GEJ SANDŽAK - LGBTQ+ časopis - Broj 8 - Decembar 2021

GEJ SANDŽAK

LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

Biti trans muškarac na Balkanu Male borbe čine veliki aktivizam

Redateljska poetika Pedra Almodovara

www.gejsandzak.org

03

08

18 Male borbe čine veliki aktivizam

14

21

13. Merlinka festival

28

Zima 21/22

Ukradeno detinjstvo, potrošena mladost Olimpijski šampion i gej modna ikona

26

24 42

Humor Redateljska poetika Pedra Almodovara

Bavljenje bilo kakvom LGBT temom u Srbiji je rizik

39 48

Šta je stid

jažrdaS 02

Iskustva gej muškaraca

Biti trans muškarac na Balkanu

Voyage podržao LGBT populaciju

38

Insta-dasa/ Insta-par

Vesna Dedić Nisi kao on

45

50

46

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Biti trans muškarac na Balkanu

Razgovarali smo sa Maidom, trans muškarcem koji je odrastao u Bosni i Hercegovini.

Borba za osnovna ljudska prava i dalje traje širom sveta, a izuzetak nisu ni transrodne osobe, koje se na Balkanu za svoju slobodu još uvek često bore sa vetrenjačama.

Poslednjih nekoliko godina stvari su se promenile na bolje, ali o dalje mnoge trans osobe imaju problema sa dostupnošću medicinskih procedura, osudom okoline i pretnjama nasiljem.

Ipak, iskustvo Maida, dvadesetpetogodišnjeg transrodnog muškarca iz Bosne i Hercegovine, pokazuje da je moguće proći kroz sve to sa očuvanim dostojanstvom i uz razumevanje i podršku. Zato smo ga zamolili da svoj put kroz život i proces tranzicije ispriča za VICE.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

03

04

VICE: Gde si odrastao, koliko si otprilike godina imao kada si prvi put shvatio da si transrodna osoba?

Maid: Rođen sam i odrastao sam u Bosni i Hercegovini, ali poslednje četiri godine, živim u Austriji. Sa početkom puberteta mi je bilo već kristalno jasno da mi se telo razvija suprotno od onog kako sam ja osećao da treba. Prije toga mislim da nisam ni bio svjestan, a i svakako sam bio nedovoljno upućen i informisan o samom pojmu transrodnosti. To je bilo sa nekih petnaest godina recimo, kada sam konačno mogao da uprem prstom u problem i kažem – ja sam muškarac, a ne devojčica.

Sećam se jednog simpatičnog momenta iz osnovne škole: dečaci iz razreda su išli na fudbalsko takmičenje, međutim, falio im je jedan igrač. Tada je professor predložio da krenem ja, jer sam ionako izgledao kao dečak, te niko ne bi provalio. Tako je i bilo i sećam se da sam se osećao baš lepo i na neki način je moj identitet validiran.

Gde živis sada i možeš li da povučeš paralelu u odnosu prema LGBT populaciji i konkretno prema trans osobama u sredini u kojoj živiš i u sredini u kojoj si odrastao?

Trenutno živim u Austriji, u Gracu. Student sam na akademiji umjetnosti u Gracu, smjer-muzikologija. Mogu reći da se dosta lakše nositi sa procesom tranzicije u zemljama koje su šireg shvatanja, nego što je to slučaj na Balkanu. Ljudi dosta otvorenije gledaju na svijet i nije ih briga ko si, šta si i odakle si, već je bitan tvoj kvalitet kao osobe i tvoja sposobnost da obaviš posao za koji si zadužen.

Nekako je sve jednostavnije, mnogo je manje ogovaranja, podmetanja nogu i širenja neistina, što je slučaj kod nas.

Jako sam lepo prihvaćen od strane kolega na fakultetu, sada smo jako dobri prijatelji i nemam nikakvih problema. Na početku sam bio jako iznenadjen činjenicom da su već znali o pojmu transrodnosti kad sam došao, te im moja tranzicija nije predstavljala neko veliko čudo, kao što je to na Balkanu. Oni su veliki deo mog života, raduju se svakom mom koraku, koliko i ja.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Od momenta kada si rekao svojoj porodici da se definitivno osećaš kao muškarac ida ćeš ući u process tranzicije, kako su te prihvatili?

Od samog početka porodica je bila podrška, ali su na početku bili i preplašeni, od okruženja i toga šta će ljudi reći, što je donekle i normalno kada dolazite iz male i konzervativne sredine gdje svako svakoga poznaje i zna sve o svakome. Bilo je i teških momenata, na primer sećam se maturske večeri.

Pod pritiskom okoline sam morao da obučem haljinu. Osećao sam se kao u oklopu, baš lose. Imali smo matursku šetnju gradom, da stvar bude još gora. Cela moja porodica je bila prisutna, a ja sam se osećao bedno. Bilo je teško i njima, a i meni. Videli su da se ne osećam dobro i da se nešto dešava. Na sreću, nije dugo trajalo, a kasnije sam se presvukao u pantalone i košulju i tako proveo ostatak večeri.

Kako ti je tekla tranzicija, kako si se uopste informisao o samom procesu I u kojoj si sad fazi?

Tranzicija mi je dobrim delom protekla toliko “glatko”, skoro da uopšte nisam ni osjetio da sam u tranziciji. Vjerovatno to ima veze i sa sredinom u kojoj sam prolazio kroz tranziciju, ali svakako mislim da i to kako se postaviš prema ljudima I kako ti sam nosiš svoj identitet - igra veliku ulogu. Ja sam se od samog početka postavio baš otvoreno prema svima, pa mi je i autovanje i prilagođavanje na mušku rodnu ulogu proteklo sasvim u redu.

Mislim da su i ljudi oko mene donekle I očekivali sve što se dešava, jer većina ih je bila mišljenja da je bilo i vreme ili da je bilo vrlo očiito od rajranijeg detinjstva. Obzirom da ne postoji mnogo relevantnih izvora podataka, kao ni ljudi spremnih da pričaju o svojim iskustvima, većinom sam se informisao preko interneta ili od prijatelja koji su to već sve prošli ili prolaze.

Nekoliko godina sam na hormonskoj terapiji – terapiji testosteronom, a nedavno sam imao i operaciju odstranjivanja grudi – mastektomiju, nakon koje se osećam mnogo bolje i zadovoljnije po pitanju svog tela. Do sada sam sve ove procese, od psihijatra do hirurgije obavljao upravo u Beogradu, budući da u Bosni ne postoje stručnjaci koji se bave zdravljem transrodnih osoba.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

05

06

Takođe sam bio prinuđen da sve procedure platim iz svog džepa, kao i da najmanje jednom mesečno dolazim u Srbiju, što nije bilo ni malo lako, obzirom da sam student i da pored studija imam tek honoraran posao.

Trenutno sam u završnoj fazi tranzicije, čekam posljednju operaciju - faloplastiku, za koju se nadam da će se realizovati vrlo uskoro. Pre nekoliko dana sam dobio i izvod iz matične knjige rođenih sa promenjenim imenom, tako da je to još jedna mala, ali značajna pobeda za mene.

Pomenuo si da si nedavno imao operaciju; kako ti je tekao oporavak od operacije, sa kakvim izazovima si se susretao u tom periodu?

Oporavak od operacije je protekao zaista odlično, bez ikakvih problema ili posljedica. U bolnici sam proveo svega nekoliko dana, nakon toga sam bio još nekoliko dana u apartmanu u Beogradu i onda sam od hirurga dobio zeleno svetlo da otputujem kući. Izazovni deo je bio mirovanje, kao i steznik oko grudi koji se nosi oko dva meseca I znatno ograničava pokrete ruku. Moram da pohvalim svoje kolege na poslu, koji su bili maksimalno susretljivi prilikom mog oporavka i jako su me pazili i štedeli dok se nisam potpuno oporavio i vratio u punu snagu.

U kom momentu si počeo da se osećaš dobro/bolje po pitanju sebe, svog tela i svog identiteta?

Od momenta kada sam primio prvu dozu testosterona, postao sam najsretniji čovjek na svijetu. Svaki naredni dan je samo bio ljepši od prethodnog. I naravno uz sve to, momenat kada ljudi počnu da te percipiraju onako kako ti sam sebe vidiš, odnosno momenat kada su ljudi počeli da me percipiraju kao mušku osobu - te da mi se obraćaju u muškom rodu, to se zove sreća.

Koji deo tranzicije te je učinio najsrećnijim?

Promjene po pitanju mog fizičkog izgleda nakon početka hormonske terapije svakako, ali i osjećaj da su me svi iz moje okoline prihvatili, pogotovo porodica, mi je donio ogromnu sreću, pored svih ostalih stvari. Znati da imaš prave ljude oko sebe, je zaista veliki uspjeh. Šta ti je bio najteži deo tranzicije?

Najteži dio tranzicije su mi bile administrativne stvari: promjena dokumenata, sakupljanje dokumenta, predavanje za nove iskaznice. Problem je što u Bosni ne postoje jasni zakoni i procedure za ovu vrstu promene ličnih podataka I niko ne zna šta tačno treba da radi, pa je sve to potrajalo, a i potrošilo mi je, čini mi se, više energije neko kompletna tranzicija pre toga. Drugi problem je bio što sam deo svih tih stvari radio na daljinu, iz Austrije, a i pandemija je doprinela da sve bude još izazovnije i dugotrajnije.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Šta voliš da te ljudi pitaju, a šta ne? I zašto?

Iskreno volim kada vidim da neko ima želju da se informiše o rodnim identitetima i transrodnosti i trudi se da te poštuje kao ličnost, iako nije dovoljno upućen i edukovan. Rado odgovaram na pitanja vezana za svoj identitet, spoznaju, proces tranzicije.

Ono što ne volim jeste kad me pitaju pitanja o genitalijama (osim u svrhe lečenja). Smatram da su to privatne i intimne stvari i da je nekulturno pitati nepoznatu osobu takva pitanja, bila ona transrodna ili ne.

Da li misliš da je Bosna konzervativna sredina za transrodne ljude?

Iskreno mislim da je nažalost, još uvijek konzervativna. Iako se u poslednjih par godina sve dosta pokrenulo prema naprijed, najviše zahvaljujući našim LGBT aktivistima i većoj zainteresovanosti medija za probleme transrodnih osoba,, i dalje se na Balkanu, odnosno u Bosni i Hercegovini sve dosta sporije kreće i odvija, ali se ipak kreće prema naprijed, što je za svaku pohvalu. Šta bi promenio po pitanju toka tranzicije transrodnih osoba na Balkanu i zašto?

Što se konretno tiče Bosne i Hercegovine, tu bi definitivno trebalo da postoji vise stručnog i medicniskog osoblja koje je senzibilisano za rad sa trans osobama, odnosno bar neki kadar koji zna da radi sa nama.

Volio bih i da se roditelji transrodnih osoba više uključe u aktivizam, pričaju jedni sa drugima, pomažu svojoj djeci i edukuju zajedno sa svojom djecom. Sve to bi doprinelo većem razumevanju transrodnih osoba u očima opšte populacije. Šta bi voleo da znaju mladi trans momci iz Bosne i okoline, što ti nisi znao na početku, a voleo bi da jesi?

Volio bih da znaju da nisu sami i da postoje ljudi koji će govoriti u ime svih koji ne smiju ili ne žele. I ja sam na početku mislio da sam sam na svijetu, dok nisam zapravo počeo istrazivati i video koliko nas u stvari ima, kao i da postoje organizacije koje će se vrlo rado odazvati pozivu za pomoć i informisati vas o svemu.

Gde vidiš sebe za 6 godina?

U narednih šest godina vidim sebe kao stabilnog, situiranog, porodičnog i uspješnog čovjeka.

Planiram da stvaram i snimam svoje pjesme, da se dalje edukujem. Osnovni cilj mi je da budem sretan, još sretniji nego što sam sad.

Izvor: Aleksandar Sič, vice.rs

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

07

08

Iskustva gej muškaraca GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Objektivizacija tijela u cilju seksualiziranja, opravdavanja nasilja i uznemiravanja poznata je tema svima. Uprkos tome rijetko kada govorimo o objektivizaciji muških tijela, pogotovo gej i biseksualnih muškaraca, te o seksualnom uznemiravanju i nasilju koji oni često doživljavaju. Društvo uvijek nalazi način da opravda nasilje koje kreiraju bijeli, cis rodni, heteroseksualni muškarci.

Opravdavamo čak i ono što je nepojmljivo da ljudska rasa uradi. Opravdanja pronalazimo u sitnicama, kreiramo priče od onoga što smo naučeni kako bi shvatili situaciju i opravdali nasilnika.

Objektivizacija tijela neminovno dovodi do nasilja. Kada nešto objektiviziramo, smatramo ga predmetom koji služi za neke naše lične potrebe. Vidimo ga kroz prizmu bezosjećanosti, nemamo empatije i koristimo ga u svrhu zadovoljenja svojih potreba. Ma koliko to grozno zvučalo, svaka reklama sa polugolim ili golim tijelima dovodi do ovog problema.

Heteroseksualni muškarci daju si za pravo da koriste tijela žena ili drugih muškaraca za zadovoljenje vlastitih potreba, smatrajući da su to samo objetki koji su tu za njihovu korist.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

09

10

O ovoj temi razgovarali smo sa gej muškarcima koji su iskusili određeni oblik seksualnog uznemiravanja, zlostavljanja ili su se osjećali manje vrijednima samo jer živi u svome tijelu. O tome koliko posljedica seksualno zlostavljanje ostavlja na žrtvu nasilja pričao nam je Aldin. ‘’Zapravo život u četiri jako uska zida, ma rekao bih liftu, doživite tek nakon zlostavljanja. Nikada se nisam stidio onoga što jesam, do tog momenta. Nekako sam bio slobodan, osjećao se kao da dišem punim plućima i onda se to dogodilo.

To ne da me vratilo u ormar, već me bacilo u onaj maleni sef koji se nalazi u ormarima hotela. Ne mogu da opišem svoja osjećanja u tom trenutku. Strah, bol, gađenje, gubljenje i nekako odbijanje sebe. Kada vas neko ubjeđuje da to nešto želite, onda djelimično i povjerujete, idete protiv sebe jer znate, a niste dovoljno jaki otići odatle. Proganja me to i danas, iako sada već otvoreno govorim o tome što se dogodilo. Nekada noću ne mogu zaspati razmišljajući da li bi mi bilo lakše da se to nije dogodilo. Ali dogodilo se i nastavljamo dalje. Znate u knjigama, serijama se često seksualno zlostavljane osobe prikazuju kao osobe kojima se život vrti samo oko tog čina, ali ne. Život se nastavlja i bude vam dobro par minuta, a onda naiđe sjećanje, osjećaj, ma sličan miris i dobijete šamar istine.“ Istina je da često žrtve nasilja pokušavamo ugurati u kalupe i kreirati idealnu žrtvu, ali to nije ono što trebamo raditi. Nasilje se može dogoditi bilo kome od nas.

Elvis nam je ispričao situaciju u kojoj je baš on, kao gej muškarac bio meta nasilniku.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

‘’Zapravo je sve krenulo kao da smo super kolege. Uvijek bi mi objašnjavao i više nego što treba. Bilo je zanimljivo, volio sam raditi s njim jer se činilo da je prije svega čovjek. Ja sam tek počinjao, on se rado ponudio da me upozna sa radom, nekako je bio fin. Očigledno heteroseksualan muškarac, pri tom oženjen, nikada nije izustio nikakav loš komentar. Uvijek se snalazio sa riječima i nekako bio super kolega. Međutim dan kada je saznao za moju seksualnu orijentaciju naš odnos se promijenio.

Očekivao sam mržnju, a dobio sam privrženu hladnoću. Znam da to nema smisla, ali je bio čak i privrženiji meni, ali uz dosta hladnoće, gledanja sa visine i neke neravnopravnosti.

Sjećam se jedne smjene, gdje smo se slučajno sudarili, on je istrčao iz prostorije kao da ga je neko ožario. Kasnije se vratio i pitao me „A jelde ti baš voliš kada se sudariš pa diraš drugog muškarca“. Jasno sam rekao ne i dao do znanja da je to bila obostrana nespretnost u momentu.

Već naredni dan dok sam slagao neke papire, stao je iza mene i uhvatio me za zadnjicu.

Trznuo sam se, rekao da to ne radi i odgurnuo ga. Njegov jedini komentar bio je ‘’Kada si peder, moraš ovo volit“. Nije bilo lako dalje, jer sam znao šta slijedi, a nisam znao kako se boriti.

Ponovio je to još par puta. Na kraju me na silu i poljubio, pa pljunuo. Rekao mi da mu se gadim ali da dobro izgledam i da bih vjerovatno super bio u krevetu. Taj događaj za mene je bila kap koja je prelila čašu, dao sam otkaz. Nisam ga prijavio iz straha, ko će mi povjerovati?

Jednostavno sam odustao i shvatio da će me takvi ljudi zauvijek gledati samo kao objekat.“ Prijavljivanje seksualnog nasilja izuzetno je teško zbog komplikovanosti našeg sistema. Ali, bitno je napomenuti da i bez prijave nasilje ostaje nasilje, te da uvijek trebamo potražiti pomoć i podršku od drugih ljudi, i ne osjećati pritisak da se upustimo u proces prijave kada nismo dovoljno osnaženi.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

11

12

Elvis je danas toga svjestan te je pokrenuo postupak protiv svog bivšeg kolege. Bitno je reći da trauma prouzrokovana nasiljem nikada nije „zastarjela“, ona je živa i bitno je da o njoj pričamo kada budemo spremni_e. Nažalost, u pravnom smislu sam akt može zastariti, pa je stoga jako bitno pružiti podršku osobama koje su žrtve seksualnog nasilja, te ih ohrabriti na prijavljivanje, ali ih ne tjerati van njihovih granica – za sve postoji svoje vrijeme. O tome kako život izgleda nakon seksualnog zlostavljanja pričao nam je i Mirza. ‘’Ja sam uletio u neki obrazac, čini mi se da dosta ljudi koji budu seksualno zlostavljani uđu u isti. Ubijeđen sam bio da me Bog mrzi, da me niko ne voli i da se baš zbog toga silovanje dogodilo. Naučio sam biti u toksičnim odnosima, nekako su mi bili prirodni jer u svojoj glavi sam mislio da ne zaslužujem bolje. Ko će mene voljeti? Zašto bi me neko volio? Pa ja jednostavno ne vrijedim. To su samo neka od uvjerenja sa kojima sam živio, postojao i bivao svaki dan.

Budete u društvu, super vam je i onda se sjetite toga da vas niko tu ne voli. Svi zapravo žele da vas iskoriste na neki način i zato su baš sada dobri prema vama. Ne znam, jednostavno je sve brljavo. Život nastavi, pregazi vas i vuče.

Mene je barem moj vukao, nije mi dao mira, nije mi dao pauzu. I danas dan imam problem biti sa muškarcem, nekako se strah probudi nakon svakog pogleda, dodira.

No, istina je da život postane bolji jednom kada to sve pustite napolje. Zbog toga preporučujem svima terapiju, rad na sebi, i da izgrade svoj sistem podrške.“ Za kraj bih s vama podijelio i svoju pjesmu koju je inspirisala Aldinova priča o šamaru. Zove se ‘’Šamar realnosti’’.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Volim se smijati, smijeh znači sreća, sloboda, volim biti s prijateljima, ma oni su moja sigurnost. Šetnje noću su nešto posebno, Kino, izlazak u klub, sve to volim.

Eh koliko je samo prošlo, ma ne sjećam se kada sam zadnji put prošetao, otišao u kino, smijao se.

Ne mogu, ne smijem, strah me!

Pa znate li kako je kada vam smijeh prekine strah, kada čujete korake i tijelo vam pretrne, kada na nečiji miris vaše srce brže lupa.

A nisam ga nikada više sreo, vjerovatno i neću, ali ne smijem, jer ako ga sretnem, umrijeti ću.

Zato, baš zato sjedim ovdje gdje jesam.

Biram da budem u četiri zida, ovdje nema straha, ovdje ga ne mogu sresti.

Izvor: Admir Adilović, lgbt.ba

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

13

14

Često sam se kao volonter pitao šta je to zapravo aktivizam, da li su to isključivo velike promjene koje doživi jedno društvo. Dugo sam sanjao o radu u nekoj velikoj nevladinoj organizaciji, u kojoj bih aktivno radio na neophodnim promjenama. No, danas aktivizam gledam potpuno drugačijim očima.

Shvatam da velike organizacije zaista rade na poboljšanju života svih građana i građanki naše države, ali one ne bi mogle raditi da ne postoje volonteri_ke koje promjene donose u svoj dom, komšiluk, naselje i grad. Aktivizam nikada ne može biti mali jer smo uvijek nekome primjer. Zapravo sitnice dovode do velikih revolucionarnih promjena.

Male borbe čine veliki aktivizam GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

Vrlo često manjak privilegija koje marginalizirane grupe ne uživaju u nama izaziva aktivistički duh i želje za promjenom. Sitnice koje drugi ne primijete te uspiju izbaciti iz cipela, od malih nogu žudiš za aktivnim promjenama, zahtijevaš i tražiš ono što je tvoje ili tuđe pravo.

LGBTI osobama je često nametnuto da budu aktivisti_kinje, smatrajući da su dužne da educiraju sve oko sebe o svojim identitetima i bitnosti ravnopravnom pristupu pri ostvarivanju ljudskih prava.

Međutim niko od nas ne mora biti ono što ne želi. Sasvim je uredu da ne objasnimo nešto nekome ukoliko se ne osjećamo kao da možemo ili trebamo. Aktivizam se ne ogleda samo u službi za druge, to je jasno zauzimanje stava sa određenim ciljem. Recimo svaki put kada nekome kažem da mu ne želim objašnjavati svoj identitet, da nisam dužan i da treba sam da se educira, istovremeno mu govorim da nijedna LGBTI osoba nije dužna to uraditi. No, kada odlučim educirati jer se osjećam dovoljno snažno, onda sam nekoga novog senzibilizirao i možda čak stekao novog saveznika_cu za cijelu zajednicu.

Oba primjera predstavljaju jasnu sliku aktivizma, nijedan nije manje vrijedan ili više bitan.

www.gejsandzak.org

Vrlo često se svijet aktivizma vrti oko velikih nevladinih organizacija, kroz godine se izgubio nit lokalnog aktivizma od kojeg su zapravo krenule i organizacije. Organizacije se okreću jako bitnim, životnim pitanjima u pogledu rada sa institucijama, edukacijama i javnim kampanjama, a sve s ciljem senzibilizacije i stvaranja boljeg položaja za sve LGBTI osobe. Problem zapravo nastaje kada organizacije žele da se povežu sa zajednicom, organizuju događaje na koje zajednica ne reaguje. Postavlja se pitanje da li se zapravo aktivizam otkučio od same zajednice ili je problem u zajednici?

Smatram da je problem teško definirati, zapravo se svi trude biti pristuni i raditi ono što je najbolje, ali postoji realan nedostatak aktivizma i slušanja. Organizacije daju 200% svojih resursa u zajednicu, ali nedostaje jasan glas zajednice o tome što želi i što joj treba.

Strahu se aktivizam

može

suprotstaviti

samo

Često se sjetim one dječije „zrno po zrno pogača“, i osmijeh mi je na licu jer shvatam koliko je to istinita izreka. Svi naši mali koraci kad tad se pretvore u nešto veliko.

Sjećate li se onda kada ste u autobusu ustali kako bi sjela starija osoba? Tada vas je vidio mali ja pa je naučio da treba starijima da ustupa mjesto. Sjećate li se kada ste obrisali onaj uvredljivi grafit sa zgrade, tada sam naučio da ne treba drugog vrijeđati i da je sve lakše uz podršku. Sjećate li se kada ste podijelili svoju priču o tome kako ste uspjeli u životu?

Eh, tada sam shvatio da i ja mogu.

Uvijek kažem da se strahu koji osjećamo može suprotstaviti samo aktivizam, jer on u nama budi adrenalin koji do tada nismo osjetili. Trudimo se promijeniti male stvari kako bi taj strah nestao. Revolt se budi u nama kada vidimo i osjetimo nepravdu ili diskriminaciju. Zaboravimo da nas je ikada bilo strah, suprotstavimo se nasilju i izađemo kao pobjednice_i. Život je mnogo zanimljiviji kada se posmatra racionalno, slobodno i revolucijski. Velike stvari rodile su se iz malih ideja, nastale su od ničega, a postale su nešto. Upravo zbog toga se usudite sanjati o promjenama. Razmislite samo kako je divan osjećaj vidjeti osmjeh na licu osobe kojoj smo pomogli_e, koliko je divna osjećaj biti slobodan nakon borbe za jednak pristup i ravnopravnost. Tada je sve lijepo jer znamo da smo uspjeli.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

15

16

Gdje počinje aktivizam?

Aktivizam kreće u vama, kada počnete kritički razmišljati o svojim radnjama, o svojim reakcijama na okruženje u kojem živite. Mijenjanjem sebe zapravo mijenjamo svijet oko sebe. Kada naučimo cijeniti sebe onda cijenimo i ljude koji su oko nas. Počinjemo ih slušati i naprosto se stapamo sa potrebama određene zajednice.

Počinjemo kreirati jasniju sliku potreba i počinjemo djelovati.

Veliki projekti, velike ideje i revolucije krenule su od malih koraka. Bilo to bacanje kamena iz revolta, javno iznošenje kritičkog mišljenja ili jednostavno promjena stava druge osobe. Život voli da nas nekako prelama, poput grane na vjetru, time nas uči da postajemo fleksibilniji_e za ono što nam dolazi, međutim ponekada nam je potrebno da stojimo čvrsto poput drveta i odgovorimo svim naporima, strujama i negativnostima koje dolaze iz vana, iz društva koje nas odbacuje. Potrebno je da zauzmemo javni prostor, pokažemo da postojimo i da ne dozvoljavamo bilo kakav vid diskriminacije.

Da li ste ikada vidjeli malo dijete kako prkosi nepravdi? Priča o tome koliko mu/joj nešto smeta i koliko promjena u svijetu želi. Ti mali aktivisti i aktivistkinje nose plamen koje društvo pretvori u mali žar. No, sve dok gori, njihova vatra uspije da napravi velike promjene malim koracima. Djeca nisu spremna praviti revolucije, ali uvijek naprave male korake koji aktivizam znače.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Šta je ono što zapravo ja mogu da uradim iako nisam dio velike organizacije? Radi se o malim stvarima: hajde da ofarbamo neki uvredljivi grafit, objasnimo djetetu na ulici da nije uredu da druga zove pederom, senzibiliziramo našu okolinu, očistimo ulice od diskriminacije kroz rad sa našim prvim komšijama i komšinicama. No, najbitnija stvar je: ne možete mijenjati druge ukoliko ne radite na sebi. Zato prvo budite aktiviste_kinje prema sebi, brinite o sebi i svom mentalnom zdravlju.

Zato ću još za kraj poželjeti da probudimo male aktiviste i aktivistkinje u sebi, rasplamsamo tu vatru, jer s njima možemo da napravimo mnogo promjena. Promjene ne moraju biti velike, ali će zasigurno ostaviti ogroman utjecaj na naše društvo, a posebno lokalnu zajednicu.

Izvor: Admir Adilovic, lgbt.ba

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

17

18

Ukradeno detinjstvo, potrošena mladost

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Ukoliko se tokom odrastanja oseća veliki stres zbog drugačijosti, mlado biće često taj deo života provede na autopilotu. Nakon toga se detinjstva seća kroz maglu, a situacija se često nastavlja i kad bivše dete postane odrasla osoba. Od traume do traume, život prolazi bez osećaja kontrole.

Sve to važi za sve one koji se razlikuju, posebno za pripadnike LGBTIQ+ manjine. Druga detinjstva su uglavnom zdravija – nevine prve ljubavi, književni i filmski junaci s kojima heteroseksualni dečaci i devojčice mogu da se identifikuju i okruženje koje ne štedi na podršci kada su strejt i cis osobe u pitanju.

LGBTIQ+ deca se u takva okruženja najčešće ne uklapaju, a situacija je posebno složena za transrodne osobe. Budući da mladi gej, bi i trans* pojedinci/ke od početka žive u situacijama u kojima roditelji i druga ljudska bića žele da ih uvere da ne postoje, ili još gore – da s njima nešto nije u redu, konstantno se suočavaju sa svetom koji želi da budu nešto drugo, a ne ono što jesu. Da bi ostali verni sebi moraju da iznevere tuđa očekivanja, što je vrlo traumatično, posebno kada je osoba mlada.

Upravo zbog toga mnoge LGBTIQ+ osobe detinjstvo i mladost provedu boreći se protiv svoje prirode, umesto da uživaju u onome što mnogi nazivaju „najlepšim godinama“. Te godine za drugačije nisu nevine i bezbrižne, već su neretko obeležene nasiljem i odbacivanjem.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

19

20

Kada se konačno prevaziđu poteškoće, te se počne s prihvatanjem sebe, okruženje se opet nameće kao prepreka.

Svaki LGBTIQ+ osoba prvo mora da se izbori sa strahom od nasilja, često i s odbacivanjem, a potom da uloži dodatne napore da okruženje ubedi da stvarno postoji i da je to sasvim prirodno i u redu. Put do mesta u društvu posut je diskriminacijom i predrasudama, pa se mnogo vremena troši na to da se najbliži ubede da je sve to „normalno“ i da i LGBTIQ+ osobe imaju jednake potrebe i osećanja.

Zbog svega ovoga mnoge kvir osobe tokom odrastanja, a i kasnije, imaju osećaj da ne žive svoj život, jer često moraju da kriju i potiskuju svoje identitete. Pravo na dostojanstvo im se otima vrlo rano, čim počnu da pokazuju da se razlikuju od onoga što se doživljava kao norma.

Kada konačno dođu do sebe, LGBTIQ+ osobe često imaju osećaj da su nepovratno izgubile mnogo godina. I to je tačno – vreme su im oteli oni koji nisu želeli da ih vide.

Otimaju ga i danas. Žal za izgubljenim je potpuno opravdan, a važno je da svaka LGBTIQ+ osoba zna da nije sama u tome – retki su oni kojima je život bio dozvoljen uprkos tome što se razlikuju.

Ipak, nikada nije kasno za autovanje, pa ni za sreću uopšte. Svi oni koji su se za svoju slobodu izborili trebalo bi da budu ponosni na to, jer je ostalima data na samom početku. Nije bilo lako, ali danas sami određujemo pravila po kojima živimo i to je sloboda.

Izvor: dasezna.lgbt

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

13. Merlinka festival

Najboljim filmom 13. Međunarodnog festivala queer filma Merlinka proglašen je brazilski kandidat za Oskara “Privatna pustinja” reditelja Alija Muritibea, a nagradu za najbolji srpski film dobio je Balša Radović za “Plašio sam se tvojih cipela kad sam bio mali“, dok je specijalno priznanje dodeljeno filmu “Kelti” Milice Tomović.

Festival Merlinka svečano je zatvoren 12. decembra u Domu omladine Beograda dodelom nagrada i stendap nastupom “Žena koje pričaju”, te muzičkim performansom ZZ Bottom, a izbor filmova ima priliku da pogleda još 13. decembra i publika Kulturnog centra Novog Sada.

Pobednički dugometražni igrani film 13. Merlinke “Privatna pustinja”, dovodi u pitanje svakodnevnicu glavnih junaka, nakon neočekivanog susreta, kroz bes i razočaranje. “Dva života zaglavljena između mogućeg i nemogućeg, između dva sveta - konzervativnog i naprednog, predvođen delikatnom glumom Antonia Sabola, rezultira filmom koji preispituje koncept lične slobode koji je u kavezima koje sami zaključavamo”, naveo je u obrazloženju žiri koji su činili Zoran Pajić i Dušan Kaličanin.

Najboljim dokumentarnim filmom 13. Merlinke proglašeno je norveško ostvarenje “Seks, revolucija i islam” rediteljke Nefise Özkal Lorentzen, priča o ličnoj i ideološkoj borbi Sejran Ateš, jedne od prvih ženskih imama u Evropi, za modernizaciju islama. Prema oceni žirija, koji su činili Goran Mitrović i Marcelo Diaz, taj film predstavlja “jedinstveni narativ zasnovan na elaboriranoj estetici, i povezan sa duhom protagonistkinje, te daje glas inkluzivnoj veri koja pruža dobrodošlicu, sa ženskim vođstvom”.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

21

22

Najbolji kratkometražni film je švedski “Staza duha” reditelja Nomoa Safajdena, koji je, kako je istakao žiri u sastavu Entoni Hikling, Štefan Langtaler i Gvozden Ilić, pre svega jedan nežan film.

“Usamljenost i emocija glavnog junaka nadmašuje granice godina, socijalnoekonomskog položaja i seksualne orijentacije, što film čini jednim univerzalnim jezikom. Ovo je glas kome mi kao žiri želimo da damo veći odjek i da nagradimo film koji sa malo sredstava prenosi veliku emociju”, istakao je žiri.

Nagradu za najbolji animirani film dobio je švajcarski “U prirodi”, koji na “duhovit način prikazuje koliko priroda pokazuje raznolikost i boja i sadržaja”.

“Film predstavlja svet oko nas za koji nismo ni svesni u kojoj meri je sličan nama, ali u kojem se različitost ne shvata kao nenormalnost”, naveo je u obrazloženju žiri u sastavu: Dragan Jovićević, Mirela Srebrić i Kristian Ranđelović.

Za izuzetno balansiran odnos animacije i teme, tehnologije i tehnike pripovedanja, dodeljena je specijalna pohvala hrvatskom filmu “Sve te senzacije u mom trbuhu” Marka Đeske. Žiri je ove godine želeo da nagradi još jedan film, pa je specijalno priznanje dobilo švedsko ostvarenje “Noćni voz” Džerija Karlsona. Reč je o filmu koji “prikazuje strast i čežnju u najizvornijem obliku, predstavlja kontrolisanost rediteljskog stila i sposobnost da se stvori mikrouniverzum unutar jednog kupea voza.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Nagradu festivala Merlinka za najbolji srpski film dobio je Balša Radović za “Plašio sam se tvojih cipela kad sam bio mali“, čiji je glavni junak 19-godišnji Marko, koji nije upisao fakultet odmah nakon završetka gimnazije. Nakon što od majke traži da mu plati pregled kod privatnog lekara jer se razboleo, ona ga upućuje kod oca koji je lekar. Marko ga dugo nije video i odlaskom kod njega prvi put u potpunosti shvata koliko njihov odnos utiče na njegove potrebe, ljubav i slobodu.

Uz nagradu Merlinke za najbolji domaći queer film, Filmski centar Srbije dodeljuje i novčanu nagradu u iznosu od 60.000 dinara.

Merlinka festival dodelio je i specijalnu nagradu filmu “Kelti” Milice Tomović.

Direktor festivala Merlinka Predrag Azdejković istakao je na zatvaranju da se radi o “najznačajnijem domaćem kvir filmu koji se pojavio u poslednjih nekoliko godina”.

Pod sloganom “Festival 13”, Merlinka je prikazao od 9. do 12. decembra 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova.

Izvor: seecult.org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

23

24

Humor

@songinkollo

O Bože ..!

Kevo, ćale...

Ja sam... gej..!

Jesam li ti lepo rekao da ga ne puštaš da sluša Lepu Brenu toliko...!

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Vidiš sada šta se desilo !

Grudni mišići su ti ogromni, dragi...

Nedovoljno...

Mmm...

Kako volim kada mi grudi nabreknu nakon treninga.

Hoću da mi donji pektoralis...

... bude još veći!

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

I ja bih isto...

www.gejsandzak.org

25

26

Olimpijski šampion i gej modna ikona

Ovogodišnje Olimpijske igre iznedrile su možda i najveću zvezdu sporta u modernom dobu, barem kada je reč o inkluzivnosti i popularnosti kod mladih.

Tom Dejli ima 27 godina, rodom je iz Plimuta u Engleskoj, nekadašnji je svetski prvak, a pored sportske, ima i uspešnu karijeru jutjubera.

Reprezentacija Velike Britanije u sinhronim skokovima u vodu sa 10 metara napravila je senzaciju jer je došla do zlatne medalje u konkurenciji dominantne Kine.

Prvi put još od Sidneja, Kinezi nisu olimpijski šampioni u ovoj disciplini, a pažnju javnosti privukla je izjava ovog mladog britanskog skakača, koji je po osvajanju zlata rekao da je gej. I dok se u Srbiji gej parada i dalje održava uz velike mere bezbednosti, Britanac je nacionalna legenda koja je sasvim opušteno objavila svoje seksualno opredeljenje. „Ja sam gej muškarac koji je takođe olimpijski šampion.

Osećam se dosta moćno zbog toga - kada sam bio mlađi nisam mislio da ću išta veliko ostvariti zbog onoga što sam", rekao je on po osvajanju zlata. „Imam zlatnu olimpijsku medalju oko vrata posle toliko godina.

Mnogi su me otpisivali i govorili da su prošle moje najbolje godine, ali ja sam u najboljoj fizičkoj i mentalnoj formi u svom životu. Mentalitet je ono što nas je dovelo do zlata. Učestvovaću i u individualnom takmičenju ovde u Tokiju - videćemo kako će se moje telo držati", rekao je tada mladi Britanac.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Interesantno je da se Dejli bavi i štrikanjem.

Svaki fan koji je pomno pratio Olimpijske igre i ovog plivačkog šampiona, nije mogao a da ne zaviri na njegov Instagram put štrikanih radova.

Postao je hit kada ga je kamera uhvatila da hekla na tribinama.

Nekoliko puta je to učinio tokom Igara. Ispleo je specijalan džemper za svoju državu, ali i futrolicu za medalju. Objasnio je u jednom od mnogobrojnih intervjua za medije da mu to pomaže da se oslobodi stresa.

Sa štrikanjem je krenuo tokom prošle godine, u lokadaunu, na početku pandemije koronavirusa.

Nedavno je otvorio i Instagram nalog pod nazivom „Made with Love by Tom Daley" na kojem stalno objavljuje svoje radove, ali ih i prodaje, a novac donira u humanitarne svrhe.

Ovaj otac jednog dečaka, kojeg odgaja sa svojim dugogodišnjim partnerom Dastinom Lensom Blekom, pored sporta, zbog toga je postao i modna ikona.

Izvor: sportklub.rs

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

27

28

Zima 21/22

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

29

30

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

31

32

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

33

34

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

35

36

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

37

38

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Redateljska poetika Pedra Almodovara

Poetika proslavljenog španskog redatelja Pedra Almodovarova, sa stajališta estetike, izuzetno je kompleksna i zanimljiva, posebice gledano kroz vizuru popularne kulture i njene subverzije. Međutim, redateljska poetika ovog autora prepoznaljiva je i po tome jer u njoj, gotovo bez izuzetka, dominira nekoliko opsesivnih tema i motiva. U prvom redu to su: porodični odnosi, strasti i identitet. Pojam identiteta Almodovar shvata, po pravilu, vrlo široko. Stoga se u njegovim filmovima, između ostalog, nerijetko progovara o socijalnom identitetu, seksualnom identitetu i, na koncu, rodnom identitetu.

Pedro Almodovar naročito je važan zbog toga što žanrovski hibridno, osviješteno i izuzetno duhovito, miješa melodramu sa popularnom kulturom. Njegovi su filmovi prvorazredni primjer popularne postmoderne kulture, ponajviše zbog toga jer prikazuju kako se kompleksne priče i zamršeni odnosi mogu prikazati humoristično, satirično i ironično.

Krenuvši od prvog priznatog Almodovarovog filma Labirint strasti (1982.) uočava se nekoliko dominantnih obilježna popluarne kulture koju Almodovar integriše u svoje filmove: muzika (miješanje tradicionalnih pjesama sa popularnim muzičkim grupama, citiranje poznatih pop pjesama), moda, pristunost likova koji karakteriziraju potrošačko društvo (foto-modeli, porno glumice, poznate ličnosti iz svijeta showbusinessa), intertekstualnost s lasičnim filmovima, knjigama i predstavama, parodija holivudskih filmskih klasika, korištenje postera, fotografija i časopisa kao važnog dijela scenografije, uvođenje filmskih redatelja i pisaca trivijalnih romana kao protagonista filmske naracije.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

39

40

Na tom tragu, identitet postaje središnja i nezaobilazna značajka za sve one koji/e se žele baviti tumačenjem i analizom Almodovarovih filmova. Jonathan Culler, teoretičar popularne kulture i identiteta, navodi dva temeljna pitanja modernoga doba koja pokušavaju razjasniti identitet.

Prvo je to da li treba identitet promatrati kao nešto dano ili proizvedeno u društvu i treba li takav identitet promatrati kroz pojedinca ili kroz društvo koje ga oblikuje? U današnjem trenutku, nakon niza sjajnih studija, teorija i analiza slavnih poststrukturalnih teoretičara i teoretičarki, jasno je da se na identitet treba gledati antiesencijalistički, odnosno znati da identitet nije jedan i nepromjenjiv, nego da cijeloga života mijenjamo i usavajamo različite identitete, naročito u socijalnom i društvenom smislu. Jer da bismo definirali naš identitet, ali i da bismo ga stekli, potreban nam je drugi. Na ovoj ideji Almodovar gradi svoje likove i obikuje njihove identitete, te socijalne, društvene i rodne uloge. Pedro Almodovar važan je upravo zbog toga što identitetu pristupa kao promjenjivoj kategoriji i što njegov autorski opus koherentno i kontinuirano tematizira pitanje drugosti.

Već dugo vremena, Almodovar se smatra ženskim redateljem. Ovakav nadimak zaslužio je time jer je u većini filmova dekonstruirao holivudske filmove gledane iz muške perspektive u kojima su muškarci moćni heroji, a žene objekti i plitke projekcije ženstvenosti. Umjesto toga, Almodovar gledateljima/icama pruža pogled iz ženskog ugla, rušeći pritom stereotipe i društvene konvencije. Ta sintagma dolazi upravo otuda jer je od samih početaka mnogo pažnje posvećivao ženskim likovima, uvodio je u filmove uglavnom žene, prikazivao i pratio njihove životne prelome. Zbog toga je Almodovar jedan od autora čiji je korpus dosta inspirativan za feminističke teorije i kritike. Istina, nerijetko su feminističke teoretičarke i teoretičari analizirali/e Almodovarove junakinje, ponekad kritikujući i osuđujući, a ponekad čitajući afirmativno.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Osim toga, pitanja i prava marginaliziranih zajednica poput LGBTIQ osoba, jedna je od centralnih tema većine filmova ovog redatelja. Uistinu, Pedro Almodovar u svojim filmovima mnogo pažnje pridaje LGBTIQ osobama. Time što neprestano ukazuje na postojanje LGBTIQ osoba u društvu i što ujedno ne ignoriše njihove svakodnevne probleme, Almodovar nas sugestivno upoznaje sa stvarnim problemima i izazovima pojedinaca i pojedinki iz ove zajednice. Drugim riječima, daje vrlo važan prostor i, što je još važnije, slobodu da se predstave i otvore.

Almodovarov postmoderni manir križanja komedije, melodrame i kriminalistike na autentičan način tematizira pitanja identiteta i najčešće u središte filmske naracije dovodi ženske likove koji u interakciji sa likovima queer identiteta razotkrivaju i preslaguju vlastiti identitet (Šta sam uradila da zaslužim ovo, Živo meso…)

Almodovar je iskoristio medij filma da bi prikazao koncept novog ženskog identiteta, tačnije žene koja je slobodna, samouvjerena, oslobođena šutnje, odsutnosti i marginaliziranosti patrijarhalnog društva. Oblikovanjem slojevitih ženskih likova, Almodovar je raskinuo tradiciju stereotipa ne prikazujući ženu isključivo kao majku, suprugu i domaćicu. Time je rodni identitet, na tragu koncepta roda Judith Butler, postao neograničen i oslobođen stereotipa društva u kojem je egzistirao na temeljima binarne opozicije.

Zbog svog originalnog i posebnog senzibiliteta, Almodovar je danas jedan od aktivnih redatelja čija je poetika, prije svega, angažirano osviještena. A njegovi filmovi i danas, osim autentične estetike, gledateljima i gledateljicama mogu prenijeti nešto od autentičnih ljudskih emocija.

Izvor: Nikolina Todorović, lgbt.ba

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

41

42

Bavljenje bilo kakvom LGBT temom u Srbiji je rizik

Mladi reditelj Petar Lakić autor je kratkometražnog igranog filma „Pustoš” koji ćemo moći da pogledamo na predstojećem izdanju filmskog festivala Merlinka.

U ovom ostvarenju radnja prati tri prijatelja koji idu na kratak izlet u prirodu, a između dvojice se javljaju tajne strasti. Film „Pustoš“ biće prikazan u programskoj celini Revija domaćeg i regionalnog kratkog filma, koja će u nedelju 12. decembra trajati od 16:30 do 22 časa u Sali Amerikana Doma omladine Beograda

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

*Kako ste došli na ideju za priču filma „Pustoš“ i šta vam je bilo bitno da prikažete u odnosu glavnih junaka? „Pustoš” je nastao kao neko moje sećanje na čežnju u toku srednje škole, kada još nisam bio siguran u to ko sam i zato su strasti morale da budu skrivene. Bilo mi je bitno da pokažem tu zatvorenost za spoljašnji svet i mogućnost postojanja ljubavi, na žalost, samo u „svoja 4 zida“. *Imate li uzore u svetu filma i da li ste se na neke od njih oslanjali radeći ovaj film, u smislu ideje ili rediteljskog postupka?

Imam. Za ovaj film nam na fakultetu nije bilo dozvoljeno da koristimo dijalog, tako da sam se setio nekih režisera koje volim i koji mogu da naprave izvanredne filmove gde je sve ispričano kroz pogled, dodir i postupak.

Konkretno Kišlovski, iako vizuelno ne podseća na njega jer sam hteo da imam neku širinu vesterna u sinemaskop formatu, zbog važnosti prirode u filmu. *Još kao srednjoškolac ste na Slobodnoj zoni prikazali film ,,Yaaas queen”. Koliko vam je to iskustvo pomoglo u definisanju filmskog jezika i tema kojima želite da se bavite na filmu?

Ne volim kada ljudi kažu za neki film „gej film”. Ta kategorija ne postoji. Film može da se bavi gej likovima, na primer. Želim to da objasnim ljudima. „Yaaas Queen” mi je pomogao u definisanju smera u kom želim da idem sa dokumentarnim filmom. Beogradska dreg scena je izvanredna i puno inspiracije izvlačim iz nje.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

43

44

*Kako je teklo vaše filmsko obrazovanje do danas?

Film me je zanimao od osnovne škole. Nisam mislio da je moguće baviti se time, pa sam hteo da budem molekularni biolog. Onda sam iz bunta to odbacio i rešio da upišem FDU. Učestvovao sam na brojnim radionicama filma i radio kao konobar posle srednje škole kako bih se spremio za fakultet. Sada sam tek druga godina i nadam se da ćete videti još mojih filmova u budućnosti. *Kako ste se već dvaput bavili LGBT temama u svojim kratkim filmovima, koje su to još teme na ovom polju koje bi vam bile interesantne, možda i za neki budući dugometražni film? Koliko vam je u ovoj tematici bitan aktivizam šireg tipa, a koliko intiman pristup njenoj obradi?

Nisam nikad razmišljao da se bavim LGBT tematikom, to je nekako došlo prirodno jer taj svet najbolje poznajem.

Neizbežno je baviti se sobom. Nikad nisam hteo da budem aktivista. Bavljenje bilo kakvom LGBT temom u Srbiji je rizik, tako da me je to malo iznerviralo i preusmerilo da razmišljam o tome kako bih mogao da ljudima približim te teme. Mislim da film mora da bude intiman. Ako vam je cilj filma neka vrsta provokacije ili aktivizma, to ne može biti dobar film, ali se često to postiže spontano kroz bavljenje ličnim temama. Voleo bih da se bavim ovim temama i u dugometražnim filmovima, ali za sad treba savladati i kratke.

Izvor: xxzmagazin.com

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Vesna Dedić - Nisi kao on

Često se zapitamo kakvo je reprezentovanje LGBT ljudi u domaćoj pop kulturi i mainstream medijima, mada odgovor znamo. Slabo i nikakvo uglavnom i često se postojanje gej likova u priči upotrebljava za potrebu zabave i vica ili za potrebe slikanja moralnog posrnuća naroda. Čest je slučaj da parodične i luckaste homoseksualne likove koji su tu samo zog smeha i izvrtanja ruglu viđamo u domaćim show programima. Neko bi rekao da zbog duge tradicije komičara koji se oblače u žene možda bi naš narod bolje prihvatao celu trans kulturu.

Do skoro se u fimova kao glavna trešnjica na šlagu čuvala homoseksualnost likova da bi se pocrtala zloba. Toga ima i dalje mada je primetno u novim serijama pomeranje na bolje.

Međutim, šta se dešava sa normalnim ljudima. Koji nisu nikakavi zlikovci i ne rade nikome o glavi. Sa našim prijateljima, advokatima, ekonomistima, lekarima. Ljudima koji žive kao i svi ostali, kojima je biti gej ili lezbejka ne osobina već samo svakodnevni život.

Tim delom tog sveta se retko ko bavi.

Zato je jako zanimljiva nova knjiga Vesne Dedić Nisi kao on. Kako je u samom opisu rekla za svoj 14. roman, ona je pisala o onome što se dešava svima u Srbiji 21. veka a ne nekim drugačijim ljudima.

Izvor: noizz.rs

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

45

46

Šta je stid Da biste razumeli problem s poljupcem u spotu za pesmu "Šta je stid?", neophodno je da pre toga razumete šta je odbacivanje, ili šta je nasilje, po mogućstvu i šta je homofobija.

Vizelj je pored Buča Kesidija jedan od zanimljivijih predstavnika takozvane „nove srpske scene“. Nedavno su objavili četvrti singl, što bi mogla da bude najava za album. Kao što to često biva, s novom pesmom stiže i novi spot, a tu počinju srpske muke. „Nova srpska homofobija“ se od stare razlikuje po jačim primitivnim strujama. Malograđanština je postala nešto čime bi građanin trebalo da se ponosi, a vidimo je stalno i svuda – cveta u obliku murala, gleda nas s lica ratnih zločinaca, silazi s usana opšteg građanskog seljaštva. Predstavnicima te „nove struje“ smeta sve, pa i poljupci. Njima je, kako tvrde, jasno ko koga sme da ljubi i gde, pa se ne ustručavaju da nam to objasne. Izgleda da su ilustracije poput „On da brani, ona da rađa“, zamišljene da nas upozore na potencijalno opasne oblike ponašanja, shvaćene doslovno.

Muzika s kvir elementima nije ništa novo, čak ni na ovim prostorima – Bijelo dugme je na primer 1983. objavilo spot za pesmu Ovaj ples dame biraju, u kojem se pevač nabacuje muškarcu u smokingu. Istina, numera se nije pretvorila u himnu jugoslovenske omladine, ali se s komentarima tada pažljivije rukovalo. Doduše, nije bilo društvenih mreža.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Kasnije se sve promenilo, možda u trenutku kada su istopolni parovi iz undergrounda kročili na svetlo mejnstrima. Stigli su i do domaćih serija, što se srpskim junacima nije dopalo – zna se za koga je „Netflix & chill“ (ili RTS i chill).

Kako bi prošao jedan istopolni par u pravom životu ako bi odlučio da u javnosti razmeni nežnosti, što je potreba svakog živog bića koje praktikuje poljupce? Da li bi analogna mržnja bila istog intenziteta kao ona koja se dešava online?

Odgovori su: 1. loše i 2. bila bi. To smo mogli da osetimo na brojnim primerima, što iz stvarnog, što iz televizijskog života.

Početkom 2020. godine na meti se na primer našao glumac Miloš Timotijević – u jednoj epizodi serije Južni vetar pojavila se i scena poljupca između dva muškarca, zbog čega je glumac koji tumači ulogu policajca Stupara dobio na stotine pretećih poruka, mahom od maloletnih lica. Na mlađima svet ostaje?

Vidljivost je važna uprkos pretnjama, a računa se svaka sitnica. Spot za pesmu Šta je stid? nije sitnica – poljubac je pravi, svetlo je crveno, dakle sve je na svom mestu. I traje – ne delić sekunde, ne tek jedan tren, traje dovoljno dugo da se sve dobro vidi.

Bend je odmah po objavljivanju spota dobio pretnju tužbom, mada nije najjasnije zbog čega. Mnogi su požurili da prete, zbog, kako piše portal Nova, „gej poljupca“. Važno je da razjasnimo jedno: nije to „gej poljubac“, već poljubac između dva muškarca, dakle sasvim običan i prirodan, najobičniji srpski poljubac. Šta je stid? Devedesetih su tržištem žvakaćih guma vladale one sa sličicama koje su odgovarale na slična pitanja: Šta je ljubav?, Šta je ovo i Šta je ono? I sad mogu da zamislim ilustracije s dvoje mudrih junaka koji na ova pitanja odgovaraju.

Naravno, bili su različitog pola, a vreme je da se to promeni – ljubav je za sve, na svakom mestu i stalno, stid je za one koji slave mržnju, rat i nasilje, uglavnom na internetu.

Izvor: Milan Živanovic, magazinxxz.com

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

47

48

Voyage podržao LGBT populaciju

Retko koja muzička zvezda se drzne da javno podrži LGBT populaciju. Neki se generalno plaše da im se ta podrška ne obije o glavu, a neki naprosto su zatucani i ne podržavaju iz svojih zastarelih uverenja celu priču. Pogotovo čudi dasu mladi pevači, reperi, glumci tihi kad se govori o ovome, i zato je mladi reper Voyage ispao dečko za primer, i skidamo mu kapu.

Mlađi izvođači, zbog promena načina i stila života, kao i nešto manjoj stigmatizaciji, upoznatiji su više sa životom svojih LGBT prijatelja kao i fanova. Međutim i pored toga, retki su slučajevi da neko otvoreno stane uz njih, ili ima neku otvorenu pozitivnu izjavu bez onih klasičnih zastrelih priča nemam ja ništa protiv, ali. To ali često zaboli kao šamar.

Voyage iliti Mihajlo Veruović, već neko vreme gradi solo karijeru, sa zanimljivim izletima u komercijalni trap i hip hop žanr. Na svom tik toku je odgovarao na pitanja fanova, a jedno od je bilo i mišljenje o LGBT zajednici.

Mihajlo je rekao iskreno i iz srca šta misli.

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

Ako se ljudi vole to je najvažnije, koga boli k**ac ko je kakve seksualne orijentacije, dokle god je neko dobar čovek, dobrodošao je i podržavam sve koju ne ugrožavaju druge - rekao je Voyage.

Kako i sama organizacija Da Se Zna, koja je prenela ovaj snimak kaže, veoma je važno da javne ličnosti, a pogotovo one sa jako mladim fanovima, koriste svoju platformu u dobre svrhe, vrše pozitivan uticaj i budu primer ispravnih vrednosti.

Otud nas raduje i pozdravljamo ovakvo ponašanje mladog repera.

Možete da ne slušate njegovu muziku jer možda to nije vaša šolja čaja, ali očigledno ne možemo a da ne kažemo da je dobar dečko.

Izvor: noizz.rs

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

49

2.800.000+

illesoborteip@

:acalitarp jorb

asad-atsnI

illesoB orteiP :emi

50

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

250.000+

:acalitarp jorb

syaggnillevarteht@

jnaS i guoD :emi

rap-atsnI

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021

www.gejsandzak.org

51

Foto: Sharon McCutcheon Mali Desha Kaleb Kendall Jordan Whitt Chloe S. Desiray Green Shaojie Gayatri Malhotra Milan Popovic Drew Hays Anastasiia Mukhina Photo Nic Karl Fredrickson Ben Weber Baran Lotfollahi

srećna nova 2022. godina

GEJ SANDŽAK

UDRUŽENJE GEJ SANDŽAK

LGBTQ+ časopis BROJ 8 Decembar 2021 www.gejsandzak.org Sva prava zadržana © 2021

info portal

gejsandzak org

GEJ SANDŽAK LGBTQ+ časopis

Skeniraj QR kod i čitaj onlajn

+1 234 529 2538 gejsandzak@gmail.com gejsandzak

UGS MEDIJATEKA

æ čmæraklija