1 А ово су речи књиге коју је Варух, син Нерије, сина Масије, сина Седекије, сина Асадије, сина Хелкијиног, написао у Вавилону, 2 Пете године и седмог дана у месецу, када су Халдејци заузели Јерусалим и спалили га огњем. 3 И Варух је прочитао речи ове књиге у слуху Јехоније, сина Јоакима, краља Јуде, и у ушима целог народа који је дошао да слуша књигу,
4 И у слуху великаша и царевих синова, и у слуху старешина и целог народа, од најнижег до највишег, чак и од свих оних који су живели у Вавилону код реке Суд.
5 Након тога су плакали, постили и молили се пред Господом.
6 Такође су сакупљали новац према моћи сваког човека:
7 И послаше га у Јерусалим првосвештенику Јоакиму, сину Хелкијином, сину Саломовом, и свештеницима и свему народу који се нађе с њим у Јерусалиму, 8 У исто време када је примио посуде дома Господњег, које су изнешене из храма, да их врати у земљу Јудину, десетог дана месеца Сивана, наиме, сребрне посуде које је Седекија син Јосије, краљ Јаде, направио је, 9 Након тога Навуходоносор, краљ вавилонски, одведе Јехонију, кнезове и заробљенике, и моћнике и народ земље, из Јерусалима, и одведе их у Вавилон.
10 А они рекоше: Ево, ми смо вам послали новац да вам купимо жртве паљенице, жртве за грех и тамјан, и да припремите ману и принесете на олтару Господа Бога нашег;
11 И молите се за живот Навуходоносора, краља вавилонског, и за живот Балтасара његовог сина, да њихови дани буду на земљи као дани на небу: 12 И Господ ће нам дати снагу и осветлити наше очи, и живећемо под сенком Навуходоносора, краља вавилонског, и под сенком Балтазара, његовог сина, и служићемо им много дана, и наћи ћемо милост у њиховим очима. .
13 Молите се и за нас Господу Богу нашем, јер смо сагрешили Господу Богу нашем; и до данас се гнев Господњи и гнев његов не одврати од нас.
14 И читаћете ову књигу коју смо вам послали да се исповедате у дому Господњем, на празнике и свечане дане.
15 И рећи ћете: Господу Богу нашем припада правда, а нама пометња лица, као што се данас догоди, код Јудиних и становника Јерусалима,
16 И нашим краљевима, и кнезовима нашим, и свештеницима нашим, и пророцима нашим, и оцима нашим.
17 Јер згрешисмо пред Господом,
18 И не послушасмо га, и не послушасмо глас Господа Бога нашега, да ходимо по заповестима које нам је дао отворено;
19 Од дана када је Господ извео наше претке из египатске земље, до данас, били смо непослушни Господу Богу нашем, и били смо немарни што нисмо слушали његов глас.
20 Због тога су се зла приковала за нас и проклетство које је Господ одредио преко Мојсија, свог слуге у време када је извео наше оце из земље египатске, да нам да земљу у којој тече млеко и мед, као што је је видети овај дан.
21 Али ми нисмо послушали глас Господа Бога нашега, по свим речима пророка које нам је послао:
22 Али сваки је следио машту свог злог срца, да служи туђим боговима и да чини зло у очима Господа Бога нашег.
ПОГЛАВЉЕ 2
1 Зато је Господ извршио своју реч коју је изрекао против нас и против наших судија који су судили Израиљу, и против наших краљева, и против наших кнезова, и против људи Израиља и Јуде,
2 Да наведе на нас велике пошасти, какве се никада нису догодиле под целим небом, као што се догодило у Јерусалиму, по ономе што је написано у Мојсијевом закону;
3 Да човек једе месо свог сина и месо своје кћери.
4 Штавише, он их је предао да буду подложни свим царствима која су око нас, да буду као срамота и пустош међу свим народима около, где их је Господ расејао.
5 Тако смо били оборени, а не узвишени, јер смо сагрешили Господу, Богу нашем, и нисмо били послушни његовом гласу.
6 Господу Богу нашем припада праведност, а нама и нашим оцима отворена срамота, као што се јавља данас.
7 Јер дођоше на нас све ове пошасти које је Господ објавио на нас
8 Али, зар се нисмо молили пред Господом, да свакога одвратимо од замисли његовог злог срца. 9 Зато је Господ пазио на нас због зла, и Господ га је довео на нас, јер је Господ праведан у свим делима својим која нам је заповедио.
10 Али ми нисмо послушали његов глас, да ходимо по заповестима Господњим, које је поставио пред нас.
11 И сада, Господе Боже Израиљев, који си извео свој народ из земље египатске моћном руком и високом мишицом, и знацима, и чудесима, и силом великом, и стекао си име, као што се јавља данас:
12 Господе Боже наш, сагрешили смо, учинили смо безбожно, поступили смо неправедно у свим твојим уредбама.
13 Нека се твој гнев одврати од нас, јер смо малобројни међу незнабошцима, где си нас расејао.
14 Услиши, Господе, молитве наше и молбе наше, и избави нас ради себе, и дај нам милост у очима оних који су нас одвели.
15 Да цела земља зна да си ти Господ Бог наш, јер се Израел и његово потомство зове твојим именом.
16 Господе, погледај доле из свете куће своје и размотри нас: пригни ухо своје, Господе, да нас чујеш.
17 Отвори очи и гле; јер мртви који су у гробовима, којима су душе одузете од тела, неће дати Господу ни хвале ни правде;
18 Али душа која је јако узнемирена, која иде погнута и нејака, и очи које изнемогле, и гладна душа, даће ти хвалу и правду, Господе.
19 Зато се не молимо пред тобом, Господе Боже
наш, за правду отаца наших и царева наших.
20 Јер си послао свој гнев и гнев на нас, као што
си рекао преко слуга својих, пророка, говорећи:
21 Овако вели Господ: Погните рамена да служите цару Вавилонском; тако ћете остати у земљи коју сам дао вашим оцима.
22 Али ако не чујете глас Господњи да служите цару вавилонском,
23 Прекинућу из Јудиних градова и изван Јерусалима глас весеља и глас радости, глас младожење и глас невесте, и цела земља ће бити пуста од становника.
24 Али ми нисмо хтели да послушамо твој глас да служимо цару вавилонском; зато си испунио речи које си изговорио преко својих слугу, пророка, наиме, да кости наших царева и кости наших отаца буду бити скинуте са свог места. 25 И, гле, они су избачени на врелину дана и на мраз ноћи, и умрли су у великим бедама од глади, од мача и од куге. 26 И дом који се зове твојим именом ти си опустошио, као што ће се видети данас, због зла дома Израиљевог и дома Јудиног.
27 Господе Боже наш, поступио си са нама по свој својој доброти и по свој тој великој милости својој, 28 Као што си рекао преко свог слуге Мојсија у
дан када си му заповедио да напише закон пред синовима Израиљевим, говорећи:
29 Ако не чујете глас мој, сигурно ће се ово велико мноштво претворити у мали број међу народима, где ћу их расејати.
30 Јер сам знао да ме неће чути, јер је то народ тврдоглав, али ће се у земљи свог ропства сећати себе.
31 И знаће да сам ја Господ Бог њихов, јер ћу им дати срце и уши да слушају;
32 И хвалиће ме у земљи свог ропства и мислиће на име моје,
33 И врати се од укочених врата и од злих дела својих, јер ће се сетити пута својих отаца, који су сагрешили пред Господом.
34 И вратићу их у земљу коју сам обећао заклетвом њиховим очевима, Абрахаму, Исаку и Јакову, и они ће бити господари њоме; и повећаћу их, и неће се смањити 35 И склопићу са њима вечни савез да ћу им бити Бог, и они ће бити мој народ, и нећу више истеривати свој народ Израела из земље коју сам им дао.
ПОГЛАВЉЕ 3
1 Господе Свемогући, Боже Израиљев, душа у невољи узнемирени дух вапи к теби.
2 Чуј, Господе, и помилуј; јер си милостив, и смилуј се на нас, јер смо сагрешили пред тобом.
3 Јер ти остајеш довека, а ми пропадамо сасвим.
4 Господе Свемогући, Ти Боже Израиљев, услиши сада молитве мртвих Израиљаца и њихове деце, који су сагрешили пред тобом, и нису послушали глас Тебе, Бога свог, јер због чега су ове пошасти нас приковале. .
5 Не сећај се безакоња наших праотаца, него мисли на своју моћ и своје име сада у ово време. 6 Јер ти си Господ Бог наш, и тебе ћемо, Господе, славити.
7 И због тога си ставио свој страх у наша срца, да бисмо призивали твоје име и хвалили те у нашем ропству, јер смо се сетили свих безакоња наших предака, који су згрешили пред тобом.
8 Ево, ми смо још данас у ропству своме, где си нас расејао, на срамоту и проклетство, и да будемо подвргнути плаћању, према свим безакоњима наших отаца, који су отишли од Господа Бога нашега. 9 Чуј, Израиљу, заповести живота, придржи ухо да разумеш мудрост.
10 Како је Израел, да си у земљи својих непријатеља, да си остарио у туђој земљи, да си оскврњен са мртвима,
11 Да си прибројан онима који силазе у гроб?
12 Напустио си извор мудрости.
13 Јер да си ишао Божјим путем, требало би да пребиваш у миру заувек.
14 Научите где је мудрост, где је снага, где је разум; да и ти знаш где је дужина дана и живот, где је светлост очију и мир.
15 Ко је открио њено место? или ко је дошао у њено благо?
16 Где су постали кнезови незнабожаца и они који су владали зверима на земљи;
17 Они који су се забављали са птицама небеским, и они који су гомилали сребро и злато, у које се људи уздају, и нису имали краја да их добију?
18 Јер они који су радили у сребру и били тако опрезни, и чија су дела неистражива,
19 Они су нестали и сишли у гроб, а други су се појавили уместо њих.
20 Младићи су видели светлост и настанили се
на земљи, али пут познања нису познали, 21 Нити су разумели путеве његове, нити су га ухватили: њихова деца су била далеко од тог пута.
22 У Ханану се није чуло, нити се видело у Теману.
23 Агаренци који траже мудрост на земљи, трговци Мерана и Темана, писци бајки и трагачи без разумевања; нико од ових није познавао пут мудрости, нити се сећао њених путева.
24 О Израеле, како је велик дом Божји! и како је велико место његовог поседа!
25 Велика и нема краја; високо, и немерљиво.
26 Постојали су дивови познати од почетка, који су били тако великог раста и тако вешти у рату.
27 Оне није изабрао Господ, нити им је дао пут знања;
28 Али они су уништени, јер нису имали мудрости, и изгинули су својом лудошћу.
29 Ко се попео на небо и узео је и спустио је с облака?
30 Ко је прешао преко мора и нашао је и донеће је за чисто злато?
31 Нико не познаје њен пут, нити мисли на њен пут.
32 Али онај који све зна, познаје је и открио је својим разумом;
33 Ко шаље светлост, и она иде, поново је позива, и она му се покорава са страхом.
34 Звијезде су засјале на њиховим сатовима и радовале се; и тако с весељем обасјаше светлост онога који их је створио.
35 Ово је наш Бог, и нико други се неће
упоредити с њим
36 Он је открио сав пут знања и дао га је Јакову, слузи своме, и Израиљу, свом љубљеном.
37 После се појавио на земљи и разговарао са људима.
ГЛАВА 4
1 Ово је књига заповести Божијих и закон који је довека: сви који га држе оживеће; али они који напусте ће умрети.
2 Окрени се, Јакове, и ухвати се за то; ходај у присуству светлости његове, да би могао бити просветљен.
3 Не дај своју част другоме, нити оно што је теби корисно туђем народу.
4 О Израиљу, срећни смо ми, јер нам се обзнањује што је угодно Богу.
5 Будите храбри, народе мој, спомен Израелов.
6 Били сте продати народима, не ради вашег уништења, него зато што сте разгневили Бога, били сте предани непријатељима.
7 Јер сте раздражили онога који вас је створио жртвујући ђаволима, а не Богу.
8 Заборавили сте вечног Бога који вас је васпитао; а ви сте ожалошћени Јерусалим који вас је дојио.
9 Јер кад је видела гнев Божји како долази на вас, рекла је: Чујте, ви који живите у Сиону!
10 Јер сам видео ропство својих синова и кћери које је Вечни донео на њих.
11 С радошћу сам их хранио; али их отпрати са плачем и тугом.
12 Нека се нико не радује мени, удовици и многима напуштеном, који сам због греха моје деце остао пуст; јер су одступили од закона Божијег.
13 Нису познавали његове уредбе, нити су ишли путевима његових заповести, нити су газили стазама дисциплине у његовој праведности.
14 Нека дођу они који живе око Сиона, и сетите се ропства мојих синова и кћери, које им је Вечни довео.
15 Јер је на њих из далека довео народ, бестидан народ и страног језика, који није поштовао
старца, нити сажалио дете.
16 Они су одвели драгу љубљену децу удовице
и оставили њу која је сама била пуста без кћери.
17 Али шта могу да вам помогнем?
18 Јер онај који је на вас нанео ове пошасти
избавиће вас из руку ваших непријатеља.
19 Идите својим путем, децо моја, идите својим путем, јер сам остао пуст.
20 Скинуо сам одећу мира и обукао костријет своје молитве, вапаћу у вечност у дане своје.
21 Будите храбри, децо моја, завапите Господу, и он ће вас избавити од силе и руке непријатеља.
22 Јер је моја нада у вечност, да ће вас он спасити; и радост ми дође од Светога, због милости која ће ускоро доћи на вас од Вечног Спаситеља нашег.
23 Јер сам вас испратио са тугом и плачем, али ће ми вас Бог поново дати са радошћу и весељем заувек.
24 Као што сада суседи Сиона виде твоје ропство, тако ће ускоро видети спасење твоје од Бога нашег који ће доћи на тебе са великом славом и сјајем вечне.
25 Дјецо моја, стрпљиво трпите гњев који је дошао на вас од Бога, јер вас је непријатељ прогонио; али ускоро ћеш видети његову пропаст и згазићеш му врат.
26 Моји нежни су кренули тешким путевима, и одведени су као стадо ухваћено од стране непријатеља.
27 Утешите се, децо моја, и завапите Богу, јер ћете се сећати онога који је ово донео на вас.
28 Јер као што сте мислили да се удаљите од Бога, тако га, вративши се, тражите десет пута више.
29 Јер онај који је на вас нанео ове пошасти донеће вам вечну радост вашим спасењем.
30 Буди добро срце, Јерусалиме, јер ће те утешити онај који ти је дао то име.
31 Јадни су они који су те мучили и радовали се твом паду.
32 Јадни су градови којима су служила твоја деца, јадна је она која је примила твоје синове.
33 Јер као што се она радовала твојој пропасти и радовала се твоме паду, тако ће бити тугована због своје пустоши.
34 Јер ја ћу одузети радост њеног великог мноштва, и њен понос ће се претворити у жалост.
35 Јер ће огањ доћи на њу од века, дуго ће трајати; и она ће дуго бити насељена ђаволима.
36 О Јерусалиме, погледај око себе према истоку, и види радост која ти долази од Бога.
37 Ево, долазе синови твоји, које си отпустио, долазе сабрани од истока до запада по речи Светога, радујући се слави Божјој.
ГЛАВА 5
1 Скини, Јерусалиме, одећу жалости и невоље, и обуци се у лепоту славе која долази од Бога заувек.
2 Баци око себе двоструку хаљину праведности која долази од Бога; и постави дијадему на главу своју славу вечне.
3 Јер ће Бог показати твоју светлост свакој земљи под небом.
4 Јер ће се твоје име звати од Бога заувек миром праведности и славом богослужења.
5 Устани, Јерусалиме, и стани на висину, и погледај на исток, и гле, деца твоја сабрана од запада до истока речју Светога, радујући се сећању на Бога.
6 Јер они су отишли од тебе пешке, и одведени су од својих непријатеља, али Бог их доводи к теби узвишене славом, као децу царства.
7 Јер Бог је одредио да свако високо брдо и обале дугог трајања буду оборене и долине напуњене, да се изравна земља, како би Израел могао безбедно да иде у славу Божју,
8 Штавише, чак и шуме и свако дрво мирисног мириса ће засенити Израел по Божјој заповести. 9 Јер ће Бог водити Израел с радошћу у светлости своје славе са милошћу и праведношћу која долази од њега.