novu muziku posle 30?

Zašto (ne) otkrivamo novu muziku posle 30?

Ta teorija vam nije tačna, a evo i zašto.

Pre nekoliko godina jedna studija je utvrdila da posle 30. godine postepeno prestajemo da otkrivamo novu muziku, objašnjavajući to formiranjem muzičkog ukusa, psihološkim i socijalnim faktorima, ukratko - zato što matorimo. Lično, uvek sam tragao za novom muzikom, mada priznajem da sam vremenom sve više tražio "još istog ili sličnog" onome odranije.

Naše generacije su gradile muzički ukus i otkrivale novu muziku slušajući radio: emisije kao što su "Diskomer", "Interferenca" i "Parada albuma" na Studiju B, "Hit nedelje", "501" i "Disko susret" na Dvestadvojci, "Tajanstveni voz", "Disko 3.000" i druge bile su ne samo prozor u svet već su i svojim znalačkim izborom umnogome olakšavale naše snalaženje u nepreglednom svetu muzike. Internet, taj medij efemernosti i bez sopstvenog fizičkog traga, na kome sve zastari brže nego što se i pojavilo, potisnuo je radio, a s njime i smanjio moje otkrivanje nove muzike. YouTube, iako je učinio dostupnim sve što je ikada postojalo u muzici, nije bio zamena za pomenute radio-emisije, jer sadržaj nije bio uređivan, nego haotičan. Primitivni algoritam ovog veb-sajta nudi mi preporuke na osnovu nedavnih pregleda, tako da, ako slučajno kliknem na video-klip s borbom lavova i hijena, biće mi potrebne dve nedelje da rasteram hijene s feeda. Ista pesma Due Lipe u sto odevnih kombinacija je, doduše, uvek tu. Na Googleu nije ništa bolja situacija: tamo caruju oglašivači i SEO majstori kroz koje se organski sadržaj ne može probiti. Uopšte, iznenađen sam koliko je Google malo naučio o meni za dvadesetak godina, koliko ga koristim: i dalje će mi na prvoj strani nuditi hotele i restorane sa imenima klasičnih kompozitora umesto biografija i izvora.

Ipak, nove muzike ima, čak i za nas preko 30. godine. Za relativno kratko vreme proširio sam kolekciju sa dva nova imena, koja sam otkrio preko radija. Emisija "Sublimne frekvencije" na Trećem programu Radio Beograda, poput nekog muzičkog izloga, integralno emituje nove albume iz žanra umetničke, zrelije pop i rok muzike. U ovoj emisiji otkrio sam Mitski (Micki), japansko-američku kantautorku i njen novi album "Laurel Hell", koji čine dopadljive trominutne pesme o ženskoj osećajnosti i odnosima s momcima. Nešto pre toga, na Radio Novom Willi Studer

Sadu 1 dogodilo se drugo otkriće, onako kako se uvek događalo slušajući radio: prvo me je privukao refren, zatim sam seo da odslušam pesmu do kraja i čujem odjavu spikera. U pitanju je bila pesma "June" vankuverskog benda Destroyer, s njihovog albuma "Labyrinthitis", objavljenog u martu ove godine.

Razume se, nijedan od dva noviteta nije ništa revolucionarno, što mi je otvorilo nove poglede na muziku; više je reč o prosečnim novitetima koji osvežavaju repertoar koji slušam i koji su se ranije redovno pojavljivali. Međutim, Mitski i Destroyer imaju nešto zajedničko: osim što pripadaju eklektičnom stilu, oba izvođača već imaju dugogodišnju karijeru. Dan Bejar i Destroyer objavili su prvi album još 1995, dok karijera Mitski Miyawaki traje punih deset godina, što zapravo znači da sam ih otkrio tek kad su se pojavili na mojim ličnim frekvencijama informacija.

U tome je suština: sadržaj nije sam po sebi dovoljan. Potrebno je da bude odabiran i uređivan, ono što se na engleskom zove curated content. Potrebni su nam urednici kako novu muziku ne bismo otkrivali s decenijom zakašnjenja. A nove muzike će uvek biti. Nedostatak vremena i komercijalizacija rade na štetu muzičkog ukusa.