ПОГЛАВЉЕ 1 1 И краљ Астијаг беше сабран код својих отаца, и Кир Персијски прими своје царство. 2 И Данило је разговарао с краљем и био је почаствован изнад свих својих пријатеља. 3 Вавилонци су имали идола по имену Бел, и на њега се трошило сваки дан дванаест великих мера финог брашна, четрдесет оваца и шест судова вина. 4 Цар му се клањао и ишао сваки дан да му се клања; а Данило се клањао свом Богу. А цар му рече: Зашто се не клањаш Белу? 5 Који је одговорио и рекао: Зато што се ја не клањам рукотвореним идолима, него Богу живом, који је створио небо и земљу, и има власт над сваким телом. 6 Тада му цар рече: Зар не мислиш да је Бел живи Бог? зар не видиш колико једе и пије сваки дан? 7 Тада се Данило осмехну и рече: „Краљу, не дај се заваравати, јер ово је само глина изнутра, а месинг споља, и никада ништа није јео ни пио. 8 Тако се цар разгневио, позва своје свештенике и рече им: „Ако ми не кажете ко је ово што прождире ове трошкове, умрећете. 9 Али ако ми можете потврдити да их Бел прождире, онда ће Данило умрети, јер је он изрекао хулу на Бела. А Данило рече цару: Нека буде по твојој речи. 10 Белских свештеника било је шездесет и десет, поред својих жена и деце. И пође цар са Данилом у храм Белов. 11 Тако су Белови свештеници рекли: „Ево, излазимо, али ти, о краљу, стави на месо и припреми вино, и затвори врата и запечати их својим печатом; 12 А сутра када уђеш, ако не нађеш да је Бел све појео, ми ћемо умрети; иначе Данило, који лажно говори против нас. 13 И мало су се обазирали на то, јер су испод стола направили скривени улаз, у који су стално улазили и јели те ствари. 14 Кад су они отишли, краљ је ставио јело пред Бел. А Данило је заповедио својим слугама да донесу пепео и оне које су посипали по целом храму пред самим царем; онда су изашли, затворили врата и запечатили их царевим печатом, и тако отишли. 15 А ноћу су дошли свештеници са својим женама и децом, како су обично радили, и све су јели и пили. 16 Ујутро је краљ устао и Данило с њим. 17 А цар рече: Данило, јесу ли печати цели? А он рече: Да, царе, они су здрави. 18 И чим је отворио терасу, цар је погледао на сто и повикао из свег гласа: Велик си, о Бел, и код тебе нема никакве преваре. 19 Тада се Данило насмејао и задржао краља да не улази, и рекао: „Ево сад плочника и добро обележи чији су ово кораци. 20 А цар рече: Видим кораке људи, жена и деце. А онда се краљ наљутио, 21 И узео је свештенике са њиховим женама и децом, који су му показали врата напоље, где су ушли, и појели шта је било на столу.
22 Зато их је краљ побио и Бела предао Даниловој власти, који је уништио њега и његов храм. 23 И на том истом месту био је велики змај, коме су се клањали Вавилонци. 24 Цар је рекао Данилу: Хоћеш ли и ти рећи да је ово од месинга? гле, он живи, једе и пије; не можеш рећи да он није живи бог: зато му се клањај. 25 Тада Данило рече цару: Поклонићу се Господу Богу своме, јер је он живи Бог. 26 Али допусти ми, о краљу, и ја ћу убити овог змаја без мача и штапа. Цар је рекао: допуштам ти. 27 Тада је Данило узео смолу, сало и косу, и размутио их и направио грудве; ово је ставио у уста змају, и тако се змај распрснуо. обожавање. 28 Кад су то чули Вавилонци, наљутили су се и сковали су заверу против краља говорећи: Цар је постао Јеврејин, и уништио је Бела, убио је змаја, а свештенике је погубио. 29 Тако су дошли до цара и рекли: Избави нам Данила, иначе ћемо уништити тебе и твоју кућу. 30 А када је цар видео да су га јако притиснули, принуђен, предао им је Данила. 31 Који га је бацио у лављу јаму где је био шест дана. 32 А у јами је било седам лавова, и давали су им сваки дан по два леша и две овце: које им тада нису биле дате да би прогутали Данила. 33 А у Јевреју је био пророк, звани Авакук, који је скухао лонац и преломио хлеб у чинији, и ишао у поље, да га донесе жетеоцима. 34 Али анђео Господњи рече Авакуку: Иди, однеси вечеру коју имаш у Вавилон Данилу, који је у лављој јами. 35 А Авакук рече: Господе, никад нисам видео Вавилон; ни ја не знам где је јазбина. 36 Тада га је анђео Господњи узео за круну, и узео га за косу његове главе, и силином његовог духа поставио га у Вавилону изнад јазбине. 37 А Авакук је повикао говорећи: Данило, Данило, узми вечеру коју ти је Бог послао. 38 А Данило рече: сетио си ме се, Боже, нити си напустио оне који те траже и љубе. 39 Тако је Данило устао и јео, и анђео Господњи је одмах поново поставио Авакука на његово место. 40 Седмог дана цар је отишао да оплакује Данила, и када је дошао до јазбине, погледао је унутра и гле, Данило седи. 41 Тада повика цар из свег гласа говорећи: Велики си Господе, Боже Данило, и нема другог осим тебе. 42 И извукао га је, и бацио оне који су били узрок његовог уништења у јазбину, и они су прождирани у тренутку пред његовим лицем.