ПОГЛАВЉЕ 1 1 Књига речи Товита, сина Товијелова, сина Ананилова, сина Адуила, сина Гаваилова, из семена Асаилова, из племена Нефталијевог; 2 Који је у време Енемесара, цара Асираца, био одведен у ропство из Тибе, која је с десне стране оног града, који се у Галилеји изнад Асира правилно зове Нефтали. 3 Ја, Товит, ишао сам све дане свог живота путевима истине и правде, и чинио сам многа милостиња својој браћи и свом народу, који је дошао са мном у Ниниву, у земљу Асирску. 4 И када сам био у својој земљи, у земљи Израиљевој, будући да сам био млад, сво племе Нефталијевог оца мог оца отпало је од куће Јерусалима, које је изабрано од свих племена Израелових, да сва племена принесу жртву тамо где је храм обитавалишта Свевишњега освећен и сазидан у све векове. 5 Сада су сва племена која су се заједно побунила, и кућа мог оца Нефталија, жртвовали јуници Ваалу. 6 Али сам ја сам често ишао у Јерусалим на празнике, као што је било одређено целом народу Израиљевом вечном уредбом, имајући првине и десетине прираста, са оним што је прво ошишано; и дадох их на олтар свештеницима синовима Ароновим. 7 Прву десетину од свега прираштаја дао сам синовима Ароновим, који су служили у Јерусалиму, други десети део сам продао и отишао, и трошио га сваке године у Јерусалиму. 8 А трећу дадох онима којима се допало, као што ми је заповедила мајка оца Дебора, јер сам од оца остао сироче. 9 Штавише, кад сам постао мушко, оженио сам Ану из своје родбине и од ње сам родио Тобију. 10 И када смо били одведени у ропство у Ниниву, сва моја браћа и они који су били из мога рода јели су хлеб од незнабожаца. 11 Али ја сам се задржао да не једем; 12 Зато што сам се сетио Бога свим срцем својим. 13 И Свевишњи ми је дао милост и наклоност пред Енемесаром, тако да сам био његов добављач. 14 И отишао сам у Медију и оставио у поверењу Гавалу, Габријином брату, у Рагесу, граду у Медији, десет таланата сребра. 15 А када је Енемесар био мртав, уместо њега је зацарио његов син Сенахериб; чије је имање било узнемирено, да нисам могао да идем у Медију. 16 И у време Енемесара дао сам много милостиње својој браћи и дао сам хлеб свој гладнима, 17 И моја одећа голима, и ако бих видео неког из свог народа мртвог или баченог око зидова Ниниве, сахранио сам га. 18 А ако је цар Сенахириб кога убио, кад је дошао и побегао из Јудеје, ја сам их тајно сахранио; јер је у свом гневу многе побио; али тела нису пронађена када су их тражио краљ. 19 А када је један од Нинивљана отишао и пожалио се на мене цару, да сам их сахранио и сакрио се; схвативши да ме траже да ме погубе, од страха сам се повукао. 20 Тада је сва моја добра насилно одузета, нити ми је ништа остало, осим моје жене Ане и мог сина Товије.
21 И није прошло педесет и пет дана, пре него што су га два његова сина убила и побегли у планине Арарат; а уместо њега зацари се његов син Сархедон; који је поставио над рачунима свог оца и над свим пословима Ахијахара, сина мог брата Анаела. 22 И Ахиахар молећи се за мене, вратио сам се у Ниниву. Ахиахар је био пехарник и чувар печата, и управник и надзорник рачуна; и Сархедон га је поставио поред себе, и био је син мог брата. ПОГЛАВЉЕ 2 1 А кад сам поново дошао кући, и моја жена Ана ми је била враћена, са мојим сином Товијом, на празник Педесетнице, који је свети празник седам седмица, приређена ми је добра вечера у којој Сео сам да једем. 2 А кад видех изобиље меса, рекох свом сину: Иди и донеси кога год нађеш сиромаха од наше браће, који се сећа Господа; и ево, ја се задржавам за тебе. 3 Али он опет дође и рече: Оче, један из нашег народа је задављен и избачен је на пијацу. 4 Онда пре него што сам окусио било какво месо, устао сам и одвео га у собу до заласка сунца. 5 Онда сам се вратио, умио се и јео своје месо у тежини, 6 Сећајући се оног Амосовог пророчанства, како је рекао: Ваши празници ће се претворити у жаљење, и све ваше весеље у јадиковање. 7 Зато сам плакао, и по заласку сунца отишао сам и направио гроб, и сахранио га. 8 Али моји суседи су ми се ругали и говорили: „Овај човек се још не боји да буде убијен због овога: који је побегао; па ипак, гле, он поново сахрањује мртве. 9 Исте ноћи и ја сам се вратио са сахране, и спавао сам поред зида свог дворишта, упрљан и моје лице беше откривено. 10 И нисам знао да су у зиду били врапци, а моје очи отворене, врапци су ми утишали топлу балегу у очи, и белина у мојим очима, и отишао сам код лекара, али ми нису помогли: штавише. Ахијахар ме је хранио, све док нисам отишао у Елимаиду. 11 А моја жена Ана је узимала женске послове да ради. 12 А када их је послала кући власницима, они су јој исплатили плату и дали су јој и јаре. 13 А кад је оно било у мојој кући и почело да плаче, рекох јој: Одакле је ово дете? није украдено? дати га власницима; јер није дозвољено јести ништа што је украдено. 14 Али она ми одговори: Дато је на дар више од плате. Али ја јој нисам веровао, већ сам је замолио да то преда власницима: и био сам постиђен. Али она ми одговори: Где је твоја милостиња и твоја праведна дела? ево ти и сва дела твоја су позната. ПОГЛАВЉЕ 3 1 Тада сам ожалошћен плакао и у тузи својој молио се говорећи: 2 Господе, ти си праведан, и сва су дела твоја и сви путеви твоји милост и истина, и ти судиш истинито и праведно заувек. 3 Сети ме се и погледај ме, не кажњавај ме за моје грехе и незнања, и грехе отаца мојих, који су сагрешили пред тобом:
4 Јер они нису послушали твоје заповести, зато си нас предао на плен, и у ропство, и у смрт, и на пословицу срамоте свим народима међу којима смо расејани. 5 А сада су судови твоји многобројни и истинити: поступи са мном по гресима мојим и према гресима мојих отаца, јер заповести твојих нисмо држали, нити смо ходили у истини пред тобом. 6 Сада, дакле, поступи са мном како ти се чини, и заповеди да се мој дух узме од мене, да се растворим и постанем земља; јер ми је корисније да умрем него да живим, јер сам чуо лажно срамоте и много жалости: заповеди, дакле, да се сада избавим из ове невоље и да одем у место вечно; не одврати лица свога од мене. 7 Догодило се истог дана да су слушкиње свог оца у Екбатану, граду Медије, Сари, Рагуеловој кћери, прекореле и слушкиње; 8 Зато што је била удата за седам мужева, које је зли дух Асмодеј убио, пре него што су они легли с њом. Зар не знаш, рекоше они, да си задавила своје мужеве? имала си већ седам мужева, нити си по неком од њих названа. 9 Зашто нас тучеш за њих? ако су мртви, иди за њима, да те никада не видимо ни сина ни кћер. 10 Кад је то чула, била је веома тужна, тако да је помислила да се задавила; а она рече: ја сам једина кћи свог оца, и ако то учиним, биће му срамота, и старост ћу његову са тугом однети у гроб. 11 Затим се помолила према прозору и рекла: Благословен си, Господе Боже мој, и твоје свето и славно име је благословено и часно у векове: нека те славе сва дела твоја у векове. 12 И сада, Господе, уперио сам очи своје и лице своје према теби, 13 И реци: Извади ме из земље, да више не чујем срамоту. 14 Ти знаш, Господе, да сам са човеком чист од сваког греха, 15 И да никада нисам упрљао своје име, ни име свог оца, у земљи свог заточеништва: ја сам једина кћи свог оца, нити има дете да му буде наследник, ни блиског рођака, ни сина од његовог живог, коме се могу задржати за жену: мојих седам мужева су већ мртви; а зашто да живим? али ако не волиш да умрем, заповеди да се мало пази на мене и сажали се на мене, да више не чујем укор. 16 Тако су молитве њих обоје биле услишане пред величанством великог Бога. 17 И Рафаило је био послан да их обоје исцели, то јест, да скине белину Товитових очију, и да Сару, кћер Рагуилову, да за жену Товији, сину Товитовом; и да веже Асмодеја злог духа; јер је по праву наслеђа припадала Товији. У исто време дође Товит кући и уђе у своју кућу, а Сара, кћи Рагуилова, сиђе из своје горње одаје. ГЛАВА 4 1 Товит се тога дана сетио новца који је дао Габаелу у Бесима медија, 2 И рече сам себи: Пожелео сам смрт; зашто не зовем свог сина Товије да бих му показао новац пре него што умрем?
3 И позвавши га, рече: Сине мој, кад умрем, сахрани ме; и не презри мајку своју, него је поштуј у све дане живота свога, и чини што јој је драго, и немој је жалостити. 4 Сети се, сине мој, да је видела многе опасности за тебе, када си био у њеној утроби; и када она умре, сахрани је поред мене у један гроб. 5 Сине мој, сећај се Господа Бога нашег у све дане своје, и нека твоја воља не буде учињена греху или преступању његових заповести: чини поштено цео живот свој и не иди путевима неправде. 6 Јер ако будеш поступао истинито, твоја дела ће успети теби и свима онима који живе праведно. 7 Дајте милостињу од своје имовине; и кад дајеш милостињу, нека ти око не буде завидно, нити окрени лице своје од сиромаха, и лице Божије неће се одвратити од тебе. 8 Ако имаш у изобиљу, дај милостињу у складу са тим; ако имаш само мало, не бој се да дај према томе мало. 9 Јер ти скупљаш добро благо за себе на дан нужде. 10 Јер та милостиња избавља од смрти и не дозвољава да дође у таму. 11 Јер је милостиња добар дар свима који је дају у очима Свевишњег. 12 Чувај се сваке блуде, сине мој, и понајвише узми жену од потомства својих отаца, и не узимај за жену туђицу која није из племена твог оца, јер смо деца пророчка, Ноја, Авраама. , Исак и Јаков: сети се, сине мој, да су наши очеви од почетка, чак и да су се сви оженили женама свог рода, и били благословени у својој деци, и да ће њихово потомство наследити земљу. 13 Сада, дакле, сине мој, воли своју браћу и не презири у срцу своме браћу своју, синове и кћери свог народа, не узимајући им жену, јер је у гордости пропаст и много невоља, а у разврату је распад. и велику оскудицу: јер је разврат мајка глади. 14 Нека плата ниједном човеку који је радио за тебе не задржава с тобом, него му је дај из руке, јер ако служиш Богу, и он ће ти узвратити; буди опрезан, сине мој, у свему што чиниш, и буди мудар у свим разговорима својим. 15 Не чини то никоме кога мрзиш: не пиј вина да би те опио, нити нека пијанство иде с тобом на путу твом. 16 Од свог хлеба дај гладнима и од своје хаљине голим; и по обиљу своме дај милостињу, и нека ти око не буде завидно кад дајеш милостињу. 17 Излиј хлеб свој на погреб праведника, али не дај ништа злима. 18 Тражите савет од свих мудрих и не презирите ниједан савет који је користан. 19 Благосиљај увек Господа Бога свога и тражи од њега да се усмере путеви твоји и да успеју сви твоји путеви и савети, јер сваки народ нема савет; али сам Господ даје сва добра, и понижава кога хоће, како хоће; сада, дакле, сине мој, сети се заповести мојих, и немој их избацити из ума. 20 А сада им то показујем да сам Габаелу, Габријином сину, предао десет таланата у Рагесу у Медији. 21 И не бој се, сине мој, да смо осиромашени, јер имаш много богатства, ако се бојиш Бога и одступиш од сваког греха и чиниш оно што је њему мило.
ГЛАВА 5
ГЛАВА 6
1 Товија тада одговори и рече: Оче, учинићу све што си ми заповедио. 2 Али како да примим новац, пошто га не познајем? 3 Затим му је дао рукопис и рекао му: Потражи човека који би могао да иде с тобом док сам још жив, и даћу му плату; иди и прими новац. 4 Зато када је отишао да тражи човека, нашао је Рафаила који је био анђео. 5 Али он није знао; а он му рече: Можеш ли са мном у Рагес? а познајеш ли добро та места? 6 Коме је анђео рекао: Ја ћу ићи с тобом, и добро знам пут, јер сам преноћио код нашег брата Гаваила. 7 Тада му је Товија рекао: Остани код мене док не кажем свом оцу. 8 Тада му рече: Иди и немој да се задржаваш. Зато је ушао и рекао оцу своме: Ево, нашао сам једног који ће поћи са мном. Затим рече: Позови га к мени да знам из ког је племена и да ли је поуздан човек да иде с тобом. 9 Тако га је позвао, и ушао је, и поздравили су један другог. 10 Тада му Товит рече: Брате, покажи ми из ког си племена и породице. 11 Коме је рекао: Тражиш ли племе или породицу или најамника да пођеш са својим сином? Тада му Товит рече: Знао бих, брате, твој род и име. 12 Тада рече: Ја сам Азарија, син Ананије великог и твоје браће. 13 Тада Товит рече: Добродошао си, брате; не љути се сада на мене, јер сам питао да знам твоје племе и твој род; јер ти си мој брат, поштен и добар род; јер познајем Ананију и Јонату, синове тог великог Самаје, док смо заједно ишли у Јерусалим на поклоњење, и приносили првенце и десетине плодова; и нису били заведени грешком наше браће: брате мој, ти си добар сталеж. 14 Али реци ми коју плату да ти дам? хоћеш ли драхму дневно и ствари које су потребне за мог сина? 15 Да, штавише, ако се вратите здрави, ја ћу додати нешто на вашу плату. 16 Тако су били задовољни. Затим рече Товији: Припреми се за пут, и Бог ће ти послати добар пут. И када његов син припреми све за пут, рече његов отац: иди с овим човеком, и Бог, који пребиваш на небесима, нека буде успешан на твом путу, и анђео Божји да те прати. Па изиђоше обојица, а са њима и младићев пас. 17 Али његова мајка Ана заплака и рече Товиту: Зашто си отпустио нашег сина? није ли он штап наше руке да улази и излази испред нас? 18 Не будите похлепни додавати новац новцу, него нека буде као отпад за наше дете. 19 Јер нам је довољно оно што нам је Господ дао да живимо. 20 Тада јој Товит рече: Не брини, сестро моја; он ће се сигурно вратити, и твоје ће га очи видети. 21 Јер ће му добри анђео правити друштво, и његово ће путовање бити успешно, и он ће се вратити здрав. 22 Затим је прекинула плач.
1 И док су ишли на пут, увече су дошли до реке Тигар и ту су преноћили. 2 И када је младић сишао да се умије, риба је искочила из реке и хтела би да га прождере. 3 Тада му анђео рече: Узми рибу. И младић ухвати рибу и извуче је на копно. 4 Коме анђео рече: Отвори рибу, узми срце и џигерицу и жуч и стави их на сигурно. 5 Тако је младић учинио како му је анђео заповедио; и кад су испекли рибу, појели су је; затим су обојица кренули својим путем, док се нису приближили Екбатани. 6 Тада је младић рекао анђелу: Брате Азарије, чему служе срце, јетра и женка од рибе? 7 А он му рече: Додирујући срце и јетру, ако неког узнемири ђаво или зао дух, морамо попушити од тога пред мушкарцем или женом, и забава више неће бити узнемирена. 8 Што се тиче жучи, добро је помазати човека који има белину у очима, и он ће бити исцељен. 9 И када су се приближили Бесима, 10 Анђео рече младићу: Брате, данас ћемо преноћити код Рагуела, који је твој рођак; има и једну ћерку јединку по имену Сара; Ја ћу говорити за њу, да ти се да за жену. 11 Јер теби припада њено право, пошто си ти једини од њеног рода. 12 А слушкиња је лепа и мудра; сада ме, дакле, слушај, па ћу говорити њеном оцу; и када се вратимо из Рагеса прославићемо венчање: јер знам да је Рагуел не може удати за другог по Мојсијевом закону, али ће бити крив за смрт, јер право наследства пре припада теби него било коме друго. 13 Тада је младић одговорио анђелу: „Чуо сам, брате Азарије, да је ова слушкиња дата седморици мушкараца, који су сви умрли у брачној одаји. 14 А сада сам једини син од оца и бојим се да не умрем, ако уђем у њу, као и онај пре; њеној; зато се и ја бојим да не умрем, и да не однесем живот оца и мајке због себе у гроб са тугом: јер немају другог сина да их сахрани. 15 Тада му анђео рече: Зар се не сећаш заповести које ти је дао твој отац да се ожениш женом свог рода? зато ме услиши, брате мој; јер ће ти се она дати за жену; и не рачунај са злим духом; јер ће ти се она исте ноћи удати. 16 А када уђеш у брачну одају, узми пепео од мириса и стави на њих нешто од срца и џигерице рибе, и направи дим од њега. 17 И ђаво ће то намирисати, и побећи, и никада више неће доћи; али кад јој дођете, устаните обојица и помолите се Богу милостивом, који ће се смиловати на вас и спасити ти: не бој се, јер ти је она од почетка одређена; и ти ћеш је сачувати, и она ће ићи с тобом. Штавише, претпостављам да ће ти она родити децу. Сада када је Товија чуо ове ствари, заволео ју је, и његово срце се заиста припало њој.
ГЛАВА 7 1 И када су дошли у Екбатан, дошли су до куће Рагуелове, а Сара их је дочекала, и пошто су се поздравили, увела их је у кућу. 2 Тада је Рагуел рекао Едни својој жени: Како је овај младић сличан Товиту, мом рођаку! 3 А Рагуел их упита: „Одакле сте, браћо? Коме рекоше: Ми смо од синова Нефталимових, који су заробљени у Ниниви. 4 Тада им рече: Познајете ли Товита нашег рођака? А они рекоше: Знамо га. Затим рече: Да ли је добро? 5 А они рекоше: Жив је и здрав, а Товија рече: Он је мој отац. 6 Тада је Рагуел скочио, пољубио га и заплакао, 7 И благослови га и рече му: Ти си син поштеног и доброг човека. Али чувши да је Товит слеп, ожалости се и заплака. 8 И исто тако Една његова жена и Сара његова кћи су плакале. Штавише, они су их весело забављали; а након тога убише једног овна од стада и метнуше месо на трпезу. Тада је Товија рекао Рафаилу, брате Азарије, говори о оним стварима о којима си говорио на путу, и нека се овај посао заврши. 9 Тако је пренео ствар с Рагуелом, а Рагуел је рекао Товији: Једи и пиј и весели се. 10 Јер је добро да се ожениш мојом кћерком; ипак ћу ти објавити истину. 11 Своју ћерку сам дао за седморо мушкараца, који су умрли оне ноћи када су дошли код ње; али за сада буди весела. Али Товија рече: Нећу ништа јести овде, док се не договоримо и закунемо једни другима. 12 Рагуел рече: „Онда је узми од сада према начину, јер ти си њен рођак, а она је твоја, и милостиви Бог нека ти да успех у свему. 13 Тада је позвао своју кћер Сару, и она је дошла свом оцу, а он ју је узео за руку и дао је за жену Товији, говорећи: Ево, узми је по Мојсијевом закону и одведи је своме. отац. И благослови их; 14 И позва Едну своју жену, и узе папир, и напише инструмент завета, и запечати га. 15 Затим су почели да једу. 16 Након што је Рагуел позвао своју жену Едну и рекао јој: „Сестро, припреми другу одају и уведи је тамо. 17 Што је учинила како јој је рекао, довела је онамо, и заплакала је и примила сузе своје кћери, и рекла јој: 18 Утеши се, кћери моја; Господ неба и земље дај ти радост за ову твоју тугу: утеши се, кћери моја. ГЛАВА 8 1 И кад су вечерали, довели су к њој Товију. 2 И док је ишао, сетио се Рафаелових речи, и узео пепео од мириса, и ставио на то срце и џигерицу рибе, и од тога направио дим. 3 Тај мирис када је зли дух помирисао, побегао је у крајње крајеве Египта, а анђео га је свезао. 4 И пошто су се обојица затворили заједно, Товија је устао из кревета и рекао: Сестро, устани и помолимо се Богу да нам се смилује. 5 Тада је Товија почео да говори: Благословен си, Боже отаца наших, и благословено је твоје свето и славно
име у векове; нека небеса благослове тебе и сва створења твоја. 6 Ти си створио Адама и дао му Еву његову жену за помоћницу и останак; од њих је дошло човечанство: рекао си: Није добро да човек буде сам; учинимо му помоћ као њему. 7 А сада, Господе, не узимам ову своју сестру за пожуду, него праведно: зато милосрдно одреди да заједно остаримо. 8 И она рече с њим: Амин. 9 Тако су те ноћи обоје спавали. И Рагуел устаде, оде и начини гроб, 10 Говорећи: Бојим се да и он не умре. 11 Али када је Рагуел ушао у своју кућу, 12 Рекао је својој жени Едни. Пошаљите једну од слушкиња, нека види да ли је жива; ако није, да га сахранимо, а нико то не зна. 13 Тако је слушкиња отворила врата, ушла и нашла их обоје како спавају, 14 И изашао и рекао им да је жив. 15 Тада Рагуел похвали Бога и рече: Боже, достојан си да будеш хваљен сваком чистом и светом хвалом; зато нека те хвале свети твоји са свим створењима твојим; и сви анђели твоји и изабраници твоји нека те славе у векове. 16 Тебе треба хвалити, јер си ме обрадовао; а то ми није дошло на шта сам сумњао; али поступио си с нама по великој милости својој. 17 Тебе треба хвалити јер си се смиловао двојици који су били јединорођена деца својих отаца: помилуј их, Господе, и заврши живот њихов у здрављу са радошћу и милосрђем. 18 Тада је Рагуел рекао својим слугама да напуне гроб. 19 И одржавао је свадбу четрнаест дана. 20 Јер пре него што су се завршили дани брака, Рагуел му је рекао заклетвом да неће отићи док не истекне четрнаест дана брака; 21 А онда треба да узме половину свог добра и сигурно оде свом оцу; и требало би да добијем остатак када ја и моја жена умремо. ГЛАВА 9 1 Тада Товија дозва Рафаила и рече му: 2 Брате Азарије, узми са собом слугу и две камиле, и иди у Рагес оф Медиа у Гаваел, и донеси ми новац, и доведи га на свадбу. 3 Јер Рагуел се заклео да нећу отићи. 4 Али мој отац броји дане; и ако будем дуго задржао, биће му јако жао. 5 Тако је Рафаило изашао и преноћио код Габаила, и дао му рукопис: који је изнео вреће које су биле запечаћене и дао му их. 6 И рано ујутру изиђоше обоје заједно и дођоше на свадбу, и Товија благослови своју жену. ГЛАВА 10 1 Товит је отац његов рачунао сваки дан; 2 Тада је Товит рекао: Да ли су заробљени? или је Габаел мртав, и нема човека да му да новац? 3 Зато му је било веома жао.
4 Тада му жена рече: Мој син је мртав, јер остаје дуго; а она га стаде нарицати и рече: 5 Сад ми ништа није стало, сине мој, откад сам те пустио, светлост очију мојих. 6 Коме је Товит рекао: Ћути, не брини, јер је сигуран. 7 Али она рече: Ћути и не заваравај ме; мој син је мртав. И сваки дан је излазила на пут којим су ишли, а дању није јела меса, и није престајала целе ноћи да оплакује свог сина Товије, све док није истекло четрнаест дана венчања, за које се Рагуел заклео да ће провести тамо. Тада Товија рече Рагуилу: Пусти ме, јер мој отац и моја мајка више не траже да ме виде. 8 Али његов таст му је рекао: Остани са мном, па ћу послати твом оцу, и они ће му рећи како иде с тобом. 9 Али Товија рече: Не; али пусти ме код оца. 10 Тада је Рагуел устао и дао му Сару своју жену, половину имања, слуге, стоку и новац. 11 И благослови их, и отпусти их говорећи: Бог небески даће вам срећан пут, децо моја. 12 И рече својој кћери: Поштуј свог таста и своју свекрву, који су сада твоји родитељи, да чујем добар глас о теби. И он је пољуби. Една је такође рекла Тобији: „Господ неба врати те, драги мој брате, и дај да видим твоју децу кћери своје Саре пре него што умрем, да се радујем пред Господом: ево, предајем ти своју кћер од посебно поверење; где су не молите јој зло. ГЛАВА 11 1 После ових ствари, Товија је отишао својим путем, хвалећи Бога што му је дао успешан пут, и благословио Рагуила и Едну његову жену, и кренуо својим путем док се нису приближили Ниниви. 2 Тада Рафаило рече Товији: „Знаш, брате, како си оставио оца: 3 Пожуримо пред женом твојом и спремимо кућу. 4 И узми у своју руку жуч рибе. Па они пођоше својим путем, а пас за њима. 5 Сада је Ана седела и гледала ка путу за свог сина. 6 А кад је опазила да долази, рекла је његовом оцу: Ево долази твој син и човек који је ишао с њим. 7 Тада је Рафаило рекао: Знам, Товија, да ће твој отац отворити очи. 8 Помажи му, дакле, очи жучом, и ако се њоме убоде, он ће протрљати, и белина ће отпасти, и видеће те. 9 Тада је Ана истрчала, пала на врат своме сину и рекла му: „Кад сам те видела, сине мој, од сада сам задовољан да умрем. И плакали су обоје. 10 И Товит је изашао према вратима и спотакао се, али његов син је потрчао к њему. 11 И ухвати свог оца, и он удари жуч на очи својих отаца говорећи: Надај се, оче мој. 12 А кад су му очи почеле да бледе, протрљао их је; 13 И бјелина му се скупила са углова очију, и кад је угледао сина, пао му је на врат. 14 А он заплака и рече: Благословен си, Боже, и благословено име твоје у векове; и благословени сви свети анђели твоји: 15 Јер си бичевао и сажалио се нада мном, јер, гле, видим свог сина Товију. И његов син оде у радости и исприча оцу своје велике ствари које су му се догодиле у Медији.
16 Тада је Товит изашао у сусрет својој снахи на вратима Ниниве, радујући се и хвалећи Бога; 17 Али Товија је захвалио пред њима, јер се Бог смиловао на њега. И кад се приближи Сари снахи својој, благослови је говорећи: Добродошла си, кћери! Нека је благословен Бог који те је довео к нама, и благословени отац твој и мајка твоја. И наста весеље међу свом браћом његовом која беху у Ниниви. 18 И дођоше Ахијахар и Насва, син његовог брата. 19 И Товијино венчање одржало се седам дана са великом радошћу. ГЛАВА 12 1 Тада Товит дозва свог сина Товију и рече му: Сине мој, гледај да тај човек добије своју плату која је ишао с тобом, а ти му дај још. 2 А Товија му рече: „Оче, није ми ништа лоше да му дам половину онога што сам донео. 3 Јер ме је опет довео к теби у безбедном, и оздравио моју жену, и донео ми новац, и исто тако те излечио. 4 Тада старац рече: То му је дужно. 5 Зато је позвао анђела и он му је рекао: Узми половину свега што си донео и иди безбедно. 6 Затим их је обојицу раздвојио и рекао им: Благословите Бога, хвалите га и величајте га и хвалите га за оно што вам је учинио пред свима живима. Добро је хвалити Бога, и узносити име Његово, и честито јављати дела Божија; зато не оклевај да га хвалиш. 7 Добро је чувати тајну краља, али је часно откривати дела Божја. Чините оно што је добро, и никакво зло вас неће дотаћи. 8 Молитва је добра са постом и милостињом и праведношћу. Боље је мало с правдом него много с неправдом. Боље је давати милостињу него скупљати злато: 9 Јер милостиња избавља од смрти, и очистиће сваки грех. Они који врше милостињу и праведност биће испуњени животом: 10 Али они који греше непријатељи су сопственог живота. 11 Сигурно ти ништа нећу прешутјети. Јер рекох: Добро је чувати тајну краљеву, али да је часно откривати дела Божија. 12 Сада, дакле, када си се молио и Сара твоја снаха, изнео сам спомен твојих молитава пред Светога; и када си сахранио мртве, и ја сам био с тобом. 13 И када ниси одлагао да устанеш и оставиш своју вечеру, да одеш и покријеш мртве, твоје добро дело није било скривено од мене, него сам ја био с тобом. 14 А сада ме је Бог послао да излечим тебе и твоју снаху Сару. 15 Ја сам Рафаило, један од седам светих анђела, који излажу молитве светих, и који улазе и излазе пред славом Светога. 16 Тада су се обоје узнемирили и пали ничице, јер су се уплашили. 17 Али он им рече: Не бојте се, јер ће вам бити добро; хвалите дакле Бога. 18 Јер не због моје милости, него по вољи Бога нашег дошао сам; зато га славите у векове. 19 Свих ових дана сам вам се јављао; али нисам ни јео ни пио, али видесте виђење.
20 Сада, дакле, захвалите Богу, јер ја идем к ономе који ме посла; али запиши све што се ради у књизи. 21 И када су устали, више га нису видели. 22 Тада су признали велика и дивна дела Божија и како им се јавио анђео Господњи. ГЛАВА 13 1 Тада Товит написа молитву радости и рече: Благословен Бог који живи довека, и благословено царство његово. 2 Јер он бичује и смилује се, спушта у пакао и изнова га враћа, нити има ко да избегне његову руку. 3 Признајте га пред незнабошцима, синови Израиљеви, јер нас је расејао међу њима. 4 Тамо објављујте његову величину и хвалите га пред свима живима, јер је он наш Господ, и он је Бог наш Отац заувек. 5 И бичеваће нас за наша безакоња, и опет ће се смиловати, и сабраће нас из свих народа, међу које нас је расејао. 6 Ако му се окренете свим својим срцем и свим својим умом, и будете праведни пред њим, онда ће се он обратити вама, и неће сакрити своје лице од вас. Зато гледај шта ће учинити с тобом, и исповедај га свим устима својим, и хвали Господа силе, и величај вечнога Цара. У земљи свог ропства хвалим га, и објављујем његову моћ и величанство грешном народу. О ви грешници, обратите се и чините правду пред њим: ко може рећи да ли ће вас прихватити и помиловати? 7 Величаћу Бога свога, и душа ће моја хвалити Цара небескога, и радоваће се његовој величини. 8 Нека говоре сви људи, и нека га сви хвале због његове праведности. 9 О Јерусалиме, свети граде, он ће те бичевати за дела деце твоје, и опет ће се смиловати на синове праведних. 10 Хвалите Господа, јер је добар, и хвалите вечнога Цара, да се његов шатор поново сазида у теби с радошћу, и нека у теби развесели оне који су заробљени, и нека воли у теби заувек оне који су бедни. 11 Многи ће народи доћи из далека у име Господа Бога са даровима у рукама, чак и даровима Цару небеском; сви нараштаји ће те хвалити с великом радошћу. 12 Проклети сви који те мрзе, и блажени сви који те воле заувек. 13 Радујте се и радујте се синовима праведних, јер ће се они сабрати и благосиљаће Господа праведних. 14 Благо онима који те љубе, јер ће се радовати твом миру; јер ће се радовати за тебе кад виде сву славу твоју, и радоваће се до века. 15 Нека моја душа благослови Бога великог Краља. 16 Јер ће Јерусалим бити сазидан сафирима и смарагдима и драгим каменом, зидови твоји и куле и зидине чистим златом. 17 И улице Јерусалима биће поплочане берилом и карбунклом и офирским камењем. 18 И све ће њене улице говорити: Алилуја; и хвалиће га говорећи: Благословен Бог који га је узвисио у векове. ГЛАВА 14 1 Тако је Товит прекинуо слављење Бога.
2 И било му је осам и педесет година када је изгубио вид, који му се вратио после осам година, и давао је милостињу, и увећавао се у страху од Господа Бога, и хвалио га. 3 А кад је веома остарио, позва свог сина и синове свог сина и рече му: Сине мој, узми своју децу; јер, ево, остарио сам и спреман сам да одем из овог живота. 4 Иди у Медију, сине мој, јер ја сигурно верујем у оно што је Јонас пророк говорио о Ниниви, да ће она бити свргнута; и да ће неко време мир радије бити у Медијима; и да ће браћа наша лежати расути по земљи из те добре земље; и Јерусалим ће бити опустошен, и дом Божији у њему ће бити спаљен, и опустеће за неко време; 5 И да ће се опет Бог смиловати на њих, и поново их довести у земљу, где ће саградити храм, али не као први, док се не испуни време тог века; а после ће се вратити из свих места свог ропства, и сазидаће Јерусалим у славу, и дом Божији ће се у њему сазидати заувек са славном грађевином, као што су о томе говорили пророци. 6 И сви ће се народи окренути и заиста ће се бојати Господа Бога, и сахраниће своје идоле. 7 Тако ће сви народи славити Господа, и народ његов ће признати Бога, и Господ ће узвисити свој народ; и радоваће се сви који љубе Господа Бога истином и правдом, помилујући браћу нашу. 8 А сада, сине мој, иди из Ниниве, јер ће се сигурно догодити оно што је рекао пророк Јона. 9 Али ти држи закон и заповести, и показуј се милостив и праведан, да би ти било добро. 10 И сахрани ме пристојно, и твоју мајку са мном; али не задржавај се више у Ниниви. Сети се, сине мој, како је Аман поступао са Ахијахаром који га је васпитао, како га је из светлости увео у таму, и како га је поново наградио; ипак је Ахиахар био спашен, али је други имао своју награду: јер је отишао у таму. Манасија је давао милостињу и избегао замке смрти које су му поставили; али Аман је упао у замку и погинуо. 11 Зато сада, сине мој, размисли шта чини милостиња и како праведност избавља. Рекавши то, остави духа у кревету, стар сто осам и педесет година; и он га је часно сахранио. 12 А када је умрла његова мајка Ана, сахранио ју је са својим оцем. Али Товија оде са женом и децом у Екбатан к Рагулу свом тасту, 13 Тамо где је остарео у части, и часно је сахранио свог таста и свекрву, и наследио је њихово имање, и свог оца Товита. 14 И умро је у Екбатану у Медији, у доби од сто седам и двадесет година. 15 Али пре него што је умро, чуо је за уништење Ниниве, коју су заузели Навуходоносор и Асуер, и пре смрти се радовао Ниниви.