Hrvati na jugu Francuske

Hrvati na jugu Francuske Hrvatska katoliÄ?ka misija u Nici

Les Croates dans le sud de la France

Stjepan Čukman, Hrvati na jugu Francuske Les Croates dans le sud de la France, Glas Koncila, Zagreb, 2010.

Nakladnik: Glas Koncila, Kaptol 8, Zagreb Tel.: 01/4874 326; faks: 01/4874 328 e-mail: web-izlog@glas-koncila.hr www.glas-koncila.hr Za nakladnika: Nedjeljko Pintarić Biblioteka: Ljudi i događaji. Knjiga 24 Urednik: Nedjeljko Pintarić Suradnik u pripravi: Tomislav Vuković Lektura: Marina Jemrić, Domagoj Grečl Prevoditeljice: Vesna Palada i Sandra Žižić Grafičko oblikovanje: Mirjana Kos Motiv na naslovnici: Josip Biffel, Kardinal Alojzije Stepinac, 1998., Marija Bistrica Fotografije: Zvonimir Atletić, Stjepan Čukman, Nedjeljko Pintarić, Arhiv Misije, Shutterstock Priprema za tisak: Glas Koncila Tisak: Grafika Markulin, Lukavec Tiskano u kolovozu 2010.

Naklada: 600 ISBN 978-953-241-248-2 CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 741702.

Sva prava pridržana. Nijedan se dio ove knjige ne smije umnažati, fotokopirati, reproducirati ni prenositi u bilo kojem obliku (mehanički, elektronički i sl.) bez prethodne pismene suglasnosti nakladnika.

Stjepan Čukman

Hrvati na jugu Francuske Les Croates dans le sud de la France 40. obljetnica Hrvatske katoličke misije u Nici 50. obljetnica smrti blaženog Alojzija Stepinca

∂ Zagreb 2010.

Panorama Nice

4

Pozdravi i sjećanja

t ,BUFESBMB 6[OFTFOKB #MB채FOF %KFWJDF .BSJKF V ;BHSFCV )SWBUTLB

Kardinal Josip Bozanić, nadbiskup zagrebački i metropolit

RIJEČ POZDRAVA Drago mi je što Hrvatska katolička misija u Nici, prigodom 40. obljetnice svoga postojanja i rada, izdaje monografiju »Hrvati na jugu Francuske«, u kojoj je sabrana povijest pastoralne brige za iseljene i prognane Hrvate u južnoj Francuskoj.

U kršćanskom smislu slavlje obljetnica ima duboko značenje. Radost slavljenja poziva na zahvalnost Bogu za darove i milosti primljene tijekom proteklog razdoblja, na kajanje za propuste i slabosti, kao i na molitvu za Božju blizinu i blagoslov u budućnosti. Takva slavlja vode u susret s Isusom Kristom, koji nas trajno poziva u zajedništvo s Bogom i međusobno. Vrednujući svoj život u tom svjetlu, vjernici primaju snažne poticaje za budućnost.

Godine 1970. osnovana je Hrvatska katolička misija u Nici, koja četrdeset godina okuplja hrvatske vjernike, ali i druge koji u njoj traže izvore za svoj duhovni život.

Imao sam radost 12. srpnja 2004. godine susresti se s vjernicima Hrvatske katoličke misije u Nici i podijeliti mladima sakrament svete potvrde. Tom prigodom izrazio sam želju da hrvatski katolici očuvaju vjeru i kulturu što im je oci namriješe. Tu želju podcrtavam o slavlju 40. obljetnice Misije, sve potičem na zajedništvo i međusobnu solidarnost, kao i na ljubav prema Crkvi i staroj domovini.

nu Čukmanu, odajem priznanje što je pisanom riječju zabilježio vjerske, povijesne i kulturne događaje vezane uz misiju i vjernike koji se u njoj okupljaju.

Na pastoralne poslenike Hrvatske katoličke misije u Nici, kao i na sve katolike južne Francuske koji se u misiji okupljaju na liturgijska slavlja rado zazivam blagoslov Trojednog Boga te zagovor Marije Majke Crkve i blaženog Alojzija Stepinca.

U rad misije utkane su žrtve i pastoralna revnost svećenika koji su je predvodili u proteklom vremenu. Ovo je prigoda da ih se spomene u molitvi, a sadašnjem voditelju Hrvatske katoličke misije u Nici, velečasnom Stjepa-

U Zagrebu, na svetkovinu Uznesenja Blažene Djevice Marije, 15. kolovoza 2010. godine

7

La Mission Croate de Nice et Monaco a 40 ans Je suis heureux de porter tÊmoignage à la Mission Croate de Nice et Monaco qui fête ses 40 ans d’existence. Je remercie tous ceux et toutes celles, prêtres et laïcs, qui ont permis la crÊation de cette Mission, son dÊveloppement et qui l’animent aujourd’hui, en particulier le Père StÊphan Cukman.

Depuis 40 ans, des Croates sont venus sur la Côte d’Azur pour y travailler. Beaucoup d’entre eux Êtaient alors contraints de quitter leur pays et ils Êprouvaient le besoin de se retrouver pour se soutenir, parler leur langue, Êvoquer leur familles, leur culture. Comme chrÊtiens, ils avaient le dÊsir de partager leur foi, de prier et de cÊlÊbrer dans leur langue maternelle. C’est ainsi qu’est nÊe la Mission Catholique Croate, au service des hommes et des femmes venus de la Croatie dans des conditions souvent difficiles.

t .HS #FSOBSE #BSTTJ

Aujourd’hui et c’est heureux, les choses ont changÊ, ma Croatie est un pays indÊpendant, dÊmocratique et candidat à l’adhÊsion a l’Union europÊenne. L’Eglise a retrouvÊ sa libertÊ et l’archevêque de Zagreb, le cardinal Josip Bozanic est l’actuel vice-prÊsident du Conseil des ConfÊrences Episcopales d’Europe. Même si les voyages sont plus faciles, les retours au pays plus frÊquents, la nÊcessitÊ d’une Mission Catholique Croate demeure toujours d’actualitÊ pour accueillir les nouveaux immigrants et soutenir les anciens, les aider à vivre leur foi au Christ dans l’environnement d’un monde sÊcularisÊ. La Mission garde Êgalement le souci de transmettre la foi aux jeunes gÊnÊrations ainsi que la belle et riche culture Croate. La Mission, comme le fait dÊjà , ouvre les Croates à la connaissance du pays d’accueil, de l’Eglise locale qui les reçoit et dans laquelle, ils vivent dÊsormais. Je di-

rais volontiers que la Mission est comme un pont entre la Croatie et Nice et Monaco.

Je souhaite que la Mission Catholique Croate poursuive sa route au service des Croates de la Côte d’Azur.

Qu’elle permette à nos diocèses de Nice et Monaco de mieux connaÎtre les traditions chrÊtiennes de la Croatie et qu’ainsi se tissent entre nous des relations toujours plus fraternelles.

Je confie à la prière de saint Cyrille et de saint MÊthode, apôtre des peuples slaves et co-patrons de l’Europe et à la Vierge Marie si vÊnÊrÊe dans nos rÊgions, la Croatie, Nice et Monaco.

Bernard Barsi ArchevĂŞque de Monaco

8

t ,BUFESBMB V .POBLV

Pozdravna riječ nadbiskupa Barsija

MOST KOJI SPAJA Iako su putovanja puno ugodnija, a povratci u Hrvatsku sve brojniji, još se uvijek osjeća potreba za opstankom Misije, za prijemom novih doseljenika te na podršku i pomoć starijima da žive svoju vjeru u Krista u ovom sekulariziranom, napola bezbožnom svijetu. Misija ima zadaću prenijeti bogatu hrvatsku kulturu i vjeru mladim naraštajima. Isto tako Misija nastoji upoznati Hrvate s kulturom zemlje koja ih je primila, s mjesnom Crkvom koja ih je prihvatila i u kojoj žive. Radije bih usporedio Misiju s mostom koji spaja Hrvatsku, Nicu i Monako.

Radostan sam dati svjedočanstvo o Hrvatskoj katoličkoj misiji Nice i Monaka prigodom 40. godišnjice njezinog postojanja.

Zahvaljujem svima, svećenicima i laicima-vjernicima koji su omogućili stvaranje ove Misije, koji su doprinijeli njezinom razvoju i koji u njoj i danas aktivno djeluju, a osobito velečasnom Stjepanu Čukmanu.

Hrvati su došli na Azurnu obalu prije 40 godina u potrazi za poslom - trbuhom za kruhom. Mnogi su od njih pod pritiskom napustili svoju domovinu, zbog čega su osjećali potrebu za okupljanjem, kako bi jedni drugima bili na pomoć, kako bi govorili svojim hrvatskim jezikom i njegovali uspomene na vlastite obitelji i kulturu.

Kao kršćani željeli su prakticirati svoju katoličku vjeru i molitvu na svom materinskom jeziku. Tako je rođena Hrvatska katolička misija na službu muževima i ženama koji su napustili Hrvatsku i koji su se opet našli u životnim poteškoćama.

Želio bih da Hrvatska katolička misija nastavi svoj put u službi Hrvatima Azurne obale. Ona obećava našim biskupijama Nice i Monaka bolje upoznavanje hrvatskih kršćanskih korijena te tome da se međusobno bratski još čvršće povežemo.

Povjeravam molitvama svetih Ćirila i Metoda, slavenskih apostola i suzaštitnika Europe i Blažene Djevice Marije, toliko štovane u našim krajevima - Hrvatsku, Nicu i Monako.

Na sreću, danas su se stvari izmijenile, Hrvatska je nezavisna, demokratska država i kandidatkinja za ulazak u Europsku uniju. Crkva je ponovno našla svoju slobodu, a zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić potpredsjednik je Vijeća biskupske konferencije Europe (CCEE).

Bernard Barsi nadbiskup Monaka

9

Sjećanja na poÄ?etke

NAJLJEPĹ A HRVATSKA KATOLIÄŒKA MISIJA U EUROPI

t .THS 7MBEJNJS Stanković

brojnih hrvatskih lurdskih hodoÄ?asnika, posebno onih iz Hrvatske vojske.

Kako sam kroz trideset godina viĹĄe puta obiĹĄao cijelu zemaljsku kuglu, znali su me pitati koji mi se dio svijeta najviĹĄe svidio. Uvijek sam bez oklijevanja odgovorio: Hrvatska katoliÄ?ka misija na Azurnoj obali ima najljepĹĄi prirodni poloĹžaj u Europi. No u isto sam vrijeme znao reći i to da hrvatskom misionaru u Nici baĹĄ i nije najljepĹĄe meÄ‘u nekih sto pedeset njegovih svećeniÄ?kih kolega u hrvatskim katoliÄ?kim srediĹĄtima na zapadu i sjeveru Europe.

%PTUPKOP KF J QSBWFEOP da se u jednoj monografiji podsjeti na tu Ä?etrdesetogodiĹĄnju povijest, i to ne samo radi naĹĄih vjernika na Azurnoj obali i sluĹžbene Crkve u tom dijelu Francuske, Ä?iji je sastavni dio Misija u Nici, nego i zbog Hrvatske matice iseljenika, ali i Predsjednika i Vlade Republike Hrvatske, Hrvatskog sabora i cjelokupne hrvatske kulturne javnosti, kao i adekvatnih hrvatskih ustanova u Bosni i Hercegovini. Tako se ova monografija pridruĹžuje onim brojnim već prije objavljenim u hrvatskom iseljeniĹĄtvu ili u Hrvatskoj o blagotvornom duhovnom, kulturnom i nacionalnom djelovanju hrvatskih svećenika i njihovih suradnika meÄ‘u hrvatskim politiÄ?kim i gospodarskim migrantima tamo od kraja devetnaestog do poÄ?etka dvadeset i prvog stoljeća. Na temelju dokumenata i po uvjerenju struÄ?njaka moĹže se utvrditi da danaĹĄnje demokratske i samostalne Republike Hrvatske ne bi bilo bez vaĹžnog doprinosa hrvatskog iseljeniĹĄtva, najbolje organiziranog u hrvatskim katoliÄ?kim Ĺžupama i misijama na svim kontinentima. I dok u danaĹĄnjoj Republici Hrvatskoj, svejedno je li to zbog unutarnjih politiÄ?kih raslojavanja ili vanjskih pritisaka, prisustvujemo nemalim zabrinjavajućim pojavama i gotovo tektonskim poremećajima, hrvatsko će iseljeniĹĄtvo pod vodstvom svojih svećenika, pored njihove prvotne duhovne misije, trajno ostati drĹžavotvorni Ä?imbenik s kojim Hrvatska sa sigurnoťću moĹže raÄ?unati.

Najprije, trebalo je prvom hrvatskom duĹĄobriĹžniku vlÄ?.

Josipu GroĹĄiću uloĹžiti puno truda u to da tamo 1970. uvjeri mjesnog biskupa Jeana Mouisseta kako jedino u Nici postoji neĹĄto ĹĄto se sluĹžbeno zove paroisse yougoslave (KVHPTMBWFOTLB äVQB), dok preko dvije stotine sliÄ?nih duhovnih institucija za katoliÄ?ke politiÄ?ke izbjeglice i radnike iz Jugoslavije na Zapadu, prema propisima iz Vatikana, nosi naziv paroisse croate (ISWBUTLB äVQB) ili paroisse slovene (TMPWFOTLB äVQB), odnosno mission (misija). To je prihvatio i popularni Pere Jacques – slovenski kapucin o.

Jakov VuÄ?ina, kojem su Hrvati na misi bili uvijek daleko brojniji od Slovenaca. A i sastav hrvatskih vjernika jako se razlikovao od klasiÄ?nih HBTUBSCBKUFSB po NjemaÄ?koj: pomorci s naĹĄeg Jadrana na luksuznim jahtama svjetskih bogataĹĄa s crvenim pasoĹĄima i vrlo politizirana hrvatska emigracija – dosta se sjetiti braće Andrić iz akcije Feniks/ RaduĹĄa, odnosno #VHPKBODJ iz 1972. godine. Zbog spomenutog i nedostatka vlastitih prostorija, kroniÄ?ni nedostatak financijskih sredstava i velikih udaljenosti od talijanske granice pa sve do Marseillea, ta po prirodnom poloĹžaju najljepĹĄa naĹĄa Misija u Europi bila je moĹžda i najteĹža. Ipak, na solidnim temeljima koje je postavio vlÄ?. GroĹĄić, naĹĄi duĹĄobriĹžnici Franjo Ĺ prajc, Petar LovaĹĄen te sadaĹĄnji Stjepan ÄŒukman na adresama 6 rue Vernier i Place don Bosco u Nici te u La Cioti i Monacu i drugdje, znali su svojim zauzetim radom biti ne samo religioznim servisom za hrvatske vjernike toga dijela Europe, nego i daleko poznatim ljubaznim gostoprimcima

S tim i takvim mislima pozdravljam sve suradnike u pripremi ove vaĹžne knjige, sve vjernike Hrvatske katoliÄ?ke misije u Nici, zahvaljujem francuskoj biskupiji u Nici, svim dosadaĹĄnjim misionarima, a posebno sadaĹĄnjem vlÄ?.

Stjepanu ÄŒukmanu, svećeniku ZagrebaÄ?ke nadbiskupije.

Msgr. Vladimir Stanković, zagrebaÄ?ki kanonik, bivĹĄi dugogodiĹĄnji ravnatelj Hrvatske inozemne pastve

10

KAO DA NIKAD NISAM NI OTIĹ AO IZ NICE

t 7MĹ— +PTJQ (SPĂ?JĹ– prvi hrvatski misionar u Nici

Tek sam tri godine bio svećenik. Ravnatelj Hrvatske inozemne pastve msgr. Vladimir Stanković doťao je nekim poslom u Župu sv. Josipa u Zagrebu, gdje sam u to vrijeme bio vikar. Nije on doťao traŞiti mene, ali smo se tamo susreli. Tada se on odjedanput sjetio da traŞi svećenika koji govori francuski, a trebao bi ga za duťobriŞnika hrvatskim katolicima u Nici na Azurnoj obali. Prisjetio se da sam ja jedno vrijeme studirao u Lyonu. U to vrijeme nisam imao pojma o Hrvatskoj inozemnoj pastvi, a vrlo sam malo znao o Hrvatima u Francuskoj. Za vrijeme studija teologije u Lyonu sreo sam pokojeg Hrvata intelektualca emigranta, no u srediťnjoj Francuskoj u to vrijeme nije joť bilo organizirane hrvatske pastve.

je poznati naÄ?in i manira kancelara Nadbiskupskog duhovnog stola u Zagrebu, msgr. Ivana TilĹĄera.

I tako je to krenulo, ali ne bez poteĹĄkoća, jer ja nisam htio poći na misiju koja se dotada sluĹžbeno po dekretu biskupa Nice zvala +VHPTMBWFOTLB äVQB. JoĹĄ je bilo gore ĹĄto se slovenski kapucin o. Jakob VuÄ?ina, dotadaĹĄnji misionar za Hrvate i Slovence, predomislio i nije otiĹĄao u mirovinu u Austriju. On se sada obradovao kako će dobiti hrvatskoga kapelana, jer su većinu vjernika Ä?inili Hrvati.

Trebalo je mnogo umijeća ravnatelja Stankovića da uvjeri biskupa kako bi pastoralni rad hrvatskog duĹĄobriĹžnika trebao biti samostalan kao i drugdje u Europi i svijetu, pa i u Parizu u Francuskoj. Ali ni potpora hrvatskih svećenika u Francuskoj u prvo vrijeme nije ganula biskupa da mijenja ime Ĺžupe. ÂťRadite vi samo na toj Ĺžupi, moĹžete i samostalno, samo da se ne svaÄ‘ateÂŤ, zakljuÄ?io je biskup i pritom pobrkao odnose Hrvata i Slovenaca s onima izmeÄ‘u Hrvata i Srba.

Zar ne znať da u Nici i okolici ima mnogo Hrvata? – pitao me ravnatelj Stanković. Ne. Pa da ih i ima, nema ih toliko kao na Treťnjevci u Zagrebu – odgovorio sam. Ima, ima. I biskup Nice rado bi imao i jednog hrvatskog svećenika – potrudio mi je objasniti msgr. Stanković. Osim toga – kaŞe mi onako usput – ima Hrvata od Monte Carla, kod Cannesa, Marseillea pa do Avignona. A to ti je najljepťi dio Mediterana, Europe.

VjeÄ?no proljećeÂŤ – tako je uvjerljivo govorio msgr. Stanković. ÂťDa, da, moglo bi se o tome i tako reći i o tome razgovaratiÂŤ, odvratih ne baĹĄ uvjeren ni spreman.

Dosta toga zabiljeĹžio sam u Spomenici Misije od 1970. – 1973. Objavio sam prvi listić u kojem je bilo javljeno da će sada sa svojim radom poÄ?eti katoliÄ?ka misija za Hrvate te da ćemo se prvi put sastati na misi u sjemeniĹĄnoj kapelici na blagdan Svih Svetih. Listiće su dijelili neki naĹĄi Hrvati, i to njima poznatima, pa se na taj blagdan na misi skupio lijep broj Hrvata.

Sjećam se da sam rekao kako nikada nisam razmiĹĄljao o tome da bih poĹĄao u inozemnu pastvu, ali da bi se, moĹžda, o tome dalo razgovarati. Sreli smo se toga ljeta 1970. godine joĹĄ jednom na Kaptolu u Zagrebu. No, nakon mog godiĹĄnjeg odmora, nekoliko tjedana kasnije, doÄ?ekao me u Ĺ˝upi sv. Josipa u Zagrebu dekret za duĹĄobriĹžnika u Nici u Francuskoj.

IspoÄ?etka nije bilo lako. Biskupa je konkretnim dokazima valjalo uvjeriti da u njegovoj biskupiji ima viĹĄe Hrvata katolika nego ĹĄto to zna on ili francuska policija. No kada je primio izvjeťća hrvatskog duĹĄobriĹžnika kako se za BoĹžić na misama u Nici i Cannesu okupilo preko 350 vjernika te da ih ima barem joĹĄ toliko, a u manjim grupama okolnih gradova joĹĄ neĹĄto, biskup je uvidio da su to valjani argumenti za postojanje prave hrvatske Ĺžupe.

Biskup je inaÄ?e bio Ä?ovjek od strogoće i discipline. Zvali su ga Colonel (Pukovnik), jer je bio obraćeni visoki Ä?asnik francuske vojske. Prema meni je bio sasvim korektan i Ĺželio je pravedno odluÄ?ivati.

Nije mi bať bilo svejedno. Protestirao sam kod nadbiskupskoga kancelara kako se joť o tome nismo niťta dogovorili, da to nije kao premjeťtaj s jedne Şupe na drugu. No nije bilo druge. Eto, eto, sada ćete lijepo poći i probati, a ako ne bude iťlo, lijepo ćemo vas vratiti – bio

11

I dok sam ja tražio naše hrvatske vjernike, nisam ni znao da je u Hrvatskoj pucalo političko proljeće. U Nici je zapisano kako je za Uskrs 1971. godine biskup Nice Jean Mouisset sa svojim prezbiterskim vijećem zaključio to da se ukine JuHPTMBWFOTLB äVQB te da se uspostave dvije personalne župe: Hrvatska katolička misija i Slovenska katolička misija. Toga dana su mi za objedom čestitali francuski svećenici i prijatelji: »Josipe, ukinuli smo Jugoslaviju, a uspostavili Hrvatsku i Sloveniju.« Smijali smo se. »Još je malo prerano«, rekoh, »ali doći će i taj dan.« I tada se nastavila moja borba za ljude i pastoralne prostore. Mnogi naši vjernici rukovodili su se različitim hrvatskim idejama dok im je vjera bila samo nekakvo pokrivalo.

Neki su dopustili da ih vode razni provokatori i ljudi nečasnih namjera, kako se to kasnije i pokazalo.

No, većina hrvatskih vjernika ustrajala je uz Crkvu, ostali su joj vjerni i bili su spremni puno žrtvovati za svećenika. Ali je bilo i takvih koji su dosta vremena u srcu nosili nepovjerenje: »Imao sam crvenu putovnicu i nije me u službu došao uvesti neki crkveni dostojanstvenik.« t %FLSFU 'SBODVTLF CJTLVQTLF LPOGFSFODJKF P PTOJWBOKV )SWBUTLF LBUPMJŗLF NJTJKF V /JDJ

Danas su ta vremena daleko iza nas. Crkva je dokazala kako u Božje ime može mnogo učiniti za svoj narod. I da nije bilo organizirane hrvatske inozemne pastve po čitavome svijetu teško bi bilo bez materijalne pomoći Hrvatskoj izabrati slobodu. To mogu osobno posvjedočiti kao ravnatelj Hrvatskoga Caritasa koji je za vrijeme Domovinskoga rata registrirao veliku pomoć Hrvata iz svih dijelova svijeta, a također i iz Francuske.

Čestitam četrdesetu obljetnicu Hrvatskoj katoličkoj misiji u Nici i na Azurnoj obali. Čestitam na radu i zalaganju nasljednicima prvog misionara. Čestitam i sadašnjem župniku i voditelju Misije vlč. Stjepanu Čukmanu i s radošću u srcu nosim sve one drage ljude koje sam tamo susretao.

I danas na Azurnoj obali imam puno prijatelja. Mogu također reći da je taj vatreni početak prije 40 godina u Nici na mene ostavio dubok trag te sam nakon djelovanja u Francuskoj bio još mnogo godina dušobrižnikom Hrvatima u zemljama Beneluxa i Njemačke. Kada sam se po službi ili kao hodočasnik vraćao u Francusku osjećao bih se kao da sam tu došao jučer, kao da je vrijeme stalo, kao da nikad nisam ni otišao iz Nice.

Sjećam se onih koji su tamo umrli, onih koji još tamo žive i onih koji su samo Nicom prošli kao #VHPKBOTLJ KVnaci, hrvatski vojnici i časnici ili hodočasnici, kojima je Nica lijepa postaja, a Misija u Nici radostan susret.

Josip Grošić, prvi voditelj Hrvatske katoličke misije u Nici

12

RÉSUMÉ Chers lecteurs, On pourrait se demander pourquoi un Croate écrit un livre sur l’arrivée et la vie des Croates dans le sud de la Francez.

Les écrits font partie de l’Histoire, c’est pourquoi il est nécessaire, aujourd’hui, d’écrire sur ces Croates. Il arrivera un temps où les Croates d’ici seront complètement intégrés. Dans l’avenir, la nouvelle génération de Français saura que leurs pères et grands-pères ont des origines croates. Ils se rendront compte qu’ils ont du sang Croate. C’est pourquoi j’ai voulu ce livre, pour ne pas oublier une partie de l’histoire et de la vérité. Sachant que cela s’est produit, après la Première Guerre mondiale, lorsque sont arrivés en France environ 20.000 Croates : la moitié d’entre eux sont retournés dans leur patrie, tandis que l’autre moitié a disparu dans le processus d’assimilation. Ces faits n’ont jamais été mentionnés.

Dans ce livre, j’ai recueilli certains témoignages de Croates qui expliquent pourquoi ils ont dû quitter leur patrie bien-aimée. Ils sont allés vers l’inconnu, ne sachant pas ce qu’ils allaient trouver ni la langue du pays dans lequel ils allaient vivre. Cependant, la plupart savaient des Français qu’ils étaient une nation européenne catholique avec une grande culture. Il est de notoriété commune que les Croates ont combattu dans l’armée française aux côtés de Napoléon. C’est également ce que les enfants croates apprennent à l’école.

Certains Croates ont dû quitter le pays pour sauver leur vie, tandis que d’autres ont cherché plus de sécurité matérielle dans un pays étranger. Le pire qui puisse arriver à un homme est de fuir son pays. Les Croates ont une longue histoire - on mentionne le nom « Haruvati » au 5ème siècle avant J.-C. dans l’actuel Iran – ils se sont installées dans la région de la Croatie actuelle. Mais ils ont conservé leur identité jusqu’à ce jour, car ils respectent les commandements de Dieu et le droit des Hommes.

Tout au long de l’histoire, ils avaient leurs propres rois et princes.

100

Déjà au 9ème siècle, les Croates ont fait une alliance avec le Pape, s’engageant à ne pas attaquer, ni piller le territoire des autres, cet accord est encore tenu à ce jour.

Jusqu’au 7ème siècle, ils ont seulement défendu leur pays, n’ont pas envahi d’autres régions et n’avaient pas de colonies. Alors que la France a encore des territoires en Outre-mer (anciennes colonies) au 21ème siècle. Des pays voisins de la Croatie en ont occupé des régions jusqu’à la dernière guerre de 1991-95. Les Croates ont été attaquées par les Mongols, les Turcs, les Italiens, les Autrichiens, les Hongrois, les Serbes. Les Croates sont des personnes pacifiques et accueillantes.

J’ai écris ce livre sur la France, où je vis maintenant, sur son histoire, sa géographie et la vie actuelle ; le sujet est l’Eglise catholique en France et en Croatie. Les Français forment une vieille nation catholique qui est aujourd’hui devenue non pratiquante.

Il y a 20 ans, les Croates ont réussi à reconstruire leur pays, sous la direction du Père de la Patrie, Franjo Tudjman. Il a réussi à unir tous les Croates à travers le monde - la Croatie compte environ 4,5 millions d’habitants, et autant dispersés à travers le monde - et à libérer la Croatie de la Serbie qui a occupé une partie du pays. En 1990, le monde interdit les ventes d’armes pour la Croatie et de se défendre contre les envahisseurs, bien qu’elle ait été attaquée et occupée par les Serbes. Avec l’aide de Dieu et la volonté de tous les Croates, la Croatie fut capable de combattre et de vaincre la quatrième force militaire en Europe. La Croatie est un Etat démocratique moderne qui a été réduit à la misère lors de la dernière guerre de 1991, il y a 20 ans lorsqu’elle a été détruite et pillée par la Serbie voisine. Et pourtant, actuellement, les Croates ne sont pas les plus pauvres parmi les pays environnants car ils ont su reconstruire leur pays et remettre sur pied leur économie.

Les Croates sont catholiques depuis le 7ème siècle, et ils le sont restés actuellement à hauteur de 88%. Le pays n’est pas très étendu, mais a une grande renommée sportive,

car les Croates sont de grands athlètes. Je mentionnerai juste que la Croatie était arrivée 3ème à la coupe du monde de football en France en 1998. La Croatie a développé son agriculture, la construction navale et le tourisme.

La mer Adriatique, limpide et claire, est d’un bleu azur profond. De tous les coins du monde, beaucoup souhaitent venir visiter ce petit paradis. Aujourd’hui, de plus en plus de Français viennent en vacances en Croatie ; et deviennent parfois propriétaires.

La Croatie est aujourd’hui membre de l’OTAN avec de nombreux autres pays, et se prépare à être membre de l’Union Européenne. Certains hommes politiques européens regrettent que la Croatie ait obtenu, par son habilité diplomatique et sa résistance militaire, la capitulation militaire de la Serbie et son retrait de la Croatie, et soit ainsi parvenue à l’indépendance.

La Yougoslavie a été pour les Croates une marâtre, pourtant, quelques pays aujourd’hui pleurent sa disparition.

Dans le monde, on fait l’éloge de Tito, sans savoir l’esclavage dans lequel il avait réduit la Croatie et les autres pays membre de la confédération. La Yougoslavie a donné au monde l’illusion de la démocratie. Les Croates en Croatie ont été opprimés, c’était des citoyens de seconde classe. C’est après la Seconde Guerre Mondiale, lorsque l’Europe a été débarrassée du nazisme et du fascisme, que les Croates ont connu les pires jours de leur histoire. Les partisans de Tito, malgré l’armistice, sans procès, sans jugement, ont assassiné plus de 100.000 Croates.

Les Croates voulaient être libres dans leur propre pays, ce rêve a été réalisé en 1990. Des experts militaires du monde entier sont toujours étonnés de voir comment ils ont réussi à libérer la Croatie de l’occupation Serbe.

Cela s’explique du fait que le soldat Croate, pendant la guerre de libération, avait un fusil à la main et un chapelet autour du cou. Des Croates livraient bataille pour leur patrie, pendant que d’autres, en Croatie à genoux, priaient Dieu pour le salut et la victoire de leurs frères.

t /JDB 'SBODVTLB

Vive la France! Vive la Croatie ! t %VCSPWOJL )SWBUTLB

101

SAĹ˝ETAK Prigodom 40. obljetnice Hrvatske katoliÄ?ke misije u Nici njezin voditelj vlÄ?. Stjepan ÄŒukman priredio je fotomonografiju „Hrvati na jugu Francuske“ s nakanom da zabiljeĹži najvaĹžnije povijesne poveznice izmeÄ‘u Hrvata i Francuza, osobito na Azurnoj obali gdje se u drugoj polovici XX. stoljeća doselio znatan broj hrvatskih iseljenika.

Hrvatska se rijeÄ? u javnosti mogla Ä?uti tek na rijetkim mjestima. Jedno od takvih bile su crkve u kojima su hrvatski svećenici, dijeleći sudbinu svoga naroda, BoĹžju rijeÄ? u tuÄ‘ini tumaÄ?ili na hrvatskom jeziku. Uz nemale Ĺžrtve i odricanja, a Ä?esto i nerazumijevanja, zauzimali su se za povjereni narod BoĹžji te su pokuĹĄavali motivirati svoje sunarodnjake na crkvenom, kulturnom, druĹĄtvenom i dobrotvornom Ĺživotu. Misije su bile mjesto uÄ?enja jezika, molitve, povijesti... Iz povijesnog pamćenja Ä?lanova Misije nastala je ova spomen knjiga hrvatske nazoÄ?nosti na Azurnoj obali.

misije u Nici te dogaÄ‘aje koji su posebice ostavili trag u Ĺživotima hrvatskih iseljenika nakon demokratskih promjena u Hrvatskoj. Budući da je autor voditelj Misije od 1996. godine, upravo su te godine i zastupljene s najviĹĄe podataka i fotografija. Sabrane su i neke propovijedi, pozdravi, ohrabrenja i poticaji koje je misionar ÄŒukman izgovorio u odreÄ‘enim prigodama Ĺživota Misije. I to je svjedoÄ?anstvo Ĺživota i zauzimanja za istinu, dobrotu i plemenitost.

Uz proslavu 40. obljetnice Misije posebno se povezuje 50. obljetnica smrti blaĹženoga Alojzija Stepinca, koji je ujedno i zaĹĄtitnik misije u Nici. U monografiji se navodi jedna od brojnih StepinÄ?evih poruka hrvatskim iseljenicima te homilija pariĹĄkoga nadbiskupa kardinala Vingt-Troisa prigodom 10. obljetnice beatifikacije u katedrali Notre-Dame te kratki StepinÄ?ev Ĺživotopis i molitva za proglaĹĄenje blaĹženim.

Fotomonografija „Hrvati na jugu Francuske“ podijeljena je u ĹĄest dijelova: „Pozdravi i sjećanja“; „Francuska nam govori“; „Antemurale christianitatis“; „Hrvatska katoliÄ?ka misija u Nici“; „Raznolikost Ĺživota Misije u Nici“ i „Iz dubine duĹĄe“.

Zadnji dio monografije „Iz dubine duĹĄe“ prostor je na kojem su Ä?lanovi misije otvorili svoju duĹĄu i prisjetili se svojih Ĺživotnih putova koje su prolazili napuĹĄtajući domovinu i snalazeći se u novoj domovini. To su istinske poruke nade!

U tim su dijelovima obraÄ‘ene cjeline vezane uz povijesnu, vjersku i kulturnu proĹĄlost dviju zemalja: Francuske i Hrvatske. NajopĹĄirnije su obraÄ‘eni dijelovi vezani uz povijest Hrvatske katoliÄ?ke

Uz mnoĹĄtvo drugih priloga- sitnih i sjajnih kamenÄ?ića - sloĹžen je velebni mozaik koji se trajno popunjava novim prinosima Ĺživotne radosti. Njima se pridruĹžuju pozdravi crkvenih poglavara.

ISPOVIJEST VJERE HRVATA KATOLIKA ÄŒvrsto vjerujem u Boga Oca, i Sina i Duha Svetoga. Ĺ˝ivotom Ĺželim potvrditi svoj krsni savez s Bogom i tako obnoviti sveti pradjedovski zavjet vjere u Isusa Krista i vjernosti KatoliÄ?koj Crkvi. Svoju odluku polaĹžem u BezgrjeĹĄno Srce Presvete Bogorodice Marije.

Najvjernija odvjetnice na braniku stoj Ä?uvaj naĹĄu svetu vjeru i hrvatski dom. Amen. *TQPWJKFTU WKFSF CJMB KF TBTUBWMKFOB HPEJOF QSJMJLPN QSPTMBWF #SBOJNJSPWF HPEJOF LBEB TF TMBWJMB PCMKFUOJDB QSWPH NFĹ™VOBSPEOPH QSJ[OBOKB )SWBUTLF PE QBQF *WBOB 7*** 5V TV JTQPWJKFTU ISWBUTLJ CJTLVQJ QSFQPSVĹ—JMJ WKFSOJDJNB EB KF NPMF TWBLPHB EBOB )SWBUTLJ [BWKFUOJ LSJä T QSPTMBWF V /JOV H

102

O voditelju HKM u Nici Stjepan ÄŒukman, svećenik ZagrebaÄ?ke nadbiskupije i voditelj Hrvatske katoliÄ?ke misije u Nici, roÄ‘en je 23. srpnja 1947. od roditelja Jurja i Ljubice u Humu BistriÄ?kom, u Ĺžupi Marija Bistrica u Hrvatskom zagorju.

U tom poznatom mjestu je roÄ‘en, krĹĄten i krizman, a u njemu je zavrĹĄio i osnovnu ĹĄkolu. Bio je ministrant dok se liturgija joĹĄ slavila na latinskom jeziku. Osjetio je svećeniÄ?ki poziv te nakon osmogodiĹĄnjeg ĹĄkolovanja odlazi u DjeÄ?aÄ?ko sjemeniĹĄte na Ĺ alati u Zagrebu te polazi nadbiskupsku klasiÄ?nu gimnaziju. Prije zavrĹĄetka gimnazije pozvan je na odsluĹženje vojnog roka u trajanju od 18 mjeseci u Ä?akovicu. Kao vojnik propjeĹĄaÄ?io je cijelo Kosovo i Metohiju. Pri povratku iz vojske upisuje se na KatoliÄ?ki bogoslovni fakultet na Kaptolu 29 u Zagrebu, gdje na prvoj godini filozofije polaĹže veliku maturu.

Diplomirao je na KatoliÄ?kom bogoslovnom fakultetu, a zagrebaÄ?ki nadbiskup Franjo Kuharić redi ga u lipnju 1973. za svećenika. Odmah po mladoj misi, koju slavi u rodnoj Mariji Bistrici, odlazi za pomoćnika bolesnom Ĺžupniku Nikoli Petroviću u BariloveÄ?ki Leskovac. Od listopada 1973. godine, po dekretu nadbiskupa Kuharića, imenovan je kapelanom u Ĺžupi Bjelovar. Ondje kao mladi svećenik djeluje poletno, i to osobito u radu s djecom i mladima. U listopadu 1975. nadbiskup Kuharić ĹĄalje ga u Ĺžupu ViduĹĄevac na Banovini, gdje vrĹĄi ĹžupniÄ?ku sluĹžbu. Premda je na tom podruÄ?ju Ĺživio miroljubivi hrvatski katoliÄ?ki puk, mjesto je teĹĄko stradalo 1992. godine kada su ga srpski pobunjenici i agresori opljaÄ?kali, kuće i sakralne objekte spalili i poruĹĄili, a narod poubijali ili protjerali.

Na preporuku msgr. Vladimira Stankovića, ravnatelja Hrvatske inozemne pastve, kardinal Kuharić ĹĄalje vlÄ?. ÄŒukmana 30. travnja 1978. za hrvatskog misionara u Oslo – najsjeverniju hrvatsku katoliÄ?ku misiju u Europi. Uz sve svoje tadaĹĄnje svećeniÄ?ke obveze joĹĄ je i djeci u norveĹĄkoj ĹĄkoli predavao hrvatski materinski jezik te time stekao od tamoĹĄnjeg ministarstva ĹĄkolstva sva pra-

7MĹ— 4UKFQBO ÄŒukman

va kao i svaki drugi nastavnik. Hrvatska djeca bila su marljiva, a i roditelji su ih redovito dovozili na vjeronauk i hrvatski jezik. Jedini su u Europi ti Ä‘aci Hrvati u svoje redovne svjedodĹžbe dobivali ocjenu i iz hrvatskog materinskog jezika, pri Ä?emu se mora iskreno reći da su ta hrvatska djeca marljivo uÄ?ila i postigla velik uspjeh, na osnovi Ä?ega govore hrvatskim jezikom bez većih poteĹĄkoća. Za vrijeme srpske vojne okupacije Hrvatske s tamoĹĄnjim Hrvatima prikuplja humanitarnu pomoć i ĹĄalje ju okupiranoj Hrvatskoj te BiH-i. U Oslu ostaje do 1. veljaÄ?e 1996.

Po dekretu nadbiskupa Kuharića 1996. odlazi na svoju novu duĹžnost - u najjuĹžniju hrvatsku katoliÄ?ku misiju, Hrvatsku katoliÄ?ku misiju u Nici u Francuskoj, koju vodi od 3. oĹžujka 1996. godine. UpoznavĹĄi se s Ĺživotnim okolnostima Misije i Hrvata na jugu Francuske, odluÄ?io je o Ä?injenici da su na Azurnoj obali Ĺživjeli Hrvati, ostaviti pisani trag budućim generacijama. S obzirom da 2010. godine Misija u Nici slavi 40. obljetnicu svoga postojanja, pristupio je mukotrpnom poslu prikupljanja materijala za monografiju. Pisanih tragova je ostalo malo, fotografije su se tek tu i tamo pronaĹĄle u obiteljskim albumima, a i sjećanje blijede... Ipak skupilo se graÄ‘e za lijepi spomenik hrvatskoj izdrĹžljivost, marljivosti, bogoljublju, Ä?ovjekoljublju i domoljublju. Autor ovom zgodom zahvaljuje svim svojim Hrvatima katolicima, kao i svim ljudima dobre volje i suradnicima, gdje god je radio, podjeljivao sakramente, s njima dijelio i dobro i zlo, i radost i suze, navjeťćujući im radost EvanÄ‘elja, na svemu ĹĄto su zajedniÄ?ki uÄ?inili, po BoĹžjoj volji, za bliĹžnjega.

104 103

KAZALO POZDRAVI I SJEĆANJA .....................................................................................................5 ,BSEJOBM +PTJQ #P[BOJĹ– RijeÄ? pozdrava .......................................................................................... 7 /BECJTLVQ #FSOBSE #BSTJ -B .JTTJPO $SPBUF EF /JDF FU .POBDP B BOT 8 Most koji spaja.............................................................................................................................. 9 .THS 7MBEJNJS 4UBOLPWJĹ– NajljepĹĄa hrvatska katoliÄ?ka misija u Europi ....................................... 10 7MĹ— +PTJQ (SPĂ?JĹ– Kao da nikad nisam ni otiĹĄao iz Nice ................................................................ 11 FRANCUSKA NAM GOVORI........................................................................................... 13 7MĹ— 4UKFQBO Ä°VLNBO Hrvatski spomenik na Azurnoj obali......................................................... 15 Mont Blanc bdije nad franaÄ?kom zemljom ................................................................................. 16 Nica izmeÄ‘u Cannesa i Monaca.................................................................................................. 17 Od avinjonskoga suĹžanjstva do suvremene krize ......................................................................... 18 ANTEMURALE CHRISTIANITATIS ................................................................................ 21 7MĹ— 4UKFQBO Ä°VLNBO Ĺ˝ivjeti slobodno i u prijateljstvu sa svima.................................................. 22 Za krst Ä?asni i slobodu zlatnu...................................................................................................... 23 /BKNMBĹ™F ISWBUTLF CJTLVQJKF 2 Hrvatske katedrale / -FT $BUIFESBMFT FO $SPBUJF 25 -B 'SBODF FU MFT $SPBUFT 26 Briga hrvatske Crkve za iseljene Hrvate....................................................................................... 28 Hrvatska inozemna pastva danas 2 Ako ste daleko od rodnog kraja, Bog nije daleko od vas... ........................................................... 30 Trijumf pravde i istine ................................................................................................................ 31 7KFSOPTU [BKFEOJĂ?UWV T $SLWPN 4WKFEPĹ—JP P #PäKPK WKFSOPTUJ Ĺ—PWKFĹ—BOTUWV 2 #PSBD [B PCSBOV MKVETLPHB EPTUPKBOTUWB 2 HRVATSKA KATOLIÄŒKA MISIJA U NICI ....................................................................... 33 SvjedoÄ?anstvo prisutnosti ............................................................................................................ 34 Neizvjesna budućnost misija ....................................................................................................... 35 Pariz 5 -ZPO 6 Nica 6 RasprĹĄenost vjernika 6 O prvim vezama Hrvata i Francuza ÂťCravateÂŤ – ponos Hrvata .JHSBDJKF OBLPO SBUPWB (PEJOF JNFOPWBO QSWJ ISWBUTLJ NJTJPOBS 8 (PEJOF VUFNFMKFOB NJTJKB V /JDJ 8 Nove okolnosti U ime BoĹžje zapoÄ?injem s vama! ................................................................................................. 43

106

Od danas smo mi VaĹĄe stado!...................................................................................................... 44 Predana ĹĄtola – znak vlasti........................................................................................................... 45 .JTB [B )SWBUF V -B $JPUJ J .POBDV 6 Radosna druĹĄtvena okupljanja ;B EVIPWOJ SBTU 8 #PäJĹ– OBKWJĂ?F QSJWMBĹ—J 8 Mene jaÄ?a vjera sveta... ............................................................................................................... 49 .FT EJÄ…FSFOUFT BDUJWJUBUFT QBTUPSBMFT 5 RAZNOLIKOST Ĺ˝IVOTA MISIJE UNICI ........................................................................ 51 Nad Hrvatskom će tvoj duh iz vjeÄ?nosti lebdjeti ......................................................................... 53 Ĺ˝ivjela hrvatska vojska! ............................................................................................................... 55 Dragi naĹĄi hrvatski generali u Haagu! ......................................................................................... 57 ÄŒuvaj naĹĄu svetu vjeru i svoj hrvatski narod! ............................................................................... 61 Konzularni dani u svećenikovu stanu .......................................................................................... 63 Karitativne akcije ........................................................................................................................ 64 Kronologija najvaĹžnijih dogaÄ‘aja u Misiji ................................................................................... 67 BlaĹženoj Majci Tereziji ................................................................................................................ 76 Jedan misionarev dan .................................................................................................................. 77 4MBWJMJ TNP ESBHPHB #PHB OBT EWPKJDB %B TF V TWJKFUV OF J[HVCJ Ukratko o bivĹĄim voditeljima HKM Nica ......................................................................................................................78

IZ DUBINE DUĹ E ............................................................................................................. 79 ZaĹĄto su proganjani hrvatski emigranti ....................................................................................... 80 .BSJOLP 1SUFOKBĹ—B Bijeg od terora JNA 82 / .BSLP J .BSJDB #BMUB Ne pomiĹĄljamo na povratak 83 / 7FSB (PJĹ– Uspjeli smo napornim radom 84 / +P[P .VTB Slavili smo hrvatsku samostalnost i u teĹĄkim vremenima 84 / 7JOLP %PLV[PWJĹ– Iskreno, doĹĄao sam sasvim sluÄ?ajno 85 / *WBO #BSVO Najva Ĺžnije mi je bilo ostati vjeran Bogu i rodu! 85 / #MBä +VSFLJĹ– S nostalgijom ću u tuÄ‘ini zauvijek sklopiti oÄ?i 87 / +FSLP ,BNCFS Nisam mogao izdrĹžati u okupiranoj Hrvatskoj 88 / .BUP ,BTJĹ– Uspio sam uz BoĹžju pomoć i malo sreće 89 / *WBO 5FQJĹ– Ĺ˝elim poÄ?ivati u voljenoj zemlji Hrvatskoj 89 / -VDJKB 3PEJO Moji snovi i dalje su u Hrvatskoj 90 / Nedo PaveĹĄković Ĺ˝elja nam se ostvarila – vratili smo se u Hrvatsku! 91 / (SHP 5PQBMPWJĹ– Svi smo bili jedno srce za slobodnu Hrvatsku 91 / 'SFEFSJD ;PSJDB Prave smo vrijednosti dobili od roditelja 93 Dario Ĺ imić – vrhunski nogometaĹĄ i uzoran vjernik ................................................................... 95 Croatia na Azurnoj obali ............................................................................................................ 97 Hrvatska prezimena na Azurnoj obali ......................................................................................... 98 „Od vsega srca fala“ .................................................................................................................... 99 1SJĂ’SF QPVS MB DBOPOJTBUJPO EV CJFOIFSFVY "MPĂ•T 4UFQJOBD RĂŠsumĂŠ SaĹžetak ...................................................................................................................................... 102 O voditelju HKM u Nici vlÄ?. Stjepanu ÄŒukmanu .................................................................... 104

107

Objavljivanje monografije pomogli su: 1.

Grga Topalović

2.

Marica i Joža Barundić

3.

Jure Žižić

4.

Dario Šimić

5.

Vera Goić

6.

Jozo Musa

7.

Frederic Zorica

8.

Vlč. Vladimir Švenda

9.

Marija Giljanović

10. Zijad Bilajbegović 11. B. K.

HVALA SVIMA! Stjepan Čukman

(scukman@club-internet.fr) Hrvatska katolička misija Nica Mission Catholique Croate 6 rue Vernier, 6000 Nice, France

Tjednik Glas Koncila u elektroničkom obliku uvijek dostupan na svim kontinentima novi broj već od srijede ujutro arhiv svih brojeva na jednome mjestu jednostavno plaćanje: karticom i uplatnicom

Više na adresi www.glas-koncila.hr/pretplata Tel.: +385 1 4886 336; Faks: +385 1 4874 328 Skype: glas.koncila; e-pošta: pretplata@glas-koncila.hr