1
1 Копија посланице, коју је Јеремије послао онима које је цар вавилонски требало да одведе у ропство у Вавилон, да их овери, како му је Бог заповедио.
2 Због греха које сте починили пред Богом, Навуходоносор, краљ Вавилонаца, одвешће вас у ропство у Вавилон.
3 Дакле, када дођете у Вавилон, остаћете тамо много година и дуго времена, наиме, седам генерација; а после ћу вас одатле у миру одвести.
4 Сада ћете видети у Вавилону богове од сребра, злата и дрвета, који се носе на раменима, који изазивају страх у народима.
5 Пазите дакле да ни у ком случају не будете као странци, нити ви и они, када видите мноштво испред њих и иза њих како им се клања.
6 Али реците у својим срцима: Господе, морамо ти се клањати.
7 Јер је мој анђео с вама, а ја се бринем за ваше душе.
8 Њихов језик је углачан од стране радника, а они су сами позлаћени и обложени сребром; ипак су они само лажни и не могу говорити.
9 И узевши злато, као за девицу која воли да се педери, праве круне за главе својих богова.
10 Понекад и свештеници преносе од својих
богова злато и сребро и дарују га себи.
11 Да, они ће то дати обичним блудницама и украсити их као људе одећом, будући да су богови од сребра, богови од злата и дрвета.
12 Ипак, ови богови не могу да се спасу од рђе и мољца, иако су прекривени пурпурном одећом.
13 Бришу своја лица од праха храмског, кад их има много.
14 А ко не може да убије онога ко га вређа, држи жезло, као да је судија у земљи.
15 У десној руци има и бодеж и секиру, али се не може избавити од рата и лопова.
16 По чему се зна да нису богови; зато их се не бојте.
17 Јер као посуда коју човек користи није ништа вредна када се разбије; тако је и са њиховим боговима: када буду постављени у храму, њихове очи буду пуне прашине кроз ноге оних који улазе.
18 И као што су врата обезбијеђена са свих страна на онога који вријеђа краља, као да је осуђен на смрт, тако и свештеници своје храмове причвршћују вратима, бравама и решеткама, да њихови богови не буду опљачкани разбојницима. 19 Пале им свеће, да, више него за себе, од којих не могу да виде ни једну.
20 Они су као једна од греда храма, али кажу да су њихова срца изгризена стварима које гмижу из земље; а када једу њих и њихову одећу, не осећају то.
21 Њихова лица су црна од дима који излази из храма.
22 На њиховим телима и главама седе слепи мишеви, ласте и птице, а такође и мачке.
23 По томе ћете знати да они нису богови; зато их се не бојте.
24 Без обзира на злато које је око њих да би их учинило лепим, осим што не обрише рђу, неће засијати, јер то нису осетили ни када су били растопљени.
25 Оно у чему нема даха купује се по највишој цени.
26 Носе се на раменима, немају стопала којима објављују људима да нису ништа вредни.
27 Стиде се и они који им служе, јер ако кад год падну на земљу, не могу сами да се подигну; могу ли се исправити: али пред собом стављају
дарове као мртвима.
28 Што се тиче ствари које им се жртвују, њихови свештеници продају и злоупотребљавају; на сличан начин њихове жене полажу део у со; али сиромашнима и немоћнима не дају ништа од тога.
29 Жене са менструацијом и труднице једу своје жртве; по томе ћете знати да они нису богови: не бојте их се. 30 Јер како се могу назвати боговима? јер жене стављају месо пред богове сребра, злата и дрвета.
31 И свештеници седе у својим храмовима, раздеране хаљине, обријане главе и браде, и ништа на глави.
32 Они урлају и плачу пред својим боговима, као што људи раде на гозби када неко умре.
33 И свештеници скидају своје хаљине и облаче своје жене и децу.
34 Било да им неко чини зло или добро, они то не могу надокнадити: не могу ни поставити краља, нити га спустити.
35 На исти начин, они не могу дати ни богатство
ни новац: ако им се човек заветује, а не држи га, они то неће захтевати.
36 Не могу никога спасити од смрти, нити избавити слабе од моћних.
37 Не могу слепцу вратити вид, нити помоћи било коме у невољи.
38 Удовици не могу указати милости, нити сироти чинити добро.
39 Њихови богови од дрвета, који су обложени златом и сребром, су као камење које је
исклесано из горе: они који им се клањају биће посрамљени.
40 Како онда човек да мисли и каже да су богови, кад их и сами Халдејци срамоте?
41 Ко ако виде једног глупог који не може да говори, доведу га и моле Бела да говори, као да је у стању да разуме.
42 Али они сами то не могу разумети и остављају их, јер немају знања.
43 И жене са ужадима око себе, које сједе на путевима, пале мекиње за мирис; али ако која од њих, повучена од неког пролазника, легне с њим, она прекори свог ближњег да није сматрана
достојном као она сама. , нити јој је пупчана
врпца прекинута.
44 Све што се међу њима чини лажно је: како се онда може мислити или рећи да су богови?
45 Направљени су од тесара и златара: они не могу бити ништа друго него што ће радници морати да буду.
46 А они који су их направили никада не могу дуго да наставе; како онда ствари које су направљене од њих треба да буду богови?
47 Јер су остављали лажи и увреде онима који долазе после.
48 Јер кад на њих дође какав рат или пошаст, свештеници се саветују сами са собом, где могу да се сакрију са њима.
49 Како онда људи не могу схватити да нису богови, који се не могу спасити ни од рата, ни од куге?
50 Јер будући да су само од дрвета и обложени сребром и златом, од сада ће се знати да су лажни:
51 И јасно ће се показати свим народима и краљевима да они нису богови, већ дела људских руку, и да у њима нема дела Божијег.
52 Ко онда можда не зна да они нису богови?
53 Јер они не могу поставити краља у земљи, нити дају кишу људима.
54 Нити могу да суде своју ствар, нити да поправе неправду, будући да нису у стању, јер су као вране између неба и земље.
55 Када ватра падне на кућу богова од дрвета, или прекривену златом или сребром, њихови свештеници ће побећи и побећи; али ће они сами бити спаљени као греде.
56 Штавише, они не могу да се одупру ниједном краљу или непријатељима: како се онда може мислити или рећи да су богови?
57 Ни ти богови од дрвета, прекривени сребром или златом, нису у стању да побегну ни од лопова ни од разбојника.
58 Чије злато, и сребро, и хаљине у које су обучени, они који су јаки узимају и одлазе, нити могу сами себи помоћи.
59 Зато је боље бити краљ који показује своју моћ, или пак корисна посуда у кући, коју ће власник користити, него такви лажни богови; или да буде врата у кући, да се у њој држе такве ствари, него такви лажни богови. или стуб од дрвета у палати, него такви лажни богови.
60 Јер сунце, месец и звезде, пошто су сјајни и послани да врше своје службе, послушни су.
61 На сличан начин се лако види муња када избије; и на исти начин дува ветар у свакој земљи.
62 И када Бог заповеди облацима да иду над цео свет, они раде како им се нареди.
63 И огањ послат одозго да прождре брда и шуме ради како је заповеђено, али ови нису слични њима ни по изгледу ни по моћи.
64 Зато се не може ни претпоставити ни рећи да су богови, јер они нису у стању ни да суде о стварима, нити да чине добро људима.
65 Знајући дакле да нису богови, не бојте их се, 66 Јер они не могу ни проклињати ни благосиљати цареве:
67 Нити могу показивати знаке на небесима међу незнабошцима, нити могу да сијају као сунце, нити да дају светлост као месец.
68 Звери су боље од њих: јер се могу подвући и помоћи себи.
69 Тада нам се никако не види да су они богови: зато их се не бојте.
70 Јер као што страшило у врту краставаца не чува ништа, тако су њихови богови од дрвета, и обложени сребром и златом.
71 И исто тако и њихови дрвени богови, прекривени сребром и златом, су као бело трње у воћњаку, на коме седи свака птица; као и за мртво тело, то је на исток у мрак.
72 И познаћете их да нису богови по сјајној пурпуру која трули на њима; и они ће после тога бити поједени, и биће срамота у земљи.
73 Зато је бољи праведник који нема идола, јер ће бити далеко од срамоте.