GEJ SANDŽAK - LGBTQ+ časopis - Broj 6 - Mart 2021

GEJ SANDŽAK

LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

Da li kod nas uopšte postoje gej muškarci?

Pojam porodice

Migel Heran skida crveni kombinezon

www.gejsandzak.org

Borba oko Zakona o istopolnim zajednicama

04

07 11

Pojam porodice

Teško meni, tebi je lako

15 18 17

Humor

Proleće / Leto 2021

Fike fike felacio

34

32

Migel Heran skida crveni kombinezon

21

jažrdaS 03

Da li kod nas uopšte postoje gej muškarci?

Joga za zaljubljene/ Kratki film "Dol"

36

Pakao je među nama

Insta-dasa/ Insta-par

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

38

Da li kod nas uopšte postoje gej muškarci?

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

04

05

Da li kod nas uopšte postoje gej muškarci?

Dakle, nalazimo se u dvadest i prvom veku… Astronomi su po prvi put uslikali crnu rupu, fizičari su dokaziali postojanje „božije čestice“ i Drakaris je najzad spalio Kings Landing A u Sandžaku ništa novo. Do dan-danas, u okruženju od sto kilometara, nisam upoznao ni jednog javno deklarisanog homoseksulca. Ipak, kada upalim Grindr, imam izbor između pedesetak bezglavih torzoa?

Razumem da mnogi ne žele da im se zna šta rade u spavaćoj sobi i imaju svako pravo na takvu vrstu anonimnosti, međutim…

Pre možda pet/šest godina, desio se slučaj da su jednog mog poznanika (tipa za koga inače nikad ne bih rekao da je gej, niti sam imao pojma da mu se sviđau dečaci) uhvatili „in flagrante delicto“ sa drugim muškarcem u krevetu. Kako je tip bio sveže-oženjen, (sada vec bivša) supruga se brže-bolje razvela dok bruka nije uhvatila maha. Međutim, kako živimo u mestu gde je tračarenje najnormalniji hobi i vrhunski oblik duševne hrane, nije prošlo dugo dok komšiluk nije saznao.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

Nakon toga ga jedno vreme nisam viđao po gradu. Mislio sam… može biti da su ga oveli na sesiju egzorcizma, ne bi li batinama isterali gejstvo iz njega. Ali ne… Tek pola godine nakon „incidenta“, tip se opet oženio. Ovog puta je potrajalo.

Do dan-danas su ostali zajedno. Čak su i decu dobili.

A čarsija… kao da su svi u gradu odjednom oboleli od kolektivne amnezije. Niko se više nije ni usudio pomenuti „incident“. Svi su se pravili kao da je samim činom ženidbe i dobijanjem dece, njegvo gejstvo bilo poništeno. Jer, na kraju, ako se oženis nije bitno koliko si kita popušio ili primio… Završićeš kao hetos, ljudi ce te tako pamtiti i što je najbitnije – nećeš završiti u džehenemu. Jer znate, ako imas ženu i decu, nemožeš biti gej. Jel’ tako?

Napisao: čmeraklija

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

06

07

Borba oko Zakona o istopolnim zajednicama

“Ja imam suprugu i sina, mi smo porodica. Jasno je meni da oni (desnica, prim. aut.) hoće tu priču o porodičnosti da zadrže samo za heteroseksualnu matricu, ali to realnost negira. To se već promenilo“.

Ovako je Jelisaveta Blagojević, profesorka Fakulteta za medije i komunikacije „Singidunum“ u Beogradu, objasnila kako se njeno ime našlo na onlajn spisku inicijative za podršku Zakonu o istopolnim zajednicama, čiji je nacrt predložilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Povod za ovu inicijativu za podršku zakonu je nedavno objavljivanje „Apela 212 srpskih intelektualaca“, apela kojim 212 građana Srbije, između ostalog, poziva da se Zakon o istopolnim zajednicama ne usvoji jer za takvim zakonom nema potrebe. Zakon kojim se prepoznaju zajednice osoba istog pola donele su Hrvatska i Crna Gora, a donošenje zakona i u ovim državama pratili su otpori desno orijentisanih organizacija koje su se predstavljale kao zaštitnice porodičnih vrednosti.

U odbranu čijih porodičnih vrednosti? „Zakon treba da omogući da ove (LGBTI+) osobe imaju jednako pravo da vole i budu voljene, da grade zajednički život sa voljenom osobom, da nasleđuju imovinu svojih partnera i partnerki i da uživaju sva ona prava i odgovornosti koje heteroseksualne osobe uživaju bez dovođenja u pitanje“, navodi se u tekstu podrške zakonu. Ovu onlajn podršku potpisalo je više od 1600 građana, a među njima je i više javnih ličnosti. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog objavilo je Nacrt zakona o istopolnim zajednicama, a javna rasprava o ovom zakonu završena je 23. marta. Prema proceduri, nacrt zakona treba dalje da usvoji Vlada Srbije, a potom Skupština Srbije.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

Ovim nacrtom se predviđa da osobe istog pola mogu da registruju zajednicu porodičnog života i da na osnovu toga imaju pravo da, kao i supružnici u heteroseksualnom braku, između ostalog, posećuju partnera u bolnici ili zatvoru, nasleđuju imovinu partnera, a imaju obavezu izdržavanja partnera i deteta partnera. Za profesorku Jelisavetu Blagojević donošenje zakona bi predstavljalo konačno priznanje elementarnih ljudskih prava. „Kada se govori o istopolnim zajednicama, mi već postojimo. Mi smo tu, svuda oko vas, sa svojom decom, sa svojim partnerima ili partnerkama, svojim životima takvim kakvi jesu. Tražimo prava da nam se to prizna. Dakle, oni koji su protiv toga, zanima me – šta će sa nama?“, kaže Blagojević. Ona navodi da spisak podrške zakonu jeste nastao kao svojevrsna reakcija na apel da se zakon ne donese. „Ako ne odgovorite na takav apel, nastaje jedna tišina u kojoj se čuje samo taj jedan glas koji ne treba da se čuje jer su to argumenti diskriminacije i netrpeljivosti. Ja sam zagovornica toga da mi moramo da razgovaramo bez obzira što se čini da je otvaranje te teme besmislica“, ističe ona. Blagojević kaže da protivnici zakona nastupaju iz ugla branilaca braka, porodice i posebno dece iako se ovim zakonom ne uređuje pitanje usvajanja dece. Takođe, protivnici zakona ističu i argument borbe za natalitet, odnosno veći prirodni priraštaj.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

08

09

„Ja ne razumem taj argument. Koliko je mladih ljudi napustilo zemlju zato što nemamo zakone kakve treba da donesemo, zato što su bili maltretirani, izloženi nasilju i diskriminaciji? Sa druge strane, postoje i drugačije porodice od heteroseksualnih, samo njima (desnici, prim. aut) to nije niko javio“, navodi ona. Ona veruje da će država i pored otpora doneti ovaj zakon, ali da ostaje pitanje kako će društvo to prihvatiti. „Ako se taj zakon donosi u tišini, (sa argumentom) da to moramo da uradimo zbog Evropske unije, društvo će i dalje ostati podeljeno i plašim se da je to podjednako veliki problem kao i da nema zakona“, zaključuje Blagojević.

Na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog objavljen je poziv potpisnicima apela protiv zakona na društveni dijalog, odnosno debatu o ovom zakonu. Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je 22. marta za TV N1 da se ovaj nacrt zakona tiče ljudskih prava, a da „ovim zakonom nije regulisan brak i nema regulisanja usvajanja dece“. „Ako ima grupa ljudi koja želi da LGBT zajednica bude nesrećna, onda treba da pitamo zašto to želite. Zašto želite da budu cimeri, ako vam se ne sviđa istopolna zajednica, nemojte živeti u njoj“, navela je Čomić. U Srbiji postoji Porodični zakon koji reguliše brak kao „zakonom uređenu zajednicu života žene i muškarca“, a navodi i da „roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno“.

Ko su potpisnici Apela protiv Zakona? „Prava istopolnih osoba mogu se rešavati izmenom nekoliko postojećih zakona i nema nikakve potrebe za donošenjem posebnog zakona“, piše u „Apelu 212 srpskih intelektualaca“ koji je potpisalo 212 građana i javnih ličnosti, između ostalog, protiv usvajanja Zakona o istopolnim zajednicama.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

Potpisnici apela suprotstavljaju se i izmenama Zakona o zabrani diskriminacije i donošenju Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Boško Obradović, lider desno orijentisanog opozicionog pokreta „Dveri“, jedan je od potpisnika ovog apela. „Ovim (zakonom) se ulazi u redefinisanje braka i porodice kako je Ustav to definisao. Ovim nacrtom jasno se koriste razni elementi porodičnog zakonodavstva i na ovaj način, preko ovog zakona, legalizuju homoseksualni brakovi“, kaže Obradović za RSE. Obradović smatra da je ovaj zakon „udar na porodicu“, „javni moral“ i suprotstavlja se učenjima verskih zajednica u Srbiji. „Ja ne negiram postojanje ljudi takve seksualne orijentacije. Ako postoje određene stvari u njihovim privatnim životima koje treba da se reše i da vidimo u kojim zakonima mogu da se unesu neke izmene, primera radi, ako neko želi da njemu bliska osoba koja mu nije porodica da ga posećuje u bolnici ili zatvoru“, navodi on.

SPC protiv Zakona O ovom zakonu oglasila se 25. marta i Srpska pravoslavna crkva (SPC) navodeći u saopštenju da je predloženi nacrt zakona neprihvatljiv. „Nedopustivo je istopolne zajednice zakonski izjednačavati sa brakom i porodicom, kako je navedeno u tekstu Nacrta zakona, jer se tako diskriminiše bračna zajednica“, piše u saopštenju. Iz SPC navode da „postoji potreba za ostvarenjem određenih ličnih, imovinskih i drugih prava onih koje tretira navedeni nacrt zakona“, ali da se to treba ostvariti „bez zadiranja u bračno i porodično zakonodavstvo“.

Obradović kaže da se zalaže za to da se ovakva zakonska rešenja „stave na referendum kao najpošteniji oblik demokratskog izjašnjavanja građana“. Ustavom Srbije predviđeno je da predmet referenduma ne mogu da budu zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode.

Izvor: slobodnaevropa.org, Sonja Gočanin

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

10

11

Pojam porodice Protivnici usvajanja Zakona o istopolnim zajednicama obično će govoriti da se oni zalažu jedino za – očuvanje tradicionalne porodice. Što jeste marketinški vešto, pošto zvuči nekako pozitivno, romantično i zgodno. Ko pri zdravoj pameti, u ovom promenljivom i digitalnom dobu, nije za odbranu i zaštitu stare-dobre porodice? Za tradicionalnu toplinu porodičnog doma?

Međutim, nezgodna istina je takva da porodica koju čine muškarac, žena i dvoje dece – uopšte nije tradicionalna.

Već krajnje moderna pojava. Ona taj oblik zadobija tek u dobu industrijalizacije i urbanizacije, odnosno tokom modernizacije u 19. veku. Takoreći – juče. Ali više nije tako zgodno zalagati se za očuvanje one moderne porodice, zar ne? Posebno jer konzervativni protivnici gej brakova osećaju frojdovsku nelagodnost u modernoj kulturi. I zato, ako želimo da saznamo šta to tradicionalna porodica zaista jeste – hajde da pogledamo u neka preostala predindustrijska ili stvarno tradicionalna društva na planeti Zemlji?

Na primer, prvo, u narod Hadza iz Tanzanije. Oni žive u malim, pokretnim kampovima i egalitarnim skupinama koje broje oko 30 ljudi. Bave se lovom i sakupljanjem, i spavaju pod zvezdama. U pitanju je onaj odistinski tradicionalan način života, odnosno tradicija stara čak 1.900 vekova. Jer, svi ljudi su ovako živeli oko 190.000 godina (ili 95 odsto vremena) našeg postojanja kao vrste. I sad, Hadza devojke u 17-18. godini života započinju sa udvaranjem i seksualnim odnosima sa par godina starijim muškarcima. A zatim i zajednički život sa onima koje slobodno odaberu, pa počnu da spavaju na istom ognjištu. I, bez naročite ceremonije, smatra se da su tada u monogamnom braku ili zajednici. Ipak, oko dve trećine ovakvih brakova završi razvodom, a najčešći razlog su preljuba, te svađe oko dece, posla i seksa. Sve otprilike kao na modernom Zapadu.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

Međutim, drugo, i samo oko 800 kilometara severnije, možemo pogledati i u narod Turkana, tradicionalne nomade-stočare iz Kenije. Oni praktikuju poliginiju – muškarci imaju više žena. Kao u srednjem veku na Zapadu, brak je tu već jedan složeni ugovor ili finansijski dogovor između porodica, a ne privatna stvar ili lični izbor partnera. Porodica ženika ili đuvegije doslovno kupuje nevestu od njenog oca popriličnim sredstvima (50-100 grla stoke) u raskalašnoj ceremoniji. Najbogatiji kupuju nekoliko žena, dok oni siromašniji ostaju bez partnerki, frustrirani i sami.

Zatim, treće, mnogi tradicionalni narodi u Amazoniji poput npr.

Tapirape, praktikuju poliandriju, što je jeres u kojoj je žena ta koja ima više muževa. Tapirape veruju da dete treba da ima nekoliko očeva, zato što više semena u telu žene znači i snažniju decu. Što znači i da se u porodičnoj zajednici o novorođenoj deci brine i – više muškaraca. A da li je ovo tradicionalna porodica na koju bi pristali današnji muškarci narajcani na nekakvu tradiciju? Četvrto, tradicionalnim porodicama naroda Na sa Himalaja – ne trebaju ni očevi, ni muževi. Oni uopšte i ne poznaju brak, očinstvo, niti vanbračnu zajednicu. Žena živi sa majkom, sestrama, braćom i ujacima, a usput ima česte i krajnje neobavezne seksualne odnose sa mnogim muškarcima u selu.

Ukoliko zatrudni, nebitno je ko je biološki otac, zato što se o detetu pažljivo brine ženina porodica.

Očevi nemaju nikakve obaveze, ali i nikakva prava, pošto se imovina nasleđuje po ženskoj liniji.

Slično tome, i peto, tradicionalni narod Nuer iz Sudana poznaje aranžman u kojem žena koja ne može da zatrudni stupa u brak sa drugom ženom. Ona sa njom ima decu (u čemu biološki pomaže muškarac) i zatim preuzima muške uloge, deca je zovu Tata i slično.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

12

13

Ukoliko nam ove ljudske tradicije deluju isuviše daleko, necivilizovano, paganski ili divljački nakaradno, pogledajmo u – svetske religije. Šta je, dođavola, tradicionalnije od njih?

Stari Zavet je prenapučen poliginijom, pa je tako kralj Solomon navodno imao 700 žena i 300 konkubina (Kraljevima 11:3). Slično tome, Muhamed je imao trinaest, a Krišna čak 16.108 žena. Pa i ako je ovo mitološko preterivanje, jedna naučna studija obuhvatila je 1.231 trenutnih i istorijskih ljudskih društava, i utvrdila da je 85 odsto njih praktikovalo poligamiju (84 odsto poliginiju, a 1 odsto poliandriju), a samo 15 odsto monogamiju. Šta je onda zaista ljudska tradicija kad je reč o braku i porodici?

Uz to, za mnoga društva, tradicija je – ugovoreni brak. U mnogim i mnogoljudnim zemljama širom sveta, poput npr. Kine, Indije, Indonezije i Nigerije, ugovoreni brak je i danas tradicionalno pravilo. Pa koji to zgodni isečak tradicije i/ili planete onda neuko smatramo – tradicionalnim?

Najzad, hajde da batalimo beli svet, kao i crne urođenike. I da se nekako približimo tradicionalnoj – kući. Jer, tradicionalnu porodicu na balkanskim prostorima takođe nisu činile (moderne) nuklearne porodice, već tzv. porodične zadruge. O njima su u 19. i početkom 20. veka nadahnuto pisali i Vuk Karadžić, Valtazar Bogišić, Svetozar Marković i Jovan Cvijić, baš kao i Aleksa Jovanović, Franjo Rački, Dinko Tomašić, Karel Kadlec, Ivan Strohal, pa čak i Fridrih Engels i Emil Sikar. U pitanju je bio specifični feudalni oblik organizovanja (južno)slovenskih porodičnih zajednica, a koje je Vuk u Srpskom Rječniku 1818. opisao kao kuću, veliku kuću, jaku kuću, hižu, kućnu družinu itd. „Po triestoro čeljadi slušao sam u Srbiji da se nalazi u jednoj kući“, pisao je. Suština tradicionalne seljačke porodice u Srbiji, tipične pre samo jednog veka i kusur, bila je u tome da u njoj postoji starešina ili domaćin koji „vlada i upravlja kućom i svim imanjem“. Ona ima relativno veliki broj članova i zajedničko imanje, tj. čini je „više braće, stričeva ili udaljenih srodnika, sa ženama ili decom, ako ih imaju“, rečima Valtazara Bogišića iz 1884. Imovina je zajednička, starešinu biraju punoletni muški zadrugari (obično je to stariji muškarac), zbog čega ova zajednica poseduje i određeni egalitarni ili čak demokratski karakter, poput lovačko-sakupljačkih skupina ili klanova Hadza iz Tanzanije. Ali, i nije to naročito srpski, južnoslovenski ili tanzanijski kuriozitet.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

I u Sjedinjenim Državama početkom 19. veka, tri četvrtine stanovništva takođe su činili seljaci, koji su živeli u proširenim porodicama sa po sedmoro-osmoro dece, te babama, dedama, tetkama, stričevima itd. u istom domaćinstvu. Jednostavno, tradicionalne proširene porodice odgovaraju tradicionalnoj privredi (lov i sakupljanje, nomadsko stočarstvo, sedelačko ratarstvo), kao i specifičnoj ekologiji (Afrike, Amazona i Himalaja, Amerike ili Balkana). Pa tako i moderne nuklearne porodice odgovaraju industrijskoj privredi i onoj urbanoj ekologiji. Tata, mama, dvoje dece i kućni ljubimac?

Ova nuklearna ili šatro tradicionalna porodica od juče, prilagođena je industrijskom ili fabričkom radu 19. veka.

I predstavlja sociokulturni izuzetak za svaku antropologiju koja drži do sebe.

Dok su te moderne porodice često bile i ostale i mesto represije, patrijarhata, sistemskog zlostavljanja i eksploatacije (ženskog ili kućnog rada). Takođe, članovi nuklearnih porodica bez dece, ili nakon smrti supružnika, često su osuđeni na relativnu usamljenost, a što nije bio slučaj u proširenim porodicama.

Zapravo, moderna promena od proširenih ka nuklearnim porodicama odgovara jedino bogatima i buržoaski privilegovanima. Jer oni sebi mogu da priušte sve usluge ili funkcije koje su nekadaobavljali članovi proširenih porodica, od zdravstvene nege i psihološke pomoći, preko vaspitanja i obrazovanja, do zabave i razonode.

I sad, želimo tradicionalnu porodicu? Super! Ali želimo koju tradiciju tačno? Tradiciju braka sa jednim partnerom, kao Hadza iz Tanzanije? Ili tradiciju braka sa više žena, kao Turkana iz Kenije? Ili možda tradiciju braka sa više muškaraca, kao Tapirape iz Amazonije? A tradiciju porodice bez muževa ili očeva dece, kao Na sa Himalaja (lični favorit)? Ili porodicu od dve žene, kao Nuer iz Sudana? Želimo li tradicionalnu poligamiju iz Biblije? Rimokatoličku tradiciju zabrane razvoda?

Tradiciju nasilja u porodici? Ili tradiciju velike, proširene porodice, odnosno tradicionalnu porodičnu zadrugu južnih Slovena? Pa onda na porodičnoj kući i danas podižemo sprat za sina i snajku?

Upravo zato, neuporedivo bolji orijentir za svaku javnu politiku nisu razne i parohijalne tradicije – već univerzalna ljudska prava.

Ili prava svake zaljubljene osobe na ovom blesavom i raznovrsnom svetu. Istorija i etnografija zato svedoče i o ovoj važnoj činjenici – o univerzalnom značaju osećanja ljubavi za brak, zajednicu ili porodicu. O tome podjednako govore i Hadza, i Turkana, i Tapirape, i Na. I supružnici iz ugovorenih brakova, kao i Biblija i Kuran. Porodični aranžmani jesu beskrajno kulturno raznovrsni, a (lažno tradicionalna) nuklearna porodica samo je jedna od mogućih varijacija na temu. Ali su zato sparivanje, privrženost i ljubav između partnera – univerzalni za baš sve ljudske kulture. Nagon da volimo svog partnera ostaje isti, bez obzira na to da li je naša porodična zajednica monogamna ili poligamna, nuklearna ili proširena, slobodna ili ugovorena, moderna ili tradicionalna, heteroseksualna ili homoseksualna. Ne postoji ništa netradicionalno u – ljubavi.

Izvor: danas.rs, Aleksej Kišjuhas

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

14

15

Teško meni, tebi je lako

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

Kraj devedesetih godina prošlog veka obeležio je jednu od najvećih kriza kada je kruzing sistem u pitanju, pa su one vojske muškaraca koje su se vekovima suočavale sa rizicima koje nosi anonimni seks na skrovitim mestima, često usput rizikujući i život, jedva dočekale pojavu interneta, te brzo i radosno migrirale ka onome što će uskoro postati digitalni kruzing.

Homofobija i nasilje su pripadnike LGBTIQ+ zajednice dugo držali u senci. S napretkom društva i tehnologije to se promenilo, bar u onim zemljama gde se homoseksualnost ne kažnjava smrću. Kvir građani danas lakše upoznaju svoje partnere, ali u konzervativnim zemljama mnogi i dalje ostaju u svoja četiri zida.

Nešto pre nego što je u Beogradu 1994. godine održan prvi sastanak udruženja Arkadija, na kojem se govorilo: „Evo nas, lezbejke i homoseksualci su u vašem i našem gradu. Evo nas u svim gradovima.

Evo nas gde se borimo za svoja prava, da razbijamo strah heteroseksualaca od nas.

Kada nas budu bolje upoznali, videće da nemaju razloga za strah i mržnju. Na žalost ta, takozvana edukacija sveta prelazi preko naših tela, preko naših osećanja. Njihova mržnja boli. Neke od nas su privodili policiji jer se Ijubimo na ulici, neke od nas su tukli jer smo gej, mnogi su dobili batine, bivali zastrašivani, čule su se jasne reči mržnje.

Reč 'peder' je postala negativna reč u jeziku, 'lezbejka' isto tako. Mi želimo da vratimo dostojanstvo i pozitivnost tim rečima, to smo mi“, LGBTIQ+ građani su živeli svoje jezive živote bez osnovne sigurnosti i ljudskog dostojanstva.

Situacija je danas nešto drugačija, iako je homofobija još uvek prisutna. Mnogi smatraju da diskriminacija kvir osoba nije ništa naročito, te homofobe ne isključuju iz svog okruženja, čak ni kada su njihovi stavovi potpuno jasni. Pored ekstremnih komentara mogu da se čuju i oni mekši, poput „Vama je lako, izaberete nekog na aplikaciji i to je to“. Na taj način se još jednom briše kompleksna kvir istorija, koja je dobrim delom sačinjena od nasilja.

Izgleda da ovaj problem nije karakterističan samo za Srbiju, a neki internet građani nemaju nameru da ćute (pogledaj sliku desno).

Izvor: xxzmagazin.com

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

16

17

Humor

@humoresquecartoons

"Draga, ovo je moj prijatelj, Steva..."

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

Fike fike felacio Fike fike felacio, brend nedavno lansiran na društenim mrežama, nastao je na osnovu ideje dvojice beogradskih umetnika, Radeta Stanojevića i Balše Lekovića, koji su u fokus stavili LGBT kulturu. Inspirisani čuvenom Merlinkom, jednom od najznačajnijih ličnosti koja je, prema njihovom mišljenju, odredila na autenčan način koncept razumevanja slobode, jasno ga izražavajući u javnom prostoru, ovi umetnici želeli su da kroz odeću prikažu homo erotiku.

Ispitujući maskunilitet, fotografisali su gej muškarce različitih godina i izgleda i njihove slike aplicirali na komade odeće. Imajući u vidu aktuelne društveno socijalne okolnosti i nezanemarljivu netoleranciju prema ovoj populaciji, upustili su se u, može se slobodno reći, izuzetno hrabar poduhvat. Zamisao da bi odevni predmeti tematizovani na ovakav način mogli da postanu prihvatljiva i normalna pojava na ulicama gradova u Srbiji, jeste ideal kojim su se vodili.

Gej erotika kao modni motiv - Diskriminacija je ono što nam smeta, naravno. Zapravo, odnos prema pripadnicima LGBTQIA+ populacije se nije mnogo promenio od ranijih godina kada su huligani uspevali, ili im je, da tako kažemo, dozvoljeno, da bez odgovarajuće intervencije nadležnih organa, ili institucija za sprečavanje, ipak izvrše brutalno nasilje tokom državanja Parade ponosa. Ono što se promenilo, u poslednjih par godina, jeste da je policija radila svoj posao, pa su Parade ponosa prolazile neometano, čak i uz prisustvo nekih predstavnika vlasti. Međutim, iako je na čelu Vlade Srbije upravo pripadnica LGBTQIA+ populacije, izostanak njenih reakcija na brojne apele i pozive u pomoć u vezi sa diskriminacijom, koja je i dalje na visokom nivou i oseća se u svim segmentima našeg života, uslovio je zaključak da ona ima ulogu marionete u stvaranju prividne tolerancije kojom se država štiti od pružanja pomoći koja je potrebna - kaže nam Balša na početku razgovora.

Zanimalo nas je da saznamo šta tačno znači Fike Fike Felacio i zašto su baš tako nazvali svoj brend.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

18

19

- Fike fike felacio, što u bukvalnom prevodu znači pružanje oralnog seksa, brend je koji je nedavno lansiran na društenim mrežama i za fokus ima LGBTQIA+ kulturu. Inspirisani čuvenom Merlinkom, jednom od najznačajnijih ličnosti koja je, prema našem mišljenju, odredila na autentičan način koncept razumevanja slobode, jasno ga izražavajući u javnom prostoru, želeli smo da kroz odeću prikažemo homo erotiku - priča Rade i dodaje: - S obzirom da u današnjem vremenu odeća predstavlja način komunikacije i u neku ruku pronalaženja istomišljenika, ideja nam je bila da nošenjem naših komada, ljudi otvorenog uma prepoznaju jedni druge i podršku koja je neophodna za zajednicu.

Uostalom, u moru seksualizoivanih hetero motiva, defitinitivno je potrebna reprezentacija homoseksualne ljubavi - kaže on.

Dvojica beogradskih umetnika, planiraju da istražuju i druge forme izražavanja ovakve ideje sa ciljem da vremenom njihov brend preraste u komercijalan proizvod koji će prevazići ciljnu grupu i postati svojevrsni simbol slobode u Srbiji.

Barijere se polako ruše - Ispostavilo se da mnogi pripadnici LGBTQIA+ zajednice osećaju strah Ili odbojnost prema nošenju naših komada, što verovatno dolazi iz internalizovane homofobije koja se nadovezuje na neko prethodno pitanje o diskriminacji koju svakodnevno doživljavamo. Međutim, očekivali smo takvu reakciju i zadovoljni smo što se barijere polako ruše, odnosno zbog toga što sve više ljudi naručuje Fike fike felacio komade. Zanimljivo je to što je do sad najveći broj kupljenih komada bio od strane heteroseksualniuh žena kaže Balša, koji tvrdi da je upravo umetnost najiskreniji način da se ispolji sloboda i da se uz pomoć saosećanja i poistovećivanja dođe do osvešćivanja ljudi.

Pitali smo ga i kako vidi konstantan otpor koji naši ljudi pružaju prema uvođenju Zakona o istopolnim partnerstvima.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

- Pod snažnim pritiskom preovlađujuće političke i kulturne elite, možemo reći, već decenijama unazad, a čija se suština očitava u izražavanju netolerancije, ne samo prema prema LGBTQIA+ već, prevashodno ljudi drugih nacionalnosti i vera, razumljiv je i otpor i strah običnih, medijski i na svaki drugi i mogući način izmanipulisanih građana.

Podsticanje predrasuda, utemeljivanje neznanja, plasiranje i forsiranje neitinitih i naučno problematičnih činjenica, naravno da utiču na ljude koji u našoj zemlji žive pod pritiskom teškog siromaštva i pokušaja da nekako sastave kraj sa krajem, odnosno da prežive - kaže nam Balša i dodaje: - Patrijarhat je prevashodno određenje našeg društva, a tu nisu samo ugrožene osobe drugačije seksualne orijentacije, već i žene, koje su zajedno sa nama žrtve jednog takvog, rekli bismo, čak militarističkog sistema.

Sve dok predstavnici aktuelnog režima pokušavaju da proguraju ovaj zakon kako bi zadovoljili kriterijume u procesu evropskih intergracija i izbegli izostanak finansijske podrške koje od te EU dobijaju, ne izađu u javnost i nedvosmileno stanu na stranu jednakosti i slobode za sve građane, ne možemo očekivati da "obični" ljudi nemaju strahove i otpore u vezi sa ovom temom.

Dakle, odgovornost za ovakave okolnosti dolazi "odozgo" zaključuje Balša na kraju razgovora.

Izvor: noizz.rs

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

20

21

Proleće / Leto 2021

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

21

22

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

23

24

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

25

26

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

27

28

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

29

30

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

31

32

Migel Heran skida crveni kombinezon Toliko se očekuje kraj serije "Money heist" da bilo koji blagi trač o dešavanjima u petoj sezoni oslobađa beskrajne glasine.

Poslednji koji je učestvovao u širenju glasina je bio glumac Migel Heran, koji je na Instagramu podelio stori sa crvenim kombinezonom, sa „Rio ...“ ispisanim preko slike i pesmom The End od The Doors koja je svirala u pozadini.

I naravno, ljubitelji fantastike su pokrenuli špekulacije o verovatnoj smrti njegovog lika u novim poglavljima. Pored toga, Herran se u selfiju pokazuje svoj torzo, sa naglaskom na njegove proslavljene bicepse.

U oktobru nas je Migel Heran ponovo izbezumio svojim najnovijim postom na Instagramu. Glumac je ispred ogledala napravio selfi bez majice, pokazujući svoj torzo gde se naravno video i legendarni biceps superheroja. Međutim, ovaj put je otišao korak dalje, spustio je pantalone, otkrivajući deo guze ... I moj bože, kakvo sjajno dupe! „Ponekad morate svesno da odlučite da ne budete normalni“, prokomentarisao je glumac serija "Elite" i "Money heist" zajedno sa „sajberludilom“ koje je upravo počinio. Reakcije nisu izostale i bile su masivne. „Zašto nisam Elite psiholog?“, Našalio se Brais Efe. „U korist svega, fotografije i teksta“, izrazio je solidarnost Pelaho Dijaz. „Aj, aj, aj!“ Zastenjao je šokirani Alberto Velasko.

Krajem jula, Heran je napisao još jednu vrlo intenzivnu poruku ispod još jedne fotografije bez majice na Instagramu. „Mislim da sam se upravo po prvi put u životu pogledao u ogledalo i prihvatio sebe. Mislim da me po prvi put ne zanima ako vam se ni ova fotografija ne sviđa. Ova fotografija je za mene. Da nikada ne zaboravim da je lični uspeh prihvatanje sebe, a ne prihvatanje drugih. ”.

♥

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

Tekst odaje ranjivost i nesigurnost koju, a priori, niko ne bi povezao sa glumcem.

Pa ipak, tu je: postoji. Miguel se u ovoj publikaciji svlači iznutra i spolja da bi smo videli da, iako spolja izgleda kao gvožđe, iznutra ima meku stranu. Drago nam je što smo otkrili njegovu najkrhkiju stranu i usput uživali u njegovom izvajanom trupu i njegovim sada poznatim bicepsima superheroja.

Postoje oni koji su iskoristili stanje karantena da bi se još bolje spremili, poput Migela Herana, čija je mišićava ruka prvih dana uspela da usije društvene mreže karantina.

Tri meseca kasnije, glumac je postavio meme u šali na račun tog selfija. „Ove stvari me raduju!“, Kaže pored grafičke šale koja ga upoređuje sa Mortijem, jednim od protagonista crtanih serija Riki and Morti. Animirani lik ima jednu klimavu ruku i drugu mišićavu, koja podseća na optički efekat koji je proizvela Heranova fotografija.

Tokom emitovanja druge sezone "Money heist"-a, već smo mogli da potvrdimo da je Miguel bio u odličnoj fizičkoj formi. Međutim, glumac nije gubio vreme, a poslednjih meseci postigao je iznenađujuće mišiće koji, prema onome što se vidi u reakciji njegovih obožavalaca, nikoga nisu ostavili ravnodušnim.

U pitanju je fotografija koju je 21. marta postavio na svoj Instagram profil i na kojoj se vrlo detaljno mogu videti rezultati njegove obuke. Konkretno, neverovatna muskulatura njegovih ruku, koja je uspela da izvuče nekoliko komentara divljenja obožavalaca i kolega. „Komadu, uhvatili su te u supermarketu ili je to samo ruka? ", Kaže glumica Ursula Korbero, koja sa Migelom Heranom glumi u poznatoj Netfliksovoj seriji , ili poput Luke Perosa, koji je dodao:„ Sad imam telohranitelja u Madridu, u redu ".

S druge strane, Pelaho Dijaz je prokomentarisao: „Gde ideš sa tom košarkaškom loptom!“ A Sandra Eskasena, je rekla : "Lepši nego ikad!"

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

33

34

Pakao je među nama

Reper Lil Nas X (Montero Lamar Hill) je 26. marta objavio singl "Montero (Call Me By Your Name)", a mnogi su ovaj korak opisali kao „revolucionaran“.

Novi video nije po ukusu onih koji veruju u raj i pakao, a istina je da se radi o CGI materijalu koji nije ništa više od umetničkog izraza Mnogo je onih koji propovedaju da bi svaki čovek trebalo da bude ono što jeste, ali je istina da većina zapravo želi da svi misle jednako i da se ponašaju isto, kako drugačijost ne bi uznemiravala one koji veruju da se svet vrti oko njihovih potreba. Reper Lil Nas X (Montero Lamar Hill) je objasnio da je zbog takvih „pravednika“ veći deo života proveo mrzeći sebe, budući da je bilo mnogo onih koji su tvrdili da će zbog svoje homoseksualnosti završiti u paklu. Odlučio je da stvar preuzme u svoje ruke, te da na obećanu lokaciju stigne pod uslovima koje sam određuje.

Na njegovom Twitter nalogu se pojavilo i objašnjenje:

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

„Dragi četrnaestogodišnji Monero, Napisao sam pesmu u kojoj se nalazi naše ime. Radi se o mladiću kojeg sam upoznao prošlog leta. Znam da smo obećali da se nikada nećemo sutovati i da baš nikada nećemo biti „od tih gejeva“.

Obećali smo i da ćemo tu tajnu poneti u grob, ali će ova pesma mnogim kvir osobama pomoći da jednostavno postoje.

Ovo je prilično zastrašujuće iskustvo – ljutiće se na mene, tvrdiće da „guram gej agendu“. Istina je da su u pravu – moja agenda je da nateram ljude da se ne bave tuđim životima“.

Pakao nije mesto na koje se odlazi nakon smrti, već je ovde, među nama, a napravili su ga oni koji homofobiju, te bilo koji vid diskriminacije, pravdaju, pa samim tim i podržavaju.

Izvor: xxzmagazin.com

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

35

36

Joga za zaljubljene

Na samom početku veze Tammy želi da saopšti nešto svom potencijalnom partneru Marcusu.

Pitanje je koji je trenutak za to najpovoljniji, te da li je u obavezi da to uopšte učini Oni koji imaju sve privilegije mnoge stvari uzimaju zdravo za gotovo, budući da su im omogućene od samog početka života.

Za pripadnike LGBTIQ+ manjine autovanje je svakodnevni deo života, a izbor partnera je često vrlo komplikovan, pa sa sobom nosi brojne opasnosti – od odbacivanja do fizičkog nasilja.

Kratki film Down Dog bavi se upravo ovom temom, a rediteljka Shae Xu istražuje emotivno kompleksnu situaciju i gledaocima poklanja autentično iskustvo koje nas podseća na to da je drugačijost tu i da uopšte nije laka. Lepota ovog filma je u senzibilitetu i suptilnosti, budući da nema melodramskih preokreta ni osuđivanja. Rediteljka je nežna prema svojim junacima, ali i prema gledaocima, pa odbacivanje u ovom slučaju nije bolno, već oprezno, dok je reakcija na njega čin dostojanstvenog otpora. Na taj način se svima, a posebno najmlađim gledaocima, poručuje da je i odbacivanje deo života, ali ne i onoga koji je odbačen.

Izvor: xxzmagazin.com

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

Kratki film „Dol“

Želje ne prestaju sa zabranama, pa je na svetu mnogo onih koji trpe zbog predrasuda većine.

Zajedništvo, brak i porodica nisu posebna, već osnovna ljudska prava.

Kratki film „Dol“ je intimna priča o posledicama homofobije i diskriminacije. Objašnjava da isključivanje dolazi i u suptilnim oblicima, te tako homofobi duboko utiču na živote drugačijih. Nije samo fizičko nasilje ono što truje, budući da svaki, pa i najmanji homofobični ispad duboko delije na živote onih kojima su uskraćena ljudska prava.

Reditelj Andrew Ahn pripoveda o konzervativnom okruženju – Nick živi sa partnerom koji ga podržava, ali porodica za to ne zna. Na prvom rođendanu svog nećaka oseća se kao autsajder, najviše zbog toga što nema pravo na zajedništvo kao njegovi heteroseksualni rođaci.

Izvor: xxzmagazin.com

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

37

21.700+

gnsa_egroeg@

:acalitarp jorb

asad-atsnI

iugetósnA egroJ :emi

38

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

7.600+

:acalitarp jorb

sttm__sacul@ ndv__xam@

sacuL i xaM :emi

rap-atsnI

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021

www.gejsandzak.org

39

Foto: Frank M. Rafik Bhakti Kulmala chiguy66 Sofia Hernandez In Lieu & In View Photography Francesco Ungaro Surya Prakosa Nate Isaac

UDRUŽENJE GEJ SANDŽAK info portal

gejsandzak org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis

UGS MEDIJATEKA

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 6 Mart 2021 www.gejsandzak.org Sva prava zadržana © 2021

Skeniraj QR kod i čitaj onlajn

+1 234 529 2538 gejsandzak@gmail.com gejsandzak

æ čmæraklija