PRVO POGLAVLJE 1 I kralj Astyages je bio okupljen kod svojih očeva, i Cyrus od Persije je primio svoje kraljevstvo. 2 I Daniel je razgovarao sa kraljem, i bio je počastvovan iznad svih svojih prijatelja. 3 Sada su Vavilonci imali idola, zvanog Bel, i tamo su ga trošili svakog dana dvanaest velikih mera finog brašna, i četrdeset ovaca, i šest posuda vina. 4 I kralj ga je obožavao i svakodnevno je išao da ga obožava: ali Danijel je obožavao sopstvenog Boga. Kralj mu je rekao, zaљto ne oboћavate Bel? 5 Ko se javio i rekao, jer možda ne obožavam idole napravljene rukama, već živog Boga, koji je stvorio nebo i zemlju, i ima suverenitet nad svim mesom. 6 Onda reče kralj njemu, Pomisliš da nisi da je Bel živi Bog? Ne koliko jede i pije svaki dan? 7 Onda se Daniel nasmešio, i rekao, O kralju, da ne bude prevaren: jer ovo je samo glina iznutra, i mesing bez, i nikada ništa nije jeo ili pio. 8 Dakle, kralj je bio gnevan, i pozvao svoje sveštenike, i rekao im, ako mi ne kažeš ko je ovo taj proždrljivost ovih prostranstva, umrećeš. 9 Ali ako možeš da mi potvrdiš da ih Bel proždire, onda će Daniel umreti: jer je izgovorio bogohuljenje protiv Bel. A Danijel je rekao kralju, neka bude prema tvojoj reči. 10 Sada su sveštenici Bel bili trojke i desetoro, pored svojih žena i dece. Kralj je otiљao sa Danielom u Belov hram. 11 Tako su Belovi sveštenici rekli, Lo, mi idemo napolje: ali ti, O kralju, namesti meso, i spremi vino, i brzo zatvori vrata i zapečati ih svojim znakom; 12 I da se pomučiš kada dođeš, ako nađeš najdalji ne da je Bel pojeo sve, mi ćemo pretrpeti smrt: ili Danijele, taj govor lažno protiv nas. 13 I oni su to malo cenili: jer ispod stola su napravili privi ulaz, gde su neprekidno ulazili, i konzumirali te stvari. 14 Pa kad su otišli, kralj je postavio meso pre Bel. Sada je Danijel naredio svojim slugama da donesu pepeo, i onima koje su provukli po celom hramu u prisustvu kralja sami: onda su izašli napolje, zatvorili vrata, i zapečatili ih kraljevim znakom, i tako otišli. 15 Sada u noći su došli sveštenici sa svojim ženama i decom, kao što nisu hteli da urade, i jesu jeli i pili sve. 16 Ujutru kralj je ustao, i Daniel sa njim. 17 I kralj je rekao, Danijele, jesu li foke cele? I rekao je, da, O kralju, oni su celina. 18 I čim je otvorio dour, kralj je pogledao u sto, i zaplakao glasnim glasom, Veliki umetnički ti, O Bel, i sa tobom uopšte nije prevara. 19 Onda se nasmejao Daniel, i držao kralja da ne treba da uđeš, i rekao, Pogledajte sada pločnik, i označite dobro čiji su ovo koraci. 20 I kralj reče, vidim stope muškaraca, žena i dece. A onda je kralj bio ljut,
21 I poveo sveštenike sa svojim ženama i decom, koji su mu odvukli vrata, gde su ušli, i konzumirali takve stvari kao što su bile na stolu. 22 Stoga ih je kralj ubio, i isporučio Bel u Danielovu moć, koja je uništila njega i njegov hram. 23 I na tom istom mestu bio je veliki zmaj, koga su oni iz Vavilona obožavali. 24 I kralj je rekao Danijelu, Vilt ti takođe kažeš da je ovo od mesinga? lo, on živi, on jede i pije; Možeš da ne kažeš da on nije živi Bog: zato ga obožavaj. 25 Onda reče Danijel kralju, ja ću obožavati Gospoda mog Boga: jer on je živi Bog. 26 Ali daj mi odsustvo, O kralju, i ubio ću ovog zmaja bez mača i osoblja. Kralj je rekao, dajem ti odsustvo. 27 Onda je Daniel uzeo bacanje, i masnoću, i kosu, i video ih zajedno, i napravio grudvice od toga: ovo je stavio zmaju u usta, i tako je zmaj pukao u sunderu: i Daniel je rekao, Lo, ovo su bogovi koje obožavaš. 28 Kada su oni iz Vavilona to čuli, uzeli su veliko ogorčenje, i urotili se protiv kralja, govoreći, kralj je postao Jevrej, i on je uništio Bel, on je ubio zmaja, i ubio sveštenike. 29 Pa su došli kod kralja, i rekli, isporučite nam Daniela, ili ćemo uništiti tvoju i tvoju kuću. 30 Sada kada je kralj video da ga pritiskaju, pošto je bio ograničen, isporučio im je Daniela: 31 Ko ga je bacio u jazbinu lavova: gde je bio šest dana. 32 I u jazbini je bilo sedam lavova, i dali su im svakog dana dve leše, i dve ovce: koje im onda nisu date, na nameru da prožderu Daniela. 33 Sada je u Jevreju bio prorok, po imenu Habbacuc, koji je napravio pottage, i koji je polomio hleb u činiji, i išao je na teren, da ga donese kosačima. 34 Ali anđeo Gospodnji je rekao Da Habbacuc, Idi, ponesi večeru koju si odjuriti u Vavilon do Daniela, koji je u lavoj jazbini. 35 I Habbacuc reče, Gospode, nikad nisam video Vavilona; Niti znam gde je jazbina. 36 Onda ga je Anđeo Gospodnji uzeo za krunu, i ogolio za kosu glave, i kroz vetemency njegov duh postavio u Vavilon iznad jazbine. 37 I Habbacuc je plakao, govoreći, O Daniele, Daniele, uzmi večeru koju ti je Bog poslao. 38 And Daniel said, Thou hast remembered me, O God: ni ti ih nisi napustio koji te traze i vole te. 39 Dakle, Daniel je ustao, i jeo: i anđeo Gospodnji je postavio Habbacuka na svoje mesto ponovo odmah. 40 Sedmog dana kralj je otišao da zavidi Danijelu: i kada je došao u jazbinu, pogledao je unutra, i gle, Daniel je sedeo. 41 Zatim je uzviknuo kralj glasnim glasom, govoreći, Veliki gospodar umetnosti Gospode Božji Od Danijela, i nema drugog pored tebe. 42 I izvukao ga je napolje, i bacio one koji su bili uzrok njegovog uništenja u jazbinu: i oni su prožderani u trenutku pre njegovog lica.