznanica, njihove navike izazivaju čuđenje. Oni su (biološka, psihička, rodna, seksualna, subkulturna) drugost. Homoseksualac je identitet transgresije, subverzije, jednostavno on je – devijant. Označavanje homoseksualnosti kao devijacije, i homoseksualca kao devijanta, važan je mehanizam očuvanja socijalnog mira od opasnosti. Označen kao devijant i opasnost, sa homoseksualcem se ulazi u direktnu borbu (koja neretko bude i fizičko nasilje) u težnji da se suzbije iz sfere javnog. Usmeravanjem pažnje na devijantnost grupa osnažuje sebe; zajednički neprijatelj podstiče grupna osećanja i učvršćuje grupnu solidarnost. Devijantno ponašanje se može sankcionisati na dva načina: 1. Pozitivno sankcionisanje – podrazumeva nagradu (nagrada za konformnost), to jest poštovanje pravila društva, u slučaju kada homoseksualac prihvata heteronormativnost i svoju seksualnost zadržava izvan javne sfere; 2. Negativno sankcionisanje – podrazumeva kaznu (za ponašanje koje odstupa od društvenih normi), to jest onda kada homoseksualac teži emancipaciji. Postoje tri vrste teorija devijantnosti: biološke, psihološke i socijalne. U nastavku pokušaćemo homoseksualnost, to jest percipiranje homoseksualnosti i homoseksualnih osoba kroz izjave ispitanika i ispitanica, da provučemo kroz svaku od njih, posebnu pažnju dajući socijalnim teorijama. Polemišući o homoseksualnosti kao devijaciji iz vizure ispitanika/ca dobićemo novi ugao u teorijskom nastojanju da razume sve okolnosti, diskurse i narative homofobije. Ovo je važan kako akademski tako i aktivističkopolitički zadatak, jer uspešnom rešavanju svakog problema prethodi razumevanje subjekta. Uz to, istraživanje koje je pred nama dalo je more podataka koje valja iskoristiti i sagledati sa svih mogućih strana i u budućnosti.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
Humor
@adamtots @booksofadam @moby_dickhead
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
28
29
Zima / Proleće 2020/21 GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
30
31
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
32
33
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
34
35
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
36
37
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
38
39
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
40
41
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
42
43
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
Sadam prazničnih filmova
Bliži se praznična sezona, a kvir osobe najčešće nemaju priliku gledati božićne i novogodišnje filmove sa LGBTIQ likovima i tematikom. Ove godine, međutim, stiže nekoliko novih filmova, od kojih će svako od vas sigurno naći nešto za sebe.
Friendsgiving
Mnogi od nas provest će praznike u svojoj komfor zoni, koja ne uključuje uvijek roditelje. Pozitivno je što ćete barem izbjeći dramu sjedenja za stolom za ručkom pored svog homofobnog strica. Ovaj film, također, ne štedi na drami. Kat Dennings glumi usamljenu, queer ženu zajedno sa Malin Akerman, Chelsea Peretti, Wande Sykes i Aishe Tyler.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
44
45
The Christmas House
Ovo je Hallmarkov prvi queer praznični film. Jonathan Bennett (možda ga se sjećate iz uloge Aarona Samuelsa u hitu Mean Girls) i Brad Harder glume muževe Brandona i Jakea, koji provode praznike s Brandonovim roditeljima Phylis (Sharon Lawrence) i Billom (Treat Williams). Par s nestrpljenjem očekuje poziv o usvajanju svog prvog djeteta. Nažalost, njihova priča nije glavna radnja, ali sačekat ćemo s kritikama nakon što pogledamo film. The Christmas Setup
Film prati Hugu, pravnika iz New Yorka, koji se za praznike vraća kući. Tamo ga njegova majka potajno planira spojiti sa srednjoškolskom simpatijom Patrickom. Sve ide prema planu dok Hugo ne bude suočen s teškom odlukom – prihvatiti veliko unaprjeđenje u Londonu ili ostati u Milwaukeeju.Najbolji dio? U filmu će glumiti bračni par iz stvarnog života Ben Lewis (Arrow, The Handmaid’s Tale) i Blake Lee (Parks and Recreation). Ovaj odabir ispunjava sve naše uslove. Queer? Ispunjeno. Par u stvarnom životu? Ispunjava. Totalno slatko? Ispunjava. U filmu glumie i Ellen Wong iz GLOW-a i Fran Drescher. Happiest Season
DuVall, poznata po svom radu na filmu Girl, Interrupted i nastupima u emisijama poput Broad Citya i Veepa, okupila je glumačku ekipu za veoma lezbejski božić.Kristen Stewart glumi Abby, koja je preko glave zaljubljena u svoju djevojku Harper, koju glumi Mackenzie Davis. Njih dvije planiraju provesti Božić u kući Harperine obitelji, ali postoji samo jedan problem. Harper još nije out, a njezini su roditelji konzervativni.U intervjuu za People, Stewart je objasnila da se nikada nije vidjela u ovom žanru. “Cijeli sam život željela vidjeti gej božićni rom-com”, rekla je Stewart. “Tako sam sretna i ponosna na Cleu što je ovo donijela na svijet. Nismo mogli imati bolji, ljubazniju ekipu čudaka od ekipe koja je radila na ovom filmu.”Kad smo već kod tih čudaka, u glumačkoj postavi su i Aubrey Plaza, Alison Brie, Victor Garber, Mary Steenburgen, Ana Gasteyer i Dan Freaking Levy.
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
Dashing in December
U gej kaubojskom filmu, investitor iz New Yorka Wyatt (Peter Porte) vraća se kući na praznike kako bi uvjerio svoju majku Deb, koju glumi Andie MacDowell, da proda svoju farmu. Kad stigne, Wyatt upozna zgodnog Heatha (Juan Pablo Di Pace) koji radi na imanju koje je ujedno i atrakcija za odmor. Među njima se dešava instant hemija. Dash & Lily
Temeljen na knjizi ”Dash & Lily’s Book of Dares” Rachel Cohn i Davida Levithana, ovaj praznični rom-com manje je geh, a više saveznički. Film govori o romantičnoj ljubavi koja se razvija između Dash (Austin Abrams) i Lily (Midori Frances) i bla, bla, bla – strejt su. Ono što je važnije, u filmu je i Lilyin queer brat Langston, kojeg glumi Troy Iwata. Možda stružemo dno gay bačve, ali trailer nas navodi na sumnju da ovaj film nudi više nego što se vidi. I Hate New Year's
Ima li boljeg načina za vrhunac sezone (i 2020. godine) nego uz priču o neuzvraćenoj lezbejskoj ljubavi? Muzička zvijezda u usponu Layne Price (Dia Frampton) kreće kući u Nashville u nadi da će pronaći inspiraciju. U međuvremenu, njena najbolja prijateljica počinje razvijati osjećaje prema njoj. Izvor: gayety.co
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
46
76.000+
__ovtsgl@
:acalitarp jorb
asad-atsnI
aerroC ovatsuG :emi
47
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
www.gejsandzak.org
:acalitarp jorb
13.000+
rompeid@
otuag.ecram@
ogeiD i otuaG olecraM oicuL :emi
rap-atsnI
48
www.gejsandzak.org
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020
Foto: Christopher Campbell Eduardo Kowska Carlos Macías Nina Hill Kylo Sushil Nash Nikola Johnny Mirkovic
SREĆNA NOVA
Phil Hatcher - Moore Sonny Ravesteijn
2021 GODINA
I SREĆNI PRAZNICI
Skeniraj QR kod i čitaj onlajn
po no gled aj vu me naš u dij ate ku
GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 5 Decembar 2020 www.gejsandzak.org Sva prava zadržana © 2020
Whatsapp: E-mail:
+1 234 529 2538 gejsandzak@gmail.com
Instagram:
gejsandzak
Facebook:
gej sandzak
Twitter:
gejsandzak