ПОГЛАВЉЕ 1
Завулон, шести син Јакова и Лије. Проналазач и филантроп. Оно што је научио као резултат завере против Јосифа.
1 Копија Завулонових речи, које је заповедио својим синовима пре него што је умро у сто четрнаестој години свог живота, две године после Јосифове смрти.
2 И рече им: Чујте ме, Завулонови синови, пазите на речи свог оца.
3 Ја, Забулун, рођен сам као добар дар својим родитељима.
4 Јер, када сам се родио, мој отац је био веома увећан, и у стадима и у стадима, када је са прутовима имао свој део.
5 Нисам свестан да сам грешио све своје дане, осим у мислима.
6 Нити се сећам да сам учинио било какво безакоње, осим греха незнања који сам починио Јосифу; јер сам се заветовао са својом браћом да нећу рећи свом оцу шта је било учињено.
7 Али ја сам много дана плакао у тајности због Јосифа, јер сам се бојао своје браће, јер су се сви сложили да ако неко открије тајну, да буде убијен.
8 Али када су хтели да га убију, много сам их са сузама заклињао да не буду криви за овај грех.
9 Јер су Симеон и Гад дошли на Јосифа да га убију, а он им је са сузама рекао: Смилујте се на мене, браћо моја, смилујте се на утробу Јакова оца нашег; није сагрешио о тебе.
10 И ако сам заиста згрешио, казните ме, браћо моја, али не стављајте на мене своју руку, ради Јакова, нашег оца, 11 И док је говорио ове речи, плачући док је то чинио, нисам могао да поднесем
његове јадиковке, и почео сам да плачем, и јетра ми се излила, и сва супстанца мојих
црева је била опуштена.
12 И плакао сам са Јосифом и срце ми је куцало, и зглобови мог тела су дрхтали, и нисам могао да стојим.
13 А кад ме Јосиф угледа како плачем с
њим и да они иду против њега да га убију, побеже иза мене молећи их.
14 Али у међувремену Рувим устаде и рече: Дођите, браћо моја, да га не убијемо, него да га бацимо у једну од ових сувих јама, које су наши оци ископали и нису нашли воде.
15 Јер због тога је Господ забранио да се у њима диже вода да би Јосиф био сачуван.
16 И тако су чинили све док га нису продали Исмаилцима.
17 Јер у његовој цени нисам имао удела, децо моја.
18 Али Симеон и Гад и још шесторица наше браће узеше Јосифову цену и купише сандале себи, својим женама и деци својој говорећи:
19 Нећемо је јести, јер је то цена крви нашег брата, али ћемо је сигурно газити, јер је рекао да ће бити краљ над нама, па да видимо шта ће бити од његових снова. 20 Зато је написано у Мојсијевом закону, да ко не подиже семе своме брату, да му се скине сандале и да му пљуну у лице. 21 И Јосифова браћа нису хтела да њихов брат остане жив, и Господ им је скинуо сандале које су носили против Јосифа, брата свог.
22 Јер када су дошли у Египат, Јосифове слуге су их ослободиле испред врата, и тако су се поклонили Јосифу по узору на краља фараона.
23 И не само да су му се поклонили, него су били и пљувани, пали су пред њим одмах, и тако су били посрамљени. Египћани.
24 Јер после тога су Египћани чули сва зла која су учинили Јосифу.
25 А пошто је продат, моја браћа су села да једу и пију.
26 Али ја, из сажаљења према Јосифу, нисам јео, него сам пазио на јаму, јер се Јуда бојао да Симеон, Дан и Гад не одјуре и убију га.
27 Али када су видели да не једем, поставили су ме да га чувам, све док не буде продат Исмаилцима.
28 А када је Рувим дошао и чуо да је Јосиф
продан, док је био одсутан, раздера хаљине своје и тугујући рече:
29 Како ћу гледати на лицу свог оца Јакова?
И узео је новац и потрчао за трговцима, али како их није нашао, вратио се тужан.
30 Али трговци су напустили широки пут и пречицом кренули кроз Троглодите.
31 Али Рувим је био ожалошћен и тог дана није јео ништа.
32 Тада му Дан дође и рече: Не плачи и не тугуј; јер смо нашли шта можемо рећи свом оцу Јакову.
33 Закољимо јаре и умочимо у њега Јосифов огртач; и пошаљимо га Јакову говорећи: Знај, да ли је ово одећа твога сина?
34 И они су то урадили. Јер су с Јосифа скинули огртач када су га продавали, и обукли га у хаљину роба.
35 Сада је Симеон узео огртач и није га дао, јер је желео да га поцепа мачем, јер се љутио што је Јосиф остао жив и што га није убио.
36 Тада смо сви устали и рекли му: Ако не даш капут, рећи ћемо свом оцу да си ти једини учинио ово зло у Израелу.
37 И тако им га је дао, и они су учинили као што је Дан рекао.
ПОГЛАВЉЕ 2 Он позива на људску симпатију и разумевањеближњих.
1 А сада децо, ја вас да држите заповести Господње, и да покажете милост према ближњима, и да имате самилост према свима, не само према људима, него и према животињама.
2 Због свега овога Господ ме је благословио, и када су сва моја браћа била болесна, ја сам побегао без болести, јер Господ зна намере свакога.
3 Имајте, дакле, самилост у својим срцима, децо моја, јер као што човек чини ближњему своме, тако ће и Господ учинити њему.
4 Јер синови моје браће су болесни и умирали су због Јосифа, јер нису показали милосрђе у својим срцима; али моји синови су сачувани без болести, као што знате.
5 И кад сам био у земљи хананској, крај морске обале, уловио сам рибу за Јакова
мог оца; а када су се многи угушили у мору, наставио сам неповређен.
6 Први сам направио чамац да плови по мору, јер ми је Господ дао разум и мудрост у њему.
7 И спустио сам кормило иза њега, и разапео сам једро на другом усправном комаду дрвета у средини.
8 И пловио сам њиме дуж обала, ловећи рибу за кућу свог оца док нисмо стигли у Египат.
9 И кроз самилост поделио сам свој улов са сваким странцем.
10 И ако је човек био странац, или болестан, или стар, ја сам скувао рибу, и лепо је обукао, и понудио је свима људима, како је сваком човеку било потребно, тугујући и сажалевајући се на њих.
11 Зато ме је и Господ наситио обиљем рибе при хватању рибе; јер ко дели са својим ближњим добија много више од Господа.
12 Пет година сам ловио рибу и давао је сваком човеку кога сам видео, и био сам довољан за цео дом свог оца.
13 А лети сам ловио рибу, а зими сам чувао овце са својом браћом.
14 Сада ћу вам рећи шта сам учинио.
15 Видех човека у невољи због голотиње зими, и сажалих се на њега, и украдох одећу тајно из куће мога оца и дадох је ономе ко је био у невољи.
16 Да ли, дакле, децо моја, од онога што вам Бог даје, покажите саосећање и милосрђе без оклевања према свим људима и дајте сваком човеку доброг срца.
17 И ако немате шта да дате ономе коме је потребно, сажалите се на њега у цревима милосрђа.
18 Знам да моја рука није нашла оно што бих му дала оно што је било потребно, и
ходао сам с њим плачући седам стадија, и моја црева су жудела за њим у самилости.
19 Имајте, дакле, и ви, децо моја, милостињу према сваком човеку, да би се и Господ смиловао и смиловао вама.
20 Јер и у последњим данима Бог ће послати своје сажаљење на земљу, и где год нађе утробу милосрђа, Он пребива у њему.
21 Јер у оној мери у којој човек има сажаљења према ближњима, у истом степену има и Господ према њему.
22 И када смо сишли у Египат, Јосиф није имао злобе против нас.
23 Пазећи на њих, и ви, децо моја, одобравајте се без злобе и љубите једни друге; и не полажући рачуне, сваки од вас, зло против свог брата.
24 Јер ово нарушава јединство и дели све родове, и узнемирава душу, и исцрпљује лице.
25 Посматрајте, дакле, воде, и знајте када теку заједно, мете камење, дрвеће, земљу и друге ствари.
26 Али ако се раздвоје на многе потоке, земља их прогута и они нестају.
27 Тако ћете бити и ви ако се поделите. Не будите, дакле, подељени на две главе јер све што је Господ створио, има само једну главу и два рамена, две руке, две ноге и све остале удове.
28 Јер сам научио у писању својих отаца да ћете се поделити у Израелу, и да ћете следити два цара, и чинићете сваку гадост.
29 И непријатељи ће вас одвести у ропство, и бићете зли погани међу незнабошцима, са многим слабостима и невољама.
30 И после ових ствари сетићете се Господа и покајаћете се, и Он ће се смиловати на вас, јер је милостив и самилостан.
31 И он не приписује зло на синове људске, јер су они месо и заведени су својим злим делима.
32 И после ових ствари ће устати к вама сам Господ, светлост праведности, и вратићете се у своју земљу.
33 И видећете Га у Јерусалиму, имена Његовог ради.
34 И опет ћете га злобом својих дела разгњевити, 35 И бићете одбачени од Њега у време свршетка.
36 И сада, децо моја, не тугујте што умирем, нити будите поклекнути јер долазим до свог краја.
37 Јер ћу поново устати усред вас, као владар усред његових синова; и радоваћу
се усред племена свог, који држе закон Господњи и заповести Завулона оца свога.
38 Али на безбожнике ће Господ донети вечни огањ и уништиће их кроз све генерације.
39 Али сада журим на починак, као и моји очеви.
40 Али бојите ли се Господа Бога нашег свом снагом својом у све дане свог живота.
41 И када је то рекао, заспао је у доброј старости.
42 И његови синови су га положили у дрвени ковчег. А после су га однели и сахранили у Хеброну, са оцима његовим.